DEO VI

DrsLr\LrrE *"o""33$3N$H "P#iffJ*M

sMErNraMA

MALFORMACIJE VILICA I ZUBAZa realizaciju pravilnog izgovora potrebno i".d" periferni govorni

organi budu norm.ili rotirigit":ti3 ^oratno-bukalnog prostora zavisiod ko5tanih del0va-Jror""i:"t"it, oblika i njihovog meilusobnog.odnosa.ilj;;;"d"j"il"

"i"e" ;-6;; imaju viJice s ivrdim nepcem i zubi. U pe-

riodu govorrrog t"*o1"-"iiit" i'-{1d9 nepce su jo5 itf\1:ila1!'--:,1"^g.1":l[J"""lf]f.-f.?o-"i oittos nisu definitivni, nego

se postepeno razvrJalui oblikuju. .p,romenl -fnfeenifr zuba reme[e rezonantne uslove naro6ito;;h;fi;"a koji se realizuju u prednje-oralnom prostoru'

Sl. 81 -

Normalni zs8trlu

Pravilanodnosgornjeidonjevilicezahtevadasezubigornjeiao"iu

"1i."-Jodinrju ?;;" taj nacin, 3to 6e sekuti6i ,gornje vilice nez-

natno (2-B mm) e;"i.;i'ti;tlio- tetgli6a donje vilice' Izrnetlu njih neffiT"il;t"j;ti';i."i;;;;?;iGd": rsto taro, izmedu dgnjih i gornjihkutnjaka ne sme p*ti-eti ;i.sto5anie. Oni treba da se dodiruju, ali dane prelaze ieani preto"drugihr to ie.zove ,zagriz ili okluzija -zuba'- T9-kom rasta i oXoSta'virja- -Stola.ii.tnih zidovi kod mnoge dece Eestol0 Poreme6aJl lzgovors 145

doiazi do devijacija vilica, tvrdog nepca i zuba. Uzroci koji dovode- domalformaclie 6vifr organa su delom urocleni, a mnogo viSe stedeni. Spo-minjusenaslednifaktori,'dekalcifikacija,ratritjs,.tonzile,naEinishrane'.

"i"o!ito lo5e navike, kao ito su sisanje prsta, dugo sisanje cucle, pri-

tisak jezikom i sl. Smatra se da sve dugotrajnije mehaniEke smetnje,kao $to su sisanje prsta i sl. moSiu Stetno da uti6u na hrskavitavo tkivo,riiica, tvrdog ndpci r na poloZafzuba, dovodeci do razliditih malforma-cija. iJsled ria1olrmacija vilica i zuba stvara se,_potom, lanac uzajamnozavisnih posledica po zdravlje, izgovor i estetski izgled' osobe. Porastovitr

-atiormacija ;e iz godfte u godinu sve ve6i, narodito kod civili-,o"u"og sveta. Strutnjaci- za ortopediju tvrde da tome doprinosi nadfrishrane. Staro pravilo da funlgotsko nepce(' suviBe istu-146 'f i ":

rena gornja vilica sa zubima onemogudava ne samo stvaranje dental-

nog zagriza' vec rcki"p;il;t"""t^e;;$ visoko ngpc'e' koje se podi-2e naradun nosnog dna, smanjuli^rjJft"a"oti-"ottilt kanala' tako

da

otezava disanje kroi nos, pa je osoba p;il;a;;; da dise kroz usta' Stal-na cirkulaciia vazai$n!-'.i*it k"_* ya.;; J;5 vise potiskuje tvrdo nepcenasore. Dete koje r

^;il;;!;o da aise liroz usta- ima plitko' torakalnodislnj e. usled

-

t"ei= # ;J-"'ii 9o"oij;i';i:i;;"1i1 ^Hij' sio ostavlj anosledice na zo.arri;J m"rrtattto rffi" dece s

-visokim tvrdim nep-

tem. Takva deca il b;d";i"t'"' utto se zamaraju na dasu' smanjujeim se oksidacija

"ii",iii*ei'r'i:*]a irn p"ztii. zbog toga odluta, te daju

utisat

Progenija. -

Predstavlja obrnut odnos gornje i donje vilice. Kodprogenije je donja vilica isturena, a gornja zaostaje.

