POSLOVA ETIKA I ETIKA

- Poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća.To nije poseban moralni standard, već studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene ciljeve pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. (Laura Neš).- Pokret za poslovnu etiku je socijalna pojava koja ima svoj akademski, poslovni, društveni i državni vid.- Etika je sistematično nastojanje da se naše individualno i naše društveno moralno iskustvo učine smisaonima tako što će se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponašanjem, vrednosti dostojne stremljenja i karakterne crte koje zaslužuju da u životu dođu do izražaja. (De Džordž Ričard T.).

POSLOVNA ETIKA KAO DEO ETIKE

- Poslovna etika je deo opšte etike.- Etika je folozofska disciplina koja proučava moral.- Moral je izraz koji se koristi za označavanje onih postupaka i delatnosti čija je ispravnost ili pogrešnost od značaja; pravila koja vladaju tim delatnostima; i vrednosti koje te delatnosti i postupci, usađuju, neguju i primenjuju. (De Džordž Ričard T.).- Moralnost jednog društva povezana je s običajima, ili navikama koje društvo prihvata kao ispravne ili kao pogrešne. - Etika pretpostavlja postojanje moralnosti i moralnih osoba koje razlikuju ispravno od pogrešnog.

-Moralno iskustvo obuhvata: 1. moralna verovanja2. sudove3. osećanja koja iskazujemo jezikom

- Teološka (religijska) etika: Biblijsko otkrovenje- Filozofska etika: dokazi zasnovani na razlozima, koja pravila i koje vrednosti treba slediti i ostvarivati.- Različita upotreba termina etika:- Etika i moralnost kao sinonimi: moralna radnja – etična radnja; poslovna etika – poslovni moral, ili opisano: kao moral koji se sledi u biznisu, ili normativni: kao moral uopšte koji valja slediti.

TRI FAZE ETIČKOG ISTRAŽIVANJA

1. Deskriptivna etika- Proučava i opisuje moral ljudi, kulture ili društva.- Upoređuje i suprostavlja različite moralne sisteme, kodove, prakse, verovanja, načela i vrednosti. - Obezbeđuje osnovnu građu koju objašnjava normativna etika i nudi probno merilo za razmatranje moralnosti naroda ili društva.2. Normativna etika - Uklapa u povezanu celinu različite norme, pravila i vrednosti morala jednog društva, dosledno i logički.- Nastoji otkriti temeljna načela iz kojih se mogu izvesti posebne norme.- Trudi se da obrazloži osnovno načlelo moralnosti.- Kako je normativna etika sistematsko nastojanje da se objasni moral jednog društva ili društva uopšte, takvi pokušaji se zovu etičke teorije.- Zajednica ima više poverenja u skup svojih tradicionalnih normi nego u ma koju teoriju moralnosti.- Izuzetno, jedno društvo može da doživi duhovno preobraćanje i usvoji neku religiju zajedno s njenim moralnim kodom.

3. Metaetika (analitička etika) - Proučava normativnu etiku: bavi se značenjem moralnih termina (šta izraz dobar i loš znače u moralnom smislu, šta su moralne obaveze i moralna odgovornost i sl.).- Proučava logiku moralnog rasuđivanja: može li se moralna potreba ili dužnost izvesti iz činjeničnog stanja a da se ne uzmu u obzir normativne premise, npr. da li iz činjenice da ljudi idu za zadovoljstvom možemo zaključiti da je ispravno slediti užitak.- Poznavanje etičke teorije omogućava ličnu i društvenu analizu moralno spornih pitanja.- Kada kažemo da sam moralno odgovoran za neku radnju, mi tada mislimo: - da sam ja obavio radnju- da sam radnju obavio svesno- da sam radnju obavio voljno

- Oslobođeni smo moralne odgovornosti ako:1. datu radnju nije mogućno obaviti2. ne posedujemo sposobnost koju dati slučaj zahteva3. ne postoji prilika da mi obavimo radnju4. okolnosti su van naše kontrole

Posebna etika opštu etiku primenjuje: 1. rešavanje posebnih problema što se zove kazuistika – umeće rešavanja teških moralnih problema, slučajeva ili nedoumica brižljivom primenom moralnih načela.2. specijalizovana područja ljudskog rada, odnosi se na primenu opšte etike na specijalizovana polja (poslovna etika, medicinska etika, inženjerska etika i sl.)- Poslovna etika se bavi biznisom.- Biznis obuhvata sve i svaku vrstu ekonomske razmene između pojedinaca i profitabilnih organizacija i drugih organizacija iste vrste.- Biznis obuhvata raznovrsne delatnosti koje se obavljaju u vezi s proizvodnjom, prodajom i kupovinom dobara i usluga a zarad dobiti.- Poslovna etika kao polje određena je međudejstvom etike i biznisa.

- Četiri ravni moralne analize u američkoj poslovnoj etici: 1. Moralno vrednovanje ekonomskog sistema američkog slobodnog preduzetništva i njegovih mogućih alternativa.2. Proučavanje biznisa unutar američkog slobodnog – preduzetničkog sistema. 3. Moralno prosuđivanje pojedinaca i njihovih postupaka u ekonomskim i poslovnim transakcijama. 4. Internacionalna ravan: bavi se delovanjem multinacionalnih korporacija, uslovima trgovine, ulogom biznisa u globalnom zagrevanju itd.

Vrste delatnosti koje obuhvata poslovna etika

1. Primena opštih etičkih načela na posebne oblike prakse u poslovanju (moralno opravdane ili neopravdane radnje).2. Da li se moralni termini koji se odnose na pojedince i njihove radnje mogu primeniti i na firme i na korporacije? metaetična3. Pokreće pitanje moralnosti ekonomskog sistema uopšte i moralnosti posebno ekonomskih sistema (svojina, eksploatacija, konkurencija, trošak – dobit itd.).4. Prelazak iz polja etike na područje folozofije, ekonomije, organizacije i sl. (makro-moralna pitanja: da li bogate zemlje imaju ikakve moralne obaveze prema siromašnima.).5. Opisivanje uzornih postupaka pojedinaca i firmi koji mogu poslužiti kao primer i cilj kojima drugi teže.

Svrha poslovne etike

1. Pomaže ljudima da sistematičnije priđu moralnim problemima u biznisu.2. Ona neće nikoga sama od sebe učiniti moralnim.3. Poslovna etika, kao i etika uopšte, pretpostavlja da su ljudi moralna bića (razlikuju ispravno od pogrešnog, žele da budu još bolja i još obaveštenija). 4. Poslovna etika ne može promeniti praksu ukoliko ljudi sami ne žele da je promene.5. Poslovna etika je polje od praktičnog značaja, ali od onih koji je proučavaju zavisi da li će ono što uče pretvoriti u praksu.

Mit o amoralnom biznisu

- Prema mitu biznis i ljudi u njemu nisu nemoralni, već su amoralni (smatraju da su etički obziri u biznisu neprikladni).- Mnogo je lakše baviti se dolarima nego vrednosnim sudovima. - Skandali u biznisu izazivaju javne reakcije, nepovoljno utiču na imidž kompanije, ruši se mit o amoralnom biznisu.- Biznis ne može da se nosi s pitanjima vrednosti i etike.

Američki sistem poslovnih vrednosti

1. Slobodnopreduzetnički (slobodan od vlasništva i dominacije države; poštenje i jednake prilike).2. Pragmatičnost (vrednovanje stvarnosti prema rezultatima, praktičnog pre teorijskog).3. Efikasnost (proizvodnja robe po nižoj ceni koja je po kvalitetu jednaka konkurentskoj robi ili bolja od nje).- Neki tumači karakterišu američki sistem kao materijalističan i moralno mekušan.- Američki sistem poslovnih vrednosti je mešavina dobra i zla.

