Pravi smer (52. broj)

ПРАВИ СМЕР - Лист издаје ТЕХНИЧКА ШКОЛА “Милева Марић -Ајнштајн”,Нови Сад, Гагаринова 1Телефони: (021) 443-444 444-724 Факс: 442 297Директор: др Станко МатићГлавни и одговорни уредник: Taња Петровић, проф.Графичко уређење и прелом: Тијана Поповић- Пјешчић, проф. и Николина Малиновић, проф.Графичка припрема: Страхиња Апарац, стручни сарадникЈелена Радовановић, Маријана Палачковић, Ксенија Олајош, Пејчић Александра, Никола ЦветковићПеђа Станојев и Марко Малиновић- ученици Граф 42Насловна страна: Милош Пилић, Граф 35, Бранка Белић- Савановић- проф.Фотографија: Драган Јабланов, проф. и Александра Дрљача, проф.Штампа: Техничка школа”Милева Марић -Ајнштајн”Тираж: 2000 примерака

3

www.mmaricajnstajn.edu.rs ПРАВИ СМЕР јануар 2013

САДРЖАЈ

РЕЧ УРЕДНИКА

ШКОЛСКА СЛАВА - СВЕТИ САВА

О СВЕТОМ САВИ

АКТУЕЛНОСТИ

СЕМИНАРИ

СТОП НАСИЉУ!

ШАРЕНА СТРАНА

РЕЧ И СЛИКА

СИВА СТРАНА

КУЛТУРА

ЗАНИМЉИВА МАТЕМАТИКА

AРАНЖМАНИ

3

4

5

6 - 7

8

9

10 - 11

12 - 15

16

17

18

19

РЕЧ УРЕДНИКА

На страницама прошлости, прилично давно, постојао је зимски број часописа који се, можда, и није звао ПРАВИ СМЕР, у школи која се није звала МИЛЕВА МАРИЋ – АЈНШТАЈН...али зидови памте, као дух у новом телу.Последња деценија је нашој школи донела управо то, ново рухо, модернији, савременији, изглед ‘’тела’’, али је њен дух, имиџ велике школе са четири подручја рада, у две физички одвојене зграде, са више од две хиљаде ученика и завидним бројем наставног и ненаставног особља, остао...Сваке године је наш школски лист испраћао генерације, машући страницама које је, брижљиво, са својим тимом, осмишљавала проф. Бранка Срдић Живановић, дајући им шарм своје стручности, педантности и харизме. Већ дуги низ година штампао се, годишње, један број часописа, што је нашој Бранки, често, задавало муке...како сместити све сто се у овој школи догоди у току једне школске године, на четрдесетак страница, а све обухватити, и , на крају, све то извести у последњим недељама шк. године, када сваки савестан професор има највише посла?Добивши поверење да уређујем овај часопис, као сваки представник млађе генерације,прво кренух са идејом о олакшици и новини...И, ето нас овде, на прагу светосавског броја ПРАВОГ СМЕРА, у нади да ће наћи пут до читалаца, самим тим што ће се у њему моћи исказати и приказати таленти наших ученика а и запослених у школи, као и боље сагледати догађања у протеклом периоду. Захваљујем се директору школе, др Станку Матићу, који је подржао ову идеју и омогућио да школску славу дочекамо са овим обележјем, незаобилазним када је у питању школа која има сопствену штампарију.Редакција листа вам жели срећан и успешан почетак другог полугодишта и лепо дружење кроз странице живота у нашој школи.

главни и одговорни уредник, проф. Тања Петровић


О СВЕТОМ САВИ

4

01. Беседа директора др Станка Матића

www.mmaricajnstajn.edu.rs

Уочи прославе школске славе, подсетили смо се како је то изгледало протеклих година

ПРАВИ СМЕР јануар 2013.

Pођен je 1175. године као најмлађи син Стефана Немање, великог жупана српског. На крштењу је добио име Растко. Од младости га је припремао за владарску улогу, па му је, док је стасао, дао на управу Хум. Но, политичка улога младоме Растку није много лежала на души. Он је имао веће замисли и друкчије

