POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA “AGROZAVOD” VRŠAC5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/BILTEN 1 broj 2013.pdf · I RATARSTVO 1. Organska Proizvodnja Hrane - kako započeti

POLJOPRIVREDNA STRUČNA

SLUŽBA “AGROZAVOD” VRŠAC

Bilten Januar - Mart

2013 Broj 1

Datum: 31.03.2013.

Pripremili:

Snežana Kremić dipl. ing. voćarstva

Huanita Milutinović dipl. ing. agroekonomije

Euđen Baba dipl. ing. ratarstva

Bilten Januar - Mart 2013

2

Sadržaj:

I RATARSTVO

1. Organska Proizvodnja Hrane - kako započeti proizvodnju 2. Mikotoksini - uzorkovanje Žetva suncokreta 3. Tehnologija proizvodnje soje 4. Rezultati makroogleda suncokreta 5. Biotermički način zagrevanja zaštićenog prostora u proizvodnji povrća 6. Nitrati – štetne materije u povrću

II ZAŠTITA BILJA

1. Suzbijanje korova u pšenici 2. Zaštita pšenice od bolesti 3. Provera i održavanje prskalica 4. Zimsko prskanje voćaka 5. Suzbijanje obične kruškine buve (Psylla pyri) 6. Zbrinjavanje ambalaže od sredstava za zaštitu bilj 7. Monilija koštičavog voća

III AGROEKONOMIJA

1. Značaj kompostiranja na domaćinstvu 2. Značaj integrisane proizvodnje

IV INFORMATIKA

1. Predstavlјanje KnWeb Internet aplikacije

V LABORATORIJA

1. Izjava o validnosti metoda

3

5

6

8

10

12

13

15

17

19

20

22

24

26

28

30

34


3

I RATARSTVO

1. Organska Proizvodnja Hrane - kako započeti proizvodnju

Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih

mineralnih materija, Da bi se započela organska proizvodnja hrane neophodno je obezbediti

prostornu izolaciju zemljišnih parcela od mogućih izvora zagađenja susednih parcela

(pesticidi, otpadne vode, polen genetskih modifikovanih useva).

Uključivanje zemljišne parcele u organsku poljoprivredu može se započeti odmah ukoliko

parcela nije korišćena u poslednje dve odnosno tri godine kod višegodišnjeg zasada ili je

korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko – hemijskog porekla.

Ako je parcela korišćena uz upotrebu sredstava sintetičko-hemijskog porekla, parcela se može

uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve odnosno tri godine za

dugogodišnje zasade, bez upotrebe sredstava sintetičko - hemijskog porekla. U toku perioda

konverzije (prelazni period) proizvođač je dužan da vodi evidenciju o načinu korišćenja

proizvodne jedinice

Da bi proizvođač započeo organsku proizvodnju potrebno je da podnese prijavu za

uključivanje u organsku poljoprivredu, nadležnom republičkom organu na propisanom

obrascu. Prijava sadrži podatke: ime, naziv i adresu – sedište proizvođača, mesto gde če se

proizvodnja odvijati, informaciju da li su proizvodi iz organske poljoprivrede ranije dobili

sertifikat. Uz prijavu podnosi se i prilog karta ili skica sa ucrtanom lokacijom parcele - mesta

gajenja.

Na osnovu prijave inspektor za organsku poljoprivredu (kontrolor sertifikacijone organizacije)

izlazi na teren, proverava podatke iz prijave i utvrđuje ispunjenost uslova za organsku

poljoprivredu. Inspektor procenjuje koje jedinice proizvodnje može da prihvati kao

odgovarajuće za tekuću godinu, a koje predlaže da budu uključene u prelazni period. Za one

parcele koje su predviđene za prelazni period proizvođjač je dužan da vodi evidenciju o

načinu koriščenja zemljišne parcele predviđene za organsku poljoprivredu na propisanom

obrascu. Evidencija sadrži podatke o redosledu primenjenih operacija, đubrenju, obradi,

zaštiti, navodnjavanju is vim ostalim primenjenim operacija pre i posle žetve ili berbe.

Da li su ovi uslovi ispoštovani procenjuje kontrolor sertifikacione organizacije (inspektor)

nakon čega se pristupa zaključivanju govora o uključivanju proizvođača u organsku

proizvodnju.

Ugovor sadrži podatke o: ugovornim stranama; vrsti organske proizvodnje u koju se vrši

uključivanje; trajanju perioda konverzije; pravima i obavezama ugovornih strana, a naročito o

naknadi koja pripada ovlašćenoj organizaciji; uslovima i načinu ostvarivanja prava na

izdavanje sertifikata i načinu zaštite za slučaj neizvršenja ugovornih obaveza.

U periodu konverzije kao i nakon dobijanja sertifikata za organsku proizvodnju inspektor

može dolaziti u najavljene i nenajavljene posete-inspekcije radi kontrole ispunjenosti uslova

za bavljenje organskom poljoprivredom.

Za one proizvode za koje je proizvođjač dobio saglasnost da ih može uključiti u postupku

sertifikacije u tekućoj godini, proizvođjač podnosi zahtev za dobijanje sertifikata. Sertifikat

koji se izdaje za organski proizvod važi godinu dana od dana izdavanja. Sertifikat sadrži:

naziv, sedište i broj koda ovlašćene organizacije; naziv, adresu ili sedište proizvođača; vrstu

organskog proizvoda i njegovu procenjenu količinu za godinu dana; broj sertifikata; pečat

ovlašćene organizacije i potpis ovlašćenog lica u toj organizaciji.

Sertifikovan organski proizvod obeležava se u deklaraciji sa oznakom: "ORGANSKI

PROIZVOD", kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim znakom. U deklaraciji organskog


4

proizvoda navode se naziv proizvođača, odnosno uvoznika, zemlja porekla, godina

proizvodnje, rok trajanja proizvoda, broj i datum izdavanja sertifikata. Promet organskim

proizvodima može se obavljati na proizvodnoj jedinici, u maloprodajnim objektima na jasno

obeleženom mestu odvojeno od drugih proizvoda i na pijacama bez mešanja sa proizvodima

konvencionalne proizvodnje.

Savetodavac:

Dipl. ing. Baba Euđen


5

2. Mikotoksini - uzorkovanje

Potencijalni proizvođači toksičnih metabolita, konstantno su prisutni u čovekovoj okolini

zavisno od pojedinih faktora (temperatura, relativna vlažnost i dr.). Toksigene plesni mogu da

stvore toksine u manjoj ili većoj koncentraciji. Mikotoksini su ekstracelularni toksični

metaboliti različitih plesni, koji kod živih organizama izazivaju različita oboljenja pod

nazivom Mikotoksikoze. Mikotoksini dospevaju u organizam direktnim i indirektnim putem.

Direktno, dospevaju u organizam konzumiranjem hrane kontaminirane toksinima tokom

neadekvatnog čuvanja, skladištenja ili neadekvatnih tehnoloških procesa proizvodnje.

Indirekno, konzumiranjem namirnica animalnog porekla (meso, proizvodi od mesa,

jaja,mleko i proizvodi odmleka). Mikotoksini izazivaju kod ljudi i životinja niz štetnih

efekata,u zavisnosti od vrste toksina, vrste organizma, pola, starosti organizma, zdravstvenog

stanja organizma i koncentracije unetog mikotoksina. Treba naglasiti da otpornost

mikotoksina prema dejstvu temperatura, kako visokih (pasterizacija,sterilizacija), tako niskih

(hlađenje, smrzavanje), je velika. Ovim procesima njihova struktura ili se ne razgrađuje ili

dolazi delimične razgrađuje. .

Najznačajniji segment određivanja mikotoksina predstavlja pravilno uzorkovanje (Pravilnik o

načinu uzimanja za vršenje analiza i superanaliza SL. list SFRJ br. 60,1978). Način

uzorkovanja, broj i količine uzoraka, razlikuju se i zavise od vrste proizvoda. Uzorkovanje

treba da bude izvođeno od strane stručnog lica. Prilikom uzorkovanja koristi se poseban

pribor namenjen za uzorkovanje.Od velikog značaja su i dalji koraci označavanje, pakovanje,

stavljanje uzorka u kontejnere namenjene za transport i slanje uzoraka u laboratorije

referentne za izvođenje mikotoksikoloških analiza. Ovim postupcima treba prikloniti veliki

značaj jer u suprotnom može doći do grešaka koje utiču na verodostojnost dobijenih rezultata.

Broj inicijalnih uzoraka zavisi od količine ispitanog materijala. Na primeru žitarica čija

količina ne prelazi 50 tona, broj inicijalnih uzoraka je deset do sto, svaki uzorak težine do sto

grama a težina zbirnog uzorka od jednog do deset kilograma. Više zbirnih uzoraka čine

prosečan uzorak, više prosečnih uzoraka čine test uzorak (tabela 1) .Težina test uzorka iznosi

od dvadeset do sto kilograma.

Tabela 1 Uzorkovanje žitarica i hrane za životinje prema propisima EU

Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak

Zbirni uzorak

Savetodavac :

Dipl. ing Baba Euđen

Prosečan uzorak

Test uzorak


6

3. Tehnologija proizvodnje soje

Soja je biljka koja se treba gajiti u plodoredu, ponovljena setva nije redak slučaj u praksi, ali

je treba izbegavati zbog pojave bolesti i korova. Inače pored ponovljene setve ne treba je

sejati ni posle suncokreta i uljane repice zbog zajedničkih bolesti.

Najbolji predusevi su strna žita, kukuruz je takođe dosta dobar predusev, ali se mora voditi

računa da žetveni ostaci budu dobro usitnjeni. Što se tiče šećerne repe poslednjih godina zbog

smanjenja unošenja stajnjaka, sabijanja tla... preovlađuje mišljenje da prinosi soje ne dostižu

onaj nivo koji bi se očekivao uzimajući u obzir đubrenje i obradu koja se primenjuje u

šećernoj repi.

Osnovnu obradu treba izvesti, zavisno od preduseva, krajem leta ili u jesen. Dubina oranja

treba da bude od 25 do 30cm. Veoma bitno je da se žetveni ostaci dobro usitne i zaoru.

