Embed Size (px)
Citation preview
P O R U K E
2 Februar 2018.
3www.serbianmirror.comJanuar 2018.
Srb info strana 4
Od hap{enja do ubistva Olivera Ivanovi}a strane 5
Srpska zastava ponovo ispred Bele ku}e strana 6
Bli`i se va`an datum za Srbiju strana 7
Jasenovac- pravo na nezaborav strana 8
[e{ir kozera Ace Blatnika strana 9
Zavr{en Kustendorf -
Humanitarni Svetosavski bal strana 10
Prvi srpski codex diplomaticus strana 11
Esteta sa stilom- dr Bojan ]iri} strana 12
Najsladje je preko veze
Markovi konaci strana 13
Na{i talenti - Adrian Ciscato strana 14
Protekli dogadjaji strana 15
Stari Beograd strana 19
Milutin Milankovi} strana 20
Dobro~instvo strana 21
Diplomatska predstavni{tva strana 22
Sveti Trifun- vino i ljubav
Feljton - Gvozdeni puk strana 24
Horoskop strana 26
Bugarska donirala Srbiji 4 miliona dinara strana 27
^estitke, Mali oglasi, mediji strana 29
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.
• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,
Ivan Kalauzovi} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud),
Milomir Ognjanovi} (Havai)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)
I Z R E D A K C I J E
““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
RE^ UREDNIKA
Nadam se daste lepo pr-o s l a v i l i
velike praznike,koji su ve} uvelikoza nama. Praznici
zato i postoje da nam obasjaju domoverado{}u i da bismo sa svojim najmilijimapodelili ljubav i sre}u.
Februarsko izdanje “Srpskogogledala“ vam donosi dosta zanimljivosti,kako iz matice, tako i iz naše sredine.
Ovaj broj, na`alost, zapo~injemotragi~nom temom, ubistvom velikog patri-ote i borca za ljudska prava OliveraIvanovi}a, koje je duboko potreslo ne samoSrbe na Kosovu i Metohiji, ve} sve Srbeširom sveta. Hitci ispaljeni na OliveraIvanovi}a su usmereni na celi srpski rod,zato je od velike va`nosti koliko }e se okoovog tragi~nog slu~aja zauzeti naši organivlasti. To nam preostaje da sa~ekamo i vidi-mo.
Iz matice nam se javljaju i stalnidopisnici -Vanja Buli} sa svojim “Biserima”i
Marko Lopušina uobi~ajenim “Markovimkonacima“. Iz Barselone, se}anje na prijatel-ja i saradnika šalje nam Vlada Stankovi}.
Propratili smo i veliki Filmski imuzi~ki festival “Kustendof“, kao i nekeva`ne dogadjaje iz rasejanja, poput izlo`beu UN u Njujorku pod nazivom “Jasenovac,pravo na nezaborav“. Zatim, proslavuSvetog Save širom rasejanja, a tu su iredovne rubrike koje ~itate u svakom broju.
Pred nama je mesec u kojem seslave ljubav i vino, pa je red da se maloopustimo uz ~ašu vina pored onih kojevolimo.
A nakon toga nam dolazi i post kojipo~inje 19. frbruara i zavrsava se 8. aprila.
Od ovog broja uvodimo i novurubriku, pa vas pozivamo da se i vi uklju~itei ogledate u “Srpskom ogledalu“, svojimuspesima, interesantnim fotografijama i tal-entom svojih mališana. Pišite nam zan-imljive pri~e iz vašeg `ivota i `ivota vašedece.
A do tada, iskren pozdrav i `iveli!Vaša Slavica Petrovi}
Po{tovani ~itaoci i prijatelji,
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
Slavica Petrovi}
S R B I N F O
Februar 2018.
za vise info:
www.facebook.com/purelivemusic
Pure Live Music3231 Mannheim Rd. Franklin Park, IL 60131
t: 708-774-5422 e: [email protected] www.facebook.com/purelivemusicw: www.purelivemusic.com
4
Jedna od najpopularnijih grupasa EX YU prostora
Magazinodr`a}e koncert 09. februara
u Joe’s Live Rosemont-u!Vrata se otvaraju u 8:30
$45 cena ulaznice21+
Rezervacije :: https://purelivemusic.ticketspice.com/tables-for-magazin
Questions: [email protected]
Nakon ubistva jednog odnajpoznatijih politi~kihpredstavnika Srba na
Kosovu i Metohiji OliveraIvanovi}a, u Srbiji i kod Srba naKosovu ni{ta nije isto. UbistvoIvanovi}a za Srbiju je teroristi~kiakt i u skladu s tim se i odnosiprema njemu. Osim sednice
Nacionalnog saveta za bezbednost,veliki broj opozicionih lideraodr`ao je vanredne konferencije zanovinare, a ve}ina televizija emito-vala je vanredne programeposve}ene tom atentatu.
Delegacija Srbije, koja jetrebalo da nastavi tehni~ke pregov-ore sa Pri{tinom, nakon vesti onjegovom ubistvu, prekinula jedijalog u Briselu, i vratila se uzemlju. Srbija je zahtevala odUnmika i Euleksa da se organiSrbije uklju~e u istragu, a da }e,ako to ne bude slu~aj, svakakovoditi svoju istragu, i da }e ubiceOlivera Ivanovi}a biti pronadjene.Tu`ila{tvo za organizovani krimi-nal je nakon ubistva Ivanovi}aistog dana pokrenulo predistra`nipostupak i dalo naloge BIA iMUP-u da prikupe potrebne infor-
macije i obave{tenja povodomkrivi~nog dela terorizam, a upravcu rasvetljavanja Ivanovi}evogubistva. Ovaj zahtev se odnosi napru`anje informacija u vezi sazapaljenim vozilom koje je otkrilaistra`na jedinica Osnovnogtu`ila{tva u Kosovskoj Mitrovicinakon ubistva Ivanovi}a, a za koje
se sumnja da su ga koristilipo~inioci u trenutku izvr{enjakrivi~nog dela. Tu`ila{tvo za orga-nizovani kriminal je ukazalo i damu je preko misije Euleks iMinistarstva pravde Srbije dostavl-jen i akt Osnovnog tu`ila{tva uKosovskoj Mitrovici, kojim jeizra`ena spremnost da mu pru`isve podatke i informacije kojima}e raspolagati, kako bi se koordini-rano sprovela istraga u krivi~nompostupku i otkrio po~inilackrivi~nog dela. Kosovski predsed-nik Ha{im Ta~i je, nakon razgov-ora telefonom sa predsednikomSrbije Aleksandrom Vu~i}em,rekao da su kosovski organispremni da, u skladu s va`e}imzakonima, saradjuju i prihvatesvaku pomo} koja bi mogladovesti do razre{enja ovog slu~aja.
