24. maj 2018. godine

POSAO OD 30 MILIONA EVRA GODIŠNJE

Tuđmanov prijatelj drži polovinu srpskog tržišta

udžbenika, a optužuju ga za MITO, UCENE I

PRLJAVU IGRU

Bliski Tuđmanov prijatelj i jedan od prvih finansijera HDZ-a Ante Žužul i

hrvatski biznismen Danijel Žderić kontrolišu skoro polovinu proizvodnje i

distribucije knjiga za osnovce u Srbiji i zarađuju više od 30 miliona evra

godišnje.

Hrvati tako praktično drže monopol na tržištu udžbenika u Srbiji pošto je Žužul

vlasnik beogradskog "BIGZ školstva", a Žderić drži "Novi Logos", saznaje

"Blic". Radi se o jako unosnom biznisu jer promet na tržištu udžbenika iznosi

neverovatnih 80 do 150 miliona evra godišnje.

Pritom ne plaćaju porez, zapošljavaju minimalan broj radnika, a udžbenike

štampaju u Hrvatskoj, pa ih potom distribuiraju u Srbiji. Primera radi, ova

dva izdavača proizvode i distribuiraju čak 32 užbenika samo za prvi i peti

razred osnovne škole, prema najnovijem katalogu za školsku godinu

2018/19. Sam Žužul u Srbiji izdaje čak 151 udžbenik za svih osam razreda

osnovne škole.

Procena je da Žužul i Žderić uz izdavačko

preduzeće "Klet", čiji je vlasnik Slovenac

Roko Kvaternik, zarade u Srbiji oko 36

miliona evra, i to samo na udžbenicima za

učenike od petog do osmog razreda. Inače,

tržište udžbenika donosi ukupni godišnji

promet od 80 do 150 miliona evra. O moći

Žužula u

Srbiji se govorilo još pre 10 godina kada je

to istakao tadašnji direktor Zavoda za

udžbenike Radoš Ljušič, a jedan od

domaćih privatnih izdavača izjavio da su

"Žužulovi komercijalisti posećivali škole u

Srbiji, podmićivali direktore, zbog čega je

polovina osnovnih škola odlučila da kupi

njegove knjige". Zanimljivo da je o sprezi

direktora škola i privatnih izdavača pre dva

meseca govorio i ministar prosvete Mladen

Šarčević, koji je najavio da će poslati dopis školama da ne nabavljaju udžbenika preko posrednika, već

preko školskih zadruga koje će se formirati po novom zakonu, usvojenom pre mesec i po dana.

U međuvremenu direktori pojedinih škola već su krenuli u

nabavku udžbenika. Šarčević je to ocenio kao lični interes.

- U ovom trenutku ne mogu ništa loše da im kažem, jer su oni

po navici dužni da to rade - rekao je ministar pre dva meseca.

Kako saznajemo, privatni izdavači su toliko jaki u Srbiji, da

bukvalno nema ko da im stane na put.

- U međuvremenu sklanjaju se ulični preprodavci. Privatni

izdavači na čelu sa hrvatskim biznismenima bukvalno su jači

od države - ističe izvor "Blica".

Ko je Ante Žužul

Žužul je u Hrvatskoj poznat kao bliski prijatelj Tuđmana,

jedan od finansijera HDZ-a i tajkun. Vlasnik je najjače

hrvatske izdavačke kuće "Školska knjiga". U javnosti se

spekulisalo da je najstarijeg srpskog izdavača, preduzeće

BIGZ, kupio za svega 400.000 evra i to tako što je na tenderu

bio jedini kupac. Odmah je isplatio i otpustio sve zaposlene iz

firme "BIGZ publishing", koju je preimenovao u "BIGZ

školstvo" i usredsredio se samo na distribuciju školskih

udžbenika. U Srbiji je optuživan da su mu užbenici matematike za drugi i četvrti razred bukvalno preslikani

za škole u Srbiji i Hrvatskoj.

Ministar Verbić povukao zakon pod pritiskom Žužula?

Svoju moć na tržištu udžbenika Žužul i Žderić pokazali su još pre tri godine kada je pod njihovim pritiskom

popustio ni manje ni više nego ministar prosvete Srđan Verbić, i to kada je već doneo Zakon o udžbenicima.

Naime, Verbić je u poslednjem trenutku povukao taj zakon iz skupštinske procedure i javno rekao da je to

učinio zbog "ogromnih pritisaka" koje Ministarstvo trpi, odnosno "lobista", kako je naknadno pojasnio.

Neposredno pre toga pretučen je njegov pomoćnik za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov kada su ga

dvojica napadača presrela na putu do posla i izudarala štanglama po glavi. Do dana današnjeg policija nije

otkrila napadače.

Iako je Verbić tada najavio da neće popustiti pred pritiscima nekoliko meseci kasnije, tačnije 31. jula 2015.

godine usvojen je Zakon o udžbenicima koji je i dalje favorizovao veće i moćnije privatne izdavače. U

međuvremenu, Verbić je napustio ministarsku funkciju. Početkom aprila ove godine usvojen je novi Zakon

o udžbenicima koji će, prema najavama aktuelnog ministra obrazovanja Mladen Šarčevića, iskoreniti lovce

u mutnom.

SAZNAJEMO Stanovi od 500 evra po kvadratu

neće biti samo za bezbednjake, a evo ko će još

MOĆI DA IH KUPI

Postoji mogućnost da i zaposleni u

zdravstvu, prosveti ili socijali reše svoje

stambene probleme konkurišući za jeftine

stanove, što je zasad omogućeno samo

pripadnicima službi bezbednosti, saznaje

„Blic“.

Ukoliko i drugi koji su na platnom spisku

države budu zainteresovani za kupovinu

stanova za 500 evra po kvadratu, u

narednih godinu ili dve ovaj projekat bi

mogao da se proširi. Potpredsednica Vlade

Zorana Mihajlović objašnjava zašto se

država u prvoj fazi ograničila samo na bezbednjake.

- Mi ni jednog trenutka ne zatvaramo vrata drugima. To znači da ćemo krenuti sa ovim projektom, videćemo

kako će se on realizovati u narednih godinu ili dve, i u tom smislu ćemo onda videti da li ćemo projekat

proširiti. Dakle, daleko od toga da će to važiti samo za snage bezbednosti. Počeli smo sa njima jer tu imamo

problem, jer tih ljudi ima 30.000 i oni nemaju i nisu imali nikakve mogućnosti da reše svoje stambeno

pitanje. Moramo da vidimo kako će se realizovati ovaj projekat, jer ovo je sada model koji može da se

primeni i na neke druge kategorije stanovništva - kaže Mihajlovićeva.

Ona očekuje da se prvo počne s izgradnjom u tri

grada, Nišu, Vranju i Kraljevu, i to odmah nakon

tenderske procedure, koja je planirana za kraj

avgusta.

