Pravilnik o Ispitivanju Vozila

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

PRAVILNIK

O ISPITIVANJU VOZILA

("Sl. glasnik RS", br. 8/2012, 13/2013, 31/2013, 114/2013, 40/2014, 140/2014 i 18/2015)

lan 1

Ovim pravilnikom propisuje se postupak i nain ispitivanja motornih i prikljunih vozila, izdavanje uverenja i potvrda i voenje evidencija o obavljenim ispitivanjima motornih i prikljunih vozila.

lan 2

Pojmovi i skraenice koje se koriste u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) ispitivanje jeste skup aktivnosti radi provere usaglaenosti vozila opreme i delova sa odgovarajuom dokumentacijom proizvoaa, propisima i standardima, a za koje je potrebno korienje ispitne opreme;

2) kontrolisanje jeste vid ispitivanja za koje nije potrebno korienje ispitne opreme;

3) alternativno pogonsko gorivo jeste gorivo koje se pored uobiajenih goriva (benzin i dizel) koristi za pogon motornih vozila, kao to su TNG/LPG ("teni naftni gas"/engl. "Liquefied Petroleum Gas"), KPG/CNG ("komprimovani prirodni gas"/engl. "Compressed Natural Gas") i druga;

4) akreditacija jeste verifikacija da organizacija ispunjava odgovarajue standarde;

5) ISO/IEC 17020 - opti kriterijumi za rad razliitih vrsta tela koja obavljaju kontrolisanje;

6) ISO/IEC 17025 - opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje;

7) homologacija vozila, opreme i delova vozila jeste postupak provere tipa, njihove saobraznosti sa zahtevima odgovarajuih propisa UN o homologaciji vozila, opreme i delova vozila, odnosno odgovarajuim propisima EU, izdavanja odgovarajuih propisanih dokumenata i praenje proizvodnje radi obezbeivanja saobraznosti sa homologovanim tipom;

8) prepravka vozila jeste promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja i sklopova vozila;

http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.paragraf.android.paragraflexhttp://www.paragraf.rs/http://www.paragraf.rs/http://www.paragraf.rs/strane/paragraf_lex.htmlhttp://www.paragraf.rs/strane/paragraf_lex.htmlhttp://www.paragraf.rs/strane/paragraf_lex.html

9) upotrebljavano vozilo jeste vozilo koje je bilo registrovano i od ije je prve registracije prolo najmanje 6 meseci, odnosno za traktor za poljoprivredu i umarstvo od ije je prve registracije prolo najmanje est meseci i koji ima najmanje 50 radnih sati ili traktor koji nije registrovan, a ima najmanje 100 radnih sati;

10) pojedinano proizvedeno novo vozilo jeste motorno ili prikljuno vozilo koje se sastoji od karoserije, odnosno asije koja je novo proizvedena u smislu da kao takva ne postoji u proizvodnom programu nekog od proizvoaa vozila, odnosno koja je napravljena kao potpuno novi proizvod koji po vrsti, marki i tipu ne postoji u proizvodnom programu nekog od postojeih registrovanih proizvoaa motornih i prikljunih vozila, a konani proizvod - novo vozilo - nakon ispitivanja moe se svrstati u odreenu vrstu vozila shodno propisu o podeli motornih i prikljunih vozila, i kao takvom moe se dodeliti marka i tip proizvoaa koji ga je proizveo;

11) sklapanje vozila jeste proizvodnja vozila sklapanjem vozila od elemenata karoserije - okvira koji je ve prethodno proizveo registrovani proizvoa vozila (sa utisnutom identifikacionom oznakom vozila) i elemenata pogonskog agregata (ako je u pitanju motorno vozilo) takoe ve proizvedenog od strane nekog registrovanog proizvoaa agregata (sa utisnutom oznakom motora), sa ugradnjom ureaja i opreme za koji pripadaju odabranoj asiji ili karoseriji;

12) kompletirano vozilo obuhvata serijski proizvedenu i homologovanu asiju - nekompletirano vozilo koju finalno ne kompletira (nadgrauje) proizvoa asije;

13) prepravljeno vozilo jeste svako vozilo na kome su izvrene promene konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja i sklopova vozila, kao i ostali vidovi prepravki koje se mogu izvriti, a ije ispitivanje, takoe, podlee ovom pravilniku.

lan 3

Ispitivanje, odnosno kontrolisanje motornih i prikljunih vozila (u daljem tekstu: ispitivanje vozila), izdavanje uverenja o ispitivanju vozila, odnosno kontrolisanju vozila koje se uvozi kao upotrebljavano (u daljem tekstu: uverenje), izdavanje potvrde o ispravnosti ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas ili komprimovani prirodni gas (u daljem tekstu: potvrda) i voenje evidencija o obavljenim ispitivanjima i izdatim uverenjima i potvrdama organizuje i sprovodi Agencija za bezbednost saobraaja (u daljem tekstu: Agencija) u skladu sa zakonom.

Agencija moe ovlastiti pravno lice (u daljem tekstu: ovlaeno pravno lice), koje je materijalno i struno osposobljeno da vri ispitivanje, merenje i izdavanje potvrde u skladu sa zakonom, ako:

1) je registrovano za obavljanje poslova tehnikog ispitivanja i analiza, istraivanja i eksperimentalnog razvoja u tehniko tehnolokim naukama;

2) se bavi naunom i strunom delatnou u oblasti ispitivanja vozila;

3) ispunjava zahteve standarda ISO/IEC 17025 i/ili ISO/IEC 17020, odnosno ekvivalentnog standarda;

4) poseduje odgovarajui prostor (objekat i poligon) i laboratorijske uslove namenjene za obavljanje poslova u smislu ovog pravilnika;

5) poseduje ureaje za ispitivanje, a ureaji koji predstavljaju etalone/merila su etalonirani/overeni u skladu sa nacionalnim propisima i snabdeveni dokazom o metrolokoj sledivosti;

6) da ima u radnom odnosu najmanje sedam zaposlenih strunjaka iz oblasti vozila i to: najmanje dva doktora tehnikih nauka, tri diplomirana mainska inenjera i dva mainska tehniara, koji poseduju iskustvo od najmanje pet godina u obavljanju poslova ispitivanja u smislu ovog pravilnika;

7) poseduje odgovarajuu strunu literaturu o tehnikim podacima vozila, opreme i ureaja;

8) poseduje odgovarajuu raunarsku opremu koja omoguava internet povezivanje sa serverom Agencije;

9) poseduje odgovarajui softverski paket koji obezbeuje dostavljanje podataka Agenciji.

Kontrolisanje vozila moe da vri radnik, koji ima steeno najmanje srednje obrazovanje za obrazovne profile iz podruja rada mainstvo i obrada metala, oblast mainski tehniar ili mainski tehniar motornih vozila, ili iz podruja rada saobraaj, oblast tehniar drumskog saobraaja ili tehniar za bezbednost saobraaja, sa radnim iskustvom od najmanje godinu dana na poslovima ispitivanja vozila, vrenja tehnikog pregleda vozila, nadzora nad vrenjem tehnikih pregleda vozila ili ispitivanja vozila, odravanje vozila ili obrazovnom, naunom i istraivakom radu u oblasti bezbednosti saobraaja ili vozila.

Ispitivanje vozila moe da vri radnik, koji ima steeno najmanje srednje obrazovanje za obrazovne profile iz podruja rada mainstvo i obrada metala, oblast mainski tehniar ili mainski tehniar motornih vozila, ili iz podruja rada saobraaj, oblast tehniar drumskog saobraaja ili tehniar za bezbednost saobraaja, sa radnim iskustvom od najmanje pet godina na poslovima ispitivanja vozila, ili nadzora nad vrenjem ispitivanja vozila u smislu ovog pravilnika.

lan 4

Odredbe ovog pravilnika odnose se na ispitivanje motornih i prikljunih vozila:

1) koja se pojedinano proizvode, a za koje nije izdato uverenje o usklaenosti sa propisima o homologaciji;

2) koja se prepravljaju;

3) koja se uvoze kao upotrebljavana;

4) kod kojih se, na tehnikom pregledu ili na drugi nain, utvrdi neslaganje podataka koji su upisani u saobraajnu dozvolu sa podacima iz Baze podataka o vozilima.

Pre stavljanja u promet, odnosno putanja u saobraaj vozila iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana, mora se utvrditi i da li ova vozila ispunjavaju uslove u skladu sa propisima o tehnikim uslovima za vozila, a za vozila iz stava 1. taka 3) ovog lana, vri se i provera podataka o tehnikim karakteristikama u odgovarajuoj bazi tehnikih karakteristika.

lan 5

Konstrukcijske i tehnike karakteristike vozila, opreme i delova moraju biti u skladu sa nacionalnim propisima i standardima.

Ako za vozila opremu i delove ne postoje odgovarajui nacionalni propisi i standardi, tada se primenjuju meunarodni propisi i standardi, kao i normativi proizvoaa.

Ako za vozila, opremu i delove ne postoje propisi ili standardi, kao ni normativi proizvoaa, tada se primenjuju pravila nauke, odnosno pravila tehnike struke ili smernica odobrenih od strane Agencije na osnovu prihvatljivih tehnikih reenja.

lan 6

(Brisan)

lan 7

Zahtev za ispitivanje vozila podnosi vlasnik vozila ili lice koje on ovlasti.

Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:

1) ime i prezime - naziv vlasnika vozila;

2) prebivalite - sedite (adresa);

3) razlog ispitivanja;

4) izvrilac prepravke.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se dokumentacija o ispitivanju vozila.

Izjava pravnog lica ili preduzetnika koji je izvrio prepravku vozila ugradnjom ureaja i opreme za pogon na teni naftni gas mora da sadri najmanje sledee podatke:

1) datum ugradnje;

2) ime i prezime lica koja su ugradnju izvrila;

3) podatke o vozilu (marka i tip, VIN oznaka - oznaka asije, oznaka motora, registarska oznaka, godina proizvodnje);

4) usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee;

5) vrsta motora prema nainu pripreme gorive smee;

6) ugraeni ureaji i oprema za TNG;

7) podaci o ugraenim ureajima i opremi za pogon vozila na TNG (rezervoar, multiventil, vodovi visokog pritiska - fleksibilni, vodovi niskog pritiska, ventil za zaustavljanje/preista TNG, ispariva/regulator pritiska gasa, gasno-nepropusno kuite, elektronski ureaj za upravljanje, vodovi visokog pritiska-bakarni i/ili elini, vodovi sistema za grejanje isparivaa/regulatora pritiska gasa, preista TNG).

Izuzetno, ako vlasnik, odnosno korisnik vozila koje se uvozi kao upotrebljavano poseduje dokaz o ispitivanju izvrenom u inostranstvu (poseban dokument ili je ta injenica upisana u saobraajnu dozvolu), odnosno ako je na vozilu izvrena prepravka kojom se prepravljeno vozilo vraa u stanje u kojem je proizvedeno, a vlasnik, odnosno korisnik ne poseduje sertifikate za navedene ureaje i sklopove, naznaku i opis prepravke sa predloenim reenjem, odgovarajuu tehniku dokumentaciju (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste prepravke, odobrenu i overenu tehniku dokumentaciju, izjavu proizvoaa, nadgraivaa ili izvrioca prepravke o usaglaenosti prepravke sa prilogom proizvoaa vozila ili ugraenih elemenata, ispitivanje vozila se moe izvriti.

