Ivana Spasiæ UDK: 316. 644: 323 (491.11)Filozofski fakultet Originalni nauèni radBeograd

POLITIKA I SVAKODNEVNI �IVOT U SRBIJI 2005:ODNOS PREMA POLITIÈKOJ SFERI,

PROMENA DRUŠTVENOG PORETKA, JAVNOST

Apstrakt: Èlanak analizira graðu dobijenu intervjuima u okviru istra�ivanja„Politika i svakodnevni �ivot – tri godine posle“ u pogledu tri krupne teme: odnosprema politici, promena društvenog poretka i demokratska javnost. Analiza seusredsreðuje na ambivalencije izra�ene u iskazima ispitanika koje, ispod opšte atmo-sfere razoèaranosti i nezadovoljstva, mogu kriti oèuvane rezultate prethodnog „soci-jalnog uèenja“ i njihove pozitivne potencijale. Osnovni cilj je ispitati u kojoj meri suprocesi politièkog sazrevanja graðana, uoèeni u istra�ivanju iz 2002, nastavljeni i ukasnijem razdoblju. Posle izdvajanja jednog broja pomaka u odnosu na stavove pre-ma politièkoj sferi iz 2002, koji u osnovi ne protivreèe tada ocrtanim tendencijama(deemocionalizacija i depersonalizacija politike, insistiranje na efikasnosti nosilacajavnih funkcija i na profilisanju politièke scene), zakljuèuje se da proces racionalizo-vanja politièke kulture nije prekinut, ali se u novim uslovima oèituje na drugaèiji na-èin. Republikansku euforiju iz neposredno postpetooktobarskog razdoblja zamenilaje rezignacija, uz narastanje individualizma i okretanje profesionalnom postignuæu.

Kljuène reèi: politika, graðani, politièka kultura, društveni poredak, jav-nost, Srbija.

U svojim glavnim crtama, slika politièkog raspolo�enja, ili„stanja duha“ graðana Srbije 2005. godine, dobijena ponovljenimistra�ivanjem „Politika i svakodnevni �ivot“, skoro da je jednoznaè-na. Obele�ena je jednim te istim depresivnim tonom: razoèaranje,gubljenje nade, izostanak istinskog boljitka... Naroèito pada u oèiuniverzalna ocena da se ekonomska situacija, kako u ravni èitavogdruštva tako i u ravni porodica i pojedinaca, nije popravila, te dasiromaštvo, nezaposlenost i odsustvo perspektive odreðuju, kaonajznaèajniji èinilac, forme politièkog reagovanja i politièkog(ne)delovanja graðana.

Meðutim, potrebno je još jednom, kao i u analizi obavljenojna materijalu prikupljenom 2001/02. godine, iskoristiti sve pogod-nosti kvalitativne istra�ivaèke metodologije, koja omoguæava uvid u

45

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

dublje slojeve diskursa obiènih ljudi o politici, diskursa kojim se po-litièka i društvena realnost odra�ava, ali i konstruiše. Razoèaranje iapatija kao glavna obele�ja narodnog raspolo�enja veæ su postalaopšte mesto, koje konstatuju medijski izveštaji, obilato dokumentu-ju druga istra�ivanja (npr. sonda�e javnog mnjenja), a dâ se opaziti,da tako ka�emo, i golim okom – u reakcijama i komentarima ljudioko nas u svakodnevnim situacijama. Ja æu stoga tragati za nekimdrugim dimenzijama naših podataka koje su, ako ne direktno „pozi-tivne“, bar višeznaène; dakle, za dimenzijama i aspektima koji unosenijanse u opštu tamnu sliku i otvaraju se za moguæna drugaèija tu-maèenja. Pri tome æu slediti neke od nalaza istra�ivanja iz 2002, na-stojeæi da procenim da li su pomaci koje smo tada identifikovali udomenu odnosa graðana prema politici ostavili nekog traga i, ako da,kakvog; ili su, naprotiv, oni potpuno poništeni, potrošeni ili iskri-vljeni; drugim reèima, da li su klice jedne nove, modernije, racional-nije politièke kulture zatrte ili ne.1 Druge dve krupne teme koje se naovaj naèin mogu obraditi jesu promena društvenog ustrojstva krozkoju srbijansko društvo prolazi, te uloga tabloidne štampe u kon-tekstu nastajuæe demokratske javnosti.

Nekoliko reèi i o još jednoj temi, koja neæe biti posebnoobraðena: reè je o ratnim zloèinima i Haškom tribunalu. Iako se je-dan segment našeg podsetnika za intervju odnosio i na ova pitanja,ona neæe biti predmet detaljne analize, iz dva razloga. Prvo, dobijenagraða nije donela ništa korenito novo u odnosu na stanovišta i argu-mente koji su veæ poznati iz javnih diskusija i medijskog izvešta-vanja. Naši ispitanici se grupišu u oèekivane dve kategorije, „za“ i„protiv“ Haga, s argumentacijom koja je takoðe oèekivana: kodzagovornika, to je potreba za suoèavanjem s prošlošæu iznutra ipoštovanje meðunarodnih pravila na meðunarodnom planu, a kodprotivnika tvrdnje o politièkoj prirodi i nepravednosti Haškog tribu-nala, zbog èega se ispunjavanje njegovih zahteva tumaèi kao podle-ganje spoljnom pritisku i narušavanje nacionalnog integriteta. Jedi-no što bi se moglo notirati kao eventualno interesantno jeste to dameðu ispitanicima praktièno nema ravnodušnih, odnosno njihovistavovi su verovatno eksplicitniji i profilisaniji no kod prosekaopšteg graðanstva – što ne iznenaðuje, s obzirom na naèin formira-

46

IVA

NA

SP

AS

IÆ

1 U daljem tekstu, na relevantna mesta iz studije Politika i svakodnevni �ivot:Srbija 1999-2002, IFDT, Beograd 2003. upuæivaæe se skraæenom referencom PiS�.

nja uzorka. Svest o zloèinima koje je u ratu poèinila srpska strana injihovo vrednovanje slede iste linije koje su ocrtane u istra�ivanju2002. – naèelna otvorenost, uz mnoštvo „ali“, s tim što, i onda i sada,ova tema ima specijalan status meðu drugim temama, buduæi da ineki ispitanici, koji o svemu drugom razmišljaju krajnje samostalno,kad se o ovome povede reè pokazuju sklonost nekritièkom prihva-tanju vladajuæih teorija. Drugi i va�niji razlog što æe ova tema ostatibez zasebne rasprave jeste taj što je intervjuisanje obavljeno pre nošto su, u proleæe 2005. godine, na više TV stanica, ukljuèujuæi idr�avnu televiziju, emitovani video-snimci egzekucije šestorice sre-brenièkih Muslimana 1995. Taj dogaðaj je imao sna�no dejstvo najavnost u Srbiji i umnogome je izmenio termine debate o zloèinima iHagu, što naše podatke u ovom pogledu èini donekle irelevantnim.

Kao osnova za napred ocrtanu analizu, prema matrici uspo-stavljenoj u prethodnom istra�ivanju, najbolje mo�e da poslu�i pra-æenje niza ambivalencija koje se mogu uoèiti u našem materijalu.Grubo govoreæi, tri su osnovna nivoa na kojima se one javljaju:1) ambivalentnost same stvarnosti, onako kako je ljudi vide: njeninegativni i pozitivni aspekti, neizvesnosti i neprozirnosti; 2) ambi-valentnost u individualnim stavovima graðana (jednih te istih ispita-nika) prema onome što pronalaze u stvarnosti: i za i protiv, nedoumi-ce, svojevrsno mirenje sa situacijom, koje se mo�e uopštenoformulisati kao „vidim šta se dešava, nisam za to, ali znam da druga-èije ne mo�e“; 3) ambivalencije u ukupnom pejza�u ocrtanom izra-�enim stavovima, pejza�u koji se, uz ogradu, mo�e nazvati sada-šnjom politièkom kulturom, graðanskom svešæu ili graðanskimpotencijalima Srbije: ostaci „starog“ i dalje razvijanje „novog“ (onepomenute „nove racionalnosti“, zatim definitivnog prihvatanja ne-kih osnovnih naèela demokratije i navikavanje na njih itd.).

Odnos prema politici

U ovoj oblasti, svakako, dominira razoèaranost: izneverenaoèekivanja, gubljenje iluzija, raspršivanje nada, rasipanje pozitivneenergije. Meðutim, drugo moguæno èitanje istog tog utiska jeste daje došlo do izvesne normalizacije, do „smirivanja“ odnosa prema po-litici. U prilog tome mo�e se navesti nekoliko pokazatelja, koji

47

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

ujedno otvaraju moguænost da dobici postignuti neposredno pre iposle 5. oktobra 2000. nisu sasvim izgubljeni.

1) Prvo, efikasnost jedne politièke ekipe, naroèito kad se onanaðe na vlasti, èini se da izbija u prvi plan kao kriterijum za davanjeopšte ocene o njoj. Nepolitièka, moralna i apstraktna merila, èistoideološki stavovi ili subjektivne simpatije i antipatije gube na upo-trebljivosti u korist konkretnog uèinka. Sada se mnogo èešæe èujufraze kao što su „da vidimo šta su uradili“, „ništa nisu uradili“, „nekanam podnesu ekspoze“ i slièno. Sada graðani smesta razumeju kadih o tome pitamo, i na pitanje „Kako ocenjujete rad vlade“ (prvepostpetooktobarske, Ðinðiæeve; „prve i po“, �ivkoviæeve, ili druge,Koštunicine) gotovo bez izuzetka smesta prelaze na razmatranja uovim kategorijama, popisujuæi konkretne poteze, opipljive rezultate,osetne pomake. To bi znaèilo da graðani Srbije polako usvajaju kri-terijum „performanse“ (government performance), koji dominira uuhodanim demokratijama kad graðani ocenjuju vlast. Dva primera,meðu mnogima:

– Mnogo mu je [politièaru] lakše da organizuje izbore, nego dapodnese ekspoze šta se desilo, šta su uradili.

