2 Septembar 2011.

P O R U K E

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Leto u zavi~aju strana 6

Teslin muzej u ^ikagu strana 7

Ministar Sre}kovi} na Srbijadi strana 8

Protekli doga|aji strana 9

Istina o Srebrenici i stradanjima strana 10

Zemlja ~uda strana 11

Zvu~na knjiga u ^ikagu

Markovi konaci strana 12

Srpska estrada u ^ikagu strana 13

@ivotna pri~a: Novak \okovi} strana 18

Feljton: Kad vekovi progovore strana 20

Crnogorska Sveta gora strana 21

Pravoslavlje strana 22

Ljubavi na{ih pisaca strana 23

Sport strana 24

Va`ne zakonske odredbe strana 25

Kaldejska numerologija strana 26

Slavne ljubavi srpskih vladara strana 27

Horoskop strana 28

Porodica strana 29

^estitke strana 30

TIRA@: 12.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}, Slavi{a Peji}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Septembar 2011.

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

Po{tovani ~itaoci i prijatelji,Upornim i te{kim radom, ali sa ponosom, stigli smo i do desete godi{njice

na{eg postojanja. U ova te{ka vremena, ne samo za medije, ve} i gigantske firmekoje godinama postoje, bore}i se za opstanak, svaki dan se hvatamo u ko{tac savelikim finansijskim problemima.

Svih ovih deset godina trudimo se da vas objektivno i blagovremenoobave{tavamo o svemu {to je za nas ovde korisno i va`no. Trudimo se da nanajbolji na~in dopremo do vas, svojih ~itaoca da pove`emo, kako sve nas ovdemedjusobno, tako i sve nas sa na{om maticom.

Da donesemo sve novine i promene iz na{eg zakona i na{e zemlje.Da vas podsetimo na istoriju, pretke, knji`evnost i veru koja nas je uvek, u

najte`im momentima odr`avala.Da vas malo razonodimo i obavestimo o proteklim i budu}im dogadjajima iz okru`enja.Da sa~uvamo svoj jezik, svoj identitet i ostavimo pe~at na{eg postojanja na ovim prostorima.Namere su nam uvek bile iskrene, truda nikada nismo `alili, `eleli smo da ovaj list postane va{a potreba i da u njemu svako iz va{e porodice pronadje ne{to za sebe. Koliko smo u tome uspeli, na vama je da ocenite.Ovih dana dok se pripremamo za proslavu na{e desete godi{njice rada, nadamo se da }ete se odazvati i pridru`iti nam se, da zajedno obele`imo ovaj zaslu`eni jubilej, jer je va{a podr{ka i finansijska pomo}od velike va`nosti za dalji rad i opstanak ovog na{eg zajedni~kog ogledala srpske du{e.

Ukoliko ste spre~eni da prisustvujete proslavi, va{e priloge primamo sa velikom zahvalno{}u na adresi:Ogledalo Serbian Miror P O Box 13472 Chicago IL 60613 Unapred vam se iskreno zahvaljujemoSlavica Petrovi} sa redakcijom

S R B I N F O

4 Septembar 2011.

SEPTEMBARSKI DOGADJAJI U BUBAMARI2. septembar 2011 u 21h

::@urka::Mala crna haljina:::-Grupa Trezor17. septembar 2011 u 22h

:::Ve~e zabavne i vesele muzike:::-Grupa Trezor23. septembar 2011 u 20h:::Promocija zvu~nih knjiga::

Specijalni gosti, predstavnici Slu`benog glasnika, koji je izdao serijuknji`evnih klasika na CD diskovima.

Saturday, 3. September -Sunday, 4. September

TASTE OF SERBIASt. Basil’s Serbian Orthodoy Church

27450 N. Bradley Road – Mettawa/Lake Forest, ILMUSIC-DANCING-HOT LAMB-SERBIAN CUISINE-BAKED GOODS

-VENDOR BOOTHS & MORE !**************

September 11, from 12.30pm to 2.30pmSunday of Philanthropy

free medical eyams and consultations with our Serbian American doctorsaddress:

Holly Resurrection Serbian Orthodoy Cathedral5701 N. Redwood drive, Chicago , IL 60631 (773)693 -3366

Health screening station for blood pressure, Weight Height and Body MassIndey (BMI), Diabetes Screening, Glucose test, Cholesterol screening,

Women’s health, Men ‘s health, Preventive medicine including diet andeyercise, Dental Hygiene and eyams, Smoking cessationMedical eyperts that re going to donate their time are:

Zeljko Atlagic, Dragan Cupic, Jovan Cupic, Ervin Kociancic, Mark Kosanovic, Jelena Kravorusic, Sofia Marcic, Danica Milenkovic,

BIljana Pavlovic, Tamara Spasojevic, Mirela Savcic.

Radio Avala ^ikago vas poziva naproslavu druge godine rada u subotu, 1.oktobra, u 6:30 uve~e, u velikoj sali

Manastira Nove Gra~anice. Nastupaju Dragan Negovanovi}, MirjanaNegovanovi}, Sa{a Ku{evi}, Slavica Momakovi}-Miljanovi}, folklornegrupe, a o~ekuju vas i druga iznena|enja. Za detalje slu{ajte RadioAvalu subotom od 1 do 2 popodne na 750AM, posetite veb sajtwww.radioavala.com ili pozovite 224-286-4383. Ako niste umogu}nosti da prisustvujete, va{e donacije su uvek dobrodo{le naadresi: Radio Avala, PO Boy 46293, Chicago IL 60646

Sve donacije }e biti iskori{}ene direktno za uplatu termina radiostanici, {to ko{ta 15 hiljada dolara godi{nje.

Poka`imo da smo jaki i da mo`emo podr`ati radio program nana{em jeziku!

Putujte oko sveta sa restoranom Rue La Paris u Rokfordu.10. septembra

Srpska no}Gostuju Bane Djordjevi} i Neboj{a Ostoji} – Ostoja

Gost kuvar – ~uveni ^aril, koji odli~no priprema srpske specijalitete

4001 n. Perryville rd, Loves park,

Rezervacije 815-877-2070

{ef Dejan Vu~i}

Velika Zabava

Srpskog Radio Programasubota 17. septembar u 6. Pm u Crkvi "Sveti Sava"

Prezentacija srpskih umetnika iz Los Angelesa:Izlo`ba slika Lazara Rajkovi}a i Veljka Boji}a, promocija knjiga Ivane

Dostani}, Milenka Mari}a i Veljka Boji}a, @eljka Gortinski }e govoriti stihoveiz knjige poezije Ivane Dostani}. U muzi~kom delu nastupaju: Ljiljana Luki}(flauta), Sanja Henderson (Piano) Samir Besirevi} i Aleksandar Sa{a Pani}

(akusti~ne gitare) i Ljiljana Luki} (vokal), ~lanovi grupe ZEED Rajko Tomi},Zvonko Mitrovi}, Ruzda, Jessika, Lisa Milena, Zoka, Miki i Vladan.

Do|ite da podr`ite opstanak jedinog srpskog medija na zapadnoj obali Amerike.

Srpski radio program se emituje 49 godina na AM-1460 subotom od 11-12 am.Ulaz sa ve~erom $20. Donacije po`eljne

P O L I T I K A

Septembar 2011.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

NAKON POSETEMERKELOVEBEOGRADU

Posle posete nema~ke kancelarkeAngele Merkel Beogradu krajemavgusta, u doma}oj javnosti u fokusu

interesovanja su uslovi za dalji procesevrointegracija Srbije, koje je Merkelovaiznela u razgovoru sa predsednikom SrbijeBorisom Tadi}em. Mnogi upozoravaju dabi eventualna realizacija tih zahteva dodat-no ote`ala polo`aj Srba u ju`noj srpskojpokrajini i mogla da dovede do egzodusa.Nema~ka kancelarka je u Beogradu jasnoistakla, da je za napredak Srbije u evroin-tegracijama potrebno da Euleks dobijemogu}nost da deluje na prostoru celogKosmeta i insistirala na postepenom uki-danju paralelnih struktura.