- U prvoj fazi, koja počinje već u avgustu, krećemo

s izgradnjom 1.578 stanova. Sukcesivno, na po

nekoliko meseci, kako budemo sređivali lokacije i

dokumentaciju, počinjaće se i s izgradnjom drugih

stanova, sve do ukupno 5.203 stana u šest gradova.

U isto vreme, u ove dve godine mi ćemo anketirati i raditi dalje i po drugim gradovima i pripremati

dokumentaciju za izgradnju stanova na drugim lokacijama - objasnila je Mihajlovićeva.

U prvoj fazi, najkasnije do kraja 2020. godine, biće

izgrađeno pomenutih 1.578 stanova u šest gradova,

koje će pod povoljnim uslovima moći da kupe

pripadnici bezbednosnih snaga. Reč je o

nekretninama čija bi najviša cena po kvadratu

trebalo da bude 500 evra.

Za ove jeftine stanove moći će da konkurišu

pripadnici MUP-a, Ministarstva odbrane, Vojske,

Bezbednosno-informativne agencije, kao i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Kako piše u zakonu, moći

će da ih kupe i ljudi koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od pomenutih državnih organa. Pravo na

kupovinu neće imati pripadnici bezbednosnih snaga

ni članovi njihovih domaćinstava koji su od dana

stupanja na snagu ovog zakona otuđili svoju

nekretninu na teritoriji Srbije ili država bivše SFRJ.

Prioritet će biti oni koji nemaju rešeno stambeno

pitanje.

Ko će konkretno moći da kupi stanove, znaće se u

roku do 30 dana od dobijanja građevinske dozvole za

gradnju zgrade, sa tačno navedenim podacima o

budućem kupcu, a spisak će se ažurirati dva puta

godišnje.

Nekretnine namenjene pripadnicima bezbednosnih snaga biće sagrađene u šest gradova na teritoriji Srbije.

Gradnja će početi prvo u Vranju, Kraljevu, Nišu i

Beogradu, pošto već postoje spremne lokacije.

Predviđeno je i da jeftini stanovi budu sagrađeni i u

Kragujevcu i u Novom Sadu.

Za prvu fazu 64,3 miliona evra

Odluku o lokacijama na kraju će donositi Vladina

komisija, na čijem čelu će biti Ana Brnabić,

predsednica Vlade. Država će za projekat izgradnje

1.578 stanova izdvojiti ukupno 64,3 miliona evra.

Tokom ove godine na nekim lokacijama započeće

gradnja stanova, a za to, kao i za projektovanje, troškove na parcelama i participaciju biće ukupno potrošeno

oko 2,6 miliona evra. Najviše novca i posla za građevinare biće u 2019, kada će za realizaciju projekta

državnih stanova biti izdvojeno 49,7 miliona evra.

Mi nijednog trenutka ne zatvaramo vrata drugima. Bezbednjaci su nam prioritet, kaže Mihajlovićeva država

će na osnovu rezultata u prve dve godine širiti projekat i na druge službe

Nadali smo se UKIDANJU ROMINGA, dobili smo

POJEFTINJENJE: Evo koliko bi sada trebalo da

košta minut razgovora u EU

Liberalizacija rominga između Srbije i Evropske unije mogla bi da počne uskoro. Kako saznaje "Blic", cena

bi trebalo da bude 76 centi za minut.

Zvanične informacije kažu da je ukidanje rominga izvesno, ali ne toliko skoro koliko smo očekivali.

Međutim, kako je "Blic" saznao, na marginama samita u Sofiji koji je održan prethodne nedelje, do naših

građana uskoro bi mogle da dođu dobre vesti.

- Najavljeno je da bi liberalizacija rominga trebalo da se dogodi u narednim mesecima. Očekuje se da bi

cena već za šest meseci do godinu dana mogla biti 76 centi po minutu – rečeno je na jednom od sastanaka

učesnika samita iza zatvorenih vrata.

Kako smo još saznali, Evropska komisija bi vršila monitoring nad primenom u prve dve godine. Na taj način

vršio bi se pritisak na operatere da primenjuju tu cenu, budući da će oni pokušati da prolongiraju primenu

nove tarife dokle god budu mogli. Kako saznajemo, ovo je iza zatvorenih vrata najavila tokom jednog

razgovora Marija Gabrijel, evropska komesarka za digitalnu agendu. Evropska komisija već razgovora se

pojedinim mobilnim operaterima i proverava njihove mogućnosti za primenu nove cene.

Ovo bi bio početak liberalizacije rominga između Srbije i EU, a cene će se kasnije kretati isključivo u skladu

sa tržištem.

Ovo bi bio veliki uspeh, jer bi to značilo da bi naši građani i pre ulaska Srbije u EU uživali u pogodnostima

koje imaju svi građani Evropske unije. To bi pojeftinilo komunikaciju između građana Srbije i naše

dijaspore u Evropi, koja je brojna. Samo u Beču ima 75.964 naših građana prema podacima iz Godišnjeg

statističkog izveštaja grada Beča za 2017. Za poslovni svet je ovo velika olakšica. A to je svakako značajno i

za sve naše građane kada službeno putuju u zemlje EU ili kada idu na odmor, na primer u Grčku, Španiju ili

Hrvatsku.

U kabinetu predsednice Vlade nam je rečeno da bi ovo bio idealan scenario i da nadležne institucije rade na

tome da se izbore da naši građani što pre dobiju jeftinije usluge rominga. O cenama rominga jeste bilo reči

na samitu u Sofiji i to svakako jeste jedna od stvari na kojima se već uveliko radi.

Potpisanom izjavom na samitu u Sofiji o romingu, koji se odnosi na ceo Zapadni Balkan, Srbiji su otvorena

vrata jeftinog telefoniranja, ali će njegovo ukidanje trajati, izjavio je pre dva dana ministar telekomunikacija

Rasim Ljajić.

Srbija je pre tri godine potpisala sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom sporazum o snižavanju cena, a sada

EU želi da se to odnosi na ceo region Zapadnog Balkana. Druga stavka se tiče ukidanja rominga za Zapadni

Balkan kada naši građani putuju u zemlje EU.

- Ja sam govorio da je zemljama EU trebalo 10 godina da se dogovore sa telekomunikacionim operaterima o

ukidanju rominga u zemljama Unije, a zamislite sad da ta direktiva treba da važi za zemlje koje su u

postupku pristupanja - istakao je Ljajić.

Pada i cena mobilnog interneta

Evropski komesar Marija Gabrijel izjavila je da će mobilni podaci u romingu pojeftiniti od narednog leta za

građane EU i zemlje Zapadnog Balkana, i koštaće 70 evrocenti za megabajt.

- Od 1. avgusta 2018. operateri su preuzeli obavezu da ponude paket u kome će cene megabajta biti i

nekoliko puta niže od sadašnjih. Naš cilj je da jula 2019. godine zajednička cena za sve zemlje bude 70 centi

po megabajtu, da bi 2020. pala na 45 evrocenti, a do 2021. godine na 20 evrocenti - rekla je Gabrijel.