– To je svakodnevnica koja je surova, koja zahteva veæu brzinu,veæu ekspeditivnost u rešavanju svih �ivotnih problema. Jer,èoveka u principu ne zanima politika, ne zanima ga oratorstvoodreðenih ljudi, zanima ga stvaranje realnih uslova za prak-tièan �ivot. I to je merilo da li je on raspolo�en da izaðe naizbore, da li æe biti za neku partiju ili ne. Ne zanima njih da lije to Demokratska stranka, Radikalna stranka, ko æe najbolji�ivot da mu obezbedi.

U ovom svetlu se mo�e tumaèiti i retrospektivna ocena Zora-na Ðinðiæa i njegove vlade. Zbog specifiènosti sadašnjeg uzorka, ukojem su simpatizeri Demokratske stranke i njene politike preza-stupljeni, kod ove teme treba biti veoma oprezan. Meðutim, meðuispitanicima ima i mnogo onih koji sami ka�u da Ðinðiæa nisu podr-�avali, ili im bar „nije bio simpatièan“, dok je bio �iv; ali da, „sada“,posle svega, imaju bolje mišljenje o njemu. A razlozi za to sunajèešæe formulisani upravo u kategorijama uèinka: on je bio jedinikoji je mogao, koji je hteo, koji je imao energiju, koji je imao odluè-nost, koji je nešto postigao – ili, alternativno, koji je makar pokušao

48

IVA

NA

SP

AS

IÆ

da postigne. U èak pet primera izrièito se govori o „brzini“ Ðinði-æeve vlade kao njenom glavnom kvalitetu, posebno u poreðenju sa„sporom“ Koštunicinom vladom (kojoj se, bar kod onih koji je neodbacuju u potpunosti, meðu zasluge ubraja donošenje zakona iizgradnja pravne dr�ave).

2) Nadalje, naèin govora o politièarima i vladama se donekledeemocionalizovao. Graðani su veoma kritièni – i više nego u pret-hodnom istra�ivanju – èak ogorèeni; no, o politièkim liènostima,vlasti i strankama govore sa manje patetike i krupnih reèi. Nema viševelikih afektivnih ulaganja i nerealno visokih oèekivanja od pojedi-nih likova na politièkoj pozornici, èega je bilo 2002: oni se sadamanje vide kao ili mesije ili sotone, a više kao igraèi u jednoj igri,iznosioci ponude na politièkom „tr�ištu“, koji se potom ocenjuju uskladu s pravilima koja u toj oblasti va�e.

– Ljudi razmišljaju o svojim malim �ivotima, o uslovima svog�ivota. Ranije su ljudi imali jednog èoveka koji je smatran zakrivca i verovali su da æe nam �ivot biti neuporedivo bolji akoon ode. On je otišao, a �ivot nam je i dalje loš.

Nestale su biološke i egzistencijalne metafore kojima su obi-lovali iskazi iz 2002. („lakše se diše“, „skinuli smo kamen s vrata“,„nestao je pritisak koji nas je gušio“ i slièno), koje su kazivale da jepolitika do�ivljavana kao pitanje �ivota i smrti i kao manihejska bor-ba dve sile, za koja su vezivane sna�ne (pozitivne i negativne) lièneemocije, i kod pristalica i kod protivnika „velikog preokreta“.

3) S time je u skladu i nešto manja personalizacija politièkihpozicija: više se govori o strankama i politièkim stanovištima kojaone otelovljuju, a manje o konkretnim ljudima i njihovim liènimosobinama. Politièke ustanove se nešto manje sagledavaju kao „pra-zne ljušture“ èiju prirodu u potpunosti odreðuju liènosti konkretnihpojedinaca koji ih trenutno zauzimaju (up. PiS� 71). Istina, ovde tre-ba biti oprezan, jer neki motivi koji se višekratno javljaju – recimo,nezadovoljstvo postojeæim izbornim sistemom koji, zasnovan naizbornim listama o èijem sastavu odluèuju stranke, onemoguæavagraðanima da taèno izaberu ljude koji æe ih predstavljati – kao daprotivreèe iznetom nalazu. Meðutim, da neki takav proces – mo�dabi ga trebalo nazvati „depsihologizacijom“ pre nego „depersonaliza-cijom“ politike – ipak jeste na delu svedoèi promena u naèinu govo-

49

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

ra, u pristupu politièkim figurama kao pojedincima: oni se sada prepoimaju kao politièki igraèi, èije liène osobine postaju relevantne teku svetlu zahteva politièke delatnosti, dok je ranije tendencija bilaobrnuta: podrška odreðenom politièaru zasnivala se pre svega natome da li je on „dobar èovek“ (recimo, neko s kime bismo se radodru�ili i u privatnom �ivotu, dakle njegov kvalitet je uglavnom bionepolitièke prirode; up. PiS� 71-72). Ovo bi se moglo tumaèiti kaonastavak procesa „razdvajanja sfera“ – privatnog i javnog, ideala iprakse – u odnosu graðana prema politici, èije smo zaèetke konstato-vali 2002. godine (PiS� 139, 292-293).

4) Veæe je prihvatanje – mada pre pasivno no aktivno – poli-tièkog pluralizma: kao da su se graðani definitivno navikli na posto-janje mnoštva stranaka i ne �ale za vremenom kad ga nije bilo. Višese ne govori o tome da su „ove stranke krive za sve“, a doba politiè-kog monizma je toliko daleko iza nas da je sasvim zaboravljeno, iviše nije operativno ni kao imaginarna opcija. Ovde, svakako, trebaimati u vidu razlike u sastavu uzorka u odnosu na prethodnu fazu –sadašnji uzorak je obrazovaniji i, što je još va�nije, mlaði. Koliko jegeneracijsko pitanje znaèajno za ovu temu vidi se po èinjenici da jemeðu sadašnjim ispitanicima odbojnost prema pluralizmu kao tak-vom izrazio jedino penzioner u kasnim šezdesetim godinama. Istinaje da se i dalje èesto kritikuje „prepucavanje“ meðu strankama, ali toje znatno manje naglašeno no insistiranje na tome da stranke (i ljudiu njima) izrazito daju prednost liènoj koristi nauštrb opšteg dobra. Uprethodnom istra�ivanju, kroz kritiku „prepucavanja“ provejavalasu dva tipa motiva, od kojih se jedan mo�e uslovno nazvati liberal-nodemokratskim (interpersonalna ili interesna priroda meðustra-naèkih trvenja pod plaštom politièkih sukobljavanja, i politièka štetakoju ona izazivaju blokirajuæi donošenje va�nih odluka), a drugi or-gansko-kolektivistièkim (pozivanje na „narodno jedinstvo“ kaoapsolutnu vrednost). Danas, èini se, onaj prvi tip motiva prednjaèi.Najkraæe reèeno, stranke se do�ivljavaju kao „nu�no zlo“: mo�dazlo, ali ipak nu�no.

U prilog tome mogu se navesti i komentari kojima je propra-æen preobra�aj „Otpora“ u politièku stranku. Mada o tom potezuniko ne govori s odobravanjem, isto tako ne govori ni s mnogo emo-cija; taj dogaðaj se naprosto prihvata, kao nešto logièno, oèekivanoili „prirodno“:

50

IVA

NA

SP

AS

IÆ

– „Otpor“ se pretoèio u politièke stranke, valjda to tako i morada bude.

– „Otpor“ je bio nestranaèki. Ne mo�e ništa biti nestranaèko,jer pre ili kasnije sve se rasprši. Svi oni koji su bili u „Otporu“su imali neku svoju politièku pozadinu. I onda su otišli ustranke.

Sve ovo su izvesne naznake, ma koliko slabe, da je došlo dosu�avanja rascepa izmeðu dva shvatanja politike identifikovanog2002. – tzv. „rðave“, stranaèko-skupštinske politike, i tzv. „dobrepolitike“, uopštenog bavljenja javnim interesom koji se formulisao unepolitièkim kategorijama (up. PiS� 55-65). Podsetimo, u prethod-nom istra�ivanju je stranaèka politika, ne samo konkretno-aktuelna(onakva kakva se u Srbiji u tom trenutku vodila) veæ i naèelno uzev,bila predmet sna�nog odbacivanja. Danas se govori o rðavosti kon-kretnih odluka i „istrošenosti“ konkretnih politièara, a manje se do-vodi u pitanje sama moguænost da se politièkim sredstvima posti�upozitivni rezultati. Antipolitièka tendencija iz 2002. – prihvatanje„politike“ samo ukoliko se ona zaodene u egzistencijalno, moral-no-apstrakno ruho – izgubila je na snazi.

5) Graðani vide potrebu za jasnijim profilisanjem politièkescene, za nedvosmislenijom artikulacijom politièkih pozicija. Na toupuæuju kritièki komentari, najpre, o prevelikom broju stranaka; za-tim, o koaliciji na vlasti, koja se èesto naziva „nelogiènom“, uz uka-zivanje na njenu zavisnost od podrške SPS-a; o tome da se „ne znako je vlast a ko opozicija“; o prelascima poslanika i aktivista iz stran-ke u stranku; o tome da nije jasno po èemu se stranke razlikuju kadimaju skoro iste programe, pa graðani nemaju na osnovu èega da seodluèe za koga da glasaju (ovim poslednjim se èesto objašnjavaizborna apstinencija). Termini koje mnogi ispitanici upotrebljavajuda opišu trenutni politièki �ivot u Srbiji jesu „konfuzija“, „konglo-merat“, „haos“, „zamešateljstvo“.

– Više ne postoji razlika izmeðu politièkih partija… a postojalaje. A onda, pobeg’o demokrata u demohrišæane, demohrišæa-nin pobegao kod Koštunice, a Koštunicini pobegli kod Ka-riæa. Mislim, to prelivanje ljudi iz jednog u drugo, pa nemo-guæe da svi menjaju mišljenje tek onako.

– Sad nemamo opoziciju i ne znamo ko je na vlasti, a ko nije.

51

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

– [Pre 15 godina postojale su tri ozbiljne partije: DS, SPO iSPS] a sada imamo neko zamešateljstvo. … Jedan politièarprièa jedno, radi drugo a misli treæe.Vi nemate u ovih petnaestgodina iskustveno potvrðeno da to što piše u programimastranke da æe se to u praksi i sprovoditi. … Nijedna [stranka] usvim tim prièama nije ostala svoj na svome.

