Poljanec Ruska Gramatika Za Svakoga

Izdava kolska knjiga, d.d. Zagreb, Masarykova 28

Za izdavaa dr. sc. Ante uul

Urednica mr. sc. Anuka Naki

Recenzentica dr. sc. eljka eli

Redaktura/lektura mr. sc. Anita H mjak mr. sc. Alka Stropnik

Oblikovanje naslovnice Velimir Pavi

8. izmijenjeno izdanje

KOLSKA KNJIGA, d.d., Zagreb, 2005. Nijedan dio ove knjige ne smije se umnoavati, fotokopirati ni na bilo koji nain reproducirati bez nakladnikova pismenog doputenja.

RADOSLAV F. POLJANEC

Ruska gramatika za svakoga

PyccKa5I I:'paMMaTllKa ,n;n5I Ka)l(,n;oro

lSl$J kolska knjiga Zagreb, 2013.

PREDGOVOR

Ovaj je prirunik namijenjen onima koji ue (ili su nekada uili) ruski jezik, bilo sami, bilo u kolama i na teajevima, pa bi eljeli imati pri ruci kratak podsjetnik - knjigu u kojoj e u saetom ali ipak jasno izloenom obliku nai podatke o pojedinim ruskim jezinim pojavama. Ta namjena knjige diktirala je njezin sadraj i opseg te nain obrade jezine grae.

Knjiga sadrava osnove gramatike ruskoga jezika, s obradom svih bitnih jezinih pojava te je tako obuhvaena sva jezina graa potrebna za razumijevanje ruskih jezinih oblika za njihovu pravilnu primjenu u praksi.

Pri obradi gradiva nastojalo se da izlaganje bude to jednostavnije i pristupanije, tako da ga moe pratiti i onaj koji nije l?oblie upoznat s gramatikim pojmovima ili ih je moda ve pomalo zaboravio. Zato se, uz kratko tumaenje osnovnih gramatikih termina, daju to je mogue jasnija objanjenja pojedinih ruskih jezinih pojava, s mnogo ilustrativnih primjera prevedenih na hrvatski jezik. Uz to se, gdje se god smatralo potrebnim, itatelj upozorava na sliposti ili razlike izmeu ruskoga i hrvatskog jezika, pa mu se i na taj nain nastojalo olakati usvajanje lijepoga i bogatog ruskog jezika.

Autor

v SADRZAJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Ruski jezik . . . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 3

GLASOVI RUSKOGA JEZIKA I NJIHOV IZGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Rusko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Fonetska transkripcija . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Ruski naglasak (akcent) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Ruski glasovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Samoglasnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Suglasnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

RIJEI I NJIHOV SASTAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1 Dijelovi rijei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Vrste rijei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

GLAGOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Podjela glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Glagolski oblici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Tvorba glagolskih oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Glagolska vremena u ruskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

Prezent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Prva konjugacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Druga konjugacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Povratni glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Naglasak u prezentu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Znaenje i upotreba prezenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Futur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Prosti futur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Sloeni futur . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 Znaenje i uporaba futura . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 Naglasak u futuru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Perfekt . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Naglasak u perfektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Znaenje i uporaba perfekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Upitni oblik glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

8 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJ! rPAMMATI1KA ,l\JlJ! KAlK,I\OrO

Naini .................................................................................................................................. 54 Indikativ (izjavni nain) ............. ................................................................................... 54 Imperativ (zapovjedni nain) ......................................................................................... 54 Kondicional (pogodbeni nain) ....... ............................................................................... 57

Glagolski prilozi. ................................................................... ............................................. 59 Glagolski prilog sadanji (nesvreni) ........ ...................................................... ... ............. 59 Glagolski prilog proli (svreni) ................................................................ ... .................. 60

Participi ............. ................................................................................................................. 62 Aktivni particip prezenta ............................................... ............................................... 62 Aktivni particip perfekta .............................................................................. : . ..... . . . . . . . . . 63 Pasivni particip prezenta ......................................... ...................................................... 64 Pasivni particip perfekta ....................................... ........................................................ 66

Nepravilni glagoli .............................. ................................................................................ 68

IMENICE ............................................................................................................ ..... 72 Znaenje imenica .............. .. .................................................... ....................... ................ .... 72 Zajednike iIi ope imenice i vlastita imena ............ ....................................................... 72 Rod imenica ........................................................................................................................ 73 Broj imenica ....................................................................................................................... 75 Deklinacija imenica ........................................................................................................... 76

Vrste imenike deklinacije ............. .. ................................. ............................ ................ 79 Imenice mukoga roda .......................................... ............................ ............................ 79

Tvrda deklinacija .................... .................................................. ............... 79 Meka deklinacija ....................... ............. ................................................. 81

Genitiv jednine na -y (-lO) ...................................................................... ............. 83 Lokativ jednine na -y (-lb) .............................................. ..................................... 84 Nominativ mnoine na -a (-H) . ........................................... ............ ...................... 84

Imenice srednjega roda ................................................... .......... ......................... ........... 87 Imenice enskoga roda .................... ............. ................................................................. 89

Prva deklinacija .......... ............ .............................. ............................................. 90 Tvrda deklinacija ............................ ....................................................... .. 90 Meka deklinacija . ................... ....................................................... ........... 91

Druga deklinacija .................... ...................... .................... ............ ..................... 93

PRIDJEVI ...................................................................................... .......... .......... ...... 95 Vrste pridjeva ..................................... ................................................................................ 95

Dugi oblik pridjeva ........................ ................... ....................... .......... .......... ................. 96 Kratki oblik pridjeva .................................................................. .................. ............. ... 96

Deklinacija pridjeva .... .......... ............................................ ......... .................................. ..... 98 Tvrda deklinacija ............... ............................... ............................................................ 98 Meka deklinacija ..................................... ..... ........ .......... ....... ................................. .... 101

Pridjevi kao imenice .................................... ...................... .............................................. 107 Komparacij a pridjeva . ...................................................................................................... 108

Komparativ ....................................................... ........ .................. , . . . . . .. . .. . . . . . . .. . .. . . . .. .... 108 Superlativ .................................... .............................................................................. 113

9

ZAMJENICE ........ . . . ................................... .................. . . . . . . . . . .. . ............................. 117 Vrste zamjenica ......... . . . . . . .... . . . . ..... ................. . . . . . . : . .. .. . .. .. . . . .. .. . ..... .. . . . .. . . . . . . . .. ..... . . . . .. . . ..... . . . 117

Osobne zamjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......... . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............ ......... 118 Povratna zamjenica . . . . .. . . . . . ................ ........................................ .... . . . . . . . . . . . . . ........ . . . . . . . . . 121 Posvojne zamjenice . . . ..... .......... . . . . . . . . ............................... . . . . . . . . . ....................... ........... 121 Pokazne zamjenice . . . . . ......... . . . . . . . . ........................... ...................... . . . . . . . . . . . . . . ................ 123 Upitne i odnosne zamjenice .......... . . . . . . . . . . . . . . ............ ..................................................... 125 Odreene zamjenice ......... . . . . . . . . . . . ............................ . . . . . . . . ................... . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . 127 Odrine zamjenice ....... . .. . . . ....... " ..... ........................ .................. ................................... 129 Neodreene zamjenice ....... .......... . . . . . . . . . . . . ............ ............... . . . . . .............................. . . . . . 131

BROJEVI .... ................. .... . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........ .......... ................................... . . . . . . .... 134 Vrste brojeva .............. ... . . . . . ........ . . . . . . . . . .......... ............................. . . . . . . . . .. . . . . . ....................... 134

Glavni brojevi . . . . . . ............. . . . . . . . . . . .. . . . . . .......................................... .. . . . ......................... 134 Redni brojevi ................... . . . . . . . . . . ........ ............ ............................. .... . . .......... . . . ............ 139 Zbirni brojevi .......... : . ............... .. . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... ........ ........ ....... ..... . .. .. . . . . . 140 Razlomci ...................................... .................................... ............. . . ......... . . . . . . . . . . . . ..... 142 Brojne imenice ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .......................... ....... . . . . . . . . . . . . . . . ......... . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ..... 142 Brojni prilozi ..... ............... ...................... . . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .................... 144 Neodreeni brojevi . . . . . . . . . ..... ................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ............. . . . .......................... 144

PRILOZI ..... . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . ............. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . ........... .......... 146 Vrste priloga ....... . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . ........ . . . . . . . . . . . . . ........................ . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .......... .......... 146

Prilozi mjesta . . . . .. . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . ........ ..................... . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . ......... . ..... .......... 147 Prilozi vremena .... . . . . ......... . . . . . . . . . . . .. . ................. ................ . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... .......... 148 Prilozi naina . . ..... . . . . ......... . . . . . . . . . . . . . ...................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .......... ........ 148 Prilozi uzroka ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ......... ............... 149 Prilozi svrhe ......... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . .......... .................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........... .... ......... 150 Prilozi koliine i stupnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .............. ............ . . . . . ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ........... 150

Komparacij a priloga . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . ............ . . . ....... . . . . . . . . . . . . ....... . . . . . . ............. .................. 151

PRIJEDLOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................. ......... . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....... ........... 153 Prijedlozi s genitivom . . . . . . . . . . . . . ...... ................... . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ..... .... .......... ................... 153 Prijedlog s dativom ......... .................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... ....................... . . ...... . . . . . . . . . . . 155 Prijedlozi s akuzativom ............... . . .... . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . ......................... . . . . . . .... . . . . . . . . . . . .. . . . . 155 Prijedlozi s instrumentalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..... ............. . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . ................ 155 Prijedlozi s lokativom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ....................... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..................... 156 Prijedlozi s akuzativom i instrumentalom .................. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........................... 156 Prijedlozi s akuzativom i lokativom .......... . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . ..... ................... . . . ....... 158 Prijedlozi s genitivom, akuzativom i instrumentalom . . . . ..................... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Prijedlozi s dativom, akuzativom i lokativom . . . . . . . . . . . .......... ....... .......... . . . . . . . . . . . . . ............ 160 Prilozi u slubi prijedloga ........................ . . " ..................... ............................................. 161

VEZNICI, . . . . . . . ........................... . . . . . . . . . . . . . . . ........................ ........ . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .......... 163 Vrste veznika ... ............ : . ....... . .. . . .................................... . . . ........ ............................ . ........... 163

