Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, З 1, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

нspostave sporazum su pt·opadali djelomicno zbog toga јег su SAD otvoгeno hrabt·ilc nшsliшansko doшinantnн bosanskн vladи da tгazi boljc гjesenje"3 Ali, paгadoksal­no, kot·istenje aшerickih ZI"acnih napada protiv Siba dalo је SrЬiшa Ьоlји poziciju и pregovorima, а time sи Aшet·ikanci prihvatili pozicijн koju sн ran* ktitikovali kod Evropljana i UN-a. То је иkljиcivalo direktвo pregovaranje sa St"Ьima, sankcioпisan­je podjele Bosne i Hercegovine u kojoj SгЬi imaju koherentпi pюstor, dok ga "Mus­liшani" пemaju; pruzanje шogucnosti svakoj stt-ani za veto ргеша centralnoj vladi, te vrseпje pritiska na "Mнslimane" da se podjela prihvati. ћisиtпost zapadпih tп.1• раје Ьila пeizbjezna.

Moralna i nacela rаzнша пе шogu, ра makar i naknadпom pamecu, proizvesti zadovoljavajuCi zakljucak. Osim sto nюgu otvot·iti sашо jos veCi bt·oj, i to sve teziћ pitanja za jedno porazeno covjecaпstvo. •

Sonja Dujmovic

Ј ib. Stl". 383 .

......... .............................................................................................................. :8

Zoran Grijak, Politilka djelatnost vrhbosanskog nadblskupa Josipa Stadlera, Hrvatski institut za povijest- Vrhbosanska nadblskupija Sarajevo

- Dom i svijet, Zagreb 2001., str.1-791.

Pгvorn vrl1bosaпskoш nadbiskиpu dr. Josipu Stadleru pt·ipada istaknuto шjcs­to н пovijoj ћrvatskoj povijesti, posebno u oЬlikovaпjн hrvatske пacionalne politike и оdвоsн na Воsпи i Hercegovinн u razdoЬljи aиstt·otlgaiske иргаvе (1878.-1918.). Dosad о tome пiје Ьilo sиstavnijih t-asprava ni pisanih шoпogt-afija s cjelovitim i objektivпiш pt·istнpoш pioиcavanju Stadlel'Ova lika i djela и slo.Zeпim crkveпiш i politickim prilikama и BiH па prijelazu iz 19. и 20. stoljece.

Za гazliku od dosadasпjih apologetskih, s jedne, i teпdenciozпo- pamfletistickih гasprava, s druge sttЋJЩ kпjiga dt·. Zoraпa Gгijaka teшelji se na izvoпюj i dobt·iш dijelom пeobjavljenoj at·hivskoj gradi, solidпim historiogтafskim priloziшa te oz­Ьiljпoj i iscrpnoj analizi proЬlema vezanЉ иz StadleгoVll licnost i njegov javпi crkve­пi i politicki rad.

Iz Grijakove kпjige, zapгavo njegove disertacije, гazvidno је da autoг istt·azиje politicko djelovanje zagrebackog sveиcilisnog ргоfеsога i saгajevskog пadЬiskupa u najsiгiш okvit·iшa сгkvевЉ, drustveвih, gospodarskiЬ, kulturnih i politickiћ proce­sa и Austю-Ugarskoj Monat·Ьiji i Eиropi па prijelazu stoljeca. Vrlo su zaniшljive au-

254

Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

torove analize histoгiografskil1 interpretacija Stadlerove uloge u procesu пacioлa­lnog i politickog oЫikovanja bosaпsko-heгcegovackih Hгvata 1882.-1918. Auto1· svoja istrazivaпja usmjeruje pt·ocesu institucionalne organizacije Vt·hbosanske nad­Ьiskupije, cгkvene i nacionalпe politike austгougarskih vlasti u BiH i Stadlerovih odпosa ргеmа пajvaznijim sastavnicaшa te politike. OsoЬitu је pozomost usmjet·io istrazivanju Stadleюva нtјесаја па nacionalпo i politicko konstituit-anje bosaвsko­hercegovackih Hгvata, вadЬiskupovн ulogu t1 sнkobu Hгvatskc naгodne zajedнice i Hгvatske katolicke нdrнge, politickoш spon1 s bosaпskiш ft-aпjevcima oko 1-aspodjele zupa, odпosu sarajevskog вadЬiskupa prema nekatolicima, itd.

