Pravilnik o ispitivanju vozila

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 8/2012i 13/2013.

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se postupak i nain ispitivanja motornih i prikljunih vozila, izdavanjeuverenja i potvrda i voenje evidencija o obavljenim ispitivanjima motornih i prikljunih vozila koja sepojedinano ili serijski proizvode ili prepravljaju.

lan 2.

Pojmovi i skraenice koje se koriste u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) ispitivanje jeste skup aktivnosti radi provere usaglaenosti vozila opreme i delova saodgovarajuom dokumentacijom proizvoaa, propisima i standardima, a za koje je potrebnokorienje ispitne opreme;

2) kontrolisanje jeste vid ispitivanja za koje nije potrebno korienje ispitne opreme;

3) alternativno pogonsko gorivo jeste gorivo koje se pored uobiajenih goriva (benzin i dizel)koristi za pogon motornih vozila, kao to su TNG/LPG ("teni naftni gas"/engl. "Liquefied PetroleumGas"), KPG/CNG ("komprimovani prirodni gas"/engl. "Compressed Natural Gas") i druga;

4) akreditacija jeste verifikacija da organizacija ispunjava odgovarajue standarde;

5) ISO/IEC 17020 - opti kriterijumi za rad razliitih vrsta tela koja obavljaju kontrolisanje;

6) ISO/IEC 17025 - opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija zaetaloniranje;

7) homologacija vozila, opreme i delova vozila jeste postupak provere tipa, njihove saobraznosti sazahtevima odgovarajuih propisa UN o homologaciji vozila, opreme i delova vozila, odnosnoodgovarajuim propisima EU, izdavanja odgovarajuih propisanih dokumenata i praenje proizvodnjeradi obezbeivanja saobraznosti sa homologovanim tipom;

8) prepravka vozila jeste promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ilivrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja i sklopovavozila;

9) upotrebljavano vozilo jeste vozilo koje je bilo registrovano i od ije je prve registracije prolonajmanje 6 meseci, odnosno za traktor za poljoprivredu i umarstvo od ije je prve registracije prolonajmanje est meseci i koji ima najmanje 50 radnih sati ili traktor koji nije registrovan, a ima najmanje100 radnih sati;

10) pojedinano proizvedeno novo vozilo jeste motorno ili prikljuno vozilo koje se sastoji od

karoserije, odnosno asije koja je novo proizvedena u smislu da kao takva ne postoji u proizvodnomprogramu nekog od proizvoaa vozila, odnosno koja je napravljena kao potpuno novi proizvod koji povrsti, marki i tipu ne postoji u proizvodnom programu nekog od postojeih registrovanih proizvoaamotornih i prikljunih vozila, a konani proizvod - novo vozilo - nakon ispitivanja moe se svrstati uodreenu vrstu vozila shodno propisu o podeli motornih i prikljunih vozila, i kao takvom moe sedodeliti marka i tip proizvoaa koji ga je proizveo;

11) sklapanje vozila jeste proizvodnja vozila sklapanjem vozila od elemenata karoserije - okvira kojije ve prethodno proizveo registrovani proizvoa vozila (sa utisnutom identifikacionom oznakom vozila)i elemenata pogonskog agregata (ako je u pitanju motorno vozilo) takoe ve proizvedenog od stranenekog registrovanog proizvoaa agregata (sa utisnutom oznakom motora), sa ugradnjom ureaja iopreme za koji pripadaju odabranoj asiji ili karoseriji;

12) kompletirano vozilo obuhvata serijski proizvedenu i homologovanu asiju - nekompletiranovozilo koju finalno ne kompletira (nadgrauje) proizvoa asije;

13) prepravljeno vozilo jeste svako vozilo na kome su izvrene promene konstruktivnihkarakteristika vozila kojim se menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ilideklarisane karakteristike ureaja i sklopova vozila, kao i ostali vidovi prepravki koje se mogu izvriti, aije ispitivanje, takoe, podlee ovom pravilniku.

lan 3.