Zbog nepodno{ljivihuslova `ivota, mnogi Srbi odavnorazmi{ljaju o svom odlasku izMitrovice. Da je ubistvo OliveraIvanovi}a incident, izolovan slu~aj,oni ne bi razmi{ljali o odlasku.Ivanovi} nije bio samo politi~kali~nosti, nego ~ovek koji je Srbimaulivao poverenje, jer je u svimneda}ama uvek bio sa narodom naKosovu. Zato postoji opravdanabojazan da bi njegovo ubistvomoglo da podstakne mnoge Srbeda napuste Kosovsku Mitrovicu,ali i neke druge krajeve naKosmetu.
Ubistvo OliveraIvanovi}a ponovo je bacilo svetlona tenzije na Balkanu, koje bi sadamogle da porastu, pi{e “Va{ingtonpost“. Ameri~ki medij navodi i da}e atentat na Ivanovi}a pomirenjena Balkanu “u~initi jo{ manjeverovatnim“. U tekstu podnazivom “Bio je jedan od retkihumerenih glasova medjukosovskim Srbima, ubistvoIvanovi}a moglo bi da izazovenove tenzije na Balkanu“ listprenosi detalje ubistva, navode}ida su se odmah osetile posledice uvidu prekida politi~kih pregovora uBriselu izmedju Albanaca saKosova i srpske vlade. Ameri~kimedij prenosi i re~i generalaVilijama Ne{a, nekada{njeg admin-istratora za Kosovsku Mitrovicu,koji je sa Ivanovi}em saradjivaotokom svog osmomese~nog borav-ka na Kosovu. Ne{, koji tvrdi dasu bili i li~ni prijatelj, rekao je daje Ivanovi} bio “pametan,artikulisan, ali i pragmati~an“.
SUDJENJE
Prethodne ~etiri godineproveo je dokazuju}i svoju nevi-nost po optu`nici za ratne zlo~ine,a od toga je ~ak tri godine proveou zatvoru bez ikakvih dokaza zadela za koje se teretio. Javnost uSrbiji, na Kosovu, ali i neke med-junarodne diplomate, {okirala jevest da je Oliver Ivanovi} uhap{enzbog sumnji da je naredjivao ubist-va Albanaca 1999. godine iu~estvovao u njima 2000. godine,
P O L I T I K A
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.comFebruar 2018.
OD HAP[ENJA DO UBISTVAOLIVERA IVANOVI]A
BIOGRAFIJAOliver Ivanovi} je rodjen 1953. godine od oca pro-
fesora istorije Bogdana i majke profesorke srpskog jezika iknji`evnosti Olge u selu Rzni} kod De~ana na Kosovu. UKosovskoj Mitrovici zavr{io je osnovnu {kolu, kao ima{insko-tehni~ku stru~nu srednju. @ivotni san kaomladi}a mu je bio da postane pilot, pa je postao pitomac
presti`ne Vojneakademije. U Zagrebuje zapo~eo ozbiljnotreniranje karatea zavreme studija. Vrlobrzo postaje karateinstruktor. Nakon trigodine studija,napu{ta zagreba~kuvojnu akademijunakon {to mu je kon-statovano da imaurodjeno o{te}enjevida. Vra}a se naKosovo i uspe{nozavr{ava Ma{inskifakultet u Mitrovici,ogranak Univerziteta uPri{tini. Naknadnoapsolvira naEkonomskom fakulte-tu u Pri{tini.
Paralelno sastudijima, nastavio jep r o f e s i o n a l n ousavr{avanje svojeborila~ke ve{tine, bio
je velemajstor u karateu i dostigao vrhunac kada je osvojioprvenstvo u karate takmi~enju Kosova. Dobija i odredjenimedjunarodni presti` postav{i po~asni medjunarodnikarate sudija. Govorio je engleski, albanski i italijanskijezik. @iveo je u Kosovskoj Mitrovici, o`enjen, i imao je~etiri sina.
Biv{i je dr`avni sekretar za Kosovo i Metohiju ubiv{em Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Bio je ~lanjedne manje srpske politi~ke stranke, Socijaldemokratskepartije, politi~ki i humanitarni lider kosovskometohijskihSrba sa severa, uglavnom Kosovske Mitrovice i ~lanKoordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Atentat na Olivera Ivanovi}a izvr{en je ispredkancelarije njegove stranke Gradjanska inicijativa“Sloboda, demokratija, pravda” u ranim jutarnjim ~asovi-ma 16. januara 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici odstrane nepoznatih po~inilaca. Likvidacija je obavljena pro-fesionalno, sa {est metaka u ledja. Nakon atentata Ivanovi}je preba~en u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici gde je pre-minuo. Sahranjen je 18. januara 2018. godine, u Alejizaslu`nih gradjana na Novom groblju u Beogradu.
A K T U E L N O
6 Februar 2018.
Pi{e: Marko Lopu{ina
“Po{tovana gospodo, pro{ao je ~itavvek od kada je ameri~ki predsednikVudro Vilson govorio o hrabromsrpskom narodu, koji je zajedno sasaveznicima pobedio u Prvom svet-skom ratu. I kada se odajuæi po~astSrbima u Va{ingtonu iznad Beleku}e zavijorila srpska zastava.Po{tuju}i ameri~ku i srpsku tradici-ju, predla`emo da se posle sto god-ina od tog istorijskog dogadjaja srp-ska zastava opet zavijori 28. jula2018. iznad Bele ku}e, kao {to je tobilo 1918. godine.“
Ovako glasi pismo izvani~an predlog ameri~kih Srbakoje je ovih dana poslato adminis-traciji ameri~koj predsednikaDonalda Trampa u Beloj ku}i uVa{ingtonu. Pismo je u ime Srba izKalifornije potpisao DraganRakonjac, osniva~ i predsednikUdru`enja i Srpskog radio-progra-ma LA.Serbs iz Los Andjelesa.
