Poslovni obiaji Razlike za spajanje Biznis kultura svake zemlje ima svoju tradiciju i zakone, ije potovanje i razumevanje omoguava uspostavljanje kvalitetnijih poslovnih odnosa ta je poeljno u SAD a ta u naem susedstvu? Ne razlikujemo se samo po boji koe i jeziku kojim govorimo. Obiaji i pravila ponaanja vezani za biznis i komunikaciju, sistem obrazovanja, odevanje, jela... razlikuju se od naroda do naroda, od zemlje do zemlje. Nedavna istraivanja su pokazala da su i poslovne prakse koje se smatraju pravilnim i pristojnim, razliite u razliitim regijama. Poslovna kultura svake zemlje ima svoju tradiciju i zakone, ije potovanje i razumevanje omoguava uspostavljanje kvalitetnijih poslovnih odnosa. Srbija ima puno vie zajednikih crta sa svojim stranim poslovnim partnerima nego to se to ini na prvi pogled. Na nama je samo da ih uoimo i proirimo krug svojih poslovnih prijatelja. Strpljenjem do poverenja U amerikom drutvu, manje je vano ko su vam roditelji, a vie ta ste sami postigli. Nivo iskazanog potovanja i datih povlastica zavisi od individualnog truda. Opet, Hrvatska, na primer, kao i brojni njeni susedi, veu vanost daju nasleenim uspesima koji se mogu stei roenjem, lanstvom u uvaenim institucijama... Strunost je vana, ali sama po sebi nije dovoljna. Mnogi Hrvati smatraju da su naslednici Austro-Ugarske, drave kojom je vladala Marija Terezija i u kojoj su graevine nicale po bekom ukusu. Istorijski, Hrvatska je bila tampon zona prema Otomanskom Carstvu i njeni vojnici su branili severnu Evropu i Maarsku od turske invazije. Zbog ovakve istorije i zajednike katolike tradicije s Austrijom i Nemakom, mnogi Hrvati, sebe vie smatraju Germanima nego Slovenima. Zato su Hrvati veoma osetljivi na miljenje stranaca o njima. Hrvatska ne pati previe od zatvorenih krugova, ali prihvatanje u iste se zaista mora zasluiti. Kao i mnoge druge zemlje u tranziciji, Hrvatska je imala mnogo iskustva sa stranim ekspertima koji su malo znali o njoj, ali su oekivali da Hrvati brzo i pozitivno reaguju na njihove preporuke i kritike. Takav nastup moda moe da proe u Njujorku ali u Hrvatskoj je u najboljem sluaju naivan, a u najgorem nepristojan. Prvo se mora stei poverenje (to se postie izdvajanjem vremena za dokazivanje sopstvenog kredibiliteta) a kad je steeno, ono postaje temelj uspeha u zajednikom radu. Odea U Kini, poslovni ljudi nose odeu klasinih krojeva, jednobojnu u be ili smeim nijansama. U japanskoj poslovnoj kulturi tradicionalna su konzervativna, plava ili siva odela sa belom kouljom i kravatom tamne boje. Zbog potrebe izuvanja u stanovima japanskih poslovnih partnera, posete hramovima i ryokan restoranima, najee se nose cipele koje se lako skidaju i oblae tzv. mokasine. Odmerenost u oblaenju je klju za dobar imid meu Dancima. U Portugalu, oblaenje je konzervativno, i brendirana, kvalitetna odela su uvek dobrodola. panci na osnovu imida koji irite donose sud o vaim profesionalnim karakteristikama kao i socijalnom statusu. Podrazumeva se konzervativna garderoba za sastanke sa to kvalitetnijim odelom. Brendirana garderoba se ne komentarie mada e sigurno biti primeena. Poslovne ene se dre klasinog naina odevanja, ak i kad su vruine velike. Izbegava se naglaavanje enskih atributa. enstvenost se istie besprekornom garderobom i frizurom... Jo vei trud za sticanje poverenja investitori ulau u Poljskoj, zemlji na raskru istoka i zapada, koja je bila ugnjetavana tokom vekova, kojoj su pomerane granice a stanovnitvo grubo unitavano. Daleke 1264. godine krakovski princ Boleslaus Jevrejima je garantovao zatitu i slobodu. Sedam vekova kasnije 1939. godine, Jevreji su bili van zakona. Nemci su ih odvodili i ubijali u Auvicu i ostalim koncentracionim logorima. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 6,5 miliona ljudi, od toga 3 miliona Jevreja. Sa druge strane, istona Poljska je stradala pod Rusijom. Istom onom Rusijom i sa druge strane istim onim Rajhom, s kojima su potpisali pakt o nenapadanju jo 1932. i 1934. godine. Nedavna istraivanja su pokazala da su poslovne prakse koje se smatraju pravilnim i pristojnim, razliite u razliitim regijama Irce je jako teko impresionirati, jer su zbog duge istorije loih godina iza sebe izuzetno tvrdi. S druge strane, Irska je danas jedna od najprogresivnijih zemalja u EU. U Irskoj, celo drutvo je organizovano po principu prilino zatvorenih grupa koje su sastavljene od poznanika, prijatelja, roaka po principu lokal-patriotizma (kao u Srbiji). Unutar grupe, posluju jedni sa drugima, upueni su jedni na druge i kupuju i prodaju jedni drugima. Ne ire krug poslovanja i ne kupuju od drugih ukoliko to isto mogu da kupe od nekog