Polje Ljubavi

POLJE LJUBAVI

Iv Jan

Iv Jan 2 Polje ljubavi

Zvončica & Glorij@

1.

Nora je pakovala kofere ali se nije radovala putu. Skoro da se

pokajala što je prihvatila poziv svog druga Denisa da provede odmor na

ranču njegovih roditelja. To, u stvari, nije bio poziv nego molba. Denis je

zamolio da mu učini uslugu, zato je i prihvatila.

Odmor na ranču kakav je bio „Srebrna potkovica" oduševio bi

svaku devojku, ali ne i nju. Tamo će morati da se sretne s njegovim

bratom Martinom, neprijatnim čovekom, koji nije krio da je ne trpi.

Poslednji put kada je bila tamo, napustila je ranč nesrećna i

povređena. Prihvatila je poziv na brzinu, bez razmišljanja.

Jedne večeri dok su sedeli u malom restoranu i večerali, Denis je

iznenada rekao:

- Imam sjajnu ideju, Noro.

- Da - pogledala ga je.

- Mislim da bi bilo divno da pođeš sa mnom na ranč. Potreban ti je

odmor, zar ne? Mama i tata bi se veoma obradovali.

To je bila istina. Roj i Agata King su je uvek srdačno dočekivali.

Tokom godina taj njihov odnos je postajao sve prisniji. Samo Martinu nije

bila simpatična. Mrzeo je „gradske dame", kako je voleo podsmešljivo da

kaže.

Da je Nora bila obična devojka i da je radila u nekoj kancelariji,

Martin bi verovatno bio ljubazniji. Međutim, ona je bila veoma lepa i

radila je kao manekenka. U stvari, i nije bilo potrebno da radi. Njena

majka je bila poznata filmska glumica i veoma bogata. Da je bila manje

samostalna, a više se umiljavala i laskala, mogla je da ima sve što poželi i

da vodi lagodan život. Nora je volela svoju nezavisnost i želela je da se

kroz život probije vlastitim snagama. Martinu to nije ništa značilo. Po

njegovom ubeđenju Nora je lepa i nekorisna, a iznad svega razmažena

devojka. Posao manekena nije smatrao ni teškim ni korisnim, već

gubljenjem vremena. Uz lepo lice, po njegovom mišljenju, retko su išli

pamet i rad.


Zvončica & Glorij@

Vrata sobe su se iznenada otvorila i Nora se uplašeno trgla. U

sobu je ušla njena cimerka Helena.

- Nećeš valjda opet na ranč? - uzviknula je bez ikakvog uvoda.

- Čula si se s Denisom? - uzdahnula je Nora.

- Pa, ja radim kod njega ako se sećaš.

- Idem samo na desetak dana. Potreban mi je odmor. Za dve

nedelje počinje snimanje Valentinove nove kolekcije, a to je vrlo naporan

posao.

- Znam, znam... - Helena se spustila u najbližu fotelju. - Da li si se

raspitala gde će biti Martin?

- Nisam - promrmlja Nora. Helena je zabrinuto gledala u otvoren

kofer.

- Vidim da nosiš svoje najlepše haljine. Kada se lepo obučeš, još

više ćeš ga provocirati. Noro, nemoj da ideš. Opet će te povrediti.

- Možda će ovog puta biti bolje.

- To si rekla i prošli put - uporno je nastavila prijateljica. - A znaš

kako je bilo. Ima nešto u tebi što on ne može da smisli. I Denis je to priz-

nao. On misli da Martina podsećaš na devojku koja ga je ostavila pre

nekoliko godina.

- Nadajmo se da će biti u redu - kiselo reče Nora. Ni sama nije bila

ubeđena da je njena odluka ispravna. Zatvorila je kofer i zaključala ga.

- Eto, mogu da krenem.

- Da nema nešto između tebe i Denisa? - upita Helena odjednom.

- Glupost - nasmeja se Nora. - Ja ga mnogo volim, ali kao brata.

Mislim da i on gaji takva osećanja prema meni. To isključuje vezu i brak.

- Misliš da to ne bi moglo da se promeni? Ne bi uopšte bilo loše da

se udaš za njega. Zgodan je i bogat.

- To je istina. Ali brak je ozbiljna stvar. Bar ja to znam.

Onda je uzdahnula i zamislila se. Njena majka je imala tri

promašena braka iza sebe, a izgleda da ni četvrti nije siguran. Nije bilo

prijatno biti ćerka žene u čiju su se kuću stalno useljavali neki muškarci

koji pokušavaju da izigravaju dobre tate.

Dok je bila mlađa, Nora je mnogo patila zbog takvog života u

njihovoj kući. Ali, njena majka je bila isuviše obuzeta sobom i svojom

karijerom da bi mislila na ćerkina osećanja i probleme. Zato je Nora brak

mnogo ozbiljnije shvatala od svojih vršnjaka.


Zvončica & Glorij@

2.

Helena je već bila otišla na posao kada je Denis došao po Noru.

- Ti si najlepša devojka na planeti - rekao je raspoloženo. - Treba

da prihvatiš posao fotomodela.

- Za to sam previše debela, a uskoro ću biti i previše stara -

odgovori Nora.

Oboje se nasmejaše u glas. Denis je voleo da se šali, što se za

njegovog brata nije moglo reći. Martin je na život gledao suviše ozbiljno.

Posvetio se vođenju velikog imanja i za druge stvari nije imao ni

vremena ni želje. Za razliku od njega, Denis je voleo šalu i zabavu, ali nije

bio površan. Po profesiji je bio advokat i vredno je radio.

Brat i otac bi mu obezbedili posao na imanju, ali on je voleo da

živi u gradu i da bude samostalan. Advokaturom se bavio sa zado-

voljstvom i bio poznat po tome što je mnoge klijente zastupao bez hono-

rara.

Između njega i Martina postojala je i velika fizička razlika. Denis je

bio nižeg rasta, šire građe i devet godina mlađi. Kosa mu je bila svetla kao

kod njegove majke. Nije imao Martinov taman ten. Po malo čemu bi se

moglo reći da su braća.

- O čemu razmišljaš? - upita Denis podižući kofer.

- O tome kako se ti i tvoj brat razlikujete.

Osmeh je nestao s Denisovog lica. Požurio je da izađe iz stana.

Stavio je kofer na zadnje sedište svojih sportskih kola i brzo seo za volan.

- Žao mi je što se ti i Martin ne slažete. Ja bih bio najsrećniji da je

situacija drugačija. Ko zna, jednog dana - rekao je kada je sela pored

njega. - Ali ovog puta on neće biti na imanju. Otišao je na put. Poslovno.

Noru je iznenadio njegov izraz lica.

- Denise, ne želim da zbog mene imaš problema s bratom - rekla je

toplo.

- Ne brini - nasmejao se. - Martin i ja se dobro slažemo. Stvar je u

tome što on ima loše mišljenje o devojkama koje žive u gradu. Žao mi je

što se zbog svog lošeg iskustva okomio na tebe.


Zvončica & Glorij@

Nori je bilo drago što mu nije ispričala pojedinosti o noći kada je

naglo odlučila da se vrati kući. Sve je to bilo zbog Martinovih provokacija.

- Nisam znala da toliko pati zbog one devojke što ga je napustila -

rekla je iznenada.

- Ni Martin nije bezosećajan, iako tako izgleda - kroz osmeh reče

Denis. - Mislim da mu je sujeta povređena. Napustila ga je zbog nekog

zubara. Ja mislim da nije volela život na ranču.

- Kada se to dogodilo?

- Pre pet godina. Uvek je bio tvrd, a ta ga je situacija napravila još

tvrđim. Ponekad izađe s Kler, ali to nije ništa ozbiljno.

- Žao mi je što mu se to desilo, ali bes ne mora da iskaljuje na

meni.

- A ti se brani - odvrati Denis. - On ne podnosi ljude koji se predaju

bez borbe.

- Ja nisam borac. Znaš me tolike godine i znaš da ja to nisam.

- Ti izgledaš nežno i krhko, pa muškarci imaju potrebu da te štite.

Čak i Martin to oseća, a to ga dovodi do ludila.

- Ne razumem.

- Nije važno. Ja razumem. Vreme je da ti kažem zašto sam te

zamolio da pođeš sa mnom i zašto ću to smatrati tvojom uslugom.

- Da čujem.

- Šta misliš da tamo na ranču kažemo da smo vereni i da ćemo se

venčati?

- Šta?! - zaprepasti se Nora.

- Ne boj se. Saslušaj me - umirivao ju je Denis. - Meni je to važno, a

mislim da bi to za tebe bilo praktično. Martin će te ostaviti na miru.

Gledaj na to s malo više humora.

- Jesi li ti normalan?

- Savršeno.

- Šta će reći tvoji roditelji? Ja nisam sigurna da je to dobra ideja.

- Reći će da sam se konačno opametio. Odavno pokušavaju da me

ožene. Znaju da Martin neće da se ženi, pa na mene vrše pritisak.

Počinjem da shvatam. Potrebna ti je zaštita.

- Potrebna je i tebi i meni - Denis se naglo uozbiljio. - Naravno da

hoću da se ženim, jednog dana. Jedva da sam počeo da živim. Mlad sam

još za tu obavezu.


Zvončica & Glorij@

- Pa ti i ja smo vršnjaci. Mladi jesmo, ali sa dvadeset i šest godina

trebalo bi da smo spremni za brak. Ja kao maneken uskoro završavam

karijeru. Počinjem već da razmišljam šta bih drugo radila vezano za

modu. Ali na brak još ne mislim.

- Eto vidiš. Ali moji roditelji ne misle tako. Zato te molim za

uslugu. Ovako će nas ostaviti na miru. Ranč je divno mesto i moći ćemo

da uživamo u odmoru.

- Jeste. Divan je.

- Pa, šta kažeš da se „verimo"?

- Ali nemaš prsten - nasmeja se Nora.

- Mislio sam ja na to - Denis zavuče ruku u džep i izvadi malu

kutijicu. Ona je otvori i zadivljeno pogleda veliki dijamant u belom zlatu.

- Divan je. Bojim se da je ovo ipak greška.

- Ćuti - odmahnu Denis rukom. - Kada naša „veridba" prođe, znam

damu kojoj će stajati kao saliven. Jednoga dana ona će ga dobiti. Da li ti je

sada lakše?

- Ništa ne razumem - Nora je zbunjeno gledala prsten.

- Razumećeš. Uskoro ćeš sve razumeti - smejao se Denis.

Dok je razmišljala o „veridbi", Nora je posmatrala predeo kojim su

prolazili. Putovali su bez ikakvih problema. Tamo gde su se vozili, nema

mnogo ljudi a ima mnogo prostora. Može se danima jahati, a da se niko

ne sretne.

Prošli su velikom prostranom čistinom i prešli preko talasastih

uzvišenja koja u tom delu puta leže jedno uz drugo, kao talasi nekog

ukočenog mora. Vozeći se prašnjavim putem, izbili su na prostor

prekriven niskom travom i beskrajna ravnica prekrivena livadama ukaza

se sa svih strana. Vazduh je bio čist, pa je vidik pred njima bio jasan i

bistar.

Uživala je dok su prolazili kroz tesnac koji je obrazovalo kamenje

zasvedeno kupinovom vrežom. Kroz tesnac je tekao potok kamenitog

korita, a bistra providna voda ulivala se u rečicu.

Denis je vozio sigurno i brzo, naviknut na uzani put između poto-

ka i stena. Divlji gust bršljan što je visio, nije pokrivao kamen već je

pravio zavesu iza koje se nalazio otvor koji je vodio u ogromnu kotlinu.

Ona se pružala daleko sa svih strana, okružena brdima koja su bila tamna


Zvončica & Glorij@

od guste šume. Površina gotovo kružna, obrasla gustom travom i

lisnatim žbunjem bila je raj za stočare.

Nori zaslade dah od lepote nedirnute prirode. Dolazak na ranč

„Srebrna potkovica" ličio je na vraćanje u daleku prošlost koja se može

naći samo u romanima. Ranč se nalazio u dolini, u samom srcu

stočarskog kraja. Nora je uzdahnula posmatrajući nepregledne pašnjake

po kojima su pasla goveda.

- Već ti nedostaje grad? - pecnuo je Denis.

- Kad bi samo znao koliko bih uživala da živim ovde. Ova

nepregledna polja, veličanstveni mir - zamišljeno odgovori ona.

- Pa, ovog vikenda ne računaj na mir - upozori je Denis. - Imaćemo

fijestu.

- Oh, divno! Volim folklor, običaje.

- Ja nisam lud za tim, ali Martin jeste - promrmlja Denis.

- Rekao si da on neće biti ovde? Denis je pogleda zbunjeno.

- Zaboravio sam da ti kažem neke stvari.

Pre nego što je uspeo da završi rečenicu, iza njih se začu snažno

brujanje automobila. Denis pogleda u retrovizor, nasmeši se i pritisnu

papučicu za gas.

- Počinje trka.

Nori ništa nije bilo jasno. Okrenula se i pogledala iza sebe.

Približavao im se nizak crni porše. Za trenutak je išao uporedo s njima, a

onda, kao da to čini bez ikakvog napora, moćna mašina je poletela i oni

ostadoše obavijeni prašinom. Crni sportski automobil zaustavio se na

ulazu u ranč pod krošnjom velikih stabala koja su se nadvijala nad

putem. Iza drveća se nazirala kuća u kolonijalnom stilu.

- Izvini. Da sam ti rekao da je tu, ne bi pošla sa mnom. Kasnije ću ti

sve objasniti - pokajnički reče Denis.

- Zašto misliš da ću kasnije s tobom razgovarati? - odgovori Nora

dok je posmatrala Martina kako izlazi iz crnog poršea.

Nije se promenio. Visok, vitak, preplanulog tena, dok je prilazio,

obučen u zelenu polo majicu i krem lanene pantalone, Nora se divila

njegovom snažnom telu. Osmeh mu se sledio na licu kada je u kolima

ugledao nju.

- Smiri se - reče Denis kada je video da je Nora zadrhtala i da joj se

panika pojavila u očima.


Zvončica & Glorij@

Martin se srdačno pozdravio s bratom, ali pogled mu je bio prikovan za

Noru koja je polako izlazila iz kola.

- Zdravo, Noro - rekao je gledajući je prodorno i netremice.

Ona je stajala i ćutala. Ličila je na uplašenu devojčicu. Njena gusta

kestenjasta kosa bila je upletena u debelu pletenicu koja je padala niz

leđa, a podignute obrve uvećavale su ionako krupne plave oči. Između

punih usana virili su blještavo beli zubi. Martin nije skidao pogled s

njenog lica. Zabavljalo ga je da gleda strah u njenim očima.

- Zdravo, Martine - promucala je tiho, dok su joj se ispod tanke

majice grudi nadimale od ubrzanog disanja.

- Nismo te očekivali - Martin najzad progovori.

- Mama i tata jesu - brzo odgovori Denis. - Došli smo da im

kažemo da smo se verili.

Izgledalo je kao da je u tom času nešto eksplodiralo u Martinovim

očima.

- Vas dvoje?! - upita s nevericom.

- Da. Zar nam nećeš čestitati? Martin se zagleda u Noru čije se lice

zacrvenelo. Ona obori pogled uplašena njegovom reakcijom.

- Gde planirate da živite? Ovde nema glamura ni neobuzdanih

žurki.

Nora stisnu usne i pogleda u Denisa.

- Zar moraš odmah da je napadaš? Kad ćeš već jednom prestati da

budeš grub i zajedljiv? - upita Denis ljutito.

- Ne napadam. Samo smatram da ne spada ovamo. Koliko se

sećam, to svoje mišljenje nikada nisam krio.

Denis nežno prebaci ruku preko Norinog ramena.

- Hajdemo u kuću, draga.

- Noro! - obrati joj se Martin.

- Neću ovde biti dugo. Ne brini, sklanjaću ti se s puta - pošaputa

ona.

Martin se naglo okrenu i uđe u automobil. S treskom je zalupio

vrata za sobom.

- Najgore je prošlo - blago reče Denis. - Sada će sve biti lakše.

Polako koračajući, Denis i Nora su prilazili dvospratnoj kući koja

se nalazila iza prastarih hrastova. Kuća je bila izgrađena s mnogo ukusa i


Zvončica & Glorij@

ljubavi. Bila je komforna i pružala svu udobnost i tehniku koja je

potrebna.

Nebo iznad njih bilo je tamnomodro i bez oblačka, a sunčeva

svetlost vrlo jaka ali nekako neobično meka i blaga. Bilo je kasno leto i

sve je cvetalo, blistalo i mirisalo.

Prostran drveni trem nalazio se ispred kuće, a na njemu udobne

stolice i ležaljke. Trem se šarenio od raznobojnog cveća. Oko stubova su

se uvijali bršljan i jasmin sa svojim belim cvetovima, a zajedno s njima

puzavice sa sitnim ovalnim listovima i cvetovima u svim nijansama

ljubičaste, crvene i narandžaste boje.

Ispred trema je bila zasađena leja s petunijama, a između njih

crvene, bele i skoro modre muškatle. Bočno, u velikim trbušastim

glinenim posudama, bujale su sićušne ruže najrazličitijih boja. Vazduh je

bio pun opojnog mirisa predivnog cveća, koje je strpljivo i s mnogo

ljubavi negovala gospođa Agata. Nedaleko od kuće čulo se žuborenje

reke.

Velika ulazna vrata, na kojima se nalazila ukučana srebrna

potkovica, otvoriše se i pred njih izađe gospođa Agata King. Zagrlila je

sina a zatim se okrenula ka Nori i poljubila je u obraz.

- Izgledaš divno, draga moja - govorila je gospođa Agata - mada si

malo omršala.

- Izgleda fantastično - rekao je Denis - i da ti kažem odmah, nas

dvoje smo vereni i nameravamo da se venčamo.

Gospođa Agata pogleda iznenađeno. Lice joj se skamenilo, a u

njenim očima Nora ugleda tugu. Znala je da je ona voli, pa joj nije bio

jasan njen izraz lica.

- Srećna sam što ćeš postati član porodice - najzad je rekla. -Samo

sam prilično iznenađena. Meni ste ti i Denis uvek ličili na brata i sestru.

Denis se nasmeja i namignu Nori.

- Zar to i dalje misliš posle ovoga što sam ti rekao? - upita majku.

Nora je bila zapanjena njegovim glumačkim sposobnostima.

Izgledao je zaljubljeno i veoma sigurno.

- Da li ste rekli Martinu? - upita majka oklevajući.

Znači, u tome je stvar, pomisli Nora. Gospođa se plašila kako će

stariji sin to prihvatiti. Cela porodica je znala njegovo mišljenje o njoj i

sada se plaše njegove reakcije.


Zvončica & Glorij@

- Rekli smo mu - uzdahnu Denis, uđe u kuću i spusti se u fotelju.

- I? - upita gospođa Agata. Denis slegnu ramenima.

- Reagovao je onako kako se od njega i očekivalo. Ja stvarno ne

razumem šta mu je. Njegov cinizam me već nervira. Pa, nismo se svi

mogli roditi na ranču. Neko mora da živi i u gradu.

- Ne preteruj - prekinu ga majka. - Nećemo više o tome. Hajde,

pričajte mi novosti. Odavno nisam bila u velikom gradu.

Dok je Nora pričala o svojoj poslednjoj velikoj reviji, stigao je

Denisov otac. Gospodin Roj je bio visok, krupan i stalno se borio s

težinom, imao je gustu sedu kosu i velike znatiželjne smeđe oči. One mu

zasijaše kad ugleda mlađeg sina i Noru.

- Čuo sam da treba da otvorim šampanjac - rekao je veselo. -

Martin mi je malopre rekao novost.

- Gde je on? - upita Denis.

- Otišao je da pomogne momcima oko ograde.

- Pa nije se ni presvukao. Gospodin Roj odmahnu glavom.

- I meni je to izgledalo čudno. Doduše, od njega čovek može svašta

da očekuje.

- Izgubio je nerve zbog mene - reče Nora. - Dovoljno je da me vidi

pa da ga prođe dobro raspoloženje.

- Nisi ti u pitanju - nasmeja se gospodin Roj. - U poslednje vreme

je nervozan. Mislim da su u pitanju godine. Mlad je, potreban mu je

provod, izlasci.

- Da li si nekada bila na fijesti? - upita gospođa Agata Noru.