Tadi} izjavio je da je kroz dijalogsa Pri{tinom mogu}e na}i re{enje u komeSrbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ai s t o v r e m e n oo b e z b e | u j efunkcionisanje sis-tema, dostojanstvoalbanskog i srpskogstanovni{tva i trajnimir, jer samo takvore{enje ne biremetilo proizvod-nju i trgovinu iusopstavljalo bi tra-jni mir. On jenaglasio da je spre-man na rizik odla-ganja datuma zadobijanje statusakandidata u EU, jerSrbija ne mo`e da ukine institucije naKosovu i napusti svoj narod, ali da to nezna~i odustajanje od evropskog puta. Tadi}je nema~koj kancelarki, na njen zahtev oukidanju institucija, odgovorio da ga nemo`e prihvatiti i dodao: “Rekao sam dasam spreman na rizik odlaganja dobijanjastatusa kandidata zbog neispunjavanjatakvog zahteva i dodao sam da sam uverenda }e Srbija ipak dobiti status kada pro|ekrug izno{enja argumenta u dijalogu saevropskim sagovornicima”. On smatra daBeograd treba da sa~eka oktobar i mi{ljen-je Evropske komisije, a da vreme do tada,treba iskoristiti da se diplomatskim putemsvoj stav obajsni svima u EU.

Srbija zaslu`uje status kandidata idatum za po~etak pregovora o ~lanstvu uEU, ka`e potpredsednik Vlade Bo`idar\eli}. Ne}emo, zbog tog cilja, pre}i crvenelinije po pitanju Kosova, rekao je on,navode}i da dijalog Beograda i Pri{tine netreba da bude poligon za ucenjivanjeSrbije. “Veoma je bitno u ovom momentuda se ne iskoristi o~ekivanje dodeljivanjastatusa kandidata, da se poku{a izvr{itineprimereni pritisak na nas, da se poku{a

i{~upati ne{to {to prevazilazi ‘crvene linije’na{e politike, jer to jednostavno ne}e bitimogu}e”, istakao je \eli}. On je istakao daje evropska politika, demokratska politika izbog toga “Srbija jeste spremna na dijalogoko svih otvorenih pitanja, ali ne na tajna~in da se favorizuju jednostrane akcijekoje mogu dovesti do nasilja i gubitka`ivota i ne na na~in da se negirademokratija”. “Pozvani smo da obnovimodijalog, pa mi smo ga inicirali, tako da jebitno da taj dijalog ne bude poligon zaucenjivanje Srbije. Ukoliko se postavi najedan asimetri~an na~in, gde sve {to tra`iPri{tina, Beograd mora da prihvati, onda tovi{e nije dijalog, to je ucena”, naglasio je\eli}.

“Srbija podr`ava rad statusnoneutralnog Euleksa i radi}emo na tomputu. Ako se setimo na kojoj bazi je do{aoEuleks, kakav je njegov mandat, {ta je nje-gov cilj, a to je da se ja~a vladavina pravana Kosovu, onda mi mo`emo raditi na toj

bazi”, rekao je \eli}. Povodom izjavekancelarke Merkel da Beograd treba daprihvati ukidanje paralelnih institucija naKosovu, on je upozorio da je ta ideja“antidemokratska te`nja” i da su jasnostavili do znanja nema~koj strani da insti-tucije o kojima se ovde govori, jesu onekoje su izabrali gra|ani, da te imajudemokratsku proveru i demokratski legit-imitet.

Doma}i analit~ari saglasni su uoceni da je, nakon posete Merkelove, pozi-cija Srbije znatno slo`enija i da joj pred-stoji nimalo lak period u kome }e bitipotrebno mnogo diplomatske ve{tine imudrosti da bi Srbija odbranila dr`avneinterese i ostvarila strate{ke evropske cil-jeve. Predstoji nastavak dijaloga saPri{tinom, u kome te{ko mogu da serazre{e pitanja koje je otvorila nema~kakancelarka. Tako ozbiljne teme mogu serazmatrati samo u me|unarodnim instituci-jama. Predstoje}a sednica Saveta bezbed-nosti posve}ena Kosovu i Metohiji,zakazana za 29. avgust, prilika je da se raz-govara o tako va`nim pitanjima, ocenjujuzvani~nici Srbije. Zbog svega je ona druga

poruka Angele Merkel – da Nema~ka `eliSrbiju u Evropskoj uniji, {to bi trebalo dapodrazumeva i spremnost da se Srbijipomogne na putu evrointegracija, na `alost,pala u drugi plan.

DIPLOMATSKI RATHRVATSKE

PREMIJERKE

Hrvatska premijerka Jadranka Kosorje nedavno na vi{e razli~itih desti-nacija izgovorila nekoliko veoma

zabrinjavaju}ih i opasnih izjava, nakon~ega su usledile o{tre reakcije vode}ih poli-ti~ara Srbije i udru`enja izbeglica. Zbogreakcije Beograda, Ministarstvo spoljnihposlova Hrvatske izrazilo je protestAmbasadi Srbije u Zagrebu. Naime,Kosorova je na proslavi godi{njice‘’Oluje’’ u Kninu uputila pozdrave i izrazepo{tovanja ha{kim osu|enicima, generalimaAnti Gotovini i Mladenu Marka~u,zapovednicima vojne operacije “Oluja”,koji su u Hagu osu|eni za ratni zlo~in.Dobro je poznato i da je Tribunal “Oluju”u kojoj je proterano vi{e od 200.000 Srba,ocenio “udru`enim zlo~ina~kim poduh-vatom”. Zatim, je Kosorova, tokom svojeprve zvani~ne posete Pri{tini, izjavila da jeHrvatska najve}i prijatelj Kosova naBalkanu i da joj je Ha{im Ta~i najbolji pri-jatelj, te da podr`ava suverenitet i teritori-jalni integritet Kosova. Ona je izjavila dase Hrvatska zala`e za negovanje dobro-susedskih odnosa, ali da hrvatska vladanikad ne}e prihvatiti me{anje u svojuunutra{nju politiku. Komentari{u}i reakcijupredsednika Srbije Borisa Tadi}a zbognjene posete Kosovu, Kosorova je izjavilada se tu ne radi o diplomatskom ratu i srp-skom predsedniku uputila niz kritika. Kakoje izjavila, zanimljivo je da o njenomnedemokratskom pona{anju govori osobakoja je pro{le godine tra`ila zabranuproslave “Oluje”, iako je ona “za svakogHrvata i Hrvaticu i gra|anina Hrvatske odposebne va`nosti”. Prema njenim re~ima,Hrvatska je akcijom “Oluja” pomogla da seotvore demokratski procesi u Srbiji.

Predsednik Srbije Boris Tadi}smatra da vlasti u Beogradu niko ne mo`eda optu`i za nacionalizam i tako Srbijiospori evropske vrednosti, ali da je takveprimedbe mogu}e izneti na ra~un nekihdrugih vlada u regionu. “Nikada sebi nebih dozvolio da pozdravim optu`ene iliosu|ene u Ha{kom tribunalu, jer suosu|eni tamo u~inili mnogo protiv civi-lizacije. Nemogu}e je, ako ste demokrata,upu}ivati pozdrave ljudima koji suoptu`eni za zlo~ine protiv ~ove~nosti –istakao je Tadi} i podvukao da jerazo~aran {to EU nije reagovala na takvopona{anje predstavnika vlade HrvatskeJadranke Kosor. Tadi} je naglasio da

„neevropsko pona{anje gospo|e Kosor”,veli~anje ratnih zlo~inaca, kao i njenaposeta Kosovu, svakako ne mogu bitidoprinos unapre|enju odnosa Srbije iHrvatske.