Ispitivanje motornih i prikljunih vozila (u daljem tekstu: ispitivanje vozila), izdavanje uverenja oispitivanju vozila (u daljem tekstu: uverenje), izdavanje potvrde o ispravnosti ureaja i opreme za pogonvozila na teni naftni gas (u daljem tekstu: potvrda) i voenje evidencija o obavljenim ispitivanjima iizdatim uverenjima i potvrdama organizuje i sprovodi Agencija za bezbednost saobraaja (u daljemtekstu: Agencija) u skladu sa zakonom.

Agencija moe ovlastiti pravno lice (u daljem tekstu: ovlaeno pravno lice), koje je materijalno istruno osposobljeno da vri ispitivanje, merenje i izdavanje potvrde u skladu sa zakonom, ako:

1) je registrovano za obavljanje poslova tehnikog ispitivanja i analiza, istraivanja i eksperimentalnograzvoja u tehniko tehnolokim naukama;

2) se bavi naunom i strunom delatnou u oblasti ispitivanja vozila;

3) ispunjava zahteve standarda ISO/IEC 17025 i/ili ISO/IEC 17020, odnosno ekvivalentnogstandarda;

4) poseduje odgovarajui prostor (objekat i poligon) i laboratorijske uslove namenjene za obavljanjeposlova u smislu ovog pravilnika;

5) poseduje ureaje za ispitivanje, a ureaji koji predstavljaju etalone/merila su etalonirani/overeni uskladu sa nacionalnim propisima i snabdeveni dokazom o metrolokoj sledivosti;

6) da ima u stalnom radnom odnosu najmanje sedam zaposlenih strunjaka iz oblasti vozila i to:najmanje dva doktora tehnikih nauka, tri diplomirana mainska inenjera i dva mainska tehniara, kojiposeduju iskustvo od najmanje pet godina u obavljanju poslova ispitivanja u smislu ovog pravilnika;

7) poseduje odgovarajuu strunu literaturu o tehnikim podacima vozila, opreme i ureaja;

8) poseduje odgovarajuu raunarsku opremu koja omoguava internet povezivanje sa serveromAgencije;

9) poseduje odgovarajui softverski paket koji obezbeuje dostavljanje podataka Agenciji.

lan 4.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na ispitivanje motornih i prikljunih vozila:

1) koja se pojedinano proizvode, a za koje nije izdato uverenje o usklaenosti sa propisima ohomologaciji;

2) koja se prepravljaju;

3) koja se uvoze kao upotrebljavana;

4) kod kojih se, na tehnikom pregledu ili na drugi nain, utvrdi neslaganje podataka koji su upisani usaobraajnu dozvolu sa podacima iz Baze podataka o vozilima.

Pre stavljanja u promet, odnosno putanja u saobraaj vozila iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana,mora se utvrditi i da li ova vozila ispunjavaju uslove u skladu sa propisima o tehnikim uslovima za vozila.

lan 5.

Konstrukcijske i tehnike karakteristike vozila, opreme i delova moraju biti u skladu sa nacionalnimpropisima i standardima.

Ako za vozila opremu i delove ne postoje odgovarajui nacionalni propisi i standardi, tada seprimenjuju meunarodni propisi i standardi, kao i normativi proizvoaa.

Ako za vozila, opremu i delove ne postoje propisi ili standardi, kao ni normativi proizvoaa, tada seprimenjuju pravila nauke, odnosno pravila tehnike struke ili smernica odobrenih od strane Agencije naosnovu prihvatljivih tehnikih reenja.

lan 6.

Zahtev za odobrenje prepravke vozila podnosi privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ilipreduzetnik, koji e po ovlaenju vlasnika vozila vriti prepravku, odnosno graanin, samo ako to iniza sopstvene potrebe.

Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:

1) ime i prezime - naziv vlasnika vozila;

2) prebivalite - sedite (adresa);

3) poslovno ime privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koji e vritiprepravku na vozilu;

4) vrstu i razlog prepravke.