– Ovaj bio u jednoj partiji pa došao sad ovde, sad pratimo nje-gove ideologije, pa posle više ne ni njih nego nešto treæe... Mifaktièki �ivimo u nekom haosu, u našoj glavi je haos.

Dosta èesto se u izra�avanje ove ideje upliæu i formulacijekoje se mogu tumaèiti kao podrška autoritarnoj politici, ali one nikadnisu jednoznaène:

– Moje mišljenje je da ne mo�emo da imamo 18 ili 20 stranaka,zna se šta dr�avu vodi, jedno sreðeno, disciplinovano ustroj-stvo. ... Nemamo jasnu politièku situaciju u smislu ‘desno,levo, centar’. Desno imamo radikale, levo socijaliste, ali nijestvar bukvalno takva; a u centru imamo 20 stranaka.

– Nemoæni smo dok god nema nekog jasnog stava tamo gde seu principu sve to i organizuje. Znaèi da bismo morali da ima-mo jednu dobru ekipu preko medija dostupnu nama, ljudi kojisu pozitivni, koji su dobri, koji bi ponudili nešto da bi uopštenarod razmislio i shvatio da æe mu to nešto promeniti ipoboljšati.

– Retko ko ima politièku viziju za dalje. Niko nema viziju, negoje svima bitno samo da doðu na vlast. Niko ne zna u kompravcu treba zemlja da ide, pa da se tako odreðuju krupni imali koraci – i to paralelno. Oni to ne rade paralelno, veæsamo rade ad hoc.

Ovi navodi su, kako za „antipluralistièko“, otvoreni i za „plu-ralistièko“ èitanje. Na pitanje da li je posredi zalaganje za „èvrsturuku“ i jedinstvo, ili pak stav da se smislena politika mo�e sprovoditijedino ako se ima jasan i dosledan program; da li je autoritarnost pri-vid koji nastaje sluèajnim izborom formulacija (jer, jezik koji jegraðanima na raspolaganju potièe iz nekih prošlih, drugaèijih vre-mena) – ne mo�e se sa sigurnošæu odgovoriti. Ipak smatram da jedrugo, „pluralistièko“ tumaèenje zasnovanije, što se mo�e ilustrova-ti detaljnijom analizom prvog citata: prvi i drugi njegov deo u

52

IVA

NA

SP

AS

IÆ

kontrastu, pri èemu drugi, jasno „pluralistièki“ deo, povratno bacanovo svetlo na prvu reèenicu.

U nekim komentarima amorfnog stanja politièke pozorniceocrtavaju se obrisi jedne nastajuæe „politièke klase“:

– Nijedna stranka nema tu veæinu u parlamentu ni nigde, a liènosu povezani ovako meðu sobom, oni se mo�da prepucavajuna televiziji, a u suštini ko zna, mo�da saraðuju, s tim što se ividi da saraðuju, ta Vlada ne pada, a prièa se veæ da æe pasti.

– Ti politièari koji èas na oèigled svih nas jedan drugome oèivade, a u sledeæem su kao najroðeniji.

Neki ispitanici istièu nu�nost da uskoro doðe do jasne podelena dva glavna politièka bloka – demokratski i radikalski:

– Ovo je vreme karakteristièno po tome što mnogo partija uèe-stvuje u vlasti, tako da graðani i nemaju moguænost nekogizbora. Jednostavno, sve politièke opcije su prisutne u vlasti.… U buduænosti na politièkoj sceni æe biti dominantne dveopcije stranaka: demokratske opcije na jednoj strani i radika-la, potpomognutih SPS, na drugoj strani.

– Ne znaju ljudi za koga da glasaju, nemaju predstavu, nemajujasnu viziju neèega. Mo�da je to kod nas što ima toliko parti-ja, mo�da je to glavni razlog .... Kako u Americi ima republi-kanaca i demokrata i nikog više, znaèi ili ovi ili oni, neko æeda pobedi. Kad bi se kod nas mo�da suzilo, kad bi se demo-kratske partije udru�ile u jedan blok a ove druge u drugi blok,pa onda glasamo ili za ovaj blok ili za onaj blok. Mo�da bi tobilo neko rešenje.

Ukoliko je ponuðeno tumaèenje – o uviðanju potrebe za pro-filisanjem politièkih pozicija – taèno, to bi mogao biti jedan od naj-znaèajnijih nalaza u smislu nastavljanja procesa sazrevanja politièkesvesti. Jer, za funkcionisanje demokratije u njenom minimalnomznaèenju (politika kao arena nenasilnog nadmetanja meðu legalnimpolitièkim snagama oko podrške biraèa i sprovoðenja vlastitih ideja)doista je neophodno da te snage imaju jasno definisane pozicije i daborba meðu njima ima politièki karakter (a ne personalni, kako je, pooceni graðana, sada sluèaj). Ovo tumaèenje se nadovezuje na kritiku„rðave diferencijacije“ politièke scene koju smo identifikovali uprethodnom istra�ivanju, kada su graðani ocenjivali da stranke ne

53

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

odra�avaju realne socijalne, interesne i ideološke segmente društva,veæ se formiraju na vanpolitièkim (personalnim, klikaškim) osnova-ma pa tek naknadno unose veštaèke podele u društvo da bi isfabriko-vale meðusobne razlike i opravdale svoje postojanje (PiS� 68-69).

Pokušaæu da u svetlu napred sugerisanih nalaza protumaèim iiskaze o politièkoj uspešnosti SRS-a. Ovo pitanje je veoma zna-èajno, buduæi da jaèanje SRS-a – èinjenica da je on, na poslednjimizborima, postao najjaèa pojedinaèna stranka u Skupštini, te da kon-tinuirano bele�i najviši rejting u sonda�ama javnog mnjenja – meðusvim politièkim zbivanjima do kojih je došlo od našeg istra�ivanja iz2002. ponajviše baca sumnju na zakljuèke koje smo tada izneli u po-gledu sazrevanja srbijanskog politièkog tela, sve racionalnijegodnosa prema politici i sve veæe imunosti na demagoške poruke.Tada je reèeno da brza, naizgled laka, nedemokratska rešenja gubeprivlaènost u oèima graðana Srbije i da oni, pouèeni iskustvom,uviðaju kako su spore, komplikovane demokratske procedure i kom-promisi jedino isplatljivi, na srednji i du�i rok. Otkud, dakle, tolikapopularnost SRS-a?

U svim objašnjenjima uspeha radikala koja ispitanici nude – izperspektive posmatraèa, dakle govoreæi o svojoj okolini, a ne o sami-ma sebi – dominira ogranièen broj faktora: 1) populistièke poruke: ra-dikali govore ono što narod �eli da èuje, okrenuti su neobrazovanima isirotinji, govore narodnim jezikom; 2) SRS daje privid odluènosti inuðenja rešenja, što dodatno dobija na znaèaju s obzirom na razoèara-nost graðana demokratskim strankama:2 ako „ovi“ ne valjaju, hajdeda probamo s „onima“ – uostalom, za to smo se i borili, da mo�emo damenjamo vlast; 3) SRS nije uprljan aferama, i 4) homogenost javnognastupa SRS (svi govore isto, ne svaðaju se u javnosti, ka�njavaju od-stupanja). Sve ove taèke bi se mogle tumaèiti kao odraz izvesnog na-zadovanja u politièkoj svesti graðana Srbije – još jednom, ne samihispitanika nego njihove okoline, buduæi da se u pogledu ove temeveæina naših sagovornika trudila da se lièno distancira, izrièito go-voreæi o nekima drugima, o „narodu“ koji simpatiše SRS i prijemèiv

54

IVA

NA

SP

AS

IÆ

2 Ovo raspolo�enje dobro odslikava iziritiranost jednog Kruševljanina vidlji-va u delu razgovora koji se odnosio na tu temu: „Neki put i meni doðe da glasam zanjih. Zašto? Iz inata. Kome iz inata? Ne znam, mo�da i samom sebi. Neki put midoðe, kad vidim šta rade ovi naši za koje glasam, od obeæanja nema ništa. Šta torade? U suštini, ništa. Mislim naši ovi, demokratski. Ništa nisu uradili“.

je za njihove poruke. Meðutim, ponovo postoji moguænost drugaèijegèitanja. Tako, faktor 2) se mo�e povezati sa stavom da se od politièarana vlasti oèekuju delotvornost i rezultati, te sa naèelnom smenljivošæuvlasti kao va�nom tekovinom 5. oktobra, faktor 3) sa zahtevom da sepolitièari ne upuštaju u nezakonito lièno okorišæavanje funkcijom nakoju su došli (ovo va�i i bez obzira na realistiènost procene da „za ra-dikale nisu vezane nikakve afere“: bitno je ono što se u javnosti zanjih vezuje), a faktor 4) na potrebu da jedna politièka snaga emitujegraðanima jasnu i razumljivu poruku. Ovde mi namera nipošto nije darelativizujem pretnju koju za krhki demokratski poredak predstavljauspon SRS-a. No, ako za alternativno èitanje ima neke osnove, pono-vo se nalazimo na terenu ambivalencija: postoji niz nezadovoljenihpolitièkih potreba i zahteva graðana, koje sve imaju, da tako ka�emo,dve oštrice – ono što je opasna impresioniranost jedinstvom (nisu linacisti bili najjedinstvenija stranka vajmarske Nemaèke...) jeste isto-vremeno i �elja za profilisanjem politièke pozornice; ono što je �eð zarešenjima (ili „rešenjima“), jeste i oèekivanje uèinkovitosti; i takodalje. Na kraju krajeva, sve ove teme jesu tradicionalno skliska i muè-na pitanja kako politièke teorije tako i politièke prakse, i izvan našedomaæe sredine. Za sada je dovoljno ukazati na to da je sadašnje sta-nje bolje opisati u kategorijama ambivalencija nego naprosto kaotopljenje i nestanak demokratskih potencijala uoèenih 2002. Ti poten-cijali nisu toliko nestali, koliko se manifestuju u iskrivljenoj formi,velikim delom zaslugom samih demokratskih protagonista, koji nisuodgovorili na najva�nije zahteve graðanstva: efikasnost u radu, i ele-mentarno poštenje.