– Istorija ameri~kih Srbaje neraskidivi deo istorije srpskognaroda, jer smo mi pripadnicinacionalnog bi}a svih Srba sveta.Zato nam je `elja da stvaramo srp-sku istoriju u SAD na tradicijamaprijateljstva i saradnje ameri~kog isrpskog naroda. Veliki MihajloPupin, vodja Srba u Americi, bio jeprijatelj ameri~kog predsednikaVudroa Vilsona, koji je predlo`ioda se oda po~ast srpskim borcima inarodu koji je podneo ogromne`rtve u Velikom ratu. PredsednikVilson je to u~inio i nalo`io da sesrpska zastava vijori {irom SAD.
Mi ponovnim isticanjem na{egnacionalnog znamenja `elimo dapodsetimo Amerikance i ameri~keSrbe na na{e vekovno prijateljstvo iovaj istorijski dogadjaj – obja{njavaDragan Rakonjac za{to je sagrupom Srba iz Kalifornije poslaopismo Beloj ku}i.
Kada je 28. jula 1918. na~etvrtu godi{njicu po~etka Prvogsvetskog rata i pred kraj Velikog
rata predsednik Vudro Vilson izdaosaop{tenje ameri~kom narodu, on jeizmedju ostalog rekao:
– Primereno je da narodSjedinjenih Ameri~kih Dr`ava,privr`en o~iglednoj istini da jepravo naroda svih dr`ava, malih ivelikih, da `ive sopstvenim `ivotom
i da biraju svoje vlade, prise}aju}ise da su na~ela za koje se Srbijavite{ki borila i propatila ista onana~ela za koja se zala`u SjedinjeneDr`ave, povodom ove godi{njiceizrazi na adekvatan na~insaose}enje sa ovim potla~enim nar-odom koji se tako herojski odupiraote`njama germanske nacije dadominira svetom.
Predsednik Vilson je poz-
vao narod SAD, svih vera i verois-povesti, da se okupe na svojimmesnim bogoslu`enjima, u nedelju28. jula 1918. godine, u cilju iskazi-vanja saose}anja sa ovim podjarml-jenim srpskim narodom. Njegovopismo je pro~itano u svim crkvama{irom Amerike. Tog dana je srpska
zastava podignuta iznad Bele ku}ekao i u svim zgradama javnih insti-tucija u glavnom gradu SAD.
Ameri~ki Srbi danas tvrdeda je Mihajlo Pupin bio masonskibrat Vudroa Vilsona, {to mu jepomoglo da politi~ki uti~e na ovogameri~kog predsednika. Pupin jepredsednika Vilsona upoznao spozicijom srpskog naroda u novojdr`avi, kraljevini SHS, koju je ondo`ivljavao kao zemlju svih Srbana Balkanu, i objasnio mu za{to jebitno da ta nova zemlja budecelovita. Na Mirovnoj konferencijiu Parizu 1919. godine Pupin se uzpomo} Vilsona izborio da novaKraljevina SHS dobije dobar deoDalmacije, Baranju i njegov Banat,a da se Sloveniji dodele Istra iBled.
– Pupin je uz pomo}Vilsona spasao Srbe iz Banata iUgarske od pripajanja Rumuniji iMadjarskoj, a Srbima izAustrougarske je obezbedioopstanak u zajedni~koj dr`avi. Ono{to je najzna~ajnije za ameri~keSrbe i srpski narod jeste ~injenicada je upravo svojim politi~kimanga`manom u Americi profesorMihajlo Pupin doprineo da se 28.jula 1918. godine u Beloj ku}i uVa{ingtonu i drugim institucijamaSAD zavijori srpska trobojka. Mizato povodom stote godi{njice ovogistorijskog dogadjaja pripremamodokumentarni film o ameri~kimSrbima, koji nosi naziv “Pupinovnarod“ – otkriva nam DraganRakonjac, ina~e dopisnik RTS-a izKalifornije, snimatelj i re`iser.
Ideja kalifornijskih Srba jeda u svoju akciju uklju~e najugled-nije Srbe u SAD, Srpsku narodnuodbranu kao istorijski najzna~ajnijusrpsku organizaciju i ameri~ke pri-jatelje. Obrati}e se za pomo} iBranku Terzi}u, dugogodi{njem pri-jatelju predsednika Ronalda Reganai njegovog biv{eg ministra za ener-getiku.
– Ideja je dobra, ali trebabiti oprezan i po{tovati istorijske~injenice. Naime, nema dokaza dase srpska zastava 28. jula 1918.vijorila na jarbolu i krovu Beleku}e – upozorava gospodin Terzi}.– Iz izve{taja ameri~kih medija vidise da je srpska zastava “bila iznadBele ku}e”, dakle nadletela jeavionom i bila je postavljena udvori{tu, na travnjaku Bele ku}e idrugih dr`avnih institucija.
Pokreta~i ove inicijativekalifornijski Srbi i DraganRakonjac, osniva~ i predsednikSrpskog radio-programa LA.Serbsiz Los Andjelesa su poslu{ali savetBranka Terzi}a iz Va{ingtona, i utom stilu i napisali pismo adminis-traciji Bele ku}e.
– Nadamo da }emo 28.jula 2018. godine zajedno saAmerikancima organizovati jo{jedan istorijski dogadjaj, ponovnoisticanje srpske zastave u Belojku}i. Bi}e to sjajna manifestacija,koju }emo snimiti i sa njom po~etidokumentarni film o Srbima uAmerici pod nazivom “Pupinovnarod“ – uveren je DraganRakonjac, ~elnik Udru`enjaLA.Serbs iz Los Andjelesa.