Vlasnik, odnosno korisnik vozila kod koga je ugradnja ureaja i opreme za pogon na TNG izvrena u inostranstvu i nemaju dokaz o izvrenom ispitivanju, moraju da obezbede dokumentaciju propisanu ovim pravilnikom.

U sluaju da se radi o vozilu koje je proizvedeno sa ureajima za pogon na TNG a ta injenica se ne moe utvrditi iz podnete dokumentacije o vozilu, vlasnik, odnosno korisnik vozila mora dostaviti odgovarajuu potvrdu proizvoaa ili drugi dokaz iz koga se mogu obezbediti neophodni podaci.

Sadraj dokumentacije iz lana 6. stav 3. i sadraj dokumentacije iz stava 3. ovog lana dat je u Prilogu 1 - Ispitivanje vozila, utvrivanje godine proizvodnje i sadraj dokumentacije, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 8

Ispitivanje vozila se sastoji od: identifikacije vozila, pregleda vozila, i njegove opreme i delova, utvrivanja tehnikih karakteristika vozila za koja je neophodno izvriti merenja, pregleda dokumentacije, prorauna tehnikih parametara, obrade predmeta i izrada izvetaja o ispitivanju vozila.

Kontrolisanje vozila sastoji se od: identifikacije vozila, pregleda vozila, i njegove opreme i delova, provera tehnikih karakteristika vozila za koja nije neophodno izvriti merenja, pregleda dokumentacije, prorauna tehnikih parametara, obrade predmeta i izrade izvetaja o ispitivanju vozila.

lan 9

Identifikaciona oznaka vozila, odreena od strane proizvoaa, odnosno u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima (u daljem tekstu: Zakon), jednoznano odreuje svako pojedinano vozilo.

Karoserija, odnosno asija sa identifikacionom oznakom vozila, ne moe se smatrati rezervnim delom, odnosno njena zamena ne predstavlja zamenu dela vozila u sklopu popravke ili prepravke vozila.

Ispitivanje pojedinano proizvedenog vozila ne moe se obaviti pre nego to se odredi i utisne identifikaciona oznaka vozila u skladu sa Zakonom.

lan 10

Merna oprema i ureaji koji se koriste prilikom ispitivanja vozila moraju biti etalonirani ili overeni u skladu sa propisima.

Ispitivanje vozila se mora obavljati u objektu i/ili na poligonu koji ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom.

Izuzetno, uz odobrenje Agencije ispitivanje vozila moe se obaviti u drugom objektu i/ili na poligonu.

lan 11

Nain i postupak vrenja ispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas (TNG) dati su u Prilogu 2 - Ispitivanje vozila sa ugraenim ureajima i opremom za pogon na teni naftni gas, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Nain i postupak vrenja ispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na komprimovani prirodni gas (KPG) dati su u Prilogu 3 - Ispitivanje vozila sa ugraenim ureajima i opremom za pogon na komprimovani prirodni gas, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 12

O izvrenom ispitivanju vozila Agencija, odnosno ovlaeno pravno lice sastavlja izvetaj o ispitivanju, koji moe biti pozitivan ili negativan.

Na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju u kome je potvrena tehnika ispravnost vozila od strane privrednog drutva ovlaenog za vrenje tehnikog pregleda vozila, Agencija izdaje podnosiocu zahteva dva primerka uverenja, u skladu sa zakonom. Uverenje vai do promene konstruktivnih karakteristika vozila.

Izuzetno, za vozilo koje se uvozi kao upotrebljavano, izdae se uverenje na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju, u kome se ne potvruje tehnika ispravnost vozila.

Na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju sa ugraenim ureajima i opremom za pogon vozila na gas, pored uverenja iz stava 2. ovog lana koje izdaje Agencija, ovlaeno pravno lice izdae podnosiocu zahteva potvrdu.

Potvrda vai pet godina ili do promene konstruktivnih karakteristika vozila. Potvrda se izdaje sa kraim rokom vaenja u sluajevima kada se prilikom ispitivanja utvrdi potreba za ranijim kontrolisanjem.

Po isteku vanosti potvrde ureaji za pogon vozila na gas koji su ugraeni u motorna vozila moraju se podvrgavati periodinom kontrolisanju kod ovlaenog pravnog lica.

Izvetaj o ispitivanju vozila, u zavisnosti od vrste ispitivanja, sadri sledee podatke:

1) broj naloga i/ili zahteva;

2) osnovne podatke o podnosiocu zahteva;

3) osnovne podatke o vozilu pre ispitivanja;

4) razlog, elementi i rezultati ispitivanja (opis, skica i proraun);

5) mesto i datum ispitivanja;

6) osnovni podaci o vozilu i vrsta vozila nakon rezultata ispitivanja;

7) zakljuci o rezultatima ispitivanja o ispunjavanju ili neispunjavanju uslova za dobijanje uverenja ili potvrde.

Uverenje, odnosno potvrda, sadri najmanje sledee podatke:

1) propis na osnovu kog se izdaje uverenje, odnosno potvrda;

2) poslovno ime izdavaoca uverenja, odnosno potvrde;

3) broj uverenja, odnosno potvrde iz registra;

4) datum izdavanja uverenja, odnosno potvrde;

5) podatke o vlasniku vozila (ime i prezime - naziv vlasnika vozila, prebivalite - sedite (adresa));

6) podatke o vozilu;

7) cilj ispitivanja;

8) potpis odgovornog lica u pravnom licu.

Izuzetno uverenje o kontrolisanju vozila koja se uvoze kao upotrebljavana ne sadri podatke iz stava 8. ta. 5) i 7) ovog lana.

Potvrda se tampa na numerisanom obrascu sa odgovarajuom zatitom koji izdaje Agencija.

Na osnovu negativnog izvetaja o ispitivanju vozila Agencija donosi reenje o odbijanju zahteva za izdavanje uverenja o ispitivanju vozila.

lan 13

Ako doe do promene vlasnika vozila, novi vlasnik vozila moe podneti Agenciji zahtev za izdavanje uverenja ili potvrde na sopstveno ime uz podnoenje saobraajne dozvole ili dokumentacije o vlasnitvu.

lan 14

Trokove pregleda dokumentacije, ispitivanja i izdavanja odgovarajueg uverenja, potvrde ili duplikata snosi podnosilac zahteva.

lan 15

Agencija vodi evidenciju o obavljenim ispitivanjima u elektronskom i/ili pismenom obliku.

Evidenciju iz stava 1. ovog lana ini:

1) Registar odobrenja;

2) Registar ispitivanja;

3) Registar izdatih uverenja;

4) Registar izdatih potvrda;

5) Dosije ispitivanog vozila.

Registar odobrenja sadri:

1) broj upisa u registar;

2) podatke o vlasniku vozila i podnosiocu zahteva;

3) podatke o vrsti, obliku karoserije, marki i tipu vozila;

4) broj karoserije, odnosno asije (identifikaciona oznaka vozila);

5) podatke o planiranoj prepravci;

6) datum podnoenja zahteva;

7) datum izdavanja odobrenja.

Registar ispitivanja vozila sadri:


2) broj upisa u registar odobrenja ukoliko se radi o prepravci;

3) podatke o vlasniku vozila i podnosiocu zahteva;

4) podatke o cilju (vrsti) ispitivanja;

5) podatke o vrsti, obliku karoserije, marki i tipu vozila nakon ispitivanja;

6) rezultati i nalaz ispitivanja;

7) prateu fotodokumentaciju vozila i karakteristinih detalja u zavisnosti od vrste ispitivanja;

8) vrsta izvetaja o ispitivanju (pozitivan ili negativan).

Registar izdatih uverenja sadri:


2) broj upisa u registar ispitivanja;

3) broj uverenja i datum izdavanja;

4) sadraj Uverenja o ispitivanju.

Registar izdatih potvrda o ispitivanju sadri:


2) broj upisa u registar ispitivanja;

3) broj potvrde i datum izdavanje;

4) sadraj potvrde.

Dosije ispitivanog vozila sadri:

1) odobrenje (u sluaju prepravke);

2) zahtev za ispitivanje vozila;

3) odobrena i overena tehnika dokumentacija;

4) izvetaj o ispitivanju vozila.

Dosije se moe arhivirati u pismenoj formi, ili u elektronskom obliku, sa svim zatitnim merama od gubitaka.

Registri se uvaju trajno, a dosije ispitivanog vozila najmanje 10 godina.

lan 16

Agencija e povui ovlaenje ovlaenom pravnom licu ako se ispitivanje vozila vri na nepropisan i nesavestan nain.

Pravnom licu u sluaju iz stava 1. ovog lana najmanje tri godine ne moe se izdati novo ovlaenje.

lan 17

Reenja o ovlaenju za ispitivanje vozila, izdata od strane Ministarstva unutranjih poslova, vae do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 17a

Ispitivanje motornih i prikljunih vozila koja se uvoze kao upotrebljivana, vrie se na nain propisan ovim pravilnikom od 15. aprila 2014. godine.

lan 17b

Ispitivanje motornih i prikljunih vozila koje se pojedinano proizvode, a za koje nije izdato uverenje o usklaenosti sa propisima o homologaciji vrie se na nain propisan ovim pravilnikom od 1. januara 2015. godine.

lan 17v

(Brisan)

lan 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Samostalni lan Pravilnika o dopunama Pravilnika o ispitivanju vozila

("Sl. glasnik RS", br. 13/2013)

lan 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Pravilnika o izmeni Pravilnika o ispitivanju vozila


lan 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o ispitivanju vozila


lan 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1 ISPITIVANJE VOZILA, UTVRIVANJE GODINE PROIZVODNJE I SADRAJ DOKUMENTACIJE

1. KARAKTERISTINI SLUAJEVI ISPITIVANJA

1.1. Ispitivanje pojedinano proizvedenog vozila

Oprema, delovi, sklopovi i ureaji moraju biti homologovani. Ispitivanjem pojedinano proizvedenog novog vozila proveravaju se bezbednosno-tehnike karakteristike deklarisane tehnikom dokumentacijom proizvoaa.