Usporedni veznici ..... . . . . . . . . . . . . . . .. . ............... . . .. . . . .... . . . . . . . . . . .................. ................... . . . . .... 164 Zavisni veznici ........ . . . . . . . . . : ..... . .. . . . . . . . .. ... ..... ....... ..... .......... .. . .. .. . .. . . . . . . . . . . . ........... .......... 164

10 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKMI rPAMMATI1KA ):(JJ!! KAlK):(OrO

ESTICE (RIJECE) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Vrste estica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

Upitne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Potvrdne i odrine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Uzvine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Pokazne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 estice za isticanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 estice za ograniavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 estice za tvorbu rijei i oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

UZVICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

REENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Vrste reenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Reenini (logiki) naglasak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Intonacija (melodika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Prosta reenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

Dijelovi reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Subjekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Predikat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Objekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... ...... 178

Direktni objekt ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ... .... . .. . . ... 178 Indirektni objekt ............................................................................. : ...... 178

Rekcija ruskih glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Adverbne oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

Mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Naina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Koliine i stupnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Uzroka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Svrhe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Pogodbe ili uvjeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Doputanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

Lino odreene, lino neodreene i bezline reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Reenice s istovrsnim reeninim dijelovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 Rijei gramatiki nevezane uz reenicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 Sloena reenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Vrste sloenih reenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Nezavisno sloene reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

Sastavne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 Suprotne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 Rastavne reenice . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Zavisno sloene reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Objektne zavisne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

Izrine reenice - neupravni govor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

11

Neupravna pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ; . . . . . . . . 198 Odnosne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

Subjektne zavisne reenice . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200 Predikatne zavisne reenice .. . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Atributne zavisne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . 202 Adverbne zavisne reenice . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

Mjesne . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 Vremenske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 Nainske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 Poredbene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . 205 Uzrone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Namjerne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 206 eljne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Posljedine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 Pogodbene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 Dopusne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

Aktivne i pasivne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Skraivanje zavisnih reenica . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Skraivanje atributnih zavisnih reenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Skraivanje adverbnih zavisnih reenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

Vremenske reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Uzrone reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Pogodbene reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Dopusne reenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

DODATAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Temeljna obiljeja ruskoga pravopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

Opa karakteristika ruskoga pravopisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 218 Pisanje samoglasnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Slova b i b . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 219 Pisanje suglasnika . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Pisanje sloenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Velika i mala poetna slova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 222 Pisanje posuenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 222 Prijenos rijei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 Ruska interpunkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 225

UVOD

RUSKI JEZIK

Ruski je nacionalni jezik najveega slavenskog naroda - Rusa, slubeni jezik u Ruskoj Federaciji, Bjelorusiji (uz bjeloruski), Kazahstanu (uz kazaki), Kirgistanu (uz kirgiki) te ukrajinskoj Autonomnoj Republici Krim (uz ukrajinski), a njime se govori i u drugim dravama koje su neko bile dio Sovjetskog Saveza. Za dio stanovnitva tih drava ruski je materinski jezik, a takoer, u veoj ili manjoj mjeri, i jezik javnog ivota.

Uz engleski, francuski i panjolski smatra se jednim od velikih svjetskih jezika. Ruski je jezik velike umjetnike knjievnosti i bogate znanstvene literature na podruju svih humanistikih, ali i prirodnih znanosti i tehnike.

Ruski jezik lan je velike slavenske jezine porodice pa s ukrajinskim i bjeloruskim jezikom ini tzv. istonu grupu slavenskih jezika. Budui da slavenski jezici - istonoslavenski, zapadnoslavenski ijunoslavenski - potjeu od tzv. praslavenskoga, tj . neko svim Slavenima zajednikog jezika, svi slavenski jezici meusobno su srodni i vie ili manje slini.

Tako su u velikoj mjeri meusobno slini i ruski i hrvatski jezik. Slinost se ogleda u jezinoj strukturi, u glasovima, u oblicima pojedinih vrsta rijei, u sastavu i obliku reenica, a osobito u rjeniku, tj . u velikom broju zajednikih ili vrlo slinih rijei. Sve to navodi na misao da tako rei svaki pismeniji ovjek moe i bez sustavnog uenja ne samo itati nego i prevoditi ruske tekstove. Zato nije udno to u nekim naim prijevodima s ruskoga jezika nailazimo esto na nevjerojatna iskrivljavanja smisla pojedinih rijei i reenica, pa i cijelih odlomaka. To je zbog toga to, osim velikog broja jednakih ili slinih rijei koje u oba jezika znae isto, ima i mogo takvih ruskih rijei koje su po obliku jednake ili vrlo sline hrvatskima, a znae sasvim neto drugo. Tako npr. ruski 60p nije na 'bor', nego 'borik, borova uma', ruska 6yxBa nije 'bukva', nego 'slovo', 6paHIITh ne zna-

14 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5! rPAMMAT!lKA ,l\Jl5! KAlK,l\OrO

i 'braniti', nego 'grditi, koriti', 6bICTPbIH nije 'bistar', nego 'brz', BHHorpcl,[( ne znai 'vinograd', nego 'vinova loza, groe', ruski Bpar nije na 'vrag, avao', nego samo 'neprijatelj ', rp06 ne znai 'grob', nego 'lijes, mrtvaki sanduk', ruski )KHB6T nije na 'ivot', nego - 'trbuh', rusko rreqeHbe je slatko, jer znai na 'kola', rrpHKa3clTb ne znai u ruskom 'prikazati', nego 'narediti, zapovijediti', a rryIIIKa nije naa 'puka', nego ak 'top' itd. Takvih i slinih primjera ima vrlo mnogo, pa zato itatelj ruskih tekstova treba stalno biti na oprezu da ga slinost rijei ne bi zavela. Stoga valja provjeravati u rjeniku znaenje svih rijei za koje nismo sasvim sigurni to znae u hrvatskom jeziku.

.

Meutim, nije sve samo u rijeima; tko eli doista dobro ovladati ruskim jezikom, treba se upoznati i s gramatikim oblicima svih vrsta rijei i s njihovom funkcijom u reenici i nastojati to bolje svladati rusku frazeologiju te si tako otvoriti put do bogate ruske umjetnike i strune literature i do lakeg sporazumijevanja s pripadnicima najveega slavenskoga naroda.

Ruski jezik dijeli se uglavnom na dva velika narjeja ili dijalekta: sjevernoruski i junoruski, od kojih svaki ima svoja obiljeja u izgovoru, u rijeima i nekim gramatikim oblicima. Izmeu njih postoji i nekoliko srednjoruskih govora u kojima se odraavaju obiljeja i jednoga i drugoga narjeja. Najvaniji je od njih moskovski govor, koji ini osnovicu dananjega ruskoga knjievnog jezika. To je zapravo ruski narodni jezik, samo obraen i normiran, tako da slui zadovoljavanju drutvenih i kulturnih potreba ruskoga naroda; to je jezik dravnih akata, tiska, radija i televizije, filma i kazalita, kao i umjetnike i znanstvene knjievnosti.

Zbog velikih postignua ruskog naroda na svim poljima ljudske djelatnosti, ruski jezik ima golemo znaenje za suvremeni kulturni, znanstveni, tehniki, gospodarski i drutveno-politiki ivot i napredak svih kulturnih naroda. Stoga ne udi da je ruski jezik postao jedan od velikih svjetskih jezika i vano sredstvo za meunarodnu izmjenu kulturnih dobara i da se ui, vie ili manje, u svim kulturnim zemljama svijeta.

GLASOVI RUSKOGA JEZIKA I NJIHOV IZGOVOR

RUSKO PISMO

Rusi se u pismu slue irilicom (azbukom), koja ima 33 slova:

Slovo Naziv , ":" Slovo' ,", '< Naziv :," , A a a P p 3p 1)6 63 C C 3C B B B3 T T T3 r r r3 Y y y .n;):\ ):\3 cJ)

16 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJI rPAMMATI1KA ,llJIJI KAJK,IIOTO

glasova nego to ima slova. Zato neka slova oznaavaju po vie glasova, ali i obratno: jedan te isti glas biljei se katkad razliitim slovima.

FONETSKA TRANSKRIPCIJA

Ruski pravopis nije fonetski kao to je, bar uglavnom, hrvatski: neki glasovi i glasovni skupovi izgovaraju se u odreenim poloajima u rijeima drukije nego to su napisani. Da bismo u gramatikama i rjenicima to tonije obiljeili ruski izgovor, sluimo se tzv. fonetskom transkripcijom, tj. odreenim slovima i osobitim znakovima kojima oznaujemo odreene i tono opisane glasove (odnosno njihovu artikulaciju) - bez obzira na to kako se piu prema pravopisnim pravilima.

Velik dio ruskih glasova odgovara vie ili manje glasovima hrvatskoga jezika, pa ih i u fonetskoj transkripciji biljeimo slovima latinice. Za one ruske glasove, pak, koje na jezik ne poznaje, ili koje treba tonije oznaiti, uzimaju se posebni - veinom meunarodno utvreni - znakovi. Tako biljeimo:

'Zn'rik:: . , " .:. ' .. ,:t"J1:' .. .; } ;:'r.?;:\.f.i ):1';j1;;!.j;i;tt;:'.0( \'f\ .. :. : rJ\ )l':< {

GLASOVI RUSKOGA JEZIKA I NJIHOV IZGOVOR 17

RUSKI NAGLASAK (AKCENT)

Za pravilan izgovor ruskoga jezika vrlo je vaan naglasak ili akcent (Y.IJ:apemle) u vieslonim rijeima (biljeimo ga '). Po svojoj prirodi ruski je naglasak dinamian, tj . naglaeni samoglasnik u dvoslonim i vie slonim rijeima samo se jae, odreenije i jasnije izgovara nego ostali samoglasnici, ali se visina tona za vrijeme izgovora uglavnom ne mijenja. U hrvatskom jeziku visina tona naglaenog samoglasnika pada ili raste, akcent je, dakle, silazan ili uzlazan (npr. piis -pas - pasem, piVO - vino, sud - sudac i sl.). Zato kaemo da je na naglasak tonsko-dinamian.

to se tie mjesta akcenta, moe on u ruskom jeziku stajati na svakom slogu vieslone rijei, pa i na posljednjemu, to je u hrvatskom jeziku nemogue. Osim toga, ruski je naglasak pomian, tj . u razliitim oblicima iste rijei moe stajati na raznim slogovima, npr. PYKa 'ruka' - PYKH 'ruke' (gen. jd.) - PYKY 'ruku' (ak. jd.) - PYKH 'ruke' (nom. mn.); o3epo 'jezero' - 03epa 'jezera' (mn.); JIID.IJ:H 'ljudi' - JIlO.IJ:eH 'ljudi' (gen. mn.) - c JIIO.IJ:bMH 's ljudima' (instr: mn.) i sl.