Predsetvena priprema je u proizvodnje jako bitna, pored standardnih zadataka ove operacije

da se stvore povoljni uslovi za setvu i klijanje i nicanje biljaka kod soje je jako bitno da

zemljište bude što bolje poravnato zbog smanjenja gubitaka u žetvi.

Kada je u pitanju đubrenje soje treba znati da ona sa 1 tprinosa iznese azota 65-80 kg, fosfora

12-20 kg i kalijuma 15-23 kg. Soja ima sposobnost da koristi azot iz više izvora. Naime ona

ostvaruje simbiozu sa bakterijom rhizobium japonicum i na korenu soje formiraju se kvržice,

ove bakterije imaju sposobnost da iz atmosfere koriste azot i pretvaraju ga u oblike koje moze

koristiti soja. Na ovaj način soja se obezbeđuje sa 2/3 potreba za azotom. Kako ovih bakterija

nema u dovoljnom broju u zemljištu, potrebno je izvrširi njihovo nanošenje na seme soje.

Nanošenje ovih bakterija (nitragin, azotofiksin) izvršiti u hladovini neposredno pred setvu

(ako se tretirano seme ne potroši isti dan potrebno je postupek ponoviti).

Slika 1. i 2. Proizvodnja soje

Na našem području seju se sorte iz 0,I i II grupe zrenja, dok ranije grupe oo i ooo dolaze u

obzir kod zakasnele setve, presejavanja i eventualno kao postrni usev (obavezno

navodnjavanje). Najbolji prinosi se ostvaruju setvom na međuredni razmak od 50 cm, mada

zbog dostupnosti mehanizacije, pogotovu kod proizvođača sa manjim posedom ova kultura se

često seje na 70 cm međurednog razmaka (ovakav način setve daje desetak posto niži prinos).

Setvu treba početi kad na dubini setve (3-5 cm) zemljište dostigne temperaturu 8-90 C.

Zavisno od grupe zrenja potrebno je posejati za 0 grupu zrenja 500000 biljaka /ha, za I grupu

zrenja 400-450000 biljaka/ha, dok za II grupu zrenja 350-400000 biljaka /ha, broj isejanih

zrna potrebno je uskladiti sa upotrebnom vrednošću semena ( klijavost, čistoća).

Kada su u pitanju mere nege treba pomenuti da u slučaju suše klijanje i nicanje mogu se ubrzati primenom valjaka kako bi se ubrzalo podizanje vlage iz dubljih slojeva zemljišta. Na

zemljišta lošije strukture i pripreme posle jake kiše može se stvoriti pokorica. Razbijanje


7

pokorice se vrši lakim drljačama ili rotacionim kopačicama. Postupak je vrlo rizičan jer može

doći do oštećivanja većeg broja klica pa usev ostaje proređen. Međuredno kultiviranje pored toga što uništava korove ima pozitivne efekte i zbog toga što se razbija pokorica i prekida se

kapilarno penjanje vode.

Žetva je bila, a u velikoj meri i ostala najveći problem u proizvodnji soje, zbog pojave

relativno velikih gubitaka, koji dostižu i do 20 % od biološkog prinosa. Nedostatak

odgovarajuće žetvene tehnike i nepravilna podešenost, glavni su razlozi većih gubitaka

naročito ako je izravnatost zemljišta slabija. U žetvi soje najviše se koriste kombajni sa

standardnim žitnim hederom. Za kvalitetan rad ovim kombajnom neophodno je pridržavati se

sledećeg:

- Heder mora biti horizontalan a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

- Izabrati odgovarajući položaj vitla hedera (gore -dole, napred -nazad, položaj pick – up

prstiju) u zavisnosti od stanja useva

- Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna

- Broj obrtaja bubnja sniziti na 500 – 700 o/min u zavisnosti od vlažnosti semena.

- Zazor bubnja podesiti takođe u zavidnosti od vlažnosti semena uz obaveznu “repernu”

podešenost

- Otvore sita podesiti u zavisnosti od krupnoće semena a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Slika 3. Kombajniranje soje

Savetodavac : Dipl.ing. Joka Miodrag


8

4. Rezultati makroogleda suncokreta

PSS Vršac na svom oglednom polju u Zagajici pored ogleda pšenice, ječma,kukuruza bio je

postavljen i makroogled suncokreta.Seme su dale 4 semenske kuće-Institut NS 7

hibrida,Singenta 8 hibrida,L.G. 4 hibrida,Majsadour 4 hibrida.

Ogled je posejan na zemljIštu tipa černozema na površini od 13 ari.Predusev je bila pšenica

gde je urađeno duboko oranje na 30 cm.Pred predsetvenu pripremu urađeno je đubrenje sa

MAP-om 150kg/ha i uree 130 kg/ha,a sve na osnovu analize zedmljišta.Predsetvena priprema

urađena je sa setvospremačom,i u jednom prohodu je napravljen idealan teren za

setvu.Suncokret je posejan 25.04.2012 godine sa razmakom u redu od 20-24 cm u zavisnosti

od hibrida .Zaštita od korova rađena je sa gardoprimom plus 4l/ha pre nicanja.

Svi hibridi su dobro ponikli, da bih posle toga uradili jedno međuredno kultiviranje, a kasnijei

jedno tretiranje protiv uskolisnih korova sa herbicidom Fusilade Forte 1,2l/ha.Ogled je

kombajniran 05. 09. 2012 godine.

U donjim tabelama vide se ostvareni prinosi,količine padavina i prosečne mesečne

temperature.

Tabela 2. Rezultati ogleda suncokreta za 2012.godinu

Semensk. Sorta Sklop Sklop vl kg/ha

kompanija Hibrid u setvi žetva % 14% vl

NS Novosadjanin 71000 67000 11.4 3470

NS Baća 71000 65500 11.3 3305

NS Branko 65000 59000 13.5 3220

NS Duško 65000 61000 11.9 3220

NS Sremac 65000 62500 10.6 2966

NS Sumo 65000 59000 10.1 3135

NS Rimi 65000 57000 9 3050

Sindženta Tristan 65000 58000 6.3 2966

Sindženta Neoma 65000 63000 8.2 3470

Sindženta Fortimi 65000 61500 8.3 3135

Sindženta Kondi 65000 62000 8.9 3389

Sindženta Dolbi 65000 63000 9.7 3470

Sindženta Kamen 65000 57000 9.2 2627

Sindženta Armoni 65000 63000 12.6 3559

Sindženta Roki 65000 61500 9.5 3305

L.G 56.65 65000 62000 12.6 3305

L.G 56.63 59000 55500 9.1 3220

L.G 55.80 65000 63500 12 3470

L.G 56.35 59000 55000 12.5 2881

Majsadur 84-E 65000 58000 13.1 3220

Majsadur 97-A 65000 56500 10.6 3050

Majsadur 98-M 65000 55000 9.9 2881

Majsadur 83-R 65000 57000 8.6 3135


9

Tabela 3. Srednje mesečne temperature i padavine u 2012. godini

mesec

sred.mes.

temp. C

sred.mes.

pad. mm

april 13.6 80

maj 17.4 117

jun 23.7 39

jul 26 220

avgust 24.6 2

septembar 20.8 44

oktobar 16.3 9

511

Dipl.ing. Guteša Milan


10

5. Biotermički način zagrevanja zaštićenog prostora u proizvodnji povrća

Najintenzivniji oblik proizvodnje povrća je proizvodnja u zaštićenom prostoru. Gajenje

povrća u kontrolisanim uslovima odvija se u periodu kada klimatski uslovi ne omogućuju

proizvodnju na otvorenom polju. U našim klimatskim uslovima, to je proizvodnja povrća u

toku jeseni, zime i ranog proleća.

Proizvodnju u zaštićenom prostoru karakterišu velika investiciona ulaganja u objekte, a

naročito u opremu za zagrevanje. Sistem za zagrevanje zaštićenog prostora ima zadatak da

osigura optimalnu temperaturu za gajenje povrtarskih biljaka.Danas postoje različiti sistemi,

odnosno načini zagrevanja zaštićenog prostora, a upravo od izbora sistema i izvora energije

zavise i troškovi proizvodnje.

Jedan od ekonomičnijih sistema, odnosno načina zagrevanja zaštićenog prostora je

Biotermički način, koji se bazira na aerobnom ili anaerobnom razlaganju organske materije

radom termogenih mikroorganizama. Ovaj način zagrevanja odvija se direktno ili preko bio-

gas postrojenja. Direktno zagrevanje objekta je uz aerobnu razgradnju organske materije pri

čemu se intenzitet, a to znači temperatura i dužina trajanja razgradnje, regulišu sabijanjem

organske materije. Pri anaerobnim uslovima stvaraju se tzv. biogasovi koji sadrže najviše

Metana, i do 60%. Primera radi, za 80 dana od 1 m3

stajnjaka anaerobnim postupkom može se

dobiti do 50 m3 biogasa, što je značajno kao izvor energije u okviru biogas postrojenja.

Kvalitetna organska materija, koja se koristi za direktno zagrevanje najčešće toplih leja,

tunela, ali i kao dopunsko zagrevanje staklenika, treba da ima sposobnost brzog zagrevanja

(5-7 dana) do maksimalne temperature (tzv. „jare“), dug period razlaganja od 60-100 dana, sa

optimalnom temperaturom od 25-32oC, bez stvaranja štetnih gasova.

Konjski stajnjak je dobar bioenergetski materijal, jer sadrži oko 30% suve materije, 70% vode

i oko 1% azota. Radom mikroorganizama brzo se zagreva i nakon 4-8 dana dostiže

maksimalnu temperaturu od oko 70oC, koja postepeno opada, tako da je prosečna temperatura

u toku 60 dana oko 30oC. Goveđi stajnjak sadrži oko 20% suve materije, oko 0,6% azota i ima

kiselu reakciju. Sporo se zagreva, jer temperatura od 40oC postiže se tek nakon 15 dana, a

prosečna tokom 60 dana kreće se oko 20oC. Goveđi stajnjak najčešće se koristi u smeši sa

konjskim u odnosu 1:1, ili se meša u istom odnosu sa iseckanom slamom kako bi se povećao

udeo suve materije i na taj način dobio bolji kvalitet biotermičkog materijala. Ovčiji stajnjak

sadrži oko 35% suve materije, azota oko 1%, ali se pre korišćenja mora navlažiti. Vlažan

ovčiji stajnjak postiže 65oC za 7 dana, a prosečna temperatura u toku 60 dana iznosi oko

28oC. Ovčijeg stajnjaka ima malo i on se najčešće koristi u smeši sa goveđim ili sa nekom

drugom organskom materijom, kao što su slama, pozder, listinac. Svinjski stajnjak je slabog

kvaliteta, a sadrži vodu i do 90%. Kao bioenergetski materijal može se koristiti samo u smeši

sa materijalom koji sadrži dosta suve materije, uglavnom slamom ili drugim vrstama

stajnjaka.