Ovo je godina u kojoj ćemo stići standard 1990. i

VREMENA ANTE MARKOVIĆA

Proizvodnja iz meseca u mesec beleži rast, ali daleko je to od dovoljnog. Da bi dostigli nivo prosečne iz

1990. godine trenutni nivo proizvodnje morao bi da bude za 44,2 odsto veći, a ako nastavimo ovim tempom

iz tranzicionog jaza izaći ćemo 2026. godine.

Ovo je stav i računica dr Ivana Nikolića, ekonomiste, saradnika

Ekonomskog inistituta i urednika MAT-a. Ono što ohrabruje je

da je ukupna industrijska proizvodnja krajem 2017. dostigla je

svoj najveći nivo u poslednjih 25 godina. Isti zaključak važi i

za sektor prerađivačke industrije. Trend rasta beleži se u

kontinuitetu od 2014. godine, kaže naš sagovornik.

A kad se pogleda unazad, šta se dešavalo?

- Premašena su dosadašnja dva maksimuma u proizvodnji iz

ovog perioda. Prvi, koji je bio dostignut krajem 1997. godine, neposredno nakon prodaje Telekoma, a s tim

u vezi veštački i jednokratno podignute domaće tražnje koja je potrajala do marta 1998. godine. Drugi

maksimum je ostvaren u osvit svetske ekonomske krize, tokom marta 2008. godine - ukazuje Nikolić.

Dva maksimuma

A šta se dešavalo 1997. Tokom druge polovine te godine industrijska proizvodnja je naglo skočila nakon

ubacivanja novca od prodaje Telekoma. Pre svega, u sferu finalne potrošnje, ali i u obrtne kredite za

privredu. Međutim, rast je bio izuzetno kratak i trajao je samo šest meseci.

- Efekti Telekoma su delovali kao podstičući, a pojačavanje spoljnog zida sankcija kao ograničavajući faktor

rasta. Već u 1999. proizvodnja je bila manja za 25,6 osto nego u prethodnoj godini što je posledica, pre

svega, NATO agresije ali i recesije u proizvodnji koja je utvrđena u drugoj polovini 1998. - ističe Ivan

Nikolić.

Pozitivan trend od 2014.

Kuriozitet je, ocena je našeg sagovornika, da ovakvu pozitivnu epizodu rasta industrijske poizvodnje koja je

započeta u leto 2014. nije pronađena ni u deceniji koja predhodi raspadu SFRJ. Nikolić podseća da je rast

fizičkog obima industrijske proizvodnje u osamdesetim godinama prošlog veka iznosio samo 0,95 odsto

međugodišnje, dok se od avgusta 2014. do početka 2018. prosečan trendni priraštaji proizvodnje na

mesečnom nivou kreću oko 0,55 odsto, a to odgovara godišnjem rastu od 6,8 odsto.

- Postojeća dinamika industrijske proizvodnje je zadovoljavajuća. Utisak kvari i dalje nizak obim koji je

presudno redukovan tokom prve polovine devedesetih. U tom smislu kako je trenutni nivo proizvodnje još

uvek za 44,2 odsto niži od od prosečne proizvodnje iz 1990. lako se može izračunati da ćemo za izlazak

tranzicionog jaza morati da čekamo 2026. godinu - ukazuje Ivan Nikolić.

Održiv rast uz odvostručen udeo srednje-visokih tehnoloških oblasti

Pored stabilnosti, rast industrijske proizvodnje se od 2014. karakteriše i sve većim kvalitetom. Rast je

održiviji, vođen je dominantno izvozom, a tokom 2017. i investicijama. Štaviše, rezultat je utoliko značajniji

jer je postignut za vreme primene oštrih mera fiskalne konsolidacije koje su nepovoljno delovale na domaću

tražnju, ukazuje urednik MAT-a.

- Ono što je karakteristika naše industrije je da se od 2010-2017. udvostručen udeo srednje-visokih

tehnoloških oblasti prerađivačke proizvodnje u stvaranju dodate vrednosti ovog sektora, sa 11 odsto na 22

odsto. Unutar ovog tehnološkog podskupa oblasti proizvodnje najbolje performanse vrlo stabilno beleži

oblast proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda. Primera radi, njoj se duguje u periodu 2014-2017. čak

46 odsto prirasta dodate vrednosti celog podskupa srednje-visokih tehnoloških oblasti - naglašava Ivan

Nikolić.

Farmacija podbacila

Farmacutska industrija u laganom padu još od 2008.

Visoko tehnološke oblasti, u koje spadaju proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, kao i

proizvodnja osnovnih farmaceutrskih proizvoda i preparata, je neznatno redukovala svoj udeo u

prerađivačkoj industriji, i to isključivo zbog loših performansi farmaceutske industrije koja je dugoročno

posmatrano u laganom padu još od 2008. godine.

Grupa radnika državnog autoprevoznika tvrdi da nestručno rukovođenje urušava to preduzeće

Trener, šef rasvete i vođa čuvara vode Lastu

* Radnici tvrde da je ovo prvi put da u rukovodstvu firme nema mašinskih i saobraćajnih inženjera sa

iskustvom, već ljudi kojima je dominantna kvalifikacija članstvo u partiji

Iako država ima oko 70 odsto vlasništva u Saobraćajnom preduzeću Lasta, ona se nije mešala u izbor

menadžmenta, odnosno članova Nadzornog i Izvršnog odbora. Tako bar tvrde u Ministarstvu privrede.

Na pitanja Danasa da li su učestvovali u postavljanju čelnika Laste i ako jesu, koje kriterijume su imenovane

osobe morale da ispune, s obzirom na to da nije reč o političkoj funkciji već o stručnoj, upravljačkoj, iz

Ministarstva odgovaraju da je članove Nadzornog, Izvršnog odbora i generalnog direktora imenovala

Skupština preduzeća. Izbegnuta je informacija da li država, s obzirom na udeo u kapitalu, ima većinski glas

u tom telu. „Ministarstvo privrede poštujući Zakon o privrednim društvima, kao i Zakon o ministarstvima

koji određuje delokrug rada ministarstva, ne imenuje organe upravljanja u privrednim društvima, pa tako

nije imenovalo ni generalnog direktora AD Lasta Beograd“, navodi dalje Ministarstvo.

Zaključak da se država „ne meša“ u poslovanje firmi koje su u njenom vlasništvu, možda je i objašnjenje za

nezadovoljstvo radnika. Oni tvrde da su prvi put u istoriji Laste, u vrhu ljudi kojima je dominantna

kvalifikacija članstvo u SNS-u, a da nema diplomiranih mašinskih inženjera niti saobraćajnih sa iskustvom.

