Preoperativna pripremaPoto se postavi dijagnoza i indikacija za operaciju postupa se preoperativnoj pripremi bolesnika. Pripremom rukovodi hirurg a sprovodi je mst. Blagovremena i struna priprema skrauje vreme, olakava operaciju kao i postoperativni period. Ona traje krae ili due vreme to zavisi od operacije i stanja bolesnika. Preprema je: 1) psihika; 2) laboratorijska; 3) klinika; 4) medikamentozna; 5) fizika (sanitarna); 6) neposredna; 7) premedikacija. 1) Psihika. Poinje sa postavljanjem indikacijama za operaciju svaki bolesnik je zabrinut za svoje zdravlje i sa strahom oekuje dan operacije. Plai se dijagnoze, bola, anestezije, ishoda operacije, kao i ivota nakon operativnog zahvata. Od trenutka prijema on upija spoljne utiske operisanih bolesnika kao i samu negu tih bolesnika. Mst svojim postupcima od momenta prijema do ulaska u operacionu salu, treba da deluje tako da bolesniku vraa psihiki mir, uliva poverenje svojom strunou, znanjem, da ga na vreme obavesti o svim postupcima pripreme i svemu to prethodi operativnom zahvatu. Mst treba bolesnika da uveri u uspean ishod operacije, da organizuje susret sa operisanim bolesnikom koji se dobro osea. Najvie panje treba da posveti pripremi dece jer su oni najosetljivije kategorije. Ukoliko se tokom operativnog zahvata predvia amputacija, odreenog dela tela (prst, potkolenica, dojka), psihika priprema je od velikog znaaja. 2) Laboratorijska. Svakom bolesniku se pre operacije uziamju laboratorijske analize u cilju sticanja uvida u zdravstveno stanje. To su: SE; KKS; biohemija (glikemija, urea, kreatinin, vreme krvarenja, vreme koagulacije); biohemijski pregled urina; obavezno se odreuje krvna grupa i interakcija. U zavisnosti od vrste oboljenja uzimaju se dodatne analize: Kod bolesnika koji krvare i gube tenost uzimamo krv za elektrolite; Kod operacije une kese i unih puteva hepatogram; Kod urolokih bolesnika obavezno urea i kreatinin, vrlo esto i protrombin. 3) Klinika. Sprovodi se kod svih bolesnika: pregled interniste; EKG; RTG plua; za decu obavezan pregled pedijatra. Dopunski dijagnostiki postupci: pregled srca i plua, dodatna ispitivanja bubrega, jetre, regualcija menstruacije, saniranje gnojnih obolenja koe. 4) Medikamentozna. Leenje nekih hroninih oboljenja koje bolesnik ima, npr: regualcija glukoze kod dijabetiara, regulacija TA kod osoba sa hipertenzijom, nadoknada krvi i

elektrolita kod velikih gubitaka, regulacija telesne teine kod gojaznih redukcinom ishrane, leenje bubrenih oboljenja srca, plua. Nema puenja 2 nedelje pre operacije. 5) Fizika. Priprema operativnog polja dan pre operacije. Vri se brijanje, kupanje, oblaenje istog linog rublja. U zavisnosti od vrste operacije vri se dodatno proiavanje creva (durkolaks) kod pripreme bolesnika sa operacijom na digestivnom traktu, lavaa creva. Ujutro ne pije, ne pue, ne jede. 6) Neposredna. Kad je bolesnik adekvatno pripremljen stavlja se na operacioni program i daje svoj pristanak za operaciju. Bolesnik se svojim potpisom izjanjava za pristanak na operaciju i potpisuje u istoriju bolesti. Za maloletna lica potpisuju roditelji. Odrauje se datum i operativni tim koji se sprovodi. Mst ujutro neposredno priprema bolesnika i podsea ga da nita ne konzumira. Proverava dokumentaciju, skida vetaku vilicu, protezu, minku, lak sa noktiju, nakit, novac ostavlja se uz revers. Bolesnik se presvlai u isto rublje i ukoliko operacija zahteva plasira se urinarni kateter ili nazogastrina sonda. Pre operacije mst proverava da li je u toku noi dolo do kijanja, kaljanja, menstruacije od ega zavisi da li e se operacioni zahvat izvoditi. Sa kompletnom dokumentacijom odlazi do operacionog bloka gde se sprovodi premedikacija. 7) Premedikacija. Ima za cilj da umiri bolesnika, sprei salivaciju, pripremi ga za anesteziju. Otvara se sigurna i.v linija, meri telesna teina jer se lekovi i anestetici doziraju prema teini. Obavezno se daje atropin koji spreava salivaciju i akutni zastoj rada srca. Pa nalogu lekara mogu se aplikovati sedativi i antibiotici. Premedikacija se daje 30min pre operacije a najjai efekat postie u prvom satu.