Odnos biznisa i morala

- Moral se sastoji od pravila ljudskog ponašanja (moralno, nemoralno i moralno indiferentno ponašanje).- Poslovna delatnost je ljudska delatnost i zato se može vrednosno procenjivati s moralne tačke gledišta.

Odnos biznisa i zakona

- Biznisu kao društvenoj inicijativi društvena zajednica određuje ovlašćenja i ograničenja.- Protestantska radna etika u Americi: Dobri i trudoljubivi bivaju blagoslovljeni bogatstvom; lenji i nesposobni pate. Otuda je individualizam sastavni deo etike i svetovna moralna vrednost.- Brojni zakoni zabranjuju nemoralnu praksu.- Nisu svi zakoni moralno odbranjivi (rasna segregacija).- Ne može se sve nemoralno proglasiti za nelegalno (nemoralno je lagati, ali to ne znači da svako laganje treba proglasiti nelegalnim, kao što ne znači da poslovni ljudi mogu lagati kad god im se svidi).

Neke poznate etičke nedoumice ( Prema: Lauri Neš )

- pohlepa;- prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima;- tvrdnje koje navode na pogrešne zaključke o kvalitetu proizvoda i usluga;- izbegavanje održavanja date reči ili varanje u pogledu dogovorenih uslova i rokova;- usvajanje poslovne politike koja će druge dovesti u situaciju da lažu da bi se završio posao;

- preterana uverenost u sopstveni sud na rizik korporacijskog entiteta;- nedovoljna lojalnost prema kompaniji u teškim vremenima;- loš kvalitet;- ponižavanje ljudi na radnom mestu ili putem reklame;- slepo pokoravanje autoritetu bez obzira koliko je neetičan ili nepošten;- uzdizanje samog sebe iznad obaveza korporacije (sukob interesa)- favorizovanje;- dogovaranje cena;- žrtvovanje nevinih i bespomoćnih da bi se postigli određeni ciljevi;- potiskivanje osnovnih prava: slobode govora, ličnih odnosa;- propuštanje da se ukaže na neetične odnose;- zanemarivanje porodice ili ličnih potreba;- donošenje odluka o proizvodu koji može ugroziti sigurnost drugih;- nevraćanje uzetog iz okruženja, iz sredstava zaposlenih ili korporacije;- svesno preuveličavanje nekog plana da bi se dobila potrebna podrška;- prepuštanje bavljenja potencijalnim problemima netrpeljivosti, muško – ženskih odnosa ili rasizma;- dodvoravanje ljudima koji su na višoj hijerarhijskoj lestvici, umesto savesnog obavljanja posla;- uspinjanje korporacijskom lestvicom gazeći druge;- unapređivanje destruktivnog nametljivca koji opravdava svoje greške pre nego što one isplivaju na površinu;- propuštanje saradnje sa drugim delovima kompanije – neprijateljski mentalitet;- laganje zaposlenih davanjem nepotpunih informacija, navodno zbog poslovanja;- sklapanje saveza sa sumnjivim partnerima, čak i kad je posredi dobar razlog;- odbijanje prihvatanja odgovornosti za škodljivu praksu;- vređanje korporacijskih razmetljivaca koji traće vreme i novac ili prihvatanje njihovih postupaka;- korumpiranje javnog političkog procesa zakonskim sredstvima;

Istorijski ,,otrežnjujući” zaključci:

- “Holokaust nisu izvršili satanski zli ili neprilagođeni ljudi, već obični prosečni ljudi koji bi se u drugačijim okolnostima uklopili u standardnu definiciju dobrote.“- “Oni su od istog materijala kao mi, to su prosečna ljudska bića, prosečni inteligentna, prosečmo zla. Osim izuzetaka, oni nisu bili monstrumi, imali su naša lica, ali su bili loše vaspitani. U većini su bili vredni sledbenici ili činovnici... Mnogi nezainteresovani ili u strahu od kazne ili željni dobre karijere ili previše poslušni.'' (Primo Levi)- Članovi gotovo svake grupe mogu utonuti u nemoral mada to kao pojedinci nikada ne bi učinili.

Moralno rasuđivanje u biznisu

- Subjektivni i objektivni moral- Kada govorimo o moralu, mislimo na svoje sudove o ispravnom i pogrešnom, dobrom i lošem, a to može da znači:1. Moralni sudovi o ispravnosti ili pogrešnosti neke radnje imaju sveopštu važnost.2. Moralni sudovi su značajni i premašuju druge obzire.3. Moralna pohvala može prikladno pratiti obavljanje moralno ispravnih radnji, i moralna pokuda može podesno da prati nemoralno delanje.- Značajna je razlika između onog što verujemo da je ispravno i onog što je stvarno ispravno.- Subjektivno ispravne su radnje za koje neka osoba veruje da su moralne.- Objektivno ispravne su radnje koje su u saglasju sa moralnim zakonom.- Stavovi: ,,Nema objektivne moralnosti” i ,,Moralnost je čisto subjektivna” vodi u etički relativizam.

- Lorens Kolberg utvrđuje 3 glavne ravni u moralnom razvoju jedinke: 1. prekonvencionalna ravan2. konvencionalna ravan3. postkonvencionalna ravan

ETIČKI RELATIVIZAM

1. Deskriptivni etički relativizam - Antropolozi i sociolozi potvrđuju činjenice da ljudi u različitim kulturama kao i ljudi unutar iste kulture imaju različita moralna shvatanja (pitanje infancida kod starih Grka ili pitanje ropstva, pobačaja i sl. danas).- Da li ove i slične opisani kulturni relativizam podrazumeva normativni etički relativizam?2. Normativni etički relativizam - Tvrdnja: ,,Kada ma koje dve kulture ili ma koje dve osobe imaju različito moralno viđenje iste radnje, i obe kulture i obe osobe mogu biti u pravu.'' - Šta ovo zapravo znači? Kako to protumačiti?1. Ni jedan od ova dva sukobljena suda nije ni ispravan ni pogrešan zato što moralni sudovi nisu ispravni ni pogrešni – oni su izraz mišljenja ili osećanja.2. Sudovi o ispravnom i pogrešnom su kulturno određeni pa se kulturni relativizam može primeniti na područje morala kao i na sva druga područja kulture.3. Ni za jedan od dva suparnička suda ne treba kazati da je ispravan ili pogrešan jer nema načina da utvrdimo koji je koji, pa je bolje da ih ne ocenjujemo.- Činjenica je da moralni sudovi jesu sudovi koji se, ipak, mogu i moraju braniti.- Utvrditi koji je od protivrečnih sudova ispravan znači videti koji sud najbolje potkrepljuje činjenice i dokazi izneti u njegovu odbranu što je put utvrđivanja uzvišenih, apstraktnih moralnih načela.

MORALNI APSOLUTIZAM

- Moralni apsolutizam drži da postoje večne moralne vrednosti i večna moralna načela koja su uvek i svuda primenljiva. - Verzije:1. Sve moralne norme su uvek i svuda iste.2. Najopštije načelo morala je apsolutno, ali tokom njegove primene u različitim okolnostima neke njegove nižestepene norme mogu od njega odstupiti.3. Najopštije načelo moralnosti je uvek i svuda isto, moralne norme su uvek i svuda iste, ali da te norme imaju izuzetak, koji su takođe uvek i svuda isti.

Alternativa apsolutizmu koja na spada u kategoriju relativizma

- Moral nije večan, to je nastojanje ljudskih bića da usvoje načela koja će upravljati ljudskim društvom i životima pripadnika tog društva, načela koja će ljudima pomoći da žive zajedno i povinuju se pravilima koja bi svako od njih.- Predstava o večnom načelu tvori ideal kojem etika stremi.