Gradsko smeće, po sadržaju suve materije takođe se može koristiti kao biotermički materijal,

ali se moraju odvojiti materijali kao što su metal, staklo, plastika. Sadržaj vode morao bi biti

oko70%. Po kaloričnoj vrednosti gradsko smeće je slično konjskom stajnjaku. Kondicionirano

gradsko smeće dostiže temperaturu od oko 65oC nakon 8-10 dana, a prosečna temperatura

tokom 60 dana kreće se oko 28oC.

Listinac, slama, pleva, pozder koriste se u mešavini sa stajnjakom u odnosu 1:3, uz obavezan

dodatak mineralnih đubriva (0,3-0,5 kg azota, fosfora i kalijuma na metar kvadratni).

Pri korišćenju stajnjaka i drugog biotermičkog materijala za zagrevanje zaštićenih leja, na dno

i sa strane rova stavlja se termoizolacioni sloj u debljini 10-15 cm, a zatim biotermički

materijal u sloju od 30-60 cm. Stajnjak treba dobro sabiti da bi procesi razlaganja tekli

usporeno bez obzira da li se puni trap leje ili se slaže na površinu zemljišta.


11

Tabela 4. Osnovne karakteristike bioenergetskog materijala

Vrsta

materijala

Kiselost

pH

Prosečna

vlažnost u

%

Maksimalna

temperatura

u oC

Broj dana za

koji se

postiže

maksimalna

temperatura

Prosečna

temperatura

u oC

Dužina

perioda

Stajnjak :

Konjski

Goveđi

Ovčiji

Svinjski

8-9

6-7

7-8

6-7

65-75

75-80

65-67

73-77

60-72

40-52

55-60

20-30

7-9

18-20

9-10

20-30

33-38

12-20

30-35

14-16

70-90

75-200

90-120

60-70

Strugotina 5-6 30-40 30-40 20-25 15-20 40-60

Gradsko

smeće

7-9 35-60 60-65 10-12 36-48 80-100

Savetodavac :

Dipl.ing. Aleksandar Kremić


12

6. Nitrati – štetne materije u povrću

Povrće, zbog sadržaja hranljivih i zaštitnih materija, zauzima značajno mesto u ishrani ljudi.

Pored mnogih korisnih materija ( ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina ), povrće sadrži i

neke štetne materije, kojima se u intenzivnoj i savremenoj povrtarskoj proizvodnji, daje sve

veći značaj. Ovo se pre svega odnosi na sadržaj nitrata, koji se u ljudskom organizmu,

mikrobiološkim i fiziološkim procesima lako transformišu u štetne nitrite.

Prema sadržaju nitrata, sve povrtarske kulture možemo podeliti u tri grupe:

1. Nitrofilno povrće, koje prilikom ishrane azotom znatno povećava prinose, ali u velikoj

količini akumulira nitrate. U ovu grupu povrća spadaju rotkva, rotkvica, cvekla, spanać,

zelena salata, keleraba.

2. Povrće koje prilikom azotne ishrane ima osrednju sposobnost akumuliranja nitrata. U ovu

grupu spadaju krompir, kelj, kupus, šargarepa.

3. Povrće kod koga dolazi do slabog akumuliranja nitrata prilikom ishrane azotom. To su

paprika, krastavac, paradajz, crni luk, grašak.

Povrće je, uz voće i konzervisano meso, glavni izvor nitrata i nitrita u ljudskoj ishrani. Nivo

nitrata u hrani je uglavnom veoma nizak i najčešće iznosi ispod 10 mg/kg, a retko prelazi 100

mg/kg. Određeno povrće, u zavisnosti od uslova gajenja, zatim povrće koje je oštećeno ili loše

skladišteno, kao i fermentisano i konzervisano povrće, sadrži 200 do 2500 mg nitrata po

jednom kilogramu. Upravo nitrofilno povrće, kao što su cvekla, spanać, zelena salata, rotkva,

keleraba, često sadrže nitrate u koncentracijama većim od 2500 mg/kg, naročito ako je gajeno

u zaštićenom prostoru.

Ultravioletno ( UV ) zračenje u staklenicima, nedostatak svetlosti, kao i niže temperature,

znatnoutiču na pojačano stvaranje nitrata u povrtarskim kulturama. Veći sadržaj nitrata u

povrću, osim od vrste, sorte ili hibrida, u velikoj meri zavisi od primene azotnih đubriva, kao i

od klimatskih uslova. Sadržaj nitrata zavisi i od stepena zrelosti, pri čemu je veći sadržaj u

zelenim plodovima povrća, nego zrelim.

Dozvoljene granične količine nitrata u hrani regulisane su zakonskim propisima, a prema

podacima FAO, dozvoljena dnevna količina nitrata iznosi 5 mg/kg telesne težine. Iako

pojedino povrće sadrži veće količine nitrata, njihov štetan efekat je umanjen zbog sadržaja

vitamina i enzima.

Tabela 5. Sadržaj nitrata u povrću

Vrsta povrća Sadržaj nitrata u svežoj materiji povrća ( mg/kg )

Branka Lazić i saradnici

Krastavac

Paprika

Paradajz

Krompir

Boranija

Brokola

Karfiol

Zelena salata

Spanać

Cvekla

Crni luk

Šargarepa

Rotkvica

60-270

63-316

60-286

45-350

139-376

84-810

19-1289

112-579

110-670

155-1200

40-286

112-362

350-3520

Savetodavac : Dipl.ing. Aleksandar Kremič


13

II ZAŠTITA BILJA

1. Suzbijanje korova u pšenici

Korovi su redovni pratioci gajenih biljaka, zastupljeniji su u okopavinama neretko i u strnim

žitima svojim prisustvom mogu značajno smanjiti prinos. Korovi najveće štete nanose

žitaricama od početka bokorenja pa do početka vlatanja Često stvaraju probleme pri

kombajniranju, stoga ih je neophodno suzbijati. Imajući u vidu činjenicu da je prošla godina

bila sušna, a jesen suva i topla. Ovakve vremenske prilike uticale su povoljno na porast

populacije glodara (voluharica i miševa) u polju. Glodari pričinjavaju štetu na iznikloj pšenici

tako što izgrizaju listove i korijenje mladih biljaka, čime proređuju usev i za posljedicu

imamo reducirani sklop biljaka, kao indirektnu štetu imamo smanjeni prinos po jedinici

površine. Osim toga u proređenom usevu bolji su uslovi za razvoj korova. Takođe, veoma je

važno pratiti razvoj useva jer učestale kiše sa visokim temperaturama za ovo doba godine

utiču na ubrzan porast biljaka. Proizvođači treba da znaju da u ovoj fazi razvoja pšenice

postojeći herbicidi za suzbijanje korova u strnim žitima deluju samo na korove koji su nikli.

Neophodno je pri donošenju odluke o primeni herbicida snimiti stanje na svakoj njivi u smislu

prisutnosti korova, vrste prisutnih korova, kao i fazu razvoja useva. Za efikasno delovanje

herbicida neophodni su povoljni vremenski uslovi u vreme primene (temperature vazduha

iznad 5o C, mirno i tiho vreme bez vetra) kao i ispravna i dobro kalibrisana prskalica.

Korove koje svakako treba suzbijati ukoliko su prisutni (za odluku o suzbijanju konsultovati

savetodavnu službu) su Galium aparine (prilepača, divlji broć) Cirsium arvense (palamida)

Polygonum convolvulus (vijušaca), Convolvulus arvensis (poponac), Ambrosia artemisifolia,

a često je problem i kamilica prava, dok gorušicu, mak crveni ili neke od prolećnih efemera

Veronica spp, Stelaria media (mišjakinja) suzbijati samo ako su prisutne u velikom broju.

Prilikom odabira herbicida voditi računa o zahtevima herbicida u pogledu fenofaze razvoja

pšenice i ječma pa ako je pšenica u fazi bokorenja mogu se koristiti herbicidi na bazi 2,4 D. U

ovoj fazi može se koristit i herbicid Lintur.

Slika 4.. Usev pšenice. Slika 5. Galium aparine


14

U kasnijim fazama pšenice i ječma mogu se koristiti Sekator OD, Laren, Granstar, Starane...i

veliki broj herbicida sa istim aktivnim materijama i drugim nazivima. Ovo su herbicidi koji su

fleksibilniji za primenu u odnosu na fenofazu razvoja strnih žita i mogu se koristiti do pojave

lista zastavičara, naravno što se ne preporučuje, jer korove treba suzbijati u ranijoj fazi i

korova i useva.

Veoma je važno poznavanje korova, naročito vstu korova Galium aparine (prilepača, divlji

broć) čije prisustvo u usevu otežava kombajniranje, osim toga za efikasno suzbijanje ove

korovske vrste imamo uži spektar herbicida. Od navedenih herbicida dobro delovanje imaju

Sekator, Starane, Lyntur, Granstar, Mustang.

Prilikom odabira herbicida i vremena primene konsultovati se sa stručnjacima iz oblasti

zaštite bilja.

Savetodavac :

Mr Divna Marić


15

2. Zaštita pšenice od bolesti

Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna stručna služba „Agrozavod” doo iz Vršca (Vršac,

Plandište, Bela Crkva i Kovin), u jesen 2012. godine pšenica je posejana na skoro 29.000 ha

što čini oko 20 % ukupno obradivih površina. Usled kišne i relativno tople jeseni koju smo

imali za nama, ali i blage zime, ostvarili su se uslovi za razviće gljivičnih oboljenja pšenice.

U vremenskom periodu od oktobra do marta meseca palo je ukupno 320 mm kiše po m²,

prosečna dnevna temperatura u pomenutom preriodu je iznosila 5,94°C. Potrebno je

napomenuti da smo u ovom vremenskom preriodu imali i određeni broj dana kada se usev

pšenice nalazio pod snežnim pokrivačem i kada su dnevne temperature iznosile i do - 15 °C i

- 20 °C.