[ef srpske diplomatije VukJeremi} je, komentari{u}i posetu JadrankeKosor Kosovu, izjavio da onome kome jehrvatska premijerka Jadranka Kosor pri-jatelj, ne treba neprijatelj.

VIKILIKS OBJAVIOSTOTINE DEPE[A

O SRBIJI

Internet sajt Vikiliks objavio je tokomposlednjih nekoliko dana najmanje 800poverljivih depe{a ambasade SAD u

Beogradu, pisanih u periodu od 2003-2010.godine, koje se ti~u doga|aja u Srbiji, snaglaskom na nezavisnosti Kosova i stavameri~kih vlasti da je “ona neminovna”.

Parlament Srbije i dalje ostajeuglavnom neinformisana institucija, kojojje potrebna ozbiljna reforma, deo jeizve{taja koji je tada{nji ameri~kiambasador u Beogradu Kameron Manteruputio Va{ingtonu, osvr}u}i se na usvajan-je rezolucije o Kubi u parlamentu,otkriveno je u jednom dokumenata koje jeobjavio Vikiliks.

Amerikanci su 1995. bili uverenida je Hrvatska vojska u “Oluji” bilauspe{na zato {to su se Srbi povukli, a nezbog svog vojnog juna{tva, zaklju~uje se izpoverljivog izve{taja, koji je AmbasadaSAD u Zagrebu poslala u Va{ington i ~ijaje sadr`ina objavljena na sajtu Vikiliksa. Udepe{i koju je ambasada 30. avgusta 1995.poslala Stejt departmentu iznesena suzapa`anja dvojice holandskih oficira, kojisu za neke od jedinica hrvatske vojskeizjavili, da su izgledale kao grupa razbojni-ka.

U jednoj od depe{a iz novijegperioda, iz januara 2010, navodi se i daSrbija ne sara|uje u potpunosti sa misi-jom Euleks na Kosovu, a druga, iz feb-ruara iste godine, govori o susretu patri-jarha Irineja sa ameri~komambasadorkom Meri Vorlik, tokom kojegje bilo re~i o trenutnom stavu Srpskepravoslavne crkve, a patrijarh je izrazio`elju da “ponovo uvede” Srbiju u Evropui SAD. Irinej je tada naglasio i va`nostKosova i zatra`io razumevanje SAD potom pitanju, navodi se u depe{i. U jed-nom od tajnih dokumenata, ameri~kizvani~nici ocenili su da }e “Srpskapravoslavna crkva krenuti modernijimputem posle smrti voljenog patrijarha”Pavla. Veliki broj depe{a govori i ostavovima srpskih predstavnika o ulaskuSrbije u NATO, kao i o predizbornojatmosferi me|u strankama, uslovima zainvesticije, ali i o kriminalu i korupciji.

Pun mesec, savr{ena atmosfera, topleletnje ve~eri, vi{e od 500 muzi~ara iz20 zemalja, sa ukupnom posetom od

skoro 100.000 ljudi, obele`ili su ovajNi{ville. Svako je mogao prona}i ne{to po

svom ukusu. Od projekcije filmova, knjiga,izlo`bi fotografija do koncerata za pam}enje.

Za po~etak ovog festivala bio jeodre|en 10. avgust kada je na River Stageunastupio Rundek Cargo Trio, Diyie BandTeteven i [aban Bajamovi} Tribute Band.Prvog zvani~nog dana Mi{i Blamu jeuru~ena nagrada za `ivotno delo i nastupilesu glavne zvezde ve~eri, Sly Dunbar AndRobbie Shakespeare Band, zajedno saJunior Reidom sa Jamajke. Drugog festival-skog dana nastupila je Elina Duni Quartet,koji su svojim smirenim d`ez tonovimadali uvod za dalji provod. Trackorkestar jeza trenutak preneo zvuke iz na{e zemlje naovaj d`ez festival, pa su neki pomislili daje do{ao zvuk iz Gu~e pravo na Tvr|avu.

Nastupili su i Yoni Vidal & Estrials iz[panije sa svojim originalnim kompozicija-ma, fuzije jazz i pop latin muzike. Nascenu je stupio i Lary Vu~kovi} Trio ipeva~ica Jackie Ryan, koja je svojim

rasponom glasa od tri oktave odu{evilapubliku. Stanley Jordan Trio je sviranjemsa obe ruke na vratu gitare ostavio sveprisutne bez teksta. Vrhunac ve~eri bio jenastup Mi{ko Plavi Trio banda i LeneKova~evi}. Kombinacija Mi{ka Plavog,Vasila Had`imanova i Sr|ana Dunki}a bilaje pun pogodak.

Pored zanimljivih izvo|a~a naEarth and Sky binama, odr`ane su i pro-mocije knjiga Mihaila Blama i autobi-ografija Majlsa Dejvisa i Kvinsi Trup. Zaljubitelje fotografije u Press Centru pred-stavljena je izlo`ba Ivana Grli}a “SerbianSoul, Bre!”, dok se u Galeriji Art55 moglavideti postavka koncertnih fotografijaDragana Tasi}a ‘Blue Cry’.

6 Septembar 2011.

Biv{i “Draga~evski sabor truba~a”,pretvoren u “Festival trube –GU^A” koji je ove godine za

nedelju dana privukao 700.000 ljudi. Od~uvenog sabora i va{ara, koji je prvi putodr`an 1961. godine i na kome suu~estvovali uglavnom lokalni truba~i,Gu~a je prerasla u takmi~enje na kome jeove godine u~estvovalo 48 truba~kih for-macija iz Srbije i devet iz inostranstva.

Mladi u tih sedam dana osvajaju

Gu~u. Od Amerike do Australije, odSlovenije do Makedonije, dolaze sa{atorima i ruksacima da igraju u taktububnjara i truba~a. Progla{enjem pobedni-ka me|unarodnog takmi~enja orkestara ikoncertom Gorana Bregovi}a zavr{en je

51. Draga~evski sabor truba~a, a premaoceni `irija, najbolji je orkestar DejanaLazarevi}a iz Po`ege, dok je najboljitruba~ D`ambo Agu{ev iz Makedonija.Prvi put je dodeljena i nagrada zanajveseliji orkestar, koja je pripala sas-tavu “Nema problema” iz italijanskogMilana. Me|unarodno takmi~enje truba~aodr`ano je drugi put, a u~estvovalo jedeset duva~kih sastava, od kojih osaminostranih i dva iz Srbije. Prema propozi-

cijama takmi~enja, svi su bili du`ni daodsviraju po jednu srpsku i po jednusvoju melodiju. Sude}i po odu{evljenjuposetilaca, mnogi od njih su ve} po~eliodbrojavanje dana do slede}eg, 52.Festivala u Gu~i.

NAJVE]I D@EZ FESTIVAL U EVROPI – NI[VILLE

GU^A POSTALA SVETSKIFENOMEN

Na Letnjoj pozornici u ni{kojTvr|avi, od 20. do 25. avgusta,nije bilo mesta ni za dlaku, {to za

ni{ki festival i nije iznena|enje. Mo`daocene organizatora da su Filmski susretinajbolja filmska smotra u Srbiji zvu~i ten-denciozno, ali da je publika – najbolja, to

se ve} 46 godina ne dovodi u pitanje (biloje aplauza, ~estitki, dru`enja sa glumcima,uobi~ajenih redova za autograme, borbeoko mesta na pozornici). U gradu su sekomentarisale odluke `irija o nagra|enim

gluma~kim ostvarenjima. Jedni ocenjuju dasu odluke Ljiljane Stjepanovi}, SonjeKola~ari} i Andreja [epetkovskog bilesmele, jer su u ve}ini kategorija, trijumfo-vali vrlo mladi i neafirmisanim glumcima,drugi, opet govore, da je smena generacijaprirodna.

