Praktikum Bolesti Životinja III Razred

8/12/2019 Praktikum Bolesti ivotinja III Razred

1/28

OPTA KLINIKA DIJAGNOSTIKA

DA BI SE DOLO DO DIJAGNOZE NEKOG OBOLJENJA, POTREBNO JE NAJPREPREGLEDATI OBOLELU IVOTINJU.KLINIKA DIJAGNOSTIKA IZUAVA REDOSLED IRAZLIITE METODE PREGLEDA IVOTINJE.USPEH KLINIKOG PREGLEDA, KAO I SIGURNOST VETERINARA, POMONIKA IIVOTINJE ZAVISI OD POSTUPKA SA IVOTINJOM.

PRILAZ I FIKSIRANJE GOVEDA

GOVEDIMA SE NIKAD NE PRILAZI SA PREDNJE STRANE, VE IZ TZV. MRTVOGUGLA SA STRANE.PRI PREGLEDU GLAVE I PREDNJEG DELA TELA, IVOTINJA SE MOE SMIRITI UZPOMO POMONIKA TAKO TO ON UHVATI IVOTINJU JEDNOM RUKOM ZANOZDRVE, A DRUGOM PRIDRAVA VRH ROGA SA ONE STRANE SA KOJE SENALAZI PREGLEDA. IVOTINJA SE MOE FIKSIRATI I DRANJEM ZA ROGOVE APOMONIK STOJI UZ VRAT SA STRANE NA KOJOJ SE NALAZI PREGLEDA. ZAFIKSIRANJE SE MOE KORISTITI KONOPAC OKO ROGOVA ILI STAVLJANJEMBRUNDE U NOZDRVE.


2/28

- 2 -

PRI PREGLEDU ZADNJEG DELA TELA, VODI SE RAUNA O UDARCIMA ZADNJIHNOGU. ZADNJA NOGA SE MOE FIKSIRATI POMOU REPA KOJI SE UVIJE UPREDELU SKONOG ZGLOBA IJI KRAJ DRI POMONIK. TAKOE ZADNJA NOGASE MOE FIKSIRATI I KONOPCEM KOJI SE VEE IZNAD SKONOG ZGLOBA IPOVLAI UNAZAD. IVOTINJA SE TADA OSLANJA NA JEDNU NOGU DOK JE DRUGAPODIGNUTA I POVUENA U NAZAD.

GOVEDA KOJA LEE NATERAJU SE DA USTANU LAGANIM SAVIJANJEM REPA,UDARCIMA RUKE PO UIMA , BIEM PO LEIMA ILI ELEKTRINIM GONIEM.

PRILAZ I FIKSIRANJE OVACA, KOZA

OVCE I KOZE SU MIRNE IVOTINJE KOJE SE LAKO POSTAVLJAJU U ELJENIPOLOAJ. POMONIK MOE DA OPKORAI IVOTINJU I DA JOJ PODIGNE GLAVUJEDNOM RUKOM, A DRUGOM SNANO STISNE UHO.


3/28

- ! -PRILAZ I FIKSIRANJE SVINJA

SVINJMA TREBA OPREZNO PRII. NAJBOLJE BI BILO, DATI IM MALO HRANE, AZATIM IM PRII OD POZADI ILI SA STRANE, POEATI IH PO LEIMA , KORENUREPA, TRBUHU ILI IZA UIJU. TEK NAKON OVAKVOG PRISTUPA MOE SEPRISTUPITI PREGLEDU. AKO SU SVINJE NEMIRNE ILI ZLOUDNE TREBA IHUHVATITI VELIKIM KLJETIMA IZA POTILJKA, A ZATIM IM POSTAVITI U USTA IZA

ONJAKA SPECIJALNU OMU I ZATEZATI SNANO NAPRED.

PRILAZ I FIKSIRANJE KONJA

U NAJVEEM BROJU SLUAJEVA ZA JEDNOSTAVAN PREGLED DOVOLJNO JESAMO STAVITI ULAR. AKO JE KONJ PLALJIV ILI NEMIRAN MOE SE KORISTITIULAR SA VALOM KOJI OBEZBEUJE BOLJU KONTROLU NAD KONJEM.

KONJ SE MOE SMIRITI I TAPANJEM PO VRATU UZ NEKOLIKO MIRNIH REI. AKOSE KONJ NE SMIRI PREPORUUJE SE STAVLJANJE "LULE# NA GORNJU USNU ILIUHO.


4/28

- $ -

PRIMENOM I UVRTANJEM LULE STVARA SE BOL KOJI ODVRAA KONJU PANJUOD PREGLEDA. NOSNA LULA JE DRVENI TAPI DUINE !% & $%'(, SA ZAMKOM

NA JEDNOM KRAJU. ZAMKA JE OD DEBELOG MEKOG KANAPA KOJI SLUI ZAUVRTANJE. KONJI SE MOGU FIKSIRATI I PODIZANJEM PREDNJE ILI ZADNJE NOGESA STRANE GDE SE NALAZI PREGLEDA.


5/28

- ) &

NEMIRNI KONJI SE MOGU PREGLEDATI I U BOKSU ILI SE PRIMENJUJEMEDIKAMENTOZNA TERAPIJA

DREBAD NA SISI PREGLEDAJU SE U PRISUSTVU KOBILE PRI EMU SE DREBEDRI ZA GRUDI I SAPI. U SLUAJU DA IVOTINJA LEI, PODIEMO JE, A AKO NIJE UMOGUNOSTI, ONDA OSTAJE U LEEEM POLOAJU, A PRI PREGLEDU STOJIMO

PORED GLAVE ILI PORED LEA IVOTINJE.

PRILAZ I FIKSIRANJE PAS I MAAKA

PSE, AKO SU MIRNI DRE NJIHOVI VLASNICI. PAS SE POSTAVLJA NA STO I DRISE ZA VRAT. ZLOUDNI PSI TOKOM PREGLEDA TREBA DA IMAJU BRNJICU ILI IMSE USTA ZAVEU TRAKOM.MAKE SE PREGLEDAJU NA STOLU, PRI EMU IM GLAVU I PREDNJE NOGE DRIPOMONIK ILI VLASNIK.

PRILAZ I FIKSIRANJE IVINE

PTICE SE PREGLEDAJU NA STOLU. DA BISMO IZBEGLI UDARAC KLJUNOM, TREBAIM DRATI GLAVU, A ISTO TAKO I KRILA I NOGE.


6/28

- * -

OSNOVNE METODE KLINIKOG PREGLEDA

SVI METODI KLINIKOG PREGLEDA SE DELE NA +. OSNOVNE OPTE 2. SPECIJALNE

U OPTE METODESPADAJU +. ADSPEKCIJA POSMATRANJE IVOTINJE 2. PALPACIJA PIPANJE !. PERKUSIJA KUCANJE $. AUSKULTACIJA SLUANJE ). TERMOMETRIRANJE MERENJE TELESNE TEMPERATURE

ZOVU SE OPTE METODE JER SE KORISTE U SVAKOJ PRILICI PRI ISPITIVANJUBOLESNE IVOTINJE, BEZ OBZIRA NA KARAKTER BOLESTI

ADSPEKCIJA SASTOJI SE U OPTEM POSMATRANJU CELOKUPNE IVOTINJE ILINJENOG POJEDINANOG DELA. PREGLED SE OBAVLJA GOLIM OKOM.