51. 8E -

ProgenijaOdnos donje i gornje vilioe kod progenije.

-

Ovalkav odnos vili-ea i zuba onemogu6ava stvaranje okluzije zuba. Donja vilica je, zapra-vo, nesraanerno ve6a od gornje. Kod naslednih sludajeva ona pdkazujetendenciju daljeg rasta. Po3to dno donje vilice ispunjavaju miBi6i je-zika, to je i jezik zajedno s donjom vilicom pomeren napred. Kod oso-ba s jadom progenijom vrh i prednji deo jezika nalaze se van oralnogprostora. Sekuti6i gornje v,ilice dodiruju prednju povriinu jezika. Po-sledice su prvenstveno estetske prirode i izgovorne. S obzirom da jebaza jezika pomerena unapred svi glasovi koji se stvaraju u prednjemoralnom prostoru su dislocirani. Svi glasovi mogu da se izgovaraju, alisu distorzovani. U akustidkom pogiedu deluju slidno interdentalnom ikoronalnom sigmatizrnu. U odnosu na protmziju, progenija ne izazivatako te5ke posledice po formiranje i izgovor glasova, kao 3to je to slu-daj s protruzijom._

otvoren zagriz. -

Ludno podizanje gornje vilice u predelu alveo-la udaljlje gornju vi]igu od donje i onemogu6ava stva-ranje zagriza.Ovo se joi vi5e komplikuje kad, pored vertikallog razmaka, posto;i ihorizontalng udaljavanje gornje i donje vilice. eesto se iavliaiu retkii kvarni sekutici. uzroci otvorenog zagriza su naslede i rahitii,-a mozegaqt-ati i p9d iztzetno dtr,gotra.'jnirn mehaniEkim dejstvom na vilice.cesce se nalazi kod mentalno retadirane dece. Zbog ovakve konfigura-cije vilica i zuba, usni prostor nikad nije zatvoren. Jezik se stalno vi-d,i, a wi njqgovi pokreti su bez oslonca na frontalne zube.

Sl. 84 -

Otvoren za,gr,iz

Otvoren zagriz se smatra najteZom devijacijom ne samo u ana-tomskom pogledu, ve6 i po posledicanna koje ostavlja na govor. Raz-maknute vilice oteZavaju artikulacione pokrete jezika, tako da ni kom-148

penzatorni pokreti usana i drugih mekih delova govornih organa mno-go ne pomaZu. Zbog toga su prisutne mnogobrojne omisije, supstitucijei distorzije glasova. Preterano izmenjen prednji rezonantni prostor uti-de na kvalitet mnogih konsonanata, pa i vokala, kao i na kvalitet labil-nijih glasova.

Sl. 85 -

Otvoren lateralni zagriz

Ukriten zagriz. -

Fredstavlja i nepravilan oblik gornje i donjevilice i nepravilne nizove zuba. Prilikom zagriza neki zubi gornje vi-lice uvlade se ispod donje, a drugi ih preklapaju kao Sto ni zubi donjevilice pe stoje u pravilnom nizu, ve6 se ukrBtaju sa zubima gornjevilice. Izmedu njih ostaju Supljine, ili zbog nedostatka prostora jednizubi rastu preko drugih. Dosta fusto ta[

u sekuti6e gornje vilice, jel t9 dovgclf do recidiva pr'otruzije' Za ostalemalfornrracije ortop,ed'"l.ttd""iiJ" daje uputstva zivisno od tipa oste-6en'ia.'=""Logopedska intervencija- se sastoji

.odi Q lTvoja auditivne per-cepcije (ako je t" i;;;;ilol]-ui pi"avezbi govornih.organa, i c) korek-cije izgovo." g""p.li"*"J'# t" svakoga S1",t" pojedinaEno' Kod oso-ba koje nemaju Oof,*-""r"rjen fonems[i ;iufr iii im nedostaje inter-fonemsko raztit ovari5J pr*ir"""g oa nepravilnog izgovora,_ potreb"o_i:.