Tokom pet dana festivala,prikazano je 10 filmova, ali su senagrade smestile u polovinu reper-toara (“Montevideo, Bog te video”,“Sestre”, “Neprijatelj”, “[i{anje”,“Beli, beli svet”). Pamti}e seaplauzi mladim Bjelogrli}evimglumcima, Ljubomiru Bandovi}u,dobitniku “Gran pri Naisa”, ovacijePetru Bo`ovi}u na uru~enjunagrade “Pavle Vuisi}”. Na festi-valu su se po drugi put publici pok-lonili njeni ljubimci – dobitnicinagrada Kompanije “Novosti” –“Ona i On” – Ljiljana Stjepanovi}

i Rado{ Baji}. Ljubi{a Samard`i} je posleprojekcije filma “Miris ki{e na Balkanu”obele`io pola veka u srpskoj kinematografi-ji, a Nedi Arneri} uru~ena je pro{logodi{njanagrada za `ivotno delo.

46. NI[KI FILMSKI SUSRETI

M A T I C A

LETO U ZAVI^AJU

LjubomirBandi}

Tilly&Pan band u Ni{vilu

Truba~i u Gu~i, provod za nezaborav

7www.serbianmirror.comSeptembar 2011.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Bilo je izuzetno prisustvovatide{avanjima koja su organizovali“^ika{ki savet za nauku i

tehnologiju” i Beogradski komitet bratskihgradova”, u Thorne auditorijumu presti`nog“Nortvestern univerziteta”. Veliki brojAmerikanaca i Srba okupio se da uz tradi-cionalnu srpsku dobrodo{licu i zanimljivegovornike jo{ jednom pozdrave delo na{eggenija, koji je za `ivota bio zagledan ubudu}nost koju mi danas `ivimo.

Skup je blagoslovio VladikaLongin, a goste je pozdravio generalnikonzul Srbije u ^ikagu, Desko Nikitovi}.

Alen Schrieim, predsednik^ika{kog saveta za nauku i tehnologiju jeistakao da su ideju za organizovanjeizlo`be predlo`ili ljudi iz Komitetabratskih gradova, a ^ika{ki savet je radoprihvatio da bude kosponzor. “Mi ina~eorganizujemo zanimljive izlo`be i okupl-jamo ljude zainteresovane za nauku itehnologiju. Na `alost, mnogi od njihnemaju ni kompeltnu ideju o tome {ta jeon sve otkrio i kakav je njegov uticaj nanauku danas. ^injenica da je Tesla osvetlioSvetsku izlo`bu 1893. godine ovom dogad-jaju daje poseban zna~aj. Na `alost, njego-vo ime je u senci Edisona, koji je umeoda radi na sopstvenom publicitetu, ali ovaizlo`ba }e pomo}i da razumemo sveTesline inovacije i njegovu genijalnost.Inovacije i niihova primena promenile suna{ svet u kome danas `ivimo. Bio je~ovek budu}nosti, ~iji su pronalasci prome-nili budu}nost.”

Ivana Zori}, kustos Muzeja“Nikola Tesla” napominje da je ovo prvoizlaganje eksponata njihovog muzeja naameri~kom tlu. “Eksponati govore oTeslinom `ivotu i radu, a tu su i itnerak-tivni modeli, koji su najmla|ima posebnozanimljivi. Na izlo`bi u Muzeju “SvetiSava” 13. jula prikazali smo izlo`bufotografija “Iz Teslinog albuma”. Tu smomogli da zavirimo u Teslin privatni `ivot,da ga vidimo u druga~ijem svetlu, od onogstereotipa da je bio usamljeni nau~nik, kojije sve vreme provodio u laboratorijama. Onje imao vremena za dru`enje i ~esto je pri-jateljima demonstrirao izume u laboratorija-ma. Bili su tu pisac Mark Tven, glumacD`ozef D`eferson, bilo je tu i boksera sana{ih prostora, mnogo pesnika, pisaca,umetnika…”

Dr Milan Mrk{i}, profesor hemijena Northvestern univerzitetu, bio jezadu`en za organizaciju ~itavog doga|aja,sre}an {to kao nau~nik srpskog poreklamo`e da doprinese promovisanju genijaNikole Tesle i njegovog vanvremenskogdela. “Divan je ose}aj prisustvovatiovakvom doga|aju i u~estvovati u njegov-oj organizaciji, to je za mene ~ast i privi-legija. Veliki broj posetilaca, i Srba iAmerikanaca govori o tome kakvo je

interesovanje, a predavanje o Tesli kao~oveku budu}nosti bez koga ni dana{njenauke ne bi bilo, to zadovoljstvo samopove}ava.”

Tatjana Pa{i}, asistentgradona~elnika Beograda i predsednicaBeogradskog odbora bratskih gradova radu-je se otvorenim mogu}nostima za saradnjudva grada, nakon ovog dogadjaja koji jenajbolja potvrda i dokaz kako to ubudu}evalja ~initi. “Veoma je va`no da se na{asaradnja nastavi ve}im intenzitetom, plani-ramo saradnju na polju kulture i obrazovan-ja, a ovakvi doga|aji govore da za sarad-nju itekako ima mesta. Sada }emo se svivi{e anga`ovati na novim, zanimljivm pro-jektima.”

Dr @ika Pavlovi}, ~lan organiza-

cionog odbora tako|e je ulo`io mnogo vre-mena i napora i pomogao da se sve kock-ice slo`e i dani posve}eni Tesli budu zado-voljstvo za posetioce izlo`be i va`an mom-enat za srpsku zajednicu u ^ikagu. “Jo{ pre4 godine smo `eleli da izlo`bu ovdedovedemo, ali pro{le godine sam shvatio daje interesovanje ogromno i da se sve moraorganizovati na mnogo ve}em, kompleksni-jem nivou. 13. avgusta imali smo diskusijuo Tesli u nekada{njem SKC, koji je postaoSrpsko-ameri~ki muzej “Sveti Sava”. Teve~eri zvani~no smo otvoriti i “Teslinu

sobu” i objavili bratimljenje dva muzeja.Bio je to samo po~etak rada na{eg muzeja,imamo obiman plan i viziju za uspe{an radi o~uvanje srpske ba{tine na ameri~komtlu.”

Direktor Muzeja “Nikola Tesla” izBeograda, Vladimir Jelenkovi}, je istakaoda su eksponati za ovu izlo`bu stigli izaustralijskog Perta. Posle izuzetnog uspehau Australiji, u kojoj je postavka prvi putprikazana pre 5 godina, a onda obi{lamnoge zemlje na svim kontinentima, ovogleta je prvi put prikazana u ^ikagu.“Izlo`ba prikazuje najzna~ajnije detalje izTeslinog `ivota, interaktivne modele epo-halnih izuma velikog nau~nika u okvirupostavke “Teslin ~udesni svet elektriciteta”,a postavka “Fotografije iz Teslinog albu-

ma”, u kojoj jenekoliko stotinafotografija izTesline li~nekolekcije, uvekje jako zanimlji-va za posetioce.Ovu izlo`buu~inio je jo{a t r a k t i v n i j omizlo`eni ~uvenia u t o m o b i l“Roadster” kom-panije “TeslaM o t o r s ” .Dokumen ta rn i

film “Nikola Tesla, ~ovek izvan vremena”,koji smo uradili u saradnji sa Elektronskimfakultetom u Ni{u, prikazuje sve Teslineizume u 3D animaciji, kako bi posetiocimabilo jasnija primena svakog od tih izuma.”-dodaje Jelenkovi}.