Ispitivanje pojedinano proizvedenih novih vozila obuhvata proveru:

1) dimenzija,

2) masa i osovinskih optereenja,

3) stabilnosti (poloaj teita, upravljivost),

4) nivoa naponskog stanja kritinih taaka nosee konstrukcije,

5) dinamikih karakteristika vozila (maks. brzina, ubrzanje, usponi),

6) sistema za koenje (kone karakteristike) (ECE Pravilnici br. 13, 13-H i 78),

7) nivoa buke (ECE Pravilnici br. 9, 41, 51 i 63),

8) vozila sa dizel motorom u pogledu vidljivih gasovitih zagaivaa (ECE Pravilnik broj 24),

9) emisije zagaivaa iz vozila sa OTO i dizel motorom (Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju ("Slubeni glasnik RS", br. 64/10 i 69/10)),

10) ugradnje ureaja za osvetljavanje puta, oznaavanje vozila i za davanje svetlosnih znakova (svetlosnih i svetlosno-signalnih ureaja) (ECE Pravilnik br. 48, 53, 74 i 86),

11) brzinomera (ECE Pravilnik broj 39),

12) vozila za prevoz opasnih materija (ECE Pravilnik broj 105),

13) kontrolnih ureaja, signalizatora, indikatora i njihovih simbola (ECE Pravilnik br. 60 i 121),

14) ureaja za upravljanje (upravljakog mehanizma) (ECE Pravilnik broj 79),

15) ugradnje ureaja za spajanje vunih i prikljunih vozila (ECE Pravilnik broj 55),

16) ugradnje ureaja za zatitu od podletanja sa zadnje strane (ECE Pravilnik broj 58),

17) ugradnje ureaja za zatitu od podletanja sa bone strane (ECE Pravilnik broj 73),

18) geometrije ugradnje tabli za oznaavanje sporih vozila i njihovih prikolica (ECE Pravilnik broj 69),

19) geometrije ugradnje tabli za oznaavanje dugih i tekih vozila (ECE Pravilnik broj 70),

20) ugradnje sigurnosnih pojaseva (ECE Pravilnik broj 16),

21) ugradnje zvunih signalnih ureaja (ECE Pravilnik broj 28),

22) ugradnje sigurnosnih materijala za zastakljivanje (ECE Pravilnik broj 43),

23) ugradnje retrovizora (ECE Pravilnik br. 46 i 81),

24) elektro-magnetne kompatibilnosti (ECE Pravilnik br. 10),

25) da li su ugraeni delovi i opreme homologovani:

(1) sijalice (ECE Pravilnici br. 37 i 99),

(2) pneumatici (ECE Pravilnik br. 30, 54, 64, 75, 106, 108 i 109),

(3) trake za oznaavanje dugih i tekih vozila i njihovih prikolica (ECE Pravilnik broj 104).

1.2. Ispitivanje kompletiranog vozila

Za kompletirana vozila potrebno je izvriti pregled homologacione i tehnike dokumentacije, proveru njene usklaenosti sa izvedenom nadgradnjom prema smernicama proizvoaa, sprovesti dodatna ispitivanja prema propisima o homologaciji za predmetno vozilo, utvrditi ispunjenost uslova iz propisa o bezbednosti saobraaja i izvriti proveru bezbednosno-tehnikih karakteristika.

1.3. Ispitivanje prepravljenog vozila

Navedeni primeri prepravljenih vozila predstavljaju karakteristine oblike prepravki vozila, to ne iskljuuje ostale vidove prepravki koje se mogu izvriti, a ije ispitivanje, takoe, podlee ovom pravilniku.

1.3.1. Promena tipa ili varijante vozila

Prepravka koja prouzrokuje promenu deklarisanih tehnikih karakteristika, tako da one odgovaraju drugom tipu ili varijanti vozila iz proizvodnog programa istog proizvoaa predstavlja promenu tipa ili varijante vozila.

Ovakva vrsta prepravke dozvoljena je samo u sluaju kada u proizvodnom programu proizvoaa postoji takav tip vozila. U tom sluaju sve tehnike karakteristike prepravljenog vozila moraju u potpunosti odgovarati karakteristikama tipa vozila u koje se prevodi.

U proizvodnim programima pojedinih proizvoaa postoje vozila sa istim tehnikim karakteristikama deklarisana kao dva ili tri tipa za razliite uslove eksploatacije, pri emu se ti tipovi razlikuju samo u masenim parametrima. Za ovakva vozila u postupku ispitivanja potrebno je proveriti usaglaenost vozila sa tehnikom dokumentacijom proizvoaa za zahtevani tip vozila.

1.3.2. Promena vrste vozila

Prepravke vozila kao to su:

1) zamena karoserije,

2) nadgradnja specijalnih ili radnih ureaja i

3) promena broja mesta za sedenje,

a koje uslovljavaju promenu geometrijskih i masenih parametara zahtevaju ispitivanja u cilju definisanja vrste i podvrste vozila prema propisu o podeli motornih i prikljunih vozila.

Svi parametri prepravljenog vozila kod koga je dolo do promene vrste vozila moraju biti usklaeni sa tehnikim karakteristikama koje je definisao proizvoa vozila, kao i bezbednosnim i homologacionim zahtevima za vrstu vozila koja je nastala prepravkom.

1.3.3. Ugradnja pogonskog agregata (motora)

Ugradnja pogonskog agregata (motora) na motornom vozilu tretira se kao prepravka u sluaju ugradnje pogonskog agregata (motora) drugog tipa u odnosu na izgraeni.

U postupku ispitivanja ugradnje pogonskog agregata (motora) potrebno je proveriti da li ugraeni pogonski agregat (motor) zadovoljava bezbednosno-tehnike karakteristike, u odnosu na tip vozila u koje je ugraen, definisane zakonskim i tehnikim propisima i standardima za tu vrstu vozila.

1.3.4. Ugradnja ureaja i opreme za pogon vozila na alternativna goriva (teni naftni gas, prirodni gas, vodonik)

Vozila u koja su ugraeni, odnosno izgraeni ureaji i oprema za pogon vozila na alternativna goriva moraju se ispitati i utvrditi da li su njihove tehnike karakteristike u skladu sa propisima o bezbednosti saobraaja na putevima, smernicama proizvoaa vozila, odgovarajuim prilogom donetim na osnovu Pravilnika o ispitivanju vozila kao i drugim prateim propisima i standardima.

1.3.5. Ugradnja ureaja za spajanje vunog i prikljunog ureaja

Kod vozila, kod kojih je naknadno ugraen ureaj za spajanje vunog i prikljunog ureaja, potrebno je obaviti ispitivanja prema propisu o tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, ili u skladu sa preporukama i smernicama proizvoaa vozila za ugradnju prikljunog ureaja, kao i homologacionim zahtevima za vrstu vozila.

1.3.6. Ugradnja ureaja (komandi) za upravljanje vozilom lica sa invaliditetom

Vozilu, na kojem su ugraene, odnosno izgraene alternativne (dodatne) komande za upravljanje vozilom prilagoene za vozae sa invaliditetom, potrebno je utvrditi funkcionalnost i bezbednosno-tehnike karakteristike ugraenih komandi koje moraju zadovoljiti tehnike zahteve vozila za bezbedno upravljanje.

1.3.7. Ugradnja pomonih ureaja za obuku vozaa

Vozilu, na kojem su ugraene, odnosno izgraene pomone komande za instruktora pri obuci vozaa potrebno je pri ispitivanju utvrditi funkcionalnost i tehnike karakteristike pomonih komandi, kao i bezbedonosne uslove zatite ili nemogunosti korienja istih kada vozilo nije u procesu obuke, a na mestu suvozaa se nalazi putnik.

1.3.8. Ispitivanje vozila prema zahtevima ATP sporazuma

Motorna vozila koja su namenjena za transport lakokvarljivih namirnica (hladnjae), nezavisno od vrste ispitivanja, moraju posedovati dokument (Certifikat) prema ATP sporazumu, koji je izdat na nain kako to predvia sporazum. Vrstu vozila shodno ATP sporazumu (izotermiko, rashladno, vozilo hladnjaa ili vozilo za zagrevanje) potrebno je upisati u Uverenju u rubrici "napomena".

1.3.9. Zamena komande ureaja za upravljanje i drugih komandi direktno vezanih za proces upravljanja vozilom sa desne na levu stranu vozila

Na motornim vozilima kod kojih je izvrena izmena ureaja za upravljanje vozilom, promenom poloaja sa desne na levu stranu vozila, potrebno je izvriti ispitivanja u skladu sa propisima o tehnikim uslovima za vozila pri emu ugradnju sistema za upravljanje, raspored nonih komandi, instrument tabla i rune komande moraju u potpunosti odgovarati fabrikoj dokumentaciji varijante vozila sa upravljakim ureajem na levoj strani vozila.

1.3.10. Ugradnja zatitne kabine ili rama na traktoru

Na traktorima koji ne poseduju zatitnu kabinu ili ram potrebno je obaviti ispitivanja u skladu sa zakonskim i tehnikim propisima za zatitnu kabinu ili ram.

Ova vrsta prepravke ili dorade traktora moe biti obavljena na dva naina:

1) ugradnja kabine ili rama za odreeni tip traktora, a koji su ispitani i provereni,

2) ugradnja kabine ili rama koji nisu ispitani.

U sluaju ispitivanja ugradnje kabine ili rama za odreeni tip traktora, a koji su ispitani i provereni, potrebno je izvriti proveru saobraznosti veza kabine ili rama za strukturu traktora prema dokumentaciji proizvoaa traktora - kabine.

U sluaju ugradnje kabine ili rama koji nisu ispitani potrebno je izvriti ispitivanje kabine ili rama u laboratorijskim uslovima prema zakonskim i tehnikim propisima u pogledu vrstoe i drugih bezbednosnih zahteva koje uslovljava ugradnja kabine ili zatitnog rama.

1.3.11. Ispitivanje vozila za koja nisu poznati ili su pogreno upisani tehniki podaci u saobraajnoj dozvoli

Pod ispitivanjem vozila za koja nisu poznati tehniki podaci ili se sumnja u njihovu verodostojnost, podrazumeva se utvrivanje tih podataka u skladu sa dokumentacijom proizvoaa. Ukoliko se pri ovom ispitivanju utvrdi potreba i za nekim drugim ispitivanjima, Agencija, odnosno ovlaena organizacija je duna da obavi propisana ispitivanja prema propisima o bezbednosti saobraaja i bezbednosno-tehnikim zahtevima za vrstu i tip vozila.

1.3.12. Ispitivanje revitalizovanih vozila

Ispitivanje revitalizovanih bitno oteenih vitalnih sistema, sklopova i elemenata vozila (nosee strukture autobusa, rude prikolice i sl.) kod kojih je primenjen postupak vraanja u funkcionalno stanje sa stanovita bezbednosti saobraaja, odnosno izvrena intervencija koja prevazilazi procedure odravanja definisane dokumentacijom proizvoaa, podrazumeva potvrdu ostvarenih bezbednosno-tehnikih karakteristika predmeta revitalizacije, ukljuujui i verifikaciju samog postupka revitalizacije, shodno potrebi i kroz sve njegove faze realizacije.

1.3.13. Ispitivanje naknadno ugraenih ureaja na vozilu

Na motornim i prikljunim vozilima kod kojih je izvrena naknadna ugradnja, odnosno izgradnja ureaja, opreme ili delova kojima se menjaju deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja i sklopova vozila, potrebno je izvriti ispitivanja u skladu sa propisima o tehnikim uslovima za vozila.