Uz zahtev za odobrenje prepravke vozila podnosi se dokumentacija o prepravci vozila sa tehnikomdokumentacijom u tri primerka.

Nakon uvida u dostavljenu tehniku dokumentaciju Agencija, odluuje o zahtevu za odobrenjeprepravke vozila, u skladu sa zakonom.

Odobrenje prepravke vozila vri se tako to Agencija, odnosno ovlaeno pravno lice overava svakustranu tehnike dokumentaciju i dva primerka vraa podnosiocu zahteva.

lan 7. Zahtev za ispitivanje vozila podnosi vlasnik vozila ili lice koje on ovlasti.

Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:

1) ime i prezime - naziv vlasnika vozila;

2) prebivalite - sedite (adresa);

3) razlog ispitivanja;

4) izvrilac prepravke.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se dokumentacija o ispitivanju vozila.

Izjava pravnog lica ili preduzetnika koji je izvrio prepravku vozila ugradnjom ureaja i opreme zapogon na teni naftni gas mora da sadri najmanje sledee podatke:

1) datum ugradnje;

2) ime i prezime lica koja su ugradnju izvrila;

3) podatke o vozilu (marka i tip, VIN oznaka - oznaka asije, oznaka motora, registarska oznaka,godina proizvodnje);

4) usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee;

5) vrsta motora prema nainu pripreme gorive smee;

6) ugraeni ureaji i oprema za TNG;

7) podaci o ugraenim ureajima i opremi za pogon vozila na TNG (rezervoar, multiventil, vodovivisokog pritiska - fleksibilni, vodovi niskog pritiska, ventil za zaustavljanje/preista TNG,ispariva/regulator pritiska gasa, gasno-nepropusno kuite, elektronski ureaj za upravljanje, vodovivisokog pritiska-bakarni i/ili elini, vodovi sistema za grejanje isparivaa/regulatora pritiska gasa,preista TNG).

Za vozila iz lana 4. stav 1. taka 3) ovog pravilnika kod kojih je prilikom tehnike procene vozilautvrena prepravka, koja ne utie na ekoloke i bezbednosne zahteve, podnosilac zahteva mora pribavitiuverenje o ispitivanju vozila od Agencije za bezbednost saobraaja, u skladu sa ovim pravilnikom.

Vlasnik, odnosno korisnik vozila kod koga je ugradnja ureaja i opreme za pogon na TNG izvrena uinostranstvu i nemaju dokaz o izvrenom ispitivanju, moraju da obezbede dokumentaciju propisanu ovimpravilnikom.

Ukoliko vlasnik, odnosno korisnik vozila poseduje dokaz o ispitivanju izvrenom u inostranstvu(poseban dokument ili je ta injenica upisana u saobraajnu dozvolu), a vlasnik, odnosno korisnik neposeduje sertifikate za navedene ureaje i izjavu ugraivaa, ispitivanje vozila se moe izvriti, pri emu uevidenciji ostaje fotokopija dokaza o ispitivanju.

U sluaju da se radi o vozilu koje je proizvedeno sa ureajima za pogon na TNG a ta injenica se nemoe utvrditi iz podnete dokumentacije o vozilu, vlasnik, odnosno korisnik vozila mora dostavitiodgovarajuu potvrdu proizvoaa ili drugi dokaz iz koga se mogu obezbediti neophodni podaci.

Sadraj dokumentacije iz lana 6. stav 3. i sadraj dokumentacije iz stava 3. ovog lana dat je uPrilogu 1 - Ispitivanje vozila, utvrivanje godine proizvodnje i sadraj dokumentacije, koji je odtampanuz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.+ Vidi:l. 1. Pravilnika - 13/2013-51.

lan 8.

Ispitivanje vozila se sastoji od: identifikacije vozila, pregleda vozila, i njegove opreme i delova,

utvrivanja tehnikih karakteristika vozila za koja je neophodno izvriti merenja, pregledadokumentacije, prorauna tehnikih parametara, obrade predmeta i izrada izvetaja o ispitivanju vozila.