Pogledajmo sada koliko su se u odnosu na 2002. promenili – iu èemu se nisu promenili – stavovi prema liènom anga�manu u poli-tièkom �ivotu, bilo samih ispitanika, bilo njihovog okru�enja. Sliènoopštem odnosu prema politici, uz neke nove akcente, i ovde pre-ovlaðuje nestanak velikih nada, gubitak iluzija, izvestan cinizam,„�ivljenje svog �ivota“, bavljenje pre�ivljavanjem i sopstvenompromocijom, koliko je to moguæno u datim uslovima. Graðani sebeviše ne vide kao (faktièki ili normativno) ravnopravne uèesnike uopštem preobra�aju društva; ne govori se više o „izgradnji novekuæe“ od temelja pa naviše, što je bio èest motiv u prethodnomistra�ivanju. Umesto zajednièkog, kolektivnog posla, sada se „gle-daju svoja posla“.

55

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

– Tada sam u to verovao [da su politièari doneli promene inadu]. Danas smatram da je politika tu samo da smrsi konce.Ljudi treba da se bave svojim poslovima. ... Ljudi su postalisvesni da te šuplje i prazne prièe ne vode nigde. Ljudi su seokrenuli svojim problemima.

– Ja nemam utisak da se ljudima gadi politika. Mo�da im jesamo lakše da ne posveæuju puno pa�nje politici i politièkimzbivanjima. Znaju da ne mogu uticati na ta zbivanja i više sukoncentrisani na rešavanje svoje liène situacije i problema.

– (Gde se rasula pozitivna energija?) I bolje mu je [narodu] da�ivi mirno nego da se uzaludno bori.

– Više nikom politika nije bitna, veæ pre�ivljavanje. … Èovekjednostavno di�e ruke od razmišljanja o politici i eto, više neèitam novine, ne gledam televizor … Znam da se nešto dra-stièno neæe promeniti.

– Graðani su okrenuti samosnala�enju, da se snaðu da naðu sebineki posao.

Otklon od politièkog anga�mana u naju�em smislu (u stran-kama, kampanjama itd.) vrlo je jasan, mo�da i jasniji nego 2002.

– Graðani su isuviše preokupirani svojim problemima da bimogli da delaju u organizovanim graðanskim akcijama. Jamogu da rešavam probleme tako što svoj posao obavljampošteno, i to je sve.

Tada smo uoèili – ispostavlja se, ispravno – da æe u postpe-tooktobarskom periodu jedan od ozbiljnih problema biti to štograðani imaju veliku �elju da uèestvuju u politièkom �ivotu, ali neznaju kako, jer raspolo�ive kanale uticaja, naroèito politièke stranke,do�ivljavaju kao zakrèene ili „uzurpirane“ od strane samozvanih po-jedinaca (up. PiS� 70, 73, 83, 293). Danas, stranke se ne kotirajuništa bolje, mo�da èak i gore, ako uzmemo u obzir sluèajeve nekihstarih èlanova i odanih simpatizera stranaka demokratskog bloka.Jer, ove partije, došavši na vlast 2000. godine – tu je naroèito bitanlokalni nivo – pru�ile su svojim dugogodišnjim aktivistima prilikuda „iznutra“ iskuse i steknu bli�i uvid u njihovo funkcionisanje, za-hvaljujuæi èemu su u oèima mnogih od tih ljudi njihove sopstvenestranke izgubile verodostojnost.

56

IVA

NA

SP

AS

IÆ

Kao i u prethodnom istra�ivanju, u opštem odnosu liène sva-kodnevice i politike prepliæu se dve dimenzije: jedna je „preplavlje-nost“ svakodnevnog �ivota politikom, a druga lièno zanimanje zapolitièke teme. Što se tièe prvog, graðani danas ka�u da se politikanije povukla iz njihovih svakodnevnih �ivota, što je bilo jedno odglavnih normativnih oèekivanja od petooktobarske promene. Što setièe drugog, i u našim intervju-pitanjima i u javnosti preovlaðujeteza o opštoj depolitizaciji. Iako se mnogi ispitanici s njome sla�u –ponavljaju, ili èak pojaèavaju staru frazu „zgadila mi (nam) se politi-ka“ – mnogi je izrièito osporavaju: oni tvrde da nije istina da njihsame, ili njihovu okolinu, politika ne interesuje.3 Neki uzvraæaju lo-giènim pitanjem: kada tog interesovanja ne bi bilo, otkud toliki broj itolika gledanost politièkih debatnih emisija na svim TV programi-ma? Najèešæa je argumentacija da nije posredi nezanimanje za poli-tièka zbivanja, nego razoèaranost ponašanjem politièara i oseæanjeliène nemoæi da se nešto bitno promeni.

– Nije to nezainteresovanost, nego stvaranje tog malodušnogoseæanja da ne mo�e on [narod] da utièe ni na šta. ... Narod vidida ljudi koji ulaze u vlast u stvari ... to rade iskljuèivo zbogsebe a ne zbog naroda. Vlast nije shvatila da je servis i sluganaroda, nego oni dolaze na vlast radi sebe, a ne radi naroda.

Ako se vratimo na formulacije oèekivanja od novih vlasti iz2002, meðu njima æemo, kao jedno od najva�nijih, naæi nešto štosmo tada nazvali „preæutnim paktom“ izmeðu graðana i dotadašnjeopozicije, kojoj su pomogli da preuzme vlast; njegov suštinski deosastojao se u tome da æe nova vlast napraviti rez u pogledu naèinaobavljanja javnih funkcija, o�ivotvorujuæi, namesto autokratskogmodela, model „vlasti kao servisa graðana“. Graðani, vidimo, nema-ju utisak da su demokratski politièari ostvarili svoj deo dogovora.

Što se tièe javnog anga�mana, ostaje otvorenost za ukljuèiva-nje u druge vrste društvenih organizacija (nevladine, humanitarne,

57

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

3 Dosta njih na ovaj ili onaj naèin izra�ava dilemu koju jedna Novosaðankaeksplicira ovako: „Ja bih vrlo rado da mogu da eliminišem politiku iz sopstvenog�ivota. Mislim da sam to ranije bolje uspevala. Ona je sad baš uzela primat. ... Tolikoje preplavila politika svakodnevni �ivot, tako da više nemam snage i sada ili æu topotpuno ignorisati ili æu joj se prepustiti. Ni jedno ni drugo mi se ne dopada. Moj stavse nalazi u rascepu izmeðu totalne odbojnosti i privlaènosti“.

lokalne), mada sa znatno manjim emotivnim investicijama i politiè-kim oèekivanjima:

– Ja bih volela da se anga�ujem. Ne samo politièki, to je menimalo strana reè ... ali bih volela da se anga�ujem u pogleduneke humanitarne akcije ... zajedno sa nekim da se udru�im ida pravimo neki boljitak kako za pojedince tako i za jedan ko-lektiv, kao što je recimo jedna obièna zgrada.

– Mo�da su ljudi malo cinièniji i sputaniji u velikim izjavama iu vezivanju za neke ljude konkretno, jer su se par puta preva-rili. .... Uèešæe u strankama me ne interesuje, jer mislim da jalièno mogu više da ispoljim u organizacijama koje imaju ra-zlièitu strukturu, to su NVO i neformalne grupe prijatelja.Moguænosti pojedinca da uèini nešto su vrlo male. Ja samaktivan, ali ne mislim da mogu nešto da promenim, nego toradim da bih se lièno oseæao bolje.

No, ono što najupeèatljivije izbija u prvi plan jeste naglaša-vanje liènog anga�mana u profesiji: poštenog i predanog rada, struè-nog usavršavanja. Izbor da se na pitanje o naèinima anga�ovanja udruštvenom �ivotu odgovori sa „da radim svoj posao najbolje štomogu“, znatno je prisutniji nego pre tri godine. Ovo je va�no, uzasve ograde umesne zbog specifiènosti uzorka iz 2005.

– Svoj anga�man ogranièavam na profesionalni rad.– Jedino što zapa�am je da ljudi hoæe da rade svoj posao i da

izbegavaju da govore o politici.– Za boljitak društva … ja veæ dajem 20 godina svog �ivota me-

dicini i radim potpuno za d�abe, maksimalno se trudeæi da seedukujem … Za 10 dinara æe pacijentkinja u Kruševcu dobitinešto zbog èega ja uèim i dan danas i zbog èega bih dobila usvetu silne pare.

– Ja trenutno ne vidim tu moguænost i svoj posao obavljam, ko-rektno, profesionalno i to je moj doprinos. Politièko anga�o-vanje ne dolazi u obzir, bilo je prisutno, došle su nove snage ite nove snage treba da guraju … da one naðu neki boljitak.

Indikativno je da se isti odgovor ponekad nudi i na pitanje„Šta je za vas patriotizam?“:

– Valjda da radiš svoj posao i da poštuješ zakone.

58

IVA

NA

SP

AS

IÆ

– Patriotizam do�ivljavam kao sopstvenu odgovornost premaonome za šta sam odreðena da radim u ovoj sredini, da to ra-dim savesno i pošteno.

Još je jedna poenta nagoveštena u nekima od navedenih cita-ta. Reè je o ideji „podele posla“ izmeðu graðana i politièara, èija jepojava bila uoèena 2002. Tada su graðani bili na neki naèin razapetiizmeðu stava da je politika posao kojim treba da se bave profesional-ci, i stava da je politika nešto suviše krupno i znaèajno za celu zajed-nicu da bi se prepustila politièarima. Sada je, èini se, onaj prvi stavpretegao, sa svom rezigniranošæu i razoèaranjem u kvalitet politiè-kih liènosti kojima društvo raspola�e:

– Dosta dugo je meðu nama vladalo uverenje da smo svi spo-sobni da vodimo politiku, da smo Bogom dani za te uloge.Posle 5. oktobra, shvatili smo da nismo baš svi u stanju da vo-dimo politike.

– Kad se udaljim i pogledam ovako Srbiju, �ivot i sve, vidim datu nema napretka, zato što izgleda Srbiji treba samo vlast, dadonese zakon, pa po zakonu da se ponašamo, a mi sami nemo�emo to da osmislimo.

Drugim reèima, postoje poslovi koje mogu da obave jedinoprofesionalni politièari. Ovi kakve mi imamo ne valjaju, ali kakvigod da su, mi, graðani-laici, ne mo�emo da ih u tome zamenimo.