Prema mjestu naglaska ne razlikuju se samo pojedini oblici rijei mnogih rijei nego katkad i znaenja rijei, npr.:

3aMoK dvorac 3aMOK brava MYKa muka MYKa brano opraH organ orpaH orgulje rrporracTh provalija rrporracTh propasti rrOJIKH police rrOJIKH pukovi (51) rrmiqy plaem (51) rrJIaqy plaam (51) KPOIO pokrivam (51) KpolO krojim (51) Y3HaIO doznat u (51) Y3HalO doznajem

Vieslone rijei imaju obino po jedan naglasak, tj. po jedan naglaeni slog. Meutim, neke rijei mogu imati - kao i u hrvatskomu - po dva akcenta: glavni n i sporedni, slabiji (oznaujemo ga '). To biva prije svega u duim sloenicama, tj. rijeima sastavljenima od dvije ili tri vieslone rijei, odnosl}.o.i.i.ejli tri osnove (npr. CaMOJIeTOCTPOeHHe 'gradnja zrakoplova', pa.IJ:Ho-4l:f'i'il:misija', KOHTpaTaKa 'protunapad' i sl.), a i u nekim skraen%:s-l):lni'cama; npr> rocarrrrapaT - rocY.IJ:apCTBeHHbIH arrrrapaT 'dravni aparat' No, vei!t-a-rnski4 sloenica, osobito one u kojima je prvi dio sloenice krataj{!l uJdru.,gOl'p.. dijelu;

, .- v '

18 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5! rPAMMATI1KA I1Jl5! KAJKI10rO

naglasak na prvom slogu, nemaju sporednog akcenta, npr. rrapoBo3 'parna lokomotiva', Bo):(orrpoBo):( 'vodovod', 3eMneTPCemIe 'potres' i sl.

Za odreivanje mjesta akcenta u pojedinim vrstama ruskih rijei ima u znanstvenim gramatikama podosta pravila kojima se odreuju odreene zakonitosti u naglaavanju, ali za praktinu upotrebu ona uglavnom nemaju veeg znaenja. Zato je najbolje da se pri uenju ruskog jezika naglasak pojedinih rijei i njihovih oblika - a s njima i pravilan izgovor - naui odmah zajedno s rijeima odnosno njihovim znaenjima. .

Meutim, naglasak ruskih rijei koje su jednake ili sline i u hrvatskom jeziku - a tako i pojedini njihovi oblici - naglasak se moe esto odrediti prema naem akcentu pomou ovih jednostavnih pravila:

a) Slog sa silaznim akcentom u hrvatskom jeziku (bilo dugim, bilo kratkim) naglaen je kao i u ruskom jeziku, npr. meso - MHCO, ljudi - nro):(H, ljeto - neTO, stado - cni):(o, ulica - ynHa i sl.

b) U rijeima u kojima je u hrvatskom jeziku slog naglaen uzlaznim naglaskom (dugim ili kratkim), u ruskom jeziku je naglaen slog dalje prema kraju rijei, npr. ruka - PYKa, vino - BHHO, ljubiti - m06MTb, truditi se - TPY):(MTbC, selo - ceno, sestra - cecTpa, prijatelj - rrpHHTenb, uitelj - yqMTenn itd.

RUSKI GLASOVI

Ruski glasovi dijele se - kao i hrvatski - na: a) samoglasnike ili vokale (rnacHble 3BYKH), b) suglasnike ili konsonante (cornacHble 3BYKH).

Svi ti glasovi tvore se s pomou naih govornih organa u ustima i grkljanu (usana, jezika, mekog nepca i glasnica). Rad tih organa pri izgovoru pojedinih govornih glasova zove se artikulacija.

SAMOGLASNICI

Glede izgovora ruskih samoglasnika u usporedbi s naima, valja ponajprije istaknuti tri ope znaajke:


a) Dok se u hrvatskom jeziku samoglasnici izgovaraju uglavnom jednako jasno i razgovijetno i u naglaenim i u nenaglaenim slogovima, u ruskome to nije tako. Samoglasnici se u ruskom jeziku izgovaraju jasno i razgovijetno, s odreenom i napregnutom artikulacijom samo u naglaenim slogovima - izrazitije pod glavnim, a neto manje izrazito pod sporednim naglaskom - a u svim ostalim poloajima izgovaraju se manje napregnuto i zato manje odreeno, manje jasno - tj . oni se u nenaglaenim pozicijama oslabljuju i skrauju - reduciraju. Pritom valja razlikovati prvi nenaglaeni slog ispred naglaenoga, gdje je redukcija samoglasnika slabija (l . stupanj redukcije), i sve ostale nenaglaene slogove (kako ispred tako i iza naglaenoga sloga), gdje je redukcija jaa i osjetljivija (2. stupanj redukcije).

b) Ni u naglaenim slogovima samoglasnici se u ruskom jeziku - kao, uostalom, ni u hrvatskome - .ne izgovaraju uvijek jednako, nego zavisno od susjednih glasova. To vrijedi u veoj ili manjoj mjeri za izgovor svih samoglasnika osim glasa hl. Na poetku rijei ispred tvrdih nepalatainih suglasnika i ispred vokala, a unutar rijei izmeu tvrdih suglasnika ruski se samoglasnici izgovaraju otvoreno, sa irokim otvorom izmeu jezika i nepca; ako se samoglasnik nalazi izmeu dva meka (palataina odnosno palatalizirana) suglasnika, izgovor je zatvoren: razmak izmeu podignutog jezika i nepca vrlo je uzak; ako, meutim, samoglasnik stoji iza mekih, a ispred tvrdih suglasnika ili pak na kraju rijei, izgovor je srednji, i to tako da je glas u poetku izgovaranja zatvoreniji, a pri kraju otvoreniji. Premda su razlike u izgovoru ruskih naglaenih vokala u zavisnosti od suglasnike okoline osjetne kod svih vokala (osim bl), najizrazitije su pri izgovoru glasova e i i.

c) Ruski jezik ne poznaje tako dugih samoglasnika kao to ih ima hrvatski, npr. u rijeima pas, red, mig, rog, luk i sl., jer su svi ruski samoglasnici uglavnom kratki; neto su dui (poludugi) pod naglaskom na kraju slogova i rijei, a u nenaglaenim slogovima sasvim su kratki.

Ruski jezik ima - osim nekoliko reduciranih - est osnovnih samoglasnika: [a], [e], [i], [t], [o], [u] . Ali za njihovo biljeenje u pismu ruska azbuka ima deset znakova (slova), pet tzv. tvrdih i pet tzv. mekih. Tvrda se slova mogu tako zvati zato to se piu iza tvrdih (nepalatainih), a meka to se piu iza mekih (palataliziranih) suglasnika, odnosno, to se njima u pismu obiljeava tvrdoa odn. mekoa prethodnih suglasnika:

Kako je glas [t] (bl) samo tvrda varijanta vokala i, ruski jezik ima kao i hrvatski zapravo pet osnovnih samoglasnika (a-e-i-o-u).

20 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5! HAMMATIlKA ):IJl5! KAlK):IOrO

Slovo a izgovara se: 1. u naglaenim slogovima: u svim poloajima (na poetku, unutar i na kraju rijei) jasno i razgovijetno kao [a], npr. : a,n: [at] 'pakao', mar [ak] 'korak', Ty,n:a [tuda] 'tamo, onamo'; 2. u nenaglaenim slogovima: a) U prvom slogu ispred nenaglaenoga (a tako i na poetku rijei, bez obzira na udaljenost od naglaenoga sloga) izgovara se isto tako kao [a], samo neto krae, slabije i muklije, nejasnije, npr.: aM6ap [ambar] 'ambar', TpaBa [trava] 'trava', )Kapa [ara] 'vruina, ega', maJIam [ala] 'koliba od granja i prua';

b) iza glasova q i ID: u tom poloaju slovo a izgovara se kao [ie], tj . kao kratak prednjojezini glas izmeu i i e (blii glasu i), npr.: qaCbI ['iest] 'ura (npr. depna)', III,a,n:MTb [ssied'it'] ili [s'ied'it'] 'tedjeti, poteivati';

C) u svim ostalim nenaglaenim slogovima - kao ispred tako i iza naglaenoga -izgovara se a kao tzv. stranji reducirani glas [


d) na poetku rijei, kao i unutar rijei iza samoglasnika i iza znakova b i b, slovo e oznauje dva glasa, i to glas j sa srednjim glasom [e] = [je] ispred tvrdih, a sa zatvorenim glasom [e] = [je] ispred mekih suglasnika, npr.: OH eJI [jelJ 'jeo (je)', exaTb [jeh

22 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5I rPAMMATIlKA ):1]]51 KAJK):IOrO

b) na poetku rijei i iza samoglasnika unutar rijei te iza znakova b i b slovo e izgovara se [jo], npr.: e)K [jo] 'je', enKa [j61b] 'jela'; 3aeM [zaj6m] 'zajam', (OH) ,ll,aeT [daj6t] '(on) daje'; (OH) IlbeT [p'jot] '(on) pije', CbeMKa [s'j6mb] 'snimka' i sl.

Slovo II izgovara se: l . u naglaenim slogovima: a) na poetku i unutar rijei ispred tvrdih suglasnika i iza vokala ostaje otvoreno, sa irim otvorom izmeu prednjega dijela jezika i tvrdoga nepca, a vrlo zatvoreno i napregnuto, s jako podignutim prednjim dijelom jezika prema tvrdom nepcu = [i] ispred, a osobito izmeu mekih suglasnika; npr.: RCKpa [iskr;:}] 'iskra', CRna [s'il;:}] 'sila, snaga', qRCTbIH ['istl!] 'ist', KPORTb [krait'] 'krojiti', mITb [p'it'] 'piti', JIlITb [l'it'] 'liti, lijevati' i sl.;

b) iza znaka b slovo II izgovara se [ji], npr. PY%R [ru'ji] 'potoci' i sl. 2. U nenaglaenim slogovima samoglasnik [i] uva u svim poloajima svoj karakteristini zvuk, samo je krai i otvoreniji, jer je izgovoren s manje napregnutom artikulacijom, npr.: 1I36a [izba] 'drvena seljaka kua', cT6HT [st6it] 'stoji, vrijedi', cTHpaTb [s't'irM'] 'prati', BbI6HTb [vtb'it'] 'izbiti' i sl.

