Pozoriste na Terazijama

7/30/2019 Pozoriste na Terazijama

1/27

Fakultet dramskih umetnostiMenadment i produkcija pozorita, radija i kulturePozorina produkcija

Humoristiko pozorite 1951.Beogradska komedija 1954.

Savremeno pozorite 1959.Pozorite na Terazijama 1974.

Profesor : Student :dr Dragana oli-Biljanovski Aleksandra StakoviAsistent :mr Maja Risti


2/27

Beograd, februar 2010.godine.

2


3/27

Sadraj :

1.Uvod 32. Humoristiko pozorite 4

2.1. Uprava i ansambl novonastalog Humoristikog pozorita 42.2. Prostor 42.3. Repertoar 52.4. Situacije u kojima nastavlja da deluje i problemi sa kojima se

suoava 63. Beogradska komedija 7

3.1. Stanje u pozoritu i njegov poloaj u beogradskom ivotu 83.2. Novi problemi na putu ka priznanju 9

3.2.1. Problem sa ansamblom 93.3. Novosteena popularnost i dalja sudbina Beogradskog pozorita 9

4. Savremeno pozorite 104.1. Poetak rada Savremenog pozorita 10

4.1.1. Repertoar 114.2. Ansambl 114.3. Opte prilike 12

4.3.1. Unutranji problemi 134.3.2. Unutranja reorganizacija 13

4.4. Nove prepreke 144.5. Zahtevi za odvajanje scene na Crvenom krstu i scene na

Terazijama 155. Nastanak Pozorita na Terazijama 16

5.1. Traganje za "pravim putem" 166. Pozorite na Terazijama u svojim savremenim trenucima 17

6.1. Repertoarska politika 186.2. Tehnika opremljenost 206.3. Organizaciona struktura 22

6.3.1. Umetniki sektor 226.3.2. Scensko-tehniki sektor 23

6.3.3. Opti sektor 24

7. Zakljuak 258. Lteratura 26

3


4/27

1. Uvod

Pozorite na Terazijama imalo je moda ak i najuzbudljiviju i najdinaminijuistoriju postojanja na naim prostorima. Ono je osnovano 1951. godine kaoHumoristiko pozorite stalna, repertoarska ustanova pozorine kulture, muzikog i

komedijskog anra. Od 1954. do 1959. godine zove se Beogradska komedija.Spajanjem sa Beogradskim dramskim pozoritem1959. godine dobija ime Savremenopozorite.1 Konano, u pozorinoj sezoni 1975/76 dolazi do razilaenja scena naCrvenom krstu i Terazijama pozorite dobija ime po kome je i danas prepoznatljivo naimsugraanima - Pozorite na Terazijama.

Ono predstavlja jedinstveni organizacioni model na naim prostorima. ine gaetiri ansambla : dramski, baletski, horski i orkestarski koji se neprekidno obogaujunovim, mladim, talentovanim i kolovanim umetnicima. Ovo pozorite rodilo je na samosjajne glumce, ve i sjajne pevae i baletske igrae. Ono je uvelo novi duh meu daskebeogradskih pozorita, ali i publike koja je sa eljom da se nasmeje znala gde da trai inae iskonske komiare koji su unosili radost svakom posetiocu iz due i sopstvenog

genijalnog uma, a ne iz replika koje je pisac napisao u tekstu.Zajedljivci su skloni da tvrde kako se u njemu ponovo neguje odavno potisnutisistem zvezda, a da se publici ovog pozorita nude komercijalizovani sadraji prilagoeninjihovom ukusu.

Istina je da je ono danas jedno od retkih, ako ne i jedino pozorite na naimprostorima koje poseduje vrst i konzistentan repertoar, nekada sainjen od popularnog,lakog komediografskog anra, meutim danas repertoarski ambicioznije, kao i od naekulturne javnosti sve vie vrednovano kao pozorina ustanova visokog potencijala irelevantnih umetnikih dostignua.2 Ono to je moda doprinelo konanompozicioniranju Pozorita na Terazijama kao ustanove od izuzetnog umetnikog znaaja jei dosledan imid koji je uprkos potekoama uspela da odri, te stoga i ima najverniju

publiku koja poseuje njegove predstave redovno i u zavidnom broju.Kako bismo u potpunosti sagledali uspeh i znaaj ovog eminentnog teatra,moramo sagledati njegov rad kroz sve etape njegov rada i razvoja, od Humoristikogpozorita, pa sve do njegovih slavnih savremenih dana kao Pozorita na Terazijama.

1 www.wikipedia.org2 www.beograd.org.yu

4
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1954http://sr.wikipedia.org/sr-el/1954http://sr.wikipedia.org/sr-el/1959http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/1975http://sr.wikipedia.org/sr-el/1975http://sr.wikipedia.org/sr-el/1976http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1954http://sr.wikipedia.org/sr-el/1959http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/1975http://sr.wikipedia.org/sr-el/1976http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5


5/27

2. Humoristiko pozorite

Prva ideja o predstavi zabavno - muzikog karaktera javila se u Beogradu nakonDrugog svetskog rata tek 1949. godine, i to sa zadatkom mladog Isaka Amara, kasnijeumetnikog direktora Beogradske komedije i upravnika Savremenog pozorita, da

organizuje i pripremi revijsku predstavu. Istu je reirao Jozo Laureni prvakJugoslovenskog dramskog pozorita koje je imalo primat na beogradskim scenama togavremena. Prvi put reirano je delo sa tada vodeim komiarima, baletskim igraima,muziarima i likovnim umetnicima. Daske sale Beogradskog dramskog pozorita bile supolaznica jednog novog pozorita koje je izvor nastalo u revijalnoj predstavi koja jesampo tokom 1949. godine izvedena osamnaest puta, uz fantastian prijem kod publike.

Jesen 1950. godine obeleeno je novinom jer je pozorini ivot Beograda dobiojo jednu scenu, scenu Humoristikog pozorita.

2.1. Uprava i ansambl novonastalog Humoristikog pozorita

Smatra se da je osnivanje ovog pozorita znatno pomogao tadanji Ministarkulture Srbije Mita Miljkovi.Prvi upravnik ovog pozorita bio je Duan Kosti, ali je iz savremenog ugla

posmatrano glavni producent i pokreta celokupne ideje bio Radivoje Lola uki.Delatnost, esto nazivanog Lole ukia se kretala u sastavljanju duha i forme

pozorita. Preko okupljanja ansambla glumaca, pevaa, baletskih igraa i muziara, doformiranja programa, reavanja tehnikih i drugih mogunosti i reavanja svih moguihproblema na koje se moglo naii pri stvaranju pozorita izarazito sloene strukture.Najpre je gospodin uki, iz milote zvani Lola bio umetniki direktor, ali zapravo bio jedua mladog tek roenog Humoristikog pozorita.

2.2. Prostor

Uslov Lole ukia bio je da sala bude na Terazijama. Rekao je: "Humoristiko, ilibulevarsko pozorite, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde etaju beskunici ibesprijateljnici, gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smeno ubijanjesamoe."3

Njegovi prvi lanovi, tj. oni uz pomo kojih je ovo pozorite i zaivelo, bili supuni entuzijazma. Vlast je bila naklonjena njegovom osnivanju ali to nije bilo dovoljno.Pozorite je smeteno u improvizovane uslove, u jednoj od sala bioskopa "Beograd".

Uslov je bio da se probe zavre do pola jedan, a postavljanje dekora nije moglopoeti pre pola sedam uvee. Ipak, nasuprot obeanjima pozorite je u ovim surovimuslovima opstalo gotovo najvei deo svoga postojanja.

Pozornica je bila plitka. Liena najosnovnijih tehnikih mogunosti. Odscenografije mogla se izvesti samo slikana pozadina i poneki element ili pomina kulisa.Tek toliko da se naznai u kom se ambijentu odigrava predstava. Uslovi su bili tehnikinepodnoljivi.