"*o "Ju*ti razvoj auditivne percepctie i dislrriminacije. cesto se oval

iiJJ"iff:zl'^p"Jiiz"'r.1i;i;ij;;-"rtii-"iu'.io"*' p-of1eta, jer se tada gasi inepravilna kinestetidka povratna vez.a, pa se'lakie usp-ostavlja povrat-no kolo izmeclu novog motornog otde"'i" poloZaja govornih organa iakustidkog ef etcta ;ii?"il;;ir"Ja"l t""""tJti ostonad za ovakav korek-ffifi-;;;f";il-;"iJi t;-;i6. op'avaa"ie u Libermanovoj motornoj teo-riji. Razumu ,", t"il-o lat

_:"S'ne posloje anatomski .uslovi za formira-nje pravilnog i"gonoitt;ft"*' ttte" tu na njemu ni insistirati' ali je'iiiitip"ttirif," d; ;;-;;3""p"eavezue govornih organa radi razvoja fizi'olo3ke motoridne plaf"gi, irvenstvend lezik-a. Izazivanje pojedinih gla-;;4"";'t^i;^i-i;grq;;tjF;rih.tTt],1:,.oiu, ali su distorzovani, ostvarujese na osnovu prrncrpa Logopedske korekcije'

Poietak logopedske korekciie. -

11ug9 se postavljalo- pitanje da lirogoplitk; [o"ul"ii* treba d-a zipoEne posle ortodgltl:' kad se stvoreariatlrnski uslovi, ili ot

" treba da. prethodi protetici.ili' pak' tr-eba da

tede istovremeno i'^ p-tot"iifo*, -

Jinhronizovano u bliskoj saradnji sari"r""i"f"S"*. vis"gJais"J" itt""zivanja i saradnja-,19]l smo imali sastrudnjacima za ortopediju vilica i zuba pokazala su sledece:

1) ,Korisno ie da logopedska korekcija zapodne -sto ranije, da bi

se ra#o;em auditivne paZnje i pre$veZbama govornih organa preven-tivno delovalo na

"ot-t"-aiizJciiu 'artikulacione funkcije, 5to znadi da bi

tii" p"Zlti"o da zapoEne jo5 pr-e ortodontske korekcije;2) Decu ili omladina koja se ve6 nalaze na stomatoloSkom tret-

*"rr.r,'" nisu pre iog.l*ah iogop-edski tretman, treba odmah ukljuti-[ *'fogotudri." ""2'U"

iz dva ia)Loga, od kojih je prvi ortodontski, adrugi logoPedski:

a) JeziEXra protruzija, kgj-q je lastala ,usled nega-tivnih anatornskihuslova, irna tendenlii"-a'"'i a"fi" p"tl*t

"ie n1ea1l9.delove vilice i seku-

;i;;-.'d"ftipof.l"ti-j'"rif.i iu k|ntiaindicirani pritisku proteze koja tre-i" a" iri"tehu vilicrl i zube postepeno vrati nalrag-.Ranije, dok nije po-ffijd" 6"d"i" s fogopeai*{ i pi* gcle ona jos nije uspostavljena, sto-matolozi-protetiEari- J"

"" Zalili da ?"ca svojim pogre3nim Pokretima

iezika vra6aju ,"u" * ptotruziju, da ie zUog -iog1, Etl:' i posle njihoveiffi;h" ^il;illt"i:"*"""d-;;;idii'.'Ziati, treb"alo bi veZbati jezik 3a se,;ffi;; "r"*"

?"t-nia tako i za vrerne govora' drZi 3to vi5e uvu6en od,-"l",Lr-aor. ru-otiop"ait" korekcija fre zavr5i i ne suzbije jezidnaprotruzija.