On se ve} godinama intenzivnobavi prou~avanjem `ivota i dela na{egvelikog nau~nika i uvek iznova o njemuotkrije i sazna ne{to novo, druga~ije iinteresantno. “On gotovo nije imao nijednu manu. Neki mu odri~u nau~nost, a utome gre{e, jer ga tretiraju po dana{njim

kriterijuma. On istina nije voelo da gubivreme na pisanje, znaju}i da }e tro{enjemvremena na radove i reference sebe inauku li{iti nekih drugih otkri}a. On je`eleo {to vi{e da uradi. Smisao njegovog`ivota bila je da ukroti sile prirode, radidobrobiti ~ove~anstva. Nije ga zanimalobogatstvo, jer je znao koliko je bogat nje-gov um. Bilo mu je va`no da ima dovoljnonovca da nastavi sa svojim istra`ivanjima.A ako bih mu na{ao jednu jedinu manu, toje {to se niakda nije vra}ao svojim pred-ja{njim otkri}ima. Nije ih usavr{avao, uvekje i{ao dalje. Zato nau~nici danas tvrde dabi on zaslu`io najmanje 10 Nobelovihnagrada. Ali, on se nije bavio komercijal-izacijom i naplatom svojih patenata. Kadaje Markoni prebacio prve radio signalepreko Atlantika, JP Morgan je `eleo da toTesla uradi. Tesla je odgovorio da je radiove} pro{lost, i za njega prevazi|ena stvar,te da bi on `eleo da uradi prvi be`i~niprenos elektri~ne energije. Naravno,Morgana je jedino zanimalo kako }e to danaplati i kako }e da izmeri utro{enuenergiju. Markoni je za otkri}e radijadobio Nobelovu nagradu, ali je Vrhovnisud SAD doneo presudu po kojoj je radioizumeo Nikola Tesla. Na `alost, sud je tuodluku doneo kada su obojica ve} bilimrtvi. To je bila, uslovno re~eno, njegovajedina mana. Ra~unao je da }e `iveti naj-manje 120 godina, ne radi sebe, nego dabi {to du`e stvarao, za dobro ~ove~anstva.Uvek zagledan u budu}nost,” ka`eJelenkovi}.

On je dodao da je bilo izuzetnosaradjivati sa organizatorima na postavljan-ju izlo`be u ^ikagu, uz posebnu zahvalnostdr @iki Pavlovi}u, od koga je ideja ipotekla i svima, ostalima koji su ulo`ilivelike napore, da se ova va`na muzejskapostavka ^ikagu predstavi u najboljemsvetlu. Izlo`ba se iz ^ikaga vra}a uBeograd, a onda u ne{to izmenjenomobliku, na jesen ide u Pariz.

Mila Filipovi}

TESLIN MUZEJ U ^IKAGUU organizaciji ^ika{kog saveta za nauku i tehnologiju i Beogradskog komiteta bratskih gradova Beograd-^ikago, u “Nejvi Pir” u ^ikagu

otvorena je izlo`ba “Iskra genija Nikole Tesle” (“The Genius Spark of Nikola Tesla”), sa postavkom Muzeja “Nikola Tesla” iz Beograda. Timpovodom, u godini kada se obele`ava 155-ta godi{njica ro|enja Tesle, odlukom gradona~elnika Rama Emanuela, 6. avgust progla{en je za

“Teslin dan” u ^ikagu. O `ivotu i delu na{eg genija govorili su nau~nici na posebnom panelu na Nortvestern Univerzitetu, a uSrpsko-ameri~kom muzeju “Sveti Sava” zvani~no je otvorena i “Teslina soba”.

Izlo`ba “Iskra genija Nikole Tesle” u atraktivnomNejvi Piru u srcu ^ikaga

Sve~ano otvaranje Tesline sobe u prvom Srpskom muzeju “Sveti Sava” u ^ikagu

8 Septembar 2011.

D R U [ T V O

Fudbalski klub “Morava” iz ^ikagadoma}in je 19. “Srbijade”, smotresrpskog fudbala, koja }e se tradi-

cionalno odr`ati za Labor Day Weekend,2., 3. i 4. spetembra. Na fudbalskim teren-ima Srpske bratske pomo}i okupi}e se 54fudbalska tima iz Amerike i Kanade, presvega u proslavi prijateljstva i sporta koji`ivot zna~i. Zatvaranju “Srbijade” pris-ustvova}e i ministar za dijasporu, SrdjanSre}kovi}, koji sa delegacijom Ministarstvasti`e u posetu ^ikagu.

“Na{ klub je prvi put doma}inove manifestacije, koja je dva puta ranijeorganizovana u ^ikagu, 1996. i 1999.godine, kada je doma}in bio FK“ U j e d i n j e n iSrbi”. Sve jespremno za oveva`ne susretesportskih pri-jatelja, a preman a j a v a m aokupi}e se reko-rdan broju~esnika, vi{eod 1.000.Sve~ano otvaranje “Srbijade” bi}e u subo-tu u 8:30, a nakon toga po~inje takmi~enje

po grupama od 4tima, koje senastavlja unedelju, utakmi-cama ~etvrtfi-nala, polufinala ifinala. Ekipe supodeljene u 4grupe – mladi

od 16 godina (24 tima), preko 30 godina(10 ekipa), preko 40 godina (14 ekipa) i

preko 50 godina (6 timova). Pobednicimapo pravilu pripadaju prelazni pehari, kojepro{logodi{nji pobednici donose u ^ikago izvani~no predaju organizatorima idoma}inima, a drugoplasirani takodje dobi-jaju trofeje i suvenire,”- ka`u iz Uprave FK“Morava”.

Svi u~esnici i njihovi doma}ini seraduju godi{njem okupljanju fudbalera i`ive za ovaj produ`eni vikend, u kome }ebiti organizovana i zanimljiva zabava. U

subotu uve~e bi}e prire|ena sve~ana ve~eraza sve u~esnike turnira, a goste }e zabavl-jati Mi}a Radovanovi}, Ratko Rali}, SvetaKauboj, Ivan i Sreja, Dragan Jovovi},Marija Mara, ima}emo i gosta iznenadjen-ja iz Srbije, a u nedelju }e svirati truba~iBo`idara Nikoli}a iz Leskovca. U nedeljuujutro bi}e odr`an i sastanak predstavnikaorganizatora i svih timova, na kome }emoizabrati doma}ina za slede}u godinu i gov-oriti o organizaciji susreta. Finalnim utak-micama i zatvaranju “Srbijade” u nedeljuprisustvova}e i Vladika Longin, ministardijaspore, Srdjan Sre}kovi}, pomo}nik min-istra, Miodrag Krivoku}a i AleksandraKoji}, {ef kabineta. Naravno, ponedeljak }ebiti dan za tradicionalne piknike, na kojima}emo takodje nastaviti dru`enje, doslede}eg susreta.

Organizaciju “Srbijade” omogu}ilisu FK “Morava”, SBP, Crkveno-{kolskaop{tina “Sveti Djordje” iz Rasine(Viskonsin), Manastir “Nova Gra~anica”,uz sponzorstvo firmi “Ata Trucking”,“Mati} Transport”, “Lovcen Electric”,“Dandy Electric”, Fudbalski savez dr`aveIlinois i Branko Ili}, kao i pomo} brojnihovda{njih srpskih medija.