1.4. Kontrolisanje motornih i prikljunih vozila koja se uvoze kao upotrebljavana

1.4.1. Sadraj dokumentacije

Uz zahtev za kontrolisanje upotrebljavanog vozila podnosi se sledea dokumentacija (originali na uvid):

1) saobraajna dozvola, odnosno drugi dokument izdat od strane nadlenog dravnog organa zemlje u kojoj je vozilo kupljeno;

2) dokaz da je izmirio obaveze prema Agenciji, odnosno ovlaenom pravnom licu.

U sluaju da se podaci o tehnikim karakteristikama vozila iz saobraajne dozvole ne slau sa podacima iz odgovarajuih baza tehnikih karakteristika vozila, potrebno je dostaviti Potvrdu o saobraznosti - Certificate of conformity ("COC") ili duplikat Potvrde o saobraznosti ili potvrdu izdatu od proizvoaa/ovlaenog predstavnika proizvoaa vozila u Republici Srbiji.

U sluaju nemogunosti utvrivanja podataka iz navedenih dokumenata moe se zahtevati prevod overen od strane sudskog tumaa.

1.4.2. Kontrolisanje vozila

Kontrolisanje motornih i prikljunih vozila koja se uvoze kao upotrebljavana, obuhvata: kontrolisanje dokumentacije, identifikaciju vozila, kontrolu homologacionih oznaka, kontrola ispunjenosti propisanih uslova u skladu sa zakonom.

Kontrolisanje dokumentacije obuhvata:

1) Obrada i verifikacija dokumentacije;

2) Provera usaglaenosti dokumentacije vozila.

Identifikacija vozila obuhvata utvrivanje identifikacione oznake vozila, oznake motora, drugih identifikacionih parametara i proveru usaglaenosti istih sa dokumentacijom o vozilu.

Identifikaciona oznaka vozila se mora utvrditi sa proizvoake ploice i ista se mora slagati sa utisnutom oznakom vozila.

Ukoliko se oznaka motora u trenutku kontrolisanja ne moe oitati pregled se ne mora prekinuti, ali se pre prve registracije vozila u Republici Srbiji oznaka motora kao i tehnike karakteristike moraju utvrdi od strane proizvoaa/ovlaenog predstavnika proizvoaa vozila u Republici Srbiji i iste uporediti sa podacima iz dokumentacije vozila.

Kontrola homologacionih oznaka obuhvata kontrolu homologacionih oznaka sa ureaja, delova i opreme i to sa:

1) svetlosnih i svetlosno-signalnih ureaja;

2) ureaja koji omoguavaju normalnu vidljivost;

3) sigurnosnih pojaseva;

4) pneumatika.

Kontrolom ispunjenosti propisanih uslova u skladu sa zakonom utvruje se da li ureaji i sklopovi na vozilu, i to:

1) ureaji za upravljanje;

2) ureaji za zaustavljanje;

3) svetlosno i svetlosno signalni ureaji;

4) ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost;

5) ureaji za davanje zvunih znakova;

6) ureaji za kontrolu i davanje znakova;

7) ureaji za odvoenje i regulisanje izduvnih gasova;

8) ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila;

9) ureaj za kretanje vozila unazad;

10) ureaji za oslanjanje;

11) ureaji za kretanje;

12) elektro ureaji i instalacija;

13) pogonski ureaj - motor;

14) ureaji za prenos snage;

15) delovi vozila od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja,

ispunjavaju uslove propisane zakonom.

2. UTVRIVANJE GODINE PROIZVODNJE

Ispitivanja u cilju utvrivanja godine proizvodnje na vozilu sprovodi se u zavisnosti od vrste prepravke ili nedostatka godine proizvodnje i to:

1) ukoliko nije poznata godina proizvodnje vozila ista se utvruje na osnovu utisnute identifikacione oznake vozila na asiji ili karoseriji vozila;

2) kada se iz identifikacione oznake vozila ne moe utvrditi godina proizvodnje ista se utvruje na osnovu pratee dokumentacije i karakteristinih detalja marke, tipa i verzije vozila, a kao godina proizvodnje uzima se prva godina proizvodnje utvrenog tipa - varijante vozila;

3) kada je na vozilu izvrena zamena asije ili karoserije, godina proizvodnje se utvruje na osnovu utisnute identifikacione oznake vozila na ugraenoj asiji ili karoseriji.

3. SADRAJ DOKUMENTACIJE U POSTUPKU ISPITIVANJA

Uz zahtev za odobrenje prepravke vozila podnosi se sledea dokumentacija, i to:

1) dokumentacija o vozilu, opremi i delovima (saobraajna dozvola, raun, kupoprodajni ugovor, carinska deklaracija i dr.),

2) podaci o vozilu koje se smatra predmetom prepravke (marka i tip vozila, kao i osnovne tehnike karakteristike),

3) naznaka i opis prepravke sa predloenim reenjem,

4) odgovarajua tehnika dokumentacija (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste prepravke u tri primerka,

5) izjava da li se prepravka vri za sopstvene potrebe i

6) dokaz da je izmirio obaveze prema Agenciji, odnosno pravnom licu, a na osnovu procedure koju definie Agencija.

Uz zahtev za ispitivanje vozila podnosi se sledea dokumentacija, i to:

1) dokumentacija o vozilu (saobraajna dozvola, raun, kupoprodajni ugovor, carinska deklaracija),

2) odobrenje prepravke koje je izdala Agencija, odnosno pravno lice, u sluaju da je predmet ispitivanja prepravka,

3) odobrena i overena tehnika dokumentacija (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste ispitivanja,

4) izjava proizvoaa, nadgraivaa ili izvrioca prepravke o usaglaenosti prepravke sa prilogom proizvoaa vozila ili ugraenih elemenata,

5) dokaz da su izmirene obaveze prema Agenciji, odnosno pravnom licu, a na osnovu procedure koju definie Agencija.

Prilog 2 ISPITIVANJE VOZILA SA UGRAENIM UREAJIMA I OPREMOM ZA POGON NA TENI NAFTNI GAS

1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE

Ovim prilogom dati su termini i definicije osnovnih pojmova i postupak ispitivanja motornih vozila sa ugraenim ureajima i opremom za pogon na teni naftni gas, kao i blii kriterijumi, nain i postupak ispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas.

2. ZNAENJE IZRAZA

Teni naftni gas - TNG (u daljem tekstu: gas) oznaava svaki proizvod koji se u osnovi sastoji od sledeih ugljovodonika: propana, propena (propilena), standardnog butana, izobutana, izobutilena, butena (butilena) i etana.

Komponente za TNG koje se koriste u motornim vozilima klasifikuju se prema maksimalnom radnom pritisku i funkciji na:

1) Klasu 1 Komponente za visoki pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNG u tenoj fazi na pritisku zasiene pare ili povienom pritisku do 3.000 kPa (30 bar).

2) Klasu 2 Komponente za niski pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNG u gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20-450 kPa (0,2 - 4,5 bar) iznad atmosferskog pritiska (nadpritisak).

3) Klasu 2A Komponente za niski pritisak ogranienog opsega, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNG u gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20 - 120 kPa (0,2 - 1,2 bar) iznad atmosferskog pritiska (nadpritisak).

4) Klasu 3 Ventili za zatvaranje i ventili za rastereenje pritiska, kada rade u tenoj fazi.

Komponenta za TNG moe da se sastoji od nekoliko delova, od kojih se svaki deo klasifikuje u svojoj klasi prema maksimalnom radnom pritisku i funkciji.

Pritisak podrazumeva relativni pritisak u odnosu na atmosferski pritisak, osim ako nije drugaije navedeno.

Funkcionalni-servisni pritisak podrazumeva uspostavljeni pritisak pri konstantnoj temperaturi gasa od 15 C.

Ispitni pritisak podrazumeva pritisak kome je izloena komponenta za vreme homologacionog ispitivanja.

Proraunski pritisak podrazumeva najvei pritisak za koji je komponenta projektovana i na osnovu koga je proraunata njena vrstoa.

Radni pritisak podrazumeva pritisak pri normalnim radnim uslovima.

Najvei radni pritisak podrazumeva najvei pritisak u komponenti koji moe da se pojavi tokom rada.

Klasifikacioni pritisak podrazumeva najvei dozvoljeni radni pritisak u komponenti prema njenoj klasifikaciji.

3. UREAJI I OPREMA ZA TNG

Rezervoar podrazumeva posudu pod pritiskom koja se koristi za smetaj tenog naftnog gasa.

Rezervoar moe da bude:

1) standardni cilindrini, sa cilindrinim omotaem i dva polusferna kraja (torisferina ili elipsoidna) i potrebnim otvorima;

2) specijalni rezervoar: ostali rezervoari, osim standardnih cilindrinih rezervoara. Dimenzije su date u prilogu 10 dodatak 5 ECE Pravilnika broj 67.

Potpuno kompozitni rezervoar podrazumeva rezervoar izraen samo od kompozitnih materijala sa nemetalnom oblogom-omotaem.

Partija ili serija rezervoara podrazumeva najvie 200 rezervoara, istog tipa, proizvedenih uzastopno na istoj proizvodnoj liniji.

Tip rezervoara podrazumeva rezervoare koji se ne razlikuju, meusobno, u pogledu navedenih karakteristika (kako je dato u prilogu 10 dodatak 5 ECE Pravilnika broj 67):

1) fabriki naziv(i) ili zatitni znak(ovi),

2) oblik (cilindrian, specijalni oblik),

3) otvori (za opremu/metalni prsten),

4) materijal,

5) proces zavarivanja (u sluaju metalnih rezervoara),

6) termika obrada (u sluaju metalnih rezervoara),

7) proizvodna linija,

8) nominalna debljina zida,

9) prenik i

10) visina (u sluaju specijalnih rezervoara).