MORALNI PLURALIZAM

- Savremena društva su heterogena, s mnogo etničkih i konfesionalnih grupa, spoj različitih kultura i tradicija – pluralistička ne samo po kulturi već donekle i po moralu.- R.Džordž razlikuje četiri ravni moralnog pluralizma:1. Radikalni moralni pluralizam opisuje stanje u kojem se ljudi drže međusobno nepomirljivih shvatanja moralnosti, npr. Šta znače izrazi ispravno i pogrešno- Ljudi koji zastupaju tako oprečne stavove o moralu ne mogu obrazovati društvo. Da bi postala društvo jedna grupa mora prihvatiti izvesne temeljne običaje i načela.2. Pluralizam moralnih načela u jednom društvu ne znači nužno nepomirljivu raznolikost.- Različita načela su saglasna sa sličnošću moralnih sudova.3. Pluralizam moralne prakse se javlja na ravni specifičnih radnji, a proizilazi iz razlika među moralnim načelima ili razlika među činjenicama, okolnostima, vrednostima i sl.4. Pluralizam samoostvarenja se temelji na pretpostavci pridržavanja temeljnih moralnih normi uz dozvolu da ljudi sebi odaberu ostale vrednosti i životni stil.- Samorazvoj i samoispunjenje prema nekima su moralne kategorije.

MORALNI PLURALIZAM I BIZNIS

- Raznolikost pluralizam ne podrazumeva postojanje normativnog etičkog relativizma.- Postoje zakoni koji nameću zajedničke moralne norme.- Bez obzira na pluralizam postoji veliki broj zajedničkih normi i vrednosti kojih se treba pridržavati.- Neophodno je, naravno, poštovati i sopstvenu savest.- Usaglašene norme i vrednosti grade zajednički moral društva.- Uvažavanje ljudskih bića, uvažavanje istine i uvažavanje svojine drugih – vrednosti su koje biznis čine mogućim.

PLURALIZAM I MEĐUNARODNI BIZNIS

- Moralna shvatanja u različitim zemljama sveta su srodna (zabranjeno je ubijanje, laganje je nemoralno, uvažava se svojina i sl.).- Moralna intuicija, moralna osećanja i verovanja obrazuju se u okviru vlastite zajednice a na ravni ličnog morala.- “Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin”. Da li baš? - Treba poštovati lokalna pravila i običaje zemlje koja nije naša (npr. Vožnju levom stranom u Engleskoj).- Ali, vođenje biznisa u zemlji u kojoj su ropstvo, kmetstvo ili aparhejd zakoniti ne daje nam pravo da tako postupamo.- Ne mogu se moralno opravdati robovski rad, dečiji rad i diskriminacija žena po bilo kom osnovu.

RAZLIČITI PRISTUPI ETIČKOJ TEORIJI

- Etičke teorije sistematizuju uobičajne moralne sudove, ustanovljuju i brane temeljna moralna načela.- Moralna shvatanja u biznisu izgrađena su na osnovu opšte prihvaćenih pravila kao što su: ''Ne čini zlo'', ''Govori istinu''.

1. Etička teorija pruža objašnjenje zašto su radnje ispravne ili pogrešne i nudi rešenja za sporne slučajeve.- Poznavanje etičke teorije omogućuje ljudima da moralno rasuđuju prema planu koji daje teorija.- Ona je pomoć pojedincima da sebi razjasne koje su im moralne vrednosti i da reše moralne nedoumice.2. Poznavanje standardnih metoda moralnog rasuđivanja pomaže pojedincu koji donosi odluke da ih objasni i obrazloži drugima.

- Ako poslodavac zaposli, otpusti ili, pak, unapredi radnika potrebno je, ako se traži od njega, da obrazloži svoj postupak; nije dovoljna izjava da je taj postupak pošten, treba pružiti dokaze, tj. upustiti se u moralno rasuđivanje.3. Konvencionalni, opšte prihvaćeni, moral je polazna osnova za etičku teoriju iako on nije uvek u pravu.- Etička teorija omogućava ''drugu tačku gledišta'' na osnovu čega delove konvencionalnog morala prihvatamo a delove odbacujemo.- U tom smislu etička teorija je više kritička nego što je konvencionalna.

- Poslednje dve decenije, intenziviran je rad na primenjenoj etici s dominantnom orijentacijom na tri osnovna učenja: teleološko, deontološko i učenje o vrlini.1. Teleološko učenje je učenje o svhovitosti, odnosno o dobrom koje opravdava najpovoljnije i najmanje nepovoljnije posledice. Dominantne ideje ovde su utilitarističke i one se javljaju i mnoštvu oblika.2. Deontološko učenje je klasično učenje o dužnostima (poteklo iz judeo – hrišćanske i kantove etike) usmereno na empirijska istraživanja o posebnim dužnostima: u profesiji, u nauci, umetnosti, biznisu, sportu i sl.- Pristalice ovog učenja smatraju da pre delovanja moramo razmotriti dužnosti, obično u formi principa i prava. Smatra se da sistem principa ima svoje uporište u super pravilu (zlatnom pravilu).3. Teorija vrline u primenjenoj etici afirmisana je u novije vreme.Po ovoj teoriji etika je zasnovana na liku dobra, pa dobar život žive oni koji poseduju niz vrlina, kao što su: pravičnost, iskrenost, hrabrost, kooperativnost i sl., i odsustvo poroka: kukavičluk, egoizam, nečasnost itd.- Ne postoji etička teorija oko koje bi se svi ljudi, svi filozofi i svi Bogovi složili. Zato postoji ogroman broj teorija.

- R.T. Di Džordž obrazlaže dva osnovna pristupa u moralnom rasuđivanju: 1. Teleološki (teleolodica) pristup, odnosno njegova najistaknutija verzija konsekvencionalizma (ili utilitarizam kao uobičajni njegov oblik) po kome se ispravnost ili neispravnost radnji određuje na osnovu njenih posledica.2. Deontološki (deontological) pristup obrazlaže: temeljna moralna kategorija je dužnost i dužnost ne zavisi od posledica. - Radnja je ispravna ako ima određene osobine ili je određene vrste, a pogrešna ako ima druge osobine ili je druge vrste.

- U deontološke pristupe rasuđivanja u moralnosti spadaju: - tradicionalni judeo – hrišćanski pristup i- klasični filozofski deontološki pristup Imanuela Kanta.- Ovaj autor smatra da u poslovnoj etici, a i u životu, ljudi svesno ili nesvesno najčešće primenjuju utilitaristički, judeo – hrišćanski ili kantovski pristup etici.- Većina ljudi zna, a i nastoji da poštuje moralne vrednosti, ali je malo ljudi obučeno da ta načela i ponačanja na osnovu moralnog rasuđivanja objasni.- Umeće moralnog rasuđivanja je veoma važno za poslovnu etiku.- Hrišćanska teološka etika se zasniva na teologiji, a održava otkrivenjem.

RAZUM, DUŽNOSTI I MORALNI ZAKON

- Za nekoga u kantovskoj tradiciji biti moralan isto je što i biti racionalan. - Kantovska proba saobraznosti moralnom zakonu koju jedna radnja mora da prođe jeste formalna. - Radnja je moralno ispravna ako ima određenu formu: ona je moralno neispravna ako nema tu formu.Moralni zakon na svojoj najvišoj i najuopštenijoj ravni utvrđuje formu koju radnja mora da ima da bi bila moralna. Takav pristup zove se formalistički etički pristup.