Istina, kažu radnici koji su se obratili našem listu, diplomu Saobraćajnog fakulteta ima Dragana

Milovanović, članica Nadzornog odbora, ali ne i potrebno iskustvo jer je pre tog mesta radila kao volonter u

opštini Čukarica. NJima je sporno i postavljenje predsednika tog organa, Dejana Mikuletića, diplomiranog

menadžera, koji je, navode, zaposlen kao šef obezbeđenja u Telekomu iako priznaju da radno vreme provodi

isključivo u Lasti. U Nadzornom odboru preduzeća je i jedan diplomirani pravnik, zatim diplomirani

ekonomista – menadžer u bankarstvu, ali i oficir u penziji i diplomirani trener u fudbalu.

Najspornije im je imenovanje generalnog direktora Tonija Gajića, koji je na to mesto došao sa funkcije

predsednika Nadzornog odbora, odnosno sa radnog mesta šefa rasvete u komunalnom preduzeću Đunis iz

Uba. Gajić je, inače, stekao zvanje diplomiranog menadžera 2014. na Megatrendu. I Gajić i Mikuletić imaju

dodatne funkcije, oni su operativno zaduženi za rad naprednjaka u Nišu, pa ih, kako tvrde radnici, uoči

gotovo svakog vikenda dva luksuzna automobila iz Laste prevoze na jug.

– Lasta je postala spremište za zaslužne kadrove SNS-a pa zato niko i ne postavlja pitanje kako firma

funkcioniše. Tako je bez reagovanja prošlo to što smo bez vidljivog razloga izgubili liniju Beograd –

Obrenovac, na kojoj smo učestvovali sa 98 odsto polazaka. Možda je koincidencija, ali liniju je dobila Strela

iz Uba, odakle je i generalni direktor. Izgubljen je i deo linije prema Kolubari, u đačkom turizmu smo spali

na jednu ekskurziju godišnje, a do pre dve godine bili smo najveći prevoznik – kažu radnici.

Oni zameraju poslovodstvu i na politici tehnoloških viškova prema kojoj su umesto otpuštenih spremačica i

radnika obezbeđenja, angažovane agencije, što preduzeće mesečno košta oko četiri miliona više. Ni socijalni

program nije bez zamerki, navode primer da je prilikom prvog paketa više od 600 radnika uzelo otpremnine,

ali je ubrzo moralo da se zaposli još oko 320 ljudi, među kojima su bili i oni koji su napustili firmu. Takva

se situacija ponavlja u svakom krugu socijalnog programa, zbog čega je u firmi sve manje vozača.

Ipak, najveće nezadovoljstvo grupe zaposlenih jeste to što je uz deo Lastine autobuske stanice koji je morao

da se ruši zbog izgradnje Beograda na vodi bespotrebno srušen ceo kompleks. Na tom mestu sada je parking

za autobuse koji koristi i naplaćuje Beogradska autobuska stanica, dok Lasta plaća BAS-u za korišćenje

peronskih usluga. Koliko, nismo uspeli da saznamo.

Nismo dobili ni tražene informacije o razlozima zbog kojih su izgubljene isplative linije, niti o stručnim

kvalifikacijama članova Nadzornog i Izvršnog odbora i generalnog direktora. Gajić se, naime, javio na

telefon i zamolio da pitanja pošaljemo porukom, ali na nju dva dana nije odgovorio. Mikuletić nas je uputio

na PR službu, sa kojom smo pre toga već kontaktirali i poslali pitanja mejlom, ali odgovori ni posle dva

dana nisu stigli.

Ukidanje Zakona o privremenom umanjenju

penzija i dalje neizvesno

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koja je od 7. maja 2018. godine u Beogradu na pregovorima oko

novog aranžmana sa Srbijom, sugerisala je predstavnicima Vlade Srbije da ukinu Zakon o privremenom

umanjenju penzija, koji je na snazi već četvrtu godinu. Iskreno, ja sam se obradovao, posebno jer taj stav

podržava i Fiskalni savet, s obzirom na osnovanost tužbe koju najavljuju udruženja penzionera i sami

penzioneri Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu. Međutim, predsednik republike je na

konferenciji za novinare rekao da MMF ne može

da voli penzionere više od njih u vlasti i da će o

ukidanju zakona da razgovara sa predsednicom

vlade. Odranije je poznat njen stav da još nije

vreme da se ovaj zakon ukine, tako da umanjenje

penzija ostaje do daljnjeg.

U Srbiji ima oko 1.750.000 penzionera, što znači

da oko 1.300.000 penzionera (75 odsto) ne prima

umanjenu penziju. Šta je sa onih ostalih 450.000?

Oni su podneli najveći teret. Da li je ovakvim nakaradnim zakonom, država želela da napravi uravnilovku,

pa da u proseku svi u zemlji imamo penziju od 200 evra, ili da zavadi penzionere, ili da ljude koji sada rade

otera u privatne penzione fondove i da se još više oslabi Fond PIO.

U protekle tri i po godine penzije nisu dva puta godišnje usklađivane sa porastom troškova života, što

ukupno iznosi oko osam odsto. Upravo toliko smo dobili u tri povećanja penzija. Lako je izračunati da smo

nominalno dobili povećanje penzija osam odsto, a realno nismo dobili ništa, jer je osam minus osam jednako

nula.

Država je svake godine uzimala od penzionera u proseku oko 220 miliona evra. Zaposlenima u javnom

sektoru su uzimali fiksno deset odsto od plate, i uglavnom većim povišicama u procentima nego

penzionerima uveliko su vratili oduzeto, a spremaju se povišice u ovoj godini od deset odsto.

Konačno rešenje Zakona o penzijama i PIO fondu dobićemo verovatno kada prođu važnije stvari za državu:

Kosovo, rekonstrukcija vlade, referendumi, promena Ustava... pa ko preživi – videće.

Aleksandar Babić, Sombor

Papreno unovčavanje čekova

Pojavili se oglasi u kojima se do keša dolazi uz paprene provizije od osam pa i do 14 odsto mesečno

Građani kojima ovih dana nedostaje keš, a u

banci su prezaduženi i nemaju kreditne kartice,

do novca mogu da dođu jednim telefonskim

pozivom. Dovoljno je da okrenu broj mobilnog

telefona iz oglasa koji je ovih dana osvanuo na

većini autobuskih stanica u gradu: „Unovčavam

čekove građana na sedam rata, povoljno i uz

dogovor”.

I dok je većinu građana na stanicama na

Banovom brdu, u Rakovici, Resniku, Zemunu

ovaj oglas vratio u devedesete godine prošlog

veka, kada se do keša neretko dolazilo

unovčavanjem čekova (dovoljno je bilo

poznavati poslovođu u radnji), oni koji su čitali oglas zapitali su se ko još uopšte uzima čekove u banci, kada

većina ima kartice i može da plaća na odloženo, kao čekom.