Kasnije je privremeno preseljeno u Dom kulture "Vuk Karadi", u kom jedelovalo u istim nepovoljnim uslovima. Situacija se menja onda kada napokon prelazi u

3Pozorite na Terazijama, Beograd: Pozorite na Terazijama, 2005. godine, str. 7.

5


6/27

sopstvenu, eljno oekivano, renoviranu salu na Terazijama, koja je bila prilagoenazahtevima repertoara, ali pod nazivom Beogradska komedija.

2.3. Repertoar

Pozorite je od samog poetka sadralo muziku komponentu koja je bila prilinonaglaena. Dodue prva premijera odigrana je 1. marta 1951. godine i to je bila izvoenjeNuieve komedije "Dr". U duhu Nuia je ovo pozorite zapoelo svoje stvaranje. Noipak druga premijera bila je i prva muzika predstava, odigrana 21. marta 1951. godine.Za to vreme ovaj poduhvat bio je i vie nego ambiciozna elja da se napravi muziko-humoristina revija u kojoj su se predstavili svi postojei ansambli Humoristikogpozorita. Ideju je pokrenula i realizovala grupa mladih autora pod nazivom "Doitesutra". Ova revija predstavljala je model u kome je trebalo da se kreu programski okviriprema zamisli Lola ukia.

Nakon toga se ipak muziki repertoar okrenuo opereti4, koja e se dugo zadratina repertoaru.

Prvobitna dela je pratila popularnost, to se tada postavlja kao jedan od najbitnijihkriterijuma. Operete su mogli da izvedu i glumci koji su bili muzikalniji i raspevanijipoput Ljubie Baia te nije bilo razloga unajmljivati kolovane pevae i time razbacivatinovac, ve je iskorien postojei kadar. Dirigent scene na Terazijama u prvom periodubio je Milorad Miler, koji je i obradio prve operete koje su izvoene bez imenakompozitora zbog autorskih prava, kako se pretpostavlja. Prva opereta bila je "Kod belogkonja" Ralfa Benackog. Najbitnije je bilo zasmejati publiku i roditi alu dok se nijemnogo vodilo rauna o tome da svaki geg ili postupak treba biti opravdan. Prvu sezonuobeleile su humoristine revije i komedije.

No, ipak se svi u pozoritu stremili za neim spektakularnijim i popularnijim.U ovo vreme komedija je bila anr bez kog se nije moglo, ali koji istovremeno

nije bio ni mnogo uvaavan, jer nisu u njima mogle da se obrade teme kojima se bavilodrutvo tog vremena. S druge strane posleratno humoristiko iskustvo bilo je vrloskromno. Mlado pozorite se oslonilo na glumako iskustvo, nau pozorinu tradiciju ireprtoar koji je kod tada pozorino neobrazovane i naivne publike bio ve proverenouspean.

Humoristiko pozorite je u drugu sezonu ulo sa vie ambicija kako bi publikajo vie prihvatila njihov repertoar. Druga odigrana opereta bila je "Vaar devojaka"Viktora Jakobija. Nakon ova dva izvoenja usudili su se da isprobaju delo koje pripadaklasinom operetskom repertoaru "Mamzel Nitu" Florimona Evea u reiji DejanaDubajia5 sa enom Margitom. Oni su ve u meuratnom periodu u Zagrebu usavrilioperetski zanat. Glavne pevake uloge poneo je Duan Popovi6. Domai deo repertoaraoslanjao se pre svega na dela Branislava Nuia, postavivi "Protekciju", ali i "Dorolskaposla" ia Ilije Stanojevia, u reiji Duana Antonijevia, sa kojom je pozorite beleilopune sale i uspeh pred publikom. Jedini savremeni tekst bio je Lole ukia "Zlatnimajdan".

Situacija je bila takva da se samo veliki broj premijera ovog pozorita, smatralo

4Opereta (ital. operetta) mala opera, obino aljive sadrine, u kojoj se i peva i govori5 Istaknut glumac Jugoslovenskog dramskog pozorita6 Prvak beogradske Opere i bariton sa internacionalnom karijerom

6


7/27

uspehom istog. Od tako mladog pozorita vie se nije ni oekivalo u tadanjem drutvu.Ansambl je postepeno prolazio kroz navikavanje na publiku i igranja na plitkoj sceni.

Ubrzo se meu lanovima ovog pozorita javlja ideja za stvaranjem pravihopereta u kojima bi uestvovali gotovo svi lanovi ansambla, umesto komada sapevanjem i igranjem. Meutim dilema je bila da li e za operetski repertoar nai

opravdanje u svojoj sredini. Prva premijera izvedena je 1953. godine, i to je bio komad"Mamzel Nitu" u reiji Dejana i Margit Dubaji. Ovaj dogaaj zabeleen je kao izuzetnoznaajan jer je prvi put posle rata odigrana kompletna operetska predstava. Ova premijeraje iscrpela pozorite u znatnoj meri, tako da je do kraja sezone odigrano samo jo jednodelo "Bibliotekar" Mozera u reiji Lole ukia.

Ova predstava izmeu ostalog je i obeleila itavu pozorinu sezonu u Beogradu,jer je na begradskoj sceni izvedena prva opereta.

Ova godina znaajna je i po tome to je Lola uki iz Zagreba doveo eljkuRajner i okicu Milakovia. eljka je bila i prva prava primadona ovog pozorita.Svojim glasovnim mogunostima i fizikom pojavom vladala je vie od dadeset i petgodina ovom scenom.

Meutim, ono to je i dalje bilo uoljivo je nedostatak rediteljskih koncepata toje bio rezultat stalne tenje da svaki put izazovu efekat i naprave spektakl. Reije upravom smislu te rei nije ni bilo, najvie se polagalo na efekte, karikaturu, masku idonekle kostim.

2.4. Situacije u kojima nastavlja da deluje i problemi sa kojima se suoava

U beogradskom pozorinom ivotu svako je pretendovao da zauzme posebnomesto. Meutim svi ansambli su se po pitanju repertoara kretali u gotovo slinimokvirima. Smatralo se da se u ovom pozoritu nataloilo prilino starog, provincijskog,maniriziranog i povrnog izraza koji je uveliko bio ukljonjen sa drugih pozorinih scena.Meutim tehnika situacija, skuen prostor bioskopske sale "Beograd" u kom su igraliuvek na proscenijumu, spreavala je bogatije opremanje njihovih predstava.

Poseban problem je bio komplementiranje operskih predstava jer je bilo potrebnouskladiti operski i baletski ansambl, hor, soliste, orkestar i glumaki ansambl. Ovajansambl trebao je da nasatavi tradiciju beogradske predratne operete ali i izgradespecifian komediografski izraz otvore se prema revijama, i mjuziklima. U ovakvimuslovima bilo je teko ostvariti cilj igrati to kompletnije predstave i privui novupubliku. U to vreme mnogi pozorini ljudi shvataju da ovo pozorite mora biti"neprekidno izvorite smeha"7. Te tako u samom igrakom smislu situacije se oputaju,glumci likove prilagoavaju sebi, u sopstvenim interpretacijama i smehu pronalazi senova misao. Oslobodili su se mizanscena i psiholokih karakteristika, to je u prvo vremebilo dovoljno za uspeh.

Ovo pozorite igralo je pred punom salom zato to je publika bila eljna smeha, irazonode i znali su gde to mogu da dobiju. Meutim mana je bila u tome to su zaradsmeha pravljene i vrlo bezvredne komedije. Meutim koliko god dobro uraene,predstave su nailazile na otpor kod kritike te je uspeh pozorita smatran relevantnim. Ovo

7Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji 1944-1986, Institut za pozorite, film, radio i TV, Beograd, 1990.godine, str. 133

7


8/27

pozorite je nametalo svoj ukus publici, a pri tom se nije mnogo obaziralo na estetskesudove. Postavljeni su "Optinsko dete", "Dovitljiva devojka", i mnoge druge.