PALPACIJA IZVODI SE VRHOVIMA PRSTIJU, A PO NEKAD I CELOM RUKOM, PRIEMU SE ULOM OPIPA ODREUJE TEMPERATURA, VRSTOA, OSETLJIVOST,VELIINA, OBLIK I POKRETLJIVOST IZMENJENOG MESTA.

PERKUSIJA JE METODA KOJOM SE VETAKI IZAZIVAJU ZVUCI NA POJEDINIMDELOVIMA TELA GRUDNI KO, CREVA, SINUSI . VRI SE UZ POMOINSTRUMENTA PLEZIMETAR I EKI , KADA SE ZOVE INSTRUMENTALNA, ILIUDARCEM SREDNJEG PRSTA LEVE ILI DESNE RUKE O ISTI TAKAV PRST DRUGE

RUKE KOJI JE PRILJUBLJEN NA MESTU GDE SE VRI PERKUSIJA, KADA SE NAZIVADIGITALNA PERKUSIJA

AUSKULTACIJA JE METOD PREGLEDA ZA OTKRIVANJE NORMALNIH ILIPATOLOKIH ZVUNIH POJAVA KAO TO SU DISANJE, CREVNA PERISTALTIKA,SRANI RAD. IZVODI SE POMOU SLUALICA ILI STAVLJANJEM UHA NA ONAJ DEOTELA KOJI TREBA SLUATI


7/28

- / -

TERMOMETRIRANJE VRI SE UZ POMO TZV. MAKSIMALNOG TERMOMETRA SACELZIJUSOVIM PODEOCIMA OD !) DO $!C.

SPECIJALNE METODE OBUHVATAJU HEMIJSKE ANALIZE, BIOLOKE,MIKROSKOPSKE,RENDGENOLOKE, ULTRAZVUNE PREGLEDE.


8/28

- 0 -

REDOSLED KLINIKOG PREGLEDA

. PREDHODNO UPOZNAVANJE SA BOLESNOM IVOTINJOM : A. ANAMNEZA

B. NACIONAL

ANAMNEZA POD OVIM SE PODRAZUMEVA UZIMANJE PODATAKA O STANJUBOLESNE IVOTINJE, KOJE SE PRIBAVLJA ISPITIVANJEM VLASNIKA ILI UVARAIVOTINJE. PITANJA TREBA SE ODNOSE NA SAM TOK BOLESTI KADA SEIVOTINJA RAZBOLELA, DA LI SE JO NEKA IVOTINJA U OKRUENJU RAZBOLELA,KAKVI SU USLOVI ISHRANE, NEGE, DRANJA, DA LI JE VE BOLOVALA OD ISTE ILISLINE BOLESTI I SL .TAKOE MORA SE PITATI DA LI JE NEKO PRE NAS LEIOIVOTINJU, DA LI JE VAKCINISANA I KADA. POTREBNO JE DOBITI PODATKE DA LIIVOTINJA IMA PROBLEMA SA DISANJEM, URINIRANJEM, DEFECIRANJEM, DA LINORMALNO PIJE VODU I JEDE, DA LI POVRAA, AKO JE ENKA DA LI SE SKORO

PORODILA I SL.

NACIONAL U NJEGA SPADAJU OPIS I PODACI O POREKLU IVOTINJE & VRSTA,RASA, POL, STAROST, BOJA, OSOBENI ZNACI, VISINA, TEINA, NAMENA I IMEIVOTINJE.

2. ISPITIVANJE IVOTINJE :A. OPTE ISPITIVANJE +

HABITUS ISPITIVANJE OPTEG STANJA IVOTINJE TRIJAS

B. SPECIJALNO ISPITIVANJE + PREGLED KOE I POTKONOG TKIVA PREGLED LIMFNIH VOROVA I LIMFNIH SUDOVA ISPITIVANJE ORGANA ZA DISANJE PREGLED SLUZNICA ISPITIVANJE ORGANA ZA KRVOTOK ISPITIVANJE ORGANA ZA VARENJE ISPITIVANJE ORGANA ZA MOKRENJE ISPITIVANJE NERVNOG SISTEMA

C. SPECIJALNE DIJAGNOSTIKE METODE + ALERGIJSKE PROBE SEROLOKI PREGLED PREGLED MLEKA I SPERME DIJAGNOSTIKE VAKCINACIJE

A. OPTE ISPITIVANJE

HABITUS PREDSTAVLJA OPTE STANJE BOLESNE IVOTINJE U TRENUTKUPREGLEDA. OBRAA SE PANJA NA TELESNU GRAU, STANJE UHRANJENOSTI,POLOAJ TELA U PROSTORU I KONSTITUCIJU.


9/28

- 1 -

TELESNA GRAA & OCENJUJE SE POSMATRANJEM IVOTINJE NA OSNOVUSTEPENA RAZVOJA KOSTIJU I MIIA. MOE BITI DOBRAI LOA IVOTINJE SU MANJE OTPORNE I SKLONE SU RAZLIITIM OBOLJENJIMA

STANJE UHRANJENOSTI & ODREUJE SE POSMATRANJEM, PIPANJEM I

MERENJEM. RAZLIKUJU SE DOBRA, SREDNJA I LOA UHRANJENOST.

POLOAJ TELA U PROSTORU & MOE BITI DOBROVOLJAN I PRINUDAN. PODDOBROVOLJNIM POLOAJEMPODRAZUMEVA SE SVAKI POLOAJ KOJIIVOTINJA ZAUZIMA SVOJOM VOLJOM, BILO DA LEI, DA SE VALJA ILI DASTOJI. PRINUDAN PRISILAN ! POLOAJJE ONAJ KOJI JE NASTAO KAOPOSLEDICA BOLESTI I KOJI ONA PO SVOJ VOLJI NE MOE DA PROMENI. U

OVA STANJA SE UBRAJAJU +A. PRISILNO LEANJE & KOD POROAJNE PAREZE, PROMENA NA

PAPCIMA, PRELOMA KOSTIJU...


10/28

- % -

B. PRISILNO STAJANJE & JAVLJA SE PRETENO KOD KONJA, AKARAKTERISTINO JE ZA TETANUS, UPALU POREBRICE, NEKAMODANA OBOLJENJA.

C. PRINUDNE KRETNJE & NASTAJU NAJEE KAO POSLEDICAOBOLJENJA CNS- KAO NA PR. BESCILJNO LUTANJE, KRETANJE U

KRUG, KRETANJE NAPRED-NAZAD I OKRETANJE TELA OKO UZDUNEOSE.

TRIJAS SASTOJI SE IZ MERENJA TELESNE TEMPERATURE, ODREIVANJABROJA PULSA I DISANJA. KOD PREIVARA SE JO PRATI I BROJ KONTRAKCIJABURAGA.

MERENJE TELESNE TEMPERATURE " JE JEDNA OD NAJVANIJIH METODAPREGLEDA BEZ KOJE SE NE MOE POSTAVITI PRAVILNA DIJAGNOZA.TEMPERATURA IVOTINJE SE MERI U REKTUMU - SAMO IZUZETNO UVAGINI. ZA MERENJE SE KORISTI TZV. MAKSIMALNI TERMOMETAR SACELZIJUSOVIM PODEOCIMA OD !) DO $!C. PRE UPOTREBE TERMOMETARSE STRESE DA DOE NA POETNI PODELJAK , NAMAE ULJEM ILIVAZELINOM I TEK TADA OPREZNO UTISKUJE U MAR. TOKOM MERENJA UTRAJANJU OD )(34. DRI SE RUKOM DA NE BI ISPAO IZ REKTUMA. NAKONTOGA SE IZVADI, PROITA REZULTAT, STRESE, OPERE POD HLADNOMVODOM I DEZINFIKUJE.