Kontrolisanje vozila sastoji se od: identifikacije vozila, pregleda vozila, i njegove opreme i delova,provera tehnikih karakteristika vozila za koja nije neophodno izvriti merenja, pregleda dokumentacije,prorauna tehnikih parametara, obrade predmeta i izrade izvetaja o ispitivanju vozila.

lan 9.

Identifikaciona oznaka vozila, odreena od strane proizvoaa, odnosno u skladu sa Zakonom obezbednosti saobraaja na putevima (u daljem tekstu: Zakon), jednoznano odreuje svakopojedinano vozilo.

Karoserija, odnosno asija sa identifikacionom oznakom vozila, ne moe se smatrati rezervnim delom,odnosno njena zamena ne predstavlja zamenu dela vozila u sklopu popravke ili prepravke vozila.

Ispitivanje pojedinano proizvedenog vozila ne moe se obaviti pre nego to se odredi i utisneidentifikaciona oznaka vozila u skladu sa Zakonom.

lan 10.

Merna oprema i ureaji koji se koriste prilikom ispitivanja vozila moraju biti etalonirani ili overeni uskladu sa propisima.

Ispitivanje vozila se mora obavljati u objektu i/ili na poligonu koji ispunjava uslove propisane ovimpravilnikom.

Izuzetno, uz odobrenje Agencije ispitivanje vozila moe se obaviti u drugom objektu i/ili na poligonu.

lan 11.

Nain i postupak vrenja ispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas(TNG) dati su u Prilogu 2 - Ispitivanje vozila sa ugraenim ureajima i opremom za pogon na teni naftnigas, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 12.

O izvrenom ispitivanju vozila Agencija, odnosno ovlaeno pravno lice sastavlja izvetaj o ispitivanju,koji moe biti pozitivan ili negativan.

Na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju u kome je potvrena tehnika ispravnost vozila od straneprivrednog drutva ovlaenog za vrenje tehnikog pregleda vozila, Agencija izdaje podnosiocu zahtevadva primerka uverenja, u skladu sa zakonom. Uverenje vai do promene konstruktivnih karakteristikavozila.

Izuzetno, za vozilo koje se uvozi kao upotrebljavano, izdae se uverenje na osnovu pozitivnogizvetaja o ispitivanju, u kome se ne potvruje tehnika ispravnost vozila.

Na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju sa ugraenim ureajima i opremom za pogon vozila nagas, pored uverenja iz stava 2. ovog lana koje izdaje Agencija, ovlaeno pravno lice izdaepodnosiocu zahteva potvrdu.

Potvrda vai pet godina ili do promene konstruktivnih karakteristika vozila. Potvrda se izdaje sakraim rokom vaenja u sluajevima kada se prilikom ispitivanja utvrdi potreba za ranijimkontrolisanjem.

Po isteku vanosti potvrde ureaji za pogon vozila na gas koji su ugraeni u motorna vozila moraju sepodvrgavati periodinom kontrolisanju kod ovlaenog pravnog lica.

Izvetaj o ispitivanju vozila, u zavisnosti od vrste ispitivanja, sadri sledee podatke:

1) broj naloga i/ili zahteva;

2) osnovne podatke o podnosiocu zahteva;

3) osnovne podatke o vozilu pre ispitivanja;

4) razlog, elementi i rezultati ispitivanja (opis, skica i proraun);

5) mesto i datum ispitivanja;

6) osnovni podaci o vozilu i vrsta vozila nakon rezultata ispitivanja;

7) zakljuci o rezultatima ispitivanja o ispunjavanju ili neispunjavanju uslova za dobijanje uverenja ilipotvrde.