Kad daju svoje opšte ocene raspolo�enja u društvu, ispitanici onavedenim promenama u stavovima najèešæe govore u izrazito kritiè-kom tonu, opisujuæi ih kao širenje egoizma i odsustvo solidarnosti.

– Ljudi više i ne razmišljaju o nadi za bolju buduænost, jedno-stavno �ive od danas do sutra. .... Svi su nervozni, svi jure,imaju sitnoposednièka razmišljanja, misle samo na sebe.

– Ljudi su se uvukli u neku svoju ljušturu, nemaju više onogduha, raspolo�enja koji je ranije blistao.

– Ljudi se zatvaraju u sebe. U opštoj krizi morala nestaju i osta-ci solidarnosti meðu ljudima.

Meðutim, još jednom se ista stvar mo�e sagledati i sa drugestrane. „Atomizaciju“ društva, koju ispitanici konstatuju, nije lakoodvojiti od individualizacije. Ako ljudi ula�u napor da zarade, uspe-ju u �ivotu i poboljšaju stanje svoje porodice, to nije samo loš kapital

59

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

na nivou društva – utoliko pre što se toliko èesto pominje spremnostza pošteno anga�ovanje u svojoj profesiji. Mo�da je sve ovo poveza-no i sa spoznajom da se društveno ustrojstvo definitivno menja u ka-pitalizam, koji podrazumeva pre svega individualistièko traganje zasopstvenim interesom. Dakle, to okretanje sebi, to „gledaj da pre�i-viš kako znaš i umeš“, mo�e ukazivati na modernizacijsko širenje in-dividualizma i racionalno sagledavanje svog polo�aja kao aktera udruštvu. Individualnost kao vrednost nedvosmisleno izranja u nekimintervjuima:

– Po meni je glavni razlog [za opadanje pozitivne energije]opasuljivanje. Ja sam pre tri godine mislila da sve ono štoèinim, radim zbog buduænosti moje dece. A onda sam jednogtrenutka postala svesna ... i ja se sada pitam: gde sam tu ja?Znaèi, htela sam tu promenu da se desi i zbog sebe, ne samozbog dece. Znaèi, èovek je izbacio to – ja!

– Jedino �elim da radim na sebi, verujuæi da samo jaki individu-alac mo�e uzeti kvalitetno uèešæe u društvu.

Ovo je nešto novo, ali se nadovezuje na prethodne procese.Pre tri godine, jedan od va�nih momenata tumaèenja 5. oktobra biloje sna�no oèekivanje, i sna�na �elja graðana, da æe ih ta promenaosloboditi pritiska da stalno prate politièka zbivanja i omoguæiti imda se, konaèno, okrenu sopstvenim �ivotnim ciljevima i planovima.Ako je bilo razloga da se taj motiv, u ono vreme, nazove jednom odsastavnica „nove racionalnosti“ u politièkoj kulturi Srbije, ima osno-va i da se tekuæi proces – pa makar ga oznaèavali kao „atomizaciju“ili „privatizaciju“ – protumaèi kao njegov logièni nastavak. Razlikau retorici i vrednovanju je takoðe logièna i ne treba da nas zavara:mo�da je nešto što se, u razdoblju povišenog kolektivnog adrenali-na, formulisalo kao oduševljeno oèekivanje, zaista isto ono što se, udoba opšte razoèaranosti, kritikuje kao promena dostojna osude. Pretri godine, od politièke sfere se oèekivalo pre svega da formira jasani stabilan opšti okvir u kojem æe se svekoliki društveni �ivot odvijati.Danas, graðani nemaju oseæaj da su to dobili;4 pa pošto ni to nisudobili, oni manje-više „di�u ruke“ od politike, odustaju od bilo

60

IVA

NA

SP

AS

IÆ

4 Mada se, ispod verbalne površine, nazire da graðani ipak jesu svesni da tajokvir danas postoji u mnogo veæoj meri nego onda. Mo�da se, dakle, pre mo�e reæi dasu ljudi nezadovoljni kvalitetom tog okvira, pa svoju ljutnju iskazuju tvrdeæi da gauopšte nema.

kakvih oèekivanja iz tog pravca. Sve manje upiru pogled u politiku isve manje veruju da æe ona, nekim èarobnim štapiæem, doneti bolji-tak njima i njihovoj porodici; ne mo�e se reæi da toga uopšte nema,ali sigurno ima manje nego pre tri godine. Deviza koja danas najviševa�i jeste „u se i u svoje kljuse“.

Kao zakljuèak se mo�e reæi da je, bez sumnje, išèilela republi-kanska energija iz razdoblja neposredno posle 5. oktobra, ona �eljaza neposrednim i opse�nim uèešæem u istorijskim, kolektivnim zbi-vanjima: to je bilo stanje intenzivnog nadanja i išèekivanja, veziva-nja sopstvenog �ivota za politièke dogaðaje, jakih emocija i sna�nihopredeljivanja, velike spremnosti da èovek sebe ugradi u kolektivniprojekt izgradnje „nove Srbije“. Na mestu toga danas imamo hla-ðenje i distanciranje, razvezivanje spone izmeðu „ja“ i politike. Ne-gativne implikacije te promene su oèigledne. Ali, realno posmatra-no, jedno politièko društvo i ne mo�e dugo da bude u stanju euforije– onoga što je jedan ispitanik nazvao „zanesenošæu revolucijom“.5

Opšte „smirivanje“, normalizacija odnosa prema politici na stranigraðana mo�da odslikava jednu vrstu normalizacije samog politiè-kog �ivota, takvog kakav jeste; nešto što bi se to moglo nazvati „sta-bilizacijom na niskom nivou funkcionisanja“. Pre tri godine, i u poli-tièkim stavovima i u politièkoj realnosti imali smo do�ivljaj praznogprostora, èistine, otvorenosti svih opcija, koji je Milan Podunavacnazvao „konstitucionalnom šansom“. Danas, na oba plana taj prozorje zatvoren. Velika veæina ispitanika za time �ali, što retrospektivnopokazuje koliko je graðanima znaèilo širenje prostora sudelovanja uodluèivanju o sudbini sopstvenog društva. U kljuèu tipologije poli-tièkih kultura Almonda i Verbe, ovo bi moglo znaèiti, za neke mo�daiznenaðujuæu, sklonost participativnosti pre nego parohijalnosti.Meðutim, �aljenje za tim prošlim periodom ponekad je propraæenohladnom trezvenošæu, koju oseæamo u reèima poput ovih:

– [Gde se rasula pozitivna energija?] Sva ta snaga se rasula uviše politièkih opcija, odnosno u veæi broj stranaka.Ta energi-ja se više nikada neæe ponoviti. Sada je ostalo na graðanimada u moru stranaka ipak bira izmeðu dve politièke opcije.

61

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

5 Taèan navod glasi ovako: „To bih ja nazvao ‘zanesenost revolucijom’, skidase breme i sve se èini lako, skinuli smo Miloševiæa i sad je sve lako. Meðutim, nijelako, jako je komplikovano“.

Ako neke nade u boljitak danas ima, ona bi se mogla nazvati„rezigniranom nadom“: više nema poverenja u „nas“ i „naše snage“,u to da æemo „mi“ da izgradimo novu i bolju Srbiju; sada to zavisi odnašeg okru�enja, od opštih globalnih tendencija, neumitnih procesakoji su na delu i oko nas i kod nas.

– Bojim se da æe morati, da li æemo mi svojom voljom, ili æeneko da nas natera da se ukljuèimo u sve integracije, jedno-stavno ne smemo da ostanemo sami.

To stanje duha, koje na ovaj ili onaj naèin iskazuju mnogi sa-govornici, najreèitije je formulisao jedan Valjevac:

– Srbija je kao namagnetisana kuglica u nekom kanalu i to se nemo�e zaustaviti. Kuglica nailazi na prepreke, ali ide dalje.

Promena društvenog sistema: kapitalizam, ali kakav?

Odeljak posveæen promeni društvenog sistema nastao je kaosvojevrsni nusproizvod analize, buduæi da to nije bilo predviðenokao zasebna tema u našim intervjuima. Indikativno je, meðutim, dasu graðani o tome progovorili, odgovarajuæi na druga pitanja –ponajviše, mada ne iskljuèivo, na ono „Ko danas dr�i moæ u Srbiji?“.

Najpre treba primetiti da se govor o preobra�aju društvenogustrojstva, iz nedefinisanog, kvazisocijalistièkog sistema kakav jebio na snazi 2000. u neku vrstu kapitalizma, danas razlikuje od onogiz 2002. po tome što to sada više nije apstraktno razmišljanje i neja-sno išèekivanje, nego je postalo deo stvarnog iskustva graðana, kojise onda prema njemu tako i opredeljuju.

I ovde su, oèekivano, prisutne ambivalencije, i to u dva osnonavida: 1) kao kolebanja u percepciji realnih zbivanja i stavu prema nji-ma, i 2) kao protivreènosti sadr�anih u samoj percipiranoj realnosti.

1) Ambivalencija s kojom se graðani odnose prema „kapitali-zaciji“ društva izra�ava se tako što je malo ko apsolutni zagovornikili protivnik „novog“ sistema, kao i „starog“, veæ preovlaðuju mešo-vite ocene i oseæanja. Naravno, postoji izvestan raspon razlika meðuispitanicima, od „kapitalistièkijih“ do „socijalistièkijih“ stanovišta,uz mnogo nijansi. Jedan manji broj bezrezervno podr�ava sve re-formske zahvate (npr. brzu i temeljnu privatizaciju), �eli Srbiju štopre da vidi u „pravom“ kapitalizmu i nema mnogo razumevanja za

62

IVA

NA

SP

AS

IÆ

socijalne proteste i sindikalne akcije. Ispitanici koji se najviše pri-bli�avaju „èistom“ prokapitalistièkom opredeljenju obièno istièunespremnost društva – prema kojem govornik, u tom kontekstu,uspostavlja jasnu distancu – za neophodne promene navika.

– Još uvek ne mogu da se reše tih misli uravnilovke, da smo sviljudi isti, da ne znam ovo, ne znam ono. Svi kukaju da nema po-sla. Meðutim, kad im ponude posao, niko neæe da radi. Jer javljase ono, „ko, ja to da ti radim“, taj oseæaj veæe liène vrednosti usudaru sa ekonomskim problemom da se pre�ivi oni shvatajukao degradaciju liènosti a ne kao osnovnu potrebu da se pre�ivi.