11/28

- -

FIZIOLOKA TEMPERATURA KOD +

5 KONJA - !/,) & !0,)C 5 GOVEDA & !/,) & !1,)C 5 OVACA I KOZA & !0 & $%C5 SVINJA & !0 & $%C 5 PASA & !/,) & !1C 5 MAAKA & !0 & !1,)C

5 KUNIA & !0,) & !1,) 5 PERADI & $% & $2C

TEMPERATURA ISPOD NORMALNE VREDNOSTI ZOVE SE SUBNORMALNA ILIHIPOTERMIJA, A ONA PREKO NORMALE JE POVIENA ILI HIPERTERMIJA.PRILIKOM PREGLEDA IVOTINJE MOE SE USTANOVITI GROZNIAVO STANJE &GROZNICA. ONA PREDSTAVLJA ZNAK BOLESTI SIMPTOM , KOJI NASTAJE KAOPOSLEDICA RESORPCIJE BAKTERIJSKIH TOKSINA, PRODUKATA RASPADANJABELANEVINA I DRUGIH OTROVA KOJI SE STVARAJU U TOKU BOLESTI. UGROZNICI DOLAZI DO PROMENE TEMPERATURE U POJEDINIM DANIMA +

STALNA GROZNICA FEBRIS CONTINUA & DNEVNE PROMENE UTEMPERATURI SU MANJE OD C

KOLEBLJIVA FEBRIS REMITTENS & DNEVNE PROMENE DO 2C POVRATNA FEBRIS RECURRENS & AKO IZMEU PERIODA SA POVIENOM

TEMPERATUROM IMA RAZMAKA BEZ POVIENJA TEMPERATURE.

PULS, BILO PULSUS ! TOKOM SVAKE SISTOLE KOMORE, U AORTU SE UBACIODREENA KOLIINA KRVI. POD PRITISKOM NADOLE KRVI, ZIDOVI ARTERIJA SEIRE, A POTOM, ZAHVALJUJUI NJIHOVOJ ELASTINOSTI, ONI SE SKUPLJAJU.OVO IRENJE I SKUPLJANJE ARTERIJSKIH ZIDOVA OSEAJU SE POD PRSTOM UOBLIKU UDARA, KOJI JE DOBIO NAZIV ARTERIJSKI PULS ILI BILO.ZA OREIVANJE PULSA DOMAIH IVOTINJA MOE SE KORISTITI BILO KOJAPERIFERNA ARTERIJA KOJA SE MOE PRITISNUTI NA VRSTU PODLOGU & KOST.KOD RAZLIITIH IVOTINJA PULS SE PALPIRA NA RAZLIITIM MESTIMA +

KOD KONJA & PULS SE PALPIRA NA DONJOVILINOJ ARTERIJI A. MA6ILLARIS E6TERNA U VISINI INCISURE VASORUM.


12/28

- 2 -

KOD GOVEDA & NA MESTU GDE A. MA6ILLARIS E6TERNA PRELAZI U A.FACIALIS, DU PREDNJEG RUBA MM. MASSETER, SA SPOLJANJE STRANE,IZNAD INCISURE VASORUM. TAKOE MOE SE KORISTITI BUTNA ARTERIJA A. FEMORALIS KOJA PROLAZI PO SREDINI UNTRANJE POVRINE BUTAILI SREDNJA REPNA ARTERIJA A. COCCIGEI , KOJA SE PALPIRA NADONJOJ STRANI REPA.

KOD MALIH PREIVARA, SVINJA, PASA I MAAKA & PULS SE PALPIRA NABUTNOJ ARTERIJI.


13/28

PRILIKOM PREGLEDA PULSA OBRAA SE PANJA NA FREKVENCU BROJOTKUCAJA U JEDNM MINUTU , RITAM I KVALITET.

FREKVENCA PULSA +5 KONJ & 20 & $$ 5 GOVEDA & $% & 0% 5 SVINJA & *% & 0%

5 OVACA I KOZA & /% & 0% 5 PAS & *% & 2%5 MAKA & %% & $% 5 KUNI & % & $% 5 PERAD & *% & 2%%

PO BROJU OTKUCAJA U JEDNOM MINUTU, PULS MOE BITI NORMALAN KREESE U FIZIOLOKIM GRANICAMA , UESTALI KOJI SE JAVLJA PRI UBRZANOM RADUSRCA TAHIKARDIJA I REDAK KOJI SE JAVLJA PRI USPORENOM RADU SRCA BRADIKARDIJA

- ! -

DISANJE BROJ UDISAJA I IZDISAJA FREKVENCA U TOKU JEDNOG MINUTA SEODREUJE BROJANJEM POKRETA GRUDNOG KOA ILI STAVLJANJEM RUKE NA

NOZDRVE KONJI, GOVEDA I BROJANJEM IZDISAJNOG VAZDUHA. PRI TOME SEMOE RAZLIKOVATI NORMALNO DISANJE EUPNOA, UBRZANO DISANJE TAHIPNOAILI POL7PNOA I USPORENO DISANJE OLIGOPNOA ILI BRADIPNOA

FREKVENCA DISANJA +5 KONJ & 0 & * 5 GOVEDA & % & !% 5 OVCA & 2 & 2%5 SVINJA & % & 2% 5 PAS & % & !% 5 MAKA & 2% & !%5 KUNI & )% & *% 5 PERAD & ) & !%


14/28

KONTRAKCIJE BURAGA POKRETI ILI MOTORIKA BURAGA SE ISPITUJEPOSMATRANJEM ADSPEKCIJOM , PIPANJEM PALPACIJOM I SLUANJEM AUSKULTACIJOM . BROJ KONTRAKCIJA BURAGA KOD PREIVARA SE ISPITUJE UTOKU )(34.

KONTRAKCIJE BURAGA +5 GOVEDA & / & $ 5 OVCE & * & * 5 KOZE & / & $

- $ -B. SPECIJALNO ISPITIVANJE

PREGLED KOE I POTKONOG VEZIVNOG TKIVA KOA SE PREGLEDA

ADSPEKCIJOM, PALPACIJOM, A PO POTREBI MIKROSKOPIRANJEM I BIOPSIJOM.PRI PREGLEDU SE NAJPRE ODREDI STANJE DLANOG POKRIVAA, A ZATIM SEPRELAZI NA ISPITIVANJE TEMPERATURE, VLANOSTI, ELASTINOSTI, MIRISA IBOJE KOE.

PREGLED LIMFNIH VOROVA KAO DIJAGNOSTIKE METODE ZADIJAGNOSTIKOVANJE PROMENA NA LIMFNIM VOROVIMA KORISTE SE

ADSPEKCIJA, PALPACIJA I PROBNA PUNKCIJA. TOKOM ISPITIVANJA TREBA


15/28

OBRATITI PANJU NA VELIINU, OBLIK, KONZISTENCIJU, TEMPERIRANOST,POKRETLJIVOST, BOLNOST, GRAU I SRASTLOST SA OKOLINOM.

PREGLED SLUZNICA PREGLEDAJU SE SVE VIDLJIVE SLUZNICE & OIJU, NOSA,USTA I VAGINE. OBRAA SE PANJA NA PROMENU BOJE NORMALNA JE SVETLORUIASTE BOJE , POJAVU OTOKA I OZLEDA.