- Nisam. Uvek sam dolazila nekako pre ili kasnije - Nora se

smešila, ali je osećala tugu u srcu. Već je počela da žali što je uopšte

došla. Bilo bi joj lakše kada bi bar znala koji je to tako važan razlog imao

Denis kad je zamolio za uslugu. Bila je besna na sebe što je pristala, a da

nije upitala o čemu se radi.


Zvončica & Glorij@

3.

Martin nije došao na večeru. Pojavio se tek kada su mu se roditelji

povukli na spavanje.

Bio je sav prašnjav. Delovao je strahovito umorno. Pogledom je

odmerio Denisa i Noru, a onda prišao baru i sipao sebi piće, i zavalio se u

fotelju pored kamina.

- Jeste li ti i momci popravili ogradu? - upita ga je Denis.

- Da - promrmlja Martin.

- Da li se radnici raduju fijesti? Pretpostavljam da će svi ići - Denis

je uporno pokušavao da održi konverzaciju.

- Da.

- Bože, kako si ti večeras razgovorljiv - viknu Denis iznervirano.

- A šta ti očekuješ? Da vam čestitam i poželim sreću i puno dece?

Pre nego što je Denis uspeo da odgovori, u holu je zazvonio

telefon i njihova domaćica Ana uđe u dnevni boravak.

- Denise, hajde, poziv je za tebe. Denis ustade i zajedno s Anom

napusti prostoriju. Martin nije rekao ni reči, ali je Nora osećala njegov

pogled na sebi. Nije želela da bude sama s njim. Soba je odjednom postala

tesna, sva nabijena prigušenim emocijama koje su pretile da će

eksplodirati svakog trenutka.

- Bojiš li me se, Noro? - upita hladno Martin.

- Ne - odmahnu Nora glavom.

- Ova veridba je prilično iznenada došla, zar ne? - upita je. - Denis i

ti se dugo znate. Imali ste i ranije dovoljno vremena za ovakvu avanturu.

- Da... to je... stvarno došlo iznenada - zamuckivala je. Došlo joj je

da pukne od besa što se tako glupo ponaša.

- Denis neće biti srećan pored tebe - rekao je oštro. - Njemu je

potreban vrabac, a ne paun.

- Kakvo je to poređenje? - pogledala ga je Nora.


Zvončica & Glorij@

- Dobro znaš da si lepa. Ali izgled ne sme da bude presudan kada

je brak u pitanju. Iskreno sumnjam da si ti sposobna da budeš dobra

žena.

- Ti me ne poznaješ, Martine - tiho je odgovorila, ne želeći svađu.

- Kakva majka, takva kći - planuo je. - Koliko je muževa imala tvoja

majka? Ona je kao leptir, blistav, površan i nekoristan.

Nora je slušala njegove uvrede. Osećala je kako joj se lice obliva

rumenilom. Nikada se nije potrudio da je bolje upozna, a sada iznosi

neistine o njoj. Ugrizla se za usnu da bi sprečila erupciju gneva koji se

nakupio u njoj.

- Nikada se nećeš prilagoditi životu na ranču - nastavio je Martin. -

Mislim da bi bilo najbolje da prekinete ovu glupost.

Nora je još više pocrvenela. Sve je teže uspevala da ostane mirna i

da mu ne odgovori kako zaslužuje.

- Ti se nikada nećeš udati za Denisa - rekao je Martin i ustao. - To

ti obećavam. Sprečiću taj brak po svaku cenu.

Nora je bez reči istrčala iz sobe. U holu je naletela na Denisa.

- Ona sutra dolazi da ide s nama na fijestu. Kladim se da je to

Martinova ideja - rekao je Denis.

- O kome govoriš? - pogledala ga je Nora.

- O Dajani. Mlađa je od mene četiri godine i jaše bolje od većine

muškaraca. Njen otac je vlasnik ranča koji se graniči s našim. Obe

porodice sanjaju da stvore carstvo od ta dva imanja. A za to bi trebalo da

ja izigravam mladoženju.

- Da se oženiš s tom devojkom?

- Baš tako - uzdahnuo je Denis. - Sada znaš zašto sam te zamolio

za uslugu.

- Trebalo je da mi kažeš.

- Pa da ne pristaneš. Šta je mala usluga od prijatelja?

- Mala!? Tvoji mnogo žele taj brak?

- O, još kako! Martin posebno.

- Što se on ne oženi? Ne verujem da bi radili nešto protiv tvoje

volje.


Zvončica & Glorij@

- Devojci se sviđam ja. Nemaš ti pojma šta bi on uradio za komad

zemlje.

- Baš mi te je žao - podsmešljivo reče Nora.

- Zašto si izletela iz sobe? Opet te je napao?

- Nije važno. Ne može čovek da me prihvati, a i moja majka nije

baš najbolja preporuka za mene.

- Kakve veze ima tvoja majka?

- Velike kada je Martin u pitanju. On me uopšte ne poznaje. Drago

mi je što nam „veridba" nije stvarna.

- Zašto?

- Suviše te volim da bih se udala za tebe.

- Imaš čudne poglede na brak. Neću više dozvoliti da budeš sama s

njim.

Denis se nagnuo i nežno je poljubio u obraz. U tom trenutku su se

vrata sobe otvorila i Martin se pojavio na pragu.

- Prošla je ponoć - rekao je zajedljivo. - Zar vas dvoje ne žurite u

krevet?

- Ne spavamo zajedno - promrmljao je Denis kroz zube.

Martin je začuđeno i malo ironično podigao obrve.

- Zar? Iznenađen sam. Čuo sam da su manekeni prilično liberalni.

Nora se odmakla od Denisa i uputila prema stepenicama koje su vodile

na sprat gde su se nalazile spavaće sobe.

- Videćemo se ujutru. Laku noć - reče, ne obraćajući pažnju na

Martina.

- Laku noć - odgovori Denis.


Zvončica & Glorij@

4.

Nora je spavala dobro i probudila se prilično rano. Zadovoljno se

protezala po udobnom velikom krevetu. Nameštaj je bio starinski, ali sa

ukusom raspoređen. Posebno joj se dopalo veliko ogledalo u ramu koji je

bio pravi umetnički rad. U uglu se nalazio mali pisaći sto. Veliki krevet na

kom je ležala bio je prekriven prijatnom tkaninom cvetnog dezena, a od

istog takvog materijala bile su i zavese na prozoru i abažur lampe koja je

bila pored kreveta.

Kada se istuširala i obukla, priđe prozoru i širom ga otvori. Sunce

je izašlo blistavo i raskošno, a valovita dolina ležala je u sjaju jutarnjeg

sunca. Bujnom travom obrasli brežuljci svojom su veličinom, ličili jedan

na drugi. Svuda unaokolo, dokle god pogled dopire, ništa drugo nije

videla sem njih. Izgledalo joj je kao da u toj zelenoj pustinji nema živog

stvora sem nje. Okrenula se prema vratima kada je čula tiho kucanje.

- Napred!

- Već ste ustali - iznenadi se Ana. - Doručak je postavljen. Možete,

ako želite, sići u trpezariju.

- Hvala, Ana.

- Mislim da sam gledala sve filmove i serije u kojima igra vaša

majka. Ona je lepa i dobra glumica - reče punačka dobroćudna žena i

izađe iz sobe.

Nora se kiselo nasmeši. Nije joj baš bilo prijatno stalno podsećanje

na majku. Priđe ogledalu da proveri svoj izgled. Visoka, dugonoga, u

belo-plavoj platnenoj haljini i belim sandalama s visokim potpeticama,

bila je zapanjujuće lepa mlada žena. Suviše skromna da bi bila svesna

svog izgleda, nikada nije svoju lepotu koristila niti doživljavala kao nešto

posebno. Kosu je digla i zakačila srebrnom šnalom, nije se našminkala

osim što je stavila malo sjaja na usne.

Zamišljen izraz bio joj je na licu kada je ušla u trpezariju i srela se

s pogledom Martinovih tamnih očiju. Pogled joj je ostao prikovan za nje-

govo preplanulo lice i kosu još uvek vlažnu od jutarnjeg tuširanja.

- Zuriš u mene - opomenu je on.

- Izvini - brzo je rekla.


Zvončica & Glorij@

- Loša noć?

- Spavala sam odlično, hvala - rekla je prilazeći stolu.

- Čudi me. A spavala si sama - podsmehnuo se.

Nije ga ni pogledala. Ponašala se kao da je zaokupljena onim što je

na stolu. Martin, iznerviran njenim ignorisanjem, pođe prema njoj. Dok

joj je prilazio, noge su joj podrhtavale. Više nego ikada bila je svesna

koliko on privlačno izgleda. Bio je u jednostavnoj beloj košulji, koja je

slobodno padala preko dobro skrojenih pantalona tamnosive boje. Grubo

ju je uhvatio za rame i okrenuo prema sebi. Njegov dodir ju je prosto

opekao. Nikada ranije nije stajala tako blizu njega niti je osetila dodir

njegove ruke na sebi.

- Boli me.

- Naravno, kad si osetljiva kao porcelan. Vidi kako si mršava - on

popusti stisak ali ne skloni ruku. - Ne šminkaš se - konstatovao je dok joj

je pažljivo posmatrao lice.

- Šminkam se samo kada moram. Inače ne volim veštačke stvari.

- Da nisi ovamo došla zbog nekih prirodnih stvari?

- Šta ako i jesam? Možda sam se dozvala pameti - reče ona

prkosno.

- Da bi se neko dozvao pameti, mora je prvo imati.

Nora nije uspela da mu odgovori jer su se u holu začuli koraci

Martin se brzo odmaknu od nje.

Doručak je protekao u tišini. Denis se prvi uspravio u stolici,

odgurnuvši salvetu.

- Odlično - rekao je zadovoljno. - Mogli bismo da pođemo. Voleo

bih da zauzmemo dobra mesta pre početka festivala.

- E, nećete - zaustavi ga Martin neobično ljubazno. - Sačekaćemo

Dajanu pa ćemo svi zajedno.

- Slušaj, Martine... - naglo je počeo Denis, ali nije završio rečenicu.

- Znaš da Dajana uvek ide s nama na festival - prekinula ga je

majka. - Osim toga, ima želju da upozna Noru.

Nora uzdahnu. To joj baš i nije obećavalo prijatne trenutke.

Dovoljno je što mora da trpi Martina, ne treba joj još jedan neprijatelj.

Palo joj je na pamet da kaže kako ima migrenu i da ostane u svojoj sobi,

ali to ne bi bilo fer prema Denisu.


Zvončica & Glorij@

- Uživaćeš u kuvarskom takmičenju - obrati joj se gospodin Roj

kad je video da baš i nije sretna što će sresti Dajanu. - Ja sam jedan od

sudija.

- Nisam iznenađena - Nora je tražila reči da bi učestvovala u raz-

govoru.

- A na kraju je trka čamaca - zadovoljno nastavi gospodin Roj. - Na

reci se takmiči sve što može da plovi.

- Znam kako to može da bude zabavno - odgovori ona sa

smeškom. - Živela sam kod tetke koja je imala kuću pored brze planinske

reke. I sama sam često učestvovala na trkama. Takvo takmičenje zahteva

priličnu veštinu.

Martin je pogleda iznenađen ali ne reče ništa.

- Da nisi ti slučajno bio kod Dajane na ranču? - upita ga Denis.

- Jesam - klimnu Martin glavom. - Ona je stvarno vrlo privlačna

devojka.

- Nisam te pitao kako izgleda - nezadovoljno odgovori Denis i

pozva Noru da izađu napolje.

5.

Dajana je bila vitkog stasa i veoma zgodna. Imala je zelene oči i

dugu plavu kosu. Nije bila lepotica, ali je u njoj bilo neke urođene

ljubaznosti prema svima sem prema Nori.

- Zdravo. Ti si Nora? - rekla je ljupko, ali ju je prostrelila

pogledom. - Čujem da si manekenka.

- Da - odgovori Nora.

- A kakve modele prikazuješ? - upita je, premda se videlo da to

nije tema koja je interesuje.

- Kako kad, prema sezoni - odgovori Nora mirno, što kod Dajane

izazva još veću zajedljivost.

- Čudno, nisi obučena kao manekenka.

- Za mene je to kompliment - nasmeši se Nora.

Dajana je bila iznervirana, ali nije odustajala.


Zvončica & Glorij@

- Ne verujem da bi se privikla na život na ranču. Ovde nema

zabave ni večernjih izlazaka. Bilo bi ti dosadno.

Naslonjen na ogradu trema, Martin je sa uživanjem slušao

razgovor dve devojke.

- Zašto misliš da bi mi bilo dosadno?

- Rekla sam ti, nema noćnog života.

- Ja nisam vampir - nasmeši se Nora što je mogla ljubaznije.

Dajana je pocrvenela od besa i Martin iskoči napred brže nego što je ona

uspela da se sabere.

- Vreme je da pođemo, - uzviknuo je - inače ćemo zakasniti na

početak.

- U pravu si - Dajana se brzo snašla. Priđe Denisu i uhvati ga pod

ruku. - Imam toliko toga da ti pričam - nije mu dala vremena da se

povrati od iznenađenja, nego ga povede prema kolima.

Nora zbunjeno pođe za njima, ali je. Martin hitro uhvati za ruku i

povuče u drugom pravcu, tamo gde se nalazio njegov automobil.

- Treba da idem s Denisom - pobuni se Nora pokušavajući da se

oslobodi stiska.

- Ne brini se ti za njega. Pusti ih da se ispričaju, nisu se dugo videli

- odsečno reče Martin. Otvorio je vrata i nimalo nežno gurnuo je na

sedište.

- Martine - počela je ponovo Nora.

- Sedi i ćuti - rekao je hladno. - Ionako u tatina kola ne bismo svi

stali. Šta misliš o Dajani?

- Lepa i mlada - odgovori Nora.

- Nikada ne bih rekao da ste Denis i ti vršnjaci. Izgledaš mnogo

mlađe.

- Ponekad se osećam kao da sam duplo starija. Od svoje

četrnaeste živim sama.

- S toliko godina baš i nije pametno živeti van porodice.

- Živela sam s tetkom. Onom što ima kuću pored reke.

- Pa, kako ti se svidelo tamo?

- Bilo je divno - oduševljeno reče Nora zaboravljajući da priča

Martinu.


Zvončica & Glorij@

- Mnogo zelenila i divne tišine. Kada bismo uveče sedele na

verandi, posmatrale bismo jelene i zečeve koji su dolazili na reku da se

napiju vode.

Martin ju je čudno pogledao.

- Zašto si napustila roditelje?

- Nisam volela život kakav je vodila moja majka, a ni taj svet u

kom se kretala nije mi odgovarao.

- Većina devojaka bi sve dala da bude deo tog sveta. Mogla si da

imaš sve što poželiš. Očuha si imala više od ostalih.

- Ne baš sve - tiho reče Nora. Osetila je laku drhtavicu. Martin nije

dugo izdržao da bude fin prema njoj. Jedno vreme je u kolima vladala

tišina. On je ćutao i gledao put pred sobom.

- Jeste li ti i Denis odredili datum venčanja? - iznenada upita.

- što se ti brineš o tome? Rekao si da nećeš dozvoliti da do toga dođe.

- Opa, pa ti umeš da pokažeš zube.

Nora ga je gledala pravo u lice.

- Šta je bilo? - začudi se Martin.

- Zašto ti ne želiš da se Denis i ja venčamo? Da li zbog moje

porodice?

Izraz na njegovom licu postao je tvrđi.

- O tome ćemo pričati kada budemo imali više vremena.

U tom trenutku Nora požele da mu kaže istinu. Sve joj je teže

padalo da glumi verenicu i da laže sve oko sebe. Ali, Denisu je dala

obećanje i nije želela da ga prekrši.

- Ja nisam kao moja majka - prošaputala je, ali je imala osećaj da

on nije obratio pažnju na njene reči.

Ubrzo su ušli u grad. Martin se uputio ka obližnjem parkingu.

Parada samo što nije počela. Orkestri u narodnim nošnjama isprobavali

su svoje instrumente. Deca odevena u šarolike kostime vrtela su se na

sve strane po ulicama u kojima je saobraćaj bio zabranjen. U celom gradu

je vladala prava festivalska atmosfera. Martin isključi motor automobila i

okrenu se prema Nori. Kada je progovorio, shvatila je da je čuo njene

poslednje reči.

- Ne možeš biti drugačija od svoje majke.

- To važi kada je spoljašnjost u pitanju.


Zvončica & Glorij@

- Spoljašnjost i unutrašnjost - reče Martin tvrdoglavo i izađe iz

kola.

- Ne interesuje me šta ti misliš - odgovorila je kada je došla do

njega.

Oboje su usmerili pažnju na ljude u nošnjama koji su se skupljali u

jednu grupu i tako formirali kolonu. Nora ugleda porodični automobil

Kingovih koji je upravo ulazio u parking, mahnu im i s velikim zani-

manjem nastavi da gleda narodnu nošnju muškaraca i žena. Sve je bilo

romantično i lepo. Moda ju je oduvek interesovala, a folklor je smatrala

delom sebe.

Prvi su bili muškarci. Obavezno na konjima, čija su sedla i uzde

bili skupoceno ukrašeni. Na glavama su imali šešire širokog oboda

izrađenog ručno od mekog i tananog pletiva od trave. Šešir je s jedne

strane bio zavrnut, a zlatna ili mesingana kopča s dragim kamenom ili

šarenim staklom držala je obod uvis i ujedno pridržavala ukrasno pero.

Nosili su kratak otvoren kaput koji je na šavovima leđa i grudi bio bogato

ukrašen vezom od finih gajtana. Oko vrata im je bila crna marama.

Čakšire su oko struka i bedara bile zategnute, a od mesta gde počinju

nogavice, širile se. Posebno su lepe bile čizme od meke lakovane kože.

Zadivljeno i bez daha Nora je posmatrala raskoš boja i veza.

Ručna izrada svakog komada nošnje predstavljala je pravu umetnost.

Iza konjanika su išle žene. One su na sebi imale suknje tkane u

svim bojama, dužine do kolena, a na nogama su imale plitke cipele. Bluze

su im bile blistavo bele, a po sredini su imale sitan vez dodatno ukrašen

tankim zlatnim nitima. Na visoko podignutim kosama ponosno su stajali

crni šeširići, a oko vrata ogrlice od staklića.

Uživanje u gledanju narušavala je zaglušujuća buka i ljudi koji su

stalno prolazili i gurali se, želeći da priđu što bliže paradi. Nikada se nije

osećala prijatno okružena masom ljudi. Dobijala bi napad panike. Osećala

je kao da nema vazduha.

- Nešto nije u redu? - upita Martin gledajući njeno bledo lice.

- Imam osećaj kao da se gušim. Ne osećam se baš prijatno u ovoj

gužvi.

- Hoćeš li da odemo?


Zvončica & Glorij@

- Gde da odemo? Moram da sačekam Denisa - odgovori Nora,

mada je jedva čekala da napusti festival.

- Na aeromiting, ako te to interesuje. Što se tiče Denisa, ne treba

da brineš. Mislim da njemu nije tako loše.

Nora pogleda u pravcu Denisa i Dajane i shvati da njih dvoje

uživaju u razgovoru. Neki inat se probudi u njoj. Ako on ne smatra da

treba da bude pored svoje „verenice", zašto bi ona i dalje bila na

festivalu.

- Hajdemo! Obožavamo aeromitinge! - viknu Nora. Nije bila

svesna koliko su joj oči i lice zablistali u tom trenutku, Martin je pogleda i

tada mu se učini da po prvi put zapaža koliko je stvarno lepa.

- Nemoj mi reći da voliš aeromitinge.

- Moj otac, moj pravi otac, bio je pilot. Često me je kao malu vodio

da posmatram egzibicije u vazduhu - reče dok ju je Martin zamišljeno

gledao. - Odavno nisam o njemu ništa čula. Sećam se samo da se dogodila

neka nesreća,.. - Nori se lice smračilo. Okrenula je glavu na drugu stranu

da joj ne vidi suze u očima. - Da. Jedne noći vratio se ranije kući i zatekao

majku s drugim čovekom. Svađali su se i on je tada prilično popio.

Sledećeg dana policija je javila da se njegov avion srušio. Bio je to mali

avion i on je bio sam u njemu.

- Koliko si tada imala godina?

- Deset.

- Da li stvarno želiš da idemo tamo?

- Da - reče tiho. - Volim da gledam avione.

Kada su ušli u kola, Martin ih okrenu prema izlazu iz grada.