Humoristiko pozorite nije gajilo iluzije da postane najvee pozorite, niti da setakmii sa drugima, ve da se kroz svoj repertoar afirmiu i izgrade kao vrsni komiari.Godine 1954. u pozoritu je dolo do izvesnih promena. Za novog umetnikog direktora

je postavljen Isak Amar koji je do tada bio upravnik Narodnog pozorita u Niu. Rediteljdr Marko Fotez iz Beogradskog dramskog pozorita prelazi u Humoristiko pozorite.Umetniko vee steklo je vee kompetencije. Svi su eleli da neguju plemeniti humor,samo je bilo vano koji je to prabi nain?

U ovom periodu predstavljena je "srebrna" beka opereta koja je u XX veku bilanajzastupljenija zbog pristupanosti irokoj publici i manjih zahteva za tehnike iglasovne mogunosti. Tako je za pozorite bilo znaajno izvoenje "Male Florami" IveTijardovia, koja je doivela kontinuitet od 120 izvoenja. Popularne su bile i "Tridevojice", itd. U ovim operama briljiraju eljka Rajner, Danica Mastilovi, AleksandarMandi i drugi. Predstava "Vesela udovica" godinama je punila salu na Terazijama.Raspravljalo se o tome da li je opereta potrebna pozoritu kod nas. smatralo se da ona kod

nas predstavlja neto strano, i da ima tetno dejstvo na ukus publike.Lola oki stvorio je model u kom se proimao ansambl i izraajne fakture poputgovornih, pevanih i plesnih, postavljajui muziko-scenska dela i muziko-dramaturkeobrade komedija to je i obeleilo prvi period rada na sceni na Terazijama, ali se istojavljalo i u kasnijim predstavama.

Sam je reirao u osvom stilu vodvilj Brendona Tomasa "arlijeva Tetka"8

stvorivi reviju izraza pod naslovom "Maskarada".Pozorini ivot u ovom periodu bio je u granicam punog kontinuiteta. Oko svake

scene se oseao pritisak da zadri svoje posebno mesto u itavom okruenju.

3. Beogradska komedija

Pozorite se stalno trudilo da u njemu budu to talentovaniji, glumci, pevai ibaletski igrai. eleli su da uine zaokret kako bi se mogli meriti sa drugim ansamblima.Znali su da se ne smeju ponavljati kako ne bi dolo do odliva publike. Smatrano je dapredstave moraju "puniti salu", da publici treba dati smeh, ali i da se njima mora bogatitipozorini ivot. To vodi tome da se izotravaju umetniki kriterijumi.

Sezona 1954./1955. godine bila je u znaku desetogodinjice od osloboenjaBeograda i devedesetogodinjice od roenja Branislava Nuia. Odlueno je da se timpovodom organizuje prosla koja e trajati od 11. do 17. oktobra kao nedelja najboljihostavrenja ovog teatra.

Tada pozorite menja naslov i poinje da deluje kao BEOGRADSKAKOMEDIJA. Kako je pozorite je poelo sa radom izvoenjem Nuievog dela "Dr" jo1951. godine, i novo razdoblje bilo je u znaku njega, to i opravdava novi naziv pozorita.

8 Jedan od najpopularnijih i najigranijih komada svetskog repertoara, koji je igran od strane amterskihdruina do dvora

8


9/27

Prva premijera bila je "Mister Dolar", u reiji Marka Foteza. I dalje se izvodilo u salibioskopa "Beograd", a ubrzo u novom prostoru sceni na Terazijama.

Nova repertoarska politika teila je tome da se izbegne postavljanje beko-petenskih opera.

Skloni su bili adaptacijama, aranmanima i forsiranjem dela koja su bila blia

mjuziklu. Polako se forsira revijski spektakl a ohrabrujua je bila i sama injenoca da jepozorite uspelo da na tako malom prostoru izvede tako obimne spektakle, u kome supostizali harmoninost i uigranost, mada ne i stil, poput "Klivije" koju je adaptiraookica Milakovi. Jedino domae delo bilo je "Nasledstvo" Miodraga urevia u reijiMiroslava Mitrovia. Falilo je samo jo jedno delo, i to Molijera. Odabran je "Gospodinde Pursonjak" kao tipina komedija-balet.

3.1. Stanje u pozoritu i njegov poloaj u beogradskom ivotu

U Beogradskoj komediji dolo je do toga da su zbog uspeha precenili svoje snage,i poeli da veruju da su u stanju da izvedu dela prefinjenija i sa vie stila.

Pozorite je postajalo sve popularnije, i teilo sve viem umetnikom izrazu, imaoje svoju stalnu publiku, a i nivo predstava je postepeno bio u usponu. Ono to je ovopozorite inilo toliko popularmim i neobinim jesu mladi komiari, izrazitog talenta iosobenih boja kojih nije bilo u drugim pozoritima. Oni su glumili sa superiornomlakoom, vie su vodili rauna o svom oseanju za humor, ee su se preputalisopstvenom temperamentu, i estradnom kontaktu sa publikom, nego to su vodili raunao piscima i tekstovima. Za njih je tekst bio osnova koju su morali da nadograuju,. Svakapredstava obilovala je duhovitou i glumakom sveinom. To je inilo da predstaveovog pozorita mogu da se mere sa predstavama uglednijih pozornica. To je govorilo onaporu i istrajnosti ovog ansambla, koje je delovalo u potpuno neprimernim uslovima zastvaranje ovog specifinog anra.

Da su imali bolje uslove rada sigurno bi i njihova pozicija bila mnogo bolja ubeogradskom pozorinom ivotu. Meutim razni tehniki uslovi su spreili taj uspeh. Uprvom redu bio je to nedostatak mesta za sve one koji su eleli da prisustvuju izvoenjupopularnih tekstova.

Entuzijazam je nadvladao velike tekoe, mladi reditelji se nisu lako odluivali zarad na ovoj sceni jer im komedije nisu imponovale, a daleko su svi bili zaneti matanju darade u Jugoslovenskom draskom pozoritu koje je tada imalo apsolutnu dominaciju, iliBeogradskom dramskom pozoritu.

Problem Beogradske komedije bio je u tome to nije imala dovoljno stalnihreditelja, pedagoda reditelja, a ni drugog strunog osoblja, poput dramaturga koji sutrebali da vode rauna o repertoaru, prate ta se zbiva u svetu i privlae domae pisce.

U odnosu na ostala pozorita Beogradska komedija je morala da dokazuje da jeopereta potrebna i to je bio stimulans za ivlju realizaciju ostalih projekata. Po pitanjukomedije dolo je do stabilizovanja nivoa samog izraza.

9


10/27

3.2. Novi problemi na putu ka priznanju

Beogradska komedija imala je teak poloaj. I dalje ju je muio problem koji jepostojao i unuad nekoliko godina. Problem sa repertoarom koji je bio uslovljen time tonije moglo da privue reditelje iz drugih ansambala ili sredina. Umorile su ga prethodne

naporne sezone, usmerene ka tome da se osvoji i zadri novi talas publike. Taj put pratioje mnogo samoodricanja u postizanju kompromisa. Zato se smatralo da je neophodnostvoriti novi put u kome e situacija biti neto drugaija.