Onaj ko nudi ovu „finansijsku pomoć” preko bandere ima i računicu zašto to radi. Za jedan unovčeni ček od

5.000 dinara i odloženo plaćanje na mesec dana uzima proviziju od osam odsto, odnosno 400 dinara.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

"LOKAUT" U SRBIJI Kreće borba protiv isplata

"na ruke"

Država će u narednom periodu krenuti u borbu protiv isplate dela zarade u gotovini na ruke, tzv. "crnog

dela" plate na koji poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje,

boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević.

Najavio je da će inspektori od leta moći i na licu mesta da proveravaju u bazi podataka šta se isplaćuje i

kako se isplaćuje i u razgovoru sa radnicima da se uvere da li postoji neka razlika.

Ðorđević je naveo da će ta akcija biti sprovedena u saradnji sa Ministrastvom finansija i Poreskom upravom.

"U sledećem ciklusu ćemo se baviti borbom protiv isplate onog dela zarade koji se isplaćuje na ruke i koji

nije evidentiran i za koji se ne plaćaju porezi i doprinosi", rekao je Ðorđević za TV Prva.

Kada je reč o radu na crnom, Ðorđević kaže da je najviše pritužbi radnika na kršenje radnog prava i prava na

rad, na neisplaćene zarade i neevidentiranje prekovremenih sati.

"Najviše pritužbi imamo na kršenje radnog prava i prava na rad i takođe i o neislaćenim zaradama i

neevidentiranju prekovremenih sati".

Na pitanje da li je na pomolu dogovor privatnih i državnih domova za stare, da li će moći o trošku države da

borave u privatnim domovima, ministar je rekao da će se danas sastati sa členicima privatnih domova za

stare u Srbiji.

"Ideja jeste da javni poziv koji smo imali, a to je da sa svima njima potpišemo okvirni sporazum kako bi

mogli naši gradajni koji su sada na listi čekanja za privatne domove da mogu da budu smestseni kod njih, a

da to subvencioniše država. Verujem da ćemo sa ovim već početkom jula te redove smanjiti, a verujem

možda čak i ukinuti".

Naveo je da država subvecioniše do iznosa koji plaća i držvanim ustanovama, što je u proseku 35.750

dinara.

Prema njegovim rečima, penzionerima i starim koji imaju neke prihode država subvencioniše samo tu

razliku, koji nemaju država daje potpuni iznos.

Na pitanje kako će država kontrolisati rada sezonskih radnika, Ðorđević je rekao da će u junu biti donet

zakon koji će do kraja godine biti primenjen.

"Oni koji angažuju sezonsku radnu snagu nemaju vremena za administraciju. Druga stvar, da oni treba da

obaveste radnike o onome što je u skladu sa zakonom, kakva prava njima pripadaju. Ništa više i ništa manje

i to je taj usmeni dogovor koji želimo da preskočimo, da nema te papirne administracije. Radnik koji radi na

sezonskom poslu ima rok od dve nedelje da traži i u papirnom obliku ugovor od poslodavca".

Ðorđević je najavio da će sledeća izmena Zakona o radu, prema planu, biti 2020. godine i da se o tome

pričalo već na Socijalno-ekonomskom savetu sa sindikatima i Unijom poslodavaca Srbije.

"Oni već imaju neke ideje kad su u pitanju sindikati i prava radnika u kom pravcu treba ići, kad je u pitanju

UPS oni imaju isto nekih ideja, na primer, ideja o “lokautu”. Želimo na vreme da krenemo sa dijalogom i

želimo da poštujemo ono što jeste politika ove vlade - to je dijalog, da kada dođemo do rešenja da bude

zajednički postignut konsenzusom", kazao je Ðorđević.

Institut "lokaut“ je pravo poslodavca na zaštitu svoje imovine, garantovanu Ustavom Srbije.

"Lokaut" je protivmera poslodavca na pravo štrajka priznato radnicima i njihovim sindikatima i kao takav

uglavnom nastaje povodom kolektivnih pregovora o radu.

Obradović: Novi alati u borbi protiv nameštenih

tendera

Nameštene ili lažirane ponude pri javnim nabavkama, spadaju među najteže povrede konkurencije, izjavio je

danas predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović na Prvom forumu javnih nabavki, na

kom je predstavio nove alate u borbi protiv nameštenih tendera.

- Ova povreda može imati različite forme, ali uvek se svodi na jedan isti ishod: ponuđači, koji su međusobno

konkurenti u konkretnom postupku javne nabavke, unapred su dogovorili koji od njih će pobediti na tenderu,

po kojoj ceni i pod kojim uslovima - naveo je Obradović.

On je, kako se navodi u saopštneju Komisije, upozorio da

svako od tržišnih učesnika koji je spreman na tu vrstu

dogovaranja u postupcima javnih nabavki rizikuje da bude

sankcionisan novčano i to kaznama koje se mogu kretati i do

10 odsto prihoda kompanije u prethodnoj godini, kao i

zabranom učešća u javnim nabavkama u određenom periodu.

Obradović je istakao da Komisija, u saradnji sa drugim

organma, intenzivno radi na unapređenju sistema javnih

nabavki u Srbiji, kao i da se trudi da unapredi svoja i znanja

svih tržišnih učesnika o važnosti poštovanja principa konkurencije.

Prema njegovim rečima, ne postoji savremeno uređena država u kojoj efikasan sistem javnih nabavki nije

jedan od prioriteta zemlje u kojoj su institucije države veliki investitori odnosno kupci roba i usluga, a među

kojima je i Srbija, nesumnjivo imaju izazovniji posao da sistem javnih nabavki permanentno usavršavaju,

čine ga transparentnijim i što manje poroznim.

Istakao je da Komisija za zaštitu konkurencije svakodnevno radi na otkrivanju slučajeva nameštanja javnih

nabavki, svesna činjenice koliko je važno da se sredstva poreskih obveznika koja se troše kroz sistem javnih

nabavki, namenski koriste.

Komisija je sačinila uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki koje je

dostupno na njenom sajtu, a zahvaljujući saradnji sa britanskim telom za zaštitu konkurencije, od nedavno

koristi i sofversku alatku koja pomaže detekciju eventualnih nameštanja ponuda odnosno dogovora

ponuđača u postupcima javnih nabavki, naglasio je on.

Program, dodaje Obradović, omogućava da stručnjaci Komisije unošenjem različitih parametara, kao što su

cene, uslovi javne nabavke ili delovi ponuda, brže i efekasnije mogu da istraže veći broj javnih nabavki.

- Upotreba ove alatke nam pomaže da efikasno skeniramo određenu javnu nabavku i vidimo koliki je stepen

postojanja indicija potencijalnog nedozvoljenog, kartelskog dogovora - zaključio je Obradović.

"Srbija vozom" će upravljati žena?