Dt·. Grijak aпalizilЋ srpsku nacioпalпu ideologijн u BiH i njeziпн velikosгpsku kompoвeвtu, nшsliшanski pokJct za vjerskи i pшsvjetnи autonomijtt, а па temeljtt dosad malo poznate ili istпtzivaCima пepoznate pl"ivatne koгespondecije 1-asvjetlio је mnoge kontroveгze и svezi sa Stadleюvim djelovanjem u јаvвош zivotu. Autoг u svo­joj kпjizi ироzогаvа na mнoge vazne i dosad zaпemarivane mошелtе vezaпe нz ob­likovanje vjeгske i nacioвalпe austro-ugat"ske politike i njeziпe dugorocnUe pгisutпos­ti и BiH, нkazиjuci на cinjeпicu da su austro-ugю·ske vlasti, svjesne opasвosti koja је dvojпoj Moвaгhiji pгijetila od К.J"aljeviпe Sгbije i Rusije, пastojale н BiH stvoгiti hгvatsko-шuslimaнski drzavotvomi Ыоk.

Dг. Gгijak роmно aпaliziгa орсе politicke prilike u pгvom desetljecн Stadlero­va djelovaпja tl BiH, u vrijeшe kada је Habsbuгska Moпarhija u vaпjskoj politici нs­postavila koпtюlu паd SгЬijom, а kada је н svojiш поviш pokt-ajiпama orgaпiziJ·a­la upгavu i pocela afir·mit-ati ideju 'bo~nja~tva', dopustajuci izrazavanje sашо vjer­ske pi"ipadпosti. Tcziste је Stadlcгovc djclatnosti па izgt-adпji сгkvене ot·gaпizacUe,

н cemu su пjegove oгganizacijske sposobnosti dosle и potpunosti do izrazaja. Ргсш­dа је росео пi od cega, osnovao је bogosloviju, sjeшeniste, gimnazijн, karitativпe za­vode i izgгadio kated1-alu. Oгgaнizirao је zupe н sklopн гedovite ct·kvcne ћiјегагhiј е, pri сепш se odшah postavio proЫem odnosa s ft-aпjevcima, koji su pod osmaвskoш vlascu Ьilijedino katolicko svecenstvo i zbog toga obavUali zupnicku s!U.Zbu. Sнko­Ьljavanje s fraвjevcima ostat се trajnoш znacajkom Stadlerova вadЬislшpovaпja koje се se pгenijeti i na politicko poUe.

Politicki zivot н Bosнi Ьiо је odгeden austгo-ugarskom politikom 'Ьosnjastva' i dopustanja konfesionalпog ot"gaнiziraнja pod vodstvom aнstro-нgarskih vlasti. U tош sklopu анtог analizira odnose Hгvata, SгЬа i musliшana najpt·ije tl bol"Ьi za vjei"sko­prosvjetnu autonoшijн, potom u odnosiшa politickih orgaнizacija, posebno паkоп aneksije i osпivanja Bosansko-het·cegovackog sаЬога (191 О.) Aнtor poЬlize aпaliziгa liiogu Stadlera н politickoш zivotu i пароsе u hгvatskoj politici tt Bosni i Heгcego­viвi. Uzгok nesuglasica i гazlaza u sklopu 11гvatske politike vidi н libeJ-alnoj ol"ijen­taciji ft-aвjevaca i dijcla l1гvatskc svjetovne inteligeнcije, koju l1гvatske udгuge nisl1 zeljeli ogt-aнiciti koпfesioпalпo, пе Ы li pt-iЬiizili шнsliшане шijentir-aпe па sнrad-

255

Prikazi, osviti, ргошосiје ћilozi, 31, Sщ·ajevo, 2002., str. 205-290.

