ISSN 0038-982X (2009): 2 p. 53-65

UDK 314.152(497.11) Pregledni lanak Primljeno: 6.5.2009.

POPULACIONA POLITIKA U SRBIJI: STANJE I OEKIVANJA Mirjana RAEVI Populacioni izazovi su visoko rangirani na politikim agendama u 21. veku. Od demografa se oekuje da pomognu u pronalaenju odgovora na aktuelne dileme u okviru populacione politike sa kojima se vlade suoavaju. Ovaj rad predstavlja vi enje demografa na stanje populacione politike u Srbiji. U tom smislu su posebno obra ene politika prema fertilitetu stanovnitva, politika prema mortalitetu stanovnitva, politiki odgovor na starenje populacije i migratorna politika. Najvei deo priloga je posveen politikom odgovoru na fenomen nedovoljnog ra anja. To je uinjeno iz vie razloga. Pronatalitetna politika je u najveoj meri demografska politika i politika sa najvie nereenih pitanja. Istovremeno su izloena i oekivanja vezana za nadgradnju politikog odgovora Srbije na demografske probleme. Razmatrani su i rezultati probabilistiki koncipiranih projekcija stanovnitva Srbije do 2020. godine koji ukazuju na neophodnost efikasnog spovo enja populacione politike.

Politika prema fertilitetu stanovnitvaDemografi su decenijama upozoravali na posledice fenomena nedovoljnog ra anja u Srbiji i zalagali se za utvr ivanje stratekog pristupa drave u sferi populacione politike prema fertilitetu stanovnitva. Dragoljub Tasi je to uinio davne 1952. u uvodu publikacije ensko stanovnitvo prema broju ivoro ene dece u Jugoslaviji u izdanju Saveznog zavoda za statistiku, a Milo Macura, na primer, 1956. godine u lanku "Tri osnovna pitanja budueg razvoja naeg stanovnitva", objavljenom u broju 11-12 asopisa Naa stvarnost. Me utim, po prvi put je Vlada Republike Srbije 31. januara 2008. godine usvojila takvu vrstu dokumenta pod nazivom Strategija podsticanja ra anja. Centar za demografska istraivanja Instituta drutvenih nauka, Beograd.

54

Stanovnitvo 2/2009

U Strategiji je stacionarno stanovnitvo, to jest stanovnitvo u kome e sledee generacije biti iste veliine kao i postojee, definisano kao opti cilj odrivog demografskog razvoja Srbije. Podvueno je da dosezanje ovog opteg cilja neminovno zahteva i prethodno ostvarivanje niza posebnih ciljeva. To su ublaavanje ekonomske cene podizanja deteta; uskla ivanje rada i roditeljstva; sniavanje psiholoke cene roditeljstva; promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata; borba protiv neplodnosti; mere koje vode ka zdravom materinstvu; populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave. U okviru svakog od nabrojanih posebnih ciljeva definisani su pojedinani ciljevi i niz mera, aktivnosti i mehanizama za njihovo ostvarivanje, ukljuujui i nosioce i rokove. U tom smislu ova Strategija ima elemente akcionog plana. Treba posebno podvui da je ukupno nabrojano 66 mera i aktivnosti. Predvi eno je i formiranje Saveta za populacionu politiku. Ministarstvo rada i socijalne politike je izabrano za glavnog nosioca i koordinatora na ostvarivanju Strategije, kao i evaluatora postignutih rezultata na svake dve godine. Svesno znaaja svoje uloge u procesu donoenja i sprovo enja Strategije, Ministarstvo rada i socijalne politike je formiralo Sektor za populacionu politiku sredinom 2008. godine na elu sa pomonikom Ministra. Na taj nain je ojaana institucionalna osnova za formulisanje i implementaciju politikog odgovora na demografske izazove u Srbiji. Strategijom provejava otvoreni pronatalizam. Umesto implicitnog prihvaeno je eksplicitno definisanje populacione politike, jer su istraivaki nalazi pokazali da veina ena u Srbiji ne vidi svoju ulogu u reavanju problema nedovoljnog ra anja koji identifikuju kao teak (Raevi, 1995). Drutvo je to od koga se puno oekuje u tom smislu, to je verovatno uslovljeno i vrednosnim sistemom koji je socijalizam razvijao. Duh Strategije obeleava i uverenje da ekonomska determinanta reproduktivnog ponaanja nije odluujua. Dominira razmiljanje da se u osnovi fenomena nedovoljnog ra anja nalazi skupina varijabli razliite prirode koja zahteva iznalaenje sloenog komplesa mera. Me u njima nema restriktivnih, jer su iskustva drugih pokazala da, na primer, mere vezane za ograniavanje kontrole ra anja ne daju eljene rezultate ili imaju samo kratkotrajne demografske efekte. Jedan od baznih postulata Strategije je i stav da se najsloeniji problem koji populaciona politika prema fertilitetu stanovnitva treba da razrei nalazi u sferi svesti politikoj, drutvenoj i individualnoj. Otuda se instistira na sticanju znanja, osnovnom elementu svesti, koje moe uticati na filozofiju

Populaciona politika u Srbiji: stanje i oekivanja

55

ivljenja, a samim tim i na stavove, poglede, uverenja, volju. Pre svega na usvajanju znanja o populacionom faktoru, reproduktivnom zdravlju, roditeljstvu. U konceptualnom smislu u stratekom opredeljenju drave da deluje na nizak nivo ra anja treba istai stavljanje naglaska na, u to je mogue veoj meri, razdvajanje socijalne i populacione komponente u modelu finansijske podrke porodici, jer je podre enost mera populacione politike merama socijalne politike, sa kojima se prepliu ili u ijim okvirima se sprovode, vaan razlog izostajanja eljenih efekata na nivo fertiliteta stanovnitva (Raevi, Petrovi, 1995). Tako e je bitno i opredeljenje, bazirano na preporuci Svetske zdravstvene ogranizacije, da se stimulie ra anje najvie etvoro dece u porodici, jer trudnoa petog reda ozbiljno ugroava ivot i zdravlje majke i deteta. Zatim, tvorci Strategije, svesni da postoji problem brze adaptacije na mere populacione politike, predvideli su postupno, sa odre enim vremenskim pomakom, uvo enje mera finansijske prirode u sistem politikog odgovora na fenomen nedovoljnog ra anja. Usvajanje Strategije podsticanja ra anja predstavlja tek prvi korak u odgovoru drave na izuzetno nizak ferzilitet stanovnitva. ini se dobar prvi korak. U dokumentu su prepoznati svi vani resursi populacione politike. Naveden je niz mera i aktivnosti, mnoge su i razra ene. Prihvaen je preciziran i usaglaen multisektorski pristup u njenom sprovo enju. Imajui u vidu sloenu deterministiku osnovu fenomena nedovoljnog ra anja, prioriteti me u pravcima mera s razlogom nisu utvr eni. Uspeh, pak, Strategije e umnogome zavisiti od operacionalizacije predloenih mera i aktivnosti i naravno njihovog sprovo enja. Tokom 2008. godine Strategija je predstavljena na sedam regionalnih skupova u cilju aktiviranja lokalne samouprave na ublaavanju fenomena nedovoljnog ra anja. Puno sprovo enje Strategije se oekivalo u 2009. godini. No, njena implementacija, najmanje mere i aktivnosti vezane za direktnu finansijsku podrku porodici, odloena je usled suoavanja Srbije sa posledicama svetske finansijske krize. Ova odluka se moe oceniti kao loa iz mnogo razloga. U javnosti je donoenjem i promocijom ovoga dokumenta stvorena pozitivna demografska klima. Bilo je bitno to iskoristiti nadgradnjom postojeih i/ili uvo enjem novih mera za ublaavanje ekonomske cene podizanja deteta. U Srbiji danas egzistiraju dve mere populacione politike. To su roditeljski dodatak i puna naknada zarade zaposlenoj majci za vreme porodiljskog odsustva u trajanju od godinu dana. Roditeljski dodatak se isplauje za prvo, drugo, tree i etvrto dete u porodici. Njegov iznos raste sa redom ro enja,

56

Stanovnitvo 2/2009

uskla uje se sa rastom trokova ivota i isplauje se, osim za ra anje prvog deteta, u 24 mesene rate. Iznosi definisani za oktobar mesec 2009. godine su 27.136 dinara za ro enje prvog deteta, odnosno 106.112, 190.992 i 254.654 dinara za ro enje drugog, treeg i etvrtog deteta u porodici respektivno. Od mera materijalne prirode Strategijom je predvi eno da se poev od 2009. godine isplauje puna naknada trudnici usled privremene spreenosti za rad i vrati populacioni smisao roditeljskom dodatku, tako to e se isplaivati uvean, jednokratno, pri ro enju drugog, treeg i etvrtog deteta u porodici, a iznos za tree i etvrto dete treba da bude u visini dvostrukog iznosa koji se obezbe uje za drugo dete. Usvojen model direktne finansijske podrke porodici putem roditeljskog dodatka je slian po izrazu i ini se budetskom optereenju onom koji je sprovo en od sredine 2002. do poetka 2006. godine (Raevi, Mijatovi, 2002). Ova injenica otvara pitanje da li je svetska finansijska kriza izgovor za nesprovo enje Strategije. Pogotovo to se gotovo ne uvode predvi ene mere vezane za uskla ivanje rada i roditeljstva, sniavanje psiholoke cene roditeljstva, promociju reproduktivnog zdravlja mladih, populacionu edukaciju ili, pak, one koje vode ka zdravom materinstvu. Realizacija veine ovih mera za koje je predvi eno kontinuirano sprovo enje ne zahteva velika materijalna ulaganja, a mali pomaci u oekivanom pravcu bi mogli odravati stvorenu populacionu atmosferu. Ukinut je i Sektor za populacionu politiku u Ministarstvu rada i socijalne politike svega godinu i po dana od osnivanja. Istovremeno 2009. i nekoliko narednih godina e predstavljati sloen period u razvitku stanovnitva Srbije. Usled ekonomske krize oekuje se da e se pojaati oseaj nesigurnosti, smanjiti stepen samorealizacije i suziti individualne potrebe na egzistencijalni nivo kod veine stanovnitva. Da li e posledino mnogi prihvatiti strategiju nedelanja i/ili odlaganja donoenja dugoronih odluka? Iz demografskog ugla, vane reakcije ove strategije bile bi odlaganje ulaska u brak, oslanjanje na efikasnu kontracepciju i u sluaju trudnoe pribegavanje namernom prekidu trudnoe. Kako Dejvis i Blejk (Davis, Blake, 1956) podvlae, ovaj multifazni odgovor, koji su utvrdili na primeru Japana posle Drugog svetskog rata, ekstremno efikasno smanjuje nivo fertiliteta stanovnitva. Ili e mnogi pojedinci svoju nemo sa makro situacijom, pak, pretoiti u pronalaenje drugaijih ivotnih opcija i motiva za funkcionisanje? Pitanje koje se postavlja je da li su ivot u porodici i ra anje dece ta alternativna reenja koje bi u ovoj strategiji dobile na prednosti. Iz iskustva 1990-ih se ini da e se veina parova u Srbiji opredeliti za prvu opciju i da e se intenzivirati proces odlaganja ra anja dece (Raevi, 2006). Po pravilu se moe oekivati da jedan broj onih koji odlau ra anje dece iz

Populaciona politika u Srbiji: stanje i oekivanja

57

razliitih razloga (fiziolokog smanjenja plodnosti, sekundarnog steriliteta, najee usled pribegavanja namernom prekidu trudnoe ili oboljevanja od seksualno prenosivih infekcija, vee psiholoke cene braka i ra anja dece u starijim godinama ivota, nestupanja u brak usled bolesti i drugo) nee moi da ostvari stavove o eljenom broju dece. obotka (Sobotka, 2004) podvlai da je odlaganje ra anja dece vaan uzrok niskog nivoa fertiliteta u Evropi. Direktna demografska posledica odlaganja ra anja dece je i intergeneracijska iregularnost u starosnoj strukturi populacije. Postoji i realna mogunost da se u sledeih nekoliko godina usled ekonomske nesigurnosti pojaaju emigracioni tokovi, to e tako e produbiti fenomen nedovoljnog ra anja, jer pored neposrednih gubitaka vezanih za lica koja odlaze iz zemlje postoje i oni posredni koji se odnose na njihovu decu i potomstvo. Otuda je bilo nuno nainiti napor da Strategija podsticanja ra anja pone da se sprovodi ne samo uprkos svetskoj finansijskoj krizi, ve i zbog njenih pretpostavljenih posledica na demografski razvoj Srbije. ta vie, treba posebno podvui da je vremenski inilac u populacionoj politici izuzetno bitan jer, s jedne strane, postizanje pozitivnih efekata i ublaavanje fenomena nedovoljnog ra anja izuskuje vreme, a s druge strane, svako odlaganje promena pogorava demografsku osnovu i poveava snagu njene inercije.

Politika prema mortalitetu stanovnitvaPolitika prema mortalitetu se odavno konstituisala. Naime, u Srbiji postoji duga tradicija u organizaciji zdravstvene zatite. Jo 1838. godine u Kneevini Srbiji, na osnovu prvog srpskog Ustava formirano je Sanitetsko odeljenje sa zadatkom da preduzme "sve mere za zatitu zdravlja". Prva zakonska reenja vezana za zdravstvenu zatitu stanovnitva potiu iz 1889. godine ( oki i drugi, 1997). No, i pored dugog i efikasnog sprovo enja, politika prema mortalitetu u Srbiji i dalje predstavlja bitan deo populacione politike. Od poetka tranzicionih promena u Srbiji usvojeno je vie akata koji se tiu vanih izazova vezanih za dugotrajno zaostajanje srednjeg trajanja ivota, indirektnog indikatora i sintetike mere zdravstvenog stanja populacije, uslova smrtnosti i ak nivoa civilizacijske razvijenosti u naoj sredini za prosenim godinama ivljenja u razvijenim zemljama, kao i veliku razliku u prosenom broju godina ivljenja po polovima u prilog ena. To su Zakon o zdravstvenoj zatiti (2005), Strategija o kontroli duvana (2005. i 2007), Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a do 2010. (2005), Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja (2006), Strategija za razvoj i zdravlje mladih (2006), Nacionalna strategija za mlade (2008), Strategija za prevenciju i

58

Stanovnitvo 2/2009

kontrolu hroninih nezaraznih bolesti (2008) i Nacionalni program borbe protiv raka (2009 godina). U toku je i izrada Nacionalnog programa zdravstvene zatite ena, dece i omladine. U ovim dokumentima se, direktno ili indirektno, sistematski ili parcijalno, insistira na promociji zdravlja u svim fazama individualnog ivota. I to promociji zdravlja shvaenoj kao razvoj i promocija zdravog naina ivota u zdravoj ivotnoj sredini, uz razvoj svesti o individualnoj odgovornosti za sopstveno zdravlje. Naime, model mortaliteta prema uzrocima smrti na svim podrujima u Srbiji jasno pokazuje da na ovom stadijumu epidemioloke tranzicije dominiraju bolesti iji je uzrok ovek. Upravo zato se razlike u visini srednjeg trajanja ivota izme u Srbije i drugih razvijenih populacija, kao i razlike u nivou smrtnosti po polovima, mogu objasniti razlikama u nainu ivota i individualnom ponaanju. Puenje, neadekvatna ishrana, alkoholizam, nedovoljno poklanjanje panje fizikoj aktivnosti, odlaganje odlaska kod lekara su bitni faktori vieg mortaliteta u naoj sredini uopte, i posebno vee smrtnosti mukog stanovnitva. ini se sveobuhvatni napor da me u faktorima, preko kojih deluju socijalne i ekonomske determinante na mentalne i bioloke mehanizme individue, prevladaju oni zdravstveno promotivne prirode. On se ogleda u promociji zdravlja putem masovne edukacije, u sprovo enju zakonskih i administrativnih reenja, ukljuujui i ekonomske mehanizme, u kombinaciji sa razvojem centara za promociju zdravlja, povezivanjem zdravstvene politike sa obrazovnom, razvojnom i socijalnom politikom, iniciranjem selfhelp volonterskih pokreta i finansiranjem specifinih programa za grupe na specijalnom riziku (na primer, mladi) ili grupu bolesti (na primer, kardiovaskularne bolesti). Oekuje se da e i u Srbiji, poput drugih zemalja koje su se opredelile za promociju zdravlja, doi do usvajanja novog, zdravog stila ivota i promene individualnog ponaanja, smanjenja opteg mortaliteta, kardiovaskularnog mortaliteta i smrtnosti od kancera i konsekventnog poveanja srednjeg trajanja ivota i udela godina ivota u dobrom zdravlju. Ono to, me utim, treba posebno podvui je da je formiranje instrumenata koji postavljaju prevenciju u osnovu i centar ivljenja neophodan preduslov sloenog procesa promocije i podrke zdravlju. I, naravno, kao i svaka akcija koja ima za cilj da utie na promenu sistema vrednosti, stavova i ponaanja, i to vie subjekata u mrei, treba da bude dugotrajna i sistematina.

Populaciona politika u Srbiji: stanje i oekivanja

59

Politiki odgovor na starenje populacijePolitiki odgovor na starenje populacije sa svim posledicama koje ono donosi na mikro i na makro nivou u Srbiji oslanja se na Nacionalnu strategiju o starenju donetu krajem 2006. godine. Ona je izgra ena na sledeim osnovnim principima: doivotni razvoj pojedinca unapre enje i zatita svih ljudskih prava i osnovnih sloboda obezbe ivanje ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta ivota u starosti omoguavanje pune integracije i participacije starijih ljudi u zajednicu eliminacije svih oblika drutvenog zanemarivanja usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnosti angaovanje na ostvarivanju rodne jednakosti potovanje razliitosti i posledino drugaijih potreba me u populacijom starih promovisanje intergeneracijskog i intrageneracijskog transfera, solidarnosti i dijaloga uspostavljanje partnerstva na svim nivoima vlade, civilnog drutva, privatnog sektora i izme u samih starijih ljudi ostvarivanje jednakih mogunosti za sve afirmisanje line odgovornosti. Glavni cilj Strategije je stvaranje integralne i koordinirane politike, zasnovane na savremenim naunim saznanjima, koja e drutvo i privredu Srbije, pre svega zdravstvenu i socijalnu zatitu, trite rada i obrazovanje, uskladiti sa demografskim promenama kako bi se stvorilo drutvo za sva ivotna doba, koje posebno tei da zadovolji potrebe i oslobodi neiskoriene potencijale starijih ljudi. Polazei od iznetog cilja i osnovnih principa, Strategija utvr uje skup me usobno povezanih obaveza u razliitim oblastima politike, organizovanih oko desetak stratekih pravaca akcija i konkretnih mera koje iz njih slede, da bi se adekvatno odgovorilo na viestruke i isprepletene izazove i okolnosti nastale starenjem stanovnitva i Srbija postala drutvo za sve uzraste i starenje u dostojanstvu. Strateki ciljevi su: uvaavanje fenomena starenja u svim aspektima politike razvoja; promovisanje pravednog i odrivog ekonomskog rasta; podsticanje integracije starijih ljudi u drutvo; prilago avanje sistema socijalne i zdravstvene zatite potrebama starih, omoguavanje radne aktivnosti u

60

Stanovnitvo 2/2009

starosti; podsticanje doivotnog obrazovanja; unapre enje ravnopravnosti polova uopte, ukljuujui i starost; i obezbe ivanje podrke porodicama sa starijim lanovima. Sekundarna analiza rezultata reprezentativnih istraivanja koja su sprovedena poslednjih godina nam omoguava da odre enije izdvojimo osnovne probleme populacije starih u Srbiji. Najvaniji su siromatvo i slaba institucionalna i instrumentalna podrka. Ovi nalazi nameu prioritete u okviru politikog odgovora na starenje populacije. Pre svih borbu protiv siromatva starijih. Mora se pronai nain da pokrivenost siromanih starijih ljudi materijalnim obezbe enjem porodice, najznaajnijom merom socijalne politike drave, bude vea putem, na primer, njenog promovisanja me u potencijalnim korisnicima, relaksiranja imovinskih uslova za staraka domainstva i olakavanja apliciranja za ovu vrstu socijalnog transfera kada je re o starijim ljudima. Istovremeno je bitno da visina materijalnog obezbe enja porodice bude vea da bi se u veoj meri smanjilo siromatvo onih koji ga primaju (Satari, Raevi, Miloradovi, 2009). Drugi prioritet je forsiranje razvoja kune nege kao osnovne forme za pruanje dugotrajne pomoi i podrke starijim osobama. Naime, nemalom broju starih, svakom etvrtom licu, je usled nemoi ili zdravstvenih problema potrebna pomo drugih za svakodnevno bitisanje u kui ili izvan nje. Znaajni nosioci podrke starim osobama su porodica i njeni prijatelji i susedi. Institucije, me utim, imaju marginalnu ulogu u mrei podrke starima. U usluge pomoi i nege u kui ukljueno je samo 0,73% starijih od 65 godina (Raevi, Penev, 2009).

Migratorna politikaSvesna brojnih izazova vezanih za migracije, izbeglice, interno raseljeno stanovnitvo, povratnike po osnovu sporazuma o readmisiji, i istovremeno pokuavajui da uskladi zakonodavni i administrativni okvir sa proirenim EU acquis-om u ovoj sferi, Vlada Srbije je ove godine usvojila Strategiju za upravljanje migracijama. Naalost, najvei deo ovoga dokumenta se bavi upravo obrazlaganjem konteksta u kome se on donosi, a manji deo je posveen ciljevima drave vezanim za migratornu politiku i nainima na koji onu mogu da se ostvare. Definisana su tri vana specifina cilja. To su uspostavljanje i primena mehanizama za sveobuhvatno i konzistentno praenje migracionih tokova u Srbiji; upotpunjavanje pravnog i institucionalnog okvira za jedinstveno upravljanje migracijama, kao i zatita prava migranata, stvaranje uslova za integraciju i socijalnu inkluziju, uz

Populaciona politika u Srbiji: stanje i oekivanja

61

podizanje svesti o znaaju migracija. Nabrojane su i pojedinane mere za njihovo ostvarivanje. Iako vani i iroko postavljeni, u okviru izdvojenih ciljeva i mera nije ni pokuano da se na u reenja vezana za potpuniji politiki odgovor prema unutranjim i spoljnim migracijama. Najmanje to je potrebno jeste sprovoditi mere i aktivnosti u cilju ublaavanja problema koji izviru iz poremeaja prostornog populacionog razmetaja i odliva stanovnitva. Imajui u vidu poremeaje prostornog razmetaja stanovnitva, od populacione politike u ovoj sferi se oekuje uspostavljanje veeg stepena ravnotee u prostornoj populacionoj distribuciji i smanjenje znaaja razliitih inilaca koji uzrokuju i privlae unutranje migracione tokove. U tom smislu se namee forsiranje razvoja malih gradova, gradova srednje veliine i seoskih oblasti. To pretpostavlja redistribuciju industrije i administracije iz urbanih u manje urbane i seoske oblasti, ohrabrivanje izgradnje novih industrijskih jedinica i druge vrste ulaganja van velikih gradova, kao i sprovo enje radnointenzivnih projekata i programa osposobljavanja mladih za razliite poslove i razvoj komunikacije, transporta, infrastrukture i servisnih slubi u manjim gradovima i na selu. Za smanjivanje intenziteta migracije selo-grad bitne su i sve aktivnosti koje unapre uju korienje poljoprivrednog zemljita i podstiu razvoj ove grane. Istovremeno sa stvaranjem uslova koji postavljaju kao manje ili vie ravnopravnu opciju ivljenje van velikih urbanih centara, vana je i promocija prednosti naina ivota u manjim gradovima i na selu. Posebno treba podvui potrebu za delovanjem drave u smislu ublaavanja uzroka emigracionih tokova. Ostvarivanje ovog cilja pretpostavlja, s jedne strane, poveanje napora da se otvori i vremenom intenzivira proces ublaavanja ekonomske i psiholoke nesigurnosti i dosledno tome ubrza privredni i socijalni razvoj, stvori atmosfera prosperiteta i optimizma, jaaju demokratski procesi, podre zdravstveni i obrazovni programi. S druge strane, bitna je promocija nematerijalnog sistema vrednosti i vanosti nacionalnog i kulturnog identiteta i trajanja. Tako e, neophodno je odravanje vrstih kontakata sa asocijacijama ili uglednim pojedincima u iseljenju da bi se promovisala potreba za povratkom u zemlju. No, za ostvarenje pozitivnog migracionog salda nije dovoljno samo smanjiti emigracione tokove iz Srbije i olakati povratak onih koji su otili, ve i privui imigrante. U tom smislu se postavlja vie pitanja koja zahtevaju razreenje. Osnovna su vezana za naine delovanja u ovom pravcu i selekciju ljudi koji se useljavaju.

62

Stanovnitvo 2/2009

Demografska budunost Srbije sa i bez uspene populacione politikeDosadanja istraivanja demografske budunosti Srbije pokazala su da razvitak stanovnitva u uslovima odsustva jakog i konstantnog politikog delovanja vodi ka velikim poremeajima sredinom ovoga veka (Macura, Raevi, 1983; Matkovi, 1994; Penev, 1995). To potvr uju i rezultati probabilistikih projekcija (Nikitovi, 2009) ra enih za vremenski period do 2020. godine. I u uslovima, kako autor podvlai, optimistikog demografskog razvoja (preteno ostvareni ciljevi pronatalitetne politike, bri porast srednjeg trajanja ivota, znaajan priliv imigranata, to jest pozitivan migracioni saldo) i u uslovima ostvarenja pesimistikog scenarija (neostvareni pronatalitetni ciljevi, sporiji porast srednjeg trajanja ivota i nastavak emigracione tendencije) za petnaest godina broj stanovnika Srbije (van podruja Kosova i Metohije) e biti manji nego danas. No, u sluaju uspenog sprovo enja populacione politike on e iznositi 7,273 miliona. U suprotnom, broj stanovnika centralne Srbije i Vojvodine se prognozira na nivou od 6,636 miliona. Indeks starenja, pak, e 2020. godine u Srbiji (van podruja Kosova i Metohije) biti 0,970 (optimistiki scenario demografskog razvoja), odnosno 1,092 (u uslovima spontanog razvoja stanovnitva). * * * Demografska budunost Srbije u uslovima neuspeha politikog odgovora je sigurno najbolja ilustracija veliine i dubine potrebe sprovo enja populacione politike. Pri tom se socioekonomska i kulturna dimenzija nameu kao osnovne komponente delovanja vezanog za sve tri sfere demografskog razvitka: nivo fertiliteta, srednjeg trajaja ivota i migracija. Ekonomski razvoj, obrazovanje, odnos izme u mukarca i ene, promocija postmaterijalistikog sistema vrednosti u okviru ovih pravaca delovanja se ine prioritetnim. No i pored toga, neizvesnost u uspeh sprovo enja populacione politike je prisutna. Mnogi demografi su skeptini. Jedan od njih je i Mark Linder (1997). On smatra da je identifikacija individue sa kolektivnim potrebama i zahtevima gotovo nemogu heroizam. Ovaj stav svakako proistie iz, pre svega, duboke uslovljenosi niskih reproduktivnih normi za koje dosadanja praksa populacione politike nije nala odgovarajue reenje. No, skepticizam se, ini se s punim pravom, moe odnositi i na sloeno migraciono pitanje kako manje razvijene sredine mogu da ostvare pozitivan migracioni saldo?

Populaciona politika u Srbiji: stanje i oekivanja

63

LiteraturaDAVIS, K., J. BLAKE (1956). "Social Structure and Fertility: An Analytic Framework", Economic Development and Cultural Change, Volumen 4. OKI, D. et al. (1997). Razvoj zdravstvene zatite 1986-1996. (Beograd: Institut za zatitu zdravlja Srbije). LASSONDE, L. (1999). Coping with Population Challanges (Geneva: Earthscan). FESTY, P., J. P. SARDON (2008). Hommage Grard Calot Profession: dmographe (Paris: INED). LINDER, M. (1997). The Dilemmas of Laisserz-Faire Population Policy in Capitalist Societies (Westport: Greenwood Press). MACURA, M. (1956). "Tri osnovna pitanja budueg razvoja naeg stanovnitva", Naa stvarnost, broj 11-12. MACURA, M., M. RAEVI (1983). "Demografske implikacije razliitih modela ra anja u Srbiji", Ekonomska misao, broj 1. MACURA, M., L., MACDONALDS, W. HAUNG (eds.) (2005). The New Demographic Regime Population Challenges and Policy Responses (New York, Geneva: United Nations). MATKOVI, G. (1994). Demografski inioci i ponuda radne snage (Beograd: Ekonomski institut). NIKITOVI, V. (2009). "Mogui scenariji demografskog razvoja Srbije do 2020.", Demografski razvoj Studijsko-analitika osnova Strategija prostornog razvoja Republike Srbije (Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu). PENEV, G. (1995). "Projekcije stanovnitva do 2051", Razvitak stanovnitva Srbije (Beograd: Centar za demografska istraivanja Instituta drutvenih nauka). RAEVI, M., M. PETROVI (1995). Iskustva populacione politike u svetu (Beograd: Centar za demografska istraivanja Instituta drutvenih nauka). RAEVI M. (1995). "Prihvatanje populacione politike na individualnom nivou", Stanovnitvo, broj 1-4. RAEVI M., B. MIJATOVI (2002). "Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom", Stanovnitvo, broj 1-4. RAEVI M. (2006). "Odlaganje ra anja dece u optimalnoj godini ivota osnovna demografska cena 1990-ih u Srbiji", Zbornik Matice srpske za drutvene nauke, broj 121. SATARI, N., M. RAEVI (2007). Vaninstitucinalna zatita starijih ljudi u Srbiji jaz izme u potreba i mogunosti (Beograd: Amity, UNDP).

64

Stanovnitvo 2/2009

SATARI, N., M. RAEVI, S. MILORADOVI (2009). Oni ne mogu da ekaju studija o siromanim starijim licima u Srbiji (Beograd: Amity, UNDP). TASI, D. (1952) ensko stanovnitvo prema broju ivoro ene dece u Jugoslaviji (Beograd: Savezni zavod za statistiku). SOBOTKA, T. (2004). Postponement of Childbearing and Low Fertility in Europe (Amsterdam: Dutch University Press). VLADA REPUBLIKE SRBIJE (2006). Nacionalna strategija o starenju: 20062015. (Beograd: Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike). VLADA REPUBLIKE SRBIJE (2008). Strategija podsticanja ra anja (Beograd: Ministarstvo rada i socijalne politike). UNITED NATIONS (1994). Program of Actions of the United Nations International Conference on Population and Development, International Conference on Population and Development, Cairo, 5-13 September 1994.

Mirjana Raevi Populaciona politika: stanje i oekivanja Rezime Populaciona politika je potreba i zahtev vremena u kome ivimo. Odgovor Srbije na probleme demografskog razvoja se bazira na vie usvojenih dokumenata stratekog tipa vezanih za politiku prema fertilitetu stanovnitva, mortalitetu stanovnitva i populacionom starenju. Njihovo usvajanje, me utim, predstavlja tek prvi korak. ini se dobar prvi korak. U strategijama su prepoznati svi vani resursi populacione politike. Naveden je niz mera i aktivnosti, mnoge su i razra ene. Prihvaen je, preciziran i usaglaen multisektorski pristup u njihovoj realizaciji. No, ostvarivanje oekivanih rezultata e umnogome zavisiti od operacionalizacije predloenih mera i aktivnosti i naravno njihovog sprovo enja. Nasuprot, u stratekom dokumentu koji je drava usvojila prema migracijama, nije ni pokuano da se na u reenja vezana za potpuniji politiki odgovor prema unutranjim i spoljnim migracijama. Najmanje to je potrebno jeste sprovoditi mere i aktivnosti u cilju ublaavanja problema koji izviru iz poremeaja prostornog populacionog razmetaja i odliva stanovnitva. Treba posebno podvui da je vremenski inilac u populacionoj politici izuzetno bitan jer, s jedne strane, postizanje pozitivnih efekata i ublaavanje demografskih poremeaja izuskuje vreme, a s druge strane, svako odlaganje promena pogorava demografsku osnovu i poveava snagu njene inercije. Kljune rei: populaciona politika, fertilitet, mortalitet, starenje stanovnitva, migracije, Srbija.

Populaciona politika u Srbiji: stanje i oekivanjaMirjana Raevi Population Policy: State and Expectations Summary

65

Population policy is a requirement and demand of the times we are living in. Serbias response to the problems of demographic development is based on numerous adopted documents of strategic type regarding the policy towards population fertility, mortality and population ageing. Their adoption, however, represents only the first step. A good first step, it seems. All important resources of the population policy are recognized in the strategies. Numerous measures and activities have been stated, many worked out. A multi-sector approach has been accepted, defined and coordinated in their realization. However, the realization of expected results will greatly depend on the operationalization of proposed measures and activities and of course, their putting into effect. On the contrary, in the strategic document which the state adopted towards migrations, there has not even been an attempt to find solutions regarding a more complete political response towards internal and external migrations. What is the least necessary is carrying out measures and activities in order to mitigate problems which arise from a disturbed spatial population distribution and population drain. The time factor in population policy is especially important because, on the one hand, accomplishment of positive effects and mitigation of demographic disturbances requires time and, on the other hand, any delay of changes worsens the demographic basis and increases the strength of its inertness. Key words: population policy, fertility, mortality, population ageing, migrations, Serbia