животне тежње. Као и сваки велики дух који превазилази тренутне улоге, млади Растко је више размишљао о делима која превазилазе привременост, о делима која су вечна, блиска Богу. У томе му је промисао Божји помогао, шаљући светогорске калуђере на двор његова оца Стефана Немање. Они су га упутали у тајне Божје и омогућили му да се у потпуности преда Богу. То је било и остварено Растковим бекством у Свету Гору. Тамо је научио да стоји пред лицем Божјим у правој истини и да живот испитује у свој његовој озбиљности. Ту се припремао за оно духовно служење Богу и српском народу. Овде се Растко монаши и постаје Сава. Но, само по себи се разуме, да му је та духовна видовитост омогућила да помогне своме брату краљу Стефану у државотворном послу. Добивши самосталност Српске православне цркве 1219. године, он је одмах организовао црквени живот на корист Цркве и народа. Ударио је темеље просвете уопште, а црквене посебно, проповедајући веру и морал засноване на Библији. У несложну младу српску државу уносио је мир.. Браћу Вукана и Стефана лично је измирио. Ту исту младу српску државу успео је да одбрани од спољних непријатеља, али не снагом војске, него” снагом своје вере и тактичне и озбиљне личности. ( Два пута је одлазио на Гроб Господњи. Подизао је манастире. Најзначајнији

02

01 03

5


02. Детаљ из представе наших ученика

03. Скромни поклони кумовима и спонзорима наше школе на дан прославе

му је онај који је /подигао заједно са својим оцем Стефаном Немањом - Хиландар. После је и самог оца приволео да се посвети монашком животу и довео га у Свету Гору да ту проведе своје последње дане угађајући Богу. Сам Свети Сава се преставио у Господу 12/25. јануара 1236. године у Трнову у Бугарској. Ту је на повратку са Гроба Господњег служио Свету литургију а брзо после тога преминуо. Одатле му је тело пренесено у Србију, у манастир Милешево. Било би природно очекивати да се, што се тела тиче, ту заврши биографија Светог Саве. Али, после његове смрти дело му је све више расло у српском народу. Његово име је постајало симбол иације и свега онога што она у себи носи као велике вредности. Вера, култура, историја - добијали су изглед светосавља. Што је више расла потреба за политичком слободом, све више је име Светог Саве почело блистати као путоказ у борби за ослобођење од Турака. Због тога су његове мошти 1594. године Турци спалили на Врачару, мислећи да ће тако успети да униште утицај Светога Саве на вољу српског народа за ослобођењем. Но, после тога, он је за Српски народ постао не само Светац светлији него раније него и духовни ујединитељ свих Срба окупљених око Христа и Божје правде. Он је савршени Србин према којем меримо и своју оданост према Богу, истини и Православној цркви.

Свети Сава је зато постао симбол српске нације. Он је оплеменио душу Србије врлинама изворног Хришћанства са Истока, које је он проповедао на разумљив начин, и тако је настао посебан вид православља - наше светосавље. Научио је свој народ шта је то љубав, мирење, праштање, знање, истинољубље, част, достојанство. Све то што је учинио у оплемењивању српске народне душе не припада једино српском народу, него ризници свеколике Цркве Божје.



На Сајму књига у Београду, купљене су књиге из историје моде и неколико књига белeтристике:

• ТониМорисон:„Дом“• ТониМорисон„Милосрђе“добитник

Нобелове и Пулицерове награде„непоколебљивоприповедањеТонија

Морисонајошјемоћнијеусредсвојејезгровитости;онограбичитаоцаинепуштагасведодубокоболногврхунцапоследњихстраница“

• Сарамаго:„Путовањеједногслона“„књижевностијезикучистомоблику,истанчандар,дело достојно виртуозности једног Сервантеса, повеликојметафориживота,дочаралисунамовопутовање као величанствени поход под отвореним небом.“

• СалманРужди:„КловнШалимар“„КловнШалимарјеремекделоједногоднајвећихписацаданашњице,блиставроманкојиспајанајдубљежудњесрцаинајвећесукобенашегвременауједнуневероватномоћну,свеобухватнупричу.“

• НиколасСпаркс:„Бележница“„Свременанавременаиђемонаљубавнупричукојанастоликоосвојидапостаневишеодкњигекојусмопрочитали-постаједоживљајкојипамтимо.Бележницајеуправотаквакњига“

ПламенкаЛаћарац

6

www.mmaricajnstajn.edu.rsПРАВИ СМЕР јануар 2013.

Уциљуштобољеинформисаности,општекултуреистручногобразовањаиусавршавања,свакегодинепрофесори и ученици посете Сајам књига и Сајам намештајауБеограду.На Сајму књига ученици су могли да виде велики бројкакодомаћих,такоистранихизлагачаидауживајууразгледањувеликогбројаизложенихкњига.Напојединимштандовимаиздавачкихкућаписци су потписивали своје књиге па су ученици били у прилици да их виде и поразговарају са њима.ПосетаСајмунамештајајеизузетноважнаикориснајер ученици могу да виде фазе производње у индустријинамештаја,изложбумашина,алатаи репроматеријала где су у оквиру разних презентацијасазналикојисунајважнијитрендовиупроизводњинамештаја.Каоиувек,ученициимајуислободновремекадамогударазгледајузнаменитостинашепрестоницеиупотпуне целокупни утисак дана.