3.2.1. Problem sa ansamblom

Meutim ansambl se suoio sa problemima. Jedan deo ansambla inili su izuzetnikomiari, ali drugi deo su inili izvoai koji su rutinski "odraivali" svoje uloge. Nije seuspelo sa eljom da se okupi grupa reditelja, niti da se ambicioznije formulie umetnikapolitika. "Pritiskivala ga je rutina, osrednjost, estradna sigurnost glavnih glumaca,abloniziranost postavki i velika heterogenest u samom izrazu. Savet je uspehe pozorita

smatrao prolaznim, a cilj im je bio da osmisle zanimljiviji i raznovrsniji repertoar iprivue vie mladih i srednjih umetnika mlae generacije u anti za afirmaciju pozorineumetnosti.9 Trebalo je umetniki osmisliti aktivnost ansambla i jasnije istai ideale iciljeve u domenu umetnikog delovanja koji se po svaku cenu moraju ostvariti. Javnost jepodravala ovakve zamisli jer se smatralo da "popularnost terazijske pozornice valjaiskoristiti za afirmaciju pozorine umetnosti."10

3.3. Novosteena popularnost i dalja sudbina Beogradskog pozorita

Popularsnost mladih komiara se neverovatnom brzinom irila te se smatralo da jeto najvei komediografski ansambl u zemlji. Pozorite je esto gostovalo i ilo na turnejeto je potvrivalo veliko interesovanje. Napokon se oko ovog pozorita okupilo vieistaknutih teatrologa, prevodilaca i reditelja da pomognu stvaralaka htenja i zamisli.Dominantnu ulogu imao je Josip Kulundi. Program ovog pozorita bio je izrazitoatraktivan, te je uprava uspeli da ugovori angamane sa Brankom Veselinoviem, PavlomBagatineviem, Markom Marinkoviem, Mirjanom Kodi, itd.

Ovo pozorite je bez obzira na sve uspehe i napore, pratila zla sudbina. Bez obzirana popularnost komediji se nije pridavao znaaj koliko izvoenju dramskih tekstova udrugim pozoritima. Kritika je ak vodvilje na drugim scenama cenili vie nego naterazijama- zbog postojanja predrasuda da je sve to se nalazi na tpoj sceni podreenosamo zadovoljenju publike, a ne ispunjavanju umetnikih ambicija.Najuspenije komedije bile su "Provodadike", "Vlast", "Rasipnici", a najznaajnijaopereta "Zlatna dolina". Najizvanrednije uloge kritika i publika zabeleila je kao najboljeokice Milakovia, Ljubomira Didia, Milana Srdoa, Mirjane Kodi, ie Stojanovia,Gordane Kovaevi, Duana-Krcuna orevia i Mie Tatia. Ansambl je postao zreo ifleksibilan prema najroznovrsnijem reprtoaru te su se pred njim otvrale nove mogunosti.

Takoe je izvedena i Drieva komedija "Mande", povodom 450 godinjiceMarina Dria. Povodom sveanog trenutka u foajeu pozorita postavljena je bista9Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji 1944-1986, Institut za pozorite, film, radio i TV, Beograd, 1990.godine, str. 22010Ibid

10


11/27

dubrovakog komediografa. ansambl belei uspon ali se ne zna ta e se dogoditi ubudunosti. Smatralo se da je kolektiv spreman za sloenije repertoarske zahteve, i da seunutar ovog specifinog anra moe eksperimentisati, bez rizika od nerazumevanjapublike i da se sme uiniti zahtav ka bogatijem, savremenijem i manje konvencionalnomizrazu. Smtralo se da umetnika direkcija treba da prui vie anse mlaim rediteljima.

4. Savremeno pozorite

Prethodna deavanja ubrzala su rasprave o fuziji Beogradske komedije iBeogradskog dramskog pozorita. Sve vie se prialo o onome za ta su mnogi trailiodgovore jer nisu pronalazili razloge za spajanje ova dva pozorita. I to ona dva kojanikada nisu pokazivala potrebu za saradnjom, razmenom iskustva, dopunjavanjemprograma ili zdruenih aktivnosti u domenu tehnike i organizacije.

ak su i njihovi problemi bili razliiti.U trenutku kada je Beogradska komedijaimala problem nedostataka mesta za sve posetioce, Beogradsko dramsko pozorite se

suoavalo sa problemom osipanja publike.Ova ideja bila je prvenstveno elja uskog kruga iz Beogradskog dramskogpozorita koja je mislila da e time reiti svoje probleme. Ovo nije bilo osnovano jer sudobre predstave i dalje publiku privlaile, ali su se pozorine prilike u Beogradu izmenile.Beogradsko dramsko pozorite je uvek imalo znaajan uticaj te se ovoj ideji izalo ususret.Fuzija ove dve scene izvrena je tokom leta 1959. godine i tada poinje da delujeSavremeno pozorite sa dve scene: na Crvenom krstu i Terazijama, umesto nekadaBeogradskog dramskog pozorita i Beogradske komedije. Na elu scene na Crvenomkrstu ostao je upravnik BDP-a Predrag Dinulovi, dok je na elo terazijske scene dolaSoja Jovanovi. Ova fuzija je prola prilino ravnoduno jer su svi znali da je to uinjenovan njihove volje

4.1. Poetak rada Savremenog pozorita

Novostvoreno Savremeno pozorite je poelo na vreme iako je oformljeno krajemleta i poetkom jeseni iste godine. Prva premijera bila je ve u oktobru. Smatralo se da esvaka scena da zadri svoja dosadanja opredeljenja. Bilo je predvieno da glumci igrajui na Crvenom Krstu i na Terazijama. Zavisno od afiniteta, i od projekata za koje se odluezajedno. Jasna tendencija je bila da se muzika scena pretvori, i to to pre u muziko-revijalno pozorite. Ova reforma je uputila ka modernoj zapadno-evropskoj muzikojkomediji. Takve su reije "Laku no", "Slatka Irma" francuskog para Brefor-Mono.Ovom anru pripada i "Ljubav na Italijanski nain" na muziku Rena Raela. Tada jepokuano da se stvori muzika revija u kojoj je balet u prvom planu, poput "Nevienekomedije" Vase Popovia. Za to je trebalo angaovati zabavni orkestar, vie popularnihpevaa, da bi se brzo dobila to vernija predstava mjuzikla.

elja je bila da pozorite radi u materijalno sigurnijim uslovima, sa veimizborom glumaca uz vee interesovanje publike. Raunalo se na popularnost komiarapozorita na Terazijama, i na to da e ovako spojeni ansambl moi da iznese sve zamisliukoliko ih umetniko vostvo bude usmerilo pravim putem.

11


12/27

4.1.1. Repertoar

Repertoar je sainjen od preuzetih projekata koji su jo ranije pripremljeni.

Premijera na sceni na Crvenom Krstu bio je "Konak" Miloa Crnjanskog u reijiPredraga Dinulovia, a na terazijskoj sceni "Romanov i ulijeta" Petra Ustinova u reijiAleksandra Ognjanovia jednog od najznaajnijeg reditelja budueg perioda.

U itavom periodu scena na Terazijama bila je u zabuni i nije bila sigurna kojimputem treba ii. Najinteresantnije predstave prve sezone bile su: "udna meuigra" i"Romanov i ulijeta".

Zabeleeni su glumaki uspesi: Radeta Markovia, Duana Krcuna orevia,Mirjane Kodi, okice Milakovia, Bosiljke Boci, Miodraga Popovia, uzeStojiljkovia itd. Imena koja uglavnom prepoznajemo iz Beogradske komedije.