U tabeli 6. su dati podaci o kolicini padavina i srednjoj dnevnoj temperaturi za period oktobar

2012. – mart 2013. godine, podaci su dobijeni sa automatske meteorološke stanice PSS

„Agrozavod”

meseci oktobar novembar decembar januar februar mart

padavine(mm/m²) 77 20,4 28,4 59 57,2 78,6

temperatura (°C) 13,06 9.48 1,13 2,09 4,17 5,70

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da obiđu svoje parcele pod pšenicom i

vizuelnim pregledom ustanove da li na njihovoj pšenici postoje simptomi bolesti koji su

u ovom periodu razvoja najzastupljeniji. Ovi simptomi se mogu uočiti pregledom pšenice na

donjim listovima biljke, naročito u usevima sa gustim sklopom.

Bolesti pšenice na koje treba obratiti pažnju jer mogu da izazovu oštećenja na usevu, a time i

smanje prinos pšenice su: pepelnica pšenice (Erysphae graminis), lisna rđa pšenice

(Puccinia recondita), pegavost lista i plevica pšenice (Septoria tritici) i stabljična rđa

pšenice (Puccinia graminis).

Slika 6. Pepelnica pšenice Slika 7. Rđa pšenice Slika 8. Pegavost lista pšenice

Nakon utvrđivanja stanja u kom se nalazi pšenica potrebno je doneti odluku o tretmanu

pšenice fungicidima, preporuka je da se ovaj prvi tretman pšenice protiv bolesti odradi

zajedno sa tretmanom pšenice protiv korova. Simptomi bolesti u ovom periodu nalaze se u

početnoj fazi razvoja, pa primena fungicida može imati potpuni efekat na tretiranu pšenicu.

Tretman herbicidima i fungicidima primenjujemo istovremeno zbog ekonomičnosti, kao i

zbog smanjenja broja gaženja pšenice prilikom tretiranja. Izbor preparata kojim bi se rešio

problem gljivičnih oboljenja na našem tržištu je veliki, a neki od fungicida koji se

preporučuju, kao i njihove doze primene su:

Tilt 250 EC (0,5 l/ha)

Acanto plus (0,6 l/ha)


16

Bumper 25 – EC (0,8 l/ha)

Zamir 400 EW (0,75-1,0 l/ha)

Opus Team (1,0 l/ha)

Duett Ultra (0,4-0,6 l/ha)

Falcon (0,6 l/ha)

Prosaro (0,75 – 1,0 l/ha)

Antre plus (1,5 l/ha)

Amistar Extra 280 SC (0,5 – 0,75 l/ha)

Artea 330 EC (0,5 l/ha)

Za prskanje koristiti prskalice u ispravnom stanju i po mogućstvu sa diznama protiv vetra

(anti-drift dizne). Tretman je potrebno izvesti po mirnom vremenu bez vetra i na

temperaturama između 5° i 25°C, kako ne bi došlo do oštećenja na pšenici i slabog delovanja

primenjenih fungicida. Za sva pitanja u vezi sa primenom i vremenom primene fungicida

konsultovati se sa stručnjacima poljoprivredne stručne službe.

Pitanje koje nam poljoprivredni proizvođači često postavljaju glasi: „Zašto je bitno prskati

pšenicu protiv bolesti?”

Naš odgovor je jednostavan: Tretirana pšenica može da nam donese veći prinos i bolji

kvalitet, a to je glavni cilj proizvodnje svakog poljoprivrednog proizvođača.

Dipl. ing. Željko Ančevski


17

3. Provera i održavanje prskalica

Zaštita bilja predstavlja važnu meru u biljnoj proizvodnji, zato je veoma bitno da pre početka

sezone prskanja izvršimo detaljan pregled prskalica. Prilikom pregleda svojih prskalica

poljoprivredni proizvođači posebnu pažnju treba da obrate na:

- ispravnost pumpe, posebno proveriti stanje membrane, ventila i stanje ulja u

mehanizmu

- potrebno je pregledati creva i veze na prskalici, ako se primeti da nisu u dobrom stanju

treba izvršiti njihovu zamenu

- pregledati filtere i sita, zbog svoje važne uloge moraju biti neoštećeni i čisti

- proveriti da li su rasprskivači – dizne istog tipa, veličine i ugla, pošto je ovo veoma

bitno prilikom aplikacije pesticida.

Kada smo sve ovo obavili, prskalicu je potrebno dobro isprati čistom vodom, zatim očistiti

rasprskivače mekom četkom kako ne bi došlo do njihivog oštećenja. Prizvođači često

pokušavaju da rasprskivače – dizne očiste tako što će duvati kroz njih, ali to nije preporučljivo

zato što u njima uvek ostaju ostaci mešavina pesticida koji mogu biti OTROVNI.

Kada smo smo sve ovo pregledali i

obavili, naša prskalica je spremna za

korišćenje, ali posle svakog tretiranja isto

tako je potrebno oprati prskalicu i

pripremiti je za naredno prskanje.

Prskalicu treba isprati čistom vodom

tako da voda cirkuliše kroz sistem, zatim

treba ukloniti rasprskivače i filter, pa ceo

sistem isprati vodom sa dodatkom nekog

deterdženta ili namenskog proizvoda koji

se koristi za čišćenje prskalice.

Slika 9. Izgled savremena prskalice

Čišćenje i pranje prskalice potrebno je obaviti na mestima koja su namenski određena za

to, ako takvih mesta nema , što je čest slučaj u našim atarima, onda je najbolje da se čišćenje i

pranje prskalice obavi u polju. Ovaj posao nikako ne treba obavljati u ekonomskom dvorištu

ili na mestima na kojima bi se voda korišćena za čišćenje i pranje prskalice mogla pomešati sa

vodom iz reka ili kanala što bi dovelo do zagađenja životne sredine.

Svaki poljoprivredni proizvođač mora znati i sledeće:

da su sredstva koja se koriste za zaštitu bilja OTROVI

da se uvek prilikom pripreme i primene pesticide moraju koristiti zaštitna odela

da se prilikom tretiranja koristi traktor sa kabinom

da je za vreme prskanja obavezno imati posudu čiste vode

da se prskanje izvodi po mirnom vremenu bez vetra, jedino ako su na prskalici

montirane dizne protiv vetra (anti-drift dizne) tretiranje je moguće obaviti i po vetru

brzine do 5 m/s

da je najbolje vreme za tretiranje pesticidima rano ujutru ili predveče


18

da je tretman potrebno izvesti na temperaturama između 5° i 25°C, kako ne bi došlo

do oštećenja na usevu i slabog delovanja primenjenih pesticida.

Dipl. ing. Željko Ančevski


19

4. Zimsko prskanje voćaka

Zimsko prskanje voćaka je obavezna mera u intenzivnim zasadima i obično se radi posle

rezidbe tokom februara i marta meseca, odnosno tokom mirovanja vegetacije. Kod koštičavog

voća, tretman se može raditi do fenofaze kraja bubrenja pupoljaka,dok kod jabučastog voća

do fenofaze mišje uši.

Ovim tretiranjem, vrši se pre svega, opšta dezinfekcija voćaka, naročito rana od rezidbe i

oštećenja od mraza i drugih fizičkih oštećenja voćaka. Sprečavaju se infekcije koje

prouzrokuju bakterije (prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog i jabučastog

voća) i bolesti (šupljikavosti lista koštičavog voća, kovrdžavost lista breskve, sušenje cvetova

i grančica koštičavog voća, čađava krastavost i sl.). Takođe se suzbijaju i prezimljujuće forme

štetnih insekata ( lisnih minera, smotavaca lista i ploda, krvave vaši, crvenog pauka isl.) koje

se nalaze na kori, pukotinama i naborima grana voćaka. Da bi smo utvrdili i predvideli

brojnost populacije u sezoni, obavljamo zimski pregled voćaka i na osnovu toga određujemo

sa kojim sredstvima i dozama ćemo raditi tretman.

Od sredstava za zaštitu bilja za zimsko prskanje mogu se koristiti mineralna ulja (Galmin,

Belol, Letol, Ogriol, Eos ulje i sl),bakarni preparati (Bakarni oksihlorid 50, Cuprozin,

Funguran OH, Vitra WP,Neoram i sl.) i gotove formulacije - mineralno ulje + bakar (Plavo

ulje, Crveno ulje, Modro ulje). Za ove tretmane obično se koriste kombinacije mineralnog ulja

u koncentraciji 2-4% i bakarnih preparata u koncentraciji 0,5-0,7% (gotove formulacije se

primenjuju u koncentraciji 2-3%) i po potrebi se dodaju insekticidi na bazi piretroida, ili

organofosfata zbog pojačavanja insekticidnog dejstva. Mineralana ulja fizički onemogućavaju

respiraciju (guše) svih stadijuma insekata i grinja,a bakar je kontaktni fungicid i baktericid.

Zimsko tretiranje se obavlja kada su stabla voćaka suva i spoljašnja temperature iznad 5°C

(najbolje je oko 10°C), da bi se izbeglo izmrzavanje pesticida i moguća fitotoksičnost na

tretiranim biljkama. Raditi po tihom vremenu bez vetra i bitno je da se voćke dobro okupaju i

istretira celo stablo.Prilikom tretiranja obavezno koristiti zaštitnu opremu zbog velike

otrovnosti ovih preparata.