Квиз знања о саобраћају Нашашкола„МилеваМарић–Ајнштајн“јепрепозналаколикојеважнабезбедностусаобраћајуибиладомаћинквизазнања„Семафоризација2“.Упројекту је учествовало око 350 ученика,четири разреда из четири средњешколеуНовомСаду-Економскешколе„СветозарМилетић“гимназије„ЛазаКостић„и„СветозарМарковић“,каоиТехничкешколе„МилеваМарић–Ајнштајн“НашиученициодељењаШТ41освојилисупрво место.

ПОСЕТА САЈМОВИМАУ ОКТОБРУ МЕСЕЦУ, НАБАВЉЕНЕ СУ НОВЕ КЊИГЕ

7

www.mmaricajnstajn.edu.rs ПРАВИ СМЕР јануар 2013.

АКТУЕЛНОСТИ

ПрофесорицаНиколинаМалиновићзаједносаученицимаодељењаграф45учествовалајенанаградномконкурсузаизрадуплакатаповодом18.октобра,Европскогданазаборбупротивтрговинељудима„ОноштоСрбијаневиди“подпокровитељствомDeutscheGesellschaftfurInternationaleZusammenarbeitGmbH(GIZ).СврхаконкурсајестеподизањесвестиопостојећимоблициматрговинеуСрбији.Наконкурсусуучествовали

дизајнери,студенти,талентованисредњошколции сви заинтересовани професионалци и они који су спремни да испоље своју креативност у изради идизајнирањуплакатакојимћепренетипорукуопроблему трговине људима у Србији.Утаковеликојиоштројконкуренцијинаконобјављивањарезултатачетирираданашихученикапласираласусеуфинале,арадученицеМаринеЖугићпобедиојејерјеимаонајвишегласовапублике на интернету.ДоделинаградеприсуствовалисуминистриначелусапредседникомВладеРепубликеСрбије,амбасадорНемачкеинајвишипредставнициЕвропскеУније.

Проф.МилицаДебелица

КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ПЛАКАТА ПОВОДОМ ЕВРОПСКОГ ДАНА ЗА БОРБУ ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА „ОНО ШТО СРБИЈА НЕ ВИДИ“

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ О „ТОТОВИМА“ ИШТВАНА ЕРКЕЊА

УорганизацијиПозоришногмузејаВојводинеуНовосадскомпозоришту,удецембрупрошлегодине,уприличенајеизложбаповодомстогодишњицерођењамађарскогдрамскогписцаИштванаЕркења.ЊеговадрамскаделаизвођенасуумногимземљамаЕвропекаоиунашимпозориштима.Напозиворганизаторауприпремамазаовуизложбуучествовалисмоими–ученициграфичкеструке,одељењаграф42играф45.НачасовимакњижевностисмосапрофесоркомМаријомКовачевићанализиралидраму„Тотови“ИштванаЕркења.Нашзадатакјебиода на основу утисака о драми осмислимо и направимо плакате за овупозоришнупредставу.Собзиромдасмосмер–техничарзаобликовање графичких производа, овај задатак нам је био веома инспиративан,арезултатједвадесетакзанимљивихпозоришнихплакатакојисуизложеникаодеопоставкеспомен-изложбео„Тотовима“уНовосадскомпозоришту.Приликомсвечаноготварањаизложбе,ученикграфа45,ХорватЕдвин,казиваоједеловетекстаиздраме„Тотови“.ОтварањуизложбеприсуствовалајеигошћаизБудимпеште,начелницаодсеказапозоришнуикњижевнуисторијудржавнеСечењибиблиотеке,дрИлдикоШирато.ИзложбујеотвориорежисерЉубославМајера.АлександраЛетић,Граф45

01.МаринаЖугић,Граф45

02.Нашученик чита на отварању изложбе

03. дрИлдикоШиратоусвомизлагању

6


СТОП НАСИЉУ

„ТРИ ПУТА УРА! ЗА ЗДРАВЉЕ У ШКОЛИ“

Наслов је пилот пројекта под називом „Заштита менталног здравља ученика у школама усмереним на здравље“, Центра за производњу знања и вештина који је реализован уз подршку Управе за спорт и омладину града Новог Сада а у сарадњи са три средње школе: Карловачком гимназијом, Медицинском школом „7. април“ и нашом Милевом!