Otvorio je prozor i usporio dok je prolazio pored Denisa.

- Idemo na aerodrom -doviknuo mu je. - Vidimo se u vreme ručka.

Denis je iznenađeno podigao obrve ne shvatajući ništa. Dajana ga je

uhvatila za ruku, ne skrivajući zadovoljstvo.

- Lepo se provedite - viknula je, a osmeh joj nije, silazio s lica.

Martin punom brzinom potera kola.

- Mora da sam poludeo -promrmljao je.

- Ako ne želiš da me vodiš - počela je Nora, ali ju je on prekinuo,

oštro odmahnuvši glavom.


Zvončica & Glorij@

Prekini! - rekao je jednostavno. - To što te vodim ne znači da ću

promeniti mišljenje o tebi.

6.

Aeromiting je bio baš onakav kakav je Nora očekivala. Uživala je

posmatrajući vešte pilote koji su na nebu iznad njih izvodili sve moguće

vratolomije, lako su je boleli i glava i vrat, uživala je u svakom trenutku.

- Kako bih volela da sam u jednom od njih - rekla je s puno žara.

- Stalno me iznenađuješ - zagonetno se smešeći, Martin je

posmatrao njeno lice. - Ti si strastvena žena, pogled u tvojim lepim očima

sve govori.

Ćutala je i gledala avione. Nije dozvolila da je isprovocira i pokvari

uživanje.

Ostali su na aerodromu do kraja mitinga. Bila je umorna ali

srećna. Kada je Martin krenuo prema automobilu, pošla je za njim bez

reči.

Zaustavili su se pred restoranom "Plava zvezda". Martin je izašao

iz automobila i otvorio Nori vrata. Pogled joj je pao na njegovu ruku koja

je uhvatila čvrsto za podlakticu, i povela u baštu ispred lokala. Članovi

porodice King i Dajana sedeli su za dugačkim stolom između dva velika

drveta, koja su ih zaklanjala od radoznalih pogleda.

Uživali su u prijatnom hladu i razgovarali. Nora je sa zanimanjem

posmatrala celu porodicu. Bila je svesna koliko je Dajana bila bliska sa

njima. Jednostavno bila je deo njih. Smejali su se i šalili na način kako to

rade prijatelji koji se znaju ceo život. Čak je i Martin bio opušteniji i

pričljiviji.

- Već smo se zabrinuli gde ste vas dvoje - vragolasto je rekla

Dajana. - Ti kada hoćeš Martine znaš da budeš pravi zavodnik.

Mogu vam reći da lepo izgledate kao par.

- Lupaš gluposti - nervoznim glasom rekao je Denis. - Zaboravljaš

da je Nora moja verenica.


Zvončica & Glorij@

- I ti zaboravljaš - prekori ga otac. - Treba da se zahvališ bratu što

je pravio Nori društvo.

- Moj stariji sin je kavaljer i ima veliko srce - majka nije izdržala

da ga ne pohvali.

- Samo ga vešto krije - reče Denis i pogledom punim izvinjenja

pogleda u Noru. - Nisam znao da voliš aeromitinge, mogao sam ja da te

vodim.

- Ti ne voliš avione, - umešala se Dajana - zato je bolje što je išla sa

Martinom. Izgleda da njih dvoje imaju dosta zajedničkog, više nego ti i

ona. Konji su tvoja i moja strast. Moraš doći da vidiš novo grlo koje smo

kupili. Oduševićeš se! Osim toga sigurno joj nije bilo dosadno pored tako

zgodnog i šarmantnog pratioca - ljupko je zaključila.

Martin se nasmejao od srca.

- Nemoj da misliš da sam svima drag kao tebi. Smeo bih da se

kladim da Nora ne deli tvoje mišljenje. Možda je moje društvo za nju bilo

više kazna nego uživanje.

Nora je iznenađeno zatreptala. Njegov topli osmeh je toliko

promenio i ublažio hladne crte njegovog lica da se zbunila i ostala bez

reči.

Tako nasmejan bio je neodoljiv. Pitala se zašto se češće ne smeje.

Zašto je pun gorčine i nezadovoljstva kada je sa njom.

- Noro, da li nešto nije bilo u redu? - upitao je kao da joj čita misli.

Osećala se neprijatno pred njegovim ispitivačkim pogledom.

- Naprotiv. Bilo je divno. Fiesta je stvarno nešto posebno, avioni

su moja velika ljubav - odgovorila je brzo da ne pomisle da je nezado-

voljna.

- Umirem od gladi - Denis je prekinuo njen govor.

- Odmah ćemo naručiti. Čekali smo da se skupimo pa da zajedno

ručamo - gospodin Roj je podigao ruku i pozvao konobaricu. - U

međuvremenu popićemo po čašu vina. Vino je odlično. Dobri stari

Božule.

Nazdravili su lepo provedenom danu i hrani koju su očekivali.

Nora je sedela za stolom i odsutnim pokretom se igrala sa

stolnjakom.


Zvončica & Glorij@

Uhvatila je sebe da razmišlja o onome što se dogodilo tog dana.

Morala je da prizna da joj je bilo prijatno i pored zajedljivih Martinovih

primedbi.

Vrlo brzo se ispred njihovog stola pojavila mlada zgodna plavuša

koja je došla da primi narudžbinu. Bila je vrlo predusretljiva i ljubazna,

mislila je Nora prateći devojčine čežnjive poglede upućene Martinu.

Uveravala je sebe da ne treba da obraća pažnju na to. Zašto bi bila

ljubomorna na lepu devojku vitkog tela i bujnih grudi. Pogledala je u

njega i iznenadila se, ugledavši kako se smeši atraktivnoj plavuši čije ga

je izazovno telo skoro dodirivalo. Ona prema njemu ne oseća ništa, pa to

ne treba ni da je uznemirava. Ipak poželela je da devojka što pre ode od

njihovog stola.

Ispijala je polako svoje vino i osetila da joj se obrazi žare. Bila je

prijatno ošamućena i veoma opuštena. Za nekoliko trenutaka na stolu su

se našli - razni specijaliteti. Gledala je u tanjur ispred sebe i pitala se da li

će moći da jede.

- Drago moje dete, - obrati joj se gospođa Agata - treba malo više

da jedeš. Izgleda da mora neko da brine o tebi i tvojoj ishrani.

- Koješta, dovoljno je odrasla da se sama stara o sebi. Ne treba joj

tutor. Ona želi da bude manekenka, a to zahteva odricanje od hrane i

raznih zadovoljstava - Dajani se nije sviđala briga gospođe Agate.

- Ne mora da bude prozirna i tako bleda - materinski primeti

gospođa Agata.

- Vi ne znate na šta su sve one spremne da bi ostale u poslu -

zajedljivo primeti Dajana.

Nora je brojala u sebi do deset da bi ostala mirna. Obrazi su joj još

više pocrveneli od ljutnje i nemoćnog gneva.

- Ti vodi računa o sebi. Nemoj da brineš tuđu brigu - Denis je bio

iznerviran Dajaninim ponašanjem. - Ovaj pitki Božule ti je razvezao jezik.

- U vinu je istina - tiho primeti Martin.

- Ako živim na ranču ne znači da ne znam šta se dešava u gradu -

Dajana je bila uporna. - Lično nikada ne bih dozvolila sebi da radi kar-

ijere ugrozim zdravlje. Ne treba od nikoga očekivati, a najmanje od

Denisa, da je opominje da jede. Ko zna šta može da spreči to venčanje.


Zvončica & Glorij@

- Samo treći svetski rat -povišenim tonom odgovori Denis.

- Dosta deco - smirivao je gospodin Roj situaciju. - Svako od vas

zna šta je za njega najbolje. Hajde služite se.

Nora je odahnula i pogledala Martina. Raširila je oči u čudu,

videvši kao se on zabavlja u porodičnom obračunu. Smeškao se i sa

uživanjem gledao čas u Denisa i Dajanu, čas u roditelje.

Pre samo nekoliko trenutaka hrana joj je bila poslednja stvar koja

joj je nedostajala, a sada je odlučila da ne dozvoli da misle da se ona

izgladnjuje.

Nasmejala se i počela da jede. Sve je bilo Izvrsno i ukusno. Tek

tada je shvatila koliko je bila gladna. Gospođa Agata ju je pogledala sa

odobravanjem.

- Baš mi je drago - što ti se sviđa. - rekla je zadovoljno.

Pažnja koju je Agata posvetila Nori Dajanu je sve više iritirala.

Trudila se da na neki način istakne svoj značaj u Denisovom životu. Nije

joj bila Nora simpatična i to je teško uspela da sakrije.

- Da li još uvek imaš moj broj mobilnog - pitala je cvrkutavo

Denisa.

- Da - odgovori on iznenađen pitanjem.

- Pa zovi me onda češće. Ja sam ti ipak prijatelj, i to drag nadam se.

Smemo valjda da se družimo? - naivno ga je upitala.

Denis je samo klimnuo glavom. Nora je došla u iskušenje, da joj

kaže da ne želi da je njen »verenik« ostavlja često samu ali je odustala.

Nije imala srca da još više muči zaljubljenu devojku.

Bilo je već uveliko veče kada su se umorni i iscrpljeni vratili kući.


Zvončica & Glorij@

7.

Stajala je na tremu i udisala miris leta, koji je bio jači nego na bilo

kojem drugom mestu. Kako bi volela ovde da živi. Nori ni jednog

trenutka nije nedostajao veliki grad, ni život koji je tamo vodila.

Dani festivala su prošli i svi su se vratili svojim svakodnevnim

obavezama. Ona je vreme uglavnom provodila u šetnji ili posmatrajući

gospođu Agatu kako radi u bašti. Bila je fascinirana pažnjom koju je

Agata poklanjala cveću i ljubavlju kojom je odgajala nove vrste ruža.

Martina nije viđala preko dana, kući je dolazio kasno uveče i odmah se

povlačio u svoju sobu. To joj je odgovaralo.

Denis je za nju bio zagonetka. Začuđujuće malo vremena je provo-

dio sa svojom „verenicom", što je moglo postati sumnjivo ostalim

ukućanima. Da je Dajana bila zaljubljena u njega, to joj je bilo više nego

jasno, ali još nije bila sigurna kakva su njegova osećanja prema toj

devojci. Svaki dan je odlazio s njom na jahanje i vraćao se veoma

zadovoljan, što je značilo da uživa u njenom društvu. Nora se slabašno

nasmeši, shvatajući da Denis ipak voli tu devojku ali se plaši braka i

odgovornosti.

Jutro je bilo puno sunca, a u dolini se videla jutarnja izmaglica.

Ceo kraj kao da je bio obojen novim čudnim bojama koje su se mešale s

jutarnjom svežinom. Duboko je udahnula čist, svež vazduh i krenula u

šetnju da protegne svoje još uvek uspavano telo. Nije daleko odmakla

kada je ugledala visokog plavog muškarca kako izlazi iz džipa koji se

zaustavio ispred kuće.

- Dobro jutro - obrati joj se nasmejan i raspoložen mladić.

- Dobro jutro - odgovori ona

- Ja sam Maks, veterinar. Tražim Martina.

- Otišao je na pašnjake.

Nora je sa interesovanjem posmatrala simpatičnog mladića.

- Ne verujem da sam te ranije video. Hteo sam da kažem da to sig-

urno ne bih zaboravio. Ti si gošća kod Kingovih?


Zvončica & Glorij@

- Da. Ja sam Nora. Jutro je veoma lepo, pa sam poželela da

prošetam.

- Drago mi je što sam te upoznao, Noro. Da li si bila nekad na

pašnjacima?

- Ne, ali bih volela.

- Hajde sa mnom. Verujem da se tvoji domaćini neće ljutiti. Mislim

da imaju poverenja u mene čim su dozvolili da vodim računa o zdravlju

njihovih najskupljih bikova - mladić se našalio, a Nora se nasmejala od

srca.

- Ako su ti poverili takvo blago, onda ti i ja verujem - još uvek se

smejući, odgovori i pođe s njim prema džipu.

Kada su se dovezli do stočarskog logora, napustili su kola i dalje

krenuli pešice. Nepregledna ravnica bila je puna goveda koja su mirno

pasla.

- Ovo je samo jedan deo velikog stada Kingovih. Imaju nekoliko

pašnjaka - u Maksovom glasu nije bilo ni zavisti ni ljubomore. - Imaju

divne, najskuplje bikove u dolini. Ja sam srećan što kao veterinar mogu

da učestvujem u razmnožavanju i napredovanju te plemenite stoke.

Nora je pažljivo slušala. Bila je iznenađena da jedan tako mlad

čovek govori s toliko žara i ljubavi o svom poslu.

- Oni su ogromni. Ne deluju uopšte bezazleno - uplašeno je rekla.

- Bikovi su kao ljudi. Kada steknu poverenje, postaju umiljati i

pitomi. Treba im znati prići i, naravno, ne vole grubosti.

- Kada o njima pričaš, čovek stekne utisak da su to u stvari nežne i

drage životinje, a ne opasne grdosije.

- Imam ljubimca, - Maks joj namignu. - Nije lepo što mi je

Fernandel draži od ostalih i ne bih hteo da krdo za to sazna. E, taj moj

Fernandel mnogo je mazan bik. Kad dođem, on prvo traži da ga češkam

iza ušiju i pomazim po njušci i tek onda je raspoložen za redovan pregled

- šapnu joj.

Nori su od smeha pošle suze na oči. Od kada je došla na ranč, nije

bila opuštenija i sretnija.

- O, Makse, ti tako lepo pričaš o njima, da ja sada imam strašnu

želju da upoznam tvog nežnog bika.


Zvončica & Glorij@

- Naravno, mislim da ćeš se i ti njemu dopasti. Definitivno je slab

na lepe devojke. Samo, moraš koju lepu reč uputiti i ostalima, ne bih

voleo da dođe do ljubomore i svađe među njima.

Noru je boleo svaki deo lica od smeha. Maks je bio beskrajno drag

i duhovit mladić.

- Hvala ti što si me poveo sa sobom. Ovo je za mene nezaboravno

jutro.

- Zadovoljstvo je moje. Iskreno se nadam da ćemo se još koji put

sresti.

- Verujem da hoćemo.

- Evo ga usamljeni jahač - reče Maks.

Brzim korakom, u izbledelim farmericama i kariranoj košulji

raskopčanoj do struka, koja je otkrivala mišićavo telo, prilazio je Martin.

Norin pogled bio je prikovan za njegove preplanule ruke sa

šakama stisnutim u pesnice. Crne oči su mu besno sevale, a i glas mu je

bio takav kada je progovorio.

- Zašto si je poveo? - upitao je neljubazno.

- Imala je želju da vidi pašnjake, a ja u tome nisam video ništa

loše.

- Nadam se da ti je rekla da je Denisova verenica?

Maks je pogledao u Noru.

- Naravno da nije, - nastavio je Martin gledajući Noru pravo u oči -

jer to očigledno za nju nije najvažnija stvar na svetu.

- Nisi u pravu - Nora je pokušala da dođe do reči. - Pričali smo o

nekim drugim stvarima, pa nisam smatrala za potrebno da treba da

kažem da sam verena čim nekog upoznam.

- Plašila si se da ne izgubi interesovanje za tebe? - Martin se

okrenu prema Maksu i pokaza mu prstom prema biku koji se izdvojio iz

krda. - Izgleda da ima problema sa zadnjom nogom. Bilo bi lepo da ga

pogledaš. - Ti ne gubiš vreme - ponovo se obratio Nori. - Prvi muškarac

koji naiđe, postaje tvoj plen.

Teško kontrolišući navalu besa, Nora je čekala da se Maks udalji.

- Kako se usuđuješ da me ponižavaš pred čovekom koji je bio

samo neverovatno ljubazan i ništa više?

- Impresionirana si našim zgodnim veterinarom? Koliko si ti bila

ljubazna?


Zvončica & Glorij@

Nora pocrvene u licu.

- Ti si prost i bezobrazan. Ne smeš da mi se mešaš u život.

- Nemoj da me potcenjuješ. Nema potrebe da tražiš okolo

muškarca ako ti treba. Možda bi trebalo da se ti i ja upoznamo malo

bolje? Prekini veridbu i ja ću ti pružiti sve o čemu si maštala. Veruj mi,

nećeš se pokajati.

- Kako se usuđuješ da mi tako nešto predložiš?

- Zašto? Pa, ti voliš da imaš više muškaraca na raspolaganju. Ne

možeš sakriti želju u svojim očima - pogledao je čudno, a onda je snažno

privukao sebi u naručje i grubo spustio svoje usne na njene.

Osećala je njegove vrele prste kroz tanak materijal košulje i bila

skoro sigurna da on može da čuje koliko joj srce jako lupa. Bila je sasvim

zbunjena. Nije znala kako da reaguje. Čvrstina njegovog tela i poljubac

potpuno su je ošamutili. Prihvatila je njegove usne kao da je samo čekala

na njih. Bilo joj je jasno po Martinovom izrazu da je on to shvatio. Svom

snagom ona ga odgurnu od sebe, drhteći celim telom.

- Da to više nikada nisi učinio - rekla je, besna na samu sebe više

nego na njega.

On je stajao pored nje, mračan kao noć.

- Sama ćeš tražiti više od ovoga - rekao je muklo. - Hajde u kola.

Vozim te kući - glas mu je bio hladan i zapovednički.

8.

Nora se probudila kasno. Ležala je u krevetu i osluškivala. Kuća je

bila prazna i ona je zaključila da je verovatno sama.

Gospodin Roj i gospođa Agata su je pozvali da sa njima i Anom ide

u grad, ali ona se zahvalila na pozivu i odbila. Nije bila raspoložena za

kupovinu, a ni za razgledanje izložene robe. Dan će provesti tumarajući

po kući. Znala je da imaju bogato opremljenu biblioteku, pa će iskoristiti

vreme za razgledanje knjiga.


Zvončica & Glorij@

Pogledala je kroz prozor. Tamni oblaci nadvili su se nad dolinom.

Kiša je mogla da padne svakog časa. Rešila je da uživa i ne dozvoli da

ružno vreme utiče na njeno raspoloženje. Po prvi put od kako je došla

bila je potpuno sama. Protegnula se i pošla u kupatilo.

Napunila je kadu vodom, stavila penu i legla unutra. Odmah se

osećala bolje. Topla voda je razbudila i oraspoložila. Kada je voda počela

da se hladi ustala je i istuširala se, a zatim obrisala velikim peškirom.

Obukla je finu haljinu na bretele od sirove svile boje zrele narandže.

Kako je haljina bila ravnog kroja, pri svakom koraku se ocrtavalo njeno

skladno telo.

Biblioteka je bila obložena lamperijom na kojoj su bile police sa

knjigama. Na podu je bio skupocen turski tepih, a sa tavanice je visio

raskošan kristalni luster. Sredinu sobe krasio je veliki radni bidermajer

sto na kome je bio kompjuter i telefon. Sa obadve strane stola bile su

ručno rađene fotelje a pored njih lampe. Abažuri na lampama pred-

stavljali su pravo umetničko delo.

Nori je zastao dah. Bila je to najelegantnija soba koju je videla.

Prišla je stolu i sela za kompjuter. Poželela je da Heleni pošalje poruku.

Znala je da će obradovati prijateljicu, koja s nestrpljenjem očekuje da

čuje kao provodi vreme na rancu.

Hitri prsti trčkarali su po tastaturi kompjutera. Prsti koji su znali

svoje odredište slali su poruku bez zastajkivanja. Mejl sastavljen i poslat

bez problema.

Jak kišni pljusak sručio se iz neba. Kišne kapi udarale su toliko

jako da se ništa rugo nije čulo.

Nora je zaustavila dah pokušavajući da prepozna zvuk koji je

dolazio spolja. Čula je korake pred ulaznim vratima. Pošla je prema

njima. Nije još nikoga očekivala da dođe. Kada su se vrata otvorila ona

ustuknu. Vetar je prosto nasrtao na kuću. Martin je ušao praćen vlažnim

vazduhom.

Stajao je u holu, a kišne kapi su bile na njegovim ramenima i

obući.

- Znam da sam poslednja osoba koju si poželela da vidiš - rekao je

neraspoloženo.


Zvončica & Glorij@

- Otkud ti? - upitala je pokušavajući da zvuči mirno.

- Po ovakvom vremenu ni goveda ne vole da budu na pašnjacima -

rekao je grubo. - Šta ti radiš kod kuće? Mislio sam da si otišla u grad.

