Pomorski saobraaj
Vodeni saobraaj obuhvata celokupan saobraaj koji se odvija na
vodenim povrinama (moru, jezerima, rekama, kanalima). Meutim,
daleko najvei znaaj u okviru vodenog saobraaja ima morski saobraaj.
Pomorski saobraaj obezbeuje oko 4/5 ukupnog transporta u
meunarodnoj trgovini, pri emu je posebno veliki udeo prevoza tereta
(nafta i naftni derivati, a u porastu su meunarodni morski prevozi
rasutih tereta, posebno uglja, ita, nerudnih sirovina ruda, uglja,
ita). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta
godinje. Pomorski transport preveze relativno mali deo ukupnog
fizikog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosenog
rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog
prevoza robe. Uporedo sa interkontinentalnim, meunarodnim
transportom, morski transport ostvaruje u velikom obimu prevoz
tereta sa velikom i malom kabotaom u granicama svoje zemlje. Velika
kabotaa plovidba brodova izmeu luka razliitih morskih basena (na
primer, Vladivostok Novorosijsk Arhangelsk), mala kabotaa prevozi
izmeu luka jednog mora (Bar Bari). Rokovi dostave roba u vodenom
transportu su najvei. To je povezano kako s velikim rastojanjima,
tako i sa injenicom da je svetska trgovaka flota jako zavisna od
meunarodne trgovine naftom.
Istorija pomorskog saobraaja je veoma duga (jo od Feniana, preko
starih Grka i Rimljana, pa sve do srednjeg veka i Velikih
geografskih otkria). Meutim, za dananji morski saobraaj od velike
vanosti su dogaaji sa poetka XIX veka: uspostavljene prvih redovnih
pomorskih linija irom sveta, posebno izmeu Evrope i Severne Amerike
(saobraaj na njima su odravali brzi jedrenjaci kliperi, iji je
razvoj kulminirao u periodu 18401870); pronalazak prvog broda na
mehaniki pogon (Clermont), koga je konstruisao 1807. godine Robert
Fulton (Klermon je odravao redovan saobraaj na reci Hadson, SAD);
prvo putovanje parobrodom preko Atlantika - parobrod Savannah je
prvi preao Atlantik 1919. godine (Njujork Liverpul) za 29 dana;
prva redovna transatlantska putnika linija uvedena je 1838. godine;
krajem XIX veka u Baltikom moru poinju da koriste prve feribote za
prevoz eleznikih kompozicija.
Clermont,1807. god.
Znaajna unapreenja parobroda predstavljali su: uvoenje elise
(1840) i eline armature (1860). Zo je uticalo na poveanje uea
parobroda u tonai svetske mornarice, koje je 1850. godine iznosilo
samo 6%, a 1892. godine ve 50%. Istorijski znaaj u pomorskom
teretnom saobraaju ima brod Protos, koji je 1880. godine dovezao na
Londonsko trite zamrznuto meso iz Australije, ime je poeo
prekookeanski prevoz lako kvarljivih proizvoda (mesa, maslaca,
citrusovog voa, banana). Po obimu tereta i proizvodnosti rada
morski saobraaj prevazilazi sve druge vrste saobraaja. Cena prevoza
tereta morskim putem je najnia od svih vrsta saobraaja.
Proizvodnost rada u morskom transportu je 5-6 puta vea, nego u
eleznikom i renom, a cena je gotovo 2 puta manja nego u tom vrstama
transporta. Najefikasnije je korienje morskog saobraaja pri prevozu
tereta na velika rastojanja, dok je morski prevoz u unutranjem
prometu (mala kabotaa) manje efikasan. Za ostvarivanje prevoza
morski transport ima sloena i raznovrsna sredstva flotu, morske
luke, remont brodova. On opsluuje nekoliko desetina hiljada
brodova, ukupne tonae preko 500 mil. bruto registarskih tona (BRT =
100 kubnih stopa = 2,83 m3). Dananja svetska trgovaka flota se
sastoji od preko 40 hiljada brodova. Glavni deo trgovake flote
pripada Japanu, Rusiji, Grkoj, Kini, Norvekoj, V. Britaniji,
Danskoj. Najvea tonaa je pod liberijskom i panamskom zastavom.
Plovidba pod tuom povoljnom zastavom uslovljeno je uglavnom
finansijskim olakicama. Najvee flote plove pod zastavom Paname (72
mil. BRT), Liberije (60), Grke (30), Kipra (25), Bahamskih ostrva
(po 20), Kine (17), Rusije (15), Norveke (15) SAD (13 mil. BRT).