No, èak i takvi ispitanici zadr�avaju kritiènost prema nekimaspektima naèina sprovoðenja reformi, kao ovaj Kragujevèanin, kojije inaèe zanimljiv zato što, iako sindikalista, ima jasan prokapitali-stièki stav:

– Jednostavno sve zemlje u tranziciji su to mnogo br�e uradile,i istina mnogo bolnije, kad se nešto hiruški odstranjuje to seduboko zare�e i malo du�e krvari, ali ispod njega ostane zdra-vo. A mi smo to samo grebali, grebali i napravili mnogo veæuranu. [uz nabrajanje sumnjivih sluèajeva privatizacije]

Drugi, brojniji, nisu oduševljeni onim što se dešava; izrièitoili manje izrièito, oni ne podr�avaju prerastanje privrednog i dru-štvenog poretka u kapitalizam i �ale za socijalnim aspektima pret-hodnog poretka (ili poredaka):

– Tako da je malom èoveku bezbri�niji �ivot bio pre promenanego sada. Mo�da je bio mali kolaè koji se delio, ali mislim daje ravnomernije ili pravilnije deljen, da su svi imali nešto odtog kolaèa, a sad, da li je on bio realno zaraðen ili nije, nemogu da ka�em. ... Ako demokratska vlast znaèi stvaranje taj-kuna, dotada se i nije znalo šta to znaèi, neko im je to omo-guæio. ... ljudi su nostalgièni za socijalnom sigurnošæu koju jenudio komunizam.

– Prema tome, ja se pitam, zato što sam �iveo i radio u periodukada je bio socijalizam i periodu koji je sada kapitalizam. Minismo ni ušli u kapitalizam, pa smo uleteli u socijalizam. Asad smo iz socijalizma se vratili ne u kapitalizam nego u ro-bovlasnièki period, a to znaèi da nam se uzima sve ono štopredstavlja moguænost naše egzistencije.

63

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

Meðutim, va�no je primetiti da i u ovoj grupi gotovo svi shva-taju da je na delu objektivan i nezaustavljiv proces; za to su indika-tivne sintagme poput „ne mo�e drugaèije“, „tako mora“ i slièno.

– Pa tamo [meðu privatnicima] se zaraðuje više, najverovatnije,a i tamo je mnogo veæe ulaganje i tamo je jedan pos’o rizikapre�ivljavanje. Znaèi, mi smo uljuljkani nekim minimalcimakoje primamo sa kojima ne mo�emo ni obièan �ivot voditi, aliopet na neki naèin … nismo doneli neku veliku odluku. …Ovo što æe se privatizovati, ipak æe se raditi u firmama koje æeimati vlasnika pa æe biti mo�da drugaèije, jedino treba da seproðe taj tranzit bolno kao što ide.

U ime mnogih, te ambivalencije mo�da najjasnije izra�avasredoveèni Kragujevèanin:

– Paradoksalno, ja sada nisam pristalica kapitalizma, ali otprili-ke æu da budem. … kada vidite da ovi koji nisu kapitalisti upravom smislu reèi ne mogu ništa da urade i da mi tonemo svedublje. … Pojavljuje se Kariæ, èovek koji je kapitalista i on tone krije, koji je razvio posao u svetu koji plaæa ekstra profit,koji je u zemlji, koji poma�e dosta… Nisam ja laik da neæe onda ima profita i svega toga. Kapitalista je kapitalista.

Prema našim ispitanicima, odgovor na pitanje „Ko dr�i moæ uSrbiji?“ veoma je prost: oni koji imaju pare. Uz iznenaðujuæu jedno-dušnost, ovaj odgovor se varira na desetine naèina:

– Mislim da dr�e ljudi koji imaju para i da je para ta glavna.– Narod danas pokreæu izgleda iskljuèivo pare.– Moæ dr�i kapital.– Realnu vlast dr�e u Srbiji oni koji imaju pare. Ljudi su ovde

hipnotisani parama. Sve æe uèiniti da bi se novca doèepali. Koima pare, taj ovde ima sve. Ovde i zakoni mogu da se prome-ne ako imaš novac.

Mešovitost stavova prema opa�enoj svemoæi novca ogleda seu tome što, s jedne strane, ona upuæuje na jedan aspekt nastajuæegkapitalizma, odnosno odra�ava realistiènu percepciju promenenaèela društvene organizacije i individualnog napredovanja u njoj –kapital, kalkulativnost, instrumentalnost, nasuprot moralu i ideolo-giji. S druge pak strane, ocena objektivnog stanja èesto se koriguje

64

IVA

NA

SP

AS

IÆ

izvesnim nejasnim normativnim postavkama o tome kako bi, zapra-vo, „trebalo“ da se gradi društvo, pa makar i kapitalistièko. Kada setu prave vrednosna podvajanja, ona se izra�avaju kao dvojnostizmeðu rðavog „golog novca“, i dobrog „rada“.

– Na delu je nerad, prevara, postizanje nekog statusa raznimsredstvima, a ne radom, poštenjem, pravim stvarima, nego seto nastoji postiæi novcem, jer ako imam novac ja mogu negdeproæi, a ako nemam ja sam tu gde sam.

– Ljudi koji rukovode javnim preduzeæima samo love u mut-nom. Niko se ne zala�e za javni boljitak. Svi gledaju da ukra-du neki novac i krenu u privatni biznis.

Stav „novac – dobro, hajde, ali gde je tu poštenje“, svakako,ima veze s drugim tipom protivreènosti – kriminalizacijom tranzici-je u Srbiji, koja je predmet narednog odeljka, ali smatram da se nemo�e svesti samo na nju. Vrednost apstraktnog „rada“ i „poštenja“imala je istaknuto mesto i u vizijama po�eljne buduænosti izra�enim2002. Ona se verovatno, bar jednim delom, mo�e pripisati nasleðusocijalistièke retorike. Meðutim, „pošteni rad“ se dâ uklopiti i uodreðenu viziju kapitalizma. Problem koji najveæi deo ispitanihgraðana ima sa tekuæim društvenim preobra�ajem nije tek zgaðenostnad udelom sumnjivog novca – èiji znaèaj u realnim okvirima netreba potcenjivati – veæ i to što oèajnièki pri�eljkuju privredni opora-vak, za koji znaju da je kapital neophodan, ali ne bi svaku vrstu kapi-tala; hteli bi posao, ali ne i eksploataciju; razumeju da je predu-zetništvo bitno, ali bi voleli da ono bude kontrolisano, i to nekomvrstom moralne instance nejasnog porekla i lokacije (up. „rad,poštenje, prave stvari“ iz gornjeg citata). Ovde je, svakako, reè ouobièajenim dilemama koje su pratile sve dosadašnje postsocijali-stièke preobra�aje, s time što je odbojnost prema kapitalizmu, pogo-tovo u neoliberalnoj verziji, mo�da sna�nija u Srbiji nego drugde. 6

Upadljivo èesto, to da „para vrti sve“ dopunjuje se i objašnje-njem u pogledu nosilaca i naèina sticanja ekonomskog kapitala: posre-di su liènosti koje su se brzo obogatile u prethodnom re�imu, zahva-ljujuæi vezama sa politièkim moænicima. Ta veza, obièno se dodaje,nije prekinuta ni danas, s novim vlastodršcima. Amblematsko ime koje

65

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

6 Na to ukazuju istra�ivanja nekih autora, npr. S. Antoniæa i S. Mihailoviæa.

se u tom kontekstu neprestano pominje jeste Kariæ, a u manjoj meriMiškoviæ.

– Dr�e ovi koji imaju para, Kariæi, Miškoviæ, „Delta“, ja mislimda su oni.

– Ljudi koji su vezani za one koji imaju moæ, ljudi koji imajupare, koji su se obogatili u prethodnom sistemu, koji su se zavreme Miloševiæa i ranije obogatili, a mo�da i posle toga,posle onih promena 2001. I oni preko tih stranaka pokušavajui dr�e vlast, praktièno iz senke, ali svojim parama.

– Tajkuni imaju u Srbiji moæ u svojim rukama. Vidljivi su Ka-riæi, Miškoviæi, ali veæina tajkuna je nepoznata široj javnosti.

– Moæ u Srbiji dr�e oni ljudi koji su za vreme Miloševiæa imaliekonomsku moæ. Ta njihova ekonomska moæ nije uništena,oni su i dalje prisutni u vlasti indirektno. Finansirali su mnogepartije iz opozicije. Tako da je sve to povezano, jer kako vre-me odmièe vidi se kako je sve to bilo povezano.

– Miloševiæevi tajkuni, i oni koji su za vreme njegovog re-�ima... Ne verujem da ih je bilo toliko pre. ... Ta „Delta“, Ka-riæ, to su ljudi koji su neverovatne ekonomske moæi u odnosuna stanje u kojoj se privreda u Srbiji nalazi.

Što se tièe odnosa izmeðu ekonomskog i politièkog kapitala,uglavnom se smatra da je ekonomski primaran i da politièki od njegazavisi, da on „kupuje“ politièku moæ:

– U ovom trenutku, ipak najveæu moæ u Srbiji imaju ekonomskicentri moæi. … Ta ekonomska moæ diktira mnogo èega drugo-ga po najveæim politièkim krugovima.

– Postoje ekonomski centri moæi kod nas, a politièari su imsamo produ�ena ruka.

Usamljeno suprotno mišljenje tvrdi da je uticaj obrnut, od-nosno da je politièka pozicija neophodna za ekonomski uspeh:

– U Srbiji da bi imao ekonomsku moæ, moraš da imaš i politiè-ku moæ.

Bez obzira na smer uticaja, va�no je napomenuti da ispitanicisamoinicijativno progovaraju o sprezi politike i ekonomije i ocenjuju jekao izuzetno èvrstu. I još va�nije, oni smatraju da to nije dobro – mnogiupravo u toj sprezi vide glavni uzrok sporog napredovanja društva.

66

IVA

NA

SP

AS

IÆ

Jedino što konkuriše novcu – jedini centar moæi koji se jošidentifikuje – jeste „svet“, „meðunarodna zajednica“.