На обуку чији је циљ унапређења менталног здравља младих, промовисање здравља и смањење нивоа стреса у школском окружењу ишли су педагог Маријана Смиљанић, психолог Бојана Оторанов, професор Јелена Вуковић, професор Мариа Малешевић Чучулис и педагог Корана Милекић.

Блок од 5 радионица кроз које су прошли са аутором пројекта Мирјаном Беаром, психолошкињом која је и сама била члан Милевиног колектива, су током октобра

и новембра месеца реализовали и са ученицима Граф12, Н11 и Т23 одељења.

На радионицама су се бавили следећим темама: „Стрес и како га превазићи“, „Стилови тумачења стресних догађаја (више

оптимизма, мање песимизма)“, „Животни циљеви и срећа“ , „Комуникација без стреса“ и „Одевање као средство комуникације“.

Питање како унапредити ментално здрвље младих било је тема завршне конференције пројекта која је одржана 30.11.2012. године у Скупштини града Новог Сада у присуству брјних наставника и стурчних сарадника основних и средњих школа. Закључак је да је оно у тесној вези са курикулумом односно да зависи од тога колико је настава усмерена на ученике и колико су здравствене теме уграђене у предмете. Оно даље зависи од школске организације, материјално-техничких услова рада (уредност школе, праведност, здраво особље), од сарадње са здравственим и организацијама социјане заштите и укључености школског особља у здравствено-промотивне програме. У том смислу

неопходно је развијати превентивне и интервентне програме са циљем смањивања стреса и јачати компетенције ученика за управљање сопственим емоцијама и понашањима у непријатним и стрестним ситуацијама.

8

СЕМИНАР

9


СТОП НАСИЉУ

Потреба да се прича о насиљу никад није била већа, насиља никад није било више и никада није било грубље. На моменте стичемо утисак да су ствари потупуно измакле контроли. На улици, у породици, на послу, у школи ... има га толико да га чак више ни не препознајемо. А и кад га препознамо некако се правимо као да ништа нисмо видели. Не желимо да се мешамо, понашамо се као да се то нас не тиче, није наша ствар понекад немамо ни капацитет да се идентификујемо са жртвом, помажемо онима који су нам слични или оптужујемо саме жртве а често је и страх тај који нас блокира. Никада нисмо били више неосетљиви на насиље. Немамо поверење ни у кога да нам може помоћи када га и сами доживимо и често због тога ћутимо, трпимо, стидимо се или узимамо правду у своје руке. Ни један од тих начина решавања проблема не доноси добро никоме. Понекад је и неинформисаност и незнање разлог нереаговања. Овај текст има намеру да нас све подсети шта треба да чинимо у ситуацијама насиља, опомене нашу свест и пробуди нашу савест.

Шта је насиље?Насиље се дефинише као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.

Како препознати насиље?

НАСИЉЕ – РЕАГУЈ !

Како реаговати у ситуацијама насиља?Ако реагујете не значи да сте тужибабе или мамина мазе да сте кукавица или да сте неспособни!Нереаговање је прећутно подржавање насиља!

Коме се обратити за помоћ?родитељима, одељенским старешинама, педагошко-психолошкој служби, помоћнику директора, директору школе, полицији, центру за социјални рад, а постоји и СОС телефон за жене и децу жртве насиља (021/422-740)...

10

КАД ПОРАСТЕШ КАШЋЕ ТИ СЕ САМО

Доста тога у животу теби није јасно.Питам се, кад схватиш, да л’ ће бити касно.Зашто соле супу кад довољно је слана ?Кад порастеш кашће ти се само.

На филмовима гледаш експлицитне сцене.Зар се не постиде све те голе жене?Док посматраш то, све делује ти срамно.Кад порастеш кашће ти се само.

Зашто за зиму обарају се дрва,а кад уђе се у кућу, прво се изува?Зашто ложе пећ,кад грејање је парно?Кад порастеш, кашће ти се само.

Доста ти је више да живиш у незнању,а питања се намећу и ноћу и дању.Још си мали, за тебе је још рано...Кад порастеш кашће ти се само.

Лука Радоман, Граф 41

11

КАД ПОРАСТЕШ КАШЋЕ ТИ СЕ САМО

Доста тога у животу теби није јасно.Питам се, кад схватиш, да л’ ће бити касно.Зашто соле супу кад довољно је слана ?Кад порастеш кашће ти се само.