Oprema rezervoara podrazumeva opremu koja se postavlja na rezervoar i koja moe biti odvojena ili u kombinaciji. Ona obuhvata:

1) Zaustavni ventil - 80% je ureaj koji ograniava punjenje rezervoara do najvie 80% njegove zapremine;

2) Pokaziva nivoa TNG podrazumeva ureaj kojim se registruje nivo TNG u rezervoaru;

3) Ventil za rastereenje pritiska (PRV) podrazumeva ureaj kojim se spreava poveanje pritiska u rezervoaru;

4) Daljinski upravljani servisni ventil s ventilom za ogranienje suvinog protoka oznaava ureaj koji omoguava dovoenje i prekidanje TNG do isparivaa/regulatora pritiska; ("daljinski upravljani" znai da se servisnim ventilom upravlja pomou elektronskog ureaja za upravljanje (ECU); kada je motor vozila zaustavljen ventil je zatvoren; "ventil za ogranienje protoka" oznaava ureaj kojim se ograniava suvian protok TNG);

5) Pumpa za TNG oznaava ureaj koji treba da omogui dovod tenog TNG do motora, putem poveanja pritiska;

6) Vienamenski ventil (u daljem tekstu: muntiventil) podrazumeva ureaj koji se sastoji od zaustavnog ventila - 80%, pokazivaa nivoa TNG i ventila za rastereenje pritiska (PRV) ili od nekih od nabrojanih delova;

7) Gasno-nepropusno kuite podrazumeva ureaj koji treba da titi opremu rezervoara i odvodi sva isticanja gasa u atmosferu;

8) Uvodnik napajanja strujom oznaava izolovani uvodnik za napajanje strujom izvrnih ureaja (pumpe za gorivo /aktuatora/ senzora nivoa goriva);

9) Nepovratni ventil oznaava ureaj koji omoguava protok tenog TNG-a u jednom smeru i spreava njegov protok u suprotnom;

10) Zatitni ureaj (PRD) podrazumeva ureaj koji treba da zatiti rezervoar od razaranja, u sluaju poara, isputanjem sadraja TNG u atmosferu;

Ispariva podrazumeva ureaj namenjen za prevoenje TNG-a iz tenog stanja u gasovito stanje, a regulator pritiska oznaava ureaj koji se koristi za redukciju i regulaciju pritiska TNG (najee su izvedeni kao jedan ureaj);

Ventil za zaustavljanje podrazumeva ureaj za zaustavljanje protoka TNG;

Ureaj za ubrizgavanje gasa (brizgaljka ili mea gasa) podrazumeva ureaj koji obezbeuje dovod tene ili gasovite faze TNG u motor;

Ureaj za doziranje gasa podrazumeva ureaj koji meri i/ili distribuira protok gasa u motor i moe da bude kombinovan sa ureajem za ubrizgavanje gasa ili odvojen;

Savitljiva creva podrazumevaju creva za prenos TNG u tenom ili gasovitom stanju na razliitim pritiscima, od jedne take do druge;

Prikljuak za punjenje podrazumeva ureaj koji omoguava punjenje rezervoara gorivom; (prikljuak za punjenje moe da bude integrisan u zaustavni ventil - 80% ili je ugraen na spoljanjoj strani vozila);

Nepovratni ventil (objanjenje dato u opisu opreme rezervoara);

Ventil za rastereenje pritiska u cevima za gas podrazumeva ureaj kojim se spreava porast pritiska u cevima iznad unapred podeene vrednosti;

Preista TNG podrazumeva ureaj za preiavanje TNG koji moe da bude integrisan u druge komponente;

Senzor pritiska ili temperature podrazumeva ureaj kojim se meri pritisak ili temperatura;

Pumpa za TNG (objanjenje dato u opisu opreme rezervoara);

Prikljuna spojnica za dovod rezervnog goriva podrazumeva prikljuak na vodu za gorivo izmeu rezervoara za gorivo i motora. Ako vozilo sa monogorivom ostane bez goriva, motor moe da radi koristei pomoni rezervoar koji moe da bude povezan preko ovog prikljuka;

Elektronski ureaj za upravljanje (ECU) podrazumeva ureaj kojim se upravlja potrebnom koliinom gasa za motor i automatski iskljuuje dovod TNG pomou ventila za zaustavljanje ako doe do pucanja cevi za dovod goriva, u sluaju udesa, ili zbog prestanka rada motora;

Magistralni (sabirni) vod za gorivo podrazumeva cev koja spaja ureaje za ubrizgavanje goriva;

Zatitni ureaj (PRD) (objanjenje dato u opisu opreme rezervoara);

Bira pogonskog goriva podrazumeva ureaj preko koga se vri izbor pogonskog goriva za rad motora, odnosno upravlja ventilima za TNG i osnovno gorivo.

4. ISPITIVANJE

Ispitivanje obuhvata provere:

1) usaglaenosti ureaja i opreme sa homologovanim tipom,

2) ispunjenosti uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee i tehnikog izvoenja ugradnje,

3) mase vozila.

4.1. Usaglaenost ureaja i opreme sa homologovanim tipom

Ureaji i oprema za pogon vozila na TNG koji se ugrauju na vozilo moraju biti odobrenog tipa (homologovani).

Usaglaenost ureaja i opreme sa homologovanim tipom podrazumeva proveru da li su ureaji i oprema iz izjave ugraivaa homologovani, odnosno da li su ugraeni ureaji i oprema prema izjavi ugraivaa.

Sve vaee isprave o usaglaenosti, znaci usaglaenosti i tela za ocenjivanje usaglaenosti moraju biti evidentirani.

U sluaju kada su ugraeni ureaji i oprema za koju nije izvrena homologacija, ne moe se izdati potvrda kojim se potvruje da vozilo ispunjava propisane uslove.

U sluaju odstupanja injeninog stanja od podataka navedenih u izjavi ugraivaa, a ugraeni ureaj je homologovan, takoe se ne moe se izdati potvrda kojim se potvruje da vozilo ispunjava propisane uslove. Vlasniku, odnosno korisniku vozila e se odrediti rok za otklanjanje navedenog nedostatka.

U sluaju kada ovlaena organizacija za ispitivanje vozila opravdano posumnja u autentinost ureaja i opreme ili odstupanje od homologovanog tipa, za iju potvrdu su potrebna dodatna ispitivanja koja nisu sastavni deo ispitivanja odreenih ovim prilogom, izdae potvrda u kojem e se u rubrici rezultati ispitivanja konstatovati da se ne moe potvrditi da ugraeni ureaji i oprema nemaju negativni uticaj na funkciju ostalih delova i tehniku ispravnost vozila u celini dok se potrebna ispitivanja ne obave. U ovoj rubrici potvrde obavezno se moraju navesti potrebna dodatna ispitivanja (provere). U svim navedenim sluajevima informaciju o utvrenim injenicama i dokazima dostaviti Ministarstvu trgovine i usluga - Sektoru trine inspekcije i Agenciji za bezbednost saobraaja.

4.2. Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee i tehnikog izvoenja ugradnje

4.2.1. Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee

Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee podrazumeva proveru usaglaenosti gasne opreme sa nainom pripreme gorive smee.

Ureaji i oprema moraju biti ugraeni u skladu sa uputstvom za montau proizvoaa ureaja i opreme za pogon vozila na TNG, a ukoliko takvo uputstvo ne postoji, minimalni uslovi usaglaenosti su:

1) ureaji i oprema sa vakuum sistemom regulacije mogu se primeniti samo na usisnim karburatorskim motorima i

2) motori sa plastinom usisnom granom i motori sa MPI sistemom kod vozila proizvedenih posle 1. januara 2001. godine moraju imati opremu sa sekvencijalnim ubrizgavanjem TNG-a,

3) komponente ureaja i opreme moraju biti meusobno usklaene prema smernicama proizvoaa ureaja i opreme shodno karakteristikama motora.

4.2.2. Ispunjenost uslova u pogledu tehnikog izvoenja ugradnje

Ispunjenost uslova u pogledu tehnikog izvoenja ugradnje podrazumeva proveru ispunjenosti svih propisanih tehnikih uslova koji moraju biti zadovoljeni prilikom ugradnje ureaja i opreme u vozila.

4.2.2.1. Opti uslovi

Svi ureaji i oprema moraju biti homologovani u skladu sa referentnim dokumentima;

Ni jedan deo instalacije TNG ne sme da izlazi van gabarita vozila (irina, visina, duina i najmanja visina iznad tla);

Nije dozvoljeno izmetanje ili pomeranje originalnog rezervoara vozila.

4.2.2.2. Uslovi za ugradnju rezervoara za TNG

Oprema rezervoara mora biti zatiena od mehanikih oteenja i mora biti spreen prodor TNG-a u prostor za putnike odnosno motor. Pod zatitom opreme smatra se: gasno-nepropusno kuite opreme rezervoara, ili hermetiki kontejner sa poklopcem koji mora da omogui pristup multiventilu. Kompletan rezervoar i gasno-nepropusno kuite sa delovima opreme moraju, kod teretnih vozila, ako se nalaze u prostoru za teret, da budu zatieni od mehanikih oteenja. Ako je rezervoar ugraen u unutranjosti putnikih vozila, mora biti ugraen iza zadnjeg reda sedita na nain koji onemoguava pristup rezervoaru od strane putnika.

Ventilacija gasno-nepropusnog kuita mora da se izvede rebrastim savitljivim cevima sa glatkom unutranjom povrinom, koja su privrena metalnim obujmicama za gasno-nepropusno kuite sa jedne strane i za ventilacione otvore sa druge strane. Ventilacija gasno-nepropusnog kuita mora da se izvede tako da je omogueno odvoenje isteklog gasa iz kuita u okolnu atmosferu. Nije dozvoljeno uvoenje ventilacionih creva u blatobrane ili druga mesta gde nema prirodnog strujanja vazduha ili je mogue zaepljenje ventilacionih creva.

Za ventilaciju cilindrinih rezervoara ventilacioni otvori treba da budu uvreni za pod vijcima i udaljeni od izduvnog sistema najmanje 100 mm, ali ne smeju biti direktno iznad elemenata izduvnog sistema. Popreni presek ventilacije mora biti povrine od najmanje 450 mm2 (ovo je mogue postii sa dva ventilaciona otvora prenika najmanje 25 mm).

Za ventilaciju torusnih rezervoara moraju biti ispunjeni sledei uslovi: rezervoar mora da bude postavljen horizontalno, ventilacija mora da izae u spoljni prostor ispod poda vozila. Prostor multiventila mora biti spojen samo sa spoljnom atmosferom - van vozila.

U putnike automobile sme se ugraditi jedan rezervoar zapremine do najvie 100 l, a u druga motorna vozila najvie dva rezervoara najvee ukupne zapremine od 200 l. Ukoliko postoje dva rezervoara, koja nisu fiziki spojena, svaki od rezervoara mora imati zaseban prikljuak za punjenje.

Rezervoar za gas ne sme da bude ugraen ispred vetrobrana niti u motornom prostoru.

Rezervoar mora biti privren prema uputstvu proizvoaa vozila, odnosno tehnikim uslovima (datim u Tabeli 1.) i ne sme imati direktan kontakt sa drugim metalnim delovima, osim u sluaju rezervoara koji ima posebne nosae ("noice") namenjene za privrivanje za metalnu podlogu. Cilindrini rezervoar mora da bude uvren iskljuivo pomou namenskih nosaa. Rezervoar mora da se izoluje od direktnog kontakta sa metalnom podlogom vozila, namenskim ramom, teleskopskim nosaima i trakama za uvrivanje, pomou gume, plastike ili koe. Veze za privrenje rezervoara moraju vrsto i bez pomeranja zadravati pun rezervoar.