Poslije tvrdih suglasnika , lli, u: izgovara se II kao [t] (bl) napregnuto u naglaenim, a nenapregnuto u nenaglaenim poloajima, npr. : )KHP [tr] 'mast, masnoa', mRno [tl;:}] 'ilo', IIHHK [ctnk] 'cink', (oHa) )KHna [tla] 'ivjela je'; BbIIIIHTb [vtn'] 'izvesti (vez), i sl.

Slovo II izgovara se kao [t] (bl) i na poetku rijei kad se s prethodnom rijei koja ima tvrd suglasnik na kraju izgovara sliveno, kao jedna rije, npr. : C HBaHoM [s-tvan;:}m] 's Ivanom', H3 RCKPbI [iz-tskrt] 'iz iskre', OT RMeHH [at-tm'm'i] 'u ime, od strane' i sl.

Slovo o izgovara se: a) u naglaenim slogovima u svim poloajima kao [o] (s nijansama prema susjednim suglasnicima), npr.: 6CTpbIH [6striJ] 'otar', rpOM [grom] 'grom', Il6ne [p6I'I] 'polje', IlanbT6 [pal't6] 'kaput' i sl.;

b) u nenaglaenim slogovima slovo o se u svim poloajima u rijeima izgovara jednako kao slovo a, dakle: na poetku rijei i u prvom slogu ispred naglaenoga kao kratko muklo a, npr.: OKH6 [akn6] 'prozor', HOra [naga] 'noga', IlomI [pal'a] 'polja' (mn.) i sl., a u svim ostalim poloajima kao stranji reducirani glas [;:}]: MOnO,ll,OH [m;:}lad6j] 'mlad', ronOBa [g;:}lava] 'glava'; CeHO [s 'en;:}] 'sijeno', r6noBY


[g6hwu] 'glavu', K6J10K0J1 [k61gbl] 'zvono', BO.n:OIIPOB6.n: [vgdgprav6t] 'vodovod', K0J10KOmi [blgkahi] 'zvona' (mn.) i sl.

Izgovor slova o kao glasa a u nenaglaenim poloajima zove se akanje (aKaHhe).

Slovo y izgovara se kao [u] u svim poloajima, i to: napregnuto i snano u naglaenim, a nenapeto i mlitavo u nenaglaenim slogovima, npr. : YJ111l(a [ul'icg] 'ulica', HaYKa [nau b] 'znanost', KyCT [kust] 'grm', qYMa ['uma] 'kuga', qy.n:aKR ['udak'i ] 'udaci', (OHR) IIJ1aqYT [pla'ut] 'plau' i sl.

Slovo bl izgovara se i u naglaenim i u nenaglaenim slogovima - napregnuto u prvim, nenapregnuto u drugima - kao stranjonepani glas [l], koji u hrvatskom jeziku ne pstoji. Pri izgovoru toga glasa podigne se srednji i stranji dio jezika i pomakne malo unatrag kao da se hoe izgovoriti glas u, ali se usne ne zaoble, nego se razvuku kao za izgovor glasa i. Taj tipino ruski glas moe se lako postii i uvjebati i tako da se izmeu prednjih zuba poprijeko stavi olovka i pokua izgovoriti i: glas koji e tako nastati bit e otprilike rusko [l], npr. : 6hIK [blk] 'bik', MhITh [mlt' ] 'umivati', phITh [rlt' ] 'kopati', BOJ1hI [vali] 'volovi', Il(IlIIl(hI [ssipcl] 'klijeta', BhIC6KIIH [vls6k'ii] 'visok', BhITllpaTb [vlt'irat'] 'brisati', 6hICTPhIH [bl'strli] 'brz', YJ111l(hI [ul'icl] 'ulice' (mn.) i sl. Vano je napomenuti da se slovo bl ne pie na poetku rijei, kao nl unutar i na kraju rijei iza suglasnika m, III, q, Il(, K, r, X. Spomenuto je ve da se glas [l] biljei ponekad i slovom H.

Slovo 3 pie se samo u nekoliko ruskih rijei i u nekim posuenicama iz drugih jezika, najee na poetku rijei ili unutar rijei izmeu tvrdih suglasnika. Izgovara se: 1. u naglaenim slogovima: a) na poetku rijei i unutar rijei izmeu tvrdih suglasnika, kao i iza vokala a ispred tvrdih suglasnika kao otvoreno (iroko) e [e], npr.: 3TO [etg] 'ovo, to', 3XO [ehg] 'odjek', 3IIOC [cpgs] 'ep'; II03T [pact] 'pjesnik'; M3p [mcr] 'mer, predsjednik opine', C3P [scr] 'sir, gospodin' (engl.) i sl.;

b) ispred mekih suglasnika na poetku ili unutar rijei kao srednje e [e], npr.: 3Tll [et i] 'ovi, ti', II033115! [paez'iig] 'poezija' i sl.;

2. u nenaglaenim slogovima izgovara se slovo 3 (samo u stranim rijeima) onako kao i u naglaenim slogovima u navedenim poloajima, samo skraeno i manje

24 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA51 rPAMMATI1KA ):(JI51 KAlK):(Or-o

napregnuto (tj . reducirano), npr.: 3KpaH [ckran] 'ekran', 3rr6xa [cp6h] 'epoha', 3MHp [em'ir] 'emir', 3


H6c5IT [n6s';)t] 'nose', KYp5IT [kur';)t] 'pue'; mlM5ITb [pam'lt'] 'pamenje, sjeanje', qeJIb5I,l.l, ['el'lt'] 'sluinad', 3aH5IT [zan'lt] 'zauzet' itd.

estica -Ch, -CH povratnih glagola izgovara se po sadanjoj knjievnoj normi najee meko [s', S'g], npr. (51) 60l0Cb [bajus'] 'bojim se', cTyqaCb [stu'as'] 'kucajui', 66llC5I [b6is'g] 'boj se', YTeIlIbc5I [ut'es'g] 'utjei se' itd., ali se s prethodnim glasovima -T, -Th estica -CH izgovara kao dugo tvrdo [CCg], npr. (OH) 06nTC5I [bajkcg] 'on se boji', 605lTC5I [bajaccg] 'bojati se' i sl.

SUGLASNICI

Ruski suglasnici su - kao i hrvatski - zvuni (3B6HKHe) ili bezvuni (myxne), a neki od njih ine parove:

Zvuni 6 B r ,l.l, 3 :iK )1(')1(' - - - - M H JI P II Bezvuni II cp K T C 111 111'111' 11 q 111 x - - - - -

Glasovi M, H, JI, p, ii zovu se sonanti (3BYQHble HJIH cOH6pHble 3BYKH); oni nemaju bezvunih parnjaka, a glasovi II" q, 111" x nemaju zvunih parnjaka.

Kad se unutar rijei ili na sastavu dviju rijei koje se izgovaraju zajedno nau dva suglasnika nejednake zvunosti, izjednae se - kao i u hrvatskome - u govoru (katkada i u pismu po zvunosti tako da se prvi prilagodi drugome pretvarajui se u svoj parnjak, npr. IIp6cb6a [pr6z'bg] 'molba', MOJIoTb6a [mglad'ba] 'vridba', BOK3aJI [vagz:il] 'kolodvor', c ropbI [z-gad] 's brda', cKa3Ka [skasb] 'pria, bajka', oBIla [afca] 'ovca', B IlIK6JIY [f-k6Iu] 'u kolu' itd.

Zvuni suglasnici koji imaju bezvune parnjake izgovaraju se bezvuno i na kraju rijei, npr.: pa6 [rap] 'rob', Me,l.l, [m'ot] 'med', ma3 [glas] 'oko', e:iK [jo] 'je', JIyr [luk] 'livada', rOT6B [gat6f] 'gotov' i sl.

Po tvrdoi dijele se ruski suglasnici na tvrde (TBep,l.l,ble) i meke (MHrKHe):

Ixi,i ifJiW : )'};)H0iii;::J: , .;i';, i.}.; ;" . : i . ;:.,,$:., .. ,.,: .. . Gt::f; :SbX;'h'. "., . ' .":,,, " ;. ';.: ' ",>,, ' :.;

26 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5I rPAMMATI1KA J]51 KAlKOrO

[] i [] koji u ruskom jeziku zvue neto otrije nego u hrvatskome, a osim toga postoji u ruskom jeziku tvrdi suglasnik l = [l] koji na jezik ne poznaje. Pri izgovoru toga glasa pritie se vrh jezika vrsto uz gornje zube (ne uz alveole, kao pri izgovoru naega srednjega 1), pri emu se stranji dio jezika malo podie prema mekom nepcu, npr. mlMIla [lamp;}] 'svjetiljka', (H) ':IIITarr ['ital] 'itao (sam)', 60JITaTb [bahat'] 'brbljati' i sl.

Meki (nepani ili palataini odnosno, tonije palatalizirani) suglasnici vrlo su karakteristini za ruski jezik, a ima ih dvostruko vie nego u hrvatskoinjeziku: dok ih na jezik poznaje devet, ruski ih ima osamnaest. Zajedniki meki suglasnici su u oba jezika samo [j, l', n'] (u hrvatskomj, lj, nj); nai palataini glasovi [, ] u ruskom su tvrdi, ruski palataini glas q = ['] zvui u ruskom meke nego nae , a nae meke glasove [, d, d] ruski jezik uope ne poznaje.

Spomenut emo jo sonant [ii] = j, koji se izgovara na dva naina: kao snano artikulirani suglasnik [j] i kao manje napregnuto izgovoren neslogotvoran glas m. Prva varijanta izgovara se ispred naglaenih vokala na poetku i unutar rijei, npr. H.IJ: [jat] 'otvor', (OH) cT05lrr [stajal] 'stajao Ue)', TBOro [tvaju] 'tvoju', IlbHH [p'jan] 'pijan', Bop06bM [v;}rab'ji] 'vrapci' i sl. - Varijanta [i] izgovara se ispred nenaglaenih vokala na poetku i unutar rijei i ispred suglasnika kao i na kraju rijei, npr. IOrra [iula] 'zvrk', 3HalO [znaiu] 'znam', KOMKa [koika] 'leaj ', HaMTM [nait'i] 'nai', ':laM [a!] 'aj', MOM [mo!] 'moj' itd.