- Ja sam u biblioteci. Slala sam poruku prijateljici.

Martin upitno podiže obrve

- Denis mi je rekao da mogu da koristim kompjuter.

- Svašta je Denis rekao u poslednje vreme. Ne treba ga uvek

shvatati ozbiljno.

- I tvoji roditelji su mi dozvolili - branila se kao malo dete.

- Znači samo mene nisi pitala. Nora je bila svesna da je izaziva.

Znala je da mora imati mnogo takta i strpljena kada je sama sa

njim. Vlažna majica se prilepila uz njegovo snažno telo, a sa preplanulih

ruku slivale su se kišne kapi.

Izgledao je opasno dobro što je uzburkalo Norinu maštu i protiv

njene volje. Pocrvenela je zbog takvih misli i podigla pogled. Srela je

Martinove tamne oči pune poziva i obećanja. Skoro se stresla. Šta se to sa

njom dešava? Ovaj čovek je lud, a izgleda da ni ona nije bolja kada je u

njegovoj blizini.

Okrenula se i pošla nazad u biblioteku. Martin je išao za njom.

Osetila je njegov pogled na sebi. Bila je uplašena.

- Da li moj izgled zadovoljava? - upitao je cinično

- Da, - okrenula se prema njemu - samo što izgled nije presudan.

- Za koga?

- Za većinu ljudi. Mnogo je važnije šta čovek nosi u sebi.

- To se i ja pitam. Šta ima u tebi? Kakav si čovek? - nasmejao se. -

Kod Denisa je izgleda izgled presudio.

- Ti si uobražen i nevaspitan - planula je Nora. - Denis zna moje

kvalitete. Već sam ti rekla da moj život ne treba da bude tema tvog

interesovanja.

Prilazio joj je preteći polako. Zadrhtala je celim svojim telom.

- Denis je zaslepljen i naivan. Neko mora da mu otvori oči - rekao

je dok joj je prilazio.

- A to ćeš biti ti - pokušala je da sakrije svoj strah. Videla je

podsmeh na njegovom licu.


Zvončica & Glorij@

- Uzgled, gde ti je verenik? Ostavio te samu? - možda mu je ipak

lepše na nekom drugom mestu.

- Neću dozvoliti da me iznerviraš. Ja nema ništa protiv da ide kod

Dajane. Nećeš mi verovati, ali ja njega stvarno volim.

- U pravu si ne verujem ti.

- Mislim da je to najmanja od svih stvari zbog kojih treba da

brinem. Ti nisi srećan. Samo bežiš. Bežiš od samog sebe. Voliš da se

mešaš u tuđi život, a svoj nisi uspeo da dovedeš u red.

Uplašila se od hladnoće njegovog pogleda.

- Neću mu dozvoliti da napravi grešku istu koju i ja - stao je

sasvim blizu nje.

- Ne treba mu dozvoliti ni da živi kao ti: Tvoj ljubavni život svodi

se na čitav niz avantura koje traju jednu noć ili nešto više - hrabro je

odgovorila.

U očima mu je tutnjala strast. Želja koja je rasla u njemu dostigla

je vrhunac.

- Tebi treba muškarac - rekao je promuklim glasom. - Denis je

suviše dobar, a Maks neiskvaren. Nisu oni za tebe.

- Poznavajući tvoju skromnost pretpostavljam da si to ti.

- Vidiš kako si pametna devojka.

- Reci mi nešto što ne znam.

- Ja te želim, a znam da budem veoma uporan.

- Molim te, skloni se. Ostavi me na miru.

- Neću te ostaviti na miru dok god ne odustaneš od te blesave

ideje da se udaš za mog brata - rekao je tiho.

Martin se borio sa sobom. Gledao je u ženu punu suprotnosti,

pravu ženu, punu strasti, sposobnu da voli. Ali ne Denisa. To joj neće

dozvoliti. Postoji mogućnost da ga povredi.

Glava mu je bila puna pomešanih emocija. U jednom trenutku

imao je potrebu da je ponizi, a u sledećem želeo ju je kao ni jednu ženu

do tada. Imala je najlepšu kožu na svetu, pomislio je dok je gledao nežno

ružičastu boju njenog vrata.

Nora je podigla glavu i pogledala ga pravo u oči. Opet ju je gledao

onim zagonetnim i prodornim pogledom koji kao da je skida i potpuno

otkriva. Usne su im bile toliko blizu da im se dah izmešao. Spustio je


Zvončica & Glorij@

glavu malo niže i nežno je poljubio. Usne su Im bile tople i drhtave.

Stajala je zbunjena njegovom nežnošću.

Martin se naglo odmakao od nje, kao da ga je neko lupio po glavi i

probudio.

- Idem da se presvučem - rekao je kroz zube.

Gledala je za njim. Nije bila svesna šta se to dogodilo. Bio je to

trenutak koji život deli na ono pre i ono posle njega.

Kiša je prestala naglo kao što je i počela. Narandžasto sunce je

obasjalo dolinu. Odabrala je knjigu i pošla u svoju sobu.

Udobno se namestila na krevetu i počela da čita. Bila je na

polovini stranice kada je shvatila da uopšte ne prati sadržinu. Pokušala je

da se udubi u tekst, ali stalno se nalazila na istoj strani. Nije uspevala da

se koncentriše na čitanje. Njene misli su se vraćale na razgovor sa

Martinom. Nije ga razumela. Morala je da sabere utiske koji su se

nagomilali u njoj. Šta se to događalo pitala se, a odgovor se nametnuo

sam. Martin ju je na neki čudan način privlačio. Bilo je to osećanje sasvim

drugačije od onog što je doživljavala do tada. Tako nešto nije osetila ni

pored jednog muškarca.

Iz razmišljanja je probudilo uporno zvonjenje telefona. Izašla je iz

sobe i automatski krenula u hol u nameri da se javi. Bilo joj je potrebno

nekoliko sekundi da shvati da razgovara sa Kler, Martinovom pri-

jateljicom.

- Ja sam gošća porodice King - ponovila je Nora glasnije. - Ne znam

gde je Martin.

Hladan, neprijatan glas nije hteo da prihvati takav odgovor.

- Nikada nisam čula za vas. Zapravo, čiji ste vi gost? - nestrpljivo je

upitala Kler.

- Ja sam Denisova verenica - jedva je prevalila laž preko usana, ali

to je bilo jedini način da zaustavi dalje ispitivanje.

- A tako. Nisu mi spominjali nikakvu veridbu. Recite Martinu da

mi se javi. Ne znam zašto nije dostupan na mobilni telefon.

Nora nije uspela da kaže više ni reč jer se veza prekinula.

Pokušala je da uz takav hladan i agresivan glas zamisli odgovarajući lik.

Izgleda da je Martin našao svoju drugu polovinu.

Dok je spuštala slušalicu čula je glasove iza svojih leđa.

Natovareni paketima ušli su gospođa Agata, njen suprug i Ana.


Zvončica & Glorij@

- Da li je poziv bio za nekoga od nas? - upitao je gospodin Roj.

- Ne, za Martina je. Recite mu kada ga budete videli da se javi Kler.

- Ah, ta devojka nikada ne odustaje - gospođa Agata odmahnu

rukom i pođe u dnevni boravak.

- Ova kiša zlata je vredna. Pašnjaci su već vapili za vodom. Ali

dobro je, taman na vreme. Hajde da popijemo po piće - pozva ih je sve

gospodin Roj i pođe prema baru. - Šta dame žele?

- Sipaj nam po viski - umornim glasom reče njegova supruga. -

Dobro će nam doći posle napornog dana. - ona se spusti na dvosed i

pogleda u Anu. - Hodi sedi pored mene. Kupovina nas je baš iscrpela, zar

ne? Kako si ti mila provela dan? - upitala je Noru, koja je sela u fotelju i

otpila gutljaj pića.

- Interesantno, divila sam se biblioteci. Očarana sam celom vašom

kućom, ali ta prostorija je stvarno nešto posebno - reče ona glasom

punim oduševljenja.

- Hvala ti. Roj mi je pomogao da je opremim. Godinama smo

skupljali delove nameštaja i sitnice po ćelom svetu. Nekada smo mnogo

putovali - nostalgično reče Agata.

- Ja zbog posla često putujem, ali retko imam vremena da obiđem

mesto u kome budem.

- Mlada si, ima vremena da ta mesta obiđeš i kao turista.

Razgovor je tekao lako jer je tema bila zanimljiva. Bračni par King

voleo je da se priseća svojih putovanja i divnih mesta koje su obilazili.

Bili su skladan, zadovoljan par koji je uživao u svom porodičnom životu.

Ljubav i poštovanje jedno prema drugom zadržali su kroz ceo brak.

Rumeni od jahanja i vetra Dajana i Denis su prosto uleteli u kuću.

- Niste valjda bili napolju dok je trajalo nevreme? - iznenađeno

upita gospodin Roj.

- Naravno da jesmo - smejući se reče Dajana. - Za vreme kiše i mi i

konji zavukli smo se u napuštenu brvnaru kod korala.

- Nisam mislio da će biti takav pljusak - pokušao je Denis da se

opravda. - Izvini dušo što sam te ostavio samu - priđe Nori, poljubi je i

spusti se pored nje na fotelju. -Nemoj da se ljutiš, molim te.

- Moj dan možda nije bio uzbudljiv kao tvoj, ali je bio interesantan.

Biblioteka je nešto najlepše što sam videla.


Zvončica & Glorij@

- Da, stvarno je impresivna - reče on ponosno i obgrli je. - Šta si ti

radio Martine?

Nora nije primetila kada je Martin ušao u prostoriju.

- Ništa posebno - odgovori on, posmatrajući Noru. - Završavao

sam poslove u radnoj sobi.

Nora raširi oči kada je čula da je on bio sve vreme u kući. Htela je

da ga upita zašto se nije javio na telefon, ali se predomislila. Roditelji

neka mu kažu da ga ja tražila devojka.

Dajana je sedela pored gospodina Roja i neprekidno se vrpoljila.

Izvukla je slamčicu iz ledenog čaja koji je pila i uvijala je. Neprekidno se

meškoljila, nestrpljivo čekajući da Denis i ona krenu nazad na njen ranč.

Odjednom je ustala i pošla prema izlaznim vratima.

- Denise, pašče mrak, mislim da je vreme da vratimo konje u štalu

- pogledala je sve u sobi kao da se izvinjava što mora da napusti društvo.

Osmeh joj je delovao izveštačeno na još uvek rumenom licu. Samo su joj

usne sudelovale u osmehu, ali i one su delovale neprirodno razvučeno.

Izgledala je kao da stalno traži način kako da vrati Denisa u svoj

život.

Nora ju je posmatrala ispod oka. Znala je da devojci nije lako.

Denis je divna osoba, duhovit, i iskren, srdačan a osim toga i privlačan.

Veoma poželjan muškarac. Mada su se trudili da izgledaju opušteno,

Nora je osećala da između Denisa i Dajane ima nešto nedorečeno i

nezavršeno. Dajana ju je pogledala nesigurno.

- Nadam se da nemaš ništa protiv - u njenom glasu bilo je i zavisti

i divljenja.

Nora joj uputi nevin pogled.

- Ne, zar bi trebalo da imam? - upitala je ljubaznim glasom

- Naravno da nemaš zašto da brineš - spremno odgovori Denis.

-Ljubavi vratiću se do večere - glasno je poljubi u obraz i požuri da stigne

Dajanu koja je već izlazila iz kuće.

- Njih doje kada su zajedno ne miruju ni trenutak - bezazleno

primeti gospodin Roj. - Mogli bi ceo dan da budu napolju sa konjima.

Martin dođe do Nore.

- Izgleda da se ne uklapaš baš najbolje u ovu životnu sredinu.


Zvončica & Glorij@

- Da li ja to primećujem brigu u tvom glasu? - upita ga Nora

iznervirana njegovim komentarom.

- Pa, mogao bih to i tako da nazovem. Brinem se za dobro cele

porodice. Tvoja prirodna sredina je grad, pista, glamur. Tamo pripadaš!

Povuci se na vreme - njegove oči se sretoše sa njenima - inače ja nemam

ništa protiv tebe. Na nekom drugom mestu možda bi mogli biti i

prijatelji, ili nešto više - na usnama mu je titrao čudan osmeh.

- Martine suviše si dobar. Stvarno se svim srcem trudiš da drugi

budu srećni, a na sebe uopšte ne misliš. Mislim da će svako od nas dobiti

po zasluzi - odgovori ona spokojno, dok joj je u glavi odzvanjao

neprijatan glas njegove prijateljice Kler.

Razgovor je prekinula Ana pitajući šta žele za večeru. Nora je isko-

ristila taj trenutak da ode u svoju sobu i nastavi sa čitanjem knjige.

9.

Umotana u veliki peškir Nora je stajala pored ormara. Trebalo je

da se obuče, a nije imala snage. Kada je gospođa Agata za vreme večere

rekla da će napraviti parti za bliske prijatelje i na taj način proslaviti

veridbu mlađeg sina, ostala je bez daha. Više joj nije bilo zanimljivo, a još

manje smešno, što je pristala da učestvuje u toj prevari. Jedva je čekala

da napusti trpezariju i razgovara s Denisom.

Ceo dan je čekala da on dođe kod nje u sobu i da pokušaju da nađu

način kako da se izvuku iz te glupe situacije, ali on se nije pojavio. Nije

želela sama da ide kod gospođe Agate i gospodina Roja, jer ipak to nije

bila njena ideja i ispravno bi bilo da Denis preuzme krivicu na sebe i

objasni roditeljima zašto ih je obmanuo. Poželela je da spakuje svoje

stvari i što dalje pobegne od ranča i Kingovih, Bila je sigurna da je ovo

njena poslednja poseta „Srebrnoj potkovici".

Još je na usnama osećala Martinove poljubce. U glavi joj je sve bilo

mutno i nejasno kada bi razmišljala o njemu. Znala je da on želi samo da

je povredi a, ipak, ona ga želi i uživa u njegovom naručju. Nikada nije

mislila da će je on privući kao muškarac.


Zvončica & Glorij@

Tužno je uzdahnula i pošla prema ormanu. Posle kraćeg

razmišljanja odlučila se za ljubičastu dugačku svilenu haljinu. Meka svila

pratila je liniju njenog vitkog tela, čineći ga ženstvenim i nežnim. Za

bogate uvojke prikačila je zlatni rajf, a na noge obula elegantne sandale.

Haljinu je dobila kao poklon na jednoj reviji i nije imala priliku da je

ranije obuče.

Kada je ugledala Denisa na vratima, samo je zavrtela glavom.

- Izgledaš prekrasno - oči su mu zadovoljno zasijale. - Pokušaj bar

malo da se nasmešiš. Izraz lica ti je kao da idemo na pogreb -

konstatovao je i ponudio joj ruku.

- Ne vidim zbog čega bih se smejala. Mislim da treba da kažemo

istinu. Otišlo je predaleko.

- Nemoj da paničiš - rekao je brzo, plašeći se da neko ne naiđe. - I

ja sam se iznenadio kada je mama rekla za parti. Hajde da probamo da

uživamo. Šta je, tu je.

- Praviš od roditelja budale nije mogla da veruje da on želi da

nastavi s „veridbom".

- Kada se vratimo u grad, javiću im da smo shvatili da ipak nismo

jedno za drugo i da raskidamo. Biće razočarani, ali preboleće. Nemaš

razloga za brigu.

- Potvrdićemo Martinovu teoriju da živim kao moja majka. Samo

da znaš da ja uskoro napuštam ranč.

- Hajdemo. Smeši se i ako ti nije teško, povremeno me pogledaj

zaljubljeno.

Žagor i razgovor su prestali kada su se Denis i Nora pojavili na

vratima dnevne sobe. Prisutni gosti su sa simpatijama i divljenjem

gledali par koji je ulazio. Nora se osećala neprijatno dok je pogledom

prelazila po sobi punoj elegantnih i nepoznatih ljudi.

Martinove oči uputile su joj prodoran ispitivački pogled. Zgodan i

muževan u crnom odelu, stajao je pored atraktivne devojke. Nora je

odmah znala da je to Kler. Besprekorne blago potamnele kože i

prekrasne crne kose, u crvenoj uzanoj haljini s dubokim dekolteom koji

su ispunjavale bujne grudi, bila je neverovatno lepa i poželjna.

- Dragi moji gosti i prijatelji, da vam predstavim Noru - sa

osmehom, veoma ponosan, obrati se gospodin Roj prisutnima i podiže

čašu s pićem.


Zvončica & Glorij@

- Ova lepotica je verenica moga sina Denisa. Želim da nazdravim

njihovoj veridbi, a vama zahvalim što ste došli.

Prisutni pozdraviše kratak govor tapšanjem i podigoše čaše u ime

zdravice. Nora se smešila zbunjeno, izgubljena među tolikim nepoznatim

ljudima, a onda joj se lice odjednom ozari kada ugleda Maksa. Bila je

sretna što među gostima ima i jednog prijatelja.

Bleda i tužnog pogleda u uglu sobe stajala je Dajana. Nora je

poželela da ode do nje i kaže joj da je sve laž, da Denis voli nju, ali se

ponaša detinjasto i nerazumno. Mnogo bola i razočaranja proizvela je

glupa šala sa „veridbom".

- Denise, kada će venčanje? Nora se trgla od hladnoće Martinovog

glasa.

- To tek treba da odlučimo. Nismo još razmišljali o datumu, zar ne,

draga? - Denis obgrli Noru oko struka i poljubi je u obraz. - Hajde da te

upoznam s gostima.

Ona se osećala bespomoćno kao nikad u životu. Pozdravljala je

goste mehanički, jedva čekajući da napusti prostoriju.

- Ljubavi, da li želiš piće? -Denis se potpuno uživeo u ulogu.

- Da, dragi - kroz zube odgovori Nora i pođe prema vratima koja

su vodila na trem. Bio joj je potreban svež vazduh.

Izašla je u toplu i mirisnu noć. Cvetna bašta je mirisala mnogo

intenzivnije i opojnije nego danju. Nebo je bilo posuto milionima zvezda,

a mesec je izgledao sjajniji nego ikada do tada. U gradu joj zvezde nikada

nisu bile toliko jasno vidljive kao na ovom čistom prozračnom nebu, niti

ih je bilo toliko. Prosto su mamile da se gledaju.

Zamišljeno je šetala šljunkovitom stazom kada je čula korake iza

sebe.

- Izvoli piće - Maks joj se toplo nasmeši dok je pružao čašu.

- Nadam se da se ne ljutiš što sam ga doneo. Denis razgovara s

Dajanom.

- Naravno da ne. Sparno je unutra pa sam izašla da prošetam.

- Čestitam na veridbi. Želim ti mnogo sreće. Ti si divna devojka i

zaslužuješ samo najbolje.


Zvončica & Glorij@

- To ćemo još videti - umorno odgovori Nora. - Veridba nije isto

što i brak. Svašta može da se dogodi.

- Nisi raspoložena. Da li imaš problema?

- Ne, samo sam umorna. Sutra će sve izgledati bolje.

- Često poslom dolazim u grad. Mogli bismo da se vidimo i

izađemo na piće. Denis, ti i ja.

- Svakako. Obavezno se javi. To bi stvarno bilo lepo.

- Upoznao sam te kao nasmejanu i vedru devojku. Ostani takva.

Nemoj dozvoliti da te neko ili nešto promeni - rekao je Maks iznenađen

mirnoćom i setom koju je video u njenim očima.

Nora samo klimnu glavom. Miran i topao, njegov glas joj je ulivao

poverenje. U njegovom društvu se osećala prijatno, bila je sigurna da u

njemu ima prijatelja.

Nije dugo bila opuštena. Martin ju je vratio u stvarnost. Išao je

prema njima s rukama duboko zavučenim u džepove pantalona i

ironično se smešio.

- Vaše prijateljstvo je sve dublje i prisnije. Nije lepo, Makse, da

odvajaš Noru od verenika.

Maks se samo nasmešio i krenuo prema kući.

- Šta će Denis reći za tvoju šetnju po mesečini? - zajedljivo je

upitao Martin.

- Verovatno ništa. On razgovara s Dajanom.

- Šta se dešava? Za zaljubljene verenike, veoma čudno se

ponašate. Bilo bi normalno da želite svaki trenutak da provedete zajed-

no. Nešto mi tu nije jasno, a ja volim čiste situacije.