На филмовима гледаш експлицитне сцене.Зар се не постиде све те голе жене?Док посматраш то, све делује ти срамно.Кад порастеш кашће ти се само.

Зашто за зиму обарају се дрва,а кад уђе се у кућу, прво се изува?Зашто ложе пећ,кад грејање је парно?Кад порастеш, кашће ти се само.

Доста ти је више да живиш у незнању,а питања се намећу и ноћу и дању.Још си мали, за тебе је још рано...Кад порастеш кашће ти се само.

Лука Радоман, Граф 41

01. Милана ШушњарЛептир

02. 03. 04. Лука ДејановићПтица, Мртва природа и Бродић

01.

02.

03.

04.

Јака јутарња светлост, и по која пахуља, навалише силно и помало дивљачки на моја два затворена капка. Протрљам десно, а затим и лево око. Схватим да сам на улици, прометној, пси, понека мачка и доста људских створења. Лепи људи, рекао бих... Зима ми је,а снег полако пада на моју

разбарушену косу. Осврћем се око себе, схватам да сам пребијен, јер ме једна дамица чудно погледала, а бол вероватно не осећам од попијеног вина. А мантил, стварно не знам да ли је црвен од крви разбијене усне или накривим на десно, а онда помало искоса према назад. Упутио сам се до оближње кафане, умио се у смрдљивом wc-у, сео у један од четири ћошка са по две столице, поручио једно пиво које нећу платити. Да

резимрам утиске, помислим ...

Не знам где сам био синоћ.Како сам доспео на улицу?Ни то не знам.Зашто сам наручио пиво а нећу даплатим ?То је просто.Немам кинте за то.

Све у свему добро су ме пребили и ова дебела за шанком ме гледа као гилиптера. Ооо... Огледало у wc-у и ја у њему. Баш сам леп. Фаца помало искривљена, нос уредан, испод очију добар пар шљива, код десног ока и даље крвари,али врло мало, последњу кап воде од умивања упија трула кожа. Попивши пиво и истрчавши на улицу, опет прометну, кренуо сам да тумарам са

једне на другу страну малих и великих улица немајући појма куда сам се упутио и са којом намером. Нешто ће се десити – пролази ми кроз главу. Наравно да хоће. Вадим усну хармонику и почнем неки глупи риф који сам сам смислио прекључе. Дотетурам се, тако свирајући, до трга спустивши беретку на оних пар центиметара белог тепиха. Маса нервозних прође, уз по који попреки погледчић, остали насмејани и понеки стари познаник уделивши ми коју пару. Вратим се до кафане. Дебела урличе на мене што више може, тутнем јој новац у шаку, а бакшиш у фацу. Дебелој засветлеше очи и пита ме хоћу ли попити још нешто, или како она то каже ‘’ још нешто за младог господина ‘’ ... Е јебем ти новац, помислим. Кажем дебелој да се новцем купују основне ствари за живот, али не и људи. Дебела ћути и одмерава мој одрпани уметнички изглед. Са њушком на горе, као ‘’млади господин’’ одшетам до врата и залупим са треском.

Дебела на излогу показује но-но ручердама и урла нешто, а ја њој испружим средњи са осмехом.Дебела је опет заћутала.Доста о дебелој!У суштини, испао сам поштен. Сетим се да имам дувана, бар ми је то остало. Заролам. Припалим и

удишем дубоко. Мало дође топло у плућа па за пар секунди опет хладно. Ето сад. Ни да се угрејем не могу како ваља.

Схватам да ми не остаје ништа (приближавајући се пешачком). Бацим пикавац и осмехнем се, а градски сутобус ми гази мантил, беретку, лобању, две шљиве испод ока, незагрејана плућа, усну хармонику (кинеску додуше), флеке од вина или крви, и невине капке.. један отворен, а други сада већ на пола поцепан.Стварно сам леп, први пут истински и спокојно леп, у одломљеном крвавом ретровизору фамозног аутобуса без кочница.

Никола Чавић, Граф 41

01

12

01. ИЛУСТРАЦИЈАЈелена Јерков Г33

www.mmaricajnstajn.edu.rsПРАВИ СМЕР јануар 2013


БАШ САМ ЛЕП

13


Аранжмани

Ученици одељена ПА 31Припремила професорка Дубравка Радаковић

ОВАКО ТО РАДИ СТЕФАН МУНЏИЋ, Граф 35

14


01. ИЛУСТРАЦИЈАЉубица ПузигаћаПa21

Једног јутра, наизглед сасвим обична тинејџерка, Нина, ишла је својим стандардним путем од куће до школе. Јутро је било ведро, сунчано, тек по који облак је спуштао на земљу ситне капи кише, стварајући Нини идилу за размишљање.