Tabela 1. Tehniki uslovi za privrenje rezervoara (prema ECE Pravilnik br. 115 prilog 5 taka 1.3.)

zapremina rezervoara [l]

minimalne dimenzije podloki [mm]

minimalne dimenzije traka za uvrenje [mm]

minimalne dimenzije vijaka [mm]

do 85 30x1,5 25x2,5 20x3 30x1,5 8

85-100 30x1,5 25x2,5 30x3 20x3* 10 8*

100-150 50x2 30x3 50x6 50x3** 12 10**

Cilindrini rezervoari se uvruju pomou najmanje dve trake za uvrivanje, osim u oznaenim sluajevima. * u ovom sluaju su neophodne 3 trake za uvrivanje ** u ovom sluaju su neophodne 4 trake za uvrivanje Kod rezervoara ugraenih ispod poda vozila rezervoar mora da bude uvren sa najmanje tri odgovarajue trake. Vijci su najmanje klase 8.8. Za rezervoare preko 150 l vai da moraju biti zadovoljeni zahtevi ECE 67R01. Torusni rezervoari uvruju se vijcima minimalno M 8 mm i podlokama minimalnog prenika 25 mm a debljine 2,0 mm, odnosno prenika 30 mm a debljine 1,25 mm.

Kod rezervoara ugraenih iza sedita mora postojati ukupan slobodni prostor najmanje duine od 100 mm (mereno po podunoj ravni vozila). To se rastojanje moe podeliti na rastojanje od sedita do rezervoara i od rezervoara do zadnje strane vozila. Rezervoar postavljen uzduno mora imati poseban nosa u vidu rama sa prednjim i zadnjim poprenim graninicima. Graninici treba da obuhvate rezervoar ili budu to blie uz rezervoar. Visina graninika treba da bude minimalno 30 mm mereno od najnie take rezervoara.

Torusni rezervoari i cilindrini rezervoari sa "noicama" koji se ugrauju na vozila sa plastinim podom prtljanika bez dodatnih nosaa moraju biti ugraeni na nain adekvatan masi rezervoara i konstrukciji automobila.

Ugao ugradnje rezervoara mora da odgovara uglu multiventila koji je deklarisan od strane proizvoaa uz dozvoljeno odstupanje od najvie 5. Podatak o preniku rezervoara deklarisan na multiventilu mora da odgovara preniku rezervoara na koji je ugraen. Merenje ugla se vri odgovarajuim uglomerom.

Multiventil ugraen na rezervoar mora da bude dostupan za rukovanje.

Rezervoar ugraen ispod poda vozila mora biti udaljen od horizontalne povrine podloge najmanje 200 mm. Ova odredba ne vai kada je rezervoar na odgovarajui nain zatien sa prednje i bonih strana i kada ni jedan deo rezervoara ne viri ispod nivoa ovih zatita. Pod odgovarajuom zatitom podrazumeva se zatitni lim najmanje debljine 0,8 mm. Duina slobodnog prostora izmeu zatite i rezervoara mora iznositi najmanje 20 mm. Ukoliko je zatita zatvorena na njoj moraju postojati drenani otvori za vodu, postavljeni na najniim takama. Zatita mora biti izvedena tako da omogui pristup multiventilu i identifikaciju rezervoara.

Ukoliko se pokaziva nivoa TNG kod cilindrinih rezervoara nalazi na rezervoaru, njegovo oitavanje mora da bude mogue bez skidanja zatitnog poklopca gasno-nepropusnog kuita.

Udaljenost rezervoara za TNG od izduvnog sistema mora iznositi najmanje 100 mm, odnosno najmanje 50 mm pod uslovom da postoji odgovarajua toplotna izolacija, koja je udaljena najmanje 20 mm od gasne instalacije. Izduvni gasovi vozila ne smeju biti usmereni na rezervoar TNG-a.

Rezervoar ne sme da bude izloen direktnim sunevim zracima. Ukoliko rezervoar nije zatien elementima motornog vozila, onda mora da bude zatien odgovarajuom pregradom, koja je udaljena najmanje 20 mm od rezervoara.

4.2.2.3. Uslovi za vodove za TNG

Savitljivi vodovi visokog pritiska (gumeni i sintetiki) moraju biti homologovani (posebno naglaeno s obzirom da je njihova pojava novijeg datuma). Cevi vodova visokog pritiska koji su od bakra ili elika ne moraju biti homologovani. Ove cevi moraju biti beavne i ne smeju imati spoljni prenik vei od 12 mm, a debljinu zida manju od 0,8 mm i moraju biti zatiene gumenim ili plastinim zatitnim omotaem ("buirom"). Cevi visokog pritiska koje su od bakra ili elika ne smeju se lemiti ili zavarivati, odnosno spajaju se odgovarajuim spojnicama od mesinga ili elika. Spojevi se moraju izvoditi na mestu dostupnom za kontrolu.

Vodovi visokog pritiska moraju da budu poloeni tako da ne dolazi do njihovih vibracija, da ugibanje karoserije ne sme imati uticaj na njih i moraju biti privreni na rastojanju ne veem od 500 mm. Vodovi ne smeju imati otre uglove savijanja, a radijus savijanja voda ne sme biti manji od tri prenika voda. Udaljenost voda visokog pritiska od izduvne grane ne sme biti manja od 100 mm, odnosno najmanje 50 mm, ako postoji odgovarajua termika izolacija.

Vodovi visokog pritiska ne smeju biti direktno oslonjeni na otre ivice delova vozila i ne smeju biti vezani za pokretne delove vozila.

U prostoru za vozaa i putnike ukljuujui i prtljanik, vodovi za TNG ugrauju se samo ako su posebno zatieni (cev u cev i sl.), sa tim to ta zatita mora biti otporna na mehanika oteenja, a njeni otvori moraju biti van tog prostora.

Dilataciona zavojnica je obavezna na bakarnom ili elinom vodu koji se nalazi u motorskom prostoru.

Vodovi niskog pritiska gasa moraju biti izvedeni odgovarajuim homologovanim crevima.

4.2.2.4. Uslovi za ispariva/regulator pritiska gasa

Ispariva/regulator pritiska gasa mora da se nalazi na udaljenosti od najmanje 100 mm od izduvnog sistema.

Instalacija sistema za grejanje isparivaa/regulatora pritiska gasa mora biti izvedena sa elementima namenjenim za upotrebu u sistemu za hlaenje motornih vozila i propisno zaptivena, kako ne bi dolazilo do isticanja rashladne tenosti motora.

Kod vozila sa vazdunim hlaenjem je potrebno obezbediti funkcionisanje isparivaa/regulatora pritiska gasa (npr. ugradnja mini sistema za vodeno grejanje - bez direktnog grejanja gasne instalacije izduvnim gasovima), ili koristiti ispariva/regulator pritiska gasa bez grejanja ako odgovara snazi motora.

Ispariva/regulator pritiska gasa i bira za izbor pogonskog goriva u kabini vozila moraju da budu funkcionalno usaglaeni sa uputstvom proizvoaa.

4.2.2.5. Ostali uslovi

Prikljuak za punjenje mora biti ugraen sa spoljanje strane vozila, odnosno mora biti udaljen od izduvnog sistema najmanje 100 mm, a moe biti udaljen najvie 10 mm od povrine oslanjanja i mora imati zatitni poklopac.

Ventil za benzin (ne spada u specifinu opremu za pogon vozila na TNG) mora biti udaljen najmanje 100 mm od bilo kakvog izvora visokog napona, odnosno izduvne grane i ne sme biti iznad ovih elemenata.

Elektrina instalacija u motornom prostoru mora biti celom svojom duinom uvuena u zatitne omotae. Spojevi kablova sa ureajima vre se iskljuivo preko odgovarajuih spojnica koje na sebi moraju imati plastinu zatitu. Spojevi dva kabla realizuju se preko spojnica ili lemljenjem i moraju biti izolovani. Elektro instalacija mora imati poseban topivi osigura ugraen u odgovarajue kuite postavljeno na vidno i lako dostupno mesto.

Kod vakuum sistema, gas se mora uvoditi u motor preko meaa gasa sa odgovarajuim difuzorom. Gas se moe uvesti u karburator i preko odgovarajuih uvodnika samo kod karburatora kod kojih je proizvoa predvideo takvu mogunost. Ako se creva gasa uvode u kuite preistaa za vazduh, preista ne sme biti mehaniki oteen.

Svi spojevi creva sa uvodnicama, davaima pritiska, brizgaljkama i ostalim elementima moraju biti uvreni metalnim obujmicama. Brizgaljke gasa se moraju preko odgovarajuih nosaa uvrstiti za motor ili karoseriju vozila. Preista TNG, koji je predvien za montau sa uvrivanjem, mora se preko odgovarajuih nosaa uvrstiti za karoseriju vozila u motornom prostoru.

Elektronski ureaj za upravljanje (ECU) se mora uvrstiti na odgovarajui nain za karoseriju vozila.

Provera nepropusnosti gasne instalacije vri se indikatorskim ureajem osetljivim na propan i butan, pri emu svako isticanje gasa u atmosferu predstavlja osnov za konstataciju da je vozilo nebezbedno za eksploataciju.

4.3. Masa vozila

Ugradnjom ureaja i opreme za TNG menja se masa vozila pa se u tom smislu mora utvrditi masa sa ugraenim ureajima i opremom. Masa vozila se moe utvrditi proraunom ukoliko se raspolae sa tanim podatkom o masi osnovnog vozila, masi ugraenih ureaja i opreme i masi gasa kada je rezervoar napunjen do najvee dozvoljene zapremine rezervoara. Ukoliko ovlaena organizacija, proverom kroz odgovarajuu tehniku dokumentaciju ili na drugi nain, izrazi sumnju u tanost ovih podataka mora se izvriti merenje. Proraun, odnosno podaci na osnovu kojih se dolo do mase prepravljenog moraju se upisati u zapisnik o ispitivanju vozila. U sluaju kada se radi o ispitivanju teretnog vozila za vrednost koliko je poveana masa potrebno je umanjiti nosivost vozila.

Prilog 3 ISPITIVANJE VOZILA SA UGRAENIM UREAJIMA I OPREMOM ZA POGON NA KOMPRIMOVANI PRIRODNI

GAS

1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE

Ovim prilogom dati su termini i definicije osnovnih pojmova i postupak ispitivanja motornih vozila sa ugraenim ureajima i opremom za pogon na komprimovani prirodni gas, kao i blii kriterijumi, nain i postupak ispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na komprimovani prirodni gas.

2. ZNAENJE IZRAZA

Komprimovani prirodni gas - KPG oznaava proizvod iju osnovu u najveoj meri ini ugljovodonik metan, a u malom procentu ugljovodonici etan, propan i butan.

Komponente za KPG koje se koriste u motornim vozilima klasifikuju se prema maksimalnom radnom pritisku i funkciji na:

1) Klasu 0 Komponente za visoki pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi KPG sa maksimalnim radnim pritiskom iznad 3.000 kPa (30 bar) do 26.000 kPa (260 bar);

2) Klasu 1 Komponente za srednji pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi KPG sa maksimalnim radnim pritiskom iznad 450 kPa (4,5 bar) do 3.000 kPa (30 bar).

3) Klasu 2 Komponente za niski pritisak ogranienog opsega, ukljuujui cevi i njihove prikljuke, u kojima se nalazi KPG sa maksimalnim radnim pritiskom od 20-450 kPa (0,2-4,5 bar) iznad atmosferskog pritiska (nadpritisak).