- ) -

PREGLED ORGANA ZA DISANJE OBAVLJA SE SLEDEIM REDOSLEDOM +

DISAJNI POKRETI & VODI SE RAUNA O FREKVENCI DISANJA,TIPU DISANJA NORMALNO & KOSTO-ABDOMINALNO, PATOLOKO & PRETENOKOSTALNO ILI PRETENO ABDOMINALNO , RITMU - UDISAJ, IZDISAJ, PAUZA,SNAZI DISAJNIH POKRETA SVAKO DISANJE, KADA DOLAZI DO JAIHDISAJNIH POKRETA, DO POVEANJA FREKVENCE I OTEANOG DISANJANAZIVA SE DISPNOJA I O SIMETRINOSTI DISANJA OBOSTRANOPOMERANJE GRUDNOG KOA

ISPITIVANJE GORNJIH DISAJNIH PUTEVA & OBRAA SE PANJA NA NOSNIISCEDAK, NOSNU SLUZNICU, SINUSE, GRKLJAN I TRAHEJU I NA KAALJ

PERKUSIJA GRUDNOG KOA & PERKUSIJOM SE NAZIVA METODA KOJOM SEVETAKI IZAZIVAJU ZVUCI NA POJEDINIM DELOVIMA TELA. PERKUSIJA

GRUDNOG KOA KOD ZDRAVIH IVOTINJA DAJE DUG, SNAAN I NIZAK ZVUKKOJI SE ZOVE ATIMPANIAN ILI JASNI PLUNI ZVUK. AKO SU ALVEOLEISPUNJENE VAZDUHOM VIE NEGO TO JE NORMALNO, NASTAJE ZVUKSLIAN ONOM KAD SE UDARA PO METALNOJ KUTIJI. AKO SU ALVEOLEISPUNJENE EKSUDATOM DOBIJA SE KRATAK, MUKAO ZVUK KAO KAD SEPERKUSIRA VRAT ILI SAPI . AKO SU JAKO NATEGNUTI ZIDOVI ALVEOLA,ELUCA ILI CREVA I AKO SU PREKOMERNO NAPUNJENI VAZDUHOM, DOBIJASE TIMPANIANZVUK.

AUSKULTACIJA GRUDNOG KOA & SVI UMOVI KOJI SE UJU TOKOMAUSKULTACIJE MOGU SE PODELITI NA OSNOVNE I SPOREDNE.


16/28

OSNOVNI UMOVI SU +A. LARINGEALNI STENOZNI UM - NASTAJE KADA UDAHNUTI VAZDUH

PROE KROZ LARIN6. TO JE JAK, JASAN ZVUK KAO KADA SE IZGOVORIGLAS H .

B. BRONHIJALNO DISANJE & NAKON PROLASKA VAZDUHA KROZ LARIN6,UM SE NETO MENJA I AKO SE SLUA NA TRAHEJI, ZOVE SETRAHEALNI UM. PROLAZEI DALJE, OVAJ UM SE ZBOG LUMENADISAJNIH CEVI MENJA I AKO SE UJE U PREDELU BRONHIJA, RADI SE O

BRONHIJALNOM DISANJU.C. VEZIKULARNO DISANJE & UJE SE NA GRUDNOM KOU.KOD ZDRAVIH

IVOTINJA ONO SE UJE U OBLIKU MEKANOG ZVUKA KOJI PODSEA NAGLAS F. TAMO GDE SE UJE VEZIKULARNO ALVEOLARNO DISANJEVAZDUNI PUTEVI SU PROHODNI.

SPOREDNI UMOVI DISANJA +A. RONHI & SU PATOLOKI ZNAK KOJI UKAZUJE NA NAKUPLJANJE SLUZI U

LUMENU RESPIRATORNE CEVI. MOGU BITI SUVI NASTAJU USLEDSUENJA LUMENA BRONHUSA I UJU SE KAO MAIJE PREDENJE,ZVIDANJE, ITANJE I VLANI NASTAJU USLED NAKUPLJANJATENOG, POKRETLJIVOG EKSUDATA U LUMENU BRONHIJA , PODSEAJU

NA ZVUKE KRETANJA TENOSTI U SUDU & KLUANJA VODE ILIKLOKOTANJE

B. KREPITACIJA & PATOLOKI PROCES U ALVEOLAMA NAJBOLJE SE UJENA VRHU UDISAJA, A POSEA NA PUCKETANJE SOLI KADA SE ONA BACIU VATRU

C. UMOVI TRENJA PLEURE - UJU SE NA POVRINI GRUDNOG KOA PRIPOMERANJU PLEURALNIH LISTOVA KOJI SU USLED TALOENJA FIBRINA

& * &

POSTALI HRAPAVI. KOD ZDRAVIH IVOTINJA PLEURALNI LISTOVI SU

POKRIVENI SLOJEM TENOSTI USLED EGA SE NJIHOVO KRETANJE NEUJE.

PREGLED ORGANA ZA KRVOTOK OBAVLJA SE SLEDEIM REDOSLEDOM + PREGLED SRCA PREGLED PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA

PREGLED SRCA DIJAGNOSTIKE METODE SU ADSPEKCIJA, PALPACIJA,PERKUSIJA I AUSKULTACIJA. SRCE SE UVEK PREGLEDA U STOJEEM POLOAJUIVOTINJE, A POTREBNO JE LEVU NOGU POVUI NAPRED.


17/28

A. SRANI UDAR ICTUS CORDIS & PREDSTAVLJA RITMIKE UDARE SRCA OZID GRUDNOG KOA, USLED EGA DOLAZI DO NJEGOVOG NEZNATNOGIZBOENJA

B. PERKUSIJA SRCA & IMA ZA CILJ DA ODREDI NJEGOVU VELIINU I OBLIKC. AUSKULTACIJA SRCA & KOD AUSKULTACIJE SRCA UJU SE 2

NAIZMENINA RITMIKA ZVUKA, KOJI SU DOBILI NAZIV SRANI TONOVI.ONI NASTAJU KAO POSLEDICA SRANE REVOLUCIJE & SISTOLE IDIJASTOLE. RAZLIKUJU SE DVA SRANA TONA PRVI ILI SISTOLINI I

DRUGI ILI DIJASTOLINI. PRVI SRANI TON JE NII, DUI I NEJASNOOGRANIEN UJE SE KAO KAD BI SE IZGOVORILA RE 8TUUP" , DRUGISRANI TON JE KRAI, VII I ODSNIJI OD PRVOG, A SLIAN JE KAO KADSE IZGOVORI RE 8LUP". SRANI TONOVI SE SLUAJU UZ POMOSTETOSKOPA NA ONOM DELU GRUDNOG KOA GDE SE NAJBOLJE UJU,

A TAKVA MESTA SE NAZIVAJU PUNCTA OPTIMA.. AUSKULTACIJOM SRCAMOGU SE UTI I SRANI UMOVI KOJI SE JASNO RAZLIKUJU OD SRANIHTONOVA STRUGANJE, GREBANJE, PRASKANJE, BUKANJE APREDSTAVLJAJU PATOLOKA STANJA NA SRCU.

PREGLED PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA& ODNOSI SE NA ISPITIVANJE PULSA I

UZIMANJE KRVI ZA PREGLED.