b) -Protetidna korekcija saT3. po sebi ne6e ispraviti go.vorni po-reme6aj, naroEito alko ie ln ozbiljriiji, pa zu logo,pedske veZbe neop-;;A;;.'bJi- tog",-orio&6"trt" tortkiija'traje pJave do tri pa i vi5e150

godina. Znamq ukoliko govor-ni poremefaj traje duZe, -

on se sve viSeautomatizuje. Zatim, prolazi vreme za uspeSnu logopedsku intervenciju,jer dete stari i :'r,lazi iz fiziolo6kog razvdnog peltodl Stoga je neop-hodnq ako to ve6 nije uEinjeno ranije, da logopedska korekcija-tede pa-ratetn6 sa stomatoloii-proietidari. Za vreme govornih veZbi dete ski-da protezu, da bi imalo pun taktilni i kinestetidki dozivljaj, a zatim-po-ku5lva da slidne pokrete ponovi i pod protezom (ukoliko ne nosi blok--protezu). PomaZufi detetu da pravilno postavlja g,ovorne organe, detese pri,prema za dobar izgovor, a pomaZe se i brzoj stomatol,o$koj

-protetiikoj intervenciji.- Logopedska korekcija moZe da usledi i posle zavrietka otrodont-ske intervencije, kao nuZan nastavak logopedskog rada, da se, poito sustvoreni povoljni anatomsko-rezonantni uslovi, izgovor koriguje do kra-ja. A moZe uslediti i kao naknadna logopedska korektura za one kojiiu kasnije saznali za mogudnost logopedske intervencije. U takvim slu-dajevima logopedski tretman poEinje iz podetka i, obi6no, traje duZe.U svakom sludaju, on je koristan i neophodan.

ZNAEAJ VELOFAR-INGEALNE PREGRADE ZAKVALITET IZGOVORA

Prema biolo5koj prirodi, govorni organi su predodredeni za odr-Zavanje organizma i njegovim Zivotnim potrebama. Funkcije sisanja,gutanja, Zvakanja, ka5ljanja, zevanja i disanja su primarne potrebedovedijeg organizma. {J njemu ne postoji nijedan organ koji bi isklju-iivo sluZio govoru. Gotovo je neshvatljivo kako se taj isti respilator-no-digestivni trakt preobrazio u govorni aparat, odnosno kako se dija-metralno razliEite funkcije, kao Sto su hranjenje i govor, obavljaju naistom mestu, pomo6u istog aparata.

Zahvaljujudi, verovatno, tome Sto je ceo govorno-disajni i dige-stivni aparat sastavljen, uglavnom, od mekih delova, koji su u stanjuda prave veoma razlidite pokrele, a naroEito kombinaciju pokreta, unu-tar samih mi5i6a, Co5lo je do specijaiizovanih funkcija, metlu kojima jepo savr5enstvu govorna funkcija otiSla najdalje.

U takvom kombinovanom sistemu artikulatora svaki organ, ili deoorgana, ima svoju posebnu ulogu. Od sastava, oblika i rada svakog po-jedinog dela zavisi krajnji uspeh celog govornog iskaza.

Meko nepce (velum) je, prema svojoj ulozi, namenjeno gutanjui usmeravanju zalogaja. Iako je s biolo5kog stanovi3ta njegova funkcijaza odrlavanje Zivota sasvim odredena, pokazalo se da ljudi s deforma-cijama mekog nepca mogu Ziveti. Oni, istina, imaju te5kota kad uzima-ju tednu hranu, koja im se zbog nedostatka pritiska u ustima vrada kroznos, njihov Zivot je time oteZan, ali im opstanak nije doveden u pitanje.

Uloga mekog nepca za govor, medutim, mnogo je 5ira, moglo bi sedak redi da ono kanaliBe i usmerava kvalitet svakog izgovora. Ali, ovuulogu mekog nepca mogudno je shvatiti samo u sklopu_ ostaiih delovagovbrnih organa, prvenstveno faringsa (Zdrela), u sadejstvu njihovog

151

meilusobnog furnkcionisanja. Poznavanje njihove. anatomske i funkcio-nalne osnoie omogucavi potpunije razumevanje problema patalo3kenazalizacije.