Na stotu godi{njicu pobede u Velikom ratu ameri~ki Srbi snimaju dokumentarni film ”Pupinov narod”
SRPSKA ZASTAVA PONOVOISPRED BELE KU]E
za {ta je zvani~no i optu`en sedammeseci od pritvaranja. Ivanovi} jeu medjunarodnoj i doma}ojjavnosti va`io za pomirljivog poli-ti~ara, koji nije bio nacionalista ikoji je i u najgore vreme pomagaoAlbancima na KiM, pa su se ipojedine strane diplomate, medjukojima je bio ~ak i Havijer Solana,~udile optu`nici protiv njega. Nisumogli da poveruju da bi on mogaoda u~estvuje u bilo kakvimzlo~inima. To se pokazalo i nasudjenju koje je trajalo dve i pogodine. Za to vreme nijedan od 55svedoka optu`be Ivanovi}a nijedoveo u vezu sa ubistvima alban-skih civila. Samo je jedan rekao dase to dogodilo, ali sam ~in nijevideo. Njegovo svedo~enje sudnije prihvatio.
Uprkos tome, Ivanovi} je
po prvostepenoj presudi osudjenna devet godina zatvora zbog rat-nih zlo~ina 1999. godine, dok jeprogla{en nevinim po optu`nici zazlo~ine iz 2000. godine.Apelacioni sud, medjutim, ukinuoje presudu po kojoj je osudjen nazatvorsku kaznu i vratio sudjenjena po~etak, a ubrzo nakon togaIvanovi} je pu{ten da se brani saslobode. Nakon 557 dana upritvoru, kada je ve} bilo jasno daprotiv ovog biv{eg dr`avnogfunkcionera sa Kosova, nemanikakvih dokaza, da nijednosvedo~enje nije potvrdilooptu`nicu, doneta je odluka oprodu`enju pritvora. Nisu pomogleni garancije Vlade Srbije da }e onu svakom trenutku biti dostupanEuleksu.
Ivanovi} potom ponovo
odlu~uje da stupi u {trajk gladju, azdravstveno stanju naglo mu sepogor{avalo. Vlada Srbije, brojnenevladine organizacije i javneli~nosti apelovale su na Euleks damu se omogu}i odbrana sa slo-bode, a u Kosovskoj Mitrovicidanima su bili odr`avani protestisa istim zahtevom. Posle nedeljudana Ivanovi} je smr{ao sedamkilograma, a osmog dana zboglo{eg zdravstvenog stanja preba~enje u bolnicu. Posle 15 danagladovanja, na nagovor porodice,lekara i prijatelja, odlu~io je daprekine {trajk gladju, tokom kojegje izgubio vi{e od 10 kilograma.Ubrzo mu je odredjen ku}nipritvor, {to je porodica do`ivelakao lepu vest, ali je ipak posle~etiri meseca ponovo vra}en upritvorsku jedinicu u Kosovskoj
Mitrovici. To se dogodilo nakon{to mu je u januaru 2016. izre~enaprvostepena kazna po kojoj jeosudjen na devet godina zatvora.Njegova borba nastavila se unarednih godinu dana, da bi u feb-ruaru 2017. Apelacioni sud ukinuopresudu i ubrzo mu je ponovoodredjen ku}ni pritvor, da bipotom bio pu{ten da se brani i saslobode. Na pitanje ko mu je“smestio”, odgovarao je da to nisuni Srbi ni Albanci, ve} medjunar-odni faktor. U jednom intervjuuupirao je prstom u neimenovanogpredstavnika Euleksa u tu`ila{tvu,koji je, kako je rekao, smislio plani pokrenuo inicijativu sa ciljemskretanja pa`nje sa sopstveneume{anosti u jo{ uvek aktuelnuaferu.
Posle nekoliko meseci
na slobodi Ivanovi} je odlu~io dase vrati u politiku, pa se tako ujulu 2017. kandidovao zagradona~elnika Mitrovice. Odtada nije mnogo pro{lo, a isprednjegove ku}e zapaljen mu jeautomobil. Ko je to uradio, nikadnije otkriveno. Sam Ivanovi}govorio je da nema li~nih nepri-jatelja, niti privatan biznis, te danema razloga za ovu vrstu napa-da. Pretpostavio je da je re~ opoliti~ki motivisanom delu.
“Ne o~ekujem ni{ta odove policije, jer do sada nisuni{ta uradili u sli~nim situacija-ma. Ili je u pitanju nekompetent-nost, {to sumnjam, ili je u pitan-ju nedostatak hrabrosti i volje dase udje u sukob sa kriminalcimai razre{e ovakvi slu~ajevi“, naveoje tada on.
Srbi iz Kalifornije podneli zahtev administraciji Donalda Trampa da se 28. jula postavi srpska zastava u Va{ingtonu, kao {to je to bilo 1918.
ODGOVOR IZ VA[INGTONA– S obzirom na praksu ameri~ke administracije da odgo-
vara na pisma, o~ekujemo da }emo dobiti odgovor na na{predlog iz Bele ku}e, a mo`da i iz kabineta predsednikaDonalda Trampa – optimista je potpisnik pisma DraganRakonjac.
P O L I T I K A
7Februar 2018. www.serbianmirror.com
Slede}a godina bi}e prelom-na za Srbiju, jer }e tada bitipoznato da li mo`e da
ra~una na ulazak u Evropskuuniju (EU) 2025. Taj posao ne}ebiti nimalo lak jer je, premaNacrtu strategije za pro{irenjeZapadnog Balkana, ~ekaju dvaveoma ozbiljna posla: ispunjenjesvih uslova kada je re~ o vladavi-ni prava, ali i re{avanje “pitanjasvih pitanja“ – normalizacijaodnosa sa Kosovom
Kako pi{e u ovom doku-mentu, a koji }e zvani~no bitipredstavljen 6. februara, u istom“ko{u“ sa Srbijom je, kako prenosehrvatski mediji, i Crna Gora, kojeu najboljem slu~aju mogu dapostanu ~lanice 2025. godine.
Medjutim, narednagodina je klju~na jer se od obeo~ekuje ispunjenje prelaznihmera u poglavljima pravosudja iunutra{njih poslova, a u slu~ajuSrbije i puna normalizacijaodnosa s Kosovom.