Slika 10 i 11.Zimsko prskanje voćaka atomizerom sa tornjem

Dipl.ing. Dejan Pantelić


20

5. Suzbijanje obične kruškine buve (Psylla pyri)

Kruškina buva je monofag – što znači da se hrani isključivo na krušci. Godišnje ima 5 i više

generacija, a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja zasada. To je štetočina

intenzivne proizvodnje, u suprotnom u napuštenim zasadima nema ni kruškine buve. Štete

čine larve koje se hrane sišući sokove iz biljke. Javljaju se u vidu kolonija i ishranom mogu

izazvati potpuni zastoj rasta. Proizvode obilno mednu rosu i to su indirektne štete koje znaju

biti veoma značajne zbog toga što se na mednoj rosi razvija gljiva čađavica. Imago

prezimljava u krušiku i sa aktivnošću započinje već na temperaturama većim od 5°C kada se

mogu uočiti u zasadu. Polaganje jaja počinje na temperaturama od 10°C. U toku mirovanja

vegetacije ili u vreme dok još nema lisne mase, ženke polažu jaja u naborima pupljaka

ubadajući ih u koru. Tokom vegetacije jaja su položena na naličju pa i na licu lista. Sveže

položena jaja su bela, potom svetlo žuta pa tamno žuta da bi se pred piljenja mogle videti

ocele buduće larve. Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok

sokova a to su vršni letorasti, u pazuhu listova,ulaze i u cvetove, čašice plodova lučeći pri

ishrani obilnu mednu rosu. Što je zasad bolje ishranjen i bolje zaliven to je lučenje medne

rose intenzivnije.

Pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu, uravnotežiti

mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno. Ovo su sve mere koje

doprinose da nema previše intenzivnog

prirasta na stablu. Međutim, ni željeni

prinosi se ne mogu ostvariti ako se

redukuju sve ove mere, pa je hemijsko

suzbijanje najčešće i osnovna mera borbe.

Ako je u zasadu kruške bila brojna

populacija kruškine buve,prvo suzbijanje

treba sprovesti još u jesen suzbijanjem

imaga da bi se smanjila populacija koja

ostaje na prezimljavanju. Tada se pre

pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog

opadanja lišća primenjuju preparati na bazi

piretroida kao što su Talstar 10 EC,Fastac

10 EC,Decis 2,5EC,Fury 10 EC I drugi. Slika 12. . Kolonija larvi kruškine buve

U rano proleće, pre polaganja jaja primenjuju se mineralna ulja sa ciljem da se zamaskira

“miris” kruške i ženke dovele u zabunu gde treba da polože jaja. Registrovano je više

preparata za tu namenu: Belo ulje, Galmin, Crveno ulje i dr. I u ovom periodu se može

sprovesti i suzbijanje imaga primenom insekticida na bazi piretroida, ukoliko to nije uradjeno

tokom jeseni. Ova mera ima za cilj sprečiavanje razvučenog polaganja jaja što predstavlja

veliki problem za kasniju borbu sa ispiljenim larvama.

Na početku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio

moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego što kruškina buva formira kolonije i

počne sa lučenjem medne rose. U vreme pred piljenje larvi tj.kada se pojave prve larve, a

većina jaja bude tamno žuta primenjuju se insekticidi koji deluju na inhibiciju nove sinteze

masti kod larvi kao što su Movento 100-SC i Envidor 240 SC. Ovo su insekticidi sa dugim i

sporim inicijalnim delovanjem i ako se primene pravilno visoko su efikasni. U periodu pil

masovnog piljenja larvi primenjuje se insekticid na bazi aktivne materije abamektin: Vertimec

018-EC,Abastate. Treba znati pri primeni da se ova aktivna materija brzo razlaže na višim

temperaturama. Zato se njemu mogu dodati mineralna ulja u koncentraciji od 0,25% Belog


21

ulja, za produženje trajanja preparata (perzistentnosti). Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-

14 dana zbog razvučenog perioda piljenja larvi. Ako je došlo do formiranja medne rose

,insekticidima se dodaje Silwett L-77.

Ako postoji u zasadu intenzivan prirast, u drugoj polovini leta,krajem jula i u avgustu mesecu,

može populacija kruškine buve da se jako poveća. Iz tog razloga je održavanje brojnosti na

početku vegetacije od presudnog značaja kao i ne preterano đubrenje i navodnjavanje krušika.

U letnjem periodu se primenjuju insekticidi na bazi abamektina uz dodatak Silwett-a ako je

došlo do formiranja medne rose.

Dipl.ing. Vesna Jovančić


22

6. Zbrinjavanje ambalaže od sredstava za zaštitu bilja

Primena sredstava za zaštitu bilja je sastavni deo savremene poljoprivredne

proizvodnje.Međutim,rešavanje ambalažnog otpada od pesticida je do sada bilo nerešeno

pitanje. Kod poljoprivrednih proizvođača treba da postoji saznanje o stepenu opasnosti koji

može da prouzrokuje neadekvatno odlaganje ambalažnog otpada.Godinama smo svedoci

divljih deponija sa odloženim kutijama i flašama kao i razbacanom ambalažom po putevima

i njivama. Stupanjem na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu (Sl.gl. RS 36/2009)

svi proizvođači i uvoznici sredstava za zaštitu bilja su u obavezi da zbrinu adekvatno

ambalažni otpad koji potiče od njihovih proizvoda.

Proizvođači,uvoznici ,pakeri/punioci i isporučioci su dužni da obezbede sakupljanje

,razvrstavanje i odnošenje otpada ili da angažuju operatera koji će taj posao učiniti umesto

njih.Ovaj članak ima za cilj da obavesti poljoprivredne proizvođače o načinu postupanja sa

ambalažom kao i o tome ko je od operatera i na koji način angažovan za sakupljanje

ambalaže od pesticida.

Kako postupiti sa ambalažom posle sipanja sadržaja u prskalicu?

Postoje dva osnovna načina za ispiranje prazne ambalaže:metodom ispiranja pod pritiskom i

metodom trostrukog ispiranja.Osnovno je da se bilo koji od ovih načina primeni odmah po

pražnjenju boce,jer će se osušeni pesticid teško sprati sa zidova ako se osuši.Voda

upotrebljena za ispiranje ambalaže sipa se u rezervoar prsaklice i iskoristiće se za

pripremanje rastvora za tretiranje.Metod trostrukog ispiranja može se primeniti za ispiranje

plastične,staklene i metalne ambalaže manje zapremine (do 25 lit) podrazumeva primenu

sledećih postupaka (prema uputstvima iz Uprave za zaštite bilja):

1.isprazniti sadržaj u rezervoar prskalice i ostaviti da se ocedi 30 sekundi

2.dodati vodu do 1/3 zapremine ambalaže

3.zatvoriti ambalažu originalnim zatvaračem i snažno promućkati sadržaj

4.skinuti zatvarač i pustiti da voda kojom je izvršeno ispiranje iscuri u rezervoar prskalice i

ostaviti da se ocedi 30 sekundi

5.ponoviti postupak još dva puta ,s tim da se ,svaki put pri ponavljanju postupka ispiranja

,koristi čista voda.

6.U skladu sa mogućnostima – oprati i navoje ambalaže i zatvarača

7.Ispranu ambalažu probušiti da ista ne bi bila ponovo korišćena

8.Ispranu ambalažu odložiti u posebnu vreću,specijalno napravljenu za odlaganje ambalažnog

otpada od sredstava za zaštitu bilja.Zatvarače odložiti odvojeno od boca.

Metod ispiranja pod pritiskom zahteva primenu specijalnih raspršivača koji usmeravaju mlaz

čiste vode u unutrašnjost ambalaže pod visokim pritiskom.Nastali vodeni rastvor sliva se u

rezervoar prskalice.Ispiranje pod pritiskom je mnogo brže i efikasnije.Savremene prskalice

imaju u svom sastavu ovaj sistem za ispiranje ambalaže.

Isprana ambalaža se odvaja od čepa i navoja i probuši na tri mesta da bi se onemogućila za

neku drugu upotrebu.Pri postupku ispiranja kao i pri primeni pesticida neophodno je koristiti

ličnu zaštitnu opremu.Ukoliko nije moguće isprati i zapušač,naročito njegove unutrašnje

navoje,trostruko ispranu ambalažu skladištiti odvojeno od čepova i na bezbedno

mesto.Prazna ambalaža treba da ima deklaraciju da bi se znalo poreklo pesticida.

Postupak trostrukog ispiranja koji je sproveden na napred opisan način smanjuje sadržaj

ostataka pesticida u tolikoj meri da se takva ambalaža može prevesti u kategoriju neopasnog

otpada. U tabeli je rezultat jednog istraživanja koje je sprovedeno u cilju ispitivanja sadržaja

aktivne materije koji ostaje u ispražnjenoj ambalaži,posle svakog koraka u postupku

trostrukog ispiranja (izvor: Obuka poljoprivrednih proizvođača za primenu pesticida,MPVŠ,

Uprava za zaštitu bilja 2007.)


23

Tabela 7. Rezultati ispitivanja sadržaja aktivne materije koji ostaje u ispražnjenoj

ambalaži,posle svakog koraka u postupku trostrukog ispiranja

Korak ispiranja Ostatak pesticida

Neposredno posle pražnjenja 14,2g

Posle prvog ispiranja 0,2g

Posle drugog ispiranja 0,003g

Posle trećeg ispiranja 0,00005g

Ambalaža koja je isprana trostruko može dobiti karakter neopasnog otpada čime je postupak

za njeno uništavanje znatno pojednostavljen i manje košta.Ovakva ambalaža se može

reciklirati npr. ponovo iskoristiti za proizvodnju ambalaže.Trostruko isprana ambalaža se

pakuje u džakove ili u kontejnere za tu namenu a čepovi i navoji se smatraju i dalje opasnim

otpadom i pakuju se u posebne džakove za čuvanje opasnog otpada.Kontejnere ili džakove za

odlaganje ambalažnog otpada obezbeđuje operater zadužen za prikupljanje ambalažnog

otpada.

Šta dalje činiti sa ovako tretiranom i spakovanom ambalažom.

U ovom momentu,a to je početak 2013.godine obveznici , uvoznici i proizvođači sredstava

za zaštitu bilja su angažovali operatere koji vrše prikupljanje ambalaže za njih .Prikupljanje

vrše sledeći operateri:

- Operater SECOPAK –zbrinjava ambalažu od sredstava za zaštitu bilja za potrebe članica inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji – SECPA (Serbian

Crop Protection Association):BASF Srbija d.o.o.,Bayer d.o.o.,DuPont SRB

d.o.o.,Dow Agro Science,Syngenta Agro d.o.o.I Magan Agrochemicals d.o.o.,web site

adresa: www.secpa.rs i www.secopak.com

- Operater Ekostar pak sa svojim podoperaterom Envipak koja prikuplja ambalažu od pesticida proizvođača Galenika Fitofarmacija a.d.,Agromarket kao I VST Hemovet,

internet adresa:www.envipack.rs

- Proizvođač Chemical Agrosava prikuplja svoj ambalažni otpad od onih kupaca sa kojima sa kojima ima sklopljen Ugovor o zbrinjavanju opasnog I neopasnog

ambalažnog otpada od pesticida.