Vlastimir Djuza Stojiljkovi

4.2. Ansambl

U ansamblu se osealo previranje, razliitosti u rediteljskim shvatanjima. eljeniscenski dometi zbog razliitosti nisu mogli zajednikim snagama da se ostvare. Nakonzavrene prve sezone pozorite je zadovoljno iznosilo podatke o svom uspehu. Naterazijskoj sceni se oseala malaksalost, dezorijentacija, i svakako nije dolo do usponamuzike scene. Za vreme ovog teatra radilo se na modernizovanju operete i stvaranjusavremenog muzikog spektakla. Meutim kao dokaz da ova dva ansambla ne mogu

funkcionisati zajedno, jer ne mogu pronai zajednike motive jeste venac sa trakama nakojima je pisalo " Pokojnom Beogradskom dramskom pozoritu, oaloeni glumci."11, akoji je postavljen ispred zgrade na Crvenom krstu. Dolo je do javne polemike PredragaDinulovia i Minje Dedia- reditelja, kada je postavljeno pitanje "Kako treba da se radi?".Dedi je zajedno sa glumcima Oliverom i Radetom Markoviem, MihajlomViktoroviem, Miom Tomiem, i Vojom Miriem napustio pozorite. Sa muzikom

11Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji 1944-1986, Institut za pozorite, film, radio i TV, Beograd, 1990.godine, str. 318

12


13/27

scenom na Terazijama pravljeno je mnogo planova, a osnovno pitanje je bilo kakoansambl odvojiti od tradicije operete i izvoenja klasinih dela. Smatralo se da trebapripremiti pozorite tako da vie bude okrenuto ka estradi i revijalnom predstavljanjulakih i zabavnih sadraja od ega je pozorite godinama pokuavalo da se otrgne. Zadirektora je postavljen Vojislav Kosti, kao programska predstava trebalo je da se izvede

"Neviena predstava" Vase Popovia. Za ovu priliku angaovani su i balet i dva orkestra(dez i zabavni).Meutim, ono to je pozitivna strana novonastalog ansambla je njegov vidno

poboljan rad iz ega se primeuje izuzetna dsiciplina i napor ka elji za opstankom. To jeprobudilo njihovo samopouzadanje mislei da e moi da izvre unutranjurekonstrukciju teatra, te je dovelo do toga da se nekada olako prelazilo preko nekihzabluda. Jer se odjednom od ovog pozorita oekivala svaka vrsta jasnoe.

4.3. Opte prilike

Savremeno pozorite je forsiralo veliki broj premijera. Njihovo ubeenje sekretalo u pravcu da e sa to veim brojem premijera doi do znaajnijih umetnikihostvarenja. Rediteljska ostvarenja teila su ka tome da budu inovativna i nadasvekreativna i prikau neto do tada nevieno. Meutim u mnogo emu pokazivala su netove vieno i doivljeno. U tom smislu je i sama repertoarska poitika bila labilna, sa punolutanja i improvizacija. elelo je da se privue publika razliitih afiniteta i da se na svakojod pozornica za svakoga po neto.

U to vreme reira Milenko Marii i jedan od njegovih potpunijih uspeha, a ijedna od najboljih predstava tada, jeste "ovek, ivotinja i vrlina" Luiija Pirandela. Ovapredstava prikazana je 16.januara 1961. godine. Ovo dramsko delo, pripada anru farse.Meutim ne ismeva do karikaturalnosti ljudske karaktere ve je rediteljska ruka ovogaputa pronala jednostavan nain da dopre do unutranjih, esto nesvesnih reakcija kojeoblikuju ljudske karaktere dajui im odreenu formu. U sklad je dovedeno ono istinito ilano. Sa puno stila, nadahnua, a pre svega harmoninog sklada i meusobne sintezerediteljskih elja i glumakih mogunosti.

Tada je zapameno fanscinantno izvoenje Ljiljane Krsti, Mirjane Kodi,Olivere Markovi, Tanje Lukjanovr, Dare aleni, Ksenije Jovanovi, MiodragaPetrovia kalje, Predraga lakovia. uze Stojiljkovia.

Sve ovo dovelo je do toga da se o umetnikim dometima i izrazu Savremenogpozorita sve vie raspravlja.

Savremeno pozoriste, na sceni na Crvenom krstu izvodi delo "Atubiografije"Branislava Nuia u reiji Aleksandra Glovackog. Odma potom izveden je "Uje" takoeNuievo delo u reiji Aleksandra Ognjanovia, 16. februar 1692. godine. Scenografija ikostim bilo je delo Vladislava Laickog. Ovim scenskim fantazijama, i drutvenimsatirama dominirale su enske udi to je pokrenulo mnoge enske likove da zablistaju usvojim ulogama. Tanju Lukjanovu kao gospou Arsiku, Nedu Brgi Ognjanovi kaoSpasiku i Olgu Ivanovi kao Laziku. Vrlo veto stilizovana predstava dala je glumcimatakvu slobodu da vrlo prefinjeno predoe drutu mnogobrojne dosetke, i "pokau kakodrutvo moe da se izvitoperi kad mehaniki kopira tui uticaj." "Doivljaje VukaBubala" Branka opia reirala je Soja Jovanovi. Ona je u svom delu uspela da zadri

13


14/27

rustinost, naivnost u izrazu, i stvori prostor za satirine dosetke i autentine ljudskereakcije. Najvie sonosti u igri koja se raala izmeu groteske i realizma pruila je igrakalje, Dragutina Dobrianina, i Tome Kuruzovia.

4.3.1. Unutranji problemi

Ovo je vreme kada unutranja struktura pozorita drhti pred naletom i gomilanjembrojnih problema koji su ga potresali, iako je ono naizgled pokuavalo da ouva toprividno jedinstvo. Sukobili su se oko koncepcije repertoara, izraza i unutranjeorganizacije. Jedan broj glumaca je napustio ovo pozorite, a drugi su bili nezadovoljnirukovoenjem. Smatrali su da je nivo predstava esto ispod oekivanog i da se ne znakuda vodi postojanje ovog pozorita. Uprava pozorita se trudila da onemogui svakiotpor i da se i sama lii saradnje svih onih koji nisu istomiljenici to je produbilo krizu ukojoj je i samo drutvo trebalo da intervenie. Sledile su ostavke kao i samog PredragaDinulovia, te je rukovodstvo preuzeo Aleksandar Bakoevi. Izvrena je selekcijakadrova, angaovanje novih umetnika, sa ciljem da se stvori neka vrsta zabavnog teatra.

Program se svodio na nizak nivo. Sve ovo izazvalo je proteste lanova, ali i publike.Dolo je do nagolog menjanja programske orijentacije. Savremeno pozorite teidokazivanju jer su u periodu od 1961. do 1962. uraene znaajne promene urepertoarskoj orijentaciji. Dogovoreno je da na sceni na Crvenom krstu treba postavljatiliterarno ambiciozni dramski repertoar, a na terazijskoj sceni prireivati dobre komedije,satirine i muzike revijalne porgrame.

4.3.2. Unutranja reorganizacija

U Unutranjoj organizaciji izvrene su promene, smenjeni su lanovi ansambla uhoru i orkestru, da bi se postigla vea mobilnost na sceni, i iskoristile snage na kojimapoiva repertoar. U pozoritu se izdvajaju Zoran Radmilovi, Mia Tati, DragutinDobrianin itd. Rediteljska kriza u pozoritu bila je isuvie duboka, a publika je izgubilastrpljenje da gleda konvencionalne i bezline predstave. Krajem 1964. godine za novogupravnika postavljen je Pavao Broz, pozorini kritiar i urednik asopisa"Socijalizam". Uovo vreme izuzetno je teko sastaviti repertoar jer se sve vie gube razlike izmeuNarodnog, Jugoslovenskog dramskog i Savremenog pozorita. Glumaki ansambl je biospreman na napor da rade na angavanijem izrazu.

U Savremenom pozoritu su se svi trudili da odgovore na pitanja kako biti istinskisavremen u izrazu. Prvi pokuaj bio je u sezoni 3. oktobra 1965. godine kada je reiserAleksandar Ognjanovi postavio delo amerikog pisca Demsa Boldvina na scenu u kojojje predstavljena opora stvarnost i slika rasnih odnosa, pod nazivom "Tugovanka zagospodina arlija". Ognjanovi je uinio veliki napor da na to ne gleda kao prolazno itrenutno. Kroz nju se istie tenja za prevednijim ivotom.