U Poglavlju 23 Srbijaima 50 prelaznih merila, a uPoglavlju 24 njih 41, prenosihrvatska agencija “Hina“. UNacrtu se navodi i da uslu~aju Srbije prelazno meri-lo u Poglavlju 35 – uokviru kog se vodi procesnormalizacije odnosa sKosovom, mora bitiispunjeno. To zna~i,dodaje se, da sepostigne potpunan o r m a l i z a c i j aodnosa sKosovom.
- Zatrajnu stabil-nost ur e g i o n upotrebna je puna isveobuhvatna normalizaci-ja odnosa Beograd-Pri{tina. Onaje, u obliku pravno-obavezuju}egsporazuma, hitno potrebna, iklju~na je za evropsku perspek-tivu i Kosova i Srbije, kao iregiona u celini – pi{e u doku-mentu.
Zatvaranje poglavlja na kraju procesaNavodi se i da je Srbija
u julu 2016. otvorila pregovore udva klju~na poglavlja koja seodnose na vladavinu prava, 23 i24, i koja }e biti zatvorena tek na
kraju pregovara~kog procesa.Crna Gora je ta poglavlja otvorilau junu 2012. godine, na samompo~etku pregovora.
- Kada se ispune prelaz-na merila, EU bi trebalo da re{ipitanje merila za zatvaranjepoglavlja, i da bude spremna zadrugu fazu pregovora najkasnijedo kraja 2019. godine – navodi seu dokumentu.
Takodje, pi{e i da poduslovom da se ispune sva merilaza zatvaranje u svim poglavljima,zemlje ~lanice EU mogle bi dadaju pristanak na zatvaranje pre-govora s Crnom Gorom i Srbijom
na med-juvladinoj kon-ferenciji do kraja 2023.godine.
- Godinu dana kasnije,2024. godine, trebalo bi dabude potpisan pristupni spo-razum sa Srbijom i CrnomGorom, ako do tada uspe{nozaklju~e pregovore. Do kraja2025. trebalo bi da bude gotovproces ratifikacije pristupnihsporazuma, {to bi tim zemljamaomogu}ilo ulazak u punopravno
~lanstvo EU – prenosi “Hina“.
EU ne `eli da “uvoziprobleme“
U nacrtu dokumenta pi{ei da je re~ o ambicioznom kalen-daru, a navodi se i da pre ulaskau EU svaka od zemalja treba dare{ava otvorena pitanja sa svojimsusedima, jer “EU ne `eli dauvozi te probleme“.
Va`an datum – 6. februar- Tamo gde nisu re{eni
grani~ni sporovi, strane bi to
bezuslovno tre-balo da predaju na
obavezuju}u, kona~nu arbitra`u,na primer Medjunarodnom sudupravde, pre zatvaranja pregovora,
i da po{tuju presude – navodi seu Nacrtu koji bi EK trebalo daprihvati 6. februara, kada }e bitiobjavljena i kona~na verzija doku-menta.
Pre oko dva meseca ipri{tinska {tampa je pisala o novojStrategiji EU za Zapadni Balkankoja, kako su tada naveli, predvid-ja da Srbija i Kosovo do kraja2019. godine potpi{u pravnoobavezuju}i sporazum.
- Do 2019. godine,Kosovo i Srbija }e posti}isveobuhvatnu normalizacijuodnosa u obliku pravno obavezu-ju}eg sporazuma, koji je osnovniuslov za obe zemlje na putuevropskih integracija – naveli sutada pri{tinski mediji.
Nema integracija bez sporazuma o KosovuDa se ovaj sporazum
“bli`i“ nagovestio je ju~e iambasador Francuske u SrbijiFrederik Mondoloni, koji jekazao da njegova zemlja bez
d v o u m l j e n j apodr`ava nastojanje Srbije
da postane ~lanica EU, i poma`ejoj da to i ostvari.
- Francuska je prijateljSrbije, a medju prijateljima se gov-ori istina. Dakle, mislim da predsed-nik i Vlada Srbije znaju, a znam da
srpski narod takodje zna, da ne}ebiti integracije Srbije u EU bez spo-razuma o Kosovu – rekao je on.
Ta~i “po`urio“, Vu~i} bez datumaO sporazumu ve} neko
vreme govore i pri{tinske vlasti,poput predsednika Kosova Ha{imaTa~ija, koji je u nekoliko navratagovorio pa ~ak i ovoj godini kaoterminu za potpisivanje sporazumao normalizaciji i pomirenju.
O pravno obavezuju}emsporazumu, samo bez datuma,govorio je i srpski predsednikAleksandar Vu~i}: “EU ne}edozvoliti da Srbija postane puno-pravna ~lanica Unije bez pravnoobavezuju}eg dokumenta na krajuprocesa normalizacije odnosa saPri{tinom“, rekao je on preizvesnog vremena.
I bud`et }e biti indikatorVa`an pokazatelj potenci-
jalnog ulaska Srbije u EU bi}e ibud`et Unije koji se priprema, i kojise donosi na sedam godina, odnos-
no za period od 2020. do2027. Kada bude bio poz-nat nacrt, {to bi takodje tre-balo da se desi slede}egodine, precizno }e se znatida li Brisel planira pro{iren-je u narednom periodu.
Region kaskaZa zemlje regiona,
u Nacrtu strategije zapro{irenje ZapadnogBalkana pi{e da bi Albanijado kraja 2019. trebalo da
postigne uverljiv napredak u petprioritetnih podru~ja, medju njimai po pitanju reforme pravosudja.Makedonija bi trebalo da postigneopipljive rezultate u re{avanjuspora oko imena zemlje. Uslu~aju ispunjavanja tih uslova,pregovori s tim dvema zemljamatrebali bi biti u toku.
[to se Kosova ti~e,pi{e da do kraja 2019. mora
posti}i punu normalizaciju odnosasa Srbijom, ~ime bi otvorilo putnapretka prema Evropi.