Prema calnanu, duiina mekog nepca iznosi Eetiri petine u odnosuna tvrdo nepce. Drugim redima, ono varira od 2,5 do 4 cm. Debljina muje od O do iS mm. N;egov najaktivgiji deo je

.mi5i6 levator koji se -saladnje-nazalne strane-spaja sa zadnjim zidom Zdrela, stvaraju6i u toku

Sl. 86 -

Sema rada vdl'of,aringealnitr rni.S6a za \,!reme govora:tt-t*r*' 2t Gtitor. 3) palatogloius, 4! pq$tofaringens, 5) superiorkonstriktor (Pritzell' 1909)

r52

govora velofaringealnu pregradu' PoloZaj -levatora. na. mekom nepcu;;";; je znadajih, ier Je b"aB na mestu gau j9 postavljen levator vrBi

ot"r""il*"ie mekog nepca i stvaranje pregrade. Ako je levator bliZeiilil;pcu, du7ina'mekog nepca pritit

nazalnog prizvuka, zlyisi od mogucnosti stvaranja adekvatne velofa-ringealne, tj. mekonepEane pregrade.

Za oralnu artikulaciju. je po4jednako vazna duZina mekog nepca,koliko i dubina i sirina firingsi, j6r samo njihovim uzaiamnirfi ;tA;;dolazi do velofaringealne pregrade.-Kod nekih sludajeva, s preterano dubokim faringsom, pored togaSto ie meko neirce dqvoljng d}ggdko i ryobi$g, javlja"se h'lf,erinotoni]au. go]o1r jer, i pore*.ryojg duZine i qokreUjivobti, "meko nipce nijet

stanju da se nasloni ili-da dopre do zadnjeg f-aringealnog zida-i da slvo-! .pregradu. Dubinu faringsa moguce je-odrediti i siobodnlm okom.Pri normalno podignutom nepcu ia vre-me izgovora vokala r oa"to;a-$9 ga jednog cm od mekog nepca do faringsi pokazuje preterano ciu-bok farings, Sto neizbeZno dovodi do rinofonije.

Ponekad se, pak, ne3to kra6e meko nepce kompenzira radom velo-faringeaLre aktivnosti, koje pri artikulaciji i"zi ""lii"alT"r.o a"-le'*o_gu6e posti6i da izolovan iigovor glasova ui,a" potf"-"o airi. u sponta'omi.brzom go-voru oseda se pojaEin protok

""r^a"i"l ,r*j", jer misidnaaktivnost slabi i koordinacij-a otkizuje. sistem misiea,'rioli t."ua -J"kompenzira \ratko nepce, nije dovolj"o ,r"t"Z"rr, p;S;;u moZe da raz_vije brzinu \gjop za normlrne artikura.ro"* Ljirt""u--iaspotaze samlmeko nepce. Meelutim, nije neophodno aa "e

prii"lo"o*'r.i"dg; ;il;

Irr. w -

ltrailro meko nepce S]: 90 _ Dugo i elastidno meko nepceali je levator visok, a pasavant niiakmeko nepce-podjednako intenzivno podiZe. poznato je da za vreme iz-govora vokala a velofaringgaJna pregruda nije uvek -kompletna. pri od_stojanju s-7 mm akustidki t

mer'nemogubititistoizgovoreniakovelofaringealnapregrada,nijeilil;..p-rirg, neki .glasorrf mogu neSto odstupati od takvog zahteva.

farirksnepce

nePce

arilkspiglotis

,Sl. 91 -

SPuSteno meko nePce -

vazduh Prolazi kr'oz nosSl. gz Meko nepce Podignuto'ifirrkt"r zatvoren

-

vazduh prolazl------- t

PoloZaj, velidina i oblik adenoidnih vegetacija na zadnjem farin-gealnom zidu odluduju, takotle, o kvalitetu izgovora, naroEito ako jemeko nepce kratko ili ako je u pitanju dubok farings adenoide stvarajuprirodan most i neku vnstu prirodne faringoplastike.