Mila Filipovi}

MINISTAR ZA DIJASPORU NANAJVE]OJ SMOTRI SRPSKOG

FUDBALA U SAD

9Septembar 2011. www.serbianmirror.com

Imali smo izuzetnu priliku da proprati-mo nedavnu posetu srpske delegacijesupermodernom interaktivnom muzeju

“Discovery World” u Milvokiju. OvajMuzej postoji ve} trideset godina, a uposlednje dve godine veliki hit je interak-

tivna predstava o Nikoli Tesli, “TeslaLives”, odnosno Tesla `ivi.

Ameri~ki muzej je povodomTesline izlo`be u ^ikagu prikazao pred-stavu specijalno za na{u delegaciju, u kojojsu bili direktor Muzeja Nikole Tesle uBeogradu Vladimir Jelenkovi}, poznati~ika{ki lekar dr @ika Pavlovi}, profesorMiodrag Radulova~ki i predstavniciGeneralnog Konzulata Srbije.

Jedan od interesantnih elemenatapredstave je i sigurno najve}a nov~anicaod sto dinara ikada napravljena na kojoj jeTeslin lik. Na pitanje odakle ideja da senapravi ovakav {ou o Nikoli Tesli, izvr{ni

direktor “Discovery World” PaulKrejnijaka ka`e, da je njihov centarposve}en inovacijama, pa bi bez Teslinihpronalazaka bio nezamisliv. Krejnijakdodaje da je pozori{ni performans o NikoliTesli odli~an pokazatelj onoga {to oni

rade: “Razmi{ljamo o stvarima nadruga~iji na~in, jer nije stvar samo u tome{ta znate nego i {ta sa tom informacijomuradite.”

Tokom predstave VladimirJelenkovi} je imao priliku da i sam u njoju~estvuje i to sede}i u Faradejevomkavezu, dok su oko njega sevale munje,ba{ kao {to je to Tesla uradio na jednoj odnjegovih ~uvenih fotografija. Jelenkovi} jedirektoru Muzeja u Milvokiju uru~io knjigei bro{ure o Teslinom muzeju u Beogradu,kao i novoj “Teslinoj sobi” u prvomSrpskom Muzeju u ^ikagu, koji se nalazina adresi 448 W. Barry.

Nastavljamo na{u saradnju sa Radio Avalom ^ikago i ovog meseca prenosi-mo prilog na{eg kolege, koji priprema i vodi ovaj radio program,

Aleksandara Sa{e @igi}.

SRPSKA DELEGACIJA U MILVOKIJU

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Poslednji vikend avgusta u ^ikagu, jebio u znaku truba~a, leskova~kogro{tilja i dobre zabave, koja je orga-

nizovana na Prvoj Leskova~koj Ro{tiljijadi.

Na imanjju crkve “Sveti SimeonMiroto~ivi”, po prelepom avgustovskom vre-menu, okupilo se vi{e hiljada na{ih sunaro-dnika i prijatelja Amerikanaca, koji suu`ivali u muzici truba~a “Bo`idara Nikoli}aDonja” iz Grdelice, svadbarskom kupusu,specijalitetima sa ro{tilja, pe~enju i drugim|akonijama i dobrom pi}u. Organizovana jei zabava za najmla|e, a ovogodi{nji uspeh

manifestacije garancija je, da }e postati tradi-cionalno godi{nje okupljanje.

Porodica Jovanovi} iz ^ikaga,otac Bo{ko, majka Katica i sinovi Nenad

i Dragan, uz veliku pomo} prijatelja,uspeli su da kona~no realizuju svoju trigodine staru ideju i na jednom mestupredstave lepote i ~ari svog rodnogLeskovca. Prijatelji truba~i doga|aju sudali autenti~nost, a ulep{ali su ga iorkestar Dragana Negovanovi}a, SvetaKauboj, No}na smena, Alija Dalipovi},Ne{a Kastelo, DJ Manijak i drugi.

LESKOVA^KARO[TILJIJADA

U ^IKAGU

10 Septembar 2011.

F E L J T O N

Pi{e: Slavi{a Peji}

Na udaru Ori}evih jedinica, naPetrovdan 1992. godine, bila susrebreni~ka sela Bilja~a, Sase i

Zalazje. U ovom napadu ubijeno je 69Srba, vi{e od 70 ih je ranjeno, a 22 je naspisku nestalih. Praksa napada na srpskasela na pravoslavne praznike je veoma~esto praktikovana od strane istih onih kojisu pitali svoje kom{ije Srbe za datumekada su ti isti praznici, da ne bi tad radilite{ke poljoprivredne poslove.

Potresan je slu~aj stradanjajedanaestogodi{njeg de~aka, u junu 1992.godine, Slobodan Stojanovi}a iz sela DonjaKamenica, op{tina Zvornik. Patolog,me|unarodno priznat stru~njak, ZoranStankovi}, danas ministar zdravlja u VladiRepublike Srbije, koji je uradio preko pethiljada obdukcionih pregleda nad telima srp-skih `rtava {irom BiH o sudbini nesre}nogde~aka svedo~i: “Prona{li smo ga u jednojjami u obli`njim brdima. Sa telima jo{ neko-liko ubijenih Srba. Bilo je u poodmakloj faziraspadanja. De~ak je na sebi imao samo staritamno-plavi radni~ki mantil. Sa etiketomPrimorje. Ispod – ni{ta. Identifikovali su gaotac Ilija i majka Desanka. U gornjoj vilici,{to stoji i u obdukcionom nalazu, izbijenomu je svih {est prednjih zuba. Otvor ~marabio je znatno pro{iren, prolazan – kako smokonstatovali – za tri prsta. Imao je vi{esekotina u predelu glave i trbuha. Neke odnjih su nanete, najverovatnije, posle smrti.Povrh svega, stomak mu je bio rasporen uobliku krsta. Ako se ne varam – bilo mu jeodse~eno desno uvo. A na kraju – ispaljenmetak u slepoo~nicu. Iz neposredne blizine.U dve re~i: monstruozno, svirepo ubistvo.”

Tridesetdvogodi{nja AlbankaElfeta Veseli, iz istog sela, koja je poznavalaSlobodana, imala je morbidnu `elju tog jun-skog dana da se dokazuje pred Alahovimratnicima. Mr`nju prema Srbima dokazivalase nad nemo}nim golim de~akom, sa no`emu rukama. On je u njenim o~ima bio samo{kija, a muslimani koji su to posmatrali suu njemu videli vlaha koji treba da umrenajokrutnijom smr}u.

Istina o Srebrenici kao savremenomfabrikovanom mitu i de{avanjima u i okonje, prostorno i vremenski, polako ali sigurnose probija do svetske javnosti. Norve{ki red-itelj i nezavisni novinar-istra`iva~ Ola Flumje objavio dokumentarni film, na kojem jeradio veoma odgovorno punih deset godinau saradnji sa Dejvidom Hebditom (Bi-Bi-Si)i dva muslimanska novinara, u dva dela(„Grad koji se mo`e `rtvovati” i „Tragovi izSarajeva”) gde je bacanjem realnog svetla narat u BiH potkrepljenog neoborivim dokazi-ma uzdrmao norve{ku pa svetsku javnost, a

muslimani koji su sara|ivali na filmu su senaknadno – posle pretnji smr}u – ogradili odfilma i u~e{}a u njemu. Sam autor nagla{avada je religijska dimenzija ubistava posebnouznemiruju}a. Mu{karci su kastrirani u jed-nom nehri{}anskom obredu obrezivanja.Trudnim `enama stomaci su rasecani uobliku krsta. Neki ljudi su razapeti. Ekseri suim zabijani kroz ruke.