Bosna i Hercegovina bido kraja 2023. trebalo da postignenapredak u reformama ifunkcionalnosti kako bi bilaspremna za otvaranje pristupnihpregovora. Izvor: Blic
Uskoro }emo ta~no znati kako je Evropa odredila PUT SRBIJE
BLI@I SE VA@ANDATUM ZA SRBIJU
A K T U E L N O
8 Februar 2018.
Izlo`ba “Jasenovac – pravona nezaborav“, prva jeizlo`ba medjunarodne GH7
ekspertske grupe istori~ara iz 7zemalja u Ujedinjenim nacijama,72 godine nakon Drugog svet-skog rata, a ~iji je {ef i direktorIzlo`be prof. dr Gideon Grajf,svetski priznat ekspert za
Au{vic, Majdanek, Jasenovac iZonderkomandose.
K o o r d i n a t o rsrpsko-jevrejskog akademskogprojekta “Jasenovac“ jeambasador dr Ljiljana Nik{i}, asaradnja je bazirana na
Memorandumu o razumevanjukoji su Ministarstvo prosveteRepublike Srbije i Institut zaHolokaust [em Olam potpisali28. marta, 2017. godine, sa cil-jem da se zajedni~ki organizujuizlo`be, nau~ne konferencije iprogrami edukacije o Jasenovcu.
Izlo`ba predstavlja skro-
man doprinos o~uvanju uni-verzalnih vrednosti ~ove~anstva iglobalnih napora UN-a, u ciljuspre~avanja pojave revizije irehabilitacije neonacisti~kih ineofa{isti~kih ideologijaisklju~ivosti i svih oblika
diskriminacije i fanatizma.Podr{ka je naporima
UNICEF-a u pravcu za{tite naju-gro`enije kategorije stanovni{tvanegovanjem prava deteta nasre}no detinjstvo, imaju}i u viduda je Jasenovac bio i logor zadecu.
Glavni cilj izlo`be je
negovanje kulture se}anja nasrpske, jevrejske, romske iantifa{isti~ke `rtve Holokausta igenocida u Jasenovcu, jednomod najbrutalnijih inajozlogla{enijih od ukupno 8logora za istrebljenje u Drugomsvetskom ratu.
Ovo je najve}a i naj-monumentalnija izlo`ba koja }epo prvi put biti postavljena uUjedinjenim nacijama oJasenovcu, sa 7 tona opreme ieksponata, kojom }e se na mul-timedijalni na~in Srbija pred-staviti kroz srpsko-jevrejski pro-jekat povodom obele`avanjaMedjunarodnog dana Holokausta.
Pored istori~ara,istra`iva~a i li~nosti iz javnog`ivota, slede}i autori razli~itogumetni~kog izraza dali su izuze-tan doprinos ovoj izlo`bi:akademski vajari prof. drGabrijel Glid, sin Nandora Glida,poznatog vajara koji jeovekove~io logora{e u logorimaDahau, Mauthauzen i sagradiospomenik u Jadva{emu posve}en`rtvama Holokausta, Ljubi{aMan~i} i Katarina Tripkovi},Dragan Jelovac, magistar iakademski slikar, i VukicaMika~a, umetni~ki fotograf.
Izvor: MFA.gov.rs
Otvorena izlo`ba u UN u Njujorku
Po~asni gosti pre`ivela deca logora{iSpecijalni gosti na otvaranju izlo`be bili su pre`ivela
deca logora{i Jasenovca, Jastrebarskog iz Srbije – JelenaBuha~ Radoj~i}, Smilja Ti{ma, Gojko Ron~evi} Mraovi}, a izNjujorka Eva Kostabel Doj~ i David Alkalaj pre`iveli Rab, Pagi Jasenovac, koji }e se ovom prilikom videti po prvi put.Po~asni gost je gospodja Rouzi Stivenson Gudnajt, pot-predsednica Vikimedije (Wikimedia) i potomak ~uvenogDavida Albale, koji je izdejstvovao prvo priznanje Balfurovedeklaracije. Prva vlada koja je odobrila Bulfurovu deklaraci-ju bila je Vlada Srbije u egzilu 1917. godine, a primerak togdokumenta prikazan je na izlo`bi.
Da~i}: “Holokaust i genocid nemajugranice i ne poznaju nikakve prepreke“
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslo-va Ivica Da~i}, koji je u sedi{tu UN-a u Njujorku otvorioizlo`bu “Jasenovac-pravo na nezaborav“, pozvao jehrvatskog premijera Andreja Plenkovi}a da ode uJasenovac, pokloni se senima i jasno ka`e ko su `rtve.
“Jasenovac je jedan od, na`alost, najve}ih koncentra-cionih logora i logora smrti iz perioda Drugog svetskograta“, podsetio jeDa~i}.
“Kao {to srpskinarod ima dovoljnosmelosti, hrabrosti imorala da sagledasvoje gre{ke upro{losti, da kazni,uhapsi i osudi onekoji su vr{ili zlo~inenad drugim narodi-ma, i svi drugi naro-di imaju moralnuobavezu da ne reha-bilituju zlo~ince“,naglasio je ministarDa~i}.
“Isto tako kao{to Plenkovi} odlazi u Jerusalim da se pokloni senima u JadVa{emu, o~ekujemo da to uradi u Hrvatskoj i samomJasenovcu i da jasno defini{e i ka`e ko su `rtve. Da li je to50 000, 100 000 ili 700 000, da je jedan ~ovek ubijen zato{to je Jevrejin ili Srbin – to je bruka za ~ove~anstvo izaslu`uje osudu“, poru~io je Da~i}.
Ministar Da~i} je kazao da Holokaust i genocid nemajugranice i ne poznaju nikakve prepreke.
Poru~io je da Srbija nikoga ne optu`uje, osim zlo~ince ione koji brane te zlo~ince jer to je osnova da se ovako ne{toponovi u budu}nosti.
“Mi ovde nismo do{li da se svadjamo, ali na{ narod jepretrpeo najve}e `rtve tokom Drugog svetskog rata. Miimamo obavezu da se toga se}amo. Zbog toga smo mi ovde,a zbog toga su formirane UN, da se fa{izam vi{e ne ponovi imi ~vrsto stojimo u tom uverenju“, zaklju~io je ministar Da~i}.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Da~i} otvorio je srpsko-jevrejsku izlo`bu “Jasenovac-pravo na nezaborav“ u Ujedinjenim nacijama u Njujorku 25. januara 2018. godine.