Ipak, svetsko liderstvo Paname, Liberije, Kipra i Bahamskih ostrva
je uslovno, poto je veliki deo njihovih flota vlasnitvo SAD i
zapadnoevropskih zemalja (meu kojima Francuske, V. Britanije i
Nemake). Pomenute razvijene zemlje koriste politiku jeftine zastave
da bi izbegle visoke takse za registraciju, kontrolu broja i
kvalifikacija posade, i koristile dozvolu da sastave posadu od
stranaca.
U svetu ima nekoliko vodeih klasifikacionih organizacija
(brodski registri), koje vre nadzor nad trgovakom flotom, a
najuticajnija meu njima je Lojd. Veliki deo svetske trgovake flote
zauzima tankerska flota. Oko 40% nosivosti svetske flote ine
tankeri, koji prevoze naftu i naftne derivate. Poslednjih godina
deo tankerske flote je iskljuen iz eksploatacije, pretopljen ili
pretvoren u rezervoare za naftu jer su veliki zagaivai Svetskog
okeana (ispiranje, havarije). Glavni pravci kretanja tankera su iz
regiona Karipskog mora u SAD i zapadnu Evropu, i iz zemalja Bliskog
Istoka u Zapadnu Evropu, SAD i Japan. Zbog zasienosti trita
tankerima, vodei brodograditelji su se preorijentisali na gradnju
drugih tipova brodova za kombinovane terete (ugalj-nafta,
ruda-nafta), gasovoze, platforme za podmorske buotine za naftu.
Takoe se grade specijalizovani brodovi za ito, drveni materijal,
ugalj. Nove mogunosti otvaraju specijalizovani kontejnerovozi,
barovozi (lihterovozi), brodovi tipa RO-RO za prevoz inskih vozila.
Formiran je sistem svetskih kontejnerskih linija, koje opsluuju
ekonomske veze najrazvijenijih regiona sveta. Luke su druga vana
komponenta, uporedo s flotom, u vodenom transportu. U svetu ima
preko 700 opremljenih luka. Njihove mogunosti su veoma razliite.
Najvanije karakteristike luka su promet robe, specijalizacija po
vrstama robe, maksimalna tonaa brodova koji mogu ui u luku,
proizvodnost kompleksa na keju, brodska mesta, odnos izmeu utovara
i istovara robe. Stvaraju se luko-industrijski kompleksi za doradu
uvozne ili izvozne robe ili za reeksport, specijalizovani kejovi za
razliitet proizvode (drveni materijal, ito, ugalj, kontejnere,
automobile). Luki ureaji su skupi i sloeni. Oni se grade u dugom
periodu i teko se proiruju i modernizuju. Luke se eksploatiu mnogo
due od duene ivota brodova (gornja granica starosti brodova je oko
30 godina, a novi tipovi brodova se pojavljuju svakih 10 godina).
Veliko tehniko dostignue su luke vetaka ostrva u zalivu Kobe, na uu
reke Rajne (kod Roterdama), na reci Labi, na reci Sveti Lorenc i po
severoistonoj obali SAD, kao i ureaji za utovar nafte u Persijskom
zalivu.
Kada je re o najfrekventnijim pomorskim saobraajnim pravcima i
najprometnijim lukama situacija je sledea. Meu okeanskim basenima
prvo mesto po obimu morskog teretnog prevoza zauzima Atlantski
okean sa okolnim morima, na ijim obalama su razmetene najvee morske
luke sveta: Roterdam (Holandija), Antverpen (Belgija), Hamburg
(Nemaka), London (V. Britanija), Marsej (Francuska), enova
(Italija), Nju Orleans, Nju Jork, Filadelfija (SAD). Mnoge velike
luke nalaze i na obalama Tihog okeana - Kobe, Tiba, Jokohama,
Nagoja (Japan), angaj (Kina), Pusan (R. Koreja), Sidnej
(Australija), Vankuver (Kanada) i Indijskog okeana Karai
(Pakistan), Mumbaj i Kalkuta (Indija), Kolombo. U Tihom okeanu se
nalaze najvei luki kontejnerski terminali. Po broju prometa
kontejnera se istiu Singapur, Hongkong, tajvanske luke (Gaosjun),
luki region Los Aneles Long Bi, luka u tokijskom zalivu. Uporedo s
univerzalnim postoje i specijalizovane luke za izvoz nafte (Ras
Tanura u Saudijskoj Arabiji, Mina al Ahmadi u Kuvajtu, ostvo Karg u
Iranu, Amuaj i La Salinas u Venecueli), ruda (Tubaran u Brazilu),
uglja (Riards Bej u JAR), ita, drveta i drugih proizvoda. Na stepen
razvoja morskog transporta veliki uticaj imaju morski kanali
(Suecki, Panamski, Korintski, Kilski kanal) i tesnaci (Gribraltar,
Bosfor i Dardaneli, Bab el Mandeb, Ormuski moreuz, Malajski i
Singapurski prolaz i drugi), kojim se omoguuje skraivanje morskih
puteva i po vie hiljada i desetina hiljada kilometara. Poslednjih
godina tempo rasta pomorskog saobraaja usporava. Osnovni uzrok je
opadanje meunarodne trgovine naftom posle energetske krize 1973-74.