Još nisu izabrani direktori železničkih preduzeća iako je konkurs raspisan pre godinu

TAČNO je godinu dana od raspisivanja konkursa za izbor generalnog direktora u tri železnička preduzeća,

ali na njihovom čelu i dalje su vršioci dužnosti. Među zainteresovanim kandidatima za menadžere tri javna

preduzeća - "Srbija kargo", "Srbija voz" i "Infrastrukture železnice Srbije" našla se i jedna žena. U slučaju

da inženjer Marina Popović bude izabrana na konkursu za direktora "Srbija voza", bila bi prva dama na čelu

jednog železničkog preduzeća u istoriji Srbije.

Prema poslednjem Zakonu o javnim preduzećima direktori državnih, pokrajinskih i lokalnih firmi moraju da

se izaberu na konkursu, ali iako je 19. maja isteklo godinu dana od raspisivanja konkursa za železnička

javna preduzeća, još niko nije dobio mandat za direktorsku fotelju.

U maju prošle godine je raspisan drugi konkurs

za tri kompanije koje su 2015. izdvojene iz

"Železnica Srbije". Zasada svi čelni ljudi imaju

privremeni status i funkcije obavljaju kao vršioci

dužnosti. Krajem avgusta prošle godine odlukom

Vlade Srbije su postojećim vršiocima dužnosti

produženi mandati u istom formatu, a nakon

mesec dana dva v. d. direktora su "zarotirana".

Vlada je tada v. d. direktora "Srbije kargo",

Miroljuba Jevtića imenovala za prvog čoveka

"Infrastrukture železnice Srbije". Njegovog

prethodnika, Dušana Garibovića, istovremeno je

postavila i za njegovog naslednika u "Srbiji kargo".

Zamenik direktora Centra za kontrolu prihoda u ovom akcionarskom društvu Marina Popović je, za

"Novosti", rekla da je ubeđena da će Vlada uskoro doneti odluku i za tako odgovorno mesto izabrati

najboljeg kandidata.

Marina je radila kao glavni koordinator u Centru za kontrolu prihoda "Srbija voza", inženjer za kontrolu

isporučioca i upravljanje kvalitetom u ovom preduzeću, bila je i organizator Centralnog bukinga u Sektoru

za prevoz putnika "Železnica Srbije". Radila je i kao glavni organizator za propagandu i marketing u Medija

centru "Železnica".

SARADNjA SA RADNICIMA

MARINA je i predsednica Udruženja za pomoć i saradnju sa civilnim društvom, koje se zalaže za

poštovanje ljudskih prava, bolje uslove rada i života zaposlenih, ali i uspešnije poslovanje firme u kojoj radi.

Uspela je da zaustavi podizanje 3.000 tužbi, koji su zaposleni želeli da pokrenu protiv preduzeća. Zajedno sa

sindikatima radi i na drugim projektima i idejnim rešenjima za dobrobit firme i naših radnika. Smatra da je

podrška ogromnog broja kolega najbolja preporuka za funkciju za koju se kandidovala.

Stiže još 31 revizor

Saglasnost za zapošljavanje 150 ljudi u Skupštini i državnim agencijama. Pojačanje uglavnom zbog

evrointegracija

DRŽAVNE agencije, regulatorna tela i srpski parlament dobili su u sredu "zeleno svetlo" od

Administrativnog odbora Skupštine Srbije za zapošljavanje 150 ljudi tokom ove godine.

Kako je objašnjeno ovi službenici su planirani zbog povećanog obima posla koji su uglavnom povezani sa

evropskim integracijama Srbije. Njihove plate su već predviđene u budžetu za 2018. godinu i deo njih je

zaposlen u institucijama, ali na određeno vreme.

Na jučerašnjoj sednici, rukovodioci agencija uglavnom su objašnjavali da imaju sve više posla i da moraju

da povećaju broj zaposlenih. Tako, na primer, Komisiji za zaštitu konkurencije treba 57 ljudi, a imaju 45. U

Kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti zaposleno je 36, a potrebno im je još 12. REM-u nedostaje

troje, pa su tražili da im se odobri da ih u timu bude ukupno 82, a ima ih 78. Komisiji za hartije od vrednosti

neophodno je još 13 stručnjaka.

- Potrebno nam je i po ugovoru angažujemo troje visokoobrazovanih koji bi ispitivali kandiidate za sticanje

zvanja brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera iz Zakona o tržištu kapitala - navodi se u

zahtevu Komisije za hartije od vrednosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja ima 78 stalno zaposlenih i petoro na određeno vreme, a ukupno

im je potrebno 94.

Kako bi mogli da izvrše finansijsku kontrolu u što više ustanova, Državna revizorska institucija je podnela

zahtev da angažuju još 31 novog kontrolora. U DRI je trenutno zaposleno 324 ljudi, a do kraja ove godine

trebalo bi da ih bude 31 više, ukupno 355. Agencija za energetiku ima trenutno na raspolaganju 44 i traže da

im se tim pojača za još petoro.

Iz Fiskalnog saveta su najavili da neće zapošljavati nove ljude, jer trenutno imaju sredstava za plate osmoro

službenika sa ugovorima na neodređeno vreme, kao i za 17 izvršilaca, koliko ih je trenutno u ovoj instituciji.

BROJNIJI PARLAMENT

U NARODNOJ skupštini trenutno je zaposleno 423 ljudi - 371 na neodređeno vreme i 52 na određeno. Plan

je da ih do kraja godine bude ukupno 490. Za plate skupštinskih službi planirano je 432,4 miliona dinara i

još 77,4 miliona za doprinose i ovaj okvir neće biti probijen.

NOVA PRAVILA ZA TEHNIČKI PREGLED

VOZILA Pola sata na kanalu i pet fotografija

automobila

Tehnički pregled vozila trajaće najmanje pola sata, novina je da se od sada predviđa i pet fotografija sa

tehničkog, a u naredne tri godine biće i video-zapis, najavljeno je iz Uprave saobraćajne policije.

Iako je pre nekoliko dana objašnjeno da neće biti drugog

tehničkog pregleda za vozila starija od 15 godina, promena u

proceduri će biti, a tehnički pregledi će biti obavezni i

detaljniji.

- Novina je da se od sada predviđa pet fotografija sa tehničkog

pregleda vozila. To je prelazno rešenje, a u naredne tri godine

biće i video-zapis. Ove kontrole nisu toliko strože u odnosu na

ranije, ono što je bitno je dužina trajanja tehničkog pregleda, a to je minimum 30 minuta, tako da će pregledi

svakako biti detaljniji. Što se tiče korozije, ona će uticati samo ako je reč o dubinskoj, a ne površinskoj

koroziji - najavljuju iz Uprave saobraćajne policije i napominju da postoji potreba da se naše zakonodavstvo

uskladi sa zakonodavstvom EU, ali i želja da se smanji broj nesreća zbog tehničke neispravnosti vozila.

Što se tiče početka primene odluke o brzini od 130 kilometara na sat na autoputu, Nacrt zakona je trenutno u

skupštinskoj proceduri, a odluka će se primenjivati kada zakon bude usvojen u Skupštini.