”JASENOVAC - PRAVO NA NEZABORAV” U UN
Moj drug Aleksandar – AcaBlatnik, jo{ jedna zaje~arskalegenda koja je sa ovog sveta
oti{la prerarno, bio je svestrani umetnik:slikar, karikaturist, pisac, kozer,vic-majstor...Bio je i arhitekta, ali je tragu srpskoj kulturi ostavio perom i ki~icom
Kad su mi prijatelji iz Ni{a javili tu`nuvest, u prvi mah nisam mogao dapoverujem. Pomislih da ve~iti {eret, svet-sko spadalo, moj drug Aca pravi neku odsvojih {ala, mo`da poku{ava da la`irasopstvenu smrt, ali to (~ak) ni on nijemogao. Prevarila ga, udarila iznenada,iako ne i bez najave. Njegovo veliko srcebilo je na~eto, ali ni~im, ponajmanjeuvek vedrim duhom, nije bio kandidat zaodlazak medju legende. Poslednji putsam ga video u avgustu 2016. u Ni{u.
Sedeli smo u jednom kafi}u preko putahale “^air“. Pri~ao je o ugradjenim sten-tovima kao da je primio vakcinu, o zbun-jivanju sestara od kojih je tra`io epruvetesa {irim pre~nikom jer mu je “ona stvar“tolika da ne staje u one klasi~ne... I naavgustovskoj vru}ini nije se odvajao od
svog ogromnogcrnog {e{ira. Taj{e{ir bio mu jeimid`, inspiracija,znak raspoznavan-ja. Kao da je iznjega crpeoenergiju za svoje{ale, inspiraciju zasvoje slike, motiveza svoje karika-ture, {lagvort zasvoje viceve.
Aca i jase nismo mnogo dru`ili u Zaje~aru, raz-lika od pet godina uticala je da u ranojmladosti ne budemo u istom dru{tvu, alismo se znali od tih zaje~arskih dana.Njega je put odveo u Ni{, mene uBeograd pa u Barselonu, ali spajao nasje na{ Zaje~ar. Poslednjih desetak godina~esto smo se ~uli i vidjali, {to u Ni{u,{to u Zaje~aru, {to u mojoj Jela{nici.Kad god je svra}ao, donosio je ponekuod svojih slika, tako da moju ku}u krasenjegovi portreti Zorana Radmilovi}a iBore Jareta, koga je duhovito nazvao“Don Kihotom od Timoka“.
Iz na{eg dru`enja i prijateljstvarodila se i jedna zajedni~ka knjiga. PredSvetsko prvenstvo u fudbalu 2014. izdali
smo Misli o fudbalu, ja sam sakupio iselektirao preko 600 izjava o najpopu-larnijem sportu, on je nacrtao karikaturena temu fudbala ili portretisao ljude kojisu izrekli neke od citiranih misli. Knjigusmo promovisali prvo u Ni{u pa potom iu na{em Zaje~aru. Bez velike reklameprodat je skoro ceo tira`, a nekoliko danapre nego {to }e umesto Acinog mejlasti}i vest o njegovoj smrti, obavestio samga da imam nekoliko stotina novih izre-ka i da }emo za Mundijal 2018. uraditinovo izdanje. “Va`i, matori“, uzvratio jeAca. Uradi}u to i bez njega, ali s njim usrcu, sa onim {to je nacrtao za prvoizdanje. Ako je za utehu, za uspe{nimljudima ostaju njihova dela. Aca je biojedan od takvih.
Po obrazovanju je bio arhitekta,ali umesto ku}a on je svojim bogomdan-im talentom gradio prijateljstva i uvesel-javao ljude. Prepoznatljivim stilom crtaoje likove, neponovljivim smislom zahumor pravio je karikature koje su mudonele najvi{e doma}e i medjunarodnenagrade, uklju~uju}i i nekoliko “Pjera“,na{e najve}e priznanje za karikaturu. Acaje bio slikar, karikaturista, pisac, {armer,{meker, kozer, zezator, originalnizaje~arski zajebant. Ako je ta~na tezaBore Dimtrijevi}a, dugogodi{njeg direk-tora zaje~arskog Muzeja, da su “zajeban-tologiju“ kao posebnu nauku razvili jo{
Galerije in j e g o v iR i m l j a n i ,onda suZ a j e ~ a r c il e g i t i m n in a s l e d n i c im n o g o v -ekovnog tren-da humora izezanja. AcaBlatnik spadamedju lideret o gs p e c i f i ~ n o gza j e ~ a r s kogduha, medjulegende koje
je majstorski nacrtao i koje bi trebalo danadju mesto u Muzeju ili nekoj drugojkulturnoj instituciji.
Aca je voleo Zaje~ar iZaje~arce, dru`io se s njima u Ni{u, ukome je radio i postao to {to je bio.Umetnik i kozer. Gradu svoje mladostiodu`io se knjigom KRALJEVICA, kojaje bila prete~a ovih mojih se}anja.Koliko znam, ima i zbirku pri~a podnaslovom U 3 i 10 za Zaje~ar, a to jevreme polaska onog nekada{njeg voza izNi{a za na{ grad. Kao u 3 i 10 za Jumu.Nadam se da }e i ta zbirka pri~a ugle-dati svetlo dana, kao jo{ jedan legatAleksandra – Ace Blatnika rodnomgradu.
Se}anja na prijatelje i saradnike - pi{e: Vlada Stankovi}
[E[IR KOZERA ACE BLATNIKA
S E ] A N J A
Februar 2018. 9www.serbianmirror.com
Diplomiranigospodin
Postoji puška što ubivapostoji ruka što smiriva
postoji ljuta trava koprivapostoji slika što se poštiva
Cenjeni publikume, `enski i muški,
~ast mi je da vam predstavim jednog ratnika
al ne sa puškom, ve} sa perom,
gospodina Acu Blatnika.