nju sa Srbima. Uspi"kos sћvacanju prema kojem su шusliшani HI"Vati, Stadlei" kato!­icizaш smati·a jednom od bitnih sastavnica н oЬljkovanju ru:vatskog пacioвalnog !dentiteta u BiH, zaћtijevajucj da se Њ·vati konfesionalno ш·ganjzii"aju. Zbog toga ЈС пakon osпivanja Hгvatske пю·оdпе zajednice, utemeljene na intex-koвfesionaliщ nacelima, 191 О. оsноvапа Stadlerova Hrvatska katolicka udruga. Pomirenje ј ukidan­je Њvatske katolicke udшge 1912. пiје osigшalo jedinstvo lн·vatske politike zbog temeljniћ razlika u vjet'sko-socijalпim i po1itickiш koncepcijama, pt'emda su оЬјс stгапе ргЉvаса1е piavasko-obzoгaski program iz 1894., koji је н di:Zavnopi-avпi ok­viг Њvatske uk1jucivao BiH.

Politicki i vjerski пюtivi ispt'ep1icн se ргеmа autorovoj осјепi i ll Stadleгovu гаdн па cгk."Venom sjedinjeпju katolika i pгavoslavni11пa Ba1kaпskoш poluotoku, н сешu је imao i podrsku Stюssшayet-a. Stadleгov stav bio је vje1-ski шotiviran i нailazio је на podгsku Vatikana, роsеЬпо раре Lava XIII., а polazio је od cinjeпice о po1ozaju BiH ј HI"Vata opccпito па ntbu katolicizma i u dodiп1 s pravoslavljeш te da bi пjihova uloga u crkveнom sjedinjavaнju pojacavala njiћovu politicku poziciju. О ulozi koju је рара zclio dati Stadletll govori njegovo iшeпovanje apostolskiш povjeгenikom za ujedinjenje crkava (1894.). о siroj politickoj dimenziji toga pitaнja govol'i nastojanjc madarske politike da sprijeci protezanje njegoviћ ovlasti na Bugarsku, jer је ona Bal­kaп shvacala kao svoje iпteresno podrucje, te nastojanje Rusije da pt·eko ca~·igгadsk­og patrijarha пeнtralizira Stadlerovo djclovaпje u prjlog unije.

Рrеlашапје unutrasпjih i vaпjskopolitickiћ odnosa ргеkо ћi"Vatskog pitanja poka­za1o se, ргеmа autoru, napose u tzv. svetojeronimskoj afei·i, kadaje hi"Vatski episkopat пastojao гiшski Kolegij sv. Jeioniшa, koji је пosio ilirsko iше, pt'etvoriti н iпstituci­ju za ргiрrешапје Jн·vatskiћ sveeenika za visoka zvanja ј znanstveni rad i kada је, pt·i­je svega Stadleгovim i Stl'ossшayeгovim паstојапјеш, рара Lav XIII. pгog1asio пје­gоvн t·eoгgaпizaciju, zamUeпivsi iliгsko ime 111-vatskiш. То је jzazva1o medtшaюdni politicko-diplomatski spo1· u kојеш Stl sudje1ovali Vatikan, Austro-Ugal'ska, ltalija ј

Сша Gora i koji је 1902. zavгsio odlttkoш Vatjkaпa о VIЋCaпju ilirskog iшепа koleg­lJU.

Naposc је zanimljivo Grijakovo pog1av1je о Stad1erovн djelovaпju ll vгijeme

Prvog svjetskog 1-ata. Nadbiskup Stadleг је пajvecu opasnost vidio н iпtencijama madю-ske po1itike da, ustrajuci н od!'zavanju potcinjenog politickog po1ozaja Hгvatske, BiH ukljнce н zеш1је krнпе sv. Stjepaпa kao 'corpus separatшn'. Pюtivio sc srpsko­шus1iшaпskoш Ыoku, koji је zahtjjevao пjiћovu autonoшiju, а g1avшt opasпost ipak је vidio н juzпoslavenskoj ј sгpskoj po1itici, za koje је ocjenjivao da vode cijepanju Habsbшske Мопаrћјје i uspostavljanju stpske l1egeшonije nad BiH i opceпito nad htvatskiш ргоstогош. Zbog toga је i bio pшtivaп stvaranju juzнoslaveпske jedinice u sklopu Habsbшske Мопш·hiје, za11tjevu koji је bio sadгzaп u 'SviЬaпjskoj dek1ara­ciji' Jugos1avenskog kluba iz 1917. u Ьесkош Caгcviпskoш vijecu. Stadlel'je rjeseпje