- Odlike koje su bitne za razum su:1. doslednost2. univerzalnost3. razum je aprioran- Kant je iskaz moralnog zakona ili vrhovno načelo morala nazvao kategorički imperativ. - On je dao 3 formulacije kategoričkog imperativa: 1. Doslednost u univeralizaciji – kada želimo da utvrdimo da li je neka radnja moralna mi stavljamo na probu s njom povezano pravilo, načelo il maksimu.2. Uvažavanje racionalnih bića – racionalno biće može da razume potrebu za doslednošću radnje.3. Autonomija – moralni zakon je samonametnut i samoprihvaćen.- Pojam autonomije sadrži tri vida moralnosti:1. slobodu2. dragovoljno prihvatanje moralnog zakona3. univerzalnu prihvatljivost tog zakona

Primena moralnog zakona

- Kategorički imperativ, ili vrhunsko načelo moralnosti, prema vladajućem deontološkom stavu, zahteva da svako moralno pravilo drugog reda ili maskima budu podatni doslednoj univerzalizaciji, da poštuju dostojanstvo ličnosti i da su prihvatljivi racionalnim bićima. Svaka radnja koja se izvodi prema jednom od ovih merila treba da sledi i druga dva.

- Dve su teškoće u pokukšaju primene ove provere na radnje : 1. određivanje ravni uopštenosti pravila 2. sukob moralnih pravila (Prima facie pravilo je ono koje je uopšteno obavezujuće.)

Prava i pravda

- Moralna prava su značajni, normativni, opravdani zahtevi ili ovlašćenja.- Moralna prava nose sa sobom moralne obaveze.

- Postoje razne vrste pravde:1. kompenzatorna pravda2. retributivna pravda3. proceduralna pravda4. komutativna pravda5. distributivna pravda

- Razmena ili transakcija je pravična ili poštena ako obe strane:1. imaju pristup svim odgovarajućim informacijama u vezi s razmenom2. ulaze u nju slobodno i bez prisile3. stiču iz nje korist

- Rolsova dva načela pravde su:1. svaka osoba treba da ima podjednako pravo na najširu osnovnu slobodu koja je saglasna sa sličnom slobodom drugih2. društvene i ekonomske nejednakosti treba da su tako uređene da su a) uz razumna očekivanja svakome na korist, i b) vezane uz položaje i službe otvorene za sve

Moralna vrlina i moralni ideal

- Osim moralnih pravila i moralnog rasuđivanja, moral obuhvata i: moralne vrline i moralne ideale. - Moralna vrlina je povezana sa karakterom pojedinca i ponašanjem koje proizilazi iz tog karaktera. - Moralno se ponašaju moralni, nemoralno nemoralni ljudi. - Zbog toga je vaspitanje karaktera, tj. razvijanje vrlina, jednako značajno kao što je to moralno rasuđivanje.- Moralni ideali su ciljevi kojima pojedinci (i pojedine firme) treba da teže.Ne govoriti o idealima, s moralne tačke gledišta znači biti manji nego što bi trebalo biti ili što bi se moglo biti.

EUDAIMONIZAM (grč. eudaimonia = blaženstvo, sreća, dobro)

(Filozofsko – etički koreni)

- Eudaimonizam je etički pravac po kojem je cilj, svrha i vrednost etičkog delovanja u postizanju ili unapređivanju vlastite ili tuđe sreće, odnosno objektivne dobrobiti.- To učenje kao osnovni cilj moralnih težnji i delovanja vidi u darivanju i uvećavanju sreće i zadovoljstva.

SOKRAT (Individualno blaženstvo – korist i zadovoljstvo)

- Materijalni principi Sokratove etike: saznanje dobra, samousavršavanje i blaženstvo. - Saznanje dobra: Svođenje vrline na saznanje predstavlja prvi formalni, a svođenje saznanja na saznanje dobra prvi materijalni princip Sokratove etike.- Ovako shvatanje određuje da činjenje dobra nije ništa drugo nego samo znanje u njegovoj praktičnoj primeni.- Sve je dobro što služi određenoj svrsi, a ono što je dobro jeste istovetno sa lepim i korisnim.- Dakle, niko drage volje i sa znanjem ne može biti rđav, jer niko neće namerno raditi protiv svoje koristi.

- Svako hoće svoje dobro i tuđe dobro, ko radi protivno radi iz neznanja.- Korist i šteta jesu merila dobra i zla. Ipak, Sokrat nije čisti utilitarista, jer prava korist je samo sredstvo za dostizanje blaženstva, a prava vrlina jeste znanje onoga što čoveka čini blaženim.- Dobro je vezano ne samo s korisnim nego i s prijatnim pa su korisno i prijatno kao merilo i regulativni principi moralnog činjenja u stvari samo drugi oblik principa dobra.- Samousavršavanje. Sokrat ceo život shvata kao etički zadatak, kao neprestan rad na sopstvenoj duši (samospoznavanje i samousavršavanje).- ''Mislim da najboljim životom žive oni koji se staraju da budu što bolji, a najprijatnijim oni koji najviše vide da postaju bolji''... Jer ni jedna radost ne može se uporediti s onom koja izvire iz pomisli da i sam bolji postaješ i bolje prijatelje stičeš.'' - ''Dokle god bude daha u meni i dokle god budem snage imao, neću prestati baviti se ispitivanjem istine, i vas savetovati i poučavati...govoreći po svom običaju: Čestiti moj čoveče, Atinjanin si, građanin najveće i po mudrosti i snazi najuglednije države, a nije te stid što se staraš za blago kako ćeš ga što više nagomilati, i za slavu, i za čast, a za pamet i za istinu, i za dušu, da bude što bolja, za to se ne staraš i nimalo ne haješ.'' (M.Đurić)- Blaženstvo. Samousavršavanje vodi najvišem cilju života, a to je individualno blaženstvo (korist i zadovoljstvo).

PLATON (dobro kao ideja ideja)

- Platon pod idejom dobra podrazumeva poslednju stvaralačku snagu sveta. - Što je u carstvu čulnog Sunce, to je u carstvu duha (što se samo mišljenjem može shvatiti) ideja Dobra.- Ideji dobra pripada prioritet nad svim idejama i nad bićem.- Vlada u vaseljeni kao jedno od njenih najosnovnijih načela i prevazilazi biće svojom prastvaralačkom snagom.- Središte je svih drugih ideja (one od nje dobijaju svoju svrhu); ona je poslednji uzrok i najviša svrha svega postojanja.- Nalazi se iznad suprotnosti duha i materije kao izvor svega bića, ona je ideja ideja.- Ideja Dobra predmetima saznanja daje saznatljivost i uslovljava njihovo biće i njihovu suštinu, mada samo dobro nije biće, nego još postoji s onu stranu bića, te ga dostojanstvom i snagom i prevazilazi.- Ova misao izražava suštinu Platonovog idealizma – oblast praktičnog i oblast svrhe stavlja iznad oblasti bića – stavlja vrednost iznad činjenica.- Nalazi da se najdublja suština stvarnosti objavljuje u etičkom fenomenu, da poslednji razlog nije u spoljašnjoj prirodi, u materiji ili telu, nego u našem sopstvenom biću (htenju, mišljenju i osećanju), u našoj praktičnoj svesti u stvaranju dobra, u ostvarivanju vrednosti.- Tvorac sveta koji je stvorio svet ugledajući se na ideje je mitska jednačina za ideju Dobra.- Sve što stvarno postoji za Platona je proizvod dobra.- Šta je u stvari to dobro Platon se čuvao da objasni, ali je ono svakako najviša tajna, najviše otkrivenje i znanje. Platonovo etičko učenje pokazuje dva puta:1. Ako su ideje pravo biće a pojavni svet nebiće (senka ideja) onda treba bežati iz pojavnog sveta u svet nepromenljivih i neuslovljenih ideja.2. Ako su ideje uzrok svakog dobra u pojavnom svetu potrebno je nesavršeni pojavni svet što više saobraziti ideji dobra koja je njegov uzor.