Taj umesto oka ima strelušto stalno cilja negde
po svetu,promašuje mnoge
neva`ne stvarial uvek pogodi glavnu
metu.
Aley madjioni~ar slike bez re~i,
pod reflektorima šešiti rata i mira,
iz njih izvla~i Raj i Pakao,a publika po
`elji mo`e da bira.
Kod njega je sve u nekom triku,
ne pobedjuje onaj naizgled ja~i,
sve što od Ace Blatnikavidiš,
bo` da bidne-al ne morada zna~i.
Celog `ivota pravdu mleo,ko na jarugi stari zaje~arski mlin,
dobri drugar Acika,diplomirani gospodin,Ru`ice šnajderke sin...
Autor: Zoran Prvanovi}Filmski susreti2016. u Ni{u
AleksandarAca Blatnik
F E S T I V A L I
Februar 2018.10
Nagradu “Zlatno jaje“ naMedjunarodnom filmskom imuzi~kom festivalu “Kustendorf“
dobio je film “Bombona“ RakanaMajatija, nezavisnog filmskog autoraporeklom iz Palestine, koji sada `ivi uLibanu.
“Srebrnim jajetom“ nagradjen jefilm “Petnaest“ Sameha Ala iz Egipta, a“Bronzanim jajetom“ film crnogorskogautora Nikole Vu~ini}a “Lumpen“.
Dodelom nagrada za Zlatno,Srebrno i Bronzano jaje, uspe{no jezavr{en 11. Medjunarodni filmski imuzi~ki festival “Kustendorf“ na MokrojGori, ~iji je idejni tvorac i osniva~ EmirKusturica.
Dobitnik Zlatne palme otvorio Kustendorf
Sorentino na Kustendorfu,dr`ava poma`e sa 25 miliona dinara
O nagradama je odlu~ivao `iri,~iji su ~lanovi profesor na UniverzitetuTuluz Kapitol Ser` Regur, rok kriti~ar inovinar Petar Popovi} i profesor naKingston univerzitetu u Londonu
Vlastimir Sudar.Gluma~koj legendi Aleksandru
Ber~eku na zatvaranju Festivala uru~enaje nagrada za budu}e filmove “Drvo`ivota“.
U takmi~arskom programuFestivala, koji je po~eo 16. januara,prikazan je 21 film autora iz Holandije,Kine, Libana, Jordana, Rusije, Srbije,Crne Gore, Poljske, Egipta, Izraela,Francuske, SAD, Hrvatske i Meksika.
Publika “Kustendorfa“ imala jepriliku da pogleda nagradjivane filmove
“Nikada nisi zaista bio ovde“ rediteljaLin Remzi, filipinski film “Rik{a“,bugarski film “Pravci“, kineski film“Sunce koje mo`e da pomera planine“,kao i francusko-belgijski film “Vernost“.
Retrospektiva Festivala posve-}ena je istaknutim filmskim umetnicima,glumcu Aleksandru Ber~eku i re`iseruPaolu Sorentinu, a u okviru ovog delaprograma prikazana su dva jugoslovenskafilma iz 1967. godine – “Breza“ i“Praznik“.
Festival organizuje produkcijska
ku}a “Rasta interne{nel“ podpokroviteljstvom Ministarstva kulture iinformisanja Srbije, Me}avnik grada i“No smoking orkestra“.
Od osnivanja 2007. do sada,kroz “Kustendorf“ su pro{li brojni mladiumetnici koji ve} godinama ostavljajuzna~ajan autorski trag na filmskoj sceni,{to najbolje svedo~i da se cilj ovog fes-tivala, razvoj autorskog filma i podr{kamladim talentovanim rediteljima, izgodine u godinu sve vi{e ostvaruje.
Izvor: Tanjug
Autor: Tamara Milojevi}
Ni{lije su i ove godine,{esti put zaredom, spa-janjem humanosti, sve-
tosavlja i bala, uspeli dapomognu onima kojima je topotrebno, ovoga puta ni{komUdru`enju studenata sa hendike-pom. U Studentskom kulturnomcentru, koji je i ove godine bioorganizator Bala, ka`u da su ivi{e nego zadovoljni postignu-tim.
“Nas posebno raduje~injenica da smo uspeli daprikupimo dovoljno finansijskihsredstava da ni{kom Udru`enjustudenata sa hendikepomomoguæimo nabavku guseni~araza invalidska kolica. Bio je ovoveliki poduhvat za sve nas, alisam sasvim sigurna da æemorezultate najbolje sagledati
onog trenutka kada budemovideli da se ~lanovi ovogudru`enja nesmetano kre}u“,navodi direktorka SKC-aDragana Petkovi}.
Duh tradicije balova uovim krajevima o`ivljen jeKraljevim kolom, koje su zajednoodigrali svi prisutni, a propisanna~in odevanja u~inio je da iovogodi{nji dobrotvorniSvetosavski bal o`ivi obi~aje ikulturu starog Ni{a. Had`i IvanRedi, koji je idejni tvorac Bala,naglasio je da su dobro~instvo,svetosavlje i bal tri re~i koje suneodvojive kada je ova, sada ve}tradicionalna gradska sve~anost upitanju.
”Ja sam SRE]AN^OVEK”, tako odgovaram onimakoji me pitaju o utiscima sa ovo-godi{njeg bala. A, sre}an sam jer
Uspe{no zavr{en 11. medjunarodni fmski i muzi~ki festival Kustendorf na Me}avniku
HUMANOST
LIBANSKI FILM ”BOMBONA”OSVOJIO ”ZLATNO JAJE” NA KUSTENDORFU
Aleksandar Ber~ek
Rakan Majati
DOBROTVORNI SVETOSAVSKI BAL – HUMANA MISIJA
Bal je i ove godine organizovao ni{ki SKC, po ideji Had`i Ivana Redija, a pokrovitelj je bila Skup{tina Grada Ni{a.[esti dobrotvorni Svetosavski bal ispunio je svoju misiju – humane Ni{lije uspele su da sakupe vi{e od 400.000 dinara, a
novac je opredeljen za kupovinu guseni~ara za invalidska kolica, za Udru`enje studenata sa hendikepom.