Mekoa suglasnika svodi se na tzv. palatalizaciju. Mek izgovor suglasnika postie se, naime, na taj nain da se osnovnoj artikulaciji suglasnika dodaje palatalizacija, tj . da se uz osnovni namjetaj govornih organa za izgovor nekog suglasnika prednji, odn. srednji dio jezika podie u vis i naprijed prema tvrdom nepcu (palaturnu) - onako kao to se to ini kad se izgovaraju glasovi i i j. Pri izgovoru . mekih ruskih suglasnika treba paziti da se uz suglasnik ne uje glas j, npr.: 6errbIM [b'eli!] 'bijel', .IJ:errO [d'el;}] 'posao', 3IIMa [z'ima] 'zima', MHCO [m'aS;}] 'meso', IlHTb [p'at'] 'pet', proMKa [r'umka] 'aica', TeTH [t'ot';}] 'teta' itd.

Slovo IIJ, obiljeava glas koji hrvatski jezik takoder ne poznaje; to je dug mekan glas [ss]. Za njegov izgovor treba - polazei od glasa - podignuti prednji i srednji dio jezika prema tvrdom nepcu, pritom malo razvui usne kao pri izgovoru glasa i tako dobiveni glas due izgovarati, npr. m:IIT [ssit] 'tit', Ilrram: [plas s] 'plat' itd. Medutim, poslije Oktobarske revolucije poeo je u knjievni izgovor sve vie prodirati 'lenjingradski tj . petrogradski' izgovor [s'], dakle [s'it], [plas '] itd., no u scenskom izgovoru, koji se smatra normativnim, uva se i dalje izgovor [ss].


Isti glas izgovara se i u skupovima Cq, 3q, iKq, npr. : pa3H6cqHK [razn6ssik, -6s'ik] 'raznosa', H3B63'lHK [izv6ssik, -6s'ik] 'koija', MY)K'lHHa [mu s Sin;") , mus'in;")] 'mukarac' i sl.

Iza tvrdih suglasnika piu se po pravilu tvrda samoglasnika slova, samo se iza iK, III i K, r, x ne piu slova bl i 3, nego H i e.

Iza mekih suglasnika piu se redovito meki samoglasniki znakovi, ali se iza neparnih ii, q, III ipak ne piu slova H i 10, nego a i y.

U izgovoru treba dobro razlikovati tvrde i meke suglasnike, jer se prema njihovu izgovoru razlikuju mnoge rijei i oblici, kao npr.:

yroJI [ug;")l] kut yrOJIh [uggl'] ugljen 6paT [brat] brat 6paTh [brat'] uzimati y)],ap [udar] udarac y)],aph! [udar'] udari! Bec [v'es] teina BeCh [v'es'] sav JIyK [luk] luk JIIDK [l'uk] prozori MeJI [m'el] kreda MeJI h [m'e!'] pliina BOJI [vol] vol BeJI [v'ol] vodio CTaJI [stal] postao CTaJIh [sta!'] elik pa)], [rat] zadovoljan P5I)], [r'at] red, niz pe)],Ko [r'etb] rijetko pe)],hKa [r'et'b] rotkva IIhITaTh [plt:it'] muiti rrHTaTh [p'lt:it'] hraniti

Za biljeenje mekih suglasnika ruska azbuka nema posebnih znakova ili slova, pa se zato mekoa suglasnika u ruskom pravopisu oznauje na vie naina:

a) slovom b (meki znak) na kraju rijei, npr.: yrOJIh [ug;")!'] 'ugljen', rreHh [p'en'] 'panj', MaTh [mat'] 'mati', ll,aph [car'] 'car' i sl. ; unutar rijei ispred tvrdih suglasnika, npr.: rrHchM6 [p'is'm6] 'pismo', r6phKo [g6r'b] 'gorko', rraJIhT6 [pal't6] 'kaput' i sl.;

b) ispred samoglasnika tzv. mekim slovima H, e, H, e, 10, npr.: P5I,[( [r'at] 'red, niz', M5ICO [m'as;")] 'meso', ,[(eJIo [d'I;")] 'posao', 6HTh [b'it'] 'tui, udarati', JIe,[( [l'ot] 'led', TIDphMa [t'ur'ma] 'tamnica' i sl.;

c) u veini sugl

28 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA!! l'PAMMATIlKA i.VI!! KAJK)101O

mekoi ne biljei se niim, npr.: KOCTb [kos't'] 'kost', CMepTb [s'm'er't'] 'smrt', 3Bepb [z'v'er'] 'zvijer', 36HTHK [z6n't'ik] 'kiobran', Me,ll,Be,ll,b [m'1d'v'et'] 'medvjed'.

d) Mekoa suglasnika ne biljei se ni ispred skupova b, a esto i b S mekim slovima H, e, H, e, 10, npr. 6YPbHH [bur'jan] 'korov', CY,ll,bH [sud'ja] 'sudac', rrJIaTbe [plat'!1] 'haljina', Bopo6bM [v


Glasovna skupina qH izgovara se u nekim narodnim rijeima [n], npr.: KOHeLIHo [kan'em] 'dakako', CKYLIHO [skung] 'dosadno', HapoLIHo [narong] 'namjerno', miBOLIHIIK [hivgn'ik] 'sitan trgovac' i sl., ali se u knjievnim rijeima izgovara [n], npr. TOLIHO [tong] 'tono', KOHeLIHbIH [kan'eni:i] 'konaan', J1lILIHbIH [l'ini:i] 'lian, osobni' i dr.

Glasovni skupovi -TCD i -ThCD na kraju nekih glagolskih oblika izgovaraju se [CCg], tj. kao dugo C sa stranjim reduciranim glasom [g], npr. (OH) 60HTC5I [bakcg] 'boji se', (OHH) pa,ll;YIOTC5I [radujuccg] 'raduju se', 605ITbC5I [bajaaccg] 'bojati se', pa,ll;OBaTbC5I [radgvgccg] 'radovati se' i sl.

Rijei qTO i izvedenice od nje (osim HeqTo) izgovaraju se [to] .

U nekim rijeima ispadaju pojedini glasovi, npr.: COJIHIle [soncg] 'sunce', Cep,ll;Ile [s'ercg] 'srce', IIOe3,ll;Ka [pajesb] 'put, putovanje', LIYBCTBO ['ustVg] 'osjeaj', 3,ll;paBcTBYH(Te) [zdrastvui(t'i)] 'zdravo! ' i dr.

Izmeu ruskog i hrvatskog jezika postoje u nekim glasovima i glasovnim skupovima neke karakteristine zakonitosti koje nam olakavaju snalaenje u ruskom jeziku i njegovim glasovnim osobitostima. Najvanije su ove:

1. Ruskim nepostojanim glasovima o i e (6erJIble 3BYKII) izmeu dva suglasnika odgovara u hrvatskom jeziku nepostojano a, npr.: COH - CHa 'san - sna', JII060Bb - JII06BH 'ljubav - ljubavi', ,ll;OCKa - ,ll;OCOK 'daska - dasaka', ,ll;eHb - ,ll;H5I 'dan dana', OTelI - oTIla 'otac - oca' i sl.

2. Ruskom glasu a iza mekih suglasnika - u pismu D - odgovara obino na glas e, npr.: II5ITb 'pet', p5I,ll; 'red', M5ICO 'meso', HM5I 'ime', BpeM5I 'vrijeme', MeH5I 'mene', Te651 'tebe' i sl.

3. Ruskom glasu hl odgovara na glas i, npr. 6bIK 'bik', 6bITb 'biti', pbI6a 'riba', TbIKBa 'tikva', 5I3bIK 'jezik' itd.

4. Mjesto ruskoga glasa e imamo u hrvatskome jeziku esto glasove ije (je) -e -i, npr.: BpeM5I 'vrijeme, vreme, vrime', .pe,ll;KIIH 'rijedak, redak, ridak', MecTo 'mjesto, mesto; misto' itd.

5. Mjesto ruskoga glasa o ispred suglasnika na poetku nekih rijei imamo u hrvatskornjeziku je: o3epo 'jezero', OJIeHb 'jelen', O,ll;HH 'jedan' itd.

30 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJ! rrAMMATIlKA ,TIJlJ! KAlK,TIOrO

6. Ruskoj glasovno j skupini qep odgovara u hrvatskom jeziku cr, npr.: LIePHblH 'crn', LIepBb 'crv', LIepni 'crta', LIeprraTb 'crpsti' i sl.

7. Mjesto ruskoga glasa IIJ, imamo u hrvatskom jeziku esto glasovni skup t, npr.: IIl,MT 'tit', 3aIIl,ll:Ta 'zatita', IIl,YKa 'tuka' itd.

8. Glas -JI (-JIL) na kraju rijei (ili sloga unutar rijei) ne prelazi u o kao u hrvatskomjeziku, npr. : LIMTan 'itao', open 'orao', conb 'sol', LIMTanbH 'taonica' i sl.

9. Ruskim glasovima ep-op, pe-po izmeu suglasnika odgovara na glas r, npr.: ceprr 'srp', Topr 'trg', KpeIIl,eHMe 'krtenje', KPOBb 'krv' i sl.

10. Mjesto ruskih glasova eJI-OJI, JIe-JIO izmeu suglasnika imamo u hrvatskome glas u, npr.: )KenTbIH 'ut', )]'6nrMH 'dug', cne3a 'suza', rrnOTb 'put' itd.

Ruskim glasovnim grupama OJIO-OpO, eJIe-epe izmeu suglasnika odgovaraju u hrvatskome glasovni skupovi la-ra, le (lije, lje)-re (rije, rje, re), npr.: 6on6To 'blato, movara', ronOBa 'glava', r6po)], 'grad', 6opo)],a 'brada', )Kene3a 'lijezda', 6eper 'brijeg, obala', cepe)],ll:Ha 'sredina' itd.

" RIJECI I NJIHOV SASTAV

DIJELOVI RIJEI

ovjek kao drutv.eno bie osjea potrebu da svoje misli, elje i osjeaje prenosi drugim ljudima. Katkad to ini pokretima, gestama, mimikom, ali najee, najbolje i najpotpunije rijeima - govorom. Kada, dakle, govorimo (ili piemo), mi sugovorniku s pomou manjeg ili veeg broja rijei priopujemo ono to mislimo, osjeamo ili uope u sebi doivljavamo. Te nae pojedinane izjave zovu se u gramatici reenice (IIpe,[J)IO)I({muI).