Broj nesreća smanjen za trećinu

Već gotovo mesec dana meri se srednja brzina na autoputevima u zemlji i za to vreme broj nesreća je

smanjen za trećinu. Ako se uporedi sa istim periodom prošle godine, poginulo je 29 ljudi manje, a 500 je

manje povređenih na deonicama na kojima se meri srednja brzina.

Финансирање старт-апова: За добру идеју

отимају се и финансијери

Када наши људи одлуче да крену у бизнис, обично имају добру идеју али не и новац који је потребан

да отворе радњу или предузеће. Банкари су прилично скептични према почетницима, а они најчешће

немају ни имовину коју могу дати као обезбеђење за кредит. Али то није разлог да се одустане.

Има овде фондација и организација које су спремне су да помогну новчано – то су хуб фондови.

Битан услов је да се услуге и робе из почетничког бизниса могу пласирати и на друга тржишта. О

томе како то иде најбоље говори пример: Никица Маринковић је прво пробао са сајтом за продају

органске и домаће хране.

Новац за почетак посла успео сам да добијем од Аустријске развојне агенције, прича Маринковић.

Како каже, услов је био да је барем један партнер из Аустрије.

Тај почетни капитал је у мојој фирми имао једноцифрен удео. Инвеститора сам нашао на крајње

неконвенционалан начин. Када сам започињао посао, знао сам да имам добру идеју, али желео сам да

своје знање унапредим. Сазнао сам за ИРП академију у Бечу, која је тражила старт-ап фирме из

Србије којима би пружила техничку подршку и знање да започну посао, каже Маринковић.

Он им је представио своју идеју и добио позив за курс. Тамо је био од априла до октобра, неколико

дана месечно. Радио је с менторима, али и инвеститорима

У Аустрији сам упознао и свог инвеститора, који је у мој посао уложио 20.000 евра, објашњава

Маринковић.

После искуства са сајтом за органску и домаћу храну, наставља наш саговорник, посао је проширио

на еколошке дрвене кутије, обложене вуном, оне које служе за доставу хране.

Новац за покретање тог посла добио сам кроз грантове од неких „venture capital” фондова. Добио сам

15.000 евра, без уступања удела у фирми, прича Маринковић.

Управо та врста фондова може бити други извор финансирања за почетнике у бизнису.

Најједноставнији начин да се дође до њих су хубови. У Београду их има неколико: „ICT hub”, „Start

Lab hub”, „Impact hub”... и принцип проналажења „venture capital” фонда је мање-више исти. Пре

свега, потребно је имати добру бизнис-идеју и знати како је представити. Након тога, с

представницима фондова пролази се сваки део потенцијалног бизниса. Ако на крају свега тога све

они мисле да идеја може да се „уновчи”, оснива се заједничка фирма.

Успешан пројекат из Новог Сада

Предузетници из Војводине су такође заинтересовани за сарадњу. „Publit io” је компанија која већ

користи тај новац и која се убрзано развија. Тој комапнији додатно је помогао и Републички фонд за

иновативне делатности.

У хубу будућу сарадњу у АПВ виде у пројектима који ће се базирати на спајању пољопривредне

делатности с новим технологијама. Добре идеје у тој области су спремни да охрабре и, наравно,

финанисијски подрже.

Фондови улажу између 20.000 и 50.000 евра, и, тек ако се бизнис развије, и више. Шта о свему кажу

у „ITC hub venture” фонду у Београду? Новац који пласирају уложили су други предузетници и

менаџери. Циљ је унапређење предузетничке сцене у Србији и региону. Инвестирају до 50.000 евра, а

заузврат добијају од пет до 15 одсто власничког удела у компанији. Они чије идеје добију новац могу

рачунати на даљу подршку, односно да дођу у контакт с будућим пословним партнерима. Спремни

су да финансирају све, помогну сваком послу, а пре свега где ИТ сектор може допринети развоју. До

сада су помогли шест старт-апа. Планирају да портфолио ове године дуплирају.

Осим добре идеје, почетник мора да има и јак и мотивисан тим људи који могу изнети идеју у

пословном смислу. Сем знања, потребно је да будући бизнисмен буде комуникативан, да се разуме у

програмирање, да има предузетнички дух и да је мотивисан. До сада су се најшеће за помоћ обраћали

млади људи у раним двадесетим годинама, који су желели да идеје преточе у конкретан бизнис.

Данас се све чешће јављаују и тридесетогодишњаци. Њихов новац могу добити и они који имају

други посао и добру идеју, али не и паре, и нису спремни да се одваже и дају отказ на старом радном

месту пре него што невиде како ће се идеја у пракси развијати.

Preduzetnici i građani se više zaduživali u aprilu, a

privreda manje

Preduzetnici i građani su se više zaduživali u aprilu nego u martu, a

preduzeća manje, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Zaduženja preduzetnika na kraju aprila iznosila su oko 47,6

milijardi dinara, što je rast od dva odsto u odnosu na prethodni

mesec, dok su zajmovi građana uvećani za 0,9 odsto, na 890

milijardi dinara.

Krediti preduzeća su iznosili 1.344 milijardi i manji su za 0,1 odsto nego u martu.

Ukupne bankarske pozajmice privrede, preduzetnika i stanivništva u aprilu su iznosile oko 2.282 milijardi

dinara i za 0,3 odsto su veće nego prethodnog meseca.

Među kreditima stanovništva gotovinskih zajmovi su imali rast od 1,6 odsto, potrošački 1,5 odsto, a zajmovi

za refinansiranje 1,4 odsto. Poljoprivredni krediti su bili veći za 1,6 odsto.

U docnji je krajem aprila bilo 8,9 odsto kredita privrede, osam odsto kredita preduzetnika i četiri odsto

kredita građana.

Optimizam srpskih finansijskih direktora

Većina finansijskih direktora iz Srbije je optimistična, ukupno 58 odsto, kada je reč o finansijskoj

perspektivi preduzeća u kojima rade, a njih 27 odsto smatra da će situacija ostati nepromenjena, pokazalo je

istraživanje koje je sprovela revizorsko–konsultantska kuća Dilojt (Deloitte).

Od anketiranih preduzeća u Srbiji, 67 odsto ocenjuje opšti stepen eksterne finansijske i ekonomske

neizvesnosti s kojom se njihovo preduzeće suočava kao normalan ili niži, ali 70 odsto anketiranih

finansijskih direktora smatra da ovo nije dobar trenutak za preuzimanje većih rizika po bilanse preduzeća.

Najveći broj ispitanika, 61 odsto, smatra da se trošak kapitala neće menjati, 91 odsto da će stope poreza na

dobit ostati iste, a svi ocenjuju da neće biti promene stope PDV-a.

Istraživanje stavova finansijskih direktora u centralnoj Evropi je pokazalo i da 55 osto ispitanika u Srbiji

očekuje smanjenje stope nezaposlenosti u narednom periodu, a isto toliko njih je i izrazilo bojazan, odnosno

očekuje povećanje troškova radne snage.