iz svoje grupe. U ovakve krugove ulazi se teko i po preporuci. Ukoliko osoba koja eli pregovore ne iskoristi preporuku, nepovratno je potroen znaajan kontakt, jer e davalac preporuke proveriti da li se dotina osoba pozvala na njega ili ne. Sede glave U Turskoj se na pregovorima prvo sreu mlai lanovi tima. Tek ukoliko se proceni da je saradnja mogua, tek tada se moe sresti stariji ili najstariji lan u firmi. Ovaj princip se moe sresti u standardnoj firmi na Zapadu, kao i to da se u veini zapadnih kola pregovaranja preporuuje jedna seda glava u finalu. U kineskim firmama procesi donoenja odluka su jako spori jer su zastupljene izuzetno izraene hijerarhije i svaki zaposleni ima strogo definisanu ulogu. Zato na sastancima uestvuje vie kineskih partnera, jer svaki od njih ima odreene zadatke i raspolae odreenim informacijama. Emocije i ponaanje prisutnih na sastanku se odraavaju na ponaanje njihovog direktora koji donosi finalnu odluku. panija je hijerarhijsko drutvo. Samo ef ima autoritet da donosi odluke. Od potinjenih se oekuje da potuju vlast, slede nareenja i da reavaju probleme na takav nain da to ne ometa mir menadmenta. Donoenje odluka moe biti sporo. Dobro je odravati dobre odnose sa srednjim menadmentom, jer on moe indirektno da utie na donoenje odluka. Od stranaca, panci oekuju da budu osobe koje u pregovorima mogu doneti finalnu odluku, kad su ve delegirani za pregovore. I u Portugalu odluke donosi glavni rukovodilac. Veoma im je bitno s kojom i kakvom osobom rade, jer posao smatraju linom stvari. Zato e pokuati da saznaju to vie pojedinosti o osobi s kojom pregovaraju. Vole da stvaraju dugorone poslove. Mada su veoma prilagodljivi i rado e prihvatiti i neke kratkorone aranmane. Srpski obiaji Iako se na prvi pogled ini da su beogradski kafii znak preniske zaposlenosti, za mnogim su stolovima zapravo poslovni ljudi. Uobiajeno je da se sastanci odravaju van kancelarije, uz kafu ili ruak, u okruenju u kojem se ljudi mogu meusobno upoznati dok pregovaraju o poslovnoj saradnji ili raspravljaju o detaljima ugovora. Oblast Srbije i Crne Gore nikada nije bila u potpunosti integrisana u istoni blok. Preduzea su uglavnom bila u drutvenom vlasnitvu, te su njima samostalno upravljali radnici. Ova preduzea su u velikoj meri uestvovala u spoljnoj trgovini i ostvarivala vredne ugovore sa zapadnim kompanijama. Privatno preduzetnitvo je bilo dozvoljeno samo u manjoj meri, ali je tokom devedesetih godina broj privatnih kompanija znatno porastao. Kao rezultat toga, poslovni menaderi vrlo dobro poznaju filozofiju, obiaje i poslovnu praksu vezanu za trinu ekonomiju u zapadnom stilu. Uprava je obino skoncentrisana na nivou direktora koji predstavlja glavnog donosioca odluka. Poslovni odnosi u Srbiji i Crnoj Gori su zasnovani na poverenju pri emu se dosta vremena i energije ulae u izgradnju odnosa izmeu poslovnih partnera. S druge strane, poslovni ljudi iz Srbije i Crne Gore brzo uoavaju mogunosti i mogu naglo da pokrenu poslovanje u znatno brem tempu. Timski rad U Australiji, poslovni ljudi ne podnose hvalisanje za individualne poslovne uspehe, skloni su brzom odluivanju i trude se da odluke to bre sprovedu u praksi. Za manja preduzea, karakteristino je da po pravilu odluuje jedan ovek. Australijski menaderi najee vode konzervativnu poslovnu politiku, to pri odluivanju ukljuuje potovanje poznatih procedura i standarda. Izbegavaju se inovacije u svakodnevnom poslovanju, a ako se pojave, izdvaja se odreeno vreme za analizu svih njihovih aspekata. Vii menaderi ne naglaavaju svoju statusnu poziciju. Nie rangirani menaderi ne retko su ovlaeni za pregovaranje i odluivanje, to nije est sluaj u drugim dravama. U vedskoj, nema stroge hijerarhije! Top menadment preputa donoenje odluke niim nivoima. Sav naglasak je na timskom radu i kompromisu. Na sastancima jednakim po rangu, uvek postoji otvoren razgovor sa deljenjem ideja. Meu kolegama nema konkurencije, posebno nelojalne. Sve se radi timski, nagrade i kritike se upuuju celoj grupi. Pohvale pojedincima se izbegavaju, posebno javno, jer se one upuuju celom timu. Postoji visoka svest o timu i drugim ljudima oko sebe. To ne znai da je u pitanju grupna kultura, ve da se istovremeno naglaava i podstie individualna inicijativa, kao doprinos u graenju timskog reenja zadataka. Uloga efa je da informie, obezbeuje pravac posla i bude kljuni koordinator u postizanju konsenzusa u odluivanju. ef je dodirljiv, prisutan, raspoloen uvek za saradnju i reavanje zajednikih zadataka. Svaki glas se jednako rauna, bez obzira na to koji status u grupi ima svaki njen lan. Svi su upueni na zajedniko reavanje problema. izvor: Ekonomist