UZIMANJE KRVI ZA PREGLED& AKO SU POTREBNE MALE KOLIINE KRVI ZAMIKROSKOPSKI RAZMAZ UZIMA SE KRV IZ UNE VENE SA SPOLJANJE ILIUNUTRANJE STRANE. PRE UBODA KOA SE OIA I DEZINFIKUJE ALKOHOLOM.UBOD SE NAINI STERILNOM IGLOM. PRVA KAP KRVI KOJA SE POJAVI NAKONUBODA, OBRIE SE VATOM, A UPOTREBLJAVA SE DRUGA I SLEDEE KAPI.

- / -

VEE KOLIINE KRVI KOJE SE ALJU NA PREGLED UZIMAJU SE KOD VELIKIHIVOTINJA I MALIH PREIVARA IZ JUGULARNE VENE, KOD SVINJA IZ UNE ILI V.CAVE CRANIALIS ILI KAPILARNOG SPLETA MEDIJALNOG ONOG UGLA KODPRASADI, KOD PASA I MAAKA IZ RADIJALNE ILI FEMORALNE VENE A KOD PTICAIZ PODKRILNE VENE. PRE UZIMANJA KRVI, DLAKA SE OIA A MESTODEZINFIKUJE. POTREBNO JE PRVO IZVRITI KOMPRESIJU IZABRANE VENE A TEKTADA RADITI PUNKCIJU STERILNOM IGLOM. NAKON VAENJA IGLE MESTO UBODASE PREMAE TINKTUROM JODA OSIM KOD MAAKA ZBOG ALERGIJE NA JODNEPREPARATE .


18/28

PREGLED ORGANA ZA VARENJE& OBAVLJA SE SLEDEIM REDOSLEDOM + ISPITIVANJE UZIMANJA HRANE I VODE & OBRAA SE PANJA NA NAIN

UZIMANJA HRANE I VODE, APETIT, POREMEAJ VAKANJA, POREMEAJGUTANJA, PODRIGIVANJE, POVRAANJE

ISPITIVANJE USNE UPLJINE, DRELA I JEDNJAKA & ADSPEKCIJOM,PALPACIJOM, SONDIRANJEM

- 0 -

ISPITIVANJE ABDOMENA & ADSPEKCIJOM I PALPACIJOM. KOD PALPACIJEABDOMENA KOD VELIKIH IVOTINJA, STANE SE UZ GRUDNI KO IVOTINJELICEM OKRENUTIM KA STRANJEM KRAJU IVOTINJE, PRI EMU SE JEDNARUKA STAVI NA LEA IVOTINJE, A DRUGOM PIPA ABDOMEN. TAKAVPOLOAJ UVA OD UDARCA ZADNJIM NOGAMA.

ISPITIVANJE ABDOMINALNIH ORGANA ZA VARENJE & U OBZIR DOLAZIPREGLED ELUCA ADSPEKCIJA, PALPACIJA, SONDIRANJE , PREGLED


19/28

PREDELUDACA PREIVARA PREGLED BURAGA & U LEVOJ GLADNOJ JAMIPALPACIJA, AUSKULTACIJA, PERKUSIJA, SONDIRANJE ZA PREGLEDSADRAJA BURAGA9 PREGLED MREAVCA & PERKUSIJA, PROBE NASTRANA TELA9 PREGLED LISTAVCA & DESNO OD / & 1 REBRA PERKUSIJA,PALPACIJA, AUSKULTACIJA9 PREGLED SIRITA U KSIFOIDNOJ REGIJI

ADSPEKCIJA, PALPACIJA, AUSKULTACIJA I PERKUSIJA , ISPITIVANJE CREVA SPOLJANJI PREGLED & AUSKULTACIJA, PERKUSIJA, UNUTRANJIPREGLED & REKTALNO .

- 1 -

REKTALNI PREGLED & PODRAZUMEVA POSTUPAK KOJIM SE UVLAENJEMDESNE RUKE U AMPULU REKTUMA PALPIRA UNUTRANJOST TRBUNEDUPLJE.

PREGLED IZMETA & ZA PREGLED SE UZIMA SVEA STOLICA. OBRAA SEPANJA NA BOJU, MIRIS, KONZISTENCIJU I FORMIRANOST STOLICE PO TIPUIVOTINJSKE VRSTE. PO POTREBI OVAJ PREGLED SE DOPUNJAVABAKTERIOLOKIM, PARAZITOLOKIM I HEMIJSKIM PREGLEDOM.

PREGLED ORGANA ZA MOKRENJE SASTOJI SE IZ PREGLEDA BUBREGA,PREGLEDA MOKRANIH PUTEVA, POSMATRANJA AKTA MOKRENJA I PREGLEDAMOKRAE.

PREGLED BUBREGA & KOD KONJA I GOVEDA OSIM SPOLJANJE PALPACIJE,PRIMENJUJE SE I UNUTRANJA PALPACIJA PREKO REKTUMA.

PREGLED MOKRANIH PUTEVA & PRAZNA MOKRANA BEIKA LEI UKARLINOJ DUPLJI. REKTALNO, PUNA MOKRANA BEIKA SE PIPA KAOKRUKOLIKO VRSTO TELO U VELIINI PESNICE, SMETENO NA DNUKARLICE. JAKO NAPUNJENA BEIKA ISPUNJAVA SKORO ITAVU KARLINUDUPLJU I PIPA SE U OBLIKU VELIKOG, OKRUGLOG ILI OVALNOGELASTINOG TELA.

URETER MUKIH IVOTINJA & PREGLEDA SE SPOLJANJOM PALPACIJOMILI KATETEROM.


20/28

POSMATRANJE AKTA MOKRENJA & POREMEAJ MOKRENJA MANIFESTUJESE RAZLIITIM KLINIKIM ZNACIMA. UESTALO MOKRENJE SE ZOVEPOLAKIZURIJA, SMANJENO IZLUIVANJE MOKRAE SE NAZIVA OLIGURIJA.POTPUNI PRESTANAK LUENJA MOKRAE NAZIVA SE ANURIJA, OTEANOMOKRENJE JE STRANGURIJA, A NEKONTROLISANO MOKRENJEINKONTINENCIJA URINE.

PREGLED MOKRAE & ZA UOBIAJENI LABORATORIJSKI PREGLEDPOTREBNO JE %%(: MOKRAE. MOKRAA SE PREGLEDA UTVRENIMRASPOREDOM & PROCENJIVANJE OPTIH SVOJSTAVA I FIZIKIH OSOBINA KOLIINA IZLUENE MOKRAE U TOKU 2$;, BOJA MOKRAE,PROZIRNOST, KONZISTENCIJA, MIRIS, SPECIFINA TEINA I


21/28

PSIHU. ISPITIVANJE PUPILARNOG REFLEKSA SE IZVODI TAKO TO SERUNOM SIJALICOM UBACI SVETLOST U OKO, NAKON EGA DOLAZI DOSUENJA ZENICE. REFLEKS NASTAJE ISTOVREMENO NA OBA OKA, OSIMKOD PTICA. KADA NADRAAJ SVETLOSTI PRESTANE, ZENICA SE VRAA UNORMALU & VIDNI POLOAJ. U PATOLOKIM STANJIMA SUENJE ZENICE -MIOSIS ZAPAA SE PRI POVEANJU INTRAKRANIJALNOG PRITISKA,CENUROZE, EHINOKOKOZE. PROIRENJE ZENICE & MIDRIASIS ZNAK JEPOVEANE REFLEKSNE NADRALJIVOSTI I JAKOG UZBUENJA. TAKOE,

MOE BITI POSLEDICA POSTOJANJA TUMORA U MOZGU, ENCEFALITISA.B. KORNEALNI REFLEKS & SASTOJI SE U IZNENADNOM DODIRU RONJAE

JAGODICOM PRSTA ILI SLAMKOM, TO IVOTINJA NE TREBA DA VIDI. KAOREZULTAT TAKVOG DODIRA DO SPUTANJA KAPAKA. GUBITAK OVOGREFLEKSA UKAZUJE NA TEKE PSIHIKE POREMEAJE IVOTINJE, VEZANEZA GUBITAK SVESTI. POTPUNI GUBITAK REFLEKSA JE PROGNOSTIKINEPOVOLJAN, JER JE TO JEDAN OD POSLEDNJIH REFLEKSA KOJI SE GUBIPRED SAMO UGINUE.