Пре него што је изашла имала је своју типичну јутарњу рутину. Чишћење лица, шминкање, доручак, цигара, кафа. По цену кашњења у школу све је то морало бити доведено до перфекције. Најудобнија, најлепша, сива мајица, најуже фармерке, полупразна торба и помало излизане старке, које човек кад би мало боље погледао …причају њене бројне доживљаје, њену животну причу. Одмах по изласку из зграде приметила је три врапчића која су певала ведру песмицу, али дрво је било суво…Интересантно како они знају да унесу ведрину и у тако депресивне призоре. Затим је видела бакицу како је пала са својом торбом, људи су пролазили поред ње хладно, као да непостоји. Помогла јој је да устане и покупи ствари. Заузврат јој је био довољан само бакин осмех, осећала се као да ипак има неке користи од ње. Наишла је, након тога, на полу-спаљену напуштену кућу. Одувек је била импресионирана њом. Све куће око ње су биле сређене, богате куће, а како се чини и

ова је била некад. Занимало је шта се десило и зашто је сад таква, сива са поразбијаним стаклима, смећем свуда около и вандалистичким

натписима изнутра. Ко су јој пре били власници и шта се заправо десило па је дошло до тога? Ма колико се распитивала о њој

није могла ништа сазнати и никада није смогла снаге да уђе унутра. Кућу је сањала много пута и по обичају остатак шетње

је размишљала о њој. Кућа је Нину подсећала на њу саму. Споља се види стари сјај, лепота и као да се труди да сакрије шта је заправо изнутра, мада кроз прозоре куће, као и кроз Нинине очи, види се туга. Много ствари, које нико не зна, се отуда назиру. Унутрашњост куће је уништена, као и Нинина душа. Много људи је кроз њих прошло, повредило их и оставило неизбрисиве трагове, који их из дана у дан полако убијају, из дана у дан у њима се смањује нада да

ће их неко опоравити, спасити од комплетног пропадања. Људи само пролазе, сажале се на секунд, одглуме да им је стало и оду. Некима кућа чак и помаже као преноћиште, а Нина својим саветом, које нико боље није давао. Али, сви они узму, искористе их што више могу и оду. У свом овом размишљању, Нина около није примећивала ништа, знала је

пут и затворених очију, све док није налетела на црног гаврана који је стајао на стубу куће која је стала у изградњи. Призор

ју је уплашио, пошто је веровала да све што види представља неки знак за предстојеће догађаје, а ово је очигледно било лоше.

Потрчала је у свом том страху необраћајући пажњу на ствари око себе. Излетела је на пут, чула се шкрипа кола, пала је на земљу. Док

је лежала, кола и људи су је заобилазили, као да је неки прегажени голуб, молила је за помоћ али се нико није окренуо. Наишла

је бакица и то баш она којој је помогла, одвукла је у страну и позвала хитну. Нина се тада разнежила и пустила сузу. Изгледа да ипак постоје захвални људи и неко коме је стало до ње...