4) Klasu 3 Ventili za zatvaranje i ventili za rastereenje pritiska, za radni pritisak iznad 450 kPa (4,5 bar) do 3.000 kPa (30 bar).

5) Klasu 4 Delovi u kontaktu sa KPG pod radnim pritiskom niim od 20 kPa (0,2 bar).

6) Klasu 5 Delovi u kontaktu sa temperaturnim nivoom ispod -40C

Komponenta se moe sastojati iz vie delova, svaki deo se klasifikuje posebno u skladu sa maksimalnim radnim pritiskom i funkcijom.

Pritisak podrazumeva relativni pritisak u odnosu na atmosferski pritisak, osim ako nije drugaije navedeno.

Funkcionalni-servisni pritisak podrazumeva uspostavljeni pritisak pri konstantnoj temperaturi gasa od 15C.

Ispitni pritisak podrazumeva pritisak kome je izloena komponenta za vreme homologacionog ispitivanja.

Proraunski pritisak podrazumeva najvei pritisak za koji je komponenta projektovana i na osnovu koga je proraunata njena vrstoa.

Radni pritisak podrazumeva pritisak pri normalnim radnim uslovima.

Najvei radni pritisak podrazumeva najvei pritisak u komponenti koji moe da se pojavi tokom rada.

Klasifikacioni pritisak podrazumeva najvei dozvoljeni radni pritisak u komponente prema njenoj klasifikaciji.

Ureaji i oprema za KPG

"Rezervoar" (ili cilindar) je svaki sud koji se koristi za smetaj prirodnog gasa

Rezervoar moe biti:

- KPG-1 (CNG-1) metalni;

- KPG-2 (CNG-2) metalni cilindar prednapregnut kompozitnim impregniranim neprekidnim vlaknima (umotan obru);

- KPG-3 (CNG-3) metalni cilindar ojaan kompozitnim impregniranim neprekidnim vlaknima (potpuno umotan);

- KPG-4 (CNG-4) kompozitna impregnirana neprekidna vlakna sa nemetalnim cilindrom (potpuno kompozitni).

1.1. "Oprema rezervoara" su sledee komponente (i ne samo one), koje se pojedinano ili u kombinaciji postavljaju na rezervoar:

1.1.1. Runi ventil;

1.1.2. Dava/indikator pritiska;

1.1.3. Ventil za smanjenje pritiska (ventil rastereenja);

1.1.4. Ureaj za smanjenje pritiska (temperaturski aktiviran);

1.1.5. Automatski ventil rezervoara;

1.1.6. Ventil vika protoka;

1.1.7. Gasno-nepropusno kuite.

1.2. "Ventil" je ureaj pomou koga moe da se kontrolie protok fluida.

1.3. "Automatski ventil" je ventil kojim se ne komanduje runo.

1.4. "Automatski ventil rezervoara" je automatski ventil privren za cilindar koji kontrolie protok gasa ka gorivom sistemu. Ovaj ventil se zove i daljinski servisni ventil.

1.5. "Nepovratni ventil" je automatski ventil koji dozvoljava protok gasa samo u jednom smeru.

1.6. "Ventil protoka" (ureaj za ograniavanje protoka) je ureaj koji automatski prekida ili ograniava protok gasa kada on pree predefinisanu konstrukcijsku vrednost.

1.7. "Runi ventil" je runi ventil privren za rezervoar.

1.8. "Ventil pritiska (rasteretni ventil)" je ureaj koji spreava da doe do toga da pritisak u napojnom vodu bude vei od onog koji je unapred definisan.

1.9. "Servisni ventil" je ventil izolacije koji je zatvoren jedino kada se vozilo odrava.

1.10. "Preista" je zatitni materijal koji uklanja strane estice iz gasnog toka.

1.11. "Prikljuak" je prikljuak koji se koristi za spajanje cevovoda, cevi ili creva.

1.12. Vodovi za gorivo

1.12.1. "Savitljivi vodovi za gorivo" su savitljiva creva ili cevi kroz koje protie prirodni gas.

1.12.2. "Kruti vodovi za gorivo" su vodovi kroz koje protie prirodni gas a koji nisu predvieni za elastino deformisanje u toku normalnog rada.

1.13. "Uvodnik gasa" je ureaj za uvoenje gasnog goriva u motorski usisni cevovod (karburator ili brizgae).

1.13.1. "Mea gasa i vazduha" je ureaj za meanje gasnog goriva i usisnog vazduha u motoru.

1.13.2. "Gasni brizga" je ureaj za uvoenje gasnog goriva u motor ili pripadajui usisni sistem.

1.14. "Regulator protoka gasa" je ureaj za ograniavanje protoka gasa, postavljen iza regulatora pritiska, kontroliui protok gasa ka motoru.

1.15. "Gasno-nepropusno kuite" je ureaj koji izbacuje iscureli gas izvan vozila, ukljuujui i gas iz ventilacione cevi.

1.16. "Pokaziva pritiska" je ureaj pod pritiskom koji pokazuje veliinu pritiska gasa.

1.17. "Regulator pritiska" je ureaj koji kontrolie pritisak pod kojim se gasovito gorivo isporuuje motoru.

1.18. "Ureaj za smanjenje pritiska (sa temperaturnim aktiviranjem)" je ureaj za jednokratnu upotrebu koji aktivira visoka temperatura i/ili pritisak, a koji isputa gas kako bi se spreio lom cilindra.

1.19. "Jedinica za punjenje ili prikljuak punjenja" je ureaj postavljen spolja ili iznutra (motorski prostor) koji se koristi za punjenje rezervoara na pumpnoj stanici.

1.20. "Elektronska kontrolna jedinica (KPG - snabdevanje gorivom)" je ureaj koji kontrolie potrebe motora za gasom i druge parametre motora i automatski zatvara automatski ventil ako za to postoje bezbednosni razlozi.

1.21. "Tip komponente" za komponente navedene u takama od 1.2. do 1.19. je komponenta koja se od drugih ne razlikuje u osnovnim osobinama kao to su materijal, radni pritisak i radna temperatura.

1.22. "Tip elektronske kontrolne jedinice" je komponenta koja se od drugih ne razlikuje u osnovnim osobinama, kao to je osnovni softverski princip, ne raunajui manje izmene.

2. Uslovi za instalaciju pojedinih komponenti za korienje komprimovanog prirodnog gasa u pogonskom sistemu na vozilu

2.1 Opte

2.1.1. KPG sistem vozila e funkcionisati na dobar i bezbedan nain na radnom pritisku za koji je dizajniran i odobren.

2.1.2. Sve komponente sistema moraju imati odobrenje tipa u skladu sa ovim pravilnikom.

2.1.3. Materijali koji se koriste u sistemu moraju biti pogodni za upotrebu za KPG.

2.1.4. Sve komponente sistema moraju biti privrene na odgovarajui nain.

2.1.5. KPG sistem ne sme pokazati znakove curenja, na primer ne smeju se pojaviti mehurii u toku 3 minute od nanoenja pene.

2.1.6. KPG sistem mora da bude instaliran tako da je ima najbolju moguu zatitu od oteenja, kao to su oteenja zbog pokretnih delova vozila, sudara, ljunka ili zbog utovara ili istovara vozila ili premetanja tih optereenja.

2.1.7. Dodatna oprema ne sme biti povezana za KPG sistem osim one koja je striktno potrebna za pravilno funkcionisanje motora u motornom vozilu.

2.1.7.1. Bez obzira na odredbe stava 2.1.8, vozila mogu biti opremljena sistemom grejanja za zagrevanja putnikog prostora i/ili oblast optereenja koji je povezan na KPG sistem.

2.1.7.2. Sistem grejanja iz stava 2.1.8.1. je dozvoljen, ukoliko je po miljenju ovlaenih lica za sprovoenje ispitivanja, sistem grejanja adekvatno zatien i ne ometa normalan rad KPG sistema.

2.1.8. Oznaavanje vozila na KPG pogon vrste M2 i M3.

2.1.8.1. Vozila vrste M2 i M3 opremljena KPG sistemom moraju imati obeleje prema sledeem:

Obeleje se sastoji iz nalepnice koja mora biti otporna na vlagu.

Boja i dimenzije nalepnice moraju ispunjavati sledee zahteve:

Boje:

Pozadina: zelena

Okvir: Beo ili reflektujue beo

Slova: Bela ili reflektujue bela

Dimenzije:

Debljina linije okvira: 4-6 mm

Visina slova: 25 mm

Debljina slova: 4 mm

irina nalepnice: 110-150 mm

Visina nalepnice: 80-110 mm

Re "CNG" mora biti pozicionirana u sredini nalepnice.

2.1.8.2. Obeleje mora biti postavljeno na prednjem i zadnjem delu vozila vrste M2 i M3 i na spoljnoj strani desnih vrata.

2.2. Dodatni uslovi

2.2.1. Sve komponente KPG sistema, ukljuujui i zatitne materijale koji ine deo tih komponenti, moraju biti u okviru vozila, sa izuzetkom jedinice za punjenje ukoliko ne odstupa vie od 10 mm van projekcija vozila u taki vezivanja.

2.2.2. Nijedna komponenta KPG sistema ne treba da se nalazi u okviru od 100 mm od izduvnih gasova ili slinih izvora toplote, osim ako su takve komponente adekvatno zatiene od toplote.

2.3. KPG sistem

2.3.1. KPG sistem mora sadrati sledee komponente:

2.3.1.1. Rezervoar/i;

2.3.1.2. Indikator pritiska ili indikator nivoa goriva;

2.3.1.3. Ureaj za smanjenje pritiska (sa temperaturnim aktiviranjem);

2.3.1.4. Automatski ventil rezervoara;

2.3.1.5. Runi ventil;

2.3.1.6. Regulator pritiska;

2.3.1.7. Regulator protoka gasa;

2.3.1.8. Ureaj za ogranienje vika protoka;

2.3.1.9. Mea gasa i vazduha (karburator ili brizga);

2.3.1.10. Jedinica za punjenje ili prikljuak punjenja;

2.3.1.11. Savitljivi vodovi goriva;

2.3.1.12. Kruti vodovi goriva;

2.3.1.13. Elektronska kontrolna jedinica;

2.3.1.14. Prikljuci;

2.3.1.15. Gasno-nepropusno kuite za komponente instalirane u prtljanom i putnikom delu. Ukoliko kuite moe da bude uniteno u poaru ureaj za smanjenje pritiska mora biti obuhvaen tim gasno-nepropusnim kuitem.