ISPITIVANJE SENZIBILITETA - IZVODI SE ISPITIVANJEM POVRINSKOGSENZIBILITETA OSETLJIVOSTI KOE I SLUZNICE, ISPITIVANJEM DUBOKOGSENZIBILITETA I ISPITIVANJEM SENZIBILITETA PERIFERNIH NERVNIH

VLAKANA.A. POVRINSKI SENZIBILITET KOE I SLUZNICE & ISPITUJE SE PUTEM

TAKTILNE, BOLNE I TEMIKE OSETLJIVOSTI +5 TAKTILNA OSETLJIVOST & SE IZVODI U MIRNOJ, ZASEBNOJ PROSTORIJI.ISPIZUJE SE LAGANIM DODIROM, STAKLENIM TAPIEM, SLAMKOM, DLAKOMILI PRTOM. POINJE OD GLAVE KA REPU, PO TRBUHU, EKSTREMITETIMA, UZ INIZ DLAKU.

- 2 &

5 BOLNA OSETLJIVOST & SE ISPIUJE NA ISTI NAIN KAO PREDHODNA ALI SE

KORISTI IGLA KOJA SE LAGANO POVRNO ILI DUBOKO UDARA U KOU.

B. ISPITIVANJE DUBOKOG SENZIBILITETA SASTOJI SE U ISPITIVANJU DUBOKIHI DALEKIH ANATOMSKIH DELOVA & KOSTIJU, ZLOBOVA, TETIVA, LIGAMENATA.OBINO SE IZVODI NA TAJ NAIN TO SE IVOTINJI PREKRSTE EKSTREMITETI,

A IVOTINJA ELI DA IH VRATI U FIZIOLOKI POLOAJ. MALE IVOTINJE SEOKREU NA LEA I POSTRANI POLOAJ I GLEDA SE KAKO E SE IVOTINJAISPRAVITI. POREMEAJ DUBOKOG SENZIBILITETA ISPOLJAVA SE ILIZAKASNELOM REAKCIJOM ILI JE U OPTE NEMA.

C. ISPITIVANJE PERIFERNIH NERVNIH VLAKANA & ISPITUJU SE POMOU

PRITISKA KOJI SE VRI NA PERIFERNE NERVE, DOSTUPNE PALPACIJI.STEPEN OSETLJIVOSTI PROCENJUJE SE PREMA NAJMANJEM PRITISKU,KOJI JE POTREBAN DA IZAZOVE REAKCIJU NA BOL.

ISPITIVANJE MOTILITETA& MOTILITETOM SE NAZIVA SPOSOBNOSTKRETANJA KOJA SE ZASNIVA NA FUNKCIJI NEUROMUSKULARNOG

APARATA. U ISPITIVANJU MOTILITETA OBRAA SE PANJA NASPOSOBNOST VRENJA AKTIVNIH POKRETA, KOORDINACIJU POKRETA,GREVE I PRISILNE POKRETE.


22/28

A. SPOSOBNOST VRENJA AKTIVNIH POKRETA & ODNOSI SE NA PROCENUMIINE SPOSOBNOSTI ZA AKTIVNE POKRETE POD UTICAJEM VOLJE.STANJE KADA MIII KOJI SU PODVRGNUTI UTICAJU VOLJE NE MOGUVRITI SVOJU FUNKCIJU NAZIVA SE ODUZETOST MII#A. MOE BITIDELIMINA & PAREZA, ILI POTPUNA & PARALIZA.

B. KOORDINACIJOM KRETANJA & NAZIVA SE USKLAIVANJE FUNKCIJEPOJEDINIH MIIA PRI IZVOENJU SLOENIH KRETNJI, I TO PREKONERVNIH PUTEVA. PRI TOME SU MOGUI POREMEAJI & ATAKSIJA,

ODNOSNO POREMEAJ KOORDINACIJE KRETANJA, KOJA MOE BITISTATIKA U MIROVANJU I LOKOMOTORNA U POKRETU . VERTILIGOILI VRTOGLAVICAJE POSEBAN OBLIK ATAKTIKIH ZNAKOVA, KOJI SEISPOLJAVAJU LJULJANJEM, TETURANJEM ILI ZANOENJEM, PONEKADSA PRISILNIM KRETANJEM U KRUG ILI OKO UZDUNE OSE.

C. GREVI & SU NEHOTINEKONTRAKCIJE ODREENE GRUPE MIIA ILISVIH POPRENO-PRUGASTIH MIIA A NASTAJU POD UTICAJEMPATOLOKOG NADRAAJA NEKIH PUTEVA MOTORNIH NERAVA ILINJIHOVIH CENTARA. RAZLIKUJU SE TONINI I KLONINI GREVI.TONINI GREVISU DUGOTRAJNE MIINE KONTRAKCIJE BEZ ESTIHPREKIDA. ONI OBINO ZAHVATAJU ODREENE GRUPE MIIA, KOJE

KAO DA ZASTANU U KONTRAHOVANOM STANJU TETANUS . KLONINIGREVISE SASTOJE U PERIODINIM I NEVOLJNIM KONTRAKCIJAMAMIIA ILI GRUPE MIIA, KOJI BRZO PRESTANU. KLONINI GREVI,KOJI ZAHVATAJU SKORO SVE MIIE I KOD KOJIH DOLAZI DO DRHTANJAITAVOG TELA, ZOVU SE KONVULZIJE.

D. PRISILNE POKRETE & IVOTINJA IZVODI PRISILNO, A USLED MOTORNEPRENADRAENOSTI CENTARA.

- 22 -


23/28

- 2! -

VAKCINE I SERUMI

VAKCINESE KORISTE U CILJU PROFILAKSE DA BI SE STVORIO VETAKI AKTIVNIIMUNITET KOD VAKCINISANIH LJUDI I IVOTINJA. SVE VAKCINE SE DELE NAVAKCINE DENER-PASTEROVOG TIPA I ANAVAKCINE.

VAKCINE DENER-PASTEROVOG TIPA & SE PRIPREMAJU OD IVIHMIKROORGANIZAMA IJA JE VIRULENCIJA OSLABLJENA DELOVANJEMFIZIKIH ILI HEMIJSKIH SREDSTAVA, ILI PASAOM KROZ MANJE PRIJEMLJIVORGANIZAM NEKE IVOTINJE. TAKOE, ZA IZRADNU OVIH VAKCINA SEMOGU KORISTITI UBIJENI UZRONICI TOPLOTOM ILI HEMIJSKIMSREDSTVIMA KOD KOJIH JE SAUVANA ANTIGENSKA GRAA UZRONIKA.

ANAVAKCINE & U NEKIM VAKCINAMA SE PORED MIKROORGANIZAMANALAZE TOKSINI KOJI SU UNITENI FORMALINOM, PA SE TAKVE VAKCINENAZIVAJU ANAVAKCINE. POD DEJSTVOM FORMALINA TOKSIN PRELAZI U

ANATOKSIN KOJI VIE NIJE OTROVAN ZA ORGANIZAM.