Емили


НИНА

15

02. ФОТОСтефан Мунчић, Граф 35


-Да ли се некад запиташ у чему је поента свега уопште?-Чега?-Дисања, ходања, откуцаја срца, живљења, сви смо ми ту, живимо наше животе, али зашто? Мало нас ће заправо оставити неки траг на човечанство, а то је оно најбтније, зар не?-Ауу Ема, па тебе је ово данас изгледа прилично ударило, ајде попи још мало па да кренемо свако својим путем.-Нека, остављам ти остатак, морам да журим, знаш ме, ове ножице не могу да мирују (насмеја се)-Чекај, где ћеш бити?-Мислиш да знам? Ииии не заборави, сутра у пола пет буди на нашем месту, чекај ме пола сата, ако дођем, знаш шта да радиш.Рекла је то и отишла... и не, није дошла, како смо још раније имали договор, отишао сам до куће у којој се сакривала, понадао сам се да је случајно заспала. Али није, нема је. Смогао сам снаге, отишао сам до ормарића за који ми је рекла да откључам само кад помислим да је нешто лоше с њом... откључао, и нашао дебелу украшену свеску љубичасте боје. На предњој страници писало је само великим словима АГНЕС.Слика предње стране свеске, затим на следећој страни прва страна свеске... слика Еме из првог основне. Да вас упознам, ово је Ема, млада, перспективна девојчица, са, чини се, ведром будућношћу. Није дуго времена прошло до кад је та перспектива почела да се руши. Прво јој је умрла мајка, особа која јој је највише значила у животу. Увек је морала да буде ослонац своме оцу, и није смела да покаже слабост, мада је и он после пар година изгубио битку са самим собом, узео дугоскривени пиштољ и окончао себи живот. У том тренутку Еми су кренуле најгоре мисли, сетила се тога како је људи нису увек баш лако прихватали, како је често морала да глуми особу која није. Сетила се како заправо никад није имала срећну породицу, увек су избијале свађе, а загрљај родитеља није видела. Заправо је и она била грешка због које су се одлучили на заједнички живот који је био свакодневно довођење до потпуног психичког уништења. Свесна је постала да ће јој однос са оцем утицати на цео живот који је пред њом, да ће имати проблем с налажењем особе с којом ће живот провести, и да већ сад ником не може да допусти да пробуди у њој осећања, да се веже за неког, ни у пријатељском смислу. Једина особа, која јој је значила био је Ник, мада, имала је осећај да и њега само гуши проблемима, да га није вредна, и све се некако у том тренутку сломило у њој. Узела је пар кутија таблета, није ни гледала које су, флашу вина и све је прогутала, надајући се да ће тако отићи, заједно са свим својим проблемима негде далеко. Али, комшије су чуле доста тога, дошла је хитна помоћ, полиција, и таман кад је била на измаку, на њену срећу, такође и на жалост, спасили су је, или, тако се учинило, део ње, због свих ствари што су јој се дешавале, је умро.Ема је умрла, родила се Агнес.Слика Агнес...Како сам заправо дошла овде? Сећам се само буђења у болници, са пуно срања и игли око и забодених у мене, видела Ника, замолила сам га да ми помогне да одем одавде. Прво се бунио, али на крају је пристао, пренео ми је основне ствари у ову рушевину где живим, а ја сам само чекала тренутак. Тренутак, кад ће се запричати, кад ће задремати, да бих поново проживела, и након пар сати чекања устала сам, повадила све из себе и почела да трчим. Ма колико слабости сам осетила нисам престајала, неки су кренули за мном и направили панику, али, била сам довољно брза. И тако сам имала осећај како трчим и удаљавам се од ове мртве установе и моје постојање се полако губи у папирима. Почињем опет да живим новим животом.Дошла сам до куће. По договору, чекао ме је Ник са стварима. Замолила сам га да свима говори да не зна где сам и да се понаша као да сам нестала... нисам хтела да било ко зна да заправо постојим опет, нисам хтела да се враћам у прошлост на било који начин.Тако сад, срећна, коначно, као и даље анонимна Агнес, пишем ово, и правим неки ред у ова четири спаљена зида. Поставила сам душек уза зид, по средини ормарић, поред њега, са мамином сликом, пар мајица и фарки унутра, нешто за појести поред кревета и најбитније, ова свеска, оно што је само моје и ничије више, само она ће знати све детаље мог живота.

Емили

KO JE AГНЕС?


ПЕТИЦИЈА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ КРСТАНА ВУКОВИЋА

ТЕЛЕГРАФ - НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИВЕСТИ ХРОНИКА

12. Новембар 2012.

Крстан Вуковић је месецима малтретиран од стране два старија момка, која су га рекетирала, понижавала, тукла и отимала му личне ствари... Крстан је миран, тих, вредан, прави пример како треба да се понаша један дечак од 15 година - каже се у тексту ове петиције.

Другари, комшије и родбина малолетног Крстана Вуковића, који је у Машинској школи у Новом Саду ножем избо Милана Ш. (21) и Бранислава С. (19) прошле недеље, покренули су петицију за његово ослобађање.

Они наводе да је Вуковић на овај чин био приморан, јер је од стране повређених неколико месеци био малтретиран и рекетиран.

- Придружите се петицији и дајте подршку једном дечаку којем може бити угрожено детињство због хулигана у Новом Саду у Машинској школи! Крстан Вуковић је месецима малтретиран од стране два старија

момка, која су га рекетирала, понижавала, тукла и отимала му личне ствари… Крстан је оличење детета у нашем крају у Каћу – миран, тих, вредан, прави пример како треба да се понаша један дечак од 15 година – каже се у тексту ове петиције.

У њој се објашњава да је Вуковић потегао нож на хулигане, јер му је живот био угрожен!