Ono što korisnici sredstava za zaštitu bilja treba da znaju jeste da je potrebno da razdvoje

ambalažu prema proizvođačima pesticida tj. da na džakovima obeleže kom proizvođaču

pesticida pripada ambalaža.

Za sada operateri dolaze po pozivu kod poljoprivrednih proizvođača koji imaju veće količine

ambalažnog otpada.U narednom periodu radiće se na uspostavljanju sistema zbrinjavanja

ambalažnog otpada koji podrazumeva formiranje sabirnih mesta na kojima će se organizovati

preuzimanje ambalaže od individualnih (manjih) korisnika sredstava za zaštitu bilja čime bi

se sprovela šira i sveobuhvatna akcija za rešavanje ovog važnog problema.

Dipl.ing zaštite bilja

Jovančić Vesna

http://www.secpa.rs/http://www.secopak.com/


24

7. Monilija koštičavog voća Pojedinih godina monilija može izazvati velike štete u zasadima koštičavog voća.Pre svega

ova gljiva napada : višnju , trešnju , šljivu , kajsiju i breskvu i kod ovih voćnih vrsta štete su i

najveće.

Kod monilije moramo razlikovati dve vrste: Monilia laxa koja izaziva sušenje cvetova i

grančica i Monilia Fructigena koja izaziva trulež plodova.Monilia laxa i Monilia fructigena

su nazivi konidijskih formi ovih bolesti dok se savršene forme ovih bolesti javljaju veoma

retko (apotecije) i nazivaju se Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.

Vlažno vreme pogoduje razvoju ovih bolesti , tako da štete na koštičavim voćnim vrestama

mogu da budu veće od 50%. Infekcije nastaju u fazi cvetanja preko žiga tučka , zaraženi

cvetovi se suše a micelija ove gljive nastavlja širenje preko cvetne drške do mladara kada se i

oni suše i propadaju. Do ovih simptoma dolazi u vreme cvetanja i odmah nakon cvetanja.

Štete od ovog patogena naročito su velike ako u vreme cvetanja ovih voćnih vrsta nastupi

kišovito vreme.Za infekciju je dovoljno i ako su jake i dugotrajne rose , posebno u dolinama

reka ili lokalitetima gde je otežano provetravanje pa je biljna masa vlažna duže od 8 časova ,

kada se ostvaruju uslovi za infekciju cvetova.

Sasušeni cvetovi i listovi na osušenim letorastima ostaju na voćkama i posle opadanja lišća.

Što se tiče Monilie Fructigene koja je prouzrokovač truleži plodova do infekcije od ove

bolesti dolazi pre svega kroz povrede na plodovima bilo da su one izazvane od insekata i ptica

, mehaničke prilikom berbe plodova ili zbog pucanja plodova izazvanog viškom vode.Zaraza

se ostvaruje konidijama ove gljive a takvi plodovi postepeno gube vlagu , suše se i na kraju

mumificiraju , ostaju na granama do naredne godine i oredstavljaju izvor zaraze za narednu

vegetaciju.

Na sasušenim cvetovima letorastima i plodovima obrazuje se konidijski stadijum ove gljive u

vidu gomilica pepeljast boje. Gljiva prezimljava kao micelija u zarašenim delovima biljke , u

rak ranama , u kori zarašenih grančica kao i u mumificiranim plodovima koji su ostali na

stablu.

Kod suzbijanja ove bolesti kao osnovnu meru trebamo mehanički tj. rezidbom ukloniti sve

zaražene grane i grančice. Ovu rezidbu trebalo bi uraditi posle pojave simptoma bolesti tj.

letnjom rezidbom a ne čekati zimsku rezidbu.Ukoliko je nešto obolelih grana ostalo ili su se

naknadno osušile to treba ukloniti zimskom rezidbom kako ne bi predstavljale izvor zaraze za

narednu godinu. Kod uklanjanja osušenih grana treba obuhvatiti i nešto zdravog tkiva jer se

micelija širi kroz grančice a mi sa sigurnošću ne znamo dokle je zaraza dospela.

Slika 13. Monilija na cvetu Slika 14. Monilija na granama Slika 15. Monilija na plodu

Od hemijskih mera borbe dovoljno je uraditi dva do tri tretmana u vreme cvetanja ovih voćnih

vrsta. Prvi tretman treba sprovesti u vreme belih balona (ukoliko je vreme kišovito) a


25

najkasnije do početka cvetanja (10% otvorenih cvetova).Drugi tretman treba sprovesti u fazi

punog cvetanja do početka precvetavanja. Ukoliko je u vreme cvetanja ovih voćnih vrsta

hladno i kišovito vreme , kada dola do produžavanja perioda cvetanja , između ova dva

tretmana potrebno je uraditi još jedan tretman kako bi cvetovi u toku celog perioda cvetanja

bili zaštićeni od ove bolesti. Ovo je posebno slučaj kod višnje sorte Oblačinska koja ima

neujednačeno cvetanje tj. razvučen period cvetanja posebno u uslovima vlažnog I hladnog

proleća.

Od preparata za hemijsku zaštitu preporučuje se primena fungicida:

-CHORUS 75 WG (Ciprodinil) – 300 gr/ha

-PIRUS 400SC (Pirimetanil)- 1,00 l/ha

- SIGNUM (Boskalid+Piraklostrobin)- 0,5-0,75 kg/ha

-OCTAVE (Prohloraz manganhlorid)-0,04kg/ha

-MIRAGE (Prohloraz manganhlorid)- 0,5 l/ha

-KUBIK PLUS (Iprodion + tiofanat metal) 2,5 l/ha

-GALOFUNGIN (Karbendazim) 0,05 %

Ove tretmane treba obaviti po mirnom i tihom vremenu, bez vetra , sa 500 litara vode po

metru visine krošnje. Za ova dva ili tri tretmana u fazi cvetanja treba koristiti preparate sa

različitim aktivnim materijama jer Monilija brzo stvara rezistentnost prema aktivnim

materijama ovih preparata, koji se koriste za njeno suzbijanje.

Prilikom primene preparata za zaštitu bilja treba se pridržavati uputstva za primenu propisane

od proizvođača, kako preporučenoh količina i koncentracija tako i mera zaštite onih koji

rukuju ovim preparatima.

Savetodavac

Dipl.ing Dragan Stefanovski


26

III AGROEKONOMIJA

1. Značaj kompostiranja na domaćinstvu Kompostiranje je bioagrotehnička mera koja koristi organsku biomasu pri čemu se ona

biotermički razlaže i transformiše u korisno organsko đubrivo - kompost.

Kompost je organski oplemenjivač zemljišta koji se koristi kao organsko đubrivo, deo

zemljišne smeše ili za malčovanje zemljišta u bašti.

Postoje različite metode kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila, preko

savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje, pa do kompostiranja pomoću glista.

U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobađa u obliku ugljen-

dioksida. Deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih ćelija, dok se deo

ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno učestvuju u procesu degradacije

organskog ugljenika. Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom

kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.

Kvalitet proizvedenog komposta i vreme kompostiranja zavise od primenjene tehnologije, ali

i od sastava početne kompostne mase. Šest je osnovnih tipova izvornih materijala ili sirovina

za kompostiranje (Thompson, 2001):

Slika 16. i 17. Kompost

1. ostaci pri preradi hrane: materijal za kompostiranje nastao nakon prerade voća, povrća,

žitarica i mesa,

2. stajnjak i poljoprivredni nusproizvodi nastali u prasilištima, tovilištima, inkubatorima,

farmama, staklenicima, plastenicima i na drugim površinama,

3. ostaci iz šumarstva i drvne industrije uključujući koru drveta, piljevinu i vlaknaste ostatke

pri proizvodnji papira,

4. biootpad ili otpadni mulj nastao biološkim tretiranjem otpadnog mulja u postrojenjima za

pročišćavanje i recikliranje otpadnih voda,

5. lišće, žbunje, grančice i ostali biljni ostaci kao otpad iz dvorišta, okućnica i vrtova,

6. separirani organski otpad koji sadrži sortirane kompostirajuće frakcije komunalnog otpada.

Osnovni ciljevi kompostiranja različitih organskih sastojaka su:

1. razgradnja organskog dela otpada podložnog procesima truljenja u stabilno stanje i

proizvodnja sastojaka koji se mogu koristiti kao poboljšivač zemljišta ili u neke druge korisne

svrhe,


27

2. razgradnja otpada u korisni proizvod; kompostiranje može biti ekonomski isplativije u

poređenju sa alternativnim odlaganjem otpada i može biti ekološki prihvatljivije nego

konvencionalni načini odlaganja otpada,

3. dezinfekcija patogenima inficiranog organskog otpada tako da može biti korišćen na

siguran način,

4. biološka razgradnja i privremena inaktivacija opasnog otpada kompostiranjem

Prelazak sa odluke da se otpaci bacaju na njihovo korišćenje u velikoj meri zavisi od stepena

društveno-ekonomskog razvoja, svesti i politike. U našoj zemlji osim manjih količina

klasičnih biljnih komposta koji se koriste kao organska đubriva, drugi organski otpaci nisu se

koristili.

Koristi koje se mogu ostvariti primenom otpada su:

• zaštita i unapređenje životne sredine (zdravija i kvalitetnija životna sredina),

• smanjenje ukupne količine otpada na osnovu kompostiranja,

• smanjenje obima spaljivanja organskih otpadaka,

• širenje kompostiranja na otpadne vode i druge organske frakcije,

• primena komposta u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i za melioracije zemljišta.

Zbog visokog sadržaja organske materije, kompost ima povoljno meliorativno dejstvo na

poboljšanje vodnog, vazdušnog, toplotnog i biološkog režima. Usled većeg sadržaja

mineralnih materija u odnosu na stajsko đubrivo, može da zameni mineralna đubriva. Može se

koristiti za „oživljavanje“ devastiranih i poboljšanje produktivne sposobnosti degradiranih

površina, u šumarstvu, a kao supstrat i u proizvodnji različitih biljnih vrsta.