O~igledno je da istina ne odgovarani naru~iocima stvaranja jednodimenzionalnei iskrivljene slike o ratnim de{avanjima naprostoru dana{nje BiH, ni onima koji su istuuporno plasirali. Strah uvek ima svoju drugustranu, a ovaj put se ne radi o strahu kaopatolo{koj pojavi ve} o strahu od prikrivan-ja, negiranja, pre}utkivanja informacija,laganja velikih medijskih ku}a i dr`avnikapred ~itavim nacijama. A dokazi su nemi-novni. Hiljade ljudi je ubijeno na brutalan ipatolo{ki morbidan na~in samo zato {to suhri{}ani, samo {to su pravoslavci i Srbi!

Aprila 1993. svet je obi{lafotografija na kojoj Srpkinja u crnini uzobraz privija izbledelu lobanju svog sina,nakon eshumacije masovne grobnice poredbratuna~kog sela Fakovi}i. Tako je DobrinaProdanovi} oplakivala sina @ivana jednogod 21 ubijenih Srba prilikom d`ihadskognapada preko {est stotina Ori}evih fanatikana selo Ratkovi}e 21. juna 1992. godine.Stradali su sahranjeni nedaleko od spomenobele`ja `rtvama fa{isti~kog terora iz 1942.godine ispod ~ije plo~e po~iva dvesta pet-naest srpskih lobanja, `rtava kom{ija mus-limana. Istorija se ovde bolno ponavlja!

Krvavi Bo`i} u Kravici

Najve}e srpsko selo u op{tiniBratunac i simbol srpskog otpora, Kravicanapadnuto je iz tri pravca ujutro na Bo`i}1993. godine, a crkvena op{tina Kravica jeostala bez vi{e od 700 ku}a, od ~ega oko500 tog dana.

“Islam }e pobijediti jer je Bosnaislamska zemlja” pisalo je na zidu Osnovne{kole “Petar Ko~i}” u Kravici posle ulaskasrebreni~ke 28. divizije Armije BiH.

Crkva je oskrnavljena, grobljauni{tavana, grobovi prekopavani, a telasahranjenih Srba su va|ena. Ubijeno je 49ljudi od kojih je ve}ina masakrirana, a 82ranjeno. Kravica je do kraja rata imalaukupno 158 `rtava. @rtve masakra su osimpripadnika seoske stra`e bili starci i deca.Najmla|a `rtva, Vladimir Gaji}, je imaosamo ~etiri godine, a Novica Bogi}evi}~etrnaest. Me|u `rtvama su i VladimirStojanovi} od 78 i najstarija `rtva MaraBo`i} koja je imala 84 godine.

Prizor unaka`enih i osaka}enihle{eva nesre}nih kravi~ana je i vi{e nego

potresan. Eri} Negoslav, ro|en 1911. godine,tada star 82 godine, prona|en je sa ulaznomranom u usnoj {upljini a izlaznom ranom upotilja~nom predelu. Veselinovi} Lazaru jeodse~ena glava i desna {aka koje nikad nisuprona|ene. Popovi} Risto, zemljoradnik, star73 godine je identifikovan sa odse~enomlevom rukom, utisnutim prelomom levestrane lica, prona|enim metkom u predeluleve ple}ke i ranom od no`a u zadnjoj stranivrata. Oba~ki} Ljubica, stara 75 godina, bilaje sa prostrelnom povredom ispod desne

dojke i utisnutim prelomom u sredi{njem~eonom predelu...

Ratko Nikoli}, koji je pre`ivio sre-breni~ki logor, svedo~i o svirepom ubistvuKostadina Popovi}a iz Kravice: „Doneli suneku baklju, jer nije bilo struje, pa jezapalili. Skinuli su nas gole do pojasa i tuklisu nas drve}em. Kako se ko od nas onesvestibacali su nas na jednu kamaru. Posle sudoneli hladne vode i polili nas. Temperaturaje bila, tada u februaru, ispod nule. Ujutrosam se osvestio, svi smo le`ali jedni uzdruge na betonu. Popovi} Kostadin je biomrtav, a i @ivanovi} Bogdan iz Skelana.Ujutro je do{ao komandir zatvora ZulfoTursunovi} i ja sam ga li~no molio da meubije, da se vi{e ne mu~im. Na nosilima suizneli tela Kostadina i @ivanovi}a. Za dvadana je umro i Mi}o Milovanovi} iz Sasa.”

Za sve Srbe sa tog podru~ja padKravice, paljenje ku}a i skrnavljenje svetinjaje do`ivljen previ{e bolno i emotivno. Istoselo je i u Drugom svetskom ratu biloporobljeno od strane Prve usta{ke brigade,kada je na sam pad Kravice sa svojimzaseocima, 3. jula 1944. godine, ubijeno 111ljudi. U podrumu ku}e porodi~ne ku}eVasi}a, u zaseoku An|i}i, `ivo je spaljeno 46Srba. Crkvena op{tina Kravica ostala je utoku tog rata bez vi{e od 600 svojih `itelja.

Celi Srebreni~ki srez, svih godina II svetskograta bio je etni~ki ~ist od Srba, pripadao jejedino muslimanima. Ubijeno je vi{e od 6469Srba! Zabele`eno je 21 strati{te od kojih 18nikada nije obele`eno. Simptomati~no je daniko nikada nije odgovarao za te zlo~ine! Nidanas posle 19 godina od po~etka stradanjaSrba u otad`binskom ratu niko nije odgo-varao, ako se izuzme poni`avaju}a i sramnapresuda Naseru Ori}u u trajanju od dvegodine koliko je proveo u pritvoru, iako je utom regionu sradalo najmanje 3267 Srba, od~ega svega 27 procenata ~ine pripadnicivojnih i policijskih formacija.

Patolog dr Zoran Stankovi}iznosi: “U Zvorniku smo nalazili ljude saodse~enom glavom. Na{li smo ljude ~ije suruke i noge bile vezane `icom, a kasnije suubijeni nakon toga. Snimatelj TV Beograd,kamerman Mi}o Uro{evi} me pitao: Da liti la`e{ kada pri~a{ o tim `icama? Da li jeto istina ili nije? Ka`i mi, nije za kamerunego ovako.” Mi}o se nadovezuje na pri~ui ka`e: “Pitam ga da li je to mogu}e, a onmi pokazuje. Pokazuje le{eve vezane `icomi lancima. Ja to snimam.”

Mi}a je imao priliku, 1993.godine, da pri~a sa Naserom Ori}em:“Jedan {kolski drug Nasera Ori}a, kog sampitao za njega i rekao da ga zna i zove gamotorolom. I ka`e Naseru: Evo tu je mojdrugar i ho}e ne{to da te pita. Ja pitam: Dali je mogu}e i zar ti nije bilo lak{e daubije{ ~oveka nego da ga mu~i{, da gavezuje{ u lance i ukiva{ ekeserima…?Onda, zna{ {ta mi je on odgovorio? Janemam, kao vi ~etnici, municije!”

Imena stradalih sela se vrtoglavoponavljaju u oba rata: Blje~eva, Gniona,Osma~e, Me|e, @utica, Jeremi}i, Oparci,Obadi, Rupovo Brdo, Rado{evi}i, Lozni~kaRijeka, Bre`ani, Ro`anj, Zagoni, Krnji}i,Sase, Zalazje, Maga{i}i, Hran~a, Je`e{tica,@ivkovi}i, Rasto{nica, Ko~anje, Podravanje,Rogosija, Fakovi}i, [eti}i, Male{i}i, Sikiri},Bjelovac, Cikotska Rijeka, [iljkovi}i, Skelani,Babi}i, Bo{kovi}i, Baljkovica... Imena sela seponavljaju, ponavljaju se prezimena ubijenih,zverski mu~enih, masakriranih.....