- Апелујемо на полицију и остале надлежне органе да се позабаве оваквим случајевима, јер су нам деца угрожена у Машинској школи у Новом Саду. Дајте подршку дечаку од 15 година, коме су стављене лисице неправедно, бранећи свој живот – наводи се у петицији.

Заинтересовани могу да потпишу петицију у центру Каћа, а они који нису из овог града могу то да ураде и преко интернета на адреси http://www.peticije24.com/podrska_

decaku_krstanu_vukovicuПодсетимо, инцидент се догодио јер су повређени

хтели да отму ствари од нападача.- Све је почело у дворишту када су повређени отели

ранац са патикама осумњиченог и исти бацилли у оближњи шахт. Револтиран таквим понашањем, он је извадио нож и сваком од повређених задао убоде – рекао је тада један од очевидаца.

( И. М. )

16


СИВА СТРАНА

У СЕЋАЊУ

У новембру, 2012.г., престало је да куца срце нашег мајстора, Саве Ковачевића. Иако већ одавно у пензији, посећивао нас је редовно, долазио на наше прославе и дружења, а честои помагао у школским пословима,делећи несебично своју умешност и искуство.Памтићемо га по лепој речи,ведром осмеху и љубави коју је носио на лицу. Нек му је вечна слава и хвала

17


КУЛТУРА

Да ли желите да учите у оваквојучионици?

Или у оваквој ?

Можда смо залутали у овај тренутак историје, кад нам се све чини узалудно и небитно, кад од очаја што смо прилично немоћни испољавамо бес на стварима око себе. Без обзира на то што смо љути на време у коме живимо, на себе јер се у њему понекад не сналазимо, не смемо заборавити да је окружење оно што нам боји дане и даје животу одређени печат.

Како можете допринети томе да се боље осећате у школском окружењу?

Школска имовина је ваш видокруг и место вашег боравка на путу до знања и дипломе, нама, на послу...Наше расположење

и способност за рад зависи од погледа око себе у великој мери. Потрудимо се да нам оно, онда, буде најбоље могуће...трудимо се да очувамо оно што имамо и осећамо се пријатније.

Уплатом трошковника школе ученици помажу да се дотрајао и руиниран намештај поправи или замени, да се преброде штете које су неминовне у многољудним окружењима. Пажњом свих нас и односом као према личним стварима, предупређујемо те штете. Наравно да нам је удобније учити у амбијенту као на другој слици...Зато учинимо све да у то убедимо и оне који о томе не размишљају кад своје незадовољство претварају у штету. Претворимо деструктивност у разговор, насилност у тражење решења, физичку снагу у основу за квалитетно учење и напредак. Школа је идеално место за то....

проф. Тања Петровић


ШТА СУ ОТКРИЛИ РУСКИ МАТЕМАТИЧАРИ

ЗАНИМЉИВА МАТЕМАТИКА

18

1 x 1 = 111 x 11 = 121

111 x111 = 123211111 x 1111 = 1234321

11111 x 11111 = 123454321111111 x 111111 = 12345654321

1111111 x 1111111 = 123456765432111111111 x 11111111 = 123456787654321

111111111 x 111111111 = 12345678987654321

9 x 9 + 7 = 8898x 9 + 6 = 888

987x 9 + 5 = 88889876 x 9 + 4 = 88888

98765 x 9 + 3 = 888888987654 x 9 + 2 = 8888888

9876543 x 9 + 1 = 8888888898765432 x 9 + 0 = 888888888

1 x 9 + 2 = 1112 x 9 + 3 = 111

123 x 9 + 4 = 11111234 x 9 + 5 = 11111

12345 x 9 + 6 = 111111123456 x 9 + 7 = 1111111

1234567 x 9 + 8 = 1111111112345678 x 9 + 9 = 111111111

123456789 x 9 + 10 = 111111111101

02

01. Рад ученицеМаје Миливојев, Граф 22

02. На овом занимљивом часовнику где царује цифра 9 пронађите грешке

И У НАШУ ШКОЛУ ДОЛАЗИ ДЕДА МРАЗ....

Као и сваке године, прво полугодиште завршава претпразничним расположењем.У те дане пружамо гостопримство и најомиљенијем деки на свету,у свечаној сали наше школе, на огромну радост дечице наших радника. Ево како то изгледа :

НОВА ГОДИНА

01. Деда мразе деда мразе

02. Ћао деда мразе

03. Нови украс наше школе

04. Отварање стакленика

05. Директор Станко Матић и проф. Марија Свилар

01.

02.

03.

04.

05.

памтити и по отварању стакленика у нашој

Documents

Pravi smer (52. broj)