ARISTOTEL (blaženstvo kao najveće dobro, samo sebi dovoljno)

- Blaženstvo je krajnji cilj koji se svagda bira samo radi njega samoga a nikada radi nečega drugoga. (oktobar)- Blaženstvo je najveće dobro, samo sebi dovoljno jer je krajnji cilj svega delanja zbog čega ima apsolutnu vrednost.- Ljudsko dobro se sastoji u delatnosti duše prema vrlini, a ima li više vrlina onda prema najboljoj i najsavršenojoj.- I najviše dobro – blaženstvo sastoji se u delatnosti duše prema vrlini, koja se zamišlja u vezi s pojmom entelehije, koja nije ni afekat ni moć nego način ponašanja kojim čovek postaje dobar i kojim će svoje delo dobrim učiniti.- Blaženstvo je najbolje, najlepše i najprijatnije u isti mah.

RAZLIČITI OBLICI EUDAIMONIZMA

- Zavisno od toga u čemu vidi pravu sreću kao najviše dobro vredno težnje da se moralno živi eudaimonizam može biti:- Hedonizam - Egoizam- Perfekcionizam - Utilitarizam- Altruizam

HEDONIZAM (grč. hedone = naslada, ugoda, užitak)

- Hedonizam je etičko stajalište po kome je mentalni pozitivni telesni užitak najviša životna vrednost – motiv, cilj i merilo etičkog delovanja. (osnivač hedonizma je grčki filozof Aristip)- Različite modifikacije hedonizma priznaju i udeo razuma u postizanju prave ugode koja nije samo telesna nego i duševna i trajna.- To je u stvari sposobnost uživanja koju može postići samo mudrac.- U psihoanalizi princip zadovoljstva je izrazito hedonističke prirode- U bihejviorizmu pozitivna i negativna potkrepljenja predstavljaju zadovoljstvo odnosno nezadovoljstvo.

PERFEKCIONIZAM (lat. perfectio = usavršavanje, savršenstvo)

- Perfekcionizam je oblik eudaimonizma koji vidi krajnji cilj moralnog delovanja u mogućnosti usavršavanja i pojedinca, zajednice i čovečanstva u celini.- Najistaknutiji predstavnici su: Lajbnic, Kant i savremeni evolucionisti.

ALTRUIZAM (lat. alter, ital. altrui = drugi; živeti za drugoga)

- Altruizam u najopštijem smislu je naklonost prema drugima ili usmerenost na potpomaganje dobrobiti drugoga.- Altruizam u užem smislu je etički pravac koji svoj osnovni princip ili najviše dobro kojemu treba težiti vidi u sreći, dobru i dobrobiti drugih na uštrb vlastite sreće pa i života.- Praizvorni (prirodni) altruizam izrasta spontano i subjektivno iz čovekovog osećanja pripadnosti ljudskom rodu.- Altruizam je u koralativnom odnosu sa utilitarizmom po kojem je dobro izjednačeno sa korisnošću za pojedinca ili čitavu zajednicu.

EGOIZAM (lat. ego = ja; samoljublje, sebičnost)

- Egoizam je etički pravac koji je zasnovan na samoljublju pri čemu “ja” igra ulogu vrhovnog principa i najvišeg dobra.- Radi se o pretpostavljanju vlastitih interesa svim ostalima (pojedinačnim, posebnim i opštim).- Psihološki posmatrano egoizam su sve one težnje koje su bez ikakvog obzira na drugog čoveka ili socijalnu zajednicu.- Težnje su usmerene samo na održanje, očuvanje, potvrđenje i prosperitet vlastitog individualnog opstanka.

UTILITARIZAM (lat. utilis = koristan)

- Utilitarizam u najopštijem smislu se odnosi na težnju za korisnošću.- Utilitarizam u užem smislu je etički pravac po kojemu je osnova moralnog odnošenja i cilj svakog svesnog i svrhovitog delovanja ono što je korisno.- Dve vrste utilitarizma: 1. individualistički (svrha moralnog delovanja je korist i dobrobit pojedinca)2. socijalni (svrha moralnog delovanja je opšta dobrobit – sreća svih – ''najveća sreća najvećeg mogućeg broja'')- Definicija: ''Utilitarizam je etička teorija koja smatra da je neka radnja ispravna ako proizvodi, ili teži da proizvodi, najveću meru dobra za najveći broj ljudi na koje ta radnja utiče. Ako nije tako, radnja je pogrešna.'' (R. T. Džordž).

- U teoriji poslovanja se koristi krivulja utilitarnosti koje predviđaju ishode raznih akcija kako bi odabrali one koje maksimalno uvećavaju ono što se želi ostvariti.- Utilitarizam kao etička teorija opisuje fenomene koje racionalni ljudi zaista čine, bilo intuitivno, bilo spontano, kada donose moralne odluke.- Razlike između utilitarizma kao etičke analize i analize utilitarnosti u biznisu: u prvom slučaju odmeravaju se dobri i loši ishodi neke radnje po svakoga na koga to ima uticaja; u drugom slučaju vrši se analiza troškova i dobiti firme i odmeravaju se dobre i loše posledice radnje u odnosu na samu firmu.- Prema usvojenom teleološkom principu utilitarizam u etici nalaže da radnje treba procenjivati prema njihovim posledicama.

PITANJA U VEZI S UTILITARIZMOM

- Hedonistički utilitarizam: osnovne ljudske vrednosti: zadovoljstvo i bol.- Eudaimonistički utilitarizam: temeljna vrednost je sreća.- Idealistički utilitarizam: sva suštinska vredna ljudska dobra (saznanje, prijateljstvo, lepota, ljubav itd.).- Utilitarističko pravilo: da u proceni dobrih i loših posledica treba uzeti u obzir sve osobe na koje radnja deluje, upućuje na zaključak da pristup nije ni egoističan ni altruističan nego je univerzalističan.

- Potrebno je razmotriti: intenzitet, trajanje, izvesnost ili neizvesnost, blizinu, udaljenost svake vrednosti za svaku obuhvaćenu osobu.- Konačni rezultat našeg proračuna određuje moralnost radnje.Ukoliko ona stvara više dobra nego zla, po svemu će biti moralno ispravna.- Utilitarističko pravilo: da bi jedna radnja bila ispravna mora proizvoditi najveću meru dobra za najveći broj osoba na koje dejstvuje.- Primer: moralnost raskidanje ugovora i alternativa poštovanje ugovora.- Proračun: Uopšteno: ako radnja donosi više dobra nego štete, dok njena suprotnost donosi više štete nego dobra – radnja je moralna.- Stroga primena utilitarizma dovodi do zaključka da je između svih alternativa radnja koja donosi najveću meru dobra moralna, ali u datoj situaciji.- Manje stroga primena utilitarizma zahteva da se odabere jedna od radnji koje teže da proizvedu više dobra nego štete, ali ne najbolja među mnogim dobrim.

Utilitarizam čina

- Utilitarizam čina smatra svaku pojedinačnu radnju u svakoj njenoj konkretnosti i u svakoj pojedinosti treba podvrgnuti utilitarističkoj probi. - Slučaj raskidanja ugovora- uvek je u pitanju poseban ugovor s posebnim skupom okolnosti.- efekti raskidanja ugovora će biti u nečemu slični sa raskidanjem ma kog ugovora, ali će u nečemu biti i različiti.- verujemo li da ono što važi za raskidanje ugovora uopšte ne važi u ovom slučaju, treba istražiti posledice.- Na osnovu ranijeg iskustva u vezi s raskidanjem ugovora znamo da će loše posledice prevagnuti nad dobrim.- Ovo pravilo je izvedeno na osnovu neposrednog iskustva prethodnih slučajeva, a neki se osobiti budući slučaj može pokazati kao izuzetak od tog pravila.Tada je raskidanje ugovora moralno dozvoljeno.

Utilitarizam pravila

- Utilitarizam pravila drži da se utilitarnost primenjuje na klase radnji a ne na date pojedinačne radnje. (jun, oktobar)- Prema njemu raskidanje ugovora je nemoralno zato što to proizilazi na osnovu posmatranja opštih posledica raskidanja ugovora u prošlosti.- Slični zaključci se donose i za krađu, laganje i ubijanje. Svi su oni, na osnovu prošlog iskustva, doneli više zla nego dobra, a tako će biti i u budućnosti.- Zašto se daje prednost utilitarizmu pravila nad utilitarizmom čina?- Zato što ne možemo znati sve posledice jednog posebnog čina niti mnoge specifične posledice takvog čina.- Zato što utilitarizam čina uvek prati iskušenja da svaki slučaj koji razmatramo shvatamo kao izuzetak od pravila.

- Utilitarist pravila, pak, smatra da kršenje moralnog pravila donosi više štete nego ma kakvo dobro koje bi se po pretpostavci takvim delanjem moglo postići (ne bavi se pogađanjem budućih događaja).- Za ovaj pristup stoji nam na raspolaganju čitava istorija čovečanstva.Iz koje možemo naučiti kakve su posledice ubistva, laganja, krađe itd.- Iz ljudskog iskustva zaključujemo da su posledice nekih radnji više loše nego dobre, pa je to razlog zašto su se ljudi počeli pridržavati moralnih pravila.- Utilitarizam pravila daje tehniku za utvđivanje moralne vrednosti radnji – i onih koje je društvo već moralno ocenilo kao i onih koje nije.- Utilitarizam čina i utilitarizam pravila pored utvrđivanja moralnosti radnji koriste se i za određivanje moralnosti zakona, društvene prakse, ekonomskih i političkih sistema i sl.- Odgovor na ova pitanja je mnogo teži nego odgovor u vezi s moralnošću radnji – teško je npr. predvideti kakve će posledice biti od usvajanja određenog ekonomskog sistema.- Moralni politički sistem je onaj koji svima donosi više dobra nego zla.- Kako znati da alternativni sistem ne bi doneo više dobra nego zla u poređenju s postojećim. Samo možemo pretpostavljati.- Utilizaram i treba shvatiti kao napor da se izričito formulišu načini na koje razmišljamo o politici, zakonima i radnjama.- S obzirom da neke moralne radnje prividno donose više dobra nego zla (krađa), utilitaristi podržavaju kazneno zakonodavstvo.

Primena utilitarizma na poslovnu etiku

- Izvesne oblike poslovne prakse možemo vrednovati na osnovu njihovih posledica.- Ako je šteta koju pojedini postupci nanose društvu ozbiljna, donose se zakoni koji te radnje podvrgavaju zakonskim i moralnim sankcijama.- Iznos zakonske kazne treba da bude više od sume koju bi kompanija stekla obavljajući tu radnju.- Zakon može dati motiv za moralno ponašanje onima koji se inače ne bi tako ponašali.- Pored moralnih i zakonskih postoje i druge sankcije i bez zakonskih mera: bojkotovanje proizvoda neke firme od strane potrošača kako bi je naterali da prestane s nekom nemoralnom radnjom.

Prigovori utilitarizma

- Klasičan opis utilitarizma dao je Džon Stjuart Mil u delu Utilitarizam u kome odgovara na niz prigovora ovoj teoriji.1. Prigovor: Utilitarizam nije bogougodan jer za osnovu moralnog suđenja predlaže korisnost a ne Bibliju ili Boga.1. Odgovor: Bog voli ljude kao svoja stvorenja i zato želi da budu srećna. Otud On nalaže one radnje koje će proizvesti najveće dobro ili sreću za najveći broj ljudi, a zabranjuje one koje će doneti više zla nego dobra i sreće.- Iz toga proizilazi da su dela koja nalaže i zabranjuje utilitarizam ista kao ona koja nalaže i zabranjuje Bog.- Utilitarizam pruža neposredne tehnike rešavanja moralnih pitanja što nemamo u Bibliji (čak i 10 Božijih zapovesti traži tumačenje, npr. ''Ne ubij'', a šta je sa ubistvom u samoodbrani).2. Prigovor: Niko nema vremena da proračunava sve posledice jedne radnje unapred. 2. Odgovor: Kao što pobožna osoba ne mora ponovo čitati Bibliju pre nego što dela, tako ni utilitarizam ne traži proračunavanje svih posledica pre nego što delamo (oslanjamo se na istoriju čovečanstva).- Na osnovu istorijskog iskustva znamo da je ubistvo grešno i zato nije potrebno da svaki put sračunavamo posledice ubistva.- Očigledno je na osnovu našeg opšteg znanja da loši ishodi ubistva nadmašuju dobre.- U slučajevima suočavanja s teškim moralnim izborima treba zastati i razmotriti posledice kako bismo došli do najboljeg rešenja.- Ulitarizam čina i utilitarizam pravila nam to olakšavaju kako je već bilo pokazano.3. Prigovor: Ne možemo znati potpuno dejstvo nijedne radnje, niti možemo tačno odmeriti različite vrste dobra i zla koje iz nje izlaze. Sračunavanje je veštačko a ne činjenično.3. Odgovor: Prosuđujući većinu radnji njihove posledice poznajemo na osnovu sličnih radnji koje su se odigrale u prošlosti.- Često možemo predvideti veliki broj mogućih posledica, ali su neke među njima tako značajne da dominiraju proračunom.- Što se tiče preciznosti “sračunavanja” dobra i zla, odgovor je da utilitarizam niti zahteva, niti je moguća matematička preciznost u većini proračuna moralnih radnji.- U uobičajnim slučajevima posledice su dovoljno očite; u teškim slučajevima ne možemo biti sigurni u ispravnost proračuna pa moramo biti spremni da priznamo grešku i probamo je popraviti.- Svakodnevno iskustvo nam govori da odmeravamo sadašnje spram budućeg dobra,jednu vrednost naspram druge i sl.4. Prigovor: Neodređena je formulacija utilitarističkog načela: radnja je ispravna ako teži da proizvede najveće dobro za najveći broj osoba na koje utiče.4. Odgovor: Ukoliko bi se ikada našli pred takvim izborom, potrebno se opredeliti za alternativu koja stvara dobro za više ljudi, a ne za onu koja maksimalizuje dobro malog broja ljudi.- Mogu postojati slučajevi u kojima se različitim radnjama proizvodi podjednako dobro – tada odabiramo bilo koju od alternativa.

Utilitarizam i pravda

- Kritika utilitarizma: Utilitarizam ne može objasniti pojam pravde; u nekim slučajevima joj i protivreči.- Primer konjokradice. Sudija, dok je kupovao krijumčareni viski, koji treba da osudi na smrt osumnjičenog,video ga je da je kupio konja, ali ako posvedoči to, varoš će ostati bez sudije (drugog je teško naći) i stradaće.- Dakle, ako brani konjokradicu (pravedno), doneće više štete nego dobra – utilitaristički proračun – ispravno je osuditi nevinog čoveka (nepravedno).- Prema utuilitarizmu: moralno je učiniti ono što je nepravično.- Pravda ne sme zavisiti od posledica. Ona se sastoji u davanju svakoj osobi onoga što joj pripada i u ravnopravno postupku prema svima.- Odgovor utilitarista: U navedenom primeru s konjokradicom nisu razmotreni svi ishodi nakon vešanja (savest sudije, stanovnika varošice).- Kompromis: U većini slučajeva prednost ima načelo probitačnosti, ali u slučajevima kad ono protivreči načelu pravde uvažava se načelo pravde.- Rasprave se više iz domena teorije, u većini konkretnih slučajeva postoji slaganje utilitarista i njihovih kritičara oko pravičnosti.- S praktične tačke gledišta stalo nam je da donosimo moralne odluke pa je moguće tako postupati i bez kompletne teorijske saglasnosti.- Samo kad utilitaristi i deontološki pristup dovode do suprostavljenih moralnih sudova opredeli ćemo se za jedan od njih.

Primena utilitarizma

- 1. korak:- Identifikovanje radnje koja ima značenje moralnosti odnosno nemoralnosti.- Opisivanje radnje moralno neutralnim jezikom, npr.: ''ubistvo ljudskog bića'',a ne ''umorstvo ljudskog bića'' jer asocira na neopravdano ubistvo.- Radnju treba opisati na kao jedinstvenu već kao podvodljivu pod opšte pravilo.- 2. korak:- Odrediti sve one na koje radnja deluje.To moramo zato što je moral društvena praksa, radnje se odvijaju u društvenom kontekstu, odnosno u biznisu kao delu društvenog konteksta.- 3. korak:- Objektivno formulisanje dobrih i loših posledica po sve osobe koje će pretrpeti dejstvo radnje.- Npr. Razmišljanje o ubijanju nekog ko nam u posovanju stvara probleme – i najkraće razmišljanje nam kazuje da je to pogrešno.- Neslaganja postoje oko posledica radnji i dominantnih razloga.Primena utilitarizma nije automatski postupak, treba analizirati, razmišljati, razmatrati činjenice i posledice.

Nivoi utilitarističe analize

1. Brižljivo odrediti radnju koja će se vrednovati.2. Identifikovati sve na koje radnja neposredno ili posredno utiče.3. Razmotriti da li postoji dominantan razlog koji nadmašuje druge.4. Specifikovati sve odgovarajuće dobre i loše posledice radnje po one izložene neposrednom dejstvu, onoliko daleko unapred koliko to izgleda prikladno, i razmotriti verovatnosti raznih mogućih ishoda.5. Izvagati ukupne dobre naspram loših rezultata s obzirom na kvantitet, trajanje, bliskost ili udaljenost, plodnost i čistotu svake vrednosti (vrstu dobra i vrstu zla), i relevantnu važnost ovih vrednosti.6. Ako je potrebno sličnu analizu izvesti i za one pod posrednim uticajem, kao i za društvo u celini.

7. Sabrati sve dobre i loše posledice. Ako radnja donosi više dobra nego zla – moralno je ispravna; ako je više zla nego dobra – moralno je loša.8. Uobraziljno razmotriti postoje li druge alternative osim prostog izvođenja ili neizvođenja date radnje i sprovesti sličnu analizu za svaku od alternativnih radnji.9. Uporediti rezultate tih raznih radnji. Radnja koja stvara najviše dobra (ili najmanje zla, ako ni jedna ne donosi više dobra nego zla) među onima koje su dostupne jeste moralno ispravna za izvođenje. (R.T. Di Džordž).

Utilitarizam i podmićivanje

- Većina ljudi priznaje da je podmićivanje nemoralno.- Slučaj proizvođača aviona: predsednik kompanije podmićuje jednog ministra strane vlade sa milion dolara da otkupi 5 aviona da bi rešio finansijske probleme i da ne otpustu nekoliko hiljada radnika.- Kao utilitarističko opravdanje predsednik je naveo niz koristi proisteklih iz podmićivanja: za sebe, za radnike, za grad, za ministra itd.- Podmićivanje je proizvelo više koristi nego štete, jedino što ga neki ne bi odobrili. Je li to baš tako? Je li podmićivanje moralno?- U ovom obrazloženju utilitarizam nije propisno primenjen. Jednostrano je primenjen. To je subjektivna tačka gledišta predsednika kompanije obojeno njegovim interesima.- Moralna tačka gledišta je objektivna i s nje se posmatraju sve posledice neke radnje po sve osobe na koje ima uticaja.- Predsednik je upotrebio skraćeni pristup utilitarizam čina. On u stvari prećutno brani pravilo da svim firmama kad su u krizi treba dozvoliti podmićivanje kad su u prilici za to.- Dominantan obzir u vrednovanju svih varijanti je šteta naneta sistemu poslovanja, jednakosti prilika, pojmu časnog nadmetanja integritetu vladinih zvaničnika.- Podmićivanje u navedenom primeru je moralno neodbranjivo: Zašto?- Ako bi podmićivanje bilo prihvaćeno kao način poslovanja zato što od te prakse profitira samo mali broj ljudi, a štetu trpi veliki broj drugih uključujući tu društvo i biznis u celini.- Obrazloženje koje smo dali jeste u suštini utilitarističko. Predsednikovo nije. Da bi dao moralno opravdan ishod, utilitarizma mora primenjivati neko ko želi pronaći šta je ispravno i ko neprestano uzima u obzir i neposredne i buduće posledice po sve kojih se tiče.

- Korupcija se i kod nas nadzire zakonima i drugim merama koje opet možemo vrednovati i s aspekta utilitarističkog rasuđivanja.- Utilitarizam kao metod posmatranja moralnih problema zahteva brižljivu, objektivnu i nepristrasnu procenu posledica.

Poreklo i pojam vrednosti

- Korene psihološkog zasnivanja vrednosti postavio je još Sokrat .- Platon smatra da besmrtna čovekova duša ima 3 dela:1. umni 2. voljni 3. požudni. - Platon razlikuje 4 osnovne vrline:1. mudrost (vrlina umnog dela duše)2. hrabrost (voljnog dela), 3. umerenost (pozudnog dela) 4. pravednost (opsta vrlina).

- Aristotel smatra da čovekova duša ima 2 dela: 1. razumski2. nerazumski- Aristotel deli vrline na 2 dela: 1. dianoetičke (upravljene na saznanje) 2. etičke (upravljene na volju).

- U određivanju pojma vrednosti postoje brojne nedoumice i terminološke varijacije, kao što su: vrednosne orijentacije, vrednosni smisao, sistem vrednosti, ujedinjijuća filozofija života, ali i: cilj života, stil života, smisao života, smisao postojanja i sl. U psihološkim istraživanjima se najčešće upotrebljavaju termini vrednosti i vrednosne orijentacije.U etici, sociologiji i kulturnoj antropologiji češće se upotrebljava pojam sistem vrednosti.

- Uz pojam sistem vrednosti često ide i atribut smisaonosti što dodatno komplikuje i proširuje njegov opseg. Upotrebom pojma smisaonosti nastali su konstrukti kao što su “ujedinjujuća filozofija života”, “smisao života”, ”temeljna životna orijentacija” i sl. Sve su to individualno-filozofske orijentacije i određene su kako vrednostima tako i ostalim osobinama ličnosti. Ti pojmovi asociraju i opravdavaju postojanje “vrhovne vrednosti“ koja bi bila “ideja vodilja” i povezana sa ciljem i smislom života koji svako sebi određuje.

Vrednosti kao dispozicione karakteristike socijalnog ponašnja

- Vrednosti se u psihologiji  proučavaju kao stečene dispozicije pojedinca. Pod njima se ne podrazumeva samo reagovanje i ponašanje pojedinca već se pretpostavlja postojanje izvesnih više-manje trajnih neuro-psihičkih struktura u organizmu koje vrše dinamički uticaj na njegovu aktivnost.- Pored vrednosti kategoriji dispoziciji pripada još znatan broj psiholoških pojmova,kao što su: stavovi, interesovanja, sentimenti, crte ličnosti, sposobnosti itd. Kao podvrste dispozicije imamo sposobnosti i tendencije.

Osobine i funkcije vrednosti

- Osobine i funkcije vrednosti se određuju iz shvatanja porekla i pojma vrednosti, za njih nema saglasnosti među psiholozima.- M.Petrović nabraja sledeće osobine vrednosti:1. preferencije i izbor između raznih objekata2. apstraktni konstrukt3. hijerarhija vrednosti prema važnosti koja im se pridaje4. trajnost i doslednost5. poželjnost6. veća motivaciona snaga vrednosti od svih drugih dinamičkih komponenata ličnosti sem fizioloških potreba7. svesni karakter vrednosti

- Za M.Petrović vrednost imaju sledeće funkcije:1. donošenje odluka2. regulacija konflikta3. određivanje ciljeva i sredstava kao integrativna funkcija vrednosti za ličnost4. predvidljivost ponašanja pojedinca na osnovu doslednosti i stalnosti njegovih vrednosti5. vrednosti kao izvor moralnih normi6. značaj nekih vrednosti za osećanje identiteta pojedinca

- D.Pantić govori o 2 grupe funkcija vrednosti na individualnom planu: 1. funkcije koje se odnose na snalaženje i prilagođavanje pojedinca fizičkom i socijalnom svetu 2. prevazilaženje

- Smatra da se može govoriti o 2 šire funkcije vrednosti:1. integrativna funkcija 2. racionalizacija

- E.V.Sokolov smatra da na različitim nivoima organizacije ličnosti vrednosne orijentacije mogu obavljati 5 osnovnoh funkcija   : (septembar, decembar)1. ekspresivna funkcija 2. adaptivna funkcija 3. zaštitna funkcija 4. spoznajna funkcija 5. funkcija unutrašnje koordinacije vrednosnih orijentacija

Klasifikacija i hijerarhija vrednosti

- Klasifikacija vrednosti na osnovu 2 D.Pantićeva kriterijuma je:1. kriterijum kao nosilac vrednosti ( lične, grupne i univerzalne vrednosti ) 2. kriterijum je lokacija vrednosti ( subjektivne, objektivne, ciljne, večite i sl.)

- Platonova klasifikacija:1. mera2. um i umna delatnost3. bezbolna i čista zadovoljstva

- M.Šeler je zasnovao sledeću apriornu hijerarhiju vrednosti: 1. religiozne 2. duhovne 3. vitalne 4. hedonističke

- Olport, Vernon i Lindzi su standardizovali O-V-L skalu vrednosti:1. religijske2. estetske3. političke4. teorijske5. društvene6. ekonomske

- Č.Moris polazi od 3 osnovne komponente ljudske ličnosti i na osnovu njih klasifikuje vrednosti: 1. dionizijska 2. prometejska 3. budistička - L.Kolberg smatra da je pravda najviša vrednost i da ona treba da je na vrhu vrednosne piramide.

Vrednosti i srodni pojmovi

1. stavovi 2. potreba 3. interesovanja 4. karakter 5. ideali

- E.From je potrebe klasifikovao ovako:1. pripadnost2. prevazilaženje – stvaralaštvo3. ukorenjenost4. osećanje identiteta5. potreba za okvirom orijentacije i verovanja

Definicije vrednosti i vrednosnih orijentacija

- D.Pantić među najznačajnijima ona koja govori da su vrednosti relativno stabilne, opšte i hijerarski organizovane karakteristike pojedinca i grupe, formirane međusobnim delovanjem istorijskih, socijalnih i individualnih činilaca, koje usmeravaju ponašanje svojih nosilaca ka određenim ciljevima.

- M.Petrović je pokušala da sve definicije vrednosti podeli u 2 grupe:1. pluralističko – motivističke2. restriktivno – perfekcionističke

- Skoro u svim definicijama odgovara se na 3 pitanja:1. Šta su vrednosti?2. Kako nastaju ili gde im je mesto nastanka?3. Kakva im je funkcija?

- Ključne reči u većini definicija su: principi, verovanja, koncepcije, značenje, poželjno, cilj, ponašanje.

- Klakhon i Strotbek su izdvojili 5 problema, koji su po njima zajednički za sve ljudske grupe i predstavljaju osnovu njihovih vrednosnih orjentacija. 1. kakva je čovekova priroda 2. kakav je odnos čoveka prema prirodi 3. kakav je temporalni modus čovekovog života 4. kakav je modalitet čovekove aktivnosti  5. kakav je modalitet čovekovog odnosa prema drugim ljudima.

- Za svaku osnovnu vrednosnu orijentaciju moguće je izdvojiti 4 modela: 1. čisti model 2. povezani model prvog reda3. povezani model drugog reda 4. neuređeni model

Determinante vrednosnih orijentacija omladine

- M.Rokič navodi 3 uzroka ljudskih vrednosti: 1. kultura 2. društvo i njegove institucije 3. ličnost

- R.Supek navodi 4 osnovne determinante nastanka vrednosti:1. socijalno poreklo2. funkcionalne determinante3. strukturalne determinante4. akcijske determinante

- Rejk i Edkok pominju 4 nivoa ili faze u kojima se može posmatrati vrednost:1. ličnost samog pojedinca i predispozicije koje dolaze do izražaja u bilo kojoj situaciji2. socijalizacija, u kojem se posmatra interakcija deteta ili odraslog sa drugim članovima njegove socijalne sredine3. pripadnost grupi i način na koji pripadnost utiče na vrednosti članova grupe4. analiza vrednosti koje se prenose na pojedinca kao člana društvene klase

- D.Pantić smatra da je etiologija vrednosti veoma složen pri čemu učestvuju mnogobrojni činioci koje on svrastava u 3 osnovne grupe: 1. egzogeni činioci 2. endogeni činioci 3. samoostvarivanje kao činilac

- Najprihvatljivije je sve determinante vrednosti podeliti u 2 grupe:1. socijalne determinante2. psihološke determinante

Teorijska situiranja istraživanja

- Čulig-Fanuko-Jerbić tvrde da u pristupu vrednostima treba uvažavati 4 aspekta:1. filozofski2. antropološki3. socijološki4. psihološki

Operacionalizacija užeg predmeta istraživanja i istrumenti za prikupljanje podataka

- Č.Moris faktorskom analizom je utvrdio da se ispitivanje vrednosti može svesti na 5 faktora: 1. socijalna uzdržanost i samokontrola; 2. radost i aktivnost;3. povučenost i samodovoljnost; 4. receptivnost i zainteresovanost;5. popustljivost prema sebi i senzualno uživanje.

- Skala Likertovog tipa:1. veoma se slažem 2. slažem se3. neodlučan sam4. ne slažem se5. uopšte se ne slažem

Socijalno-psihološki izvori vrednosti i vrednosne orijentacija omladine

1. porodica2. škola3. vršnjaci4. intelektualne sposobnosti5. crte ličnosti6. nivo obrazovanja7. uzrast8. pol9. nacionalna i konfesionalna pripadnost

Hijerarhija vrednosti i vrednosnih orjentacija

- R.Sekulić je na osnovu O-V-L skale utvrdio sledeću hijerarhiju: teorijske vrednosti, estetske, političke, društvene, ekonomske i religiozne vrednosti.

- Skala po R.Čokorilu : religiozne, estetske, ekonomske, društvene, teorijske i političke vrednosti.

- Hijerarhija Rota i Havelka: delatna orijentacija,saznajna, altruistička, hedonistička, estetska, vrednosna orijentacija usmerena na moć i ugled i ekonomsko- utilitaristička orjentacija

- M.Petrović je pronašla ovakvu hijerarhiju vrednosnih orijentacija :1. samoostvarivanje2. utilitarističko – hedonistička orijentacija

- Čulig – Fanuko – Jerbić su pronašli sledeću hijerarhiju vrednosno – normativnih sistema:1. intelektualistički2. hedonistički3. kinički4. relativistički5. stoički6. pesimistički