Na je govor, dakle, promatran s gramatikoga stajalita, vei ili manji niz reenica sastavljenih od rijei (cnoBa), koje su tako meusobno povezane da jasno i odreeno izraavaju sadraje nae svijesti. Tu povezanost rijei u reenicama postiemo njihovim izborom (rijei moraju zajedno neto znaiti, imati neki smisao), te s pomou pojedinih oblika kojim se rijei u reenicama meusobno povezuju. Zato je potrebno da vidimo prije svega to su zapravo rijei, kako su sastavljene, a zatim da pregledamo pojedine vrste rijei i njihove oblike u ruskom jeziku kao i njihovu funkciju u reenici.

Rijei (cnoBa) su vei ili manji skupovi artikuliranih (tj . s pomou govornih organa hotimino proizvedenih) glasova (katkad su i pojedinani glasovi) koji - bilo sami, bilo u svezi s drugim rijeima - neto znae, tj . izazivaju u naoj svijesti odreene predodbe. Onaj dio rijei koji sadrava njezino osnovno znaenje i koji se ne mijenja zove se njezina osnova (ocHoBa). Glasovi, pak, koji se dodaju osnovama rijei da bi se izrazila njihova veza s ostalim rijeima u reenici, zovu se nastavci (oKOHQamuI). Npr.:

pbI6-a 'riba' - PbI6-bI 'ribe' - pbI6-e 'ribi' - pbI6-y 'ribu' itd. KpacH-bIH 'crven' - KpacH-aH 'crvena' - KpacH-bIe 'crveni' itd. Haru 'na' - Haru-ero 'naega' - Haru-eMY 'naemu' itd.

32 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJ! l'PAMMATI1KA )"(J]J! KA)]()"(OrO

U jeziku se od jednih rijei izvode druge, npr. od rijei pbI6a nainjene su rijei pbI6aK 'ribar', pbI6a'IHll 'ribarski', pbI6Ka 'ribica', PbI6Hll 'riblji', pbI6a'IHTb 'ribariti' i dr. Rijei koje su nainjene ili izvedene od jedne osnovne rijei (ovdje npr. od rijei pbI6a) meusobno su srodne (p6,L(CTBeHHbIe), a sve zajedno ine porodicu rijei (ceMbID HJIM me3,L(6 CJIOB). Zajedniki dio svih srodnih rijei zove se korijen (K6peHb), a rijei nainjene od korijena dodavanjem razliitih glasova zovu se izvedene rijei ili izvedenice (rrpoH3B6,L(HbIe CJIOBa). Rije, pak, koja se sastoji od korijena (obino s razliitim nastavcima), a nije izvedena ,od druge koje rijei, zove se korjenita rije (rrpocT6e HJIH Herrp0H3B6,L(HOe CJI6BO), npr. pbI6a, KpaCHbIll, HaITI.

Od korijena se pojedine izvedene rijei tvore razliitim glasovima ili glasovnim skupovima koji se stavljaju iza korijena ili ispred njega. Glasovi koji se stavljaju iza korijena zovu se domeci ili su/iksi (Cy

RIJEI I NJIHOV SASTAV 33

Osim toga, te se rijei mogu mijenjati (sprezati ili sklanjati), tj. mogu imati vie razliitih oblika. To su tzv. samostalne ili znaenjske rijei (caMocTOTeJIbHble HJIH 3HaMemiTeJIbHble CJIOBa):

glagoli (marOJIbI), imenice (HMeHa cYIIIecTBI1.TeJIbHble), pridjevi (HMeHa rrpHJIaniTeJIbHble), brojevi (HMeHa tJHCmITeJIbHbIe), zamjenice (MecToHMeHH), prilozi (HapetJH).

2 . Drugu, manju skupinu cme tzv. nesamostaIne i l i pomone riJecI (HecaMoCTOTeJIbl!ble HJIH CJIY)Ke6Hble CJIOBa) koje same za sebe, bez veze s drugim rijeima, nemaju potpuno odreeno znaenje. One samo oznaavaju razliite odnose izmeu pojedinih rijei u reenici ili izmeu reenica, ne mogu same initi reenini dio, a i ne mijenjaju se (tj . imaju samo po jedan oblik), pa se zato zovu i nepromjenljive rijei. To su:

prijedlozi (rrpe,n:JIom), veznici (COlO3hI), estice ili rijece (tJaCTl1:rJ,bI).

3 . Kao posebnu grupu ine uzvici (Me)K,n:oMeTH) i onomatopejske rijei (3BYKorro,n:pa)KaTeJIbHbIe CJIOBa). Uzvici se umeu u govor kao izrazi odreenih osjeaja (radosti, tuge, bola, straha, iznenaenja i sL), a onomatopejskim rijeima oponaamo razliite ljudske i ivotinjske glasove kao i razne prirodne umove.

GLAGOLI (r JIArOJIbI)

PODJELA GLAGOLA

Od svih vrsta rijei u ruskom jeziku - kao, uostalom, i u drugim jezicima - najvanija je rije glagol: on ini obino jezgru naih izjava il i reenica kojima izraavamo svoje misli, a esto se i samim glagolom moe izrei sasvim jasna i potpuna misao, npr.:

lIHnlH! itaj! lIHnieII1b? - lIHnlro ita li? - itam. IIoH).l,eM! CBeTaeT. Poimo! Svie.

Glagoli su samostalne rijei kojima izraavamo neku radnju ().l,eHCTBHe), npr.: qHTaTb 'itati', CTPOHTb 'graditi', ).l,aTb 'dati' i sl., ili stanje (COCT05!HHe) kao proces, npr. IHl).l,aTb 'padati', pacTlI 'rasti', ).l,YTb 'puhati', cMepKiTbC5I 'smrkavati se', cJIa6eTb 'slabiti, malaksavati', JIe)KaTb 'leati', cnaTb 'spavati' i sl.

Za pravilnu upotrebu glagola u ruskom jeziku neobino je vano znati njihovglagolski vid (BlI).l, rJIarOJIOB), tj . nain kako se u vremenu odvija glagolska radnja. Ona moe trajati sasvim kratko vrijeme i zavriti zaas, a moe trajati dulje vrijeme bez prekida ili se pak prekidati ili ponavljati. Prema tome razlikujemo u gramatici dvije vrste glagola, tzv. svrene i nesvrene glagole.

Svreni glagoli (rnarOJIbI cOBepIIIeHHoro BlI).l,a) izriu poetak ili svretak neke radnje npr. yCHYTb 'zaspati', HaqaTb 'poeti', 3anJIaKaTb 'zaplakati', npOqMTaTb 'proitati', npMHecTlI 'donijeti', ili pak radnju koja traje samo jedan trenutak npr. ).l,aTb 'dati', naCTb 'pasti', JIeqb 'lei', BCTaTb 'ustati' i sl.

Nesvreni glagoli (rnarOJIbI HecoBepIIIeHHoro BlI).l,a) izriu radnju koja traje dulje vrijeme, i to bilo bez prekida npr. JIe)KaTb 'leati', nJIaKaTb 'plakati', KonaTb .

GLAGOLI 35

'kopati', H,[(TH 'ii' i sl., bilo s prekidima ili koja se ponavlja, npr. HaqHmiTb 'poinjati', rrpHHocHTb 'donositi', BCTamlTb 'ustajati', rrpOqHTbIBaTb 'proitavati' i sl.

Kod veine ruskih glagola mogu se - slino kao i u hrvatskom jeziku - tvoriti oba vida:

Od svrenih glagola tvore se nesvreni pomou nekih sufiksa, npr.:

IIpOllHTaTb proitati llPOQHThIBaTb proitavati rro,n:llHcaTh potpisati llO,n:llHchIBaTh potpisivati pa3rmr,n:erh razgledati pa3rIDi,r.(bIBaTh razgledati llO,n:llPbInlyrh poskoiti llO,n:llpbITHBaTh poskakivati

,n:aTb dati ,n:aBllTh davati Pa36HTh razbiti Pa36HBllTh razbijati Y3HaTb doznati Y3HaBllTh doznavati 06Yrh obui o6ysaTh obuvati

-a-, -H-: 6p6cHTh baciti 6pocaTb bacati penIll:Th odluiti peIIIaTh odluivati K6HQHTh svriti KOHQaTh svravati Ocp6PMHTh oblikovati (sv.) oCPOPMJUlTh oblikovati (nesv.)

Od nesvrenih glagola tvore se svreni: a) pomou sufiks a -HY-:

IIpblraTh skakati rrpbITuyTh skoiti, skoknuti KpwqaTh vikati KpHKHyrh viknuti, povikati MopraTh treptati MOPrHYrh trepnuti

b) dodavanjem odreenih predmetaka ili prefiksa:

IUfcaTb pisati HallHcaTh napisati pa,n:OBaTh radovati oopa,n:oBaTh obradovati ,n:eJIaTh initi, raditi c,n:eJIaTh uiniti, uraditi CTP6HTh graditi nocTp6HTh sagraditi

36 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5I rPAMMATIIKA ):lJUl KAJK):lOrO

c) U nekim se sluajevima za svreni vid uzima sasvim drugi korijen, npr.:

6paTb uzimati B3}!Tb uzeti rOBopMTb govoriti CKa3aTb rei KJIaCTb polagati, metati rrOJIOb poloiti, metnuti JIOBMTb loviti, hvatati rroHMaTb uloviti, uhvatiti JIQ)IalTbC}! lijegati JIe'Th lei ca,ll,IfrbC}! sjedati ceCTb sjesti cTaHOBMTbC}! postajati CTaTb postati

Prema objektu mogu glagoli u ruskom jeziku biti, kao i u hrvatskomu, prelazni, neprelazni i povratni.

Prelazni glagoli (rrepeXOiJ:Hble marOJIbi) zovu se oni koji mogu uza sebe imati kao dopunu rije u akuzativu bez prijedloga, tj . za koju se pita koga? ili to? Tu rije nazivamo objekt (iJ:OrrOJIHemre), na koji, tako rei, prelazi glagolska radnja, npr.:

CecTPa JHo61lT OpaTa. Sestra voli brata. EopMc qIITaeT POMaHbl. Boris ita romane. OHa rrMmeT DHCbMO. Ona pie pismo.