Potisnuti sa vekovnih ognji{ta,oskrnavljenih svetinja, tra`e}i svojenajro|enije po jamama, Srbi u Podrinju supre`ivljavali drugi pogrom u dvadesetomveku. Na mnogim mestima muslimansked`ihadske jedinice su zaposele i obaluDrine, tako da Srbi ni u preostalim selimauz samu granicu sa Srbijom nisu vi{e bilibezbedni. Nad njih se nadvila zlokobnapretnja da zauvek nestanu. Vojni vrh, umartu 1993. godine, pokre}e velikuofanzivu skoncentrisanih srpskih snaga izpravca Zvornika, Vlasenice i Mili}a.

(nastavi}e se)

ISTINA O SREBRENICI I

STRADANJIMAIzgovaranje re~i „Srebrenica” automatski asocira na rat, masovna ubistva, progon i na Bo{njake kao `rtve i Srbe kao krivce. To je slika kojuje zapadna javnost formirala prate}i medije i izjave politi~ara. Da li je to ba{ tako? Da li je istina takva kako se prikazuje i da li slika koju je usvet lansiralo tada{nje bosansko-muslimano rukovodstvo prava ili modifikovana i iskrivljena? Ko je sve stradao na ovom podru~ju? Kada i pod kojim

okolnostima su se desila stradanja? Na{a ljudska i moralna obaveza je da se ka`e istina i da se zna i poku{a}emo u narednim brojevima daprika`emo sva ta de{avanja osvr}u}i se na sukobljene izvore.

2. deo

11Septembar 2011. www.serbianmirror.com

I Z M A T I C E

SKANDALOZNI ZAKONPO@ELJAN U EU

Roditelji u Srbiji vi{e ne}e znati da li suim deca zdrava ili bolesna, da li su

trudna, da li se drogiraju... jer im tinejd`erimogu zabraniti uvid u svoj zdravstveni kar-ton. Ovo predvi|aju izmene Zakona ozdravstvenoj za{titi, koje su usvojili poslani-ci Skup{tine Srbije. Stru~na javnost smatrada }e pomenute izmene omogu}iti mnogozloupotreba i ozbiljno ugroziti zdravljedece. Dete koje je navr{ilo 15 godina i kojeje sposobno za rasu|ivanje, od sada mo`esamo da obavi uvid u svoju medicinskudokumentaciju i proglasi je poverljivom.Zdravstveni radnik je du`an da u slu~ajuozbiljne opasnosti po `ivot i zdravlje dete-ta saop{ti roditeljima ili starateljima infor-macije o njegovom zdravstvenom stanju ipored njegovog zahteva da to ne ~ini.Izmene zakona uzburkale su strasti u parla-mentu, na {ta je predsednica Skup{tineSlavica \uki}-Dejanovi} izjavila, da li~nosmatra da dono{enje ovakvih pravila nijebilo neophodno, ali da je po`eljno ako`elimo u EU.

^ITALA^KA KULTURA

Narodna biblioteka “Vuk Karad`i}” uKragujevcu ove godine tra`i od ~italaca

da vrate ukupno oko 2.000 knjiga. Ova akci-ja traja}e do 1. oktobra, i ukoliko u tom peri-odu nesavisni ~itaoci vrate knjige ne}e pla}atinikakvu kaznu. Ukoliko im je nelagodno dase sretnu sa zaposlenima u biblioteci moguknjige da ostave na stolu i da odu. Re~ je o

uglavnom stru~nim knjigama, a ima i vrednihistorijskih, koje se ne mogu vi{e nabavati.Kazna po danu zaka{njenja iznosi 50 para, a

ima Kragujev~ana koji knjige nisu vratili vi{eod deset godina. Evidentan je nemaran odnos~italaca prema knjizi, mnoge knjige vra}enesu bez za{titnog poveza, nekima su stranice“oblepljene” tragovima karmina ili porukamadeci da kupe hleb i mleko. Ima knjiga i kojena stranicama imaju tragove pegle ili spisakknjiga potrebnih za {kolu. Ohrabruje ~injeni-ca da su ve}ina gra|ana, ipak savesni ~itao-ci.

ALBANKE SVETRA@ENIJE SNAHE

Mihael [tajner, Bernar Ku{ner i ErhardBiler – sva trojica, kao predstavnici

me|unarodne zajednice, do{li su u ju`nu

srpsku pokrajinu kao nepristrasni mandatarievropskih institucija, a s Kosova oti{lio`enjeni Albankama. Bernar Ku{ner, neka-da{nji francuski ministar spoljnih poslova idrugi po redu {ef Unmika, o`enio semnogo mla|om Albankom. Njega je nafunkciji nasledio Nemac Mihael [tajner,koji se nakon mandata tako|e o`enioAlbankom. Najnoviji slu~aj „kosovske`enidbe” jeste veza odlaze}eg generalaKfora Erharda Bilera s mla|om devojkomalbanske nacionalnosti iz Prizrena. Ima jo{nekoliko primera ovakvih albaskih metodanabacivanje mladih dama mnogo starijimme|unarodnim predstavnicima, kako bi ihpridobili na svoju stranu.

Me|utim, zanimljiva je pojava dase ~esto i momci iz srca Srbije `eneAlbankama. Tako je u selima op{tineRekovac, sklopljeno osam brakova izme|uSrba i Albanki, uglavnom iz albanskoggrada Skadra. Zbog velikog broja ne`enja uLeva~kom kraju, op{tina Rekovac pla}atro{kove ovla{}enog sudskog prevodioca zaalbanski jezik, koji je neophodan u proce-duri sklapanja tih brakova. Ka`u da su,sada ve}, srpske snajke prihvatilepravoslavlje, deci daju tipi~na srpskaimena, brzo su nau~ile jezik, da su vrednei da po{tuju mu`evljevu familiju.

”DVERI” PROTIVPARADE PONOSA

Parada ponosa mo`e biti povod zapobunu koja }e sru{iti vlast i to je

potrebno, ali kanalisano, stav je desni~arskeorganizacije „Dveri”, koja je najvila u~e{}ena slede}im izborima. Svojim stavovima„Dveri” su jasno pokazale da im je glavnipoliti~ki stav obra~un s neistomi{ljenicima.– Mi, kao odgovorni ljudi, ne `elimo dau~estvujemo u ru{ila~kim neredima i da ihizazivamo – re~eno je u “Dverima” , gdesu najavljne i neke mere koje }e preduzetiprotiv parade. Mnogi na ovakve izjavegledaju kao na rukavicu ba~enu u licedr`avi.

- Ovo je o~ekivani stav „Dveri”.Zakoni u Srbiji, a naro~ito krivi~ni, vrlo sujasni u vezi s pozivanjem na pobunu inaro~ito naru{avanje ustavnog poretka.Pravosu|e i policija bi trebalo sada da sebave ovim pitanjem – ka`e Goran Mileti},~lan organizacionog odbora Parade ponosa.Koordinator Vlade za odnose s javno{}uSlobodan Homen ka`e da je va`no dau~esnici politi~kog `ivota vode ra~una oizjavama koje daju, jer su Ustavom i zakon-ima predvi|ene kazne za krivi~na dela kao{to je ru{enje ustavnog poretka i u tomsmislu }e nadle`ni ocenjivati sve izjave.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Potrebni su energi~ni, talentovani, ambiciozni i mladi ljudi,

koji vole pozori{te, `ele da glume, igraju,

sviraju i pevaju.

Potrebni su i dekorateri, {apta~i, scenografi,

kostimografi, {mikeri,

osobe koje bi se bavile marketingom...

Budite deo jedinog Srpskog glumi{ta u Americi.

Prijavite se na: 773.744.0373 ili na ogledalo@gmail.com

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi},odr`a}e

VELIKU AUDICIJU

u nedelju 25. septembra, u 5. p.m.