Sledio je niz dela koja nisu ostvila dubljeg traga, "Hiljadu kamiona" SlobodanaStojanovia i "Zaveta" Alfreda Dijaza Gomeza. Glumaki trud nije ostavio potpunerezultate, naroito u komedijama na terazijskoj sceni jer su neke od ovih predstava posvom kvalitetu predstavljale ak i korak nazad. Te je u to vreme postojala veazainteresovanost za operske spektakle "Vesela udovica", "Oklahoma" Rodersa i

14


15/27

Hamestajna u kojima se se proslavile eljka Rajner, Draga Starac, Dragana Lakovi,Vesna Predojevi zajedno sa baletskim ansamblom. Ova predstava je bila prelomna takai prvi veliki ameriki mjuzikl na terazijskom repertoaru. Ona je sama, onda kada jepremijerno izvedena 1943. godine, oznaila poetak modernog mjuzikla. Ova predstavaje doekana jednoglasnom podrkom i muzike i pozorine kritike.

U savremenom pozoritu odluili su da prednost daju domaoj drami, a uz toeleli su da privuku to vei broj gledalaca. U tome je odlueno da se osnuje -akascena- na kojoj bi se izvodila dela kolskih pisaca, kako su nazivani.

4.4. Nove prepreke

Prilike u kojima je radilo nisu bile dobre i pozorite je samo pokualo da se izvueiz krize. Glumci su igrali na obe scene.

Savremeno pozorite suoavalo se sa problemima poput loe organizacije,odsustva vrstih umetnikih kriterijuma, kao i podvojenosti glumakog ansambla.

To se naravno odraavalo i na stvaralaki rad. Dovelo je do toga da su se gotovo

svi nostalgino priseali Beogradske komedije. Ipak nala se nova snaga da se istraje, iosmiljen je nov repertoar. Nova sezona najavljena je komadom Artura Milera "Sluaj uViiju". Predstavljeno je delo Frank Gilroj "Ko e da spase oraa". No, ipak punu panjuizazvalo je satirino delo Nikola Erdmana "Mandat" u reiji Aleksandra Ognjanovia.Ovo delo je predstavljalo osveenje, neobino, ali aktuelno i znaajno po tome tonaznauje kulturu svoga vremena i prostora. Aleksandar je sa ovim delom uvideomogunost da oformi nadahnut organizam, i prostor za sebe ali i za sam ansambl,.Nadeda Petrovna u ulozi udovice pokazala se i vie nego veto, kao i neizostavnaMirjana Kodi i drugi. I dalje su se postavljali i domai tekstovi Mome Kapora"Pasijans", "Smrtonosna motoristika" Aleksandra Popovia i Miodraga Ilia "Pred slepimzidom". "Levo od savesti" ike ivulovica Serafima i "Bog je umro uzalud" RadivojaLole ukia. Predstave su bile uglavnom osrednje, u kojima su upeatljivi ostalinezaboravni Miodrag Petrovi kalja, Zoran Radmilovi, uza Stojiljkovi, NedaOgnjanovi, Bosiljka Boci i Mia Tati. Postavljeno je i nekoliko opera "Pariski ivot",aka Ofenbaha i "Kraljica ardaa" Emerika Kalmana u kojima su briljirale eljkaRajner, Dragan Lakovi i Vesna Predojevi.

Uprava pozorita smatrala je da e veim brojem premijera poveati znaajpozorita i moda proriti krug ljudi koji su inili publiku.

Savremeno pozorite je postepeno gubilo hod sa vremenom i nedostajalo mu jeentuzijazma. Nije vie teilo neostvarljivim planovima, ali ni ostvarenju mogueg te supredstave postajale vrlo skromne. Meutim, postojao je strah da publika potpuno neizgubi poverenje te se postavllja Sremeva "Ivkova slava" kao komercijalno tradicionalnodelo koje e privui publiku i uiniti da oseti ar pozorita koje "brine" o njoj. Predstavaje izvedena sa efektima kominog i folklora. Najznaajnija ostavrenja su bila"Neprijatelj" i "Crvena konjica" u reiji Aleksandra Ognjanovia i "Pria sa zapadnestrane" u reiji Antuna Martija. Precenjuje svoje mogunosti te postavljaju "Hamlet-a" ureiji Neboje Komadine, a nakon toga i "ido" u reiji Minje Dedia i jo niz komada.

Pozorite nije vodilo rauna o ujednaenosti svog repertoara. Nakon predstavaostaju samo razgovori o kalji, iki Milenkoviu, Branki Miti i drugim. Sledepremijere "Kua na brodu" Slobodana Stojanovia, "Mrana komedija" Pitera efera, itd.

15


16/27

Savremeno pozorite se niz godina kretalo u krugu neodlunosti koje se ogledalo urepertoaru, te nije moglo da izae iz tog vrtloga ni u narednoj sezoni. Najubedljivi usvojim kreacijama bili su Vlastimir-uza Stojiljkovi, Miodrag Petrovi-kalja, MirjanaKodi, Ljubomir Didi, Mia Tomi, ika Milenkovi i Vesna Predojevi.

Pozorite je radilo na svojoj "akoj sceni" i upotpunjavao njen program.

Postavljaju se dela "Kameni gost" Aleksandra Pukina u reiji Slobodana Stojanovi i"Prosidba" Antona Pavlovia ehova u postavci Jelene Markovi. Na scenu samogpozorita postavljen je i "Uobraeni bolesnik", u reiji Neboje Komadine. Najznaajnijaostvarenja su "Utva ptica zaltokrila" i "Na leima jea".

Pozoritu je nedostajao koncept, ambicioznost, i odlunost.Spas su uvideli u poveanju publike zbog ega poinje postavljanje dela domaih,proverenih autora koji su pisali blisko narodu Nuia, Jovana Sterije Popovia i MatijeBekovia. Postavlja se i "Zona Zamfirova" Stevana Sremca, "Golicave prie" RobertaAndersona", "Don Kihot i Sano Pansa" Bulgakova ali i muzike komedije "Majstor smora" Ljubie Baia, "Halo, Doli" Derija Hermana. Komedije su prilagoene publici ikretale su se u granicama ilustrativnog, ipak su nosile sveinu i privlanost.

J edina ozbiljna psiholoka drama bila je "Kralj Betajnove" Ivana Cankara, u reijiu to vreme neprikosnovenog Aleksandra Ognjanovia. Iskazana kao snana psiholokadrama u kojoj su svojim interpretacijama dali visok nivo Mia Tati, Jelena igon, NedaOgnjenovi i Sima Janiijevi.

4.5. Zahtevi za odvajanje scene na Crvenom krstu i scene na Terazijama

Savremeno pozorite se sporo menjalo. I dalje su se drali svoje repertoarskepolitike sa shvatanjem koje je davno trebalo da ostane iza njih a to je da treba drati odsvega pomalo da ne bi presuilo interesovanje publike. Samim tim pozorite gubi svojstil, utoliko da gotovo nijedna predstava nije stvarana na istim estetskim vrednostima.Savremenost je jedino mogla da se oseti kroz stilizovane dekore, upotrebom sveih boja,s obzirom da u izrazu nije bilo novina niti agresivnosti, ve obrnuto igrano je sa velikomdozom konvencionalnosti. Postavljeni su "Veiti mladoenja" Jakova Ignjatovia uromantiarskom stilu, "Revizor" Gogolja pod rediteljskom palicom Minje Dedia itd.