SERUMI SE KORISTE U BORBI PROTIV ZARAZNIH BOLESTI TAKO TO SEVETAKIM PUTEM STVARA PASIVNI IMUNITET U ORGANIZMU. PRIPREMANJE


24/28

SERUMA SE VRI IMUNIZOVANJEM KONJA ILI DRUGIH IVOTINJA. POSLEIZDVAJANJA SERUMA IZ KRVI, ISPITUJE SE SERUM NA STERILNOST I TITAR

ANTITELA. NAKON TOGA SE KONZERVIU KONZERVANSOM KOJI NE DOZVOLJAVARAZVOJ MIKROORGANIZAMA. PROFILAKTIKI SERUMI SE DAJU U PROFILAKTIKESVRHE, TERAPEUTSKI SERUMI DAJU SE TOKOM TERAPIJE I DIJAGNOSTIKISERUMI SLUE U DIJAGNOSTICI POJEDINIH MIKROORGANIZAMA.SERUMI MOGU BITI +

ANTITOKSINI SERUMI & KORISTE SE KOD OBOLJENJA KOJA NASTAJU

DELOVANJEM TOKSINA TETANUS, BOTULIZAM ANTIBAKTERIJSKI SERUMI & SU PROFILAKTINI I TERAPEUTSKI SERUMI

KOJI SE DAJU ZA TERAPIJU I PROFILAKSU BAKTERIJSKIH OBOLJENJA ANTIVIRUSNI SERUMI & DAJU SE PROTIV ODREENIH VIRUSNIH OBOLJENJA SERUMI PROTIV IVOTINJSKIH OTROVA & DAJU SE U TERAPIJI UJEDA ZMIJA,

PAUKOVA I SL.

- 2$ -

SPECIFINOSTI DEZINFEKCIJE PRIPREMA ZA DEZINFEKCIJU

POD OVIM POJMOM SE PODRAZUMEVA MEHANIKO IENJE I SANITARNOPRANJE MESTA, POVRINA, I OBJEKATA KOJI SE ELE DEZINFIKOVATI. CILJIENJA JESTE DA SE SA POVRINA KOJE TREBA DEZINFIKOVATI SKINEPRLJAVTINA A SA NJOM I DEO MIKROORGANIZAMA. PREDMETI I POVRINEMOGU BITI PREKRIVENI INFEKTIVNIM MATERIJALOM, NAROITO ORGANSKOGPOREKLA U KOME SE NALAZE MIKROORGANIZMI. PRIMENA BILO KAKVOGDEZINFEKCIONOG SREDSTVA NA TAKVOM OBJEKTU JE NEIZVESNA JER

DEZINFICIJENS NE MOE DA PRODRE DO MIKROORGANIZMA.U IENJU PREDMETA NAMENJENIH DEZINFEKCIJI RAZLIKUJU SE 2 ETAPE &MEHANIKO IENJE I SANITARNO PRANJE.

MEHANIKO I#ENJESPROVODI SE PRE SVAKE DEZINFEKCIJE OBJEKTA ZA SMETAJ IVOTINJA,ISPUSTA, RAZNIH PREDMETA, RADNIH POVRINA U INDUSTRIJI HRANE I SL.SASTOJI SE U TOME DA SE RAZNIM MEHANIKIM SREDSTVIMA SA POVRINASKUPLJAJU NA JEDNO MESTO OSTACI HRANE, PROSTIRKA, BALEGA, OSOKA,POVRINSKI SLOJEVI ZEMLJE I RAZNE DRUGE ORGANSKE MATERIJE KOJE SUMOGLE BITI INFICIRANE. SAKUPLJENA NEISTOA SE MORA NEKODLJIVO


25/28

UKLONITI PALJENJEM, ZAKOPAVANJEM ILI DEZINFEKCIONIM SREDSTVIMA KAKONE BI POSTALA DALJI IZVOR ZARAZE.PRI IENJU SUVIH POVRINA POTREBNO IH JE PREDHODNO NAVLAITI VODOMILI DEZINFICIJENSOM KOJI E SE KASNIJE KORISTITI. OVO SE RADI DA SEKASNIJE NE BI DIZALA PRAINA U KOJOJ SU MIKROORGANIZMI KOJI MOGUINFICIRATI DRUGE POVRINE ILI OSOBLJE KOJE RADI. TAKOE, TREBA NAVLAITII PRIBOR SA KOJIM SE RADI.

SANITARNO PRANJE

POD SANITARNIM PRANJEM PODRAZUMEVA SE ODVAJANJE JAE ILI SLABIJEFIKSIRANIH ESTICA PRLJAVTINE SA POVRINA NA KOJIMA SE NALAZE.TOZNAI, TO JE MOGUE POTPUNIJE, RAZDVAJANJE DVEJU SUPSTANCI KOJE SUFIZIKI PRIVRENE JEDNA NA DRUGU. ONO SE SASTOJI U TOME DA SE SVEPOVRINE KOJE SU MEHANIKI OIENE OPERU VRUOM VODOM U KOJU JEDODATO NEKO SREDSTVO ZA IENJE. NA TAJ NAIN SKIDA SE PREOSTALANEISTOA A SA NJOM I MIKROORGANIZMI.SANITARNO PRANJE TREBANAROITO TEMELJNO SPROVESTI NA PODOVIMA, DONJIM DELOVIMA ZIDOVA IBOKSOVIMA U STAJAMA, RADNIM POVRINAMA I SL.

- 2) -

SANITARNO PRANJE KOD GRUBE DEZINFEKCIJE OBJEKATAOBAVLJA SE - 2=VRUIM RASTVOROM NOH. KAD SU U PITANJU OSETLJIVE POVRINE KORISTESE POSEBNA SREDSTVA & DETERDENTI.SPOSOBNOST UKLANJANJA NEISTOA PREDSTAVLJA VANO DELOVANJESVAKOG RASTVORA ZA IENJE KOJI SE KORISTI ZA SANITARNO PRANJE. TO JEU STVARI SPOSOBNOST RASTVORA DA ODVOJI NEISTOU OD POVRINE IZADRAVAJUI JE U RASTVORU, SPREI NJENO PONOVNO IZDVAJANJE ITALOENJE NA OPRANIM POVRINAMA. SREDSTVA ZA SANITARNO PRANJE SEMOGU PODELITI NA ALKALNA, KISELA I NEUTRALNA.

$. ALKALNA SREDSTVA ZA I#ENJEKORISTE SE , SKORO ISKLJUIVO, U INDUSTRIJI MESA. OSTACI BELANEVINABUBRE POD DEJSTVOM LUINA I LAKE SE ODSTRANJUJU SA POVRINA.TO JEVEA ALKALNOST SREDSTAVA ZA IENJE, TO JE BOLJI EFEKAT PRANJA, ALI IVEA OPASNOST OD KOROZIJE.

2. KISELA SREDSTVA ZA I#ENJEKORISTE SE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI U SLUAJEVIMA KADA TREBASPREITI TALOENJE KALCIJUM I MAGNEZIJUM KARBONATA. OVAJ TALOG OMETAIENJE A TIME I DEZINFEKCIJU. PO PRAVILU, KISELA SREDSTVA ZA IENJEDOVODE DO KOROZIJE PREDMETA, PA SE KOMBINUJU SA TZV. INHIBITORIMAKOJI SMANJUJU NEGATIVNI EFEKAT OVIH SREDSTAVA.