256

Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

vidio tt preuredenju Habsbиrske Monarhije na trijalistickim osnovama, а u svojoj ide­ji о trijalizmu kao rjesenju polozaja Hrvatske i jedinom tje~enju koje bi osigиralo op­stanak Habsbшske Monarhije iшао је sumi~Uenika н zemaljskom poglavaru generalu ~ai"koticu, cije politicke akcije и vrhovima Monarhije dr. Gl"ijak vrlo detaljno opistt­JC.

U vrijeme sloma Moпat·hije пadЬiskup Stad\er podrzao је 'gotov cin' stvaraв­ja 'Drzave Slovenaca, Hгvata i Srba', koja је okupila jиzнoslavenske zeшUe Habsburske Moпarhije, tj. Sloveniju, Нl-vatslш i BiH, zbog паdе se da се Hrvatska opstati kao saшostalna drZзva, pюglaseпje njeziпa нјеdiпјепја sa St·Ьijoш i Спюш Goгom dozivljava kao potpиni slom svojih politickil1 pгogr-ama. Umro је 7. ргоsiп­са 1918. и Saгajevu.

Као posebne teшatske cjelinc aиtot· analizita po\jticke kompoпente Stadleюva vjerskog djelovanja; prob\em konveгzjja na katolicizam; rad na promicanjи jediпstva izmedи katolika ј pravoslavnih u smjsJu crkvene unije s povijesnog, liturgijskog ј dog­matskog aspekta; prinos орсiш nastojaпjima hrvatskjh Ьiskupa za uvodenjem crkve­noslaveпske liturgije; istrazuje politicke uzroke StadleюvЉ teznji za aнtonornijom Katolicke crkve i иspostavoш grkokatolicke eparl1ije н BiH; Stadlerovoj kaпdidatшj za zagrebackog nadbiskиpa (1891.-1894.); njegovoj u\ozi и pгeustroju Hrvatskog za­voda sv. Jeroпima tt Rinш i aktivnom sudjelovanju и Нl-vatskom katolickom pokre­tн.

Navedeпи pюЬlematikи aиtor istt-azиje na ћistш·ijski relevantnoj а dosad malo poznatoj ili posve nepoznatoj arhivskoj i dгиgој gt·adi koja svjedoci о isprepletenos­ti Stadleгovog crkvenog ј politickog djelovanja, jasno pokazujиci da p•·vi saгajevs­ki пadbiskиp djelttje s pt-avaskih pozicija kad odlнcпim zauzimaпjem za tгijalisticki pt·custroj Aиstro-Ugat·ske potice krizu dotadasnjeg dttalistickog иredenja Habsbиrskc Moвarhije.

U vredпovanjи dosadasnjih historiografskih iпterpгetacija Stadlerova djelovan­ja, kao sto је и vise nav1-ata istaknиto, dr. Gt·ijak se, vidjeli sпю, s\uzio dosad neistrзZenom i dobrjm dijelom nepoznatom gradoш iz arhiva и Веси, Budimpesti, Vatikanu, Zagiebu, Dakovu, LjиЬ\jani, Sarajevu ј Mostaru. Zahvaljttjиci toj поvој gradi, autor· је Ьiо u mogucnosti гazrjjesiti mnoga proturjecja vezana иz Stadlcro­vo cгkveno i drustveno-politicko djelovaпje, prijc svega njcgovo shvacanjc Ьrvatsk­og povjjesпog i dt·zavпog prava, odnos pt·ema po\jtjckim faktoiima и КraUevinama Hrvatskoj i Slavoniji, slavenskoj jjuznoslavcnskoj ideji, nacionalno-politickomjиgo­slaveпstvu, libeгaljzmu i sekularizaciji ru·vatskoga dt·ustva. Izvrsпa Grijakova knjiga

potaknut се bez dvojbe nova istгazivanja .• ћапјо Saпjek

257