2.3.2. KPG sistem moe takoe da sadri sledee komponente:

2.3.2.1. Nepovratni ventil;

2.3.2.2. Sigurnosni ventil;

2.3.2.3. KPG filter;

2.3.2.4. Dava pritiska i/ili temperature;

2.3.1.1. Sistem izbora goriva i elektrini sistem.

2.3.3. Dodatni automatski ventil moe se kombinovati sa regulatorom pritiska.

2.4. Instalacija rezervoara

2.4.1. Rezervoar se trajno instalira u vozilo i ne sme biti u motornom prostoru.

2.4.2. Rezervoar ne sme imati kontakt materijala metal na metal, sa izuzetkom na mestima za privrivanje.

2.4.3. Kada je vozilo spremno za korienje rezervoar ne sme biti manje od 200 mm iznad povrine kolovoza.

2.4.3.1. Odredbe stava 2.4.3. ne primenjuje se ukoliko je rezervoar adekvatno zatien, sa svih strana i kada se nijedan deo rezervoara ne nalazi nize od te zatite.

2.4.4. Rezervoar/i mora biti montiran i privren tako da se ubrzanje apsorbuje (bez oteenja) kada su rezervoari puni:

Za vozila vrste M1 I N1:

a) 20 g u pravcu kretanja

b) 8 g horizontalno upravno na pravac kretanja

Za vozila vrste M2 i N2:

a) 10 g u pravcu kretanja


Za vozila vrste M3 I N3:

a) 6,6 u pravcu kretanja


Metod prorauna moe da se koristi umesto praktinog testiranja ukoliko ekvivalentnost se moe demonstrirati od strane podnosioca zahteva za odobrenje na nain koji zadovoljava ovlaenu tehniku slubu za ispitivanje.

2.5. Komponente montirane na rezervoar

2.5.1. Automatski ventil

2.5.1.1. Automatski ventil mora biti instaliran direktno na svaki rezervoar.

2.5.1.2. Automatskog ventil rezervoara treba da radi tako to prekida dotok goriva kada je motor iskljuen, bez obzira na poloaj kontakt brave, i ostaje zatvoren dok motor ne radi. Kanjenje od 2 sekunde je dozvoljeno.

2.5.2. Ventil pritiska

2.5.2.1. Ventil pritiska (sa temperaturnim aktiviranjem) mora biti montiran na rezervoar na takav nain da se moe otpustiti u gasno-nepropusno kuite ukoliko kuite ispunjava odredbe iz podtake 2.5.5.

2.5.3. Ventil vika protoka na rezervoaru

2.5.3.1. Ureaj za ogranienje vika protoka mora biti ugraen u rezervoar u automatski ventil rezervoara.

2.5.4. Runi ventil

2.5.4.1 Runi ventil je vrsto fiksiran na rezervoar koji moe biti integrisan na automatski ventil rezervoara.

2.5.5. Gasno-nepropusno kuite na rezervoaru

2.5.5.1. Gasno-nepropusno kuite na rezervoaru, koje ispunjava uslove od paragrafa 2.5.5.2. do 2.5.5.5. mora biti postavljeno na rezervoar goriva, osim ako je rezervoar instaliran izvan vozila.

2.5.5.2. Gasno-nepropusno kuite mora biti u povezano sa atmosferskim vazduhom, crevima i vodovima koji su otporni na KPG.

2.5.5.3. Ventilacioni otvor gasno-nepropusnog kuita ne sme uvoditi gasove u blatobrane, niti sme biti usmeren u izvor toplote kao to sto je izduvna cev.

2.5.5.4. Svako povezivanje creva i vodova na dnu karoserije motornog vozila za ventilaciju gasno-nepropusnog kuita mora imati minimum 450 mm2 otvorene povrine.

2.5.5.5. Kuite za prikljuke rezervoara i creva moraju biti gasno-nepropusno na pritisku od 10 kPa bez ikakvih deformacija.

2.5.5.6. Creva moraju biti osigurana stegama, tj. da gasno-nepropusno kuite i vodovi obrazuju gasno-nepropusni spoj.

2.5.5.7. Gasno-nepropusno kuite mora da sadri sve komponente instalirane u prtljani ili putniki prostor.

2.6. Kruti i fleksibilni vodovi za gorivo

2.6.1. Kruti vodovi za gorivo moraju biti napravljeni od elika.

2.6.2. Kruti vodovi za gorivo mogu biti zamenjeni sa fleksibilnim vodovima ako se koriste u klasi 0, 1, 2.

2.6.3. Fleksibilni vodovi za gorivo moraju biti saobrazni sa jednoobraznim tehnikim uslovima.

2.6.4. Kruti vodovi za gorivo moraju biti privreni tako da nisu izloeni vibracijama ili naprezanjima.

2.6.5. Fleksibilni vodovi za gorivo moraju biti privreni tako da nisu izloeni vibracijama ili naprezanjima.

2.6.6. U takama privrivanja, vodovi za gorivo, fleksibilni ili kruti, moraju biti postavljeni tako da ne dolazi do kontakta metal na metal.

2.6.7. Kruti i fleksibilni vodovi za gorivo ne smeju biti postavljeni na osloncima predvienim za podizanje vozila.

2.6.8. U kanalima vodovi goriva moraju biti obloeni zatitnim materijalom.

2.7. Prikljuci i spojnice gasne instalacije

2.7.1. Zalemljeni i zaptivni spojevi sa predusenim prstenom nisu dozvoljeni.

2.7.2. Cevi od nerajueg elika mogu se povezati samo nerajuim prikljucima.

2.7.3. Razvodnik mora biti napravljen od materijala otpornih na koroziju.

2.7.4. Kruti vodovi moraju biti pravilno povezani.

2.7.5. Broj spojeva mora biti ogranien na minimum.

2.7.6. Spojevi moraju biti na mestima dostupnim za inspekciju.

2.7.7. U putnikom delu ili zatvorenom prtljanom delu vodovi za gorivo ne smeju biti dui od minimalno potrebne duine, i u svakom sluaju moraju biti zatieni gasno-nepropusnim kuitem.

2.7.7.1. Odredbe podtake 2.7.7. se ne primenjuju na vozila vrste M2 I M3 gde su vodovi za gorivo i instalacije su opremljena oblogom koja je otporna na KPG i koja je povezana sa atmosferom.

2.8. Automatski ventil

2.8.1. Dodatni automatski ventil moe biti instaliran u vodovima sto blie regulatoru pritiska.

2.9. Jedinica za punjenje ili prikljuak punjenja

2.9.1. Jedinica za punjenje mora biti obezbeena od rotiranja i praine i vode.

2.9.2. Kada KPG rezervoar je instaliran u putnikom delu vozila ili u zatvorenom prtljanom delu jedinica za punjenje mora biti postavljena na spoljanji deo vozila ili u motorni deo.

2.10. Sistem izbora goriva i elektrina instalacija.

2.10.1. Elektrine komponente KPG sistema moraju biti zatiene od preoptereenja.

2.10.2. Vozilo sa vie od jednog sistema za gorivo mora da ima izbor sistema kako bi se osiguralo da se ne vie od jednog goriva isporuuje u motor u svakom trenutku.

2.10.3. Elektrine komponente i spojevi u gasno-nepropusnom kuitu moraju biti tako konstruisani da se ne postoji mogunost nastanka varnica.

3. Periodian pregled ispravnosti ureaja i opreme za pogon vozila na komprimovani prirodni gas se vri u periodima ne duim od 48 meseci od poslednje izvrene kontrole. Kontrola ispravnosti, po potrebi, ukljuuje hidraulino ispitivanje rezervoara predvieno Pravilnikom UN R110.

4. Ispitivanje

Ispitivanje obuhvata provere:

1) usaglaenosti ureaja i opreme sa homologovanim tipom,

2) ispunjenosti uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee i tehnikog izvoenja ugradnje,

3) mase vozila.

4.1. Usaglaenost ureaja i opreme sa homologovanim tipom

Ureaji i oprema za pogon vozila na KPG koji se ugrauju na vozilo moraju biti odobrenog tipa (homologovani).

Usaglaenost ureaja i opreme sa homologovanim tipom podrazumeva proveru da li su ureaji i oprema iz izjave ugraivaa homologovani, odnosno da li su ugraeni ureaji i oprema prema izjavi ugraivaa.

Sve vaee isprave o usaglaenosti, znaci usaglaenosti i tela za ocenjivanje usaglaenosti moraju biti evidentirani. U sluaju kada su ugraeni ureaji i oprema za koju nije izvrena homologacija, ne moe se izdati potvrda kojim se potvruje da vozilo ispunjava propisane uslove.

U sluaju odstupanja injeninog stanja od podataka navedenih u izjavi ugraivaa, a ugraeni ureaj je homologovan, takoe se ne moe se izdati potvrda kojim se potvruje da vozilo ispunjava propisane uslove. Vlasniku, odnosno korisniku vozila e se odrediti rok za otklanjanje navedenog nedostatka. U sluaju kada ovlaena organizacija za ispitivanje vozila opravdano posumnja u autentinost ureaja i opreme ili odstupanje od homologovanog tipa, za iju potvrdu su potrebna dodatna ispitivanja koja nisu sastavni deo ispitivanja odreenih ovim prilogom, izdae potvrda u kojem e se u rubrici rezultati ispitivanja konstatovati da se ne moe potvrditi da ugraeni ureaji i oprema nemaju negativni uticaj na funkciju ostalih delova i tehniku ispravnost vozila u celini dok se potrebna ispitivanja ne obave. U ovoj rubrici potvrde obavezno se moraju navesti potrebna dodatna ispitivanja (provere). U svim navedenim sluajevima informaciju o utvrenim injenicama i dokazima dostaviti ministarstvu nadlenom za trgovinu i usluge i Agenciji za bezbednost saobraaja.

4.2. Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee

4.2.1. Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee

Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee podrazumeva proveru usaglaenosti gasne opreme sa nainom pripreme gorive smee.

Ureaji i oprema moraju biti ugraeni u skladu sa uputstvom za montau proizvoaa ureaja i opreme za pogon vozila na KPG, a ukoliko takvo uputstvo ne postoji, minimalni uslovi usaglaenosti su:

1) ureaji i oprema sa vakuum sistemom regulacije mogu se primeniti samo na usisnim karburatorskim motorima,

2) motori sa plastinom usisnom granom i motori sa MPI sistemom kod vozila proizvedenih posle 1. januara 2001. godine moraju imati opremu sa sekvencijalnim ubrizgavanjem KPG-a, i

3) komponente ureaja i opreme moraju biti meusobno usklaene prema smernicama proizvoaa ureaja i opreme shodno karakteristikama motora.

4.2.2. Ispunjenost uslova u pogledu tehnikog izvoenja ugradnje

Ispunjenost uslova u pogledu tehnikog izvoenja ugradnje podrazumeva proveru ispunjenosti svih propisanih tehnikih uslova koji moraju biti zadovoljeni prilikom ugradnje ureaja i opreme u vozila.

4.2.2.1. Opti uslovi

Svi ureaji i oprema moraju biti homologovani u skladu sa referentnim dokumentima;

Nijedan deo instalacije KPG ne sme da izlazi van gabarita vozila (irina, visina, duina i najmanja visina iznad tla);

Nije dozvoljeno izmetanje ili pomeranje originalnog rezervoara vozila.

Documents

Pravilnik o Ispitivanju Vozila