Postoperativna negaPoinje nagon operacije. Operativno mesto se zatiti sterilnim gazama, i anestetiar operisanog bolesnika odvozi do ok sobe. U toku transporta mora se obratiti panja ukoliko su transfuzija i infuzija ukljuene, da nesmetano teku. Ukoliko je plasiran tubus takoe voditi rauna o poloaju. Bolesnik se predaje sestri u OIN. Bolesnik se smeta u postelju u poloaju koji odgovara operaciji. Ukoliko je jo pod dejstvom anestezije poloaj je horizontalan na leima, uz kontrolu vitalnih parametara preko monitoring sistema. Postepeno se prati buenje (ne dozvolimo da se uspava jer nam daje podatke kako je), pratimo operativno polje da bi na vreme reagovali ako doe do krvarenja. Ukoliko je plasiran dren pratimo poloaj drena i oticanje saraja (ako se pojavi topla krv u veoj koliini obavestimo lekara). Ukoliko je bolesnik na vetakoj ventilaciji potrebno je pratiti parametre na aparatu, pratimo boju koe, poloaj tubusa, pomeranje grudi, povremeno aspiracija. Ukoliko bolesnik ima CVK (centralni venski kateter), radi se obrada mesta gde je uveden, pratimo vitalne parametre, bilans unete i izluene tenosti, oticanje urina. Davanjem ordinirane satne terapije, uzimanje krvnih analiza, i kod bolesnika koji su na kiseoniku uzimamo krv za gasne analize. Sve to uradimo upisujemo u ok listu koja se otvara pri dolasku bolesnika. Ukoliko je abdominalna operacija poloaj je uzdignut fovlerov. Ako je operacija grudnog koa onda je visoki fovler. Epiduralna i subduralna poloaj je leei na leima 24h. Ortopedski bolesnik je u poloaju na leima sa elevacijom povreenih ekstremiteta, kod operacije kuka stavlja se jastuk izmeu kolena. Ako je bolesnik iskrvario stavljamo ga u poloaj autotransfuzije-trendelerbugov. Ukoliko je opte stanje bolesnika dobro on se dovozi na odeljenje. Nega se i dalje nastavlja (dren, kateter, sonda) sve se prati. Prate se vitalne funkcije povremeno,

postepeno ustajanje bolesnika. Bolesniku se prati uriniranje, nakon 8h bolesnik urinira normalno. Ukoliko ne uriniraju potrebno je plasirati kateter. Kod bolesnika koji normalno unose hranu per os posle 3 dana stolica je normalna, ako je opstipacija dajemo laksativna sredstva.

Postoperativne komplikacijeDele se na: v Rane u prvih 24-48h nakon operacije, uzroci su poremeaj opteg stanja, vrsta i obim operacije, ivotna dob i ranija oboljenja. Ubrajaju se poviena tt (resorptivna), varijacije pulsa i TA, glavobolja, povraanje, akutna dilatacija eluca, paralitiki ileus, retencija urina. Ove komplikacije mogu se spreiti pravilnom negom i leenje. v Kasne javljaju se u preiodu od 5-7 dana posle operacije. Ubrajaju se: Parotitis zbog loe line higijene usne duplje. Nega: redovna toaleta usne duplje. Flebotromboza nastaje kod gojaznih osoba nakon veih opera-tivnih zahvata, zbog neaktivnosti i leanja. Znaci su bol u listu, otok nogu. Nega: aktivne i pasivne vebe, rano ustajanje iz postelje, postavljanje donjih ekstremiteta pod uglom od 10-15 stepeni (pod savijeno ebe, trougao). Terapija: po nalogu heparin. Tromboflebitis javlja se kod greaka u i.v aplikaciji, zbog oteenja krvnog suda i ne aseptinog rada. Na mestu oteenja se javlja hematom koji se sekundarno inficira. Ebmolija nastaje kada se krvni ugruak kree cirkulacijom i dospe do plua gde delimino zaepi arteriju. Manifestuje se glavoboljom, bolom, nadraajnim kaljem i krvavim ispljuvkom. Terapija: polusedei poloaj, kiseonik, analgetici, sedativi, antibiotici, antikoagulansi (po nalogu). Infarkt nastaje kada vei krvni ugruak skroz zaepi arteriju, javlja se bol u grudima, strah, nabrekle vene na vratu, cijanoza lica, obilno znojenje, ubrzan puls. Terapija: hitne mere reanimacije. Dekubitus (proleanj) nastaje zbog dugog leanja u postelji i pritiska na kou. Nega i prevencija: promena poloaja, na svaka 2h, masaa u cilju pokretanja periferne cirkulacije.