Uverenje, odnosno potvrda, sadri najmanje sledee podatke:

1) propis na osnovu kog se izdaje uverenje, odnosno potvrda;

2) poslovno ime izdavaoca uverenja, odnosno potvrde;

3) broj uverenja, odnosno potvrde iz registra;

4) datum izdavanja uverenja, odnosno potvrde;

5) podatke o vlasniku vozila (ime i prezime - naziv vlasnika vozila, prebivalite - sedite (adresa));

6) podatke o vozilu;

7) cilj ispitivanja;

8) potpis odgovornog lica u pravnom licu.

Potvrda se tampa na numerisanom obrascu sa odgovarajuom zatitom koji izdaje Agencija.

Na osnovu negativnog izvetaja o ispitivanju vozila Agencija donosi reenje o odbijanju zahteva zaizdavanje uverenja o ispitivanju vozila.

lan 13.

Ako doe do promene vlasnika vozila, novi vlasnik vozila moe podneti Agenciji zahtev za izdavanjeuverenja ili potvrde na sopstveno ime uz podnoenje saobraajne dozvole ili dokumentacije o vlasnitvu.

lan 14.

Trokove pregleda dokumentacije, ispitivanja i izdavanja odgovarajueg uverenja, potvrde iliduplikata snosi podnosilac zahteva.

lan 15.

Agencija vodi evidenciju o obavljenim ispitivanjima u elektronskom i/ili pismenom obliku.

Evidenciju iz stava 1. ovog lana ini:

1) Registar odobrenja;

2) Registar ispitivanja;

3) Registar izdatih uverenja;

4) Registar izdatih potvrda;

5) Dosije ispitivanog vozila.

Registar odobrenja sadri:

1) broj upisa u registar;

2) podatke o vlasniku vozila i podnosiocu zahteva;

3) podatke o vrsti, obliku karoserije, marki i tipu vozila;

4) broj karoserije, odnosno asije (identifikaciona oznaka vozila);

5) podatke o planiranoj prepravci;

6) datum podnoenja zahteva;

7) datum izdavanja odobrenja.

Registar ispitivanja vozila sadri:

1) broj upisa u registar;

2) broj upisa u registar odobrenja ukoliko se radi o prepravci;

3) podatke o vlasniku vozila i podnosiocu zahteva;

4) podatke o cilju (vrsti) ispitivanja;

5) podatke o vrsti, obliku karoserije, marki i tipu vozila nakon ispitivanja;

6) rezultati i nalaz ispitivanja;

7) prateu fotodokumentaciju vozila i karakteristinih detalja u zavisnosti od vrste ispitivanja;

8) vrsta izvetaja o ispitivanju (pozitivan ili negativan).

Registar izdatih uverenja sadri:

1) broj upisa u registar;

2) broj upisa u registar ispitivanja;

3) broj uverenja i datum izdavanje;

4) sadraj Uverenja o ispitivanju.

Registar izdatih potvrda o ispitivanju sadri:

1) broj upisa u registar;

2) broj upisa u registar ispitivanja;

3) broj potvrde i datum izdavanje;

4) sadraj potvrde.

Dosije ispitivanog vozila sadri:

1) odobrenje (u sluaju prepravke);

2) zahtev za ispitivanje vozila;

3) odobrena i overena tehnika dokumentacija;

4) izvetaj o ispitivanju vozila.

Dosije se moe arhivirati u pismenoj formi, ili u elektronskom obliku, sa svim zatitnim merama odgubitaka.

Registri se uvaju trajno, a dosije ispitivanog vozila najmanje 10 godina.

lan 16.

Agencija e povui ovlaenje ovlaenom pravnom licu ako se ispitivanje vozila vri na nepropisan inesavestan nain.

Pravnom licu u sluaju iz stava 1. ovog lana najmanje tri godine ne moe se izdati novo ovlaenje.

lan 17.

Reenja o ovlaenju za ispitivanje vozila, izdata od strane Ministarstva unutranjih poslova, vae doisteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 17a

Ispitivanje motornih i prikljunih vozila koja se uvoze kao upotrebljivana, a za koje nije izdatouverenje o usklaenosti sa propisima o homologