DEO III

ETAPE GOVORNOG RAZVOJA KOD DECE

Govorni razvoj je sloZen proces u kojem se preplicu i objedinjujumnogobrojni modaliteti fiziolo3kih, govornih i jeziEkih procesa. Neki odznaEajnih modaliteta toga razvoja u prelingvalnom periodu su: a) raz-voj auditivne percepcije; b) razvoj artikulacione osnove i c) razvoj ra-zumevanja redi i podetnog stadijurna u,nutra5njeg govora. Prelingvalniperiod obuhvata razdoblje od krika novorodendeta do progovaranja, tj.do svesne upotrebe rprve redi, Stose javljauprosekuoko 12. ,meseca ii-vota. Kod devojdica ne5to ranije nego kod dedaka. U tom periodu raz-vijaju se vaZne funkcije, na kojima 6e se govor dalje razvijati, i uspo-stavlja se veza izrnedu govora, sluha i znadenja reli. Za neke modali-tete govora razvoj 6e trajati tokom celog Zivota (semantika), dok 6e serazvoj nekih drugih procesa, uglavnom, zavriiti oko 7-8 godine de6-jeg Zivota.

RAZVOJ AUDITIVNE PERCEPCIJE

Problem percepcije govora odnosi se na nekoliko pitanja, kao 5tosu: postoji ti kategorijal'na percepcija, postoji li odgovarajudi rnodelslu5anja, kakva je uloga kortikalne lateralizaeije u preno5enju 'govorneinformacije i kakva je veza izmedu percepcije govora i kratkotrajneverbalne memorije? eesto je nemogu6e.diskutovati o ovim pitanjima,a ne qrovezivati ih s motornom osnovom za Eovor.

Bez sluha ne bi bilo govora. Ljudi postaju svesni znadaja sluhatek kad ga izgube, ili ako dode do njegovog o5te6enja. Auditivna per-cepcija govora omogu6ava da se govor dece razvija. 7'nali da je ulogaauditivne percepcije najznadajnija u prelingvalnom periodu i periodugovornog razvoja. Razvoj auditivne percepcije 6ini sastavni deo senzo-motornog razvoja, koji po PijaZeu, predstavlja jednu od osnovnih fazaza kasniji jeziEko-saznajni (kognitivni) razvoj.

83

arditorni korteks

nivo srednje?, moz3a

nivo redule obJ.ongate

trapezoidno teDl

SL 72 - Dijagrarn atx[,$1;$ truteva izmeitu uva i

., -Agdilivna percepcija je sloZen fizioroski proces, sastavljen od mno-sjf fgn\cija. Na osnovuauditirrne percepcije'gradi'r"-",raiti.rrra memo-rija' koja omoguduje usluznu rep"oautii3n.6""* A;;iti"d n;r,;6-cija je, s jedne strane, zasnovana na fiiiekTm, -

"t"rtiar.ir" oro^ui""ri"glasova i zvuka, a..s drug_e strane, na znadenj; p_*;f;,-koj"-;;;;;;otkriti preko spoljniLr signala... Nau€nici su pokusavali da otkriju na koji naEin funkcioniBe audi-tivna p.ercepcija. Ranije se mislilo d'a se govorna poruka percipira usegmentima, glas po glas kao sto teie govoi. Liberrrian je rboz. ^godin-predloZio model na osnovu bpi:g obj#njava rut

""""i6ti"r"" o"gi"ir;-giju percepcije govora: prvo fiziEka diaZ, pa glas, pa ionu-", zatim sin-taksa i, najzad, ukupno znaEenj.e govqrne porrL". -

Savremeno dinamidko_ shvatanje govorne percepcije, koje zastupaIi*rr.g,9lf']l gltainjava da se skoro istowemino, ir" "oioonl

eneu"n-i-narne rnrormacije, angazuju sve strukture jezika. poruka se priira sko-::..glp}-11"? i l:_""qtava kroz. sve jezidke'slojeve. nu8-i*" sopstvenuaKusrrcku organizaciju, koja je drukdija od. pojedinaEnih glasova kojije sadinjavaju, jer nju organizuju akc6nat i h6augtaiovne-veze (KoJ-

84

ti6). Akustiika >slika< redi je jedinstvena. Na sliian naEin su povezaneredi melodijom suprasegmentne strukture govora, koja moZe da menja

bno56u otklan manj€ -znaiainih-*akusti,Ekib ."

osobine koje izvladi iz ukup:rea. J.l€ 't..'-...1?tc, ,'0. ,'"t !.jr.,.r.41.31 ... !rr( !t t-. 'ti\t L'tr*L

t3i:.,.11 i&,o, $ *'r

j i".:, : :,' t: !

, *lts\,;

Sf.U1r..<.*1 *rn r;. il; *i#.ird$\d,-,,.y €:# 6*"i !iJtrt(V;Ll*{Dete duje od samog rotlenja. Novija ispitivanja su pokazala da

njegov sluh funkeioni3e i pre roclenja. Da bi identilikovalo glasove go-

ocisto, a da ga s:'IaRVa percepcrJa

tletj aiee_-g-ra'primer, pr-gke telefoga).samo kod ljudi koji dobro poznaju jezik.

Meelutirn, dok je dete u fazi razvoja govora, ono treba da primi maksi-malno dobru informaciju da bi je moglo identifikovati. eak i kad seodr'asli trude oko deteta, ono nije u stanju da odmah razume govor.Govor odraslih u poEetku rnu 1i6i na Sllmove, iz kojih uqpeva da odabe-re po neki glas, koji ubaci u svoj zatvoreni feed beck sistem, da nanjemu uveZbava svoj taktilno-kinestetidki oset i vezu izmetlu zvukakoji samo proizvodi sa sopstvenim sluhom, uveZbavajudi na taj nadinmehanizam izrneclu ovih fiziolo5kih procesa. A:SjJireg- percepciia uveksg-razvija".isp-ced,"tunkcije gqvor?, kao putovoda prema kojem dete po-desava svoj Dgovor.

Prvu ozbiljniju studiju o razvoju auditivne percepcije ruske deceizveo je SvaEkin (Shvachkin, 1973), a neBto kasnije, iste godine' s en-gleskom decom - Garnica. Njihova ispitivanja su i5la za razllkova'ijem fonetskih znakova. Svadkin je svoje nalaze klasifikovao u 12 ste-pena, koje on, dalje, svodi na Sest:

1. Razlikovanje vokala - 1. stepen2. Razli'kovanje prisr.lstva konsonata - 2. stepen3. Razlikovanje sonanata od zvr.ldnih ploaiva - 3. stepen4. Razlikova,nje palatalizovani,h od nepalatalizovaniitr konsonanata

- 4. stepen5. Medusobno razlikovanje sonanata - 5. i 6. stepen6. ,lVleclusobno razlikovanje o'stalih ko,nso'nanata - 7, 8, 9, 10, 11.

i 12. stepen.

Za ova ispitivanja uzeo je 19 ruske dece, koia su imala od B do18 meseci. Pratio ih je Eetiri meseca. Prvo ih je naudio da razlikuju triraziiEita objekta koja je nazvao >bak<, >rmak<<, uzub<<. Zatlm je uzimaosamo dva. Dete bi, na zahtev, uzimalo >bak< ili >mak<. Tako je kod ne-kih stupnjeva do5ao i do podgruPe:

$5

Primeri

1. Vokali

Zapahanie Prisustva konso-

nanata

3. Sonant Prema Plozivu

4. Palatalizovani Prema i:P-l:latalizovanim konsonant'rnra

5. Izmedu sonanata. nazal Prema lateralu

m-1. m-r, n-I, n-rt-n-;tm-j, mak-lak, mak-rax

. III-II, moJ-no]

. l-t, i-ti, ieP-ieP, lut-liut

rn-2. tt-L, n-h, mak-zak'nak-Zak, nak-hak

b-d, b-g, v-2, f-h';"ili-fi; bak-gok' vak--zak' fak-hakb-v, d-2, k-h, d-Z

d-g, s-h, 3-h

P-b, t-d, k-g, f-v' 3-L' s'z

L-2,3's

Lt;-l,l;, lak-jak

StePen raztikovaniaa prema drugim vokali-mai-n, e-o, i-o, e-ui-e, e-u

bok-ok, vek-ek, dok-ik

m-b, r-d, n-g, m-j

n-nj, v-j

1..2..3..

23

6. Sonanti Prema frikativima

Usni (Iabijalni). P.rema je-

zidnim (lingvalmm;

Plozivi Prema frikativima

Prelingvalni Prema Post-lingvalnim

ZvuEni Prema bezvu6nim

Izmedu niZih i vi5ih (Su5ka-

vi Piskavi)

Lateralni (likvidni) Premaf "lk"ti',

-ittt sonantima

7.

B.

o

10.

11..

12.

Edu'ards ie (le?a) ilnijall zo i:'"--:l *f T 3:tiJri'itff u:'l!i:Ed,u'ards je.(le?a) ilni.tall 'o -":""r-;: # d il-poEtu i" 9o ?15-

ffi g# ii 3i"l"-flHll ""i'*it],:i p;i; n"iil: i's' aae"L lonetsku

.ii"k"i*irr*ciju; b) r"""t'it" perc-epcija '!""ittiji postepeno ispred arti-

kutacije glasova-; ;;;;;i"a p""c"pti.iio;, ;"l!n -n:-fl:* zakonitostr'

$l"tiiib?,i,ffi #if 'hT,fr{'"h j:i{ilil*1;'r:fir"?"Il?T}#:lo:"1

davaju razriku * eil,$;''il?:"'".p\f '#A;it

Uitllt $i" il:ff;fli:;.

l-f;qr*f*ffi Hjfiq*?ft

'#ffi ffi ;*;slasova razvija ne-.s3mo .li*i.-:"^""::;;i r."" *to ie zna.enje'i,tugu igraju i o't"ri"il"Jttittitti aspekti' kao 5to je znace

86

NaSa iskustva i proudavanja o auditivnoj percepciji i auditivnojdiskriminaciji pokazala su da dete razviia vokale iz jgdnog nukleusakoji sIgLLgg-p.tSJCauJ.?Tgdq gleggy?:1 i.e,..a to je glas e . Njegova neiz-ciffeffi-siranost omoeti6att da se nji'me u poietku pokrivaju potrebesrisednih vokala e i o. U siede6oj etapi razvija se razlikovanje divergen-tnih fonema u i i, da bi se, telk na kraju, do5lo do jasnijeg diferencira'nja izmedu dodirnih fonema: a-e, a-o, e-i, o-u.

Dete po-[i_ryiq d,q,*razlikuje plozive i nazale u periodu si-saqia, -[pdsu rnu -ffifd?atvoiena,-pb je zbog toga prinudeno da diSe kroz nos. Pro-izvotlenjem laringealne zvudnosti formira se glas m, koji za dete pred-stavlja kontrastnu igru u odnosu na glas b.

U Esakqj-€Ia$ov&oi,grupr".postoli" ,po.. jedan glas. koii smo" nazyali

-,..a.-'*-- rj'--v . - --fffl nazali m i n, afrikat e, i zapodinje diskriminaeija afrikata II reda.

Iako na tom uzrastu sva deea joi ne izgovaraju pravilno glasove, kao

osnovu razumev€ulja suprasegmentne struktureza -$_ep91tgg1.,y

lmentne strulfiure govora.celina. Ona nauie &_g*3jtt:Ic-t.aitrp6An.i.'& ;

glasa postepeno razvijaju ostali glasovi iz istekij:iiota-svaka .*o+rnalno "dete posdtrie- po io-

dan, a nekq{ i- ve9! }ro1. glry-gyg_.if SJake. glasovne gnrpe..Zapravo, iz-nfffir*piv€--i-diug€-?'odihA' Zi-r6fa odigrava se najznaEajniji proces zarazvoj fonernskog sluha, jer u tom periodu dete naudi da razlikuje ka-tegorijalna obeleZja glasova, tj. da zapa1a osnovna distinktivna obeleZjaglasovnih Brulpa, a javlja se i sposobnost za segmentalne karal*teristikeiojedinih glasbva unutai glasovne grupe. ahg"tneeegsdine dete ra.s-pola.*Ze perqip.iianien i.@qvi, kao Sto su: vokali, svi plo-

Sto su S, Z, lj, r, ona su u stanju da ih razlikuju od sliEnih glasova, nap_rimer, s, Z, j,. ". .Ireggpietvrte i.pqlg gqdine. deca-diskrimini$u-.svc

-giasove--.maternjeg ie@ €U pojed,inci mogu-da kasne u. njihavelr[.pr&;viinom izgovaranju.**FErc6p'cija

glasova je samo jedan elemenat percipiranja govora,aii vrio znadajan. U stvari, ve6 u prelingvalnom periodu dete poEinjeda razume izlive neZnosti i zdbrana, ne rna osnovu strul<ture reii, ve6 na

na- *:*--.*r4gp_1. Jludl, KoJl sv€ mare recr I,r9**a*adv-aieiu-sa^mo-one koie. .

noie tionkretna i,na{e.r-ria (r}eke..lmg{rice i €lagcle}. U prvom razredu os-novne Skol6 sre6u se, tikode, deca, ako nisu imala prethodnu zabavi5-nu ili pred5kolsku obdku, koja te3ko razlikuju vokale, iako ih u redi-rna pravilno upotrebljavaju. Govorna, a narodito fonemska percepcijase razvija i, uglavnom, zavr5ava s usvajanjem glasovnog i akcenatskogsistema maternjeg jezika. Fiziolo ki proces se zaVr*ava oko osme godi-ne Zivota. Skola ima bezbrojne mogu6nosti da pomera te granice. Zah-valjuju6i tome, deca su. u stanju da i dalje usavriavaju svoj 'izgwor istidu govornu kulturu. Mnoga deca iz razliditih razloga, nemaju razvi-jenu adekvatnu auditivnu percepciju i dishriminaciju gtrasova i ostalihglasovnih strulrtura, ili je, pak, ona pogTdno formirana, pa zahtevajudoriatni psihomotorni razvoj ovih funkcija, jer bez jasnih auditivnihpredstavs i diferencijacije glasova ne mogu pravilno da ih izgovarajuni da ih pravilno upotrebljavaju u procesu ditanja i pisanja.

87

STA SE Z}.IA O PERCEPCIJI TTJOI'.YANTH GLASOVA

.1e55.)sl:1r"e;J"i:;$l1"'"fl:"":H"r"'#,n;:fa?h:$"qlt:",iT,TiitXf;rJjff&'izutui d. IntenziieT

-s"*" i"'11u"; a[,'pa ;; p-;i;;il ui' i;

,".'"s"!dki-h;ffi ;,iti.:fiSrli'"Ttfi t""?16'iA;P,$*tJSr-2. Pod takvjm uslovima'stusioii-iu, l]"gipii i"".ii"i""' informaciju oglasovnim segmentima. uvek j" pt ""r.",i""tor*l"iJ"- "LJort"iara,

jer jebila maskirana sumom. prinuerini^ a"-oo"ti"";"_ r"-'" orrl* "ru*urrte

(seg_nrente) koje Euju, pravili su sistemaq5e grtEke.---N" ;;;o"u dobijerrihrezultata zakrjudili zu aa je za ideniifit""i;"-i,t"e*l l""a"i"o pet ka-nala (ili pet osobina):

KanaI Segmenti za razlikovanje1.2.3.4.5.

ZvudnostNazalnostStrujnostTrajanjeMesto artikulacije

(bd,,grv rzrZ,fi ,tr) . p_rema (p,t,k,f,s,S)(m n) vs. ostalima

(f,s,5,v,z,Z) prema (p,t,k,b,d,g,m,n)- _ (s z S Z) prema ostaii-ma' '(p b m f) prema (t {s z c n) prema (S Z k e)

Na fonetskom shrpnju proverava slidnost zapam€enih i arovih a[<u-stidkih signala, grupisg r'us-u"i"-"- integradu E';il'svrstava ih u:ii*ii:1il{,!tiLil;*xug:g:m"Tj*:aF*ai""ti!r";;;";

Na fonolo*kom stupnju zapam6ena je ronema'i njeno mesto u re-tima. sve se ovo dogaeta "" ol"o* "*"ilr-ii"Ji,iitit='utu-enata. Makoliko se ti erementi-mogli -""i"ii, granice izmeau Jlane i druge fo_neme su ostre, sto znaEi da se ok-o i6aie tone;; l;;;"';;pisu odredeni

*:$EF -sggmenlf (elemenri). iativ naein per-cepcije zove se katego-nJarrom percepcijomi I"o Sto je, na primei, 6i;;;;j"1";;;;6;ilizmedupib, tid, kig.

RAZVOJ IZGOVORA GI,ASOVA

Razvoj glasova je uslovljen bioroiko-psihoro5kim sazrevanjem de_teta, prvenstveno :=19y-?"I+ njego,vog .ceartratnog nervnog sistema.Sti\ i- plad--predstavrjaju prvu rio[a[zaciju novoro]dendeta. Krik ima

i:Fi'i:-E?'T*"l"h:ljl'",-U$"TilirHT,il'""-f :ff ;'k#:'1ltkr"";

;iixyr?yf, :f, 'J,*,ft?'ffi ,*?l:n.::ff i#l;xittin'*,:trii.xi3imaju respiraciju..creevitorir borbom a"iutn ;'" ";;#;; za vreme kri_ka stvara se veza izmecru respiratorne i raringe"i""-i""i.ii".88

Analiza krika novorodendeta (Kosti6 i Sto5i6, 1963) pokazuje da se

ve6 u kriku nalaze neki osnovni a[<ustid{<i elementi, iz kojih 6e se razvitiizgovorni glasovi, kao Bto su poluforma,ntne strukture i Bumovi razliEitogtrijanja, i-ntenziieta i frekvencija. Krik se vremenory Pretvara u pladiz koj6g 6e se postepeno formirati glasovi. U pladu beba od dve nedelieKosti6 Je nasao stabilnije ponasanje glasovnih elemenata. Po niegovommiSljenju, do toga dolazi uitea toga sto u to vreme beba ve6 uspostavljavezu izmedu sopstvenog glasa i sluha, odnosno stvara -se

povratna vezaizmettu auditivne percepcije i kinestetiEkih pokreta laringsa, koja 69

pomoci daljem razvoju glasova. Kad se pre\o plala -i hranjenja stvoriiuk povratne veze izmetlu bebe i majke, to je znal-< da se razvija i au-diovizuelni sistem. Na tom nivou beba zapoEinje da >komuniciran (gu-kanje), povezuju(i auditivne stimuluse iz svoje okoline sa sopstvenim,

ioS -n6airtinisaiim artikulacionim pofu5ajima oblikovanja glasova. Iz

i""r"-1""*nih podsticaja upucenih- detetu, ono postepgno izdvaja. oneeiemerite govora ko3i su mu akustidli najimpresivniji i fizioloSki najpri-hvatljivijil Period gukanja traje od prvog do Eetvrtog meseca Zivota.On j6 v6oma znadajan za razvoi zatvorenog i otvo_renog feed back sis-temi, kao i za razioi motorike govornih organa. ?atvorenim sistemomdete automatizuje izgovor. Otvorenim sistemom Siri audio-pelceptivnegranice i prilagodtavi izgovor auditivnom m9de19 koji Euje. Kad dete[roz otvoren sistem povratne veze uhvati neki elemenat govora on9 gq

ubaci u svoj zatvoreni krug i uveZbava dok ga ne- automatizuje. Prvi>glasovic koli se u ovom periodu iavlj.aju predstavljaj_u neodredene vo-t<ite i glasovl vezane za pokrete usana i koren jezika. Na primer, m m m,iti gd gd gd.

3 - 4 mesecagukanje

4 - 6 rneseaibrbljanje

6 - 10 mesecitepanje

ZapaZeno je da viBe guEu one bebe koje su zdrqy.g' nahranjene,6iste i lioje su ltimulirane ljudskim glasom, narodito slidnim podstica-jirna od strane majke.

Od Eetiri do Sest meseci nastaje period brbljanja (bablinga). U tomperiodu govorne aktivnosti deteta su p,ojaEane. Javlja se Siroka skalarazliditih-glasova, koji io3 ne predstavljaju foneme maternie$ jezika.Iz lit- glaFova bi se boiencional,no mogli razviti svi anogu6i _glaso-vi.zadruge j"ezike. Oni samo predstavljaju sirovi. govorn-i- T"19"ii4' iz kojeg6e ie oblikovati pravi glasovi maternjeg jezika. Vokalizacija na tomuzrastu je odraz filiolo5lie igre govornih organa. Dete uZiva da p-roi'zvodiglas, uZiva u igri svojih govornih ,organa' -a

glas koji. proizvo{i (poje;dinadan iti u si-ogu) aete poastde da ga.nebrojeno puta ponavlja..Sluhpostaje izo5treniji.

.Dete rizlikuje osobe oko sebe. po glasu..Reaguje ;1a

iazlieitu intonaciju majEinog glQsa, smeje se ako je on umiljat, a ppla-de kad je strog. bvo jL znik-6a poEinje da. shvata znadenje poruke na

osnovu sUprasegmentne strukture reEi, odnosno nlosnovu njenog tonai inl,enziteia, a ne na osnovu glasOvne strukture. Dete ne razume zna-denje reEi, ve6 shvata samo nadin na koji je ona izgovorena. U tomenani pomaZe SSSG, 6iji je nosilac osnovni l_aringealni -glas. Dete od 6

do 10 meseei prolazi kioi taz;u tepanja. U podetku ono je monosilabitno

80

(ied'oslogovno), a pred - kraj ovog perioda _postaje bisilabidno (dvo-

:1:g::yl.-I_uprvom i u drugom .rrib"j" p"r""lj;il!; isti glasovi, ili istegrasovne grupe' odnosno _prvi slog sd udvaja, iiti*-tiipri;;;;-i;#";bejbroj pu.ta ponavlja. Neprestaiim ponavrjanjem jednosrogovnih irivisestogovnih grasov.nih grufa uveZbavalu r" i *ito-"ti;;l;-fik;;;'g;_vornih organa, predisdaviju- se neke ""aiti""" ;;;il;;" o grasovima, a

'jihov se izgovor. postepeno priblizava izgovori-o"ir, ii." f"i"-r"'"1::'uiSe u kontaktu s bebom.

uporedo s tim, dete sve duze posmatra odrasre kad govore. pratinjihovu mimiku

-rig"_l 'podinje da razume pQjedine ,ratog"i-lva ;"ir";;;>PokaZi oko<, >PokaZi hosn," oGde je -"d?'.;-i5;o--Ju podeci razvojairnpresivnog (unutrasnjeg) govor.a. "Beba akumulira lur." r"r""rrj"-'JIicima i stvarima oko iebe,.-a postepeno i o njihovim nazivima. Udva_janje nekih slogova, -11 rrimei, -i-*u, ua-ri,- ioi -ne

treba smatratiprogo_varanjem, to je fiziolo3ka priprema.Izmeelu 10 i 12 meseci decai obid'o, prohodaju. Aktivnost na mo-tornom planu razvijena hodanjem, stvara dobru ;&;;" podlogu i zafi;:iolosku osnovu go'ora. prohodavanj"

"uic"r, prltii"ai pl"gl"l""i;.]eak se smatra da"suvise

"gtil." ""f1zt.r"n;u-rr'ili;;i; maro zadrzavagovorni razvoj. plogovara_nje nase-deee plda oko 1d. meseca. DeEaciprogovaraju neSto kasnije kada inraju oko'lb -"r""i Zivota. pretpostao--1ja se. da je ova poj"y3.," vezi sa -sporijom *u"ii"i:"'i"ri"m nervnih via-kana koja- i'nervi'5u,.mi'5i6e govo"nih ongana. Prema stranim statistikamadeca u nekim zemljama progovaraj" t""ij". Nil;#;;;'u Indiji ve6 oko8-10 meseci.

smatra se da je dete pro,govor'o- kad prvi put svesno upotrebi'ehu red. prva red nastaje i.adr" sieknu-odgo""iJ:Lei

""io"i,-;;#;poznata situacija za dete, auditivna preds.tava "reei, rlo;o- se situacijaobjasnjava, motorna sema za red kojom je dete o"r"oLio i motivaciiaza govorno izraZavanje. ObiEno, ,., prre ieit spaa4;;; i#;#:irlnrama' baba, daj i.srifno. -Naime, on6 redi koie i" il " prisustvu detetarnnogo puta ponavljaJe i dije je znaEenje-deie povezal,o^s imen"";;j;;;od'eclene osobe, predmeta ih iituacije. 'Aktivnoil."loi""to- p;"; i,;iobeieZava se poietak govora i zavfuehk p-refingvirrre'ture ^go"o*o!

razvoja. od toga period-a pa. na datje dete 5tir"ir.is" ,vi suvisno proiz_vedene gtasovne forme i svoju artiklhcio"o-igd;;liiu ouiil..rj;;;_ma fonemama maternjeg leiika. Tek oni gtalovi t oii'postrju sastavnideo redi smatraju se pravim glasovima.

. Razvijajuti akustidku predstavu o naiim grasovima, dete razvijaverbalno. pam6enje;. t<9j9 mq zatim, pomaZe a? *oUifii" i;dG; ;;artikulac-ione pokrete i koordinacjju'g6vornih -g"", ; ""ri" tJii j;najpriblizniji auditivno-kinestetiitkoj rpredstavi. oireaerrog gtasa. o'. . l"yi glasovi koje dete izgovara'eprecizni su, artikutaciono su ra-bavi i akustidki neodredeni. p-ojedini

""t "ti irg""i"d;:" suviie otvo_reno ili suvi5e zatvoreno, pa liEie jgci'i na aruie. lru'p.i*"", kad deteizgovara red voda, njegovo o vise-lidi na.glas; ilf;ia"i,:"-rriJ"1,glasova moZe potrajati godlnama. Iste p";ir" d"g;;i;-re i s drugimglas9v1m.a,.$epreciznost.u deelem izgovoru aorila"onalivojstva koja sukarakteristiEna za_ pojedine glasove. iam ee se, "" od;", prilikom iz_govaranja pregradnih glasova rpojaviti slaba pregtaa^a,

"eaor"rj""-.tr"J_90

,f

nost ili slaba zvutnost. Deca se postepeno pribliZavaju izgovoru odras-I|b. Za pojedine glasove bi6e im potrcbno kra6e vreme da bi ih potp_uno

oiot*ifi dok 6e le izgovor tzv. ,teZih< glasova lormirati i po nekolikogodina.

Regoj*glmq--v.a' se*odvija' prekg matiErrih elryq1:1' odnsSno, pred-stavnikffi"j&inin glasovnih grupa, koji_u_sebi objedinjuju osobine syihsliinih glisova. Razvojni put glasova je slede6i:

| faza: delimidno objedinjavanje artikulacionih elemenata u odre-dlene glasove (racionalizacija),

Il faza; potpuni izostanak nekog ili nekih glasova iz strukture re[ito-ttl'r?'r"za:

kori.6enie sridnih fonema za izra.avanje (supstituciia),

Iv faza: priblizavanje izgovora ka normalnom izgovoru uz poje-

dine izgovorne devijacije (distolzija)'V faza: normalan govor.

Razvoj glasova tede kroz periodizaciju.-u -svakom uzrasnom p,eriodu, tj. godin"i, zavr5ava se sazievanje pojedinih- glasova- U neke dece

gr"nici i pome"a za godinu-dve dana ranije ili kasnije. Ukupan razvoj

!i"ro.r" u iroseku traJe do sedme godine Zivota. Odstupanja varirajui oba .pr"ni". Ima deci koja, disto izgoyarlju. na5ih 30 glasova, ve€ s de-

U"i go.ii"", dok se u druge dece artikulacioni razvoj produZava do osme

goai;e hivota. Potrebno -ie poznavati vreme tolerancije za sazrevanjeJvakog pojedinaEnog glasi, pa, prema tome, ocenjivati da li je izgovorodretlenog-glasa u nekog deteta u zaka5njenju'

Nema sumnje da se glasovi, koji se nisu normalizovali .do sedme

godine, podinju -da

stabitizuju i automatizuju. kao nepravilni_ i da,

i;;;;di; prlAut",rtj"ju probiem pojedinca, problem 3kole, ili kulturegovora uop5te.

InaEe, redosled izgovaranja prvih glasova kod dece nije sluEajan.

Njihov izgovor po6injJ sa_moglasnicima, -usnim plozivima i nazalima.

bi, i"go""ianja iazalnitt gtasova detg doiazi za vreme sisanja. Buducia" i"-ir"piraiila i ekspirlcija vazcluSne struje, dok d-ete sisa, upu6elara-o ttoi nozdrve, to ie i iitazi zadovoljstva ili nezadovoljstva ispolja-

""j" t ro, nosne prolaze. Na taj nadin vrlo rano se uspostavlja spoj iz-*ua" laringeaine aktivnosti i nosnog smera vazdu5ne struje za izgovornazalnih glasova.

I'rva faza. - Fredstavlja delimidno ,objedinjavanje artikulacionih

"t"metaia (racionatizacij'a). dete uodava neke najistaknutije- elemente

"uti i pokuiava da od njin formira jedinstvenu celinu. Da bi to ono

p.iiid; "l.rzi

r" malim fonciom konsonanata kojim ve6 raspolaZe, i pri-fiCno-varilaUilnim vokalima. Takva re6 je iesto samo.nagore$taj prave

titi. Ui"""oj funkcionainosti pomaZe SSS,G i g-ovorna situacija-- Dete, za-p"""., b"fiit3e da se sluZi minimumom fonetikih elemenata, koje poku.-

Fava tla oformi u odgovaraju6e foneme. Neka deca progovar?ig sluZe6i

;;';"; pt"i- stogivima "reEi, verovatno stoga 3t9 su na'glaseniji, od

*t"fifi. Oi"ga deca-troriste samo poslednje slogbve ili stvaraju metateze(premreitaju slogove).

91

a) kao neadekvatno mesto koje govorni organi zauzimaju za iz-govor nekog odreelenog glasa;

b) kao neodgovaraju6i uraEin formiranja pregrade ili _tesnaca;c) kao pogreSan ili nedovoljno intenzivan smer'vazdu5ne struje;d) kao nedovoljno aktiviranje glasnica prilikom izgovora zvudnih

glasova.Razvoj glasova tede kroz peiiodizaciju. M. Templin-ie 1957. godine

ustanovila ka-o kriterilum da oko ?5 odsto dece odredenog uzrasta mo-Ze pravilno da izgovori odreden glas. laj uzrast__treb,a srnatrati karakte-ristifnim za sazrevanje naznadenog glasa. Ostalih 25 octsto dece ranijeih izgovara ili izostaje u njihovom izgovoru. Uzrast na kojem- 75 odstodece-pravilno artikuiiFe ?5 odsto konsonanata, prema Templinovoj je:

Uzrast Konsonanti

Baziraju6i se na nalazima Templinove, isto ispitivanje na na5imglasovima izvela je S. Vasi6 i konstatovala slede6e:

Godine Glasovi

3 a, eri, oru, nrm, P, trk, d, l,

S. Vladisavljevi6 je ispitivala 1965. godine stanje glasova na uz-rastu izmetlu druge i tre6e godine Zivota i korrstatovala da glasovi ovoguzrasta nisu ustaljeni kao kod odraslih. Ve6ina od njih je u neprestalomprocesu oblikovanja, prema tome, i u stalnom menjanju. Jedno prove-iavanie udinjeno nekoliko dana naikon ispitivanja moglo bi znatno daizmeni sliku. IseEak od druge do treie godine Zivota ie izrazito prelazniperiod. KaralctenGe ga kvalitativna distorzija vokala i _nestabilna upo-treba postojedih konsonanata, bez obzira qa mogudnost deteta da se qo-vremeno sluZi odreetenim konsonantima. Najstatidniji konsonanti su plo-zivi, a najvarijabilniji su lingoalveolarni frikativi 6, Z i afriikati t, &.

S artikuiacionog stanovi5ta, razvojni proces postavljanja glasa za-vrSen je jo3 pre druge gocline Zlota za p, b, rri, D, i, i ako se ne uzmuu obzir lakii devijantni sludajevi, to isto vaZi i za t, d, k, g, v. Razvojniproces je u toku za t, l, c, s, z, d, d. Razvojni proces tek zapo6inje sre-dinom i krajem trede godine za r, nj (izuzimaju se pojedinci), a naro-dito za 3, Z, E, dZ.

m, n, nj, p, f, h, uvk,b,d,grrsrSrct, th, v, It,zr2,i

33,544,567

€,h,j,f,v,34 6,85 d,dz,s6 lj, z, nj7 b,Erz,t

{

Sl. ?3 - PoCetak i zavr3eta[< razvoja.q<onsonanata zavisnood uzrasta (S. Vladisavljevif)

Izlazi, prema tome, da se poslednji artikuliiu oni glasovi (bez ob-zira- na glasovne grupe), -koji se grade u sredini oralne duplje,'za kojej-ezik ni po bogatstvu pokreta, ni po sposobnosti odmeravanj-a-odnosj idistance nije dorastao, jer ni auditivno nije dovoljno stimuliran niti

94

usmeren Broj dece, koja u tre6oi godini dobro izgovaraju konsonsnte,bez obzira na glasovne grupe, u ispitivanoj grupi je siedeii:

v-28I -27t -26c-25s-19h-15z-14e-L2d-12

Na grafikonu koji se ovde donosi predstavljeno je isto stanje gla-ss1'a izraZino u procentima:

t

p b m n i t d k g v l lc s h z c d tj -" 5 Z d lj dZ

Grafikon 2 - rusvajanr" Etff:rT #l3,"qunu

rizmedu druge i tre6e

Na osnovu statisti[kih podataka, na osnovu supstitucij_a koje sluzejednom'glasu, kad i na osnovu prelaznih oblika od jednog glasa.ka-dru-

lurn i niZa elemenata koji te oblik-e sadinjavaju moZe-se postaviti hipo"iur" o rarvitk, nekih frii<ativa i afrikata. Naileno je da su t i d rodo-naEelnici ve6eg broja glasova. (Sta njima predstoji nije se dalo' na' ovom

nj- 6r-5s-3i,-2e-2lj-1dt- 1

p-30b-30m- 30n-30j -30t -29d-28k-28g-28

IOOrJ96, +93,3ti8ift

tr,1

50, Gf46,61oo,tl

?8;8f10, c+3;8t

-tt

95

uzrastu sagledati). og t.id postaju ci i ds.svaki od ova dva glasa granase i njihovo grananje ide ri dvd smeia. prri-rtJp"i'i" :"a"om kraju1"j." :, 3 ? }a-grugom 6, d. Drugr .i"p"" grananja u proauZetku krakovadaje 5, 2, i E, dZ, odnosno:

ttuil!

p'

D

I

P1./ \ZDJ/\2' oZ

T

I

c

/\SC_/ \"S'C

Da se ta radijacija pruZa ba. tako vid] sg i po poloZaju.jezika kojije sav vrhom okrehut ka- aonlim-r,rUi.rr". poSt" E j,da stvara ritrg"o"r""or$$$Ii'"d?^i tesnace, nisu *oJir itffi ht::ilr":tezeni glasovi s, E, z, az. obr< 6"

"L p;;;;'"i;a;;ri'poroZaj glasovi5,.8, Z,-d',.izgovaraju.se stg.pen

"i2", oa"qlno kao f, 6, i z, d, ili kao neiri

:.9:r:Pffi prelainih obrika irmetru sti,--ail,-zii i atdz. rnteresantnoJe napomenuti da taj put.deca prelaze goilina;a i aL, alt, ni ""a"-iilJbi njihov razvoj mor-a6 biti zavrten, ry"6ej-lq poriiz.r'oa!?';"ilff$;:

litativ_ni izgovor, ve6 ostaju na prelaznir" iUfitiri"Neophodno je razlikovati.-supstitugiJ"-t"i" lluzi radi pozicije, radiopstee ar.rditivnoE utiska, oa sqpsutugij; ko:' -

"ait-"irii" kvalitativnoplibliZav.anje dob-rom gh!u. Snfilit";ie tako sio"a"tu i"eovi"a o ffi;;;r.*'i?l?ff,"iH3,1l";tti";a*,:Xuzrastu to vise ne .odgovara i ono to vise "; bi il;ti'aa dini. Takvazupstitucija je negativ,na._-fve niiaSse, prelaznih .UUL"-*, ;;A;id;;zitivne supst_itucije,

_jer_ one pre,istavtiij" "i"rirtii,i"ffi to;i, malo pomalo, treba da dovede.do dob--rog grasa. i;"il;;;"iltiil"ii"-il"G; I;bile ispoljene kod ispitivane e"uie]

---

Neki poremeilll alit<utadiie i, pored nezavrienog razvoja, moguse lako zapaziti. Ako se poznaje -"""-6 ;t;bit?".ii;"H;"ga grasa i nje-gove normalne razvojne

. forme, mogu6e

5 e, eim " 11' !""iT." -ioi"";;ii,=

pre$qna, -qe{i u rkoju kateggriju s,rata.- normarnu ili nenormalnu. u

llf l"i,Ht,rq?4J.t*!3s1ff;li,f ;'i:f';iiji'is,".t:i:m*::lfrikativima u celini.. ttjiml .ie potrefna p_ojedinaEna anariza, kao stoje napred data. To isto odnosise'i na taterirdi na";G j"" se wemenskineujednaEeno.javljaju. Mettutim, neprirodnu p"oi""ri-j" lezilca treba ve6u tre6oj godini smatrati ozbiljnorir dis'torzr;om. .

Da bi se kod ispitivane grupe izdvojile nenormarne izgovorne po-jave od no-rmarnog aitikutaciornog ""-itr.i,;;fF;;;; pregled. onpokazuje. da od 30 ispitane dec-e, u tri, deteta je- naa*a neka vrstaartikulacionog poremecaja, Sto Lno'si iO oA"to.rz pfiroi,enog grafikona se vidi da deie br.. rB nije rasporagalo ve-larnim plozivima k, g. Dete br. 1? je imaro sismatiz'a; murtiple, kojije povlatio distorziju iedam glasot"' 8, 6, d; ;, ;:#;il;te br. 26 imatoje ograniEen sigmatizam na tii glasa: c, s i z.

96