- Preteruješ. Zaboravio si kako se ponašaju verenici. Možda bi

Kler volela da te podseti.

- Kler zna gde je njeno mesto i ništa više od toga ne očekuje. Zašto

me nisi poslušala i prekinula ovu lakrdiju?

- Koju? - Nora je pokušala da dobije na vremenu.

- Veridbu. Ne pravi se naivna. Da si verena za mene, ne bi bilo

poljubaca u obraz i ne bismo spavali u odvojenim sobama. U stvari, ne

bismo ni izlazili iz sobe.

Nori jurnu krv u lice, ali nije skrenula pogled.


Zvončica & Glorij@

- Ti stvarno patiš od skromnosti - srce joj je luđački udaralo dok je

gledala u Martina kako joj prilazi sve bliže. Lice mu je bilo ozbiljno, a

usne čvrsto stisnute. Stao je ispred nje i netremice gledao u lepa, sjajna,

haljinom bez bretela otkrivena ramena.

- Mislim da bi bilo najbolje da se vratim u kuću - promucala je.

- Ne još. Pruži mu priliku da objasni Dajani što se ponaša kao

idiot. Ta devojka ga voli. Ja ću pokušati da zabavim tebe. Nešto smo

počeli, pa da nastavimo tamo gde smo stali - rekao je čudno izmenjenim

glasom.

Polako joj je podigao bradu i naterao je da ga gleda u oči. Kao da u

je u njima hteo da vidi nešto posebno. Bila je svesna samo njihove dubine

i topline njegovog daha.

- Molim te, nemoj - prošaputala je, uplašena onoga što je osetila.

Bila je zarobljena njegovim snažnim rukama. Bubnjalo joj je u

glavi a toplina se razlivala ustreptalim telom dok ju je ljubio po vratu i

ramenima. Čvrsto priljubljena uz njega nije mogla da se pomeri.

Poljupci su postajali sve zahtevniji, a ruke su mu znatiželjno

klizile po njenom telu. Nora ispusti čašu koju je držala i obe ruke obavi

oko njegovog vrata, prstima mu milujući potiljak.

Nestrpljivo i željno prihvati njegove usne. Vrtelo joj se u glavi dok

je odgovarala na poljupce. Ruke mu se zaustaviše na njenim kukovima,

obuhvati ih i još više privuče sebi. Bliže nisu mogli. Njena bedra su gorela

od njegove blizine I strasti koja ju je obuzela. Telo joj zadrhta od naleta

želje da mu se preda i sa ono malo snage i volje što joj je ostalo da sačuva

dostojanstvo, odgurnu ga od sebe. Martin je pusti iz zagrljaja teško

dišući.

- Ne treba da se plašiš. Ja neću ništa na silu. Ovo što se do sada

dogodilo, govori jasnije od bilo kojih reći.

- Ovo nije smelo da se desi.

- Hajde, Noro, nismo deca. Ako ne želiš da Denis sazna istinu,

nećemo mu reći.

Širom otvorenih očiju gledala je u njega. Shvatila je da je sve ovo

deo njegovog plana da je odvoji od brata.

- Šta te je toliko šokiralo? Ne verujem da je prvi put da ti

muškarac pokaže da te želi u krevetu. Ja sam ti to pokazao već nekoliko

puta.


Zvončica & Glorij@

- Nije - reče Nora stegnutog grla i očiju punih suza. - Ali će tebi ovo

biti poslednji. Sutra napuštam ranč.

- Šta će Denis i moji roditelji reći na to?

- Baš me briga šta će reći.

- Ali mene je briga. Ako odeš iz ove kuće bez objašnjenja i

izvinjenja, zagorčaću ti život. Ako ti ne kažeš istinu, reći ću je ja. U

svakom slučaju, venčanja neće biti.

- O kakvoj istini govoriš?

- O tome da bih mogao da te imam u svakom trenutku.

- Ti... uobražni gade!

- Nemoj se preda mnom pretvarati. Da ja svoga brata ne poštujem,

ti bi već bila u mom krevetu. Ti Denisa ne voliš i ne želiš, a to je dobar

razlog da se ne uleće u brak.

- Životinjo!

- Strasna si kad vređaš. Da li je to najgore što umeš da kažeš?

Nora je jedva zadržavala suze. Martin je bio spreman na sve.

Plašila ga se. Nikada nije mislio da je ona dovoljno dobra za njegovu

porodicu, čak ni kao prijatelj. Povređena i ponižena, pogleda mutnog od

bola ugledala je Denisa kako stoji na tremu. Nesigurnim korakom je

pošla prema njemu.

- Vas dvoje uživate u lepoj noći? - upitao je s osmehom.

- Da - odgovori Martin zadovoljan i miran. - Verenica ti je veoma

prijatna devojka. Žao mi je što to ranije nisam primetio. Nadam se da je

uživala u mom društvu koliko i ja u njenom.

- Ulepšali ste mi veče. Noro, zar ti nisam rekao da će te se vas

dvoje na kraju zavoleti? Oduvek mi je bila želja da se slažete.

Nori se srce steglo na te reći. Nije želela da razočara Denisa.

Večeras mora da ćuti, ali sutra već neće biti kod Kingovih.


Zvončica & Glorij@

10.

Celo prepodne Nora nije izlazila iz svoje sobe. Probudila se

iscrpljena i s glavoboljom. Nadala se da će je topao tuš osloboditi

napetosti, ali loše raspoloženje nije je napustilo.

Razmišljala je o sinoćnjem partiju pokušavajući da nađe samo

jedan trenutak koji joj je bio prijatan, ali nije uspela. Osećala se nesigurno

i neprijatno pri pomisli na Martina. Posle onoga što se desilo između njih

dvoje, treba da prođe izvesno vreme pre nego što bude u stanju da ga

pogleda u oči. Još uvek joj nije bilo jasno kako tako lako padne, svaki put

kada je sama sa njim, u njegov zagrljaj. Bilo je nemoguće da je baš toliko

privlači, da u njegovoj blizini gubi razum i potpuno mu se predaje.

Dozvoljavala mu je da s njom radi šta hoće, i da je ljubi i da je vređa.

Odluka da napusti ranč izgledala joj je jedino pametna posle

svega. Denis mora reći svojim roditeljima istinu, ma kakve posledice

snosili.

Bilo je prošlo podne kada je izašla u dvorište da ga potraži. I pro-

tiv svoje volje se nasmeši kada je ugledala Dajanu pored njega. Ta

devojka nije odustajala; da je znala istinu, ne bi morala toliko da se trudi.

- Denise, rešila sam da se vratim u grad - rekla je Nora bez ikakvog

uvoda i naglo se okrenula da pođe prema kući.

Denis je uhvati za ruku.

- Sada? Ali ne možeš sada! Ja to neću dozvoliti.

- Ne budi takav - umešala se Dajana zadovoljnog izraza lica. - Nora

verovatno zna šta radi.

- Zaćuti, Dajana - planuo je Denis. U tom je trenutku ličio na

Martina. Zatim se opet obratio Nori. - Ne možeš sada da odeš. Nemam

vremena da te vozim.

- Uzeću taksi. Ići ću autobusom. Ići ću peške!

- Šta je s tobom?

- Ti najbolje znaš. Jednostavno, moram da idem.

- Tek tako?


Zvončica & Glorij@

- Nije tek tako. Ovo si mogao očekivati. Nisi hteo da me poslušaš.

- Hoću. Dajem ti reč da ću im reći danas, sutra, kad hoćeš. Samo

ostani makar još danas.

- Ne znam.

- Da li tvoj odlazak ima veze s Martinom?

- Pusti to.

- Ne želiš da ga sačekaš? -pitao je Denis već malo smirenije.

- Zbog čega to kažeš? - bila je zbunjena. Uplašila se da Denis nije

nešto video.

- Pretpostavka - prišao je bliže Nori i molećivo je pogledao.

- Nemoj još da ml pokvariš planove. Molim te. Obećala si.

- Pogrešila sam. Ništa nije ispalo kako smo želeli.

- Nešto jeste - rekao je Denis zagonetno. - Hajde, budi drug još

jedan dan.

Dajana je, ne shvatajući šta se dešava, pokušala da učestvuje u

razgovoru.

- O čemu vas dvoje pričate?

- Nije važno - odmahnu Denis rukom. - Hoćemo li na jahanje?

- Stvarno? - osmehnu se devojka radosno, ali se odjednom

uozbiljila. - Šta će reći tvoja verenica?

U tom trenutku joj se pojavi toliki strah u očima, da je Nora osetila

simpatiju prema njoj.

- Samo vas dvoje idite - brzo je rekla.

Dajana je bila zbunjena.

- Stvarno ti ne smeta?

- Ne smeta mi. Želim vam dobru zabavu.

Denis zagrli Noru i tiho reče:

- Voleo bih da i ja to tebi mogu reći.

- Ne verujem da ćeš imati prilike. Ali mogao bi njoj da kažeš istinu.

Sve manje si ubedljiv.

Nora se okrenula i pošla prema tremu. Odjednom je promenila

plan i umesto da se vrati u kuću, skrenu prema brdu.

Morala je da šeta. Mir i samoću u sobi ne bi podnela.


Zvončica & Glorij@

Hodala je uzanom šumskom stazom obraslom gustim rastinjem, duž koje

je, preskačući kamenje, tekla bučna brdska rečica. Reka je hučala kao da

joj da je na znanje da joj takve prepreke nisu po volji. Predeo je bio

prepun divljeg, vrlo gustog i nepoznatog rastinja.

Voda je izbila na proplanak praveći malo jezerce. Uživala je,

upijajući pogledom sve oko sebe. Priroda se nesebično nudila. Okolina je

delovala umirujuće i ulivala joj poverenje. Fizički napor joj je doneo

umor i smirenje. Legla je ispod jednog hrasta obraslog mahovinom i sa

uzdahom sklopila oči. Trava je mirisala, a prijatan povetarac donosio

svežinu.

Pokušala je da razmisli o svemu i dovede u red haos koji joj je

vladao u glavi. Ponašala se kao da ju je uhvatilo neko ludilo. Doputovala

je na odmor i ne razmišljajući, pristala na Denisovu neprijatnu šalu. U

početku joj je sve delovalo bezazleno, a sada joj se život zakomplikovao

tako da nije znala kako da se iz svega toga izvuče.

To što će napustiti ranč, neće izbrisati sve neprijatnosti koje su se

dogodile. Svaki dan se pitala šta joj se desilo? Kako je Martin uspeo da

probudi u njoj divlju strast i pokrene lavinu emocija? On je uvek bio

samo Denisov brat, arogantan i neprijatan, a ne poželjan muškarac. Prvi

put je postala svesna njegove fizičke privlačnosti. Toliko uživa i želi

njegov dodir, da je u stanju da mu oprosti sve grubosti čim oseti njegove

snažne ruke na svom telu.

Bilo ju je sramota što je on to znao. Veštinom iskusnog muškarca

zaveo ju je i sada se igrao s njom kao sa zaljubljenom tinejdžerkom. Ne

srne više sebi dozvoliti tako naivno ponašanje. Ta ljubav donela bi joj

samo patnju. Žubor vode i svež vazduh su je opili i ona se prepusti

maštanju o velikoj i iskrenoj ljubavi kakvu je želela i čekala. Zaspala je.

Čula je kako neko izgovara njeno ime. Mislila je da sanja sve dok

nije osetila ruku na svom ramenu. Uplašeno je otvorila oči i nad sobom

ugledala zabrinuto lice gospođe Agate.

- Hvala bogu da si dobro! - rekla je žena vidno uplašena. - Denis je

rekao da si pošla kući kada je on s Dajanom krenuo na jahanje. Pošto te

nije bilo celo poslepodne, zvali smo Martina i on je organizovao poteru.


Zvončica & Glorij@

Nora je polako ustala otresajući travu s kose i odeće i još uvek

pospana, pokušavala da shvati šta gospođa Agata govori.

- Kako ste zvali Martina? -mucala je Nora.

- Kako? Mobilnim telefonom, naravno, premda je to strogo

zabranio jer se stoka plaši tih zvukova. Nisi valjda mislila dimnim

signalima? Strašno je besan.

- Besan? - ošamućena Nora je ponovila. - Zašto?

- Zbog tebe. Izbezumio se što je Denis otišao s Dajanom, a tebe

ostavio samu. Uplašio se što te nema. Traži te s radnicima.

- Oh, kako mi je žao - Nori je bilo neprijatno. - Htela sam samo da

se odmorim, a san me je prevario. Prošle noći sam malo spavala.

- Sad znamo i zašto.

- Molim? - Nora se odjednom razbudila. - Šta to znači, znate zašto?

- Hajdemo, već je mračno - gospođa Agata pođe napred. - Znamo

za vaš plan. Neuspelu šalu. Bilo je vrlo neozbiljno.

- Ja se iskreno kajem što sam pristala.

Gospođa Agata zavrte glavom.

- Denis je detinjast i verovatno nije razmišljao o posledicama, ali ti

si oduvek delovala ozbiljno i odraslo.

- Izvinite.

- Nemaš pojma koliko je Martin bio ljut. Uplašila sam se u jednom

trenutku da će udariti Denisa. Svi smo ispali smešni.

- Da li možete da nam oprostite?

- Deco, deco - gospođa Agata se nasmeši i pogleda ispitivački

Noru. - Martin ne može da shvati da je taj plan o lažnoj veridbi u stvari

način da se ti i on zbližite.

- Šta??- Nora je pomislila da nije dobro čula.

- Denis je ubeđen da ste kao stvoreni jedno za drugo. Hteo je da

napravi Martina ljubomornim i tako ga natera da preduzme neke korake.

Da budem iskrena, i ja sam se ranije nadala da će se vremenom

nešto desiti među vama, ali to ne opravdava ovo ponašanje. Laž se brzo

otkrije.

Taj deo plana Nori nije bio poznat. Ostala je bez reči slušajući

gospođu Agatu. Martina su zatekli kako nervozno šeta po dvorištu.

Zapanjeno je stao kada ih je ugledao.

- Slušaj, Martine - pokušala je njegova majka da ga umiri.


Zvončica & Glorij@

- Kasnije ćemo razgovarati, majko.

Gospođa Agata je pažljivo pogledala Noru, a onda slegla

ramenima i krenula prema kući.

Nora je gledala ispred sebe a ne direktno u Martina. Nije imala

dovoljno hrabrosti da se sretne s njegovim pogledom.

- Možeš početi da vičeš - promrmljala je posle kraće pauze.

Martin je i dalje ćutao. Zadrhtala je ugledavši njegov izraz lica.

- Imaš li ti uopšte pojma koliko je ovaj ranč veliki? opasno tihim

glasom je rekao. - Gde si bila, dođavola?

- Zaspala sam na proplanku - rekla je nesigurno.

- Ti si luda. Čovek dobije želju da te dobro izlupa.

- Da, znam. Žao mi je. Osetila je kako je oči peku. Suze su počele da

joj klize niz obraze.

- Žao ti je. Moji ljudi su te tražili na sve strane, a već za sobom

imaju dvanaest sati rada. Umesto da se odmaraju, oni traže razmaženu

gospođicu. I tebi je „žao".

Suze su joj krenule nezadrživo. Jecaji su joj potresali telo. Od

sramote nije mogla da kaže ni reči.

- Prekini!!! - viknuo je grubo. - Nemoj da cmizdriš.

Bol koji je prostrujao čitavim njenim bićem postao je toliko

intenzivan da joj se celo telo treslo. Tlo joj je pod nogama postajalo sve

nesigurnije. Ona oseti vrtoglavicu i telo joj polete napred. Martin je brzo

uhvati za ramena i privuče sebi. Nora se nasloni na njegove grudi boreći

se za vazduh.

- Smiri se. Hajde, diši duboko. Polako se opusti - reče mnogo

blažim glasom nežno je milujući po kosi.

- Žao mi je, Martine - rekla je kroz suze. - Nisam znala da ću

zaspati i napraviti ovako veliki problem.

- Ne spavaš noću - reče on ponovo ozbiljnim tonom. - Smišljaš

spletke s Denisom. Život ti je kao u španskim serijama. Strašno si me

razočarala.

- Ja nisam želela da ovako ispadne.

- Šta si očekivala? Da se svi slatko smejemo? Da se radujemo što

smo ispali neviđene budale? Mogla si mnogo jednostavnije da mi pokažeš

da ti se dopadam. U stvari, već si mi pokazala.

- Nisi valjda poverovao u Denisovu priču?


Zvončica & Glorij@

- Sve što si dosada uradila išlo joj je u prilog.

Ona se odmače nekoliko koraka gledajući ga u oči. Lice joj je bilo

crveno od suza, a usne su joj podrhtavale.

- Šta je bilo, Noro? Da li lažem? Ne moraš više s mojim bratom da

smišljaš plan kako da privučeš moju pažnju. Nikada te nisam želeo. Više

ne moram da gubim vreme na tebe čekajući da se Denis opameti. Gledaj

svoja posla, a u moj život više nemoj da se mešaš. Posle ovoga, najbolje je

da se vratiš u grad. Plan vam nije uspeo.

To je prevršilo svaku meru. lako je znala da je besan, nije

očekivala da će je toliko vređati. Više nije mogla da kontroliše jecanje u

kojem je bilo beskrajno mnogo tuge i bola.

Denisova kola su punom brzinom uletela u dvorište i zaustavila se

uz škripu kočnica nedaleko od njih.

- Ostavi je na miru. Ona nije kriva. Nije ništa znala - vikao je dok je

prilazio Martinu.

Slomljena i razočarana, skoro slepa od suza, Nora je otrčala prema

kući.

11.

Ulica je bila živa i pretrpana pešacima. Ljudi su jedva dočekali

vikend da bi bezbrižno obilazili prodavnice, vodili porodicu na ručak ili

jednostavno šetali pored izloga. Gracioznim korakom Nora je žurila

prema svom stanu. Prošla su dva meseca kako se vratila u grad. Imala je

mnogo obaveza na poslu.

Kao iskusan maneken učestvovala je skoro na svakoj reviji, a

posle toga su dolazila snimanja za kataloge. Sve je to bilo veoma zamorno

i iscrpljujuće, ali je ipak nalazila vremena za prijatelje. Ovo je bio jedan

od dana rezervisanih za druženje s njima.

Osim s uništenim samopouzdanjem, s ranca je došla nepovređena,

a njega je povratila zahvaljujući Maksu i njegovom iskrenom i toplom

prijateljstvu. Denisu je oprostila glupost u koju ju je uvukao, ali za rane

od Martinovih uvreda trebaće vremena.


Zvončica & Glorij@

Dajana je bila jedina srećna kada je razotkrivena lažna veridba.

Zamerala je Denisu što je nije upoznao s planom, a on se pravdao time da

ne bi bilo toliko uverljivo da je znala.

Posle svega što se desilo, više ništa neće biti isto. Iznenadni vedri

osmeh skliznuo je kroz Norine pune usne. Maks je bio neverovatno

duhovit i dobronameran mladić. Svaku njenu neprijatnu situaciju s ranca

opisao je na komičan način pa se ona posle njihovog susreta osećala bolje

i dugo imala osmeh na licu.

Ulica se pretvorila u uličicu s mnogo zelenila. Besprekorno čisti

pločnici, pristupačna parking mesta i vrlo malo saobraćaja. Lep i pitom

kraj za stanovanje. Nora pode prema dvospratnoj zgradi boje kajsije.

- Još uvek sediš ispred kompjutera - reče ulazeći u sobu i rafalno

izljubi drugaricu u obraz.

- Znaš da moram. Ko je zaslužan za tvoje dobro raspoloženje?

- Život je lep. Dan je lep. Imam divne prijatelje. To je sasvim

dovoljno za sreću.

- Nedostaje ti samo muškarac, pa da sreća bude kompletna. Ali

normalan i civilizovan. Da li si se zapitala zašto Maks dolazi tako često?

Sviđaš mu se. A šta ti radiš? Slušaš dok ti priča o rancu i onom divljaku -

Helena je gledala u Noru kao da je tražila odgovor na njenom licu. - A

možda se nadaš da je bogati rančer ipak zaljubljen u tebe?

- Da postoji nešto manje verovatno od nemogućeg, onda bi to bili

Martin i njegova ljubav prema meni.

- Njega treba prvo pripitomiti, a ti si suviše nežna za taj posao.

Zato ga zaboravi.

- Jesam. Skoro jesam - tiho reče Nora uzimajući ledeni čaj iz

frižidera.

- Kaži mi - Helena protegnu leđa utrnula od dugog sedenja - u kom

trenutku si se zaljubila u Martina? Kada je bio samo grub i arogantan ili

kada te je vređao?

- Ne znam ni sama. Valjda kada sam osetila njegov dodir, okusila

njegove usne. Bio je kao magnet. Privlačio me je, a ja nisam mogla da se

oduprem. Ali sada je sve to iza mene. Svesna sam da mu ništa ne značim.

Ne želim više da ga vidim. Nikada neću zaboraviti reči koje mi je rekao.

Toliko mržnje i besa nisam nikada videla.

- Razmisli o Maksu. On zaslužuje više tvoje pažnje.


Zvončica & Glorij@

- Danas je nekoliko puta pitao zašto i ti nisi došla. Kaže da si

veoma prijatna devojka i da je uživao prošli put u tvom društvu... - Nora

nije uspela da završi misao jer je u predsoblju zazvonio telefon. Požurila

je da se javi.

- Halo.

- Noro... ja sam.. Dario, tvoj očuh - govorio je nepovezano i

uzbuđeno. Ne znam kako... da ti saopštim...

- Da nije nešto s majkom? - prekinula ga je Nora.

- Da.

- Je li bolesna? - upitala je, a grč joj je stegao želudac.

- Jeste... ovaj...

- Govori, Dario! - viknula je.

- Umrla je - rekao je muklo. - Popila je veliku dozu pilula za spa-

vanje.

Nora je skoro ispustila slušalicu iz ruke. U glavi su počele da joj

kovitlaju uspomene. Njena majka kako se osmehuje pred kamerama,

blistava i lepa. Velika Silvana Foks.

- Umrla?! - rekla je skoro nečujno. - Zašto je to učinila?

- Otkazali su joj ugovor. Gazde su rekle da je suviše stara za ulogu

zavodnice, Ponudili su joj da igra baku glavne junakinje u najnovijem

filmu. Pobesnela je i napravila scenu. Mislila je da je nezamenljiva. Nije se

prilagodila novom vremenu.

- Doći ću ujutru prvim avionom. Jesi li ti u kući?

- Jesam - odgovori Dario tiho. Nora spusti slušalicu na mesto, a

suze joj zablistaše u očima. Klizile su tragom prethodnih koje je prolila

zbog Martina.

12.

Bilo je to jedno od onih imanja s velikom kapijom i visokim

bedemima. Bašta ispred kuće bila je ogromna. Leje tropskog rastinja

podšišane kao trava bile su oko mermerne staze koja je vodila prema

kući. Sa obe strane nalazilo se drveće. Narandžino drvo i čitava šuma

belih kedrova sjedne, a vrbe i palme s druge. Na sredini dvorišta bila je

fontana. Mlazevi penušave vode okrenuti ka nebu izranjali su iz jezerca u


Zvončica & Glorij@

kamenu slobodnog oblika, a pored njega se šepurio veliki ružičasti

flamingos.

Kada je došla do kraja staze, ugledala je veliku belu kuću pod

krovom kraljevskoplave boje. Ispred nje ju je čekao Dario. Krupan, visok

čovek u dobro skrojenom crnom odelu i sjajnoj crnoj svilenoj košulji

zakopčanoj do grla. Imao je smeđu kosu. Široke spuštene obrve i

beskrajno tužan pogled.

- Zdravo, Noro - priđe i zagrli je.

- Došla si sama?

- Nisam htela da javljam mom prijatelju. On je advokat, pa mu

ovakav publicitet ne treba.

- Daj mi kofer - reče Dario i povede je u kuću.

Stojeći u dnevnoj sobi, Nora se nesigurno okretala oko sebe. Sve

ju je podsećalo na majku. Sve je bilo blistavo i beživotno.

- Ja sam prešao u grad, u svoj stari stan - rekao je Dario. - Pošto

sam pomislio da ćeš ti odsesti ovde, zadržao sam dve služavke. Mislim da

treba da se dogovorimo o nekim stvarima ... o sahrani - najzad izusti tu

reč.

- Majka je davno kupila grobnicu - rekla je Nora.

- Da, znam. Sahrana bi bila prekosutra. Imaš li nešto protiv?

- Ne, nemam - brzo je odgovorila. - Da li se namučila?

Dario se setno osmehnuo.

- Jednostavno je zaspala i nije se više probudila. Bila je tako lepa -

glas ga je odjednom izdao.

Prišao je baru i sipao sebi piće. Nora ga je zamišljeno posmatrala.

- Ona je najduže bila s tobom - rekla je blago. - Mislim da joj je

zaista bilo stalo do tebe.

- Da, verovatno je bilo tako. Žao mi je što nije održavala vezu s

tobom. Mislim da joj je smetala činjenica što ima odraslu ćerku. To ju je

na neki način podsećalo na njene godine koje su neumitno prolazile -

ućutao je, slegnuo ramenima i otpio gutljaj pića. - Mislim da ona

jednostavno nije odrasla. Nikada nije sazrela zamišljeno je dodao.

Nora je znala da je to tačno. Kuća je postala prazna i hladna kada

je Dario otišao.


Zvončica & Glorij@

Bila je sama u luksuznom salonu svoje majke i tada je po prvi put

osetila ogromnu tugu u srcu. Isključila je telefon. To je bilo neophodno

jer su reporteri od ranog jutra opsedali kuću. Vest o smrti popularne

glumice punila je rubrike tračerskih listova.

Prišla je prozoru i sklonila teške rubin crvene i zlatne zavese koje

su od prostorije pravile prilično sumorno mesto. Obasjani svetlom,

zidovi u sobi bili su limun žuti, oivičeni pozlaćenim reljefima. Rukom

iscrtano lišće krasilo je grede na plafonu. Nameštaj je bio stilski, a drvo

lakirano i uglačano do visokog sjaja. Ogromni posteri u masivnim zlatnim

ramovima prekrivali su zidove. Na svakom je bila veličanstvena Silvana

Foks.

Buka pred vratima postajala je sve glasnija. Snažno i uporno

lupanje nije prestajalo. Nije imala želju da vidi ko je, pustila je sobaricu

da otvori vrata. Sve teže je podnosila tu graju. Novinari su joj ličili na

lešinare koji ne poštuju ništa, pa ni smrt. Sela je u fotelju i prekrila lice

rukama. Više je osetila nego čula korake u sobi. Polako se okrenula i

podigla glavu. Pred sobom je ugledala lice za koje se nadala da više

nikada neće videti.

- Šta ti radiš ovde?- upitala je drhtavim glasom.

- Došao sam da te vidim - rekao je Martin jednostavno.

Na sebi je imao tamno odelo. Lice mu je bilo umorno, a po izrazu

njegovih očiju videlo se da mu je potreban san. Nora je zadrhtala i

sklonila pogled. Govorila je jednoličnim glasom gledajući svuda sem u

njega.

- Hvala ti, ali nisi mi potreban. Trgao se na te njene reči i prišao joj

je bliže.

- Mala moja devojčice, - prošaputao je nežno i pogladio je po kosi -

nema potrebe da budeš ljuta, ja sam ti prijatelj, sve drugo zaboravi.

Jecaj se otkinuo sa Norinih usana. Tek tada joj se u očima pojavi

sva bol koju je pokušala da skrije u sebi.

- Nisam ni mislila da će mi biti ovako teško - govorila je kroz suze.

- Znam - promrmljao je i seo pored nje. Prebacio je ruku preko

njenih ramena i privukao je sebi. - Isplači se. Ja ću biti pored tebe.

Slobodno plači, mila - nežno je držeći uz sebe, govorio je.

Trebalo je dosta vremena dok je shvatila činjenicu da joj utehu

pruža čovek kojeg je smatrala svojim najvećim neprijateljem. Martin se


Zvončica & Glorij@

odmakao od nje, ustao i pošao da nađe Gloriju. devojku koja je radila u

kući, da Im skuva kafu. Nora je za to vreme otišla da se istušira i

presvuče. Kada se vratila, on je sedeo na trosedu udobno zavaljen.

- To ti lepo stoji - rekao je gledajući je kako prilazi u dugačkoj

svilenoj indigoplavoj haljini koja je još više naglasila plavu boju njenih

očiju i bledo lice.

- To je mamina haljina, zaboravila sam da ponesem svoju.

Martin je podigao čašu s viskijem.

- Sam sam se poslužio - rekao je. - Na put sam krenuo čim sam

čuo. Nisam spavao dve noći.

- Vozio si sve vreme? Mogao si da nastradaš.

- Da li se ti to brineš za mene? -upita i blago se nasmeši.

- Brinula bih za svakoga ko vozi toliko dugo bez odmora - brzo je

odgovorila.

- Baš lep izgovor - reče Martin i jednim gutljajem ispi ostatak pića

iz čaše. - Gde ti je očuh?

- U najbližem baru, pretpostavljam. On je mnogo voleo moju

majku.

Zagonetan osmeh pojavi se na njegovom licu. Nagnuo se napred i

pažljivo je pogledao.

- Pretpostavljam da je tako -rekao je uz uzdah, odmeravajući

njenu figuru.

- Da li si gladan? - upita ona, zbunjena njegovim pogledom.

- Ne. A ti?

- Ne verujem da bi mi hrana prijala u ovom trenutku.

- Pričaj mi o njoj - iznenada reče Martin.

- O kome?

- O tvojoj majci.

- Ja je nikada nisam dobro upoznala. Imala je malo vremena za

mene.

Martin je netremice gledao njeno lice.

- A muškarci?

- Bilo ih je uvek, čitava gomila. Muževi, prijatelji, udvarači. Dario je

bio najduže pored nje. Ja nisam mogla. Živela sam s tetkom. Smetala sam

njenoj karijeri. Nije mi nedostajala.


Zvončica & Glorij@

- Bože moj, onda nije ni čudo što si se ljutila kad bih je spomenuo.

Trebalo je da mi kažeš.

- Ti voliš da me mučiš. Martin čvrsto stegnu vilice.

- Mora da ti tako izgleda.

- Verovatno si odahnuo kada si čuo da se neću udati za Denisa. Ta

opasnost nikada nije ni postojala. Nemam lepo mišljenje o braku.

- Ne mora uvek da bude loše.

- Kako ti to znaš?

- Ne znam. Bio sam blizu, - rekao je ironično - ali pokazala je pravo

lice na vreme. Nije volela ranč i nije želela decu.

- Jesi li je voleo?

- Ne znam. Mislim da jesam. A ti? Jesi li ti volela nekog ili voliš i

sada? - upitao je tiho.

Nora je uzela solju s katom i otpila gutljaj. Nije mu odgovorila na

pitanje. Ćutali su. Svako je bio sa svojim mislima.

Ispred kuće se čulo brujanje automobila, ali je postajalo sve tiše,

kao da se udaljava.

- Možda im se prispavalo - prekinuo je Martin tišinu.

- Misliš na novinare? Prosto ih se plašim.

- Plašiš se publiciteta?

- Ovo nije prilika za publicitet -rekla je nervozno.

- Nisam mislio ništa loše. Kamere će te svakako naći. Lepa si, a

majka ti je bila zvezda, pa je normalno da te saleću.

Nora ga pogleda pravo u oči. Izraz u tim crnim očima nije mogla

da razume.

- Moraš biti spremna na takve stvari - nastavio je Martin. - Ružna

vest je za njih dobra vest.

- Znam.

- Zato ti predlažem da posle sahrane pođeš sa mnom.

- Molim?

- Vrati se na ranč. To je jedino mesto gde ćeš biti bezbedna.

- Ne shvatam. Zašto me pozivaš? Poslednji put kada sam bila...

Martin je prekinu. U očima su mu sevale varnice.

- Napravili ste budale od nas. Tada sam bio u stanju svašta da

uradim. Ovo je drugačija situacija. Tamo ću te štititi od nepoželjnih nov-

inara.


Zvončica & Glorij@

- Ne vredi, Martine. Možda ne bi bilo novinara ali bio bi ti. Ja sam

suviše umorna da se raspravljam s tobom i trpim tvoje provokacije. Ne

želim više to.

- Razmisli. A sada idi da spavaš, devojčice. Ja ću ostati budan, da

ne brineš - gorko se nasmejao.

- Umeš da budeš i prijatan - sanjivo je rekla Nora.

- Samo kada moram - odgovorio je. - Hajde, idi, odmori se.

13.

Nora se probudila i u prvom trenutku nije mogla da se seti gde je.

Zbunjeno je treptala dok su joj se misli polako sređivale. Protegnula se u

krevetu, a onda uplašeno trgla. Osetila je nečiji dah pored svoga uha.

Podigla je glavu i pogledala pravo u Martinove oči. Na licu mu je lebdeo

poluosmeh.

- Šta radiš u mom krevetu? - viknula je uplašeno.

- Plakala si u snu - mirno je odgovorio. - Došao sam da te smirim i

zaspao. Bio sam suviše umoran da bih ostao budan.

- A, tako - odahnula je Nora.

- Odavno nisam proveo čitavu noć pored neke žene. Tako lepe

žene - progunđao je.

Nora se meškoljila u krevetu. Spustila je ruke niz telo plašeći se da

ga ne dodirne. Pogledala ga je i najednom zadrhtala od onoga što je

videla. Gledala ga je kao opčinjena. Nije imala snage da se pomeri. To što

je videla, bilo je toliko drugačije od njegovog tona i ponašanja. Videla je

toplinu i nežnost. Videla je želju koja ga je razdirala.

Polako je spustio glavu na njeno rame. Svojim licem je pomilovao

njeno, a onda je poljubio. Obema je rukama privukao sebi, čvrstu i meku.

Njegov uzdah zadovoljstva je govorio da je bila sve što je želeo. Okrenuo

ju je nežno na leđa i uronio usnama u Izrez njene spavaćice, želeći da

oseti tople i nabrekle grudi.

- Želim te. Strašno te želim - mrmljao je Martin.

Puls u njenom stomaku postajao je sve jači dok ga je njegov dlan

nežno pritiskao uživajući u mekoći svilenkaste kože.


Zvončica & Glorij@

Tihi krik ote joj se sa usana. Divlja žudnja kidala joj je utrobu.

Izvijala se pod njegovim dodirom od radosti i želje. Dok mu je prstima

prelazila preko lica, nešto se pokrenulo u njemu i on se naglo odmakne

od nje. Skočio je iz kreveta. U glavi mu je odzvanjalo zašto je došao.

Nekoliko dugih sekundi je stajao i gledao u nju. Teško dišući,

pokušao je da se smiri.

- Šta je bilo? - upita ona, sramežljivo navlačeći pokrivač.

On se nasmeja gromko i eksplozivno, iz srca.

- O, Noro, izluđuješ me. Ja sam muškarac, a ne svetac.

- Nisam ni mislila da jesi - rekla je i pocrvenela od nelagodnosti.

- Ustaj. Čeka te težak dan - reče Martin i izađe iz sobe.

Sahrana je za Noru predstavljala pravu moru. Sa svih strana čuo

se žagor reportera i jecanje brojnih obožavalaca. Jedva su izašli iz kuće.

Oko njih je bila ogromna masa ljudi, a sa bedema su zujale kamere.

Martin je obgrlio Noru oko ramena štiteći je svojim krupnim telom od

pogleda i dodira radoznalih i nametljivih ljudi i novinara. Mrko gledajući,

besno je rukom pravio prolaz kroz gužvu vodeći je prema crnoj limuzini.

Nepristojna i uvredljiva pitanja reportera naterala su joj suze na oči.

Kada su se smestili u kola, Martin je zabrinuto posmatrao njeno bledo

lice.

- Ne obaziri se na te provokacije. Njima nije važno ko je umro, već

kako je umro.

- Zašto nismo sačekali Daria? -upitala je.

- Rekao je da neće ići na groblje - odgovori on. - Bože, i ja stvarno

mrzim sahrane. Pogotovo ovakve na kojima gomila histeričnih ljudi juri

pred kamerama, kao da su samo zato došli. Ne znam zašto su ljudi toliko

fascinirani snimanjem.

Nora je stisnula usne da bi zaustavila suze i skrenula pogled na

ulicu kojom su prolazili. Gledala je, a u stvari ništa nije videla.

Martin ju je blago dotaknuo po ramenu. U crnoj jednostavnoj

haljini delovala je krhko i ranjivo.

- Nisam mislio to što ti misliš sada. Tvojoj majci je bilo zanimanje

da živi pred kamerama - bilo mu je žao što je bio grub. - Znam da si je

volela.

Jedva čujan jecaj ote joj se iz grudi.


Zvončica & Glorij@

- Žao mi je što nije imala vremena za mene - prošaputala je. -

Imam utisak da sam bila sama čitavog života.

Martin se uspravio u sedištu i ozbiljno je pogledao.

- Sada nisi sama - rekao je tonom koji nije dozvoljavao prigovor.

- Više zaista nisi sama - još jednom je naglasio, a ona ga je

pogledala tužno se smešeći. - Kasnije ćemo razgovarati sa Dariom -

nastavio je.

- Da li treba da obaviš neke poslove u vezi sa zaostavštinom? Moji

advokati su ti na raspolaganju.

Nora odmahnu rukom.

- Nije potrebno. Dario me je već obavestio. Moja majka nije ništa

ostavila, baš ništa. U stvari, bila je prilično zadužena. Advokati će se

pobrinuti za prodaju kuće i stvari. To će verovatno biti dovoljno da se

pokriju sva dugovanja.

- Znači, nemaš nameru da zadržiš kuću.

- Ne. Za tu kuću me ne vezuju nikakve uspomene, u njoj sam se

uvek osećala vrlo neprijatno.

- Znaš, kada stignemo na ranč rekao je Martin odjednom - prvo

ćemo otići na jahanje. Potrebno je da malo misliš na druge stvari.

- Što se ti toliko trudiš? - glasom punim sumnje upitala je.

Slegnuo je ramenima kao da ga čudi pitanje.

- Potreban ti je neko. Ne mogu dozvoliti da se Denis meša.

Njegovoj karijeri nije potreban skandal. Ova vest će još dugo puniti

društvene hronike.

Nora zadrhta. Opet je sve bilo zbog Denisa. Razočarano je uzdah-

nula. Sve što radi, radi da zaštiti brata, a ne radi nje.

- Ja nisam ni želela da Denis dođe. I ja sam znala da mu takav

publicitet ne treba. Eto, vidiš, nema razloga za brigu.

- Hteo je, ali ja sam ga sprečio. Obećao sam da ću ja biti pored

tebe.

Nora laganu klimnu glavom. Na licu joj se pojavi setan osmeh.

Prevario ju je njegov pogled, nije promenio mišljenje o njoj.

Kola su skrenula prema groblju.


Zvončica & Glorij@

14.

Na ranču su je dočekali s puno ljubavi. Svi su se prema njoj

ponašali sa simpatijama i razumevanjem. Martina nije viđala često. Mada

nije želela da to bude tako očigledno, trudila se da mu se sklanja s puta.

Uvek je uspevala da nađe neki izgovor da ne bi ostala nasamo s njim. Sa

Helenom i Denisom se nije videla pre odlaska iz grada, pa su zato često

razmenjivali poruke preko telefona. Nedostajali su joj, bili su joj najbolji

prijatelji, njena porodica. Obradovala se kada su javili da će oboje doći za

vikend.

Ponekad je šetala s Maksimom do proplanka i uživala u

neobaveznom ali ipak interesantnom razgovoru koji su vodili. Sve je

radila kako bi izbegla Martinovo društvo. Odbila je njegov poziv da idu

na jahanje. Plašila se njega, ali i sebe. Znala je da bi teško mogla da mu se

odupre. Jedini izlaz je bio da se drži podalje, a to nije bilo lako. Trebalo je

da se bori protiv snažne želje da bude s njim.

Činilo joj se da polako dolazi sebi i da svakim danom postaje sve

čvršća. Već je počela da razmišlja o odlasku kući. Još jedno jutro je

osvanulo i ona je pravila plan kako da provede dan.

Otvorila je prozor i uživala u blagom jesenjem suncu. Ustala je

dobro raspoložena. Na sebi je Imala farmerice i bluzu, a kosa joj je bila

pričvršćena na potiljku. Sva je bila ispunjena nekim uzbuđenjem i

nemirom. Nadala se da joj dan neće doneti ništa loše.

Pošla je u trpezariju i ugledala Martina za stolom. Ali nije bio sam.

Kler je sedela pored njega i radoznalo je odmeravala pogledom.