Neprelazni glagoli (HerrepeXOiJ:Hbre marOJIbi) jesu oni: a) koji ne iziskuju ili koji uope ne mogu uza se imati nikakvu rije kao dopunu, tj. nikakav objekt (npr. CT05lTb 'stajati', JIe)J(aTb 'leati', BIlCeTb 'visjeti', Il):\TM 'ii', pacTM 'rasti' i sl.); b) koji mogu imati objekt, ali samo u akuzativu s prijedlogom ili pak u kojem drugom padeu, bilo s prijedlogom ili bez njega, tako da radnja koju glagol izrie ne prelazi direktno na objekt, nego se samo indirektno njega tie, npr.: Tpe60BaTb qero-HIl6YiJ:b 'zahtijevati to', rroMorhb KOMY-HIl6YiJ:b 'pomagati komu', CTaTb KeM-QeM-HIl6YiJ:b 'postati tko - to', yxa)KllBaTb 3a KeM-QeM-HIl6YiJ:b 'njegovati koga - to', cO)J(aJIeTb o KOM-QeM-HIl6YiJ:b 'aliti za kim - im' i sl. Npr.:

Ha)fKa Tpe6yeT OT qeJIOBeKa BCen ero Znanost zahtijeva od ovjeka sav njegov :tKH3HH. (H. IIaBJIoB) ivot. (I. Pavlov) MaTb yxi:tKnBaeT 3a peoeHKoM. Majka njeguje dijete. OH xopomo BJIa)l,eeT PYCCKHM B3h1KOM. On dobro vlada ruskim jezikom. OH Ha KOHelJ, CTaJI X03HHHOM CBoeH Onje napokon postao gospodar(om) svoga )J(Jf3HIl. ivota. MaTb TOcKoBana o )l,ernx. Majka je eznula za djecom.

GLAGOLI 37

Povratni glagoli (B03BpaTHbIe rrraronbI) izriu radnju koju vrilac radnje, tj . subjekt vri na samome sebi, odnosno koja se tako rei vraa na subjekt (to su tzv. pravi povratni glagoli - C06CTBeHHO B03BpaTHbIe rrraronbI), ili pak znae radnju koju vre dva subjekta ili vie njih uzajamno (to su tzv. uzajamno povratni glagoli - B3aMMHo B03BpaTHbIe rrraronbI). Povratni glagoli tvore se od prelaznih glagola dodavanjem estice -CH (iza suglasnika) ili -Ch (iza samoglasnika), npr.: KyrraTb Koro-HH6Y,[(b - KyrraTbc 'kupati koga - kupati se', o,[(eB

38 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA)[ rPAMMATI1KA AJUI KAlKAOrO

CMepKaeTC5I. Smrkava se. CMepKMocb. CMepKJ10cb. Smrkavalo se. Smrknulo se. EY)J,eT cMepKaTbC5I. CMepKHeTC5I. Smrkavat e se. Smrknut e se. CMepKMocb 6b1. CMepKJ10Cb 6b1. Smrkavalo bi se. Smrknulo bi se.

Tu pripadaju i tzv. bezlino-povratni glagoli (6e3mlqHo B03BparHble rJIar6JIbI) koji se donekle upotrebljavaju i u hrvatskom jeziku, ali mnogo manje nego u ruskome. Tvore se od nepovratnih - kako prelaznih tako i neprelaznih - linih glagola dodavanjem estice -CD (-Cb), a vrilac radnje (subjekt) izrie se - kao katkad i u hrvatskom jeziku --'- dativom, npr.:

(51) He X01IJ'. MHe He XOQeTcH. Neu. Ne da mi se. (51) aIO. MHe )J,YMaeTcH. Mislim. CTapuKY cero)J,H5I HUKaK He CUlITCH. Starcu se danas nikako ne spava. PaHbIlle omi wbIU XOpOIIIO. Prije su oni dobro ivjeli. PaHbIlle UM XOPOIIIO :1I0IJIOCh.

GLAGOL SKI OBLICI

Ruski glagol ima povei broj razliitih oblika od kojih su mnogi analogni oblicima u hrvatskom jeziku, a neki su takvi kakve hrvatski jezik ne poznaje.

Glagolski oblici tvore se mijenjanjem glagola po licima, brojevima, rodovima i vremenima kao i po nainima i oblicima za stanja. To se mijenjanje zove konjugacija ili sprezanje (crrp5DIHlle), a tako stvoreni oblici nazivaju se konjugacijski oblici (crrp5mieMble rJIar6JIbHble cp6pMbl). Uz njih postoje i oblici koji se ne spreu (HecrrpJmieMbIe mar6JIbHble cp6pMbl); to su infinitiv (neodreeni oblik), . glagolski prilozi (koji se nikako ne mijenjaju) i participi (glagol ski pridjevi), koji se, dodue, ne spreu, ali se dekliniraju kao pridjevi.

U ruskom jeziku razlikujemo ove glagolske oblike: 1 . oblike za tri lica (milla) u jednini (e)J,HHcTBeHHoe QUCJI6) i tri u mnoini (MH6)1(ecTBeHHOe QlICJI6): prvo je lice ono koje govori (51, Mbl), drugo ono s kojim se govori (TM, Bbl), a tree lice ono o kojem se govori (OH, omi, oH6, mnoina OHH za sva tri roda);

2. tri vremena (BpeMemi): a) prezent ili sadanje vrijeme (HaCT05lIIIee BpeM5I): 51 QlITalO 'itam', 51 Hecy 'nosim', 51 rreKY 'peem', 51 rOBopm 'govorim';

GLAGOLI 39

b) futur ili budue vrijeme (6y,I.(yru:ee BpeM): 6y,I.(y qIITllTb 'itat u', npoqlmiIO 'proitat u', 6y,I.(y HecTII 'nosit u', 6y,I.(y ne% 'pei u', CKa)l(Y 'rei u';

C) perfekt ili prolo vrijeme (npOIIIe,I.(IIIee BpeM): qMTaJI 'itao sam', npOqMTaJI 'proitao sam', HeC 'nosio sam', neK 'pekao sam', rOBOpMJI 'govorio sam', CKa3aJI 'rekao sam' i sl.; 3. tri naina (HaKJIOHeHM): a) indikativ ili izjavni nain (M3'bBIITeJIbHOe HaKJIOHeHMe): to je oblik kojim neto izjavljujemo ili priopujemo kao injenicu u sadanjem, buduem ili prolom vremenu, npr.: qMTaIO 'itam', npOqMTaIO 'proitat u', HeC 'nosio sam', OH neK 'pekao je'; OHM 6y,I.(y rOBOpMTb 'oni e govoriti', oHa CKa)l(eT 'ona e rei' i sl.;

b) imperativ ili zapovjedni nain (noBeJIMTeJIbHOe HaKJIOHeHMe): qMTaH! 'itaj', npOqMTaH! 'proitaj ', HeCIITe! 'nosite', neKMTe! 'pecite', CKa)l(M! 'reci';

C) kondicional ili pogodbeni nain (YCJI6BHOe ili cOCJIaraTeJIhHOe HaKJIOHeHMe): qMTaJI 6hI 'itao bih', ThI npOqMTaJI 6hI 'ti bi proitao', ReC 6hI 'nosio bih', OH neK 6hI 'on bi pekao', CKa3aJI 6hI 'rekao bih (bio)';

4. dva oblika za stanja (3aJI6m): a) aktiv ili tvorni oblik (,I.(eHCTBMTeJIhHhIH 3aJI6r), kad glagol u reenici kazuje da subjekt vri neku radnju, da je aktivan, npr.: qMTaIO 'itam', oHa npOqMTaeT 'ona e proitati', ThI HeCeIIIh 'ti nosi', 6y,I.(y neqh 'pei u', OH CKa)l(eT 'on e rei';

b) pasiv ili trpni oblik (cTpa,I.(aTeJIhHhIH 3aJI6r), kojim se kazuje da se glagolska radnja vri na subjektu, da je vritelj radnje, dakle, pasivan, npr.: qMTaeMhIH 'itan (sada)', Hec6MhIH 'noen (sada)', neqeHHhIH 'peen (u prolosti)', cKa3aHHhIH 'reen (u prolosti)' i sl.

Oblici koji se ne spreu jesu: 1 . infinitiv ili neodreeni oblik (Heonpe,I.(eJIeHHa

40 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKM! rPAMMATHKA tiJU! KAlKtlOrO

b) glagolski prilog proli ili svreni (lJ;eerrpHqaCme rrpOIIIe,lJJIIerO BpeMeHH HJm cOBepIIIeHoro BH,ll;a): rrpOqHTaB(IIIH) 'proitavi', B:bIHeCIIIH 'iznesavi', HcrreKIIIH 'ispekavi', cKa3aB(IIIH) 'rekavi'; 3. etiri participa ili glagolska pridjeva (rrpHqaCTH5I): a) aktivni particip prezenta i l i radni glagolski pridj ev sadanj i (,ll;eHCTBHTeJIbHOe rrpHqaCTHe HacToJ!IIJ;erO BpeMeHH): qHTalOIIJ;HH '(onaj) koji ita', HecyIIJ;HH '(onaj) koji nosi', rreKYIIJ;HH '(onaj) koji pee', rOBopJ!IIJ;HH '(onaj) koji govori';

b) aktivni particip perfekta ili radni glagolski pridjev proli (,ll;eHCTBHTeJIhHOe rrpHqaCTHe rrpOIIIe,ll; IIIerO BpeMeHH) : qHTaBIIIHH ' (onaj ) koj i j e itao', rrpOqHTaBIIIHH '(onaj) koji je proitao', HeCIIIHH '(onaj) koji je nosio', rreKIIIHH '(onaj) koji je pekao', cKa3aBIIIHH '(onaj) koji je rekao';

C) pasivni particip prezenta ili trpni glagolski pridjev sadanji (cTpa,ll;aTeJIhHOe rrpHqaCTHe HacToJ!IIJ;erO BpeMeHH): qHTaeMhIH '(onaj) koji se ita', Hec6MhIH '(onaj) koji se nosi, koga nose';

d) pasivni particip perfekta ili trpni glagolski pridjev proli (cTpa,ll;aTeJIhHOe rrpHqaCTHe rrpOIIIe,ll;IIIerO BpeMeHH): qHTaHHhIH 'itan', rrpOqHTaHHhIH 'proitan', rrpHHeceHHhIH 'donesen', rreqeHHhIH 'peen', CKa3aHHhIH 'reen'.

Od etiri participa zajedniki je ruskom i hrvatskom jeziku samo pasivni particip perfekta.

TVORBA GLAGOLSKIH OBLIKA

Glagolski oblici u ruskom jeziku - kao i hrvatskom -jesu ili prosti (rrpOCT:bIe), tj. sastoje se samo od jedne rijei npr. qHTalO 'itam', HecH! 'nosi! ', rreqeHHhIH 'peen' i sl. ili sloeni (CJI6)1(HhIe), tj . sastavljeni od dvije rijei, npr. (51) 6y,ll;y qHTaTb 'itat u', (51) Hec 6hI 'nosio bih' i sl.