26/28

%. NEUTRALNA SREDSTVA ZA I#ENJE TENZIDI !NE REAGUJU U VODENOM RASTVORU ILI REAGUJU SASVIM SLABO KISELO ILI

ALKALNO ZBOG EGA NEMAJU KOROZIVNO DEJSTVO. ZA IENJE SE KORISTEKATJONSKI I ANJONSKI TENZIDI KOJI IMAJU DOBRU MO IENJA.RASTVOR ZA IENJE PRODIRE U SVE PORE, TE NA TAJ NAIN BOLJEOBUHVATA PRLJAVTINU, BOLJE JE UKLANJA SA POVRINA I EMULGUJE MAST.IMAJU SPOSOBNOST STVARANJA PENE TO JE NEPOELJNO U ZATVORENIMSISTEMIMA. NEKAD SE PENA KORISTI ZA STVARANJE PREKRIVAA NA

VERTIKALNIM POVRINAMA SVE DOK SE PRLJAVTINA POD DEJSTVOMRASTVORA NE OMEKA I POSTANE DOSTUPNA ZA ISPIRANJE.

- 2* -

PRIPREMA DEZINFICIJENSA ZA PRAKTINU PRIMENU

DEZINFICIJENSI SE, ZAVISNO OD NJIHOVE PRIRODE, MOGU KORISTITI U PRAKSI UVRSTOM STANJU HLORNI KRE U PRAHU ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJITA ,GASOVITOM HLOR KAO GAS, FORMALDEHID ILI U VIDU RASTVORA.U KOLIKO SE DEZINFICIJENS KORISTI U PRAHU, ITAVA PRIPREMA SE SASTOJI UTOME DA SE IZMERI POVRINA ZEMLJE KOJU TREBA DEZINFIKOVATI I POTREBNAKOLIINA DEZINFICIJENSA U PRAHU, VODEI RAUNA KOJA KOLIINADEZINFICIJENSA IDE NA (2 ZEMLJE.

PRI DEZINFEKCIJI GASOVITIM SREDSTVIMAPOTREBNO JE PREDHODNO IZMERITIZAPREMINU PROSTORIJE KOJU TREBA DEZINFIKOVATI, JER SE NA OSNOVU TOGAODREUJE POTREBNA KOLIINA GASOVITOG DEZINFICIJENSA.NAJVEI BROJ DEZINFICIJENASA SE KORISTI U VIDU RASTVORA. PRAVE SERAZLIITE KONCENTRACIJE RASTVORA KOJE SE IZRAUNAVAJU U PROCENTIMAILI PROMILIMA. TU SE RADI O ODNOSU DEZINFICIJENSA I KOLIINE SREDSTAVA UKOME SE VRI RASTVARANJE, A IZRAAVA SE PO TEINI ILI ZAPREMINI.

OSOBINE UZRONIKA I SPECIFINOST DEZINFICIJENSA


27/28

PRI IZBORU DEZINFICIJENSA MORA SE PRE SVEGA IMATI U VIDU VRSTAUZRONIKA. NA VIRUSE DOBRO DELUJU LUINE, NA SPORE HLORNI PREPARATI.NEKI MIKROORGANIZMI SU VRLO NEOTPORNI I GINU BRZO U SLOBODNOJPRIRODI BEZ DEJSTVA DEZINFICIJENASA. DRUGI, POKAZUJU MANJU ILI VEUOTPORNOST. JAA ILI SLABIJA OTPORNOST MIKROORGANIZAMA TRAI JAI ILISLABIJI DEZINFICIJENS ODNOSNO ONAJ NA KOJI JE UZRONIK BOLESTINAJOSETLJIVIJI.

DEZINFEKCIJA KOD ANTRAKSA

NAJPOVOLJNIJI DEZINFICIJENS JE HLORNI KRE KOJI SE KORISTI U RASTVORIMASA ) & /= AKTIVNOG HLORA. ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJANIH PODOVA KORISTI SEHLORNI KRE U PRAHU 2)>? NA (2 . TEKSTILNI I DRUGI PREDMETI MOGU SEDEZINFIKOVATI POTAPANJEM U ) & %= RASTVOR FORMALINA.

DEZINFEKCIJA KOD BRUCELOZEOD DEZINFICIJENASA KORISTE SE RASTVOR HLORNOG KREA SA 2 & 2,)=

AKTIVNOG HLORA, 2 & != VRUI /% & 0%C NOH, 2= RASTVOR FORMALINA.UBRE SE DEZINFIKUJE BIOTERMIKIM POSTUPKOM KOJI TRAJE 2 MESECA.PANJACI SE ISTE OD KOROVA, POKOSE I 2 & !6 PREORU U KRATKOMINTERVALU. TAKVI PANJACI SE NE KORISTE $ & ) MESECI.

DEZINFEKCIJA KOD SALMONELOZENAKON SAKUPLJANJA, FEKALIJE SE MEAJU SA RASTVOROM KREA. ZADEZINFEKCIJU POVRINA, KORISTI SE RASTVOR HLORNOG KREA SA )=

AKTIVNOG HLORA, 2= FORMALIN, %= RASTVOR KREOLINA I $= VRUI RASTVORNOH.

DEZINFEKCIJA KOD LEPTOSPIROZEKORISTI SE RASTVOR HLORNOG KREA SA ! & $= AKTIVNOG HLORA, 2 -!=VRUI RASTVOR NOH, )= RASTVOR KREOLINA ILI 2= RASTVOR FORMALINA.

DEZINFEKCIJA KOD TBC"&UZRONIK TUBERKULOZE SPADA U IZUZETNO OTPORNE MIKROORGANIZMEZBOG EGA SE KORISTE TZV. KOMBINOVANI DEZINFICIJENSI. JEDAN OD

- 2/ -NAJDELOTVORNIJIH JE )= KOMBINOVANI DEZINFICIJENS KOJI SE PRAVI ODJEDNOG DELA KREZOLA I JEDNOG DELA KAUSTINE SODE. TAKOE, DOBREREZULTATE DAJE PRIMENA %= RASTVORA FORMALINA. KOD ZAKLJUNEDEZINFEKCIJE OBAVLJA SE DVOKRATNO TRETIRANJE SVIH POVRINAODGOVARAJUIM DEZINFICIJENSOM U RAZMAKU OD 2$;.

DEZINFEKCIJA KOD SLINAVKE I APANAJEE SE KORISTI 2= RASTVOR NOH ZAGREJAN NA /% & 0%C, U TOKUTEKUE DEZINFEKCIJE SVAKI TREI DAN. ISTI RASTVOR SE KORISTI I ZAZAKLJUNU DEZINFEKCIJU.

DEZINFEKCIJA KOD BESNILAZA DEZINFEKCIJU PROSTORIJA U KOJIMA SU SE NALAZILE BOLESNE IVOTINJEPREPORUUJE SE %= RASTVOR NOH ZAGREJAN NA /% & 0%C, RASTVORHLORNOG KREA SA )= AKTIVNOG HLORA, != RASTVOR KREOLINA I $=RASTVOR FORMALDEHIDA

DEZINFEKCIJA KOD AUJESKIJEVE BOLESTINAJEE SE KORISTI != RASTVOR NOH ZAGREJAN NA /% & 0%C I RASTVORHLORNOG KREA SA != AKTIVNOG HLORA.


28/28

Documents

Praktikum Bolesti Životinja III Razred