- Ovo je Nora - reče Martin. -Pretpostavljam da je se sećaš.

- Zdravo, Noro - reče devojka i glasno se nasmeja. - Ko bi mogao

da zaboravi Denisovu „verenicu"?

Noru obli rumenilo, požele im dobro jutro i pođe prema vratima

terase.

- Izvini, - Kler ustade brzo sa stolice - bila sam neprijatna. Nisam

mislila ništa loše.

- U redu je - prošaputa Nora.


Zvončica & Glorij@

- Nori je umrla majka pre nedelju dana - rekao je Martin. - Došla je

kod nas da se malo oporavi od šoka.

- Majka? - Kler je nekoliko trenutaka ćutala, a onda je rekla nešto

po čemu se videlo da i te kako zna ko je ona. - Silvana Foks je tvoja

majka? O, Bože moj, mi među nama imamo ćerku filmske zvezde. Čitala

sam u novinama o toj tragediji.

Nori je bilo nelagodno. U Klerinim recima i držanju osećala se

neka okrutnost. Nije joj prijalo njeno društvo. Martin kao da je to osetio,

reagovao je brzo.

- Danas vodim Noru na jahanje - rekao je i ustao od stola. - Šteta

što nisi javila da dolaziš.

- Ali, tek sam stigla - počela je razočarano Kler.

- Dođi na večeru, ako možeš za vikend - reče Martin dosta

nemarno.

- Divno - uzviknula je. - Baš se radujem.

- Izvini, moramo da idemo. Sada će majka sići da te vidi.

Martin je uhvatio Noru za ruku i izvukao je na verandu,

zatvarajući vrata za sobom.

- Ja... nisam obučena za jahanje - pokušala je da odbije poziv. -

Nešto drugo sam planirala.

- Hajde, ne izvodi - gubeći strpljenje, reče Martin.

- Ne treba da se osećaš obaveznim da me zabavljaš.

- Ni sam ne znam kako se osećam, - odvrati on. - ali dobro znam da

se ne osećam obaveznim. Kreči!

Kada su malo odmakli, Nora ga pogleda.

- Mislila sam da nemaš toliko slobodnog vremena.

- I nemam. Imaš li još pitanja? Ona samo odmahnu glavom i

pogleda u stado pored kojeg su prolazili. Jahala je pored njega i ćutala.

Ispod oka je posmatrala njegovo lice. Bilo je kao maska.

- Hajde da se malo odmorimo - predložio je konačno kada su stigli

do obale reke.

Nora je pošla za njim prema hrastovom šumarku. Sela je na jedan

panj i skinula šešir i jaknu.


Zvončica & Glorij@

- Opusti se. Danas sam prilično napet i ne prenosi mi svoju

nervozu. Ne brini, nemam nameru da se iskaljujem na tebi.

Iznenađeno ga je pogledala. Čudila se što kaže da je napet. Oduvek

joj se činilo da savršeno vlada svakom situacijom, da je energičan i prek i

da nije sposoban za suptilnija osećanja.

- I ja sam ljudsko biće, znaš - rekao je kao da je shvatio o čemu

razmišlja. - I ja mogu da se iznerviram kao i svako drugi. Pogotovo kada

mi se neke stvari neprestano vrzmaju po glavi.

- Mogu li da pomognem? - upita Nora ne razmišljajući.

- Ne verujem da bi bila spremna da mi pružiš pomoć koja mi je u

ovom trenutku veoma potrebna -osmehnuo se Martin. Primetio je

crvenilo na njenom licu i dodao: - Ljubazno od tebe što si shvatila šta sam

imao na umu. Ja...

- Prekini! - viknu Nora i još više pocrvene.

- U redu, u redu - smirivao ju je. - Vidiš, ima trenutaka kada se nas

dvoje razumemo i bez reči. Reci, zar nije tako?

Ona obori pogled ne želeći da mu odgovori. Martin joj priđe bliže,

pruži ruku i dohvati njenu, pa je polako podiže i privuče sebi.

Njegov poljubac bio je nežan, kao da je davao i ispitivao u isto

vreme. Ovoga puta se nije dogodila ona eksplozija strasti koju je već

doživela s njim. Bio je to topao, blag poljubac koji je obećavao. Kao da s

njom nije bio Martin već neki sasvim drugi čovek.

- Hajdemo nazad - rekao je promuklo. - Bojim se da sam malo

prestar za platonske veze. Moji mi ne bi oprostili kada bih te povredio. A

ja volim svoju slobodu.

Nora se okrenula i pošla prema konjima, imala je utisak da su joj

noge od olova, jedva je uspevala da korača.


Zvončica & Glorij@

15.

Tokom vikenda u kući je bilo kao u košnici. Sa svih strana čuo se

razgovor i smeh. Gospođa Agata i gospodin Roj su sa simpatijom pos-

matrali mlade ljude, zadovoljni što oni uživaju u boravku na imanju.

Denis i Dajana, željni jedno drugog, nisu se razdvajali. Nora je bila

prijatno iznenađena promenom Dajaninog ponašanja. Nije više bila

neprijateljski raspoložena prema njoj.

Kada je čuo da je doputovala i Helena, Maks je odmah dojurio

želeći da što više vremena provede u društvu svoje dve prijateljice.

Helena je bila ona vrsta devojke oko koje se uvek nešto dešavalo.

Zabavna i ljupka, bila je omiljena u društvu. Te njene osobine činile su je

veoma privlačnom. Ovoga puta je imala poseban razlog za sreću. Njeno

sitno srcoliko lice je blistalo, a krupne bademaste oči su zadovoljno sijale

jer je uspela da ostvari svoj san. Položila je pravosudni ispit i sada je

mogla da se bavi advokaturom. U Denisovoj firmi više neće raditi kao

pripravnik, već kao ravnopravni partner.

Mladi ljudi ispunili su svaki trenutak dana. šetali su, jahali, pričali.

Jedino Martin nije pokazivao želju da se druži s njima. Proveo je ceo dan

na pašnjacima.

- Ovo mesto je veličanstveno! -uzviknula je Helena kada su ušle u

sobu da se presvuku za večeru. - Sad razumem zašto voliš da dolaziš i

pored neprijatnosti koje imaš.

- Da. Čovek mora da se zaljubi u ovu divnu prirodu - zamišljeno

odgovori Nora.

- Kada si ti u pitanju, ne samo u prirodu. Maks me je pozvao da

sutra ujutru idemo na jahanje. Jedva čekam.

Nora je pogleda značajno.

- Šta znači taj pogled? - trudeći se da izgleda nezainteresovano,

upita Helena.

- Znači da si se upecala. Na sve načine si pokušala da me ubediš da

sam ja predmet njegovog interesovanja. Nisi htela da priznaš da ti se

dopada.


Zvončica & Glorij@

- Mora da se šališ.

- Mrtva sam ozbiljna. Posmatrala sam vas tokom današnjeg dana.

Stvoreni ste jedno za drugo.

- Ne pričaj gluposti.

- Helena, nemoj da me nerviraš. Priznaj da ti se sviđa Maks.

- Pa, dobro. Nisam ravnodušna.

- Odlično. Dovoljno za početak ljubavne priče.

- A tvoja ljubavna priča?

- Moja ima tužan kraj. Ponovo sam dozvolila da me srce vodi i

pogrešila sam.

- Za veoma kratko vreme on je uspeo da od bezbrižne devojčice

napravi zabrinutu ženu. Rekla si da je bio ljubazan na sahrani i da ne

znaš kako bi bez njega kroz sve to prošla.

- Da, to je tačno. Ali čim smo stigli na ranč, sve je po starom.

Helen otvori širom orman i upita:

- Da li večeras treba da očekujem neko iznenađenje?

- Ne. Biće ljudi koje si već upoznala. A, da, Kler. To je Martinova

prijateljica. Ona zna da bude neprijatna, ali ti s tim nemaš ništa. Ja joj

nisam simpatična.

- Kler nam nije važna. Hajde da se obučemo pa da ih izgledom

oborimo s nogu.

Nora se nasmeja i glasno poljubi prijateljicu.

Kada su njih dve ušle u trpezariju, svi su već bili za stolom. Maks

se nije ni trudio da sakrije pogled pun divljenja koji je uputio Heleni.

Nora je sela pored gospođe Agate i posmatrala kroz trepavice šaroliko

društvo za stolom. Kler je izgledala prosto očaravajuće u svojoj haljini

boje ćilibara. Martin se prema njoj ophodio s neverovatnom pažnjom.

Potrudio se da za stolom ona sedi pored njega. Ne obraćajući pažnju na

začuđene poglede prisutnih, samo je s njom pričao.

Posle večere svi su prešli u dnevni boravak. Nora je pokušala da ih

ne primećuje, ali Kler je stajala toliko blizu Martina da je izgledalo da je

deo njega i bilo je prosto nemoguće to ne primetiti.

Gospođa Agata je uzela svoju šolju s kafom i sela pored Nore na

trosed.


Zvončica & Glorij@

- Ti nećeš da izađeš i prošetaš. Vidim da su svi otišli.

- Boli me glava pa ne bih bila prijatno društvo.

Gospođa Agata je pogleda zabrinuto. - Da li je sve drugo u redu?

- Naravno. Samo se suviše dugo izležavam i odmaram. Nedostaje

mi posao.

- A ja sam mislila da nećeš morati da radiš.

- Majka mi nije ništa ostavila, ako ste na to mislili. I priznajem da

mi je drago. Uživala je u svom bogatstvu. Ja treba da zaradim za sebe kao

što je ona za sebe.

- Draga moja, ti si zaista hrabra.

- Nisam baš toliko. Plašim se budućnosti, veoma mi je neizvesna.

Hoću da probam da se bavim modom, ali na jedan drugačiji način.

Gospođa Agata je gledala prema terasi.

- Što ne izađeš malo, prijaće ti svež vazduh.

- Otišla bih radije u sobu. Dan je bio dugačak i naporan. Laku noć.

Izašla je u hol upravo u trenutku kada su se Kler i Martin vraćali iz bašte.

Kler ga je držala ispod ruke i nešto mu tiho pričala.

Martin je upitno podigao obrve kada je ugledao Noru.

- Ideš da legneš? - upitao je.

- Da. Umorna sam. Uskoro će početi snimanje Versaćeve kolekcije

pa moram da izgledam sveže kada se vratim u grad.

- Versaće! - uzviknula je Kler. - Obožavam njegove kreacije.

- I ja - priznala je Nora. -Nažalost, modele mogu da nosim samo na

pisti. Moje finansije mi ne dozvoljavaju da ih kupim.

- Zar ti majka nije ostavila bogatstvo? - zlobno upita Kler.

- Nije.

- Da to nije razlog što si ovde? Ovo imanje bi ti moglo pružiti više

od jedne haljine.

- Na to nikada nisam ni pomislila - Nora je bila zgranuta.

- Pa, pošto lažna veridba nije uspela, možda imaš neki drugi plan.

Interesantna tema za novinare -„Manekenka u lovu na braću King". Vama

javnim ličnostima nikad dosta publiciteta.

- Nadam se da Kler greši - grubo reče Martin. - Mladoženju će

morati potražiti na nekom drugom mestu.

- Martine, nisi valjda pomislio da sam ja u stanju da uradim tako

nešto? - Nora je upitala drhtavim glasom.


Zvončica & Glorij@

- Nešto sam čitala o dugovima tvoje majke - slatkim glasom nas-

tavi Kler. - Ti si verovatno mislila da se istina neće saznati.

Nora je zadrhtala, a onda se bez reči okrenula i pošla uz stepenice.

Martin je nadmašio samog sebe. Bio je grub i zao kao nikada do

tada. Ružne i ponižavajuće opaske koje je Kler izgovorila na njen račun

ne samo da je podržao nego se i pridružio uvredama.

Sutradan, čim je Helena s Maksom otišla na jahanje, Nora je izašla

iz kuće i krenula u šetnju prema koralu. Želela je da bude sama. Osećala

se slomljenom i praznom posle sinoćnjeg razgovora s Kler i Martinom.

Slomio joj je srce. Zavaravala je sebe da se promenio i da više nije prema

njoj hladan i osoran. Delovao joj je iskreno i nežno kad je pozvao na ranč,

ali to je bila samo gluma. Sinoćno ponašanje pokazalo je ne samo da je ne

voli nego ni da je ne poštuje. Kada se uverio da ne postoji opasnost da se

uda za Denisa, prestao je da se pretvara da uživa u njenom društvu i

njenim čarima.

„Zašto?", pitala se Nora. Zašto je mrzi? Nikada nije bila neljubazna

prema njemu, niti je pokušavala da ga zavede. Kler je bila idealna žena za

njega. Bezosećajna i agresivna. Bila je sve ono što Nora nije, iskusna,

samouverena I sigurna u sebe.

Osetila je beskrajnu tugu. Bio joj je potreban neko s kim bi mogla

da popriča. Bila joj je potrebna majka koju nikada nije imala.

- Noro! - jak muški glas trgnu je iz razmišljanja.

Ugledala je čoveka kojeg nije želela da sretne više nikada u životu.

Nije mu se obradovala, osećala je samo veliko razočarenje dok ga je

gledala. Pročistila je grlo i mirno rekla.

- Molim? Šta je bilo?

- Ništa. Video sam te dok sam tražio zalutalo govedo, pa sam

došao da ti se javim. Daleko te dovela šetnja.

- Ne dovoljno daleko.

On sjaha s konja i pođe prema njoj.

- Nemoj slučajno da me pipneš! - viknu ona skoro histerično.

Stao je kao ukopan. Širom otvorenih očiju gledao je u nju.

- Šta ti je? Pomisliće neko da te napadam.


Zvončica & Glorij@

- Nikada više da me nisi dotakao. Nikada!

- Dobro - Martin je pokušavao da je smiri. - Nema razloga da se

plašiš. Neću te ni dotaći. Samo se smiri i nemoj više da vrištiš. Hteo sam

da razgovaramo.

- Ti i ja? O čemu?

- O tvom odlasku s ranča.

Nori se činilo da su njegove reči dopirale iz neke velike daljine.

Učinilo joj se da ih odmah nije ni registrovala. Tek naknadno je shvatila

njihovo značenje. Počela je glasno da se smeje.

- Ti si stvarno poseban. Umesto da mi se izviniš za sinoćne uvrede

koje ste ti i tvoja devojka meni uputili, ti mene teraš kući! Ko si ti,

Martine Kingu, da se ponašaš kako hoćeš? Ti nisi moj gazda, a ja nisam

paket koji možeš da pošalješ natrag kad počne da ti smeta.

- Stani malo da ti objasnim -pokušao je da je zaustavi.

- Ne želim objašnjenja od tebe. Ti si loš čovek. Zvao si me da

dođem. Ja se nikada nisam nametala niti tražila da dođem na ranč. Lagao

si da ti je stalo do mene i da hoćeš da me zaštitiš.

- Baš zato i želim da ideš. Da te zaštitim od sebe. Noćima već ne

spavam, stalno mislim na tebe, strašno te želim i to me dovodi do ludila.

Ali, to je sve. Ne želim da se vezujem i obavezujem. Na početku me je

zabavljalo da flertujem s tobom... - napravio je malu pauzu i izmenjenim,

mnogo grubljim glasom nastavio. - Bila si nešto čime sam mogao da

ispunim vreme dok je Kler bila odsutna. Ali ona se sada vratila i meni nije

ostalo mnogo slobodnog vremena - završio je rečenicu smešeći se

ironično.

Nora je imala utisak da joj se čitav svet svom težinom svalio na

pleća.

- Otputovaću sutra – prošaputala je- Odvešću te do stanice.

- Nema potrebe, ići ću sa Helenom. A sada, molim te, idi. Želim da

budem sama.

Imala je osećaj da će joj pozliti. Nije plakala. Bila je isuviše duboko

povređena da bi mogla da plače.


Zvončica & Glorij@

16.

Nora je šetala po sobi i pritiskala rukama slepoočnice u kojima je

tutnjalo. Martin se uvukao u njen život više nego što je želela. Izbacio ju

je iz ravnoteže. Već danima se ponaša kao neka druga ličnost. Neće mu

dozvoliti da je slomi. Otvorila je ormar i izvadila garderobu. Odahnula je

duboko pokušavajući da se smiri.

On ne sme da zna koliko je povređena. Zada bi mu bilo jasno sve.

Znao bi koliko ga voli, pomislila je očajnički. Donela je odluke koje su je i

samu iznenadile ali koje su, kada je dobro razmislila, bile ispravne i

neizbežne. Sve što joj je preostalo bio je njen ponos, a bila je toliko blizu

da i to izgubi. Samo da se to ne dogodi. Znala je da sa njim nema

budućnosti. Čovek u koga se zaljubila nudio joj je smo sadašnjost.

Obukla je kratku suknju od tek-sasa i svilenu bluzu bež boje sa

malim plavim cvetovima, koji su bili iste boje kao njene oči. Svoju gustu

kosu pokupila je u rep iz kojeg su ispadale nestašne kovrdže.

Nije joj se išlo kod Dajane na ranč, ali nije mogla da odbije njen

ljubazni poziv. Devojka je iskreno želela da je posete i ostanu na roštilju,

koji je pravila u njihovu čast, pa nije bilo načina da to izbegne. Helena je

bila oduševljena jer tako će još jedan dan provesti sa Maksom. Odlazak

kući u grad odložile su za popodne.

Denis je vozio, pored njega je sedela Helena, a Nora je uživala na

zadnjem sedištu. Nisu skoro ni razgovarali u kolima. Svako od njih je bio

sa svojim mislima. Nora nije rekla Denisu za razgovor koji je imala sa

njegovim bratom jer nije želela da izazove svađu između njih dvojice. To

je bio njen problem, a ne porodice King.

Zaustavili su se ispred velike kuće građene u stilu hacijenende,

koja je bila okružena ogromnim drvećem i nepreglednim travnjacima.

Izašli su iz kola i uputili se stazom prema grupi mladih ljudi koji su

razgovarali.

- Znači ovde živi Dajana - rekla je Helena zadivljeno gledajući oko

sebe.

- Da - odgovori Denis - divno mesto zar ne? Pravi raj.


Zvončica & Glorij@

U tom trenutku Dajana ih je ugledala i potrčala u susret.

- Hvala Bogu da ste stigli. Drago mi je što ste pristale da budete

moje gošće - sjajnih očiju, nasmejana izgledala je veoma lepo. Hajde da

vas upoznam sa prijateljima. Našim prijateljima - reče i pogleda u Denisa.

Nora se trgla kada je ugledala Martina. Potajno se nadala da on

neće želeti da dođe. Stajao je pored Maksa i posmatrao ih dok su prilazili.

- Pretpostavljam da ste žedni -obrati im se visok zgodan mladić. -

Da li želite kafu ili nešto osvežavajuće?

- To je naš drug Kris. On je zadužen za piće - predstavi ga Dajana. -

Inače izgara od želje da vas upozna. Moram vas upozoriti da je neumoran

u osvajanju devojaka i da veoma vešto koristi svoj šarm kome je teško

odoleti. U okrugu važi za najvećeg zavodnika.

Kris napravi uvređeno lice.

- Dosta hvale. Devojka će još poverovati u tvoju priču - reče

tobože ozbiljno.

Dajana se nasmeja.

- Hajde posluži dame, nemoj se sada duriti. A ti bi Denise mogao

da pomogneš oko roštilja.

On poslušno klimnu glavom i odmah ode prema mestu gde se

pripremalo meso i ložila vatra.

Nora je stekla utisak da on to radi sa zadovoljstvom. Isto tako bilo

joj je jasno da je samo pitanje dana kada će doći do tog dugo očekivanog

braka. Bio je to jedan nov Denis, kakvog nije znala.

Helena i Maks su vreme do ručka hteli da provedu u šetnji, a ona

je potražila hlad ispod krošnje velikog stabla. Naslonjena na drvo

zamišljeno je gledala u brdo. Bila je ubeđena da više nikada neće posetiti

te divne krajeve. Martin joj je na vrlo uvredljiv način dao na znanje da

nije poželjna u njihovoj kući. Jedva je čekala da se vrati u svoj stan.

Dajana i njeni prijatelji bili su divni ljudi, ali njoj je teško padalo da se

pretvara da uživa i da je raspoložena. Martinovo prisustvo unosilo je

nemir u nju.

Noseći čašu s pićem prišao joj je Kris.

- Priča o tvojoj lepoti stigla je do mene pre tebe. Žao mi je što nas

Dajana nije ranije upoznala.