Prosti glagolski oblici tvore se od glagolskih osnova, i to neki od infinitivne, a drugi od prezentske osnove.

Infinitivna osnova (ocH6Ba HeOrrpe,ll;eJIeHHOH 6PMhI) dobije se tako da se infinitivu odbaci nastavak -Th ili -TH, npr. qHTa-Th 'itati' (osnova qHTa-), rOBopHTh 'govoriti' (osnova rOBopH-), KpHqa-Th 'vikati' (osnova KpHqa-), Hec-TH 'nositi' (osnova Hec-), KOB a-Th 'kovati' (osnova KOBaC) i sl.

GLAGOLI 41

Prezentska osnova (ocHoBa HaCTOII(erO BpeMeHI1) dobije se tako da se obliku 3. lica mnoine prezenta (kod nesvrenih glagola) odnosno prostog futura (kod svrenih glagola) odbije nastavak -YT (-lOT), odnosno -aT (-SIT), npr.: (o HIl) qImi-lOT '(oni) itaju' (osnova qHTa-), Hec-YT 'nose' (osnova Hec-), rreK-YT 'peku' (osnova rreK-), rOBop-T 'govore' (osnova rOBop'-), KpHq-aT 'viu' (osnova KPHq-), KY-Kn '(oni) kuju' (osnova KY-) itd.

Kao to se vidi iz navedenih primjera, obje se osnove kod mnogih glagola podudaraju, dok se kod drugih vie ili manje razlikuju.

INFINITIV

Infinitiv (Heorrpe,!.(eneHHa5I

42 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKA5! rPAMMATHKA ):(Jl5! KAJK):(OrO

znae kretanje, kao to su: H)J,TI1. 'ii', rrOHTI1. 'poi, otii', rrpHHTI1. 'doi', rrpmSxaTb 'doputovati' i sl., npr.:

Ha 3Tll )J,eHbrH OH XOqeT KYUlITb ce6e Ovim novcem on hoe kupiti sebi novo H6BbIM KOCTIDM. odijelo. 3)J,ecb 5I He MOry paOOTaTb. Ovdje ne mogu raditi. OHa )'MeeT xopom6 TaHQeBaTb II HrpaTb Ona zna dobro plesati i svirati glasovir. Ha poirre. OTeQ nomeJI rymiTb. Otac je otiao etati. CecTpa npHeXaJIa K 6paT)' nOrOCTlITb. Sestra je doputovala bratu u goste.

b) kao dopuna nekim prilozima, npr. : Ha)J,o 'treba', M6)1(HO 'moe se', HeJIh3H 'ne smije se, ne moe se', TP:Y)J,HO 'teko', JIerK6 'lako', HHTepecHo 'zanimljivo', rrpHHTHo 'ugodno' i sl.:

Ha)J,o Bcer)J,a rOBopHTh rrpaBi1Y. Valja uvijek govoriti istinu. KYPHTb 3)J,eCb MO)l(HO? Moe li se ovdje puiti? HeT, 3)J,ecb HeJIb3H KYPHTb. Ne, ovdje se ne smije puiti. MHe TPY)J,HO rOBopHTb 06 3TOM. Teko mi je govoriti o tome. IIpHHTHo BCTpeTHTbCH co cTapbIM )J,pYr0M. Ugodno je sresti starog prijatelja.

C) kao stroga zapovijed ili (s negacijom) zabrana:

uti(te )! Ne galami(te)!

GLAGOLSKA VREMENA U RUSKOM JEZIKU

Ruski jezik ima samo tri glagolska vremena - po jedno za sadanjost, prolost i budunost: prezent, perfekt i futur.

PREZENT (HACTO.HIIJ,EE BPEM5I)

Prezent je glagolski oblik koji izrie radnju (zbivanje ili stanje) to se dogaa onda kada se o njoj govori (to je tzv. prava sadanjost), ili radnju vremenski neodreenu, tj . takvu koja se moe dogoditi u svako doba ili koja vrijedi uvijek (to je tzv. neprava sadanjost).

GLAGOLI 43

Oblike za sadanjost mogu imati samo nesvreni glagoli, a tvore se od prezentske osnove dodavanjem ovih linih nastavaka (JIIIIJ:HhIX OKOHIJ:aHI1i1):

1\ ;2:;} 1\;iStf I',!:i:%j . .i.: i;';1'i;}.; . . : J.jI/';;h1iJ6iip.iin . . ) \ : ii .,;i, j . , '3 l . -y (-IO) -IO (-y)

El 2. -eIIIh (-eIIII,) -liIIIh 3. -eT (-eT) -liT

'3 l . -eM (-eM) -liM El -eTe (-eTe) 'tl 2. -liTe 3. -YT (-IOT) -lIT (-aT)

Iste line nastavke imaju i svreni glagoli, ali, dakako, ne u znaenju prezenta, nego futura.

Glagoli s nastavcima -eIIIb, -eT .. . -YT (-lOT) zovu se glagoli prve konjugacije, a s nastavcima -HIIIb, -HT . . . -SIT (-aT) glagoli druge konjugacije.

Povratnim se glagolima dodaje na line nastavke estica -CH (iza suglasnika) ili -Cb (iza samoglasnka).

PRVA KONJUGACIJA (IIEPBOE CIIP.SDKEHlIE)

Primjeri: IJ:liTaTh 'itati', nliCaTh 'pisati', HecTII 'nositi', neIJ:h 'pei':

Jednina

II 'IliTa-IO itam nliIII-y piem ThI 'IliTa-eIIIh ita nMIII-eIIIh pie OH (-a, -6) 'IliTa-eT ita mlIII-eT pie

Mnoina

Mb! 'IliTa-eM itamo nM III-eM piemo BhI 'IliTa-eTe itate miIII-eTe piete OHM 'IliTa-IOT itaju nMIII-YT piu

Jednina

II Hec-y nosim neK-y peem Th! Hec-eIIIh nosi ne'I-eIIIh pee OH (-a, -6) HeC-eT nOSI rre'I-eT pee

44 RUSKA GRAMATIKA ZA SVAKOGA . PYCCKAJl fPAMMATIIKA ):1)]51 KAlK):10rO

Mnoina

MbI Hec-eM nOSImo neq-eM peemo BbI Hec-eTe nosite neq-eTe peete ORfr Hec-YT nose neK-YT peku

Nastavke -y, -eIIIb . . . -YT imaju glagoli kojima prezentska osnova svrava suglasnikom, a nastavke -10, -eIIIb . .. -lOT glagoli sa samoglasnikom na kraju osnove: (}l) Hecy, neKY - ali: (}l) qlmilO.

Glas e iz nastavka pod naglaskom esto prelazi u e: (T bl) mIrneIIIb - ali: (TbI) HeceIIIb.

Glasovi K, r ispred e u nastavku prelaze - kao i u hrvatskom - u q, >K: }l neKY, TbI neqeIIIh . . . , }l Mory, TbI MO)l(eIIIh . . . itd.

BbI urpaeTe Ha cKpHIIKe? Svirate li violinu? HeT, }l urpalO Ha poJlJIe. Ne, sviram glasovir. MbI CJI-yruaeM C y,n:OBOJIbCTBUeM, Kor)J,a )J,enr nmoT. Rado sluamo kad djeca pjevaju. OKOJIO )J,epeBHIr npoTeKaeT He60JIbIIIM peqKa. Pokraj sela protjee mala Ijeica. HaIIIa MaTI, neqeT BeJIHKOJIenHbIll XJIe6. Naa majka pee izvrstan kruh.

DRUGA KONJUGACIJA (BTOPOE CIIP.H)KEHME)

Primjeri: CT05lTb 'staj ati', rOBOpMTb 'govoriti', HOCMTI, 'nositi', ,lJ,eP)l(aTb 'drati': Jednina

}l cTO-m stojim rOBop-m govorim TbI CTO-MIIIb stoji rOBop-HIIIb govori OH (-a, -o) CTO-MT stoji rOBop-MT govori

Mnoina

MbI CTO-MM stojimo rOBop-MM govorimo BbI cTo-MTe stojite rOBop-HTe govorite OHH CTO-JlT stoje roBOP-JlT govore

Jednina

}l HOIII-y nOSIm )J,ep)l(-y drim TbI HOC-UIIIb nosi ,lJ,ep)l(-UIIIb dri OH (-a, -o) HOC-UT nOSI ,lJ,ep)l(-UT dri

hz

Mnoina

MbI H6c-lIM nOSimo BbI H6c-lITe nosite OHII H6c-5IT nose

,Il;ep)l(-lIM ,Il;ep)l(-lITe ,Il;ep)l(-aT

GLAGOL! 45

drimo drite dre

Glagoli kojima se prezentska osnova svrava glasovima IK, m, q, IIJ" imaju nastavke -y, -Hmh .. . -aT, a ostali nastavke -10, -Hmh . . . -HT.

Ako prezentska osnova zavrava kojim suglasnikom (osim )1(, III, LI, lI(), taj se glas u 1 . licu jednine pretvara u nov glas, i to: c postaje m (npr. rrpOCIlTb 'moliti': OHIl rrp6c-aT - 5I rrpomy); 3, JJ; postaju IK (npr. rpy3IlTb 'tovariti': OHIl rpY3-HT -5I rpyJKy; XO,Il;IlTb 'hodati': x6JJ;-5IT - a xOIKY); T postaje q (npr. rrJ1aTIlTb 'plaati': OHIl rrmlT-5IT - a rrhaqy).

,Il,eTll JIl06HT Mop6)1(eHoe. Djeca vole sladoled. IIOMHHIIIb, KaK MbI CrrellllIJIlI Ha 116e3,Il;? Sjea li se kako smo se urili na vlak? KaK Baru CbIH llpeKpaCHo BbIrJIH,Il;HT, a KaK Kako va sin divno izgleda, a kako IIJI6xo BbIrJIH 5I! loe izgledam ja! lIHof,Il;a 5I BIDKy BO CHe, qTO 5I JIeqy rro B63iJYXY. Katkad sanjam kako letim zrakom.

POVRATNI GLAGOLI (B03BPATHbIE rJIAr6JIbI)

Primjeri: KyrrclT

Documents

Poljanec Ruska Gramatika Za Svakoga