Uklanjanje adenoidnih vegetacija, kad one uEestvuju u kompleti-ranju pregrade, moZe potpuno upropastiti govor, jer se proSiruje naz(Ffaringealni otvor. Adenoide su od znaEaja samo onda kad stoje nasu-prot elevatoru mekog nepca. Njihova se uloga u izgradnji sfingtera ne-utrali$e ako je potrebno i neophodno, ukla'njaju se sarno ugroZena mesta,a ,pokuBava i 'da zadrZi deo tkiva na zadnjem farimgealnom zidu, nasu-prot odignutom mekom nepcu. Poznato je, inade, da adenoidne vege-tacije predstavljaju opasnost samo u mlaalem uzrastu, dok u pubertetuatrofiraju. Za govor je, u stvari, vaZnije da u doba glasovnog razvojapostoje odgovaraju6i anatomsko-funkcionalni uslovi za dobru artiku-laciju, glasovni razvoj se rpodudara s periodom egzistiranja adenoida.

Sl. 95 -

Adenoidna vegetaoij,a zatva,na 51. S -

Faringoplastika -

veStatkidubok farings pasavantov

*?m "*.uffirt":"

se s

Slidan je sluEaj s tonzilama (krajnicima). Kod dece koja imajunazalizovan izgovor postoji opasnost da se posle vailenja krajnika po-jada intenzitet rinofonije. Do pojadane rinofonije dolazi iz tri razloga:

1. BoEni otvori velofaringealne Supljine suvi5e se pro5iruju, a todaje mogu6nost za slobodnije prolaZenje vazdu5ne struje kroz nos.

2. Meko nepce s neZnom miBi6nom strukturom oslonjeno je nakrajnrke kao na potporne zidove. Uhianjanjem krajnika njegova hipo-toniEnost i hipofunkcionalnost dolazi do izraZaja, narodito u brzom go-voru pri izgovoru konsonanata koji zahtevaju visok poloZaj elevatora.Prilikom izolovanog izgovora vokala, u toku utvrilivanja glasovnog sta-tusa, pojava hiperrinolonije je pekad jedva primetna.

3. Deca s normalnom anatomsko-funkcionalnom graelom velofa-ringealne pregrade, neZne fizidke kondicije, Eesto, posle operacije kraj-nika ispoljavaju, smanjenu tenziju govornog aparata, Sto ima za posle-156

dicu artikula.ciju i pojadanu nazarizaciju. stanje se vremenom, obidno,samo po sebi popravlja. Reere je potrdbn" *"i" i"t"r"-"""ii" 6dd;:PotkoZni rascep mekog nepca, tzv, submukozni rascep, pra_g"r i9' takode, jakom

.

nazafizacijom lnrri"otatia -"prr".t"l. SluzokoZaje mekog lepga, posmatrana krod usni' o!v9r, "ur".

-rri"a"tim, glecranos unutra5nje strane, kroz

.nazo_fa1ipgs, misino ie it iiio - -.r.og'

";p.urazdvoje-no. To ju, u stvari, poetak-riscepa -"i.og

".pca toii-iije -zar

hvatio sluzokoZu. Duzina poikoznog rascepa je razlitita. Moze da za-hvati samo predeo oko uvule, mozJ da se-protegne preko celog mekognepca' a Eesto zarazi i u kostano tkivo.tvidog """p"-*-ptstoja;je s;i:&:T"i#:,,l:':;ii,rTi"::#lxH"i:'":i,:x?,:trj,'f 1r*:*J*i";"Tl:5i6i mekog nepca-razmiEu se u stranu f na tai