godine, konkurencija cevovodnog transporta i tzv. kopnenih mostova.
U Japanskim lukama odnos obima istovara i utovara je 47:1, a u
australijskim 1:12, tako da dati odnos zavisi od strukture uvoza i
izvoza roba tih zemalja. Putniki pomorski saobraaj se odvija
uglavnom u kabotanoj (pribrenoj) plovidbi. Najvei promet putnika
imaju luke Dover, Kale, Hongkong (15-20 mil. putnika godinje),
Pirej, angaj. Veliki feribotski kompleski funkcioniu u Lamanu,
Baltikom moru i po tihookeanskoj obali u Jugoistonoj Aziji.
Reni i kanalski saobraaj obavlja se po plovnim kanalima i rekama
i njegove pozitivne karakteristike su: visok prevozni kapacitet (na
dubokim rekama), relativno male cene prevoza i niski trokovi za
organizaciju plovidbe. Razvoj i geografija renog saobraaj u velikoj
meri odreuju prirodni uslovi. U tom pogledu velike mogunosti za
razvoj renog saobraaja imaju one zemlje kroz koje protiu plovne
reke, odnosno koje imaju izgraene plovne kanale: zemlje Severne i
Latinske Amerike, Evrope i Azije. U Evropi mreu plovnih puteva
sainjavaju reke Sena, Rajna s pritokama, Laba, Odra, Visla, Dunav,
Sava, Dnjepar, Volga, Don i druge. Azija je veoma bogata dugakim
renim tokovima, ali od karaktera rene doline i klimatskih uslova
podruja kroz koje reke proistiu, zavisi iskoristivost tih plovnih
puteva: Gang, Ind, Iravadi, Jangce, Ob s Irtiem, Jenisej s Angarom,
Lena, Amur. Na teritoriji Severne Amerike najvaniji plovni put
jeste reka Misisipi s pritokama, a znaajne su jo i reke Sv. Lorenc
i Makenzi. U Latinskoj Americi nalazi se najdua reka sveta Amazon,
koja je slabo iskoriena jer je oblast Amazonije slabo naseljena;
znaajna je plovni tok i Parana. Afriki kontinent je bogat rekama u
zapadnom delu reke Niger i Kongo, i istonom delu reka Zambezi, dok
je ostatak kontinenta su; jedno je znaajna reka Nil u severnoj
Africi. U Australiji reni tokovi su retki i kratki, a znaajnije
reke u plovidbenom smislu su Mari s pritokom Darling. Ukupna duina
plovnih reka i kanala sveta iznosi 550 000 km, od kojih gotovo
polovina otpada na Rusiju i Kinu (preko 100 000 km svaka), SAD
(preko 40) i Brazil (30 000 km). Po ukupnom prometu tereta
unutranjih vodnih puteva prvo mesto zauzimaju SAD, drugo Kina, tree
Rusija, dalje slede Nemaka, Kanada, Holandija. to se tie kanala,
oni su odigrali znaajnu ulogu u promovisanju pomorskog, ali i renog
saobraaja. Suecki kanal prokopan je 1869. godine, a posle
rekonstrukcije osamdesetih godina XX veka moe da propusti vee
tankere s naftom iz Persijskog zaliva. Drugi veliki kanal u
pomorskom saobraaju je Panamski kanal, koji spaja Atlantski okean
sa Tihim okeanom i znaajno skrauje plovidbu.