- Nemaš zašto da žališ - odgovori ona ljubazno.


Zvončica & Glorij@

- Ja mislim da imam. Nadam se da ne veruješ u ono što je Dajana

rekla o meni. To se ona šali - nastavio je da joj se udvara neobraćajući

pažnju na njenu nezainteresovanost. - Da smo se bolje upoznali, ko zna

šta bi bilo.

- Veruj mi ne bi bilo ništa.

- Nikada se ne zna - samouvereno reče on. - Možda bi te privukle

neke moje osobine.

- Verovatno neke skrivene - Nora mu se osmehnu i on njoj uzvrati

osmeh.

Nisu ni primetili kada se Martin stvorio pored njih. Lice mu je bilo

ozbiljno. Bio je ljut što je osetio ljubomoru, onu mladalačku.

- Već mi je to rečeno. A i ti si mi mnogo pomogao.

Nije mogao da skine pogled s nje. Njen izgled navodio ga je na

greh. Gledao ju je netremice.

- Nije ni čudo što je Kris odlepio. Inače nosiš tako kratke suknje? -

nije izdržao da ne kaže.

- Nije toliko kratka - odgovorila je mirno.

- Dovoljno je kratka da mi razgali maštu.

- Imaj na umu da sam ja dama.

- I to svakim svojim delom.

- Tvoj pogled ne govori to. Tvoji postupci nikada nisu govorili to.

Mislim da smo ti i ja sve rekli na tu temu - rekla je hladno. Nije htela da

nastavi razgovor.

Spas je došao od Dajane. Pozvala ih je za sto.

- Nadam se da ćeš me jednom razumeti - doviknuo je Martin za

njom.

Nije mu odgovorila.

- Ima on mnogo skrivenih talenata - hladno je rekao. - Kako si

Kris? - upita ga, odmeri mladića i tipično, mužjački, kao da mu je

ugrožena teritorija priđe bliže Nori.

- Dobro. Retko te viđam Martine. Kako je Kler? - Kris nije želeo da

mu ostane dužan. - Zar ona neće doći?

- Neće - kratko odgovori Martin.

- Želeo bih da razgovaram sa Norom ako nemaš ništa protiv.

- Kako ti kažeš - nezadovoljno reče mladić i pogleda u Noru. -

Možda nastavimo razgovor kasnije.


Zvončica & Glorij@

Kada je Kris otišao atmosfera je postala krajnje napregnuta. Nora

je ćutala dok joj je srce udaralo kao ludo.

- Kako si Noro? - prekinu on tišinu.

- Dobro - odgovorila je kruto.

- Ne želiš da pričamo. Sa Krisom ti je bilo prijatnije.

- O čemu ti i ja da pričamo? Naš poslednji razgovor bio je vrlo

neprijatan.

On je par sekundi razmišljao a onda reče:

- O seksu.

- U redu - reče ona sasvim spokojno. - Želiš li moje mišljenje na tu

temu?

- Molim te.

- Pa za početak, mislim da bi svako jednom to trebao da proba.

Pogledao ju je iznenađeno.

- Očvrsla si. Brzo rasteš.

17.

Dani su proticali ispunjeni živom aktivnošću. Nora je radila od

jutra do mraka. Helena je pokušala da je ubedi da se malo i odmara, ali

ona nije htela ni da čuje. Jedno veče Denis se pojavio na probi.

- Žao mi je, ali nemam vremena za razgovor - rekla je Nora čim ga

je ugledala. - Imam samo sat vremena da se spremim. Ovo je generalna

proba pred sutrašnju reviju.

- Biću kratak - rekao je Denis pažljivo je posmatrajući. -

Upropastićeš se ako ne usporiš tempo. Postala si kost i koža.

- Moram da radim.

- Ne budi smešna, Noro - nervozno je rekao Denis. - Znači, ovoga

puta je stvarno preterao?

- Ko?

- Znaš ti dobro ko. Šta ti je rekao ovog puta? To tvoje bežanje sa

ranča je zabrinjavajuće.


Zvončica & Glorij@

- Nije ti se pohvalio. Oterao me je. Rekao je da se spakujem i idem.

To sam i uradila.

Denis je slušao otvorenih usta, pokušavajući da ispravno shvati to

što je Nora govorila.

- Ne mogu da verujem. Samo tako, da ideš kući? S kojim pravom?

Ja ću ovog vikenda da idem kući i da razgovaram s njim. On je poludeo.

Da li je rekao zašto?

- Nećeš ići kući. I ti i ja ćemo zaboraviti na to. Razlog nije bitan.

Sama sam kriva što sam pristala da idem s njim na ranč. Poverovala sam

da to čini za moje dobro. Da je iskren.

- Pogrešio sam kad sam te pitao da se „verimo". Izgleda da to još

uvek ne može da zaboravi.

- Nemoj da se opterećuješ glupostima. Martin i ja smo dva sveta.

Prihvati to.

- Ako je za utehu, i on izgleda očajno.

- Valjda suviše radi.

- Izgleda da oboje suviše radite - Denis je tražio objašnjenje za

Martlnovo ponašanje. - Nešto mi se tu ne uklapa. Kada ti je majka umrla,

insistirao je da on ide na sahranu. Nije se moglo s njim razgovarati.

Nora je slegla ramenima. Okrenula se prema toaletnom stolu da

popravi šminku.

- Nije mi dozvolio da idem i ja - nastavio je Denis. - Bože moj,

nikad ga nisam video takvog. Otkazao je sve sastanke, podelio zaduženja

zaposlenima I sve to za manje od petnaest minuta. Seo u kola i odjurio.

- Ne znam zašto je to uradio. Radi mene nije. Mrzi me. Verovatno

je tebe hteo da zaštiti od novinara.

- Ta njegova mržnja je vrlo čudna. Svađa se sa svima u kući. Ja i

dalje mislim da mu je stalo do tebe, ali se plaši da to prizna. Plaši se da

voli.

- Pogrešno si zaključio. Nisam ja prilika za njega. Praznoglava

manekenka. Sam mi je to rekao.

- Budala! - besno reče Denis.

- Uostalom, ima devojku. Pored nje nemam nikakve šanse.


Zvončica & Glorij@

- Ti ga voliš? - Denis joj priđe bliže gledajući njen lik u ogledalu. -

Zar ne?

- Dosta o tome - bezvoljno reče Nora.

- Kler nije njegova devojka, mada se jako trudi da to bude.

- Slušaj me pažljivo, Denise. Ja Martina ne želim više da vidim

imao on devojku ili ne. Ne želim više ni da pričam o njemu. Sada zaista

moram da pođem. Sutra imam reviju i ne srne da bude nikakve greške.

Moja karijera zavisi od toga.

- Nemoj da se ljutiš na mene, Noro.

- Ludice jedna. Ti znaš koliko te ja volim - osmehnu se ona i zagrli

ga. - Nisi ti kriv što za brata imaš zmiju zvečarku.

- Baš si ljubazna - nasmeja se Denis. - Mogla si da kažeš i nešto

gore.

- Mogla sam, ali se nisam setila.

- Hajde, idi. Svratiću kasnije - nežno ju je gurnuo prema vratima.

Celu noć Nora je razmišljala o onome što joj je Denis ispričao. Bilo

bi divno da je bio u pravu, ali nije. Martina je ona privlačila samo fizički.

Želeo ju je i to nije krio. Način na koji je s njom razgovarao poslednji put

uverio ju je da prema njoj ne oseća ništa. Ta misao ju je zabolela.

Sledećeg dana bila je strašno umorna kada je pošla na reviju, ali je

dobra šminka to sakrila. Kolekcija koju su prikazivali predstavljala je

modele za sledeću sezonu i Nora je prosto uživala dok je koračala pistom

s tim savršenim kreacijama na sebi. Mlada, lepa, visoka, lepo oblikovana,

na visokim štiklama, širokog osmeha, njišući kukovima vrlo je vešto

nosila haljine poznatog kreatora. Dok je lakim korakom prelazila pistu,

više je slušala konferansijea koji je opisivao modele nego što je obraćala

pažnju na ljude u sali.

- A ovo je nešto za večernji izlazak - govorio je šarmantni voditelj

kada se ona ponovo pojavila. - Elegantna, prefinjena haljina...

Nora je odjednom zastala. U prvom redu ugledala je čoveka u

sivom odelu.

- Martine - prošaputala je uplašeno. Stajala je kao ukopana ispred

njega, spremna da se svakog trenutka okrene i pobegne. Taj strah je i on

video u njenim očima.

- Želim da razgovaram s tobom - rekao je ozbiljno.


Zvončica & Glorij@

Nora je zaustila da nešto kaže ali je odustala.

- Zar haljina nije kao iz bajke - čula je iza sebe voditelja koji je nas-

tavio sa opisom modela. - A devojka u toj odeći liči na princezu. Još dok

ovako stoji pred onim grubim momkom koji izgleda da je spreman da je

zgrabi i odnese...

- To uopšte nije loša ideja - progunđa Martin.

Ustao je i prišao bliže Nori. Ona nije bita svesna kada ju je podigao

svojim snažnim rukama i bez napora poneo prema izlazu. Aplauz se

prolomio salom. Posetioci su bili ubeđeni da je to deo predstave.

- Pusti me! - vrisnula je, ali on nije obraćao pažnju na njene

proteste sve dok nisu izašli iz zgrade i stigli do parkinga, gde ju je spustio

pored jednog automobila.

- Evo, pustio sam te - rekao je mirno.

- Ti si lud! - vikala je. - Zar ne vidiš da nas ljudi posmatraju?

- Šta me briga.

Nora je digla ruku kao da želi da ga udari. Drhtala je od besa.

- Mrzim te! Zašto ml to radiš? Martin je stegao vilicu i klimnuo

glavom.

- Znam.

- Dokle ćeš mi zagorčavati život?

Gledao ju je pravo u oči. Nije rekao ni reči. Skinuo je sako i preba-

cio ga preko njenih ramena, a onda uhvatio za ruku i poveo prema koli-

ma. Otvorio je vrata automobila i gurnuo je na sedište a sam je seo na

mesto vozača, Uzeo je novine koje su stajale Ispod volana i pružio joj ih.

Nora nije ništa shvatala. Sa čuđenjem je gledala veliki naslov

Manekenka ne odustaje od braće King - šta je u pitanju: pare ili ljubav?

- Sada ti je valjda jasno zbog čega sam ovde - rekao je.

Netremice je zurila u crna slova, a oči su joj se polako punile suza-

ma. Nije znala šta da mili. Denis nije toliko lud da ponovo izigrava

Kupidona. Ne na ovakav način. Bila je sigurna da joj Martin nikada neće

poverovati da ona s tim nema nikakve veze. Jedva uzdržavajući suze,

okrenula se i otvorila vrata. Izletela je iz automobila pre nego što je on

uspeo da je uhvati. Potrčala je parkingom zaslepljena od suza.

- Noro! - čula je glas iza svojih leđa i osetila ruke koje su je

zgrabile i zaustavile.


Zvončica & Glorij@

- Smiri se - blago je rekao Martin. - Gde si htela da pobegneš?

- Što dalje od tebe. Martin je uzdahnuo.

- Izgleda da je to nemoguće. Hajde da sednemo u restoran i

pokušamo mirno da razgovaramo.

Pošla je za njim bez reči.

Svoju kafu je pila u tišini, ne usuđujući se da podigne glavu. Nije

znala kako da ga ubedi da ona nema veze s tekstom u novinama.

- Jesi li dobro? - upitao ju je.

- Malo sam uzbuđena - priznala je. - Da li si video Denisa u

poslednje vreme?

- Video sam ga jutros. On mi je i rekao gde mogu da te nađem.

- Oh - uzdahnula je. - Nemam ništa s tim člankom. Znam da mi ne

veruješ, ali to je istina.

Martin nije skidao pogled s njenog lica. Oči su mu bile crne kao

dva komada uglja.

- U čemu je stvar? - upitala ga je.

- Popij kafu - rekao je tiho. - Treba da idem kući.

- Zašto si uopšte dolazio?

- Bog zna. Hoćeš da te vratim na reviju?

- Neću nazad. Ne bih mogla to da podnesem. Moj stan je u blizini.

Ako ti nije teško" ostavi me ispred zgrade.

- Nije mi teško.


Zvončica & Glorij@

18.

Pažljivo, drhtavim rukama skidala je sa sebe skupocenu haljinu.

Morala je da se javi organizatoru revije. Plašila se da ne pomisle da je

pobegla sa unikatnim modelom. Ko zna kako će joj se ovo odraziti na

posao. Godinama je gradila karijeru i sada je ovaj skandal može ozbiljno

ugroziti.

Od sada zaboraviće na sve drugo i misliti samo na sebe i svoju

budućnost. To će joj biti jedini cilj u životu. Pogled joj je pao na Martinov

sako. Toliko je žurila da napusti automobil i pobegne od njega da je

zaboravila da mu ga vrati. Pozvaće sutra Denisa i zamoliti ga da dođe po

njega. Denisa inače mora da pozove da bi joj objasnio šta se to dešava.

Možda on ima ideju ko bi mogao biti odgovoran za članak u novinama.

Martin je ovog puta stvarno imao razlog da se ljuti. Šta će reci njegovi

roditelji? Jedva da su zaboravili lažnu veridbu, a sad se ovo desilo.

U glavi joj je bila ludnica od događaja koje nije mogla da objasni

niti da shvati. Sve više je osećala umor. Pošla je u kupatilo da se istušira.

Nadala se da će sutra sve izgledati jednostavnije, manje strašno.

Dugo se tuširala. Stajala je ispod toplog mlaza opuštajući

napregnute mišice. Voda je osvežila ali je i dalje bila uznemirena. Bilo joj

je nezamislivo kako će resiti ovaj problem. Pošla je u dnevnu sobu kada

je čula da se otvaraju ulazna vrata. Helenin sastanak trajao je kraće nego

sto je mislila. Pre polaska drugarica joj je rekla da će verovatno doći

dosta kasno.

Stajala je povijena u struku, glave oborene naniže i peškirom

sušila kosu. Bila je u donjem vešu.

- Nisam imao nameru da te uplašim - rekao je Martin brzo. - Vrata

su bila otključana. Treba da budeš opreznija kad si sama.

Pogled na toliko lepo, golo tela zbunio ga je. Grudi su joj navirale

preko ivice prslučeta. Teško je disao.

Nora je otvorila usta da nešto kaže ali glas nije izlazio iz njih.

Imala je osećaj kao da joj nevidljiva ruka steže grlo. Kada je povratila dah

pogledala ga je očekujući objašnjenje.


Zvončica & Glorij@

- Ne verujem da prvi put vidiš ženu u donjem vešu - mada joj je

srce ubrzano kucalo rekla je ravnodušno. Skoro da ju je zabavljao njegov

izraz lica. Pošla je prema fotelji preko koje je bila prebačena njena kućna

haljina .

- Da li je sada u redu? - upitala je kada se obukla. - Trebalo je da

zvoniš.

- Izvini - promucao je još uvek pod utiskom slike koju je video.

- Spremam se za spavanje. Zašto si se vratio? Po sako?

- Sako?! Ne. Vratio sam se zbog tebe - gledao je njeno bledo iscr-

pljeno lice i tamne kolutove oko očiju. - Denis me je pozvao telefonom.

Otkrio je ko stoji iza teksta u novinama.

Nora oseti olakšanje.

- Kler - ogorčeno reče Martin. - Već duže vreme puni mi glavu

ružnim pričama o tebi. Kada je shvatila koliko si mi važna nije mogla da

se smiri. Po svaku cenu htela je da te udalji iz mog života.

Nikada nisam pomislio da je spremna na ovako nizak udarac.

Videla je u tebi opasnost.

- U meni? - iznenađeno reče Nora, pokušavajući da shvati o čemu

on priča.

- Sve sam radio pogrešno - nervozno je šetao po sobi. Nije dozvo-

lio da mu ponos pravi smetnju. - Ni sam ne znam šta se sa mnom

dešavalo i zašto sam ti govorio sve one ružne stvari. Kada si bila u mojoj

blizini potpuno sam gubio razum - iskreno je pričao.

- Budi malo jasniji - rekla je uzdržano. Bila je zbunjena promenom

u njegovom ponašanju.

Duboko je uzdahnuo i glasno izdahnuo.

- Došao sam da ti se izvinim, da te molim da mi oprostiš. Premda

je verovatno kasno za to. Toliko sam te puta povredio da me s pravom

prezireš. Sve do danas nisam shvatio koliko sam ti bola naneo. Bio sam

sebičan i mislio samo na svoju patnju. Zaslepljen ljubomorom tvoja

osećanja mi nisu bila važna. Za svaku tvoju suzu ja sam kriv. Ne moraš

više da me se plašiš i da bežiš od mene. Nikada te više neću povrediti -

rekao je glasom punim kajanja.

Nora ga je gledala pravo u oči. Čitavo njeno srce bilo je uneto u taj

pogled.

- Šta hoćeš da kažeš Martine?


Zvončica & Glorij@

- Da sam kukavica. Plašio sam se da priznam šta osećam. Denis je

bio u pravu, poludeo sam kada sam čuo za veridbu.

- Kaži mi sada - glas joj je podrhtavao od emocija.

Pružio je ruku prema njoj. Prihvatila je i osetila njegove snažne i

tople prste upletene sa svojima. Imao je lepu ruku. Veliku, snažnu,

negovanu.

- Ništa me ne plaši više od toga da tebe mogu da izgubim. Bez tebe

sve je besmisleno.

- Još mi nisi rekao - izgovorila je tiho bez imalo ljutnje.

Privukao je u zagrljaj. Bila mu je potrebna kao kiseonik. U njoj je

bila toplina i ljubav za kojima je očajnički žudeo. Strah da ga ne voli

razdirao gaje.

- Volim te - glas mu je bio hrapav.

Gledao je netremice u njene rumene usne. Poželeo je da je ljubi i

grli.

- Volim te kako nisam voleo ni jednu ženu. Ti si rođena za mene.

Pored tebe sam kompletan čovek. Svaki trenutak svoga života želim da

podelim sa tobom.

Gladno je spustio svoje usne na njene. Lako je zadrhtala, dok je on

nežnim pokretima ruke sklanjao njenu haljinu i milovao nabrekle grudi i

nežna ramena.

Taj čovek je imao magičnu moć nad njom. Spremno mu je nudila

svoje usne, a uzbuđenje je ispunjavalo njeno telo. Mislila je da će vrištati,

razdirana željom za njim i njegovim dodirom. Sve mu je oprostila i bila

spremna da mu se potpuno preda. Čvrsto zagrljeni stajali su jedno uz

drugo. Usta su im se dodirivala ali je prestao da je ljubi.

- Reci mi da li možeš da me voliš? - njegovo lice bilo je puno

iščekivanja. Naslonio je čelo na njeno. - Da li ćeš ikad moći da mi

oprostiš?

- Volim te. Mnogo te volim - rekla je nežno i naslonila se na

njegovo rame.

Beskrajna sreća i olakšanje ispunili su njeno srce. Spokojno je.

ležala u njegovom naručju glave lako zavaljene prema njegovom licu, a

usana izazovno otvorenih. Nije morala više ništa da kaže recima, jer je

njeno telo sve govorilo


Zvončica & Glorij@

- Ljubavi moja. Sve ću učiniti da zaboraviš ružne trenutke pored

mene - nastavio je čvrstim glasom. - Želim da se venčamo, da imamo

porodicu.

Zavladala je tišina.

- Ja želim decu, Noro.

- I ja - promeškoljila se u njegovom zagrljaju.

- Hej, nisam rekao da želim bas sada - srećno se nasmejao, a onda

odjednom uozbiljio. - Da li hoćeš da se u daš za mene?

Nora se vragolasto smešila. Iznenađen njenom reakcijom

uplašeno se trgao.

- Koliko smo samo vremena potrošili na svađu - rekla je glasom

koji je podrhtavao od sreće.

- Nemoj da me mučiš - glas mu se steže od neizvesnosti.

- Naravno da hoću ljubavi. Ti si moja sudbina, a od sudbine se ne

može pobeći.

- Nikada se nećeš po kajati to ti obećavam - viknu Martin. - Ja sam

najsrećniji čovek na svetu.

- Ćuti Martine - rekla je rukama ga obgrlila oko vrata. Privukla mu

je glavu prema sebi. - Samo me ljubi i ćuti!

Kraj

By Glorij@♥

Documents

Polje Ljubavi