– Takoðe i iz sveta nam diriguju.– Moæ u rukama dr�i meðunarodna zajednica i kapital steèen u

vremenu unazad i koji se ubacuje kroz razne vidove.

Bez obzira na vrednosni odnos, ova konstatacija je drugi na-èin da se realistièno proceni trenutni meðunarodni polo�aj Srbije,koji je veæ došao do izra�aja kroz oseæanje „rezignirane nade“.

2) Drugi nivo javljanja ambivalencija u pogledu promenedruštvenog ustrojstva tièe se protivreènosti sadr�anih u samoj realno-sti koja se percipira. Kada se prevlast novca kao faktora uticaja, eks-plicitno ili implicitno, sagledava kao indikator prelaska u kapitalizam,vrednosni naboj takve ocene jeste, bar naèelno, neutralan. S druge pakstrane, vrlo èesto se o toj promeni temelja društvene moæi govori usprezi sa sveprisutnošæu kriminala: bilo sasvim direktno, da „mafijavlada Srbijom“ i da je to najveæi problem zemlje, bilo zaobilazno – dasu najmoæniji oni koji su se obogatili zahvaljujuæi bliskosti s prethod-nim re�imima, u kom sluèaju je ton više rezigniran no ogorèen (to jetako, tu se ništa ne mo�e, „tako su se i Kenedijevi obogatili“ itd.).

– Postoje politièki i privredno-kriminalni centri koji dr�e vlast.– Najveæi problem u našem društvu su kriminalci. Oni su boga-

tiji od dr�ave. Kriminalci kupuju politièare. Politièari pred-stavljaju u stvari njih, a ne narod. Oni su vladari iz senke. ...Oni su iznad zakona. Zapravo, zakon je u njihovim rukama. ...Verovao sam da se problemi mogu rešiti na izborima, ali jasnoje da kapital upravlja politikom.

– Mislim da i ovde ima dosta uèešæa kriminala, jer oni i finansi-raju i vuku i tra�e i kanališu u neku ruku i politiku.

– Mislim da od toga �ivi jedna posebna kategorija ljudi koja jena granici izmeðu kriminala i onoga što nije kriminalno. Onikoji imaju sredstva, koji su prigrabili sva materijalna dobra,vlast. Vlast æe sve to da zaštiti i da pokrije.

– Ja lièno mislim mafija, na svim nivoima. Duboko sam ube-ðena da mafija u belim rukavicama vlada Srbijom.

Ovaj drugi aspekt prevlasti novca kao osnove za upliv udruštvena zbivanja, dakle nelegalnost novca, ukazuje na problema-tiènost procesa promene društvenog poretka: nije sigurno da li

67

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

Srbija prerasta u „normalno“ kapitalistièko društvo – pa su problemisamo stvar prelaznog razdoblja – ili u beznade�no kriminalizovanodruštvo. Dakle, pitanje više nije „da li“ kapitalizam, veæ „kakav“kapitalizam.

Tabloidi, graðani i demokratska javnost

Pitanjem o tabloidima �eleli smo da èujemo šta graðani misleo njima, o snazi i vrsti njihovog uticaja na javno mnjenje, te o razlo-zima njihove popularnosti. Ovu temu treba uklopiti u širu temu de-mokratske javnosti, èije je odsustvo i pre i posle 2000. èesto navo-ðeno kao jedna od osnovnih ote�ica u procesa izgradnje demokratijeu Srbiji. Tu su relevantna pitanja kao što su: da li je u Srbiji u tokunastanak istinske javne sfere, onako kako je ona normativno defini-sana u liberalno-demokratskoj teoriji; nadalje – i znaèajnije za istra-�ivanje ovog tipa – da li graðani sami uoèavaju potrebu za javnošæu,šta je za njih javnost, o èemu i na koji naèin oni smatraju da u javno-sti treba govoriti; i konaèno, da li se tabloidi mogu shvatiti kao èini-lac takve, normativno odreðene javne sfere – da li oni u tom posluviše poma�u ili odma�u.

Stavovi u vezi s ovom temom se, oèekivano, grupišu u tri tipa.1) Jedna, najbrojnija grupa, tabloide ocenjuje negativno,

najèešæe izuzetno negativno, i to sa strašæu. Što se brojnosti ove gru-pe tièe, ponovo treba imati na umu sastav našeg uzorka: tabloidi,opšte je poznato, i ne ciljaju prvenstveno na visokoobrazovane urba-ne struènjake, koji su u uzorku prezastupljeni. Što se pak �estine ne-gativne ocene tièe, tema tabloida je najviše od svih tema u upitnikuizazivala strategiju samodistanciranja. Više no ijedna druga linijapodele (politièka, aktivistièka, vrednosna, po stilu �ivota, po materi-jalnom statusu itd), podela oko tabloida do�ivljava se kao binarnasuprotstavljenost izmeðu „mene“ („nas“), koji prezirem tabloide, inekih „drugih“, koji ih èitaju. Ovde, svakako, neku ulogu igra i mo-ment socijalne diferencijacije, odnosno burdijeovske „distinkcije“.

Prema mišljenju protivnika, tabloidi plasiraju gole la�i, ilipoluistine, koje èitaoci niti mogu niti �ele da provere; ne primenjujuse zakonske sankcije protiv objavljivanja la�i i kleveta. Uticaj ta-bloida na kreiranje mnenja graðana (uz uobièajeno preciziranje:„onih neobrazovanih“, „neukog naroda“ i slièno) uglavnom se

68

IVA

NA

SP

AS

IÆ

smatra velikim.7 Ono što u njima izaðe postaje tema svakodnevnihrazgovora bez obzira na istinitost:

– Narod uopšte ne proverava istinitost i verodostojnost odreðe-nih iskaza, ali u razgovoru uvek uzima te podatke. Kad jaka�em – pa nije to tako, on ka�e: pa piše u „Kuriru“, piše u„Nacionalu“, slušao sam ja na Pinku. Znaèi više veruju timnekim tabloidima, �utoj štampi… A moral naroda više nije ta-kav, ili njihova saznajna moæ nije više takva da tra�i istinu, ina kraju mo�da ga istina i ne zanima baš mnogo. Ne �eli da jeèuje, lepše mu ovo zvuèi što je u tabloidu i veæu pa�nju æe daizazove neka budalaština.

– Na onaj obièan neobrazovan svet puno deluju.Verujem dautièu i na njihovo mišljenje koje se odra�ava na izborima. Podneobrazovan narod mislim ... generalno neobrazovani,iskompleksirani, neostvareni. Ovde jako puno ljudi ima kom-plekse i frustraciju zato što ne rade, nemaju pare.

Popularnost tabloida se objašnjava golicavom privlaènošæusenzacionalnih sadr�aja, koji nude površno uzbuðenje i zabavu bezikakvog napora, otklanjajuæi porebu za razmišljanjem:

– Ljudi po prirodi više vole da èuju neku aferu i la�. La� je uvekzanimljivija od istine.

– Proseèan graðanin je sklon senzacijama, više voli da vodituðe brige nego svoje, i voli da rešava više tuðe probleme, ada svoje ostavi negde po strani i da ka�e kako ih nema.

Uza šta se, u nekim sluèajevima, pominje i postojanje neke„namere“ koja stoji iza takvog sadr�aja: cilj je uljuljkati i demobili-sati graðane:

– I ne èitam štampu, jer sve se svelo na neke populistièke stvari,koje æe narodu da zama�u oèi da ne budu svesni osnovnihproblema.

– Pobrojani mediji najdirektnije kreiraju javno mnjenje. Onikreiraju kulturni ambijent koji pogoduje politièkim manipu-lacijama.

69

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

7 Jedan mladi Novosaðanin je zanimljiv izuzetak: „One jesu strašne i glupa-ve, ali mislim da nisu najbitnije. ... Mislim da štampa nije prva koja deluje, ona jesporedna. Zvanièna politika je ta koja je najva�nija“.

– To sve do�ivljavam kao smišljeno. Što više senzacija, traè va-rijanti, skandala, šokirajuæih otkriæa – to se èovek sve višeudaljava od sebe, sopstvenih potreba i moguænosti da seizgradi i formira kao autentièna i zrela liènost.

Pri tom, nije uvek jasno ko bi bio taj zlonamerni subjekt kojistoji „iza“: jesu li to tajanstveni tajkuni i kriminalci povezani sodreðenim politièkim opcijama, neka konkretna stranka ili liènost,je li to vlast, jesu li to uopšteno „moænici“? Najèešæe, subjekt ostajenejasan i u mraku, mada se ponekad govori o sumnjivoj finansijskojpozadini tabloida, od kojih se potom, logièno, onda i oèekuje da radeu korist nekih interesa.

– Generalno ljudi vole senzacije, jako puno ljudi i ovi igraju natu kartu. A iza njih stoji neko kome te igre odgovoraju. Ljudise ne pitaju da li je to istinito jer mi još uvek nemamo tu me-dijsku odgovornost. Još uvek se mogu objavljivati neistine, ada niko za to ne odgovara. Naroèito ako iza tih neistina stojineko moæan.

– Sve to navodi na zakljuèak da su ti èasopisi povezani sa viso-kim krugovima nekih obaveštajnih slu�bi. Pronalazili sumnoge ljude koji su bili kompromitovani u jednoj vlasti ili udrugoj, i oni su svojim izjavama tim èasopisima digli rejtingkakav sada imaju.

Tabloidi �ive od loših vesti i šire mraèno raspolo�enje:

– Ako se radi nešto dobro onda se o tome ne piše, a ako se radinešto loše onda se piše bo�e saèuvaj.

– Mediji koje ste nabrojali samo pune ljude negativnom energi-jom. Kad je „Kurir“ za nekoga rekao nešto lepo? Nikada. ...Ne znam ko je vlasnik tih listova. Ne �elim ni da ih èitam. Ne-moguæe je da se u Srbiji za 24 èasa ne dogodi ništa lepo. Kadbudu i o tome pisali, mo�da æu ih èitati.

– Oni samo truju ljude. Nije mi jasno šta ljude privlaèi da kupu-ju te novine. „Kurir" sam dva puta kupio. U tim novinamanema ništa suvislo. Valjda ti ogromni senzacionalistièki na-slovi privuku ljude. I ne tra�e nikakav napor. ... Kao da jedvaèekaju da se neko zlo dogodi. Nevolje, ekscesi, nesreæe suhrana za medije.