Savetodavac :

Dipl ing. Huanita Milutinović

Izvor:

1. http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/08.pdf 2. http://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-

zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.html

3. http://www.kompostiranje.hr/

http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/08.pdfhttp://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.htmlhttp://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.htmlhttp://www.kompostiranje.hr/


28

2. Značaj integrisane proizvodnje Integralna proizvodnja/poljoprivreda je poljoprivredni sistem koji proizvodi visoko kvalitetnu

hranu i druge proizvode koristeći se prirodnim resursima i mehanizmima regulacije da bi se

smanjili elementi koji dovode do zagađenja i da se osigura održiva poljoprivreda.

Naglasak se stavlja

• na holistički sistemski pristup koji uključuje čitavo gazdinstvo kao osnovnu jedinicu,

• na centralnu ulogu ekosistema,

• na balansirane cikluse hranljivih materija i

• na dobrobit svih vrsta na životinjskom gazdinstvu.

Očuvanje i unapređenje plodnosti zemljišta, raznolikog okruženja i pridržavanje etičkih i

društvenih kriterijuma su važne komponente.

Biološki, tehnički i hemijski metodi pažljivo su balansirani uzimajući u obzir zaštitu prirodne

sredine, profitabilnost i socijalne zahteve. Koncept je zasnovan na korišćenju prirodnih

resursa i regulatornih mehanizama kako bi se zamenili potencijalni zagađujući inputi i

osigurala održiva proizvodnja. Agrotehničke mere i biološke/fizičke/hemijske metode

se pažljivo biraju i uravnotežuju, uzimajući u obzir zaštitu zdravlja kako proizvođača tako i

potrošača i životne sredine. Bitne komponente Integrale proizvodnje su očuvanje i poboljšanje

plodnosti zemljišta, biodiverzitetu u životnoj sredini i poštovanju etičkih i socijalnih

kriterijuma. Sve biološke, tehničke i hemijske metode su pažljivo uravnotežene uzimajući u

obzir zaštitu životne sredine, profitabilnost i socijalne zahteve.

Ciljevi IP su sledeći:

Integrisanje prirodnih resursa i regulatornih mehanizama u poljoprivrednim aktivnostima;

Osiguravanje održive proizvodnje kvalitetne hrane i ostalih proizvoda kroz ekološki bolje i sigurne tehnologije;

Održavanje prihoda na farmi;

Eliminisanje ili smanjenje izvore zagađenja životne sredine izazvane poljoprivrednim aktivnostima;

Podržavanje multifunkcionalnosti poljoprivrede;

Principi IP su:

IP se primenjuje samo holistički;

Smanjenje eksternih troškova i neželjenih uticaja;

Implementacija IP na celoj farmi;

Znanje poljoprivrednika o IP mora stalno da se usavršava;

Stalno održavanje stabilnosti agro eko sistema;

Ishrana biljaka mora biti uravnotežena, plodnost zemljišta se mora čuvati i poboljšavati;

IPM - Integralna Zaštita Bilja je osnova za donošenje odluka o zaštiti useva;

Podržavanje biodiverziteta;

Ukupan kvalitet proizvoda je bitna karakteristika održivosti kvaliteta poljoprivrednog proizvoda;

Dobrobit životinja.


29

Integralna zaštita bilja (IPM) je deo Integralne Proizvodnje koji se odnosi na suzbijanje

štetočina i bolesti. IPM program koristi aktuelne i sveobuhvatne informacije o štetočinama i

njihovoj interakciji sa životnom sredinom. Ove informacije, zajedno sa raspoloživim

metodama za kontrolu štetočina i bolesti, se koriste za ublažavanje štete i posledica na

najekonomičniji način i uz najmanju moguću opasnost po ljude, imovinu i životnu sredinu.

IPM ne predstavlja jedinstven metod kontrole, već serija odluka koje se donose na osnovu

evaluacije pojave štetočina i bolesti, i primene najefikasinijih metoda kontrole koja ne

ugrožava ekosistem. U praksi, IPM proizvođači koji su svesni potencijalnih zaraza, prate

sledeća četiri koraka:

1. Procena ekonomske štete na osnovu praga štetnosti 2. Identifikovanje i praćenje štetočina - IPM program radi po principu praćenja i

preciznog identifikovanja štetočina, kao bi se donele odgovarajuće odluke o kontroli u

skladu sa pragom štetnosti.

3. Prevencija - takvu negu useva i primenu onih agrotehničkih mera koje sprečavaju ili minimalizuje mogućnost da one postanu pretnja (plodoreda, izbor otpornih sorti i

sađenje zdravog sadnog materijala/semena).

4. Kontrola - Preduzimaju se efektivne mere, uključujući hemikalije kao što su feromoni koji će onemogućiti razmnožavanje štetočina, ili nekih mehaničkih metoda.

Savetodavac :

Dipl ing. Huanita Milutinović

Izvor:

1. http://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-

bilja-ipm 2. http://www.iobc-

wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdf

http://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-bilja-ipmhttp://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-bilja-ipmhttp://www.iobc-wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdfhttp://www.iobc-wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdf


30

IV INFORMATIKA

1. Predstavlјanje KnWeb Internet aplikacije

Koristeći Internet aplikaciju "KnWeb" može se pretražiti baza podataka katastra

nepokretnosti. Baza podataka predstavlјa centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u

Republici Srbiji i sadrži podatke koji se održavaju u službama za katastar nepokretnosti

Republičkog geodetskog zavoda.

Aplikacija se nalazi adresi http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/.

Slika 18. Početna stranica KnWeb aplikacije

Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o nepokretnostima

i pravima na njima. Katastar nepokretnosti sadrži podatke o zemlјištu (naziv katastarske

opštine, broj, oblik, površinu, način korišćenja, bonitet, katastarsku klasu i katastarski prihod

katastarske parcele), zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, kao posebnim delovima

zgrada (položaj, oblik, površinu, način korišćenja, spratnost i sobnost) i drugim građevinskim

objektima, kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ograničenjima.

Što se tiče informacija koje se mogu dobiti, pretraživanjem baze podataka dobijaju se samo

osnovne informacije o nepokretnosti i osnovne informacije o imaocima prava (ime i prezime

http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/


31

odnosno naziv pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Prema Zakonu o zaštiti podataka

o ličnosti nije moguće pretraživati podatke po matičnim brojevima imaoca prava, niti se ova

informacija prikazuje kod pregleda podataka.

Nakon biranja opcije “Javni pristup” otvara se prozor na kome se može birati administrativna

opština za koju želimo da pretražimo bazu podataka.

Posle ove operacije sledi biranje katastarske opštine i u okviru nje pretraživanje katastarskih

parcela, odnosno pretraživanje objekata preko adrese (Slika 19.).

Slika 19. Biranje administrativne opštine

Pretraživanje baze podataka katastra nepokretnosti se može vršiti na dva načina:

preko broja parcele (broj parcele može se uneti u formatu [br.parcele/pod.br.parcele])

preko adrese (kucaju su početna slova naziva ulice, najmanje 2 znaka, a ubrzo nakon toga

dobiće se lista sa nazivima ulica koja počinju slovima koji su prethodno uneti. Preporučuje se

biranje ulice iz liste. Mogu se uneti i latinični znaci, aplikacija će ih automatski konvertovati

u ćirilicu.

Za kućni broj unosi se osnovni broj. Web aplikacija će prikazati sve objekte koji imaju traženi

kućni broj na navedenoj adresi, zatim se bira želјena nepokretnost. Na primer, ako se

pretražuje kućni broj 1 kao rezultat pretrage dobiće se svi objekti sa tim brojem 1, 1a, 1b, 1c,

itd.

Kao primer korišćenja navodi se rezultat pretrage parcele sa katastarskim brojem 1000 u

Izbištu.

Pretraživanje

katastarskih

parcela

Pretraživanje objekata

preko adrese


32

Slika 20. Unos broja parcele KO Izbište i verifikacionog koda

U prozor “broj parcele” unosi se željeni broj, u našem slučaju 1000, a potvrdni (verifikacioni)

kod je vid zaštite od automatskog preuzimanja podataka od strane računara koji obavlja datu

operaciju automatski (Slika 20).

Rezultat pretrage predstavlja sledeći prozor:

Slika 21. Rezultat pretrage parcele sa katastarskim brojem 1000 u Izbištu

Za uneti broj parcele, dobija se tabelarni pregled Podaci o zemlјištu (parcela i delovi parcela)

sa osnovnim podacima: broj parcele, broj dela parcele, površina u m², ulica/potes, način

korišćenja zemlјišta i vrsta zemlјišta (Slika 21.). Ukoliko postoje objekti na izabranom delu

parcele, dobiće se tabelarni pregled Podaci o zgradama i drugim građevinskim objektima

(objekti na izabranom delu parcele). Podaci koji se mogu videti su: ulica, kućni broj, kućni


33

podbroj, površina u m², način korišćenja objekta i status objekta. Posebni delovi izabranog

objekta ukoliko postoje sadrže podatke o: evidencijskom broju, broju ulaza, broju stana,

podbroju stana, načinu korišćenja i korisnoj površini u m².

Da bi se pojavio tabelarni pregled o objektima, potrebno je da se prethodno selektuje red sa

parcelom za koju se traže podaci (u tabeli sa podacima o zemlјištu i parcelama), takođe za

tabelarni pregled o posebnim delovima objekata, potrebno je da se selektuje red sa objektom

za koji se traže podaci (u tabeli sa podacima o objektima).

Za selekciju određenog reda u tabelarnom pregledu potrebno je kliknuti na ikonicu . Za

pregled informacija o nepokretnosti u tabelarnom pregledu potrebno je kliknuti na ikonicu .

Selektovanjem i biranjem drugog reda u prozoru dobijenog rezultata (parcela 1000/2) iz Slike

21. dobijaju se sledeći podaci:

Slika 22. Detaljne informacije o parceli 1000/2

Strane su prilagođene za štampanje, potrebno je da se klikne na ikonicu u gornjem desnom

uglu strane.

Web aplikacija KnWeb predstavlja moćnu aplikaciju čija je svrha olakšavanje pristupa

podacima iz službi za katastar nepokretnosti zainteresovanim građanima, a ujedno se

rasterećuje i posao službe katastra nepokretnosti.