""8i"-ril"6uju velum,umesto da ga izduzuju i izdiZu ka zadnjem taringeai;;m ,iau.vidljiva ktozje

kausni otvor. Nago-

s

g. tiqovima pravog-.rascepa (paratoshizis) na nepcu, Eerjusti i us-nama i njihovim posledicama po govof neeemo ovoga puta govoriti.Koren jezika ima znaiajnu ulogu- u stvaranju glasova, naro_dito velarnih: k, q.i h. proudivaju6i iedostat5;-""i'ir glasova zapazirismo da tesko6e niihova izgov_aranja nastaju usled nead8kvatne funkci_je korena jezika. nas.gp ftd"g iii *"r.og ,,.!." #;;';ir"i.;T"";na rad korena jezika. pbznato fe da oa r.6-1u"i-;ur;k;-;" ;";;i;;"";Zleba na njemu, a nekad i 'diz cele sredin" iL-it{ postoji ulegnu6ekoje pri razliditim.pokretima jezika varira u dubini. Kod nekih osoba

:..rr!epoP tvrq0g i T."kgs}gpca taj je prirodni zleb nesrazmerno dub-lji. Kao da se kod ovih sluEaj6va "aii o nagovestaju rascepa sredinomkorerra jezik3, koji dorazi

.do'izrat4i samo-priliko"rri "*it rrtacije graso_va. ovakav Zieb onemogu6ava da se pri.podizanil k;;" jezika stvorina njemu ravna, izboEena povr5ina toj1 li dGgI;-;; meko ;;p;;;ukoliko je ono kompretno, ni

-primer, p,irru oplra;ij". il takvim uslo_vima stvaranje okluzije, potre6ne za'izgovor irelarn'irr ploziva, nemogu-6e je p.osto. postoji stalni proraz za vazdiign' ;;"il'b$ri tog", podiza-r-tje je,'zika je nedovoljno.ili.samo prividno. ova iirr"ti.u*tna aktirmostko1e3a- jezika pokazuie d.1je,u pii""j" sindrom auto-"-'".i;" koji poredpalatoshize,..verovatno, ukljudul.d i

"rr"to*rke deformacije svih okolnihorgana s njihovom. prate6oh. hipo i- pato_iunt

. U toku vi$egodiSnje korekcije velarntrh glasova mogli smo stalnoda pratimo kako se neilostatak podizanja korena iezika i nedostatakokluzivnog pritiska za izgovor glasova k i g kompenzira aktivnoS6u me-kog nepca. Zapazlli smo ha se nazalna strana veluma naslanja na

-boErtezid]we'faringsa i tako stvara nepotpunu pregradu i nepotpunu eksplo-ziju, Eime se dobiiaiu velofaringealni plozivi, jedl1 vrsta supstitucijeza prve velerne ploiive. Prepoznavanje ovi! neadekvatnih glasova odstrane logopeda ilonetidara zahteva veliku akustidku uveZbanost, a nji-hova korekcija posebnu ume5nost.

Problem sluha, koji je desto prisutan usled pove6anih mo-gucnosti upale tuba, i problem

-akustidke diskriminacije glasov3..otgza;iaju ve6 i onako nepovoljne uslove za korekciju glasova, naroEito kodveiikih anatomskih i funkcionalnih deformacija.

OSNOVNI PRINCIP KOREKCiJE NAZALIZOVANIH GLASOVA

,Odlika je palato5iznih organa 'da se na iitavom podruEju *o i?t:

cepa vrii korirp6nzatorska aktivnost s viSe ili manje ulPgh? po kvalitetizfovora. Pri nekompletnoj velofaringealnoj pregladi dolazi do_ patoloS-kog formiranja glasolira, koji ni artikulaciono ni akustidki ne odgovarajllprivim glasovima. Cesto su svi oni zame-njeni samo s po jednom ilidve supslitucije specifiEnog nazalnog karaktera. Ovakve izgovorne- ne-pravilnosti poznate su pod imenom rinolalije. Izmenjen pravae fona--ci3e i irmenjena artikulacija odtaz su promena u anatomskoj i funkcio-nilnol strukluri govornih organa i njihovih rezonatora.