70

IVA

NA

SP

AS

IÆ

Vrlo je pronicljivo zapa�anje jedne ispitanice:

– A narod voli da èuje da je neko moæan nešto zgrešio. Mi smo50 godina svi nešto sitno krali, poèev od WC papira, pa namonda jako prija kad èujemo da je neko veliki nešto velikoukrao. Opravdavamo naše sitno. Šta æeš, lopovska dr�ava.„Mogu ja WC papir, ako neko nešto veliko krade“ – tako mi-sli naš narod.

Nekoliko ispitanika je svesno opasnosti koje se kriju u medi-jima: mediji, pa ni tabloidi, nisu igraèka, ne bi ih trebalo ignorisatikao nešto ru�no ali neva�no, jer njihova moæ je velika:

– Ima i mladih ljudi kojima zbog natpisa i naslova u jednom„Kuriru“ mo�e da se uništi karijera, ili porodica, ili brak.

Nadalje, tabloidi banalizuju va�na pitanja, pretvarajuæi pro-bleme za ozbiljnu javnu raspravu u materijal za senzacije i traèeve:

– Mene je pogodila pogibija dva vojnika u kasarni u Topèideru.Toliko su ispirali usta sa tom tragedijom da bi na kraju sveostalo na traè nivou, kao da nije reè o ljudskim �ivotima.

Za ovu grupu ispitanika, tabloidi su bez sumnje štetni i de-struktivni za razvoj normativno shvaæene javne sfere.

2) Druga, mešovita grupa sla�e se s prvom u pogledu mnogihelemenata opisa tabloida – senzacionalizam, nizak nivo, nezahtev-nost, sumnjiva pozadina – ali se od nje razlikuje po oceni i stavu pre-ma njima. Oni tabloide ne odbacuju apriorno – nemaju mnogo protivnjih, ponekad ih i sami èitaju – i smatraju da takvi mediji imaju svojemesto u društvu. Donekle realnije od prve grupe, ovi ispitanici oce-njuju da nije toliko problem u senzacionalizmu �ute štampe – razu-mevajuæi da takve štampe ima u svim zemljama i da je svugde najtira-�nija – koliko u odsustvu zakonske regulative koja bi onemoguæavalaplasiranje najštetnijih neistina i neka�njenost najcrnjih kleveta.

– Simpatièno je meni to što sada svašta mo�e da se proèita.Meðutim, pazite, mora neko da plati kaznu, kao što je svudanormalno, za one la�i, za one neistine što ka�e. Ja to još nisamèula, da je neki list zatvoren zbog toga. Èula sam la�i po svimlistovima, i po „Glasu“ i „Blicu“ i „Kuriru“, a niko nije dobiokaznu.

71

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

Potra�nju za tom vrstom medijskih sadr�aja oni objašnjavajukao logiènu posledicu krize i neizvesnosti u društvu:

– Naši mediju utièu na raspolo�enja graðana, jer svaki èovektra�i odgovore. Jer ako ima primanja od 4500 din. meseèno,on preko toga mo�da dobija odgovor, zašto ima toliko. Jer,svaka liènost koja se pojavi na naslovnoj strani, da je ukraomilione... To je neka vrsta odgovora tom èoveku.

– Oni ciljaju na populaciju kojoj je potrebno da se saopšte sen-zacionalistièke, skandalske afere. ... Ali u ovom kontekstupolitièkih afera narodu je i to potrebno.

No, ono po èemu se najjasnije razlikuju od prve grupe jestedozvoljavanje moguænosti da tabloidi objavljuju istinite informacijekoje neko �eli da sakrije, dakle da doprinose otvaranju i jaèanju jav-nosti kao kritièke instance u odnosu na posednike raznih vidovamoæi. Iako su svesni da nije istina sve što se tamo pojavi, veruju unaèelo „gde ima dima, ima i vatre“:

– Ipak, ti mediji ... nekad otvaraju teme koje oèigledno neko�eli da zadr�i. Nema èistih sredina, i sterilnih. Uvek je nekoupljao ruke. Nešto što je izgledalo kao bombastièna la�, poka-zalo se da ima vatre.

– Sa druge strane ... gde ima dima ima i vatre. … Senzacionali-stièka štampa ... mo�e biti indikativna, ako ništa drugo. Akose neke slike objave, neki faksimili, znaèi da to postoji, volelimi te novine ili ne. Da li treba samo „Politika“ ili NIN da pišunešto ozbiljno? Pa, kada su i oni pisali o nekim stvarima, nijeim se verovalo.

3) Konaèno, treæa grupa, koja obuhvata èitaoce tabloida, po-smatra ih pozitivno, kao neku vrstu ploda borbe protiv cenzure, zaslobodu štampe. Makar nam se i ne sviðalo to što smo dobili, za tosmo se borili:

– To se uklapa u one zahteve otvorenosti, demokratije, da svimediji mogu da rade i funkcionišu. ... Ali i pored tih istinaverovatno ima i nekih provlaèenja i nekih neistinitih informa-cija, koje sad ne podle�u ka�njavanju. Na�alost, ljudi sadavide da bi to trebalo ka�njavati, ali kako, kad su se zalagali zaovakav naèin. [èitalac „Kurira“]

72

IVA

NA

SP

AS

IÆ

Ponavlja se teza o tabloidima kao faktoru slobodne javnosti izprethodne grupe, samo s manje ograda:

– [Èita „sve �ivo“, najviše ceni „Politiku“ i „V. novosti“] Aliverujem i ovoj drugoj štampi, jer ne mo�e toliko da se izmisli.Onda se razoèaram, na šta su ljudi sve spremni i šta se sve ra-zotkrije.

Sve u svemu, precizni odgovori na orijentaciona pitanja izne-ta na poèetku ovog odeljka nisu se mogli dobiti; ali jeste dobijenomnoštvo zanimljivih iskaza, koji pokazuju da graðani – kakav godbio njihov stav prema tabloidima – razmišljaju o problemu javnosti,da je to pitanje za njih va�no i da mu posveæuju pa�nju; i da skorobez izuzetka usvajaju normativnu pretpostavku o znaèaju javnosti zademokratski �ivot. Zbog osobene prirode našeg uzorka, teško je oce-niti koliko, i kako, politièki tabloidi utièu na graðane i oblikuju nji-hovo mišljenje. Ali i mimo tog metodološkog ogranièenja, i ovde jeposredi jedna varijanta ambivalentnosti, odnosno „dvogubosti“tranzicionih procesa. S jedne strane, neophodna je što veæa transpa-rentnost, dakle neogranièena otvorenost tema, dostupnih podataka itumaèenja, kako bi se „dr�ali na oku“ nosioci vlasti i moæi. S drugestrane, upravo povišena potreba graðana za tom vrstom obaveštenja– plus njihova odranije ustaljena oèekivanja da moænici rade rðavestvari – èini ih manje kritiènima prema materiji koja im se servira.Posledica mo�e biti pojaèavanje zgaðenosti nad politikom uopšte,dakle jaèanje uverenja da su „sve to lopovi“. Iz toga, opet, slede dvevrste posledica: prvo, odustajanje od svakog nastojanja da se moæni-ci pozovu na odgovornost („kad je veæ sve tako prljavo, nema svrheu to se petljati“); i drugo, su�avanje prostora za diferenciranje na pa-leti politièke ponude („svi su oni isti“). Uz to, banalizacija i senza-cionalizacija svake teme, svoðenje krupnih pitanja na estradne traèe-ve, smanjuje šanse za kultivisanje kolektivne sposobnosti zavoðenje sadr�ajne i delotvorne javne debate o ozbiljnim pitanjima.Ako su ovi procesi u toku, to bi bilo produ�avanje i intenziviranjeone neprozirne društvene komunikacije koju smo, vezi s pitanjemjavnosti, identifikovali i 2002, oznaèivši je kao opasnost od stvara-nja „društvenog nereda u kom su sve krave crne“ (PiS� 89-90).

Meðutim, u našem materijalu nije dobijena potvrda da su lju-di koji èitaju tabloide previše obele�eni tom svojom praksom: da su

73

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

5

izgubili predstavu o tome šta je ozbiljna javna debata, da su izgubilisposobnost selekcije va�nih i neva�nih pitanja, ili da su poèeli dauzimaju zdravo za gotovo sve što im se servira – što bi protivreèilonalazu iz 2002. da je dugogodišnje iskustvo sa manipulacijom prekokontrolisanih medija razvilo kod graðana visoke kritièke pragove uodnosu na medijske sadr�aje (skeptiènost, umeæe filtriranja i tehnikeunakrsnog proveravanja informacija). Dakle, nismo dobili osnovada tvrdimo da tabloidi „upropašæuju“ javnost u Srbiji. No, treba ima-ti na umu da se naš uzorak sastojao prete�no od politièki veoma pi-smenih ljudi, koji su samim tim i otporniji na dejstvo tabloida.

Ivana Spasiæ

POLITICS AND EVERYDAY LIFE IN SERBIA IN 2005:VIEWS OF POLITICS, CHANGE OF SOCIAL SYSTEM,

THE PUBLIC SPHERESummary

The paper offers an analysis of the interview data collected in the project„Politics and Everyday Life – Three Years Later“ in terms of three main topics: attitu-des to the political sphere, change of social system, and the democratic public sphere.The analysis focuses on ambivalences expressed in the responses which, under thesurface of overall disappointment and discontent, may contain preserved results ofthe previously achieved „social learning“ and their positive potentials. The main ob-jective was to examine to what extent the processes of political maturation of citi-zens, identified in the 2002 study, have continued. After pointing to a number ofshifts in people’s views of politics which generally do not contradict the tendenciesoutlined in 2002 (such as deemotionalization and depersonalization of politics, insis-tence on efficiency of public officials and on a clearer articulation of positions on thepolitical scene), it is argued that the process of rationalization of political culture hasnot stopped, but it manifests itself differently in changed circumstances. The republi-can euphoria of 2002 has been replaced by resignation, with a stronger individualistorientation and a commitment to professional achievement.

Key words: politics, citizens, political culture, social system, public sphere,Serbia.

74

IVA

NA

SP

AS

IÆ