Najvei poduhvat bio je spektakl "Violinista na krovu" u reiji Aleksandraorevia, u glavnim ulogama Mia Tomi i eljka Rajner. Insistiralo na bogatojatmosferi, sloenim likovima i blagom humoru to je doprinelo efektnom scenskomspektaklu. Ipak nesklad izmeu mogunosti i ambicija bio je oigledan, samo sebe jepozorite sputavalo, te je davalo osrednje rezultate, odnosno predstave. Na terazijskojsceni izvedeno je vie predstava. Glumci su bili nezadovoljni zato to ovo pozorite vedugo vremena nije uspelo da pronae svoje mesto u beogradskom pozorinom ivotu.Mnogi su zatraili da se izvri odvajanje scene na Crvenom krstu i scene na Terazijama.Sve ovo se odrazilo na rad pozorita.

Nakon krize oko Molijerovog "Mizantropa" i "Bombardujemo Nju Heven"Dozefa Helera sledi jo jedna duboka kriza uprave, koja su usledili ak i ostavke.Svakom novom predstavom ansambl je dovoen u iskuenje i dileme iz kojih je biloteko izvui se pomou snage koja je bila potrebna za preobraenje i prevazilaenjepostojeeg stanja. Polako su unutranji konflikti i bezvoljnost poeli da se oseaju i na

16


17/27

samim predstavama.

5. Nastanak Pozorita na Terazijama

Sezona 1973-1974. godine bila je ona u kojoj je savremeno pozorite slavilo svoj25. godinu umetnikog trajanja. Bilo je vano i nadasve lepo obeleiti jubilej, ali seistovremeno suoiti sa odnosima dve scene- na Crvenom krstu i na Terazijama.

Teatar je ostao bez uprave, te su glumci na odreeno vreme preuzeli i posaorukovoenja. Izvedeni su ilerovi " Razbojnici", "Dr Faust" Kristofera Marloa, "Dr"Branislava Nuia. Glavni problem ovog pozorita bio je problem i drugih. Situacija jetrebalo radikalno da se promeni bar kada je u pitanju nivo izraza. Kontinuitet se nikakonije prevazilazio, a zajednikih ideala je bilo sve manje, te su pojedinani napori zapromenu situacije bili gotovo uzaludni.

Ovo pozorite nije imalo snage da izae iz krize to je dovelo do toga da je 24.septembra 1975. godine dolo do odvajanja scena. A scene su se odvojile referendumom.

Scena na Terazijama odvojena je u samostalni teatar pod nazivom Pozorite naTerazijama ali ne i sa svim glumcima Savremenog Pozorita. Neki od njih ostali su vernisceni na Crvenom krstu te su se vratili svom nekadanjem imenu Beogradsko dramskopozorite.

No ipak i ovaj postupak za sobom je ostavio posledice.Pozorite na Terazijama se selilo i lutalo, klasina opereta je gotovo nestala, i

repertoarski i kadrovski. Pojavljivala se samo na poetku kao revival. U poetku je novoPozorite na Terazijama pokuavalo da se konsoliduje, tako da nastavi rad na najboljimosnovama i tradcijama svoje scene. Sa radom je poelo izvoenjem tradicionalnog piscaBranislava Nuia i to dela "Autobiografija" u reiji do koga drugog no ALeksandraGlovackog. Ovo je bila postavka prijatna za gledalite. Legendarni Mia Tomi nastavljada u ovom pozoritu svojom genijalnom glumom i harizmom oivljava likove, i svojomlakom igrom sa kolegama okicom Milakoviem i Duanom Golumbovskim daje smisaoceloj komediji.

5.1. Traganje za "pravim putem"

Sa gostovanjem Miroslava Belovia12 stie osveenje. On je od "Ljubavnogpisma" Koste Trifkovia stvorio domai muziki spektakl- Miodrag Tabaki je ipkamabaka iz starih vremena dao predstavi prijatan i prepoznatljiv milje. Sa fascinanttnimkostimima Boane Jovanovi. Nakon dugo vremena stvoren je pravi ambijent za jednupredstavu, u kojoj je ansambl delovao kao preporoen. Belovi je i muzike ikoreografske i sve druge ideje podredio jednoj to je obezbedilo uspeh. Briljirale suDanica Maksimovi, Marija Vidi, Milenko Pavlov arko Radi.

Pozorite je nastojalo da nastavi idju novih inicijativa koje su ovladale pozorinimsvetom, ali u njemu iako je izvren pokuaj igranja satira, pobeuje KOMEDIJA.

Pozorie na Terazijama je nastojalo i dalje da pronae ideje. Prave repertoar i

12 Belovi, Miroslav (roen 1927), reditelj, pozorini pedagog i dramski pisac. Kao reditelj delovao u JDP-uu beogradu. Sklon realistikoj dramaturgiji. S velikim poznavanjem oivljava na sceni dela srpskihdramatiara s poetka XX veka.

17


18/27

grade imid. Pridobijaju publiku pozivanjem razliitih reditelja na gostovanja. Takopostaju atraktivni u krugu beogradskih pozorita. Belovi postavlja tragini mjzikl "Priao konju" Laja Nikolajevia Tolstoja. Sa uoljivom i gotovo besprekornom glumomMilenka Pavlova. Miroslav Belovi je ini se u ovom pozoritu napravio prekretnicu uideji odnosno nastojanju koje se polako gradilo i kulminiralo a to je da se izbrie granica

izmeu dijaloga i igre. Miroslav Belovi je u tome uinio presudan korak i "prokrioansamblu put ka sopstvenom preobraenju i ukazao na potrebu drugaijeg izvoaa kojie istovremeno biti glumac, peva i igra."13

Meutim u drugim postavkama nije bilo znaajnijeg uspeha i bilo je jo lutanja,ansambl se i pored jedne uspele predstave naao suoen sa sopstvenom nemoi dakultivie izraz i ustali ga makar i na skromnom umetnikom nivou.

Dakle, osamdesetih su se deavala razna previranja i dileme u pozorinom ivotuBeograda: "Nijedan teatar, a samim tim opredelenje pa i forme izraza, ne mogu se vieidealizirati niti isticati kao uzorne i za sva vremena savremene."14

Glumci su postavljali osnovu za savremeniji i otvoreniji scenski izraz u kom bi seigra usmeravala ka jasnom stavu i opredeljenju u domenu morala, drutvenih zbivanja, ali

ne i radikalnom menjanju fizionomije. Jednostavno savremeni gledalac trai najrazliitijevrste pozorinog stvaranja. Pozorite nije vie u funkciji samo otkrivanja ivotnih istina,ilustracija odreenih shvatanja ili razumevanja dogaaja. Ono je sada suoeno sapotrebom da izgrauje sebe van poznatih granica i kriterijuma okreui se eljamadrugaijeg sveta.

6. Pozorite na Terazijama u svojim savremenim trenucima

Nakon to je 1975. godine ponovo postalo samostalno pod sadanjim imenomPozorite na Terazijama zbog temeljne rekonstrukcije pozorine sale na Terazijamapredstave je od 1991. godine oa do povratka u svoju matinu zgradu prikazovalo na sceni"Teatar T" u Bulevaru Kralja Aleksandra br.77a.

Ono je osnovano kao pozorite koje gaji komediografski repertoar ali je ono zapet decenija svog postojanja istrailo niz anrova u oblasti komedije, domae i strane,satirinih dela, muzike drame, narodnih komada sa pevanjem, operete, kabarea,mjuzikla. Da bi se postavio dobar repertoar konstantno se radilo na obogaenjudramskog, orkestarskog, baletskog i horskog ansambla, pre svega talentovanim i mladimumetnicima. Prvobitno je smatrano pozoritem lakog i popularnog komediografskoganra, da bi bilo vrednovano kao pozorina ustanova visokog potencijala i relevantnihumetnikih dostignua.