Bibliografija: Kratko uputstvo za korisnike sa sajta.

Savetodavac :

magistar tehničkih nauka Roman Magda


34

V LABORATORIJA

1. Postupak validacije i procene merne nesigurnosti dokumentovanih metoda

1.1. Određivanje sadržaja humusa po Tjurinu

Tokom 11.04.2012. na osnovu kriterijuma uputstva pr.2.06 o validaciji metoda i proceni

merne nesigurnosti, analizom uzorka 1-klu/12 dokumentovanom metodom DM.UP.4.05

Odredjivanje sadržaja humusa u zemljištu metodom po Tjurinu, volumetrijski, (izvršioci

analiza Dušica Orlić i Dragan Zec), potvrđeno je da je primenjena dokumentovana metoda

pouzdana za zahtevani opseg ispitivanja i da se može koristiti u Laboratoriji.

Izveštaj dostavio:

Živomir Petrović, dipl. hemičar

U prilogu je predstavljen tabelarni prikaz izvršenih analiza, grafička predstava i statistička

obrada prikupljenih podataka.


35

1. Cilj validacije

Laboratorija za ispitivanje PSS Agrozavod Vršac koristi dokumentovanu metodu DM

UP.4.05 Određivanje sadržaja humusa u zemljištu metodom po Tjurinu (volumetrijski).

Prema zahtevu standarda SRPS ISO/ IEC 17025 tačka 5.4. laboratorija treba da validuje

nestandardne metode, odnosno da pruži objektivne dokaze da su zadovoljeni pojedinačni

zahtevi za predviđenu specifičnu namenu.

2. Opis validacije

U ovom radu prikazani su rezultati validacije nestandardnih dokumentovanih metoda .

Određene su karakteristike izvođenja :

1. Tačnost (bliskost dobijene vrednosti tačnoj vrednosti)

2. Preciznost

- ponovljivost- preciznost koja odgovara merenjima izvršenim pod uslovima ponovljivosti

(ista metoda, isti analitičar, ista oprema, isti materijal, kratak period ispitivanja)

- reproduktivnost- tip preciznosti koji odgovara merenjima pod uslovima reproduktivnosti

(isti uzorak, ista metoda, drugi operater...)


36

Validacija dokumentovane metode DM UP.4.05 Određivanje humusa u zemljištu

metodom po Tjurinu

1. Metoda: Ispitivanje se obavlja po metodi istraživanja i određivanja hemijskih svojstava zemljišta

preporučenim od PRIRUČNIKA za sistemsku kontrolu plodnosti zemljišta i upotrebu đubriva

Beograd, 1968 godina.

Princip metode- odredjivanje humusa u zemljištu, metoda po Tjurinu sastoji se sledećem:

odmeri se 0.3 g vazdušno suvog zemljišta doda 0.1g Ag2SO4 kao katalizatora i prelije sa 10

ml 0.4N K2SO4, zatim se vrši tkz. mokro spaljivanje na rešou sa sa termoregulaciju, ohladi i

vrši titracija sa rastvorom 0.1N Morove soli uz antranilnu kis. kao indikator. Zabeleži se

potrošeni volumen Morove soli i vrši izračunavanje.Određivanje humusa metodom po Tjurinu

vrši se na osnovu UP.4.05

2. Reagensi:

H2SO4 c.c ; K2Cr2O7 p.a ; FeSO4 x(NH4 )2 x6 H2O ; N-fenil antranilna kiselina ; Na2CO3 za

spravljanje indikatora i Ag2SO4 (katalizator).

3. Rastvori:

-0.4N K2Cr2O7, u erlenmajer od 2 l odmeri se 39.20g K2Cr2O7 i prelije sa 1 l dest. vode,

zatim postepeno dodavati 1 l H2SO4 c.c uz stalno hlađenje. 0.1N Morova so. U normalni sud

od 1 l odmeriti 39.22 g Morove soli, dodati 20 ml H2SO4 c.c i dest. vodu do crte.

4. Oprema:

-Mlin za mlevenje zemlje- U.2.23

-Analitička vaga – M.1.07

-Tehnička vaga- M.2.31

-Sušnica U.2.01

-Rešo sa 6 radnih mesta sa termoregulacijom U.2.08

-Aparat za destilaciju vode U.2.03

Potrebno je još i automatske birete-2 kom, erlenmajer široko grlo 100 ml 60 kom. ,levkovi fi

45, 60 kom, 1 menzura od 25 ml, 1 menzura od 1 lit, 1 čaša od 250 ml, vegeglas za suvi

kalijum-bihromat, eksikator sa silikagelom, 1 špric boca mala, 1 kapalica za N-fenil

antranilnu kis. , 1 boca od 2 l za H2SO4 1:1 (V), 1 boca od 5 l za 0.4N za kalijum-bihromat.

4.1 Izračunavanje rezultata

Izračunavanje rezultata vrši se pomoću sledeće formule:

% humusa= 0.1724 x (Vs-Vt) x Fms , gde je Vs = zapremina slepe probe, Vt = zapremina

utrošene 0.1N Morove soli za odmereni uzorak zemljišta. Odvaga je najčešće 0.3 g

Fms= 30.00/br ml utrošenih za titraciju 0.1471 g K2Cr2O7— sledllllleća for

k


37

5. Prikaz izvršenih analiza, grafičko predstavljanje i statistička obrada podataka

Šifra

uzorka Izvršioci

Broj

humus (%) ponavljanja 1-k

lu/1

2

Ime i prezime

Dušica Orlić 1

1 2.72

2 2.73

3 2.68

4 2.65

5 2.69

6 2.70

1-k

lu/1

2

Ime i prezime

Dragan Zec 2

1 2.71

2 2.74

3 2.67

4 2.70

5 2.72

6 2.65

Sr. vrednost 2.70

STDEV 0.03

SV+2*STDEV 2.76

SV-2*STDEV 2.64

SV+3*STDEV 2.79

SV-3*STDEV 2.61

Uzorak 1-klu/12-zemljišni u poremećenom stanju pripremljen u skladu sa uputstvom UP.4.44

Sadržaj humusa u zemljištu metoda po Tjurinu br.ponavljanja: 12

Srednja vrednost: 2.70

STDEV: 0,03

Granica akcije=Sv±2xSTDEV (2.64 ; 2.76)

Granica upozorenja=Sv±3xSTDEV (2.61 ; 2.79)

Legenda:

D. Orlić

D. Zec

D.Orlić = D. Zec

Dijagonala / gornja, donja granica akcije

Srednja vrednost

Dijagonala / gornja, donja granica upozorenja

Unutarlaboratorijsko poređenje, uzorak 1-klu/12


38

Analiza dobijenih uzoraka:

-Sve kontrolne vrednosti u X-grafiku su unutar granica akcije

-Nema trenda rasta ni opadanja

Ispitivanjem predstavljenih serija 12 ponavljanja može se konstatovati da su metoda i

dobijeni rezultati pod kontrolom.

6. Zaključak

Na osnovu statističkih parametara može se zaključiti da se dokumentovana metoda DM

UP.4.05 pouzdana za određivanje sadržaja humusa u zemljištu.


39

Odredjivanje sadržaja humusa u zemljištu metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

Tačnost uzorak 1-klu/12

Odredjuje se analizom materijala iz medjulaboratorijskog poredjenja

Odgovor(Cf) % Odgovor(Csr) % Razlika(Cd) % Recovery(%)

1 2.72 2.640 0.08 96.97

2 2.73 2.640 0.09 96.59

3 2.68 2.640 0.04 98.48

4 2.65 2.640 0.01 99.62

5 2.69 2.640 0.05 98.11

6 2.70 2.640 0.06 97.73

Tačnost

min%Rec. 99.62

Max%.Rec. 96.59

Istinitost Sr.%Rec. 97.92

Odstupanje Isr.%Rec.-100I 2.08

Legenda:

Cf- vrednost dobijena iz ponavljanja

Csr-sred. vrednost medjulabor. poredjenja

Cd-razlika Cf i Csr


40

Odredjivanje sadržaja humusa metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

Ponovljivost uzorak 1-klu/12


Odgovor(C) %

1 2.72

2 2.73

3 2.68

4 2.65

5 2.69

6 2.70

Srednja vrednost X sr 2.70 %

Standardna devij. Sr 0.028809721 %

Relativna stan.devijacija

reproduktivnosti %RSDr 1.067

uz K= 0.5


41


Preciznost/uzorak 1-klu/12


Odgovor(C1) % Odgovor(C2) % Srednja vred. % st.dev. var.(s

2) sum(var)

1 2,72 2,74 2,715 0,0071 0,0001

0.0033

2 2,73 2,74 2,735 0,0071 0,0001

3 2,68 2,67 2,675 0,0071 0,0001

4 2,65 2,70 2,675 0,0354 0,0013

5 2,69 2,72 2,705 0,0212 0,0004

6 2,70 2,65 2,675 0,0354 0,0013

Ukupna srednja vrednost X sr 2,696

Std. srednje vrednosti Sx 0,0256255 %

Std u okviru grupe Sw=((var)/p)1/2 0,02345208 %

Std u izmedju grupa Sb 0,01953274 %

Ukupna stdev. St 0,03052094 %

Relativna stdev RSD 1,132 %

Sb=(Sx2Sw

2/n)

1/2 P= 6

St=(Sb2+Sw

2)1/2


42


Unutarlaboratorijska reproduktivnost uzorak 1-klu/12


Odgovor(C1) %

Odgovor(C2) %

1 2,72 2,71

2 2,73 2,74

3 2,68 2,67

4 2,65 2,70

5 2,69 2,72

6 2,70 2,65

Srednja

vrednost xsr 2,695 % 2,697 %

Ukupna srednja vrednost xsr

2,696 %

Standardna devijacija Sd 0,02880994492 %

0,033115958 %

Stand.devij.reproduktivnosti SDR

0,01994492 %

Relativna standardna devijacija

reproduktivnosti %RSDR

0,740 %

Živomir Petrović, dipl. hemičar

Bilten –Agrozavod januar - Mart 2013

43

Documents

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA “AGROZAVOD” VRŠAC5.189.140.16/~svetodavstvo/sites/default/files/BILTEN 1 broj 2013.pdf · I RATARSTVO 1. Organska Proizvodnja Hrane - kako započeti