Ispitanici iz centralne Evrope, njih 53 odsto, istakli su manjak kvalifikovane radne snage kao jedan od

glavnih rizika s kojima se suočavaju, dok su anketirani finansijski direktori iz Srbije nedostatak radne snage

stavili tek na sedmo mesto, a istakli su kao glavne faktore koji predstavljaju značajan rizik za poslovanje

preduzeća pritisak tržišta za smanjenje cena, insolventnost i povećanje troškova poslovanja, uprkos

pozitivnim privrednim izgledima.

Kao ključne zadatke u narednom periodu ističu rast prihoda kroz organski rast, restrukturiranje, smanjenje

direktnih troškova, kao i ulaganje u istraživanje i razvoj.

Većina anketiranih finansijskih direktora, 61 odsto, planira da poveća nivo zaduženosti kako bi mogli da

prošire svoje poslovanje na druga tržišta i uvedu nove proizvode i usluge, dok devet odsto ispitanika planira

da smanji svoje stanje zaduženosti.

Optimizam se vidi i kod 54 odsto ispitanika koji smatraju da će se sposobnost preduzeća da servisiraju svoj

dug poboljšati u naredne tri godine, 33 odsto smatra da se ništa neće promeniti u tom smislu u narednom

periodu, a 12 odsto veruje da će ta sposobnost opasti.

Novina u ovogodišnjem istraživanju Dilojta je ispitivanje u kojoj meri savremene informacione tehnologije

utiču na funkciju finansija, a više od 60 odsto finansijskih direktora navodi kako je zbog digitalizacije

njihovih kompanija potreba za promenama u finansijskoj funkciji visoka.

Najveći broj finansisjkih direktora u Srbiji, 48 odsto, smatra da je njihova finansijska funkcija kompanije

dobro ili vrlo dobro pripremljena, dok 42 odsto ocenjuje da su srednje pripremljeni.

Kao najveće prioritete digitalizacije finansijske funkcije, finansijski direktori su odabrali automatizaciju

unošenja obrade podataka (64 odsto) i automatizaciju i personalizaciju izveštavanja rukovodstva (58 odsto).

VOICE: Bogićevićevi ljudi i nakon stečaja na

vodećim funkcijama u Fabrici akumulatora

Sombor

Prodaja Fabrike akumulatora Sombor (FAS) u stečaju švajcarskom preduzeću Batagon International

suštinski nije donela ništa novo, jer se u strukturi menadžmenta i dalje nalaze rukovodioci iz vremena kada

je vlasnik FAS-a bio kontroverzni šabački biznismen Miroslav Bogićević, dok 800 zaposlenih, po svoj

prilici uopšte neće dobiti ono što potražuju, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Istraživanje VOICE-a pokazalo je da je nekoliko bivših rukovodilaca FAS-a do uvođenja stečaja maja 2015.

godine, novi vlasnik ponovo imenovao na najviše funkcije.

To su pre svih jedno vreme generalni direktor Goran Šešić, koji je smenjen tokom marta ove godine,

komercijalni direktor Tomislav Bugarski i tehnički direktor Sergej Dedić, dugogodišnji veoma bliski

saradnici Miroslava Bogićevića, navodi VOICE (www.voice.org.rs).

Bivši radnik fabrike akumulatora koji je želeo da ostane anoniman rekao je za VOICE da se za Šešića i

Bugarskog može reći da su Bogićevićevi ljudi od najvećeg poverenja koji su firmu odveli u stečaj, a sada se

ponovo pojavljuju kao kadrovi novog vlasnika koji navodno želi da oživi proizvodnju.

FAS je prodat iz stečaja tek nakon šestog pokušaja švajcarskoj firmi Batagon International AG, u vlasništvu

državljanina Srbije Dalibora Matića.

Finansijska forenzičarka Miroslava Milenović izrazila je ranije sumnju da je do prezaduženosti FAS-a kod

banaka možda došlo „zbog političkih migova“.

„Kako i zašto su banke odobravale kredite ostaje pitanje. Pitanje je i šta je bilo od kolaterala (sredstava

obezbeđenja) i da li je neko žmurio kada je iste odobravao, odnosno da li je bilo političkih migova da se

krediti odobre“, kazala je Miroslava Milenović.

„Da li je reč o ulaganju koje se nije isplatilo ili o klasičnom ispumpavanju para iz privrednog društva. To je

na tužilaštvu da utvrdi“, navela je ona.

FAS je najbolje poslovne rezultate iskazivao u periodu od 2008. do 2012. godine, kada je u fabrici bilo

angažovano oko 800 radnika, a proizvedeni akumulatori uglavnom su izvoženi u Rusiju.

FAS je otišao u stečaj 4. maja 2015. zbog finansijske blokade od 36 miliona evra. Do trenutka prodaje

fabrike ukupan dug prema poveriocima iznosio je oko 50 miliona evra.

Ukupno ima oko 1.200 poverilaca FAS-a, a najveći među njima je Svetska banka koja potražuje 9,61

milijardu dinara.

Brokersko-dilerskom društvu Mediolanum invest FAS je dugovao 1,48 milijardi dinara, Komercijalnoj

banci 4,69 milijardi dinara potraživanja, a Hall banci 669 miliona.

Novac na ime neisplaćenih zarada čeka više od 800 bivših radnika fabrike, a njihova potraživanja iznose oko

400 miliona dinara.

Stečajni upravnik Predrag Ljubović nedavno je izjavio da je neizvesno kada bi mogle biti regulisane

obaveze Fabrike akumulatora Sombor prema bivšim radnicima.

„Za radnike nisam siguran da će dobiti novac, možda neku simboličnu cifru. Oni su dok je FAS bio u stečaju

dobili devet plata od Fonda solidarnosti i sada je neophodno da taj novac vratimo fondu, pa da vidimo da li

će nešto ostati za radnike“, rekao je Ljubović za VOICE.

TRIVAN: Ministarstvo zaštite životne sredine

planira da zaposli 180 mladih

Ministarstvo zaštite životne planira da zaposli 180 mladih, od čega 100 pripravnika, rekao je danas ministar

Goran Trivan na konferenciji Energetika i klimatske promene, koju je u sklopu Nedelje energetike

organizovao CEDEF.

- Zapošljavanje pripravnika je moguće i o tome ću se dogovoriti sa predsednicom Vlade. To će biti vrhunski

potez. Te mlade ćemo 3-4 godine dodatno obučavati i obrazovati, kako bi postali najbolji stručnjaci - rekao

je Trivan.

Pored ulaganja u kadar, neophodno je ulaganje i oko 15 mlrd EUR u zaštitu životne sredine, a samo u

postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda oko 5 mlrd, dodao je.

Kako je podsetio, Srbija će do kraja 2018. dobiti Zakon o klimatskim promenama, što je, kako je, prema

njegovim rečima, najvažniji zakon koji će ova Vlada doneti.