Imajudi u vidu da se i pri takvim uslovima razvija izvestan go-vor, a nei

uspeva samo delimidno. Klasrra hirur3ka intervencija omogudava da seautomatizuje pogreSan izgovor. Ukoliko je proces automatizacije pa-toloikih glasova trajao duZe, utoliko 6e njihova korekcija i6i teZe.

2. VeZbati pacijenta, dugo i uporno, da razvije i izo5tri vizuelnu,kinestetidku, a narodito akustiEku razliku izmetlu svog nepravilnog na-dina pojedinih glasova i pravilnog izgovora AkustiEku predstavu pravil-nog i akustidku predstavu nepravilnog glasa, kad se do takvog uoEa-vanja dode, treba naroEito razvijati i ve2bati u pamienju.

3. Izbegavati svako intenzivno duvanje i snaZno usmeravanje vaz-duBne struje u toku veibanja, osobito u poEetku, dok se ne utvrdi pra-vilan tok vazdu5ne struje. Pri jakom duvanju nemogu6e je imati podkontrolom pravac usmeravanja vazdu3ne struje, vec ona pod pritiskomprolazi kroz sve otvore, pa razume se, i kroz nosne. Nasuprot intenziv-nom duvanju treba razvijati kinetidki osedaj za pojadanom tenzijom upredelu velofaringsa i korena jezika, pa kroz voljno i svesno stvaranisfingter tiho i obazrivo usmeravati vazdu5nu struju.

4. Kad se prede na izazivanje glasa, veZbe treba raditi u leZedemstavu iz dva razloga: 1) meko nepce koje je kratko ili neelastidno, zbogprirodnog pada, dolazi u povoljniji poloZaj za izgovor oralnih giasova,pa j pacijentu olak5ano da gradi potrebnu ili pribliZno dobru velo-faringealnu pregradu i da usmeri vazduinu struju prema usnom otvoru,i 2) pad korena jezika unazad olakiava njegovo postavljanje za pravil-niji izgovor mnogih glasova, a narodito glasova k i g.

5. Za tzazivaurfie glasova glasovni red nije bitan. VaZno je znatida jedan pravilan glas, koji se prvi javi i koji smo nazvali matiEnim gla-som, daje podlogu za Eitavu glasovnu grupu, a da se od glasova jednegrupe, koriste6i jednu njihovu osobinu, lako izazivaju glasovi siodnegrupe.

.

6. NauEiti pacijenta da oslu5kuje sebe, da zapala svoje pogre3keu izgovoru, a odrasle uputiti da sami veZbaju. Na osnovu teorijskog ob-jainjenja koje im se pruZa, oni moraju da pode5avaju i iznalaze naiinpod strudnom kontrolom, tj. da uz stabno prisustvo strudnjaka samisvesno dotlu do svih artikulaciono-akustidkih osobina glasova, zatim daih postepeno automatizuju u izgovoru.

-

?. Ortopedska korekcija vilice i zuba omogudava pravilan zagri-Zaj, koji je veoma vaZan kako za artikulaciju, tako i za akustiEki kvili-tet glasova. Treba je preduzeti paralelno s logopedskom korekcijomglasova. Paralelnom korekcijom postiZe se vremensko skradenje tera-pijskog postupka, zbog uzajamnog dejstva razvija se adaptacija po-kretnih artikulatora u odnosu na nepokretne, i obrnuto, a istowemenobrZe se automatizuju navike pravilnog izgovora.

B. Intenzivna saradnja s porodicom, uvodenje nekog od roditeljau korekcioni postupak, korak po korak, radi pove6anja i kontrole veZ-banja kod kude.

9. Objedinjavanje svih intervencija, od rane adaptacione proteze,ako je potrebna, preko operacije, ortopedske korekcije do govorne te-rapije, s usmeravanjem pravilnog izgovornog i jezidkog razvoja u svimfazama.

159