Na svojoj matinoj ali obnovljenoj sceni u sezoni 2005/2006 zapoelo je svoj noviivot na najviim svetskim standardima i u tehnikim uslovima koji su nekada za njuporedstavljali samo san, kada je bila smetena u sali bioskopa "Beograd" ija je atmosferapokuala da se oivi i u ovom prostoru.

13Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji 1944-1986, Institut za pozorite, film, radio i TV, Beograd, 1990.godine, str. 13914 Ibid str.140

18


19/27

6.1. Repertoarska politika

Ono to je karakteristino za Pozorite na Terazijama je anrovski briljivarepertoarska politikau prvom redu najprepoznatljivija po kultnim amerikim mjuziklimaBrilijantin, Neki to vole vrue, Poljubi me, Kejt, Cigani lete u nebo, ikago i

dr. Veliko interesovanje u protekloj sezoni izazvao je i mjuzikl Kokana MladenoviaMaratonci tre poasni krug.Zatim muzike komedije "Pop ira i Pop Spira", "Dva Mirisa Rue", i domai

mjuzikli "Golje", "Jubilej", i mnogi drugi komadi.Ono poklanja panju negovanju istog komediografskog anra i kamernih formi

kabarea i predstava poput predstave Hamlet, Hamlet, jurotre i mnogih drugih.

Neki to vole vrue

Poljubi me, Kejt

19


20/27

Cigani lete u nebo

Brilijantin

ikago

20


21/27

Maratonci tre poasni krug

6.2. Tehnika opremljenost

Adaptacija i rekonstrukcija Pozorita na Terazijama zapoeta je davne 1988

godine, a zavrena januara 2005. godine. Preduee "Partner inenjering" je izabrano zaizvoaa radova na adaptaciji, rekonstrukciji, i dogradnji jedinog muziko-revijalnogscenskog pozorita u Srbiji.

Zadrati duh nakadanjeg bioskopa "Beograd", koji je nazivan najveimenterijerskim draguljem Kraljevine Jugoslavije, predstavljalo je prvorazredniprofesionalni izazov za projektante, ali i za izvoaa koji je trebalo da uspeno realizujesvaku zamisao arhitekata. Od brojnih nefunkcionalnih i neadekvatnih prostora, izmeanihfunkcija, pre vie od pola veka naknadno formiranog pozorita, trebalo je osmisliti teatarza XXI vek.

Od postojeeg objekta nije ostalo gotovo nita..Ugradjena je savremena opremaza klimatizaciju i grejanje.

Savremena scenska mehanika, raznovrsna rasvetna tela za scensku i dekorativnurasvetu, audio sistem vrhunskog kvaliteta, i sistemi za projekciju kao i inventivnaintegracija celokupnog sistema umetnicima pruaju mnotvo novih mogunosti a publicizadovoljstvo da vide predstave raelizovane na svetskom nivou.

Pozorite sada raspolae sa 530 mesta u parteru i na balkonu, a enterijerski

raskono opremljen foaje u stilu art deccoa, posle veernjih predstava se pretvara ukabare sa 120 sedita.

Posebna vrednost enterijera pozorita izraena je u restauraciji i konzervaciji

21


22/27

zateenih autorskih reljefa u gipsu u kupoli spiralnog stepenita i na proelju kaskada uplafonu kabarea, vajara Riste Stijovia.

Zahvaljujui izuzetno uspenoj realizaciji projekata arhitekata LJ.Zdravkovia iS.Drinjakovia rekonstruisano pozorite u srcu grada moe da se meri sa mnogim mjuzikholovima u svetu.

22


23/27

6.3. Organizaciona struktura

6.3.1. Umetniki sektor

DIREKTOR

POZORITAMihailo Vukobratovi

1. Umetniki sektor

2. scensko-tehniki sektor 3.Opti sektor

1. Umetniki sektor

Dramski AnsambDramaturg:

Aleksandar aja

Baletski ansambl

Rukovodilacbaleta:Rade Vui,

Sneana VeskoviZablaanski,

zamenik rukovodiocabaleta

Orkestarski ansamblDirigent, rukovodilacmuzikog sektora:

Vojkan Borisavljevi,dirigent,

rukovodilac orkestra,Milan Nedeljkovi

Horskiansambl:TatjanaNikoli,korepetitorhora

23


24/27

6.3.2. Scensko-tehniki sektor

2. scensko-tehniki sektor

Sluba

rasvete

Slubatona

Slubarekvizite

Frizersko-minkerskasluba

Rukovodilac:Dragan

Lazi

Organizator:Mirjana

Zalonik

Produce

nt:

BranislavCerovi

Kostimograf

:Snean

aimi

Slubagarderob

e

Subadekorat

eraSluba

Transporta

Slubaodravanja zgrade

Slubaobezbeenja

24


25/27

6.3.3. Opti sektor

3. Opta sektor

SlubaRaunovods

tvaSlubamarketi

nga Organizatoriprograma i

scene

Administrativnodokumentaciona

sluba

Nabavnasluba

Sekretarpozorita

Slavica Mandi

Miti

25


26/27

7. Zakljuak

Pozorite na Terazijama rodilo se od strane entuzijasta, od strane onih koji sueleli da svojim smehom greju srca publike, i ine da svojim zadatkom ispune misijupozorita da budu tu zbog publike, jer bez nje pozorite ne postoji. Iako je cilj pozorita

da posmatra u dubinu ljudska znanja, elje i oekivanja, da se bavi filosofskim i viimtemama i vrednostima, njegova uloga je i da razanodi i nasmeje. Mnogi su naroitosavremenici osporavali, ekspira, Molijera, Menandra, Plauta i druge pisce svetskeknjievnosti koji su svojim delima davali zdravorazumsku i moralnu pouku izvedenu izsvakodnevnog ivota. Danas su oni nezaobilazni deo svetske drame i pozorita, i njihovadela se neizostavno itaju i idalje ive na svetskim pozornicama.

"ivot" sadanjeg pozorita na Terazijama moe se uporediti sa stvaranjem ovihgrandioznih pisaca. Optuivani su da konstruiu i nude publici samo lak humor, neshvatajui ono to je ak i sam Nui znao - da laki i teak humor ne postoji, ve samoonaj koji isceljuje ljudsku duu. Pozorite na Terazijama je inilo upravo to.

Njegov put bio je trnovit, od nepostojeih uslova za vreme rada u sali bioskopa

"Balkan", zatim uspona Beogradske komedije, koja je naslutila pad za vreme fuzije saBeogradskim dramskim pozoritem, da bi uspelo da se izbori sa ponovnu samostalnot,kada je opet izgubilo vreme tragajui za pravim putem. Ostalo je dosledno svojimpoetnim idealima i danas, te i danas ari toplinom, glamurom, armom, i istom onomburom smeha koja je plenila tadanjim salama, ali u mnogo boljim tehnikim uslovima zarad. Upravo to je razlog to Pozorite na Tearzijama danas, uprkos skepsi nekihzejedljivaca koji ga i dalje smatraju pukim teatrom, ipak uiva odreeni renome Ipredstavlja jedno od naih najposeenijih teatara.

26


27/27

8. Lteratura :

1. Pozorite na Terazijama, Beograd: Pozorite na Terazijama, 2005

2. VOLK, Petar: Pozorini ivot u Srbiji 1944-1986, Beograd: Institut za pozorite,film, radio i TV, 1990

3. VOLK, Petar: Beogradske scene, Beograd: Muzej pozorine umetnosti Srbije,1978

4. JOVANOVI, Rako: Pozorite i drama, Beograd: "Vuk Karadi", 1984

5. VUJAKLIJA, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Beograd: Prosveta, 1988

Webografija:

- www.pozoristeterazije.co.yu

- www.film.com

- www.dnevnik.co.yu

- www.mactheatre.edu.m

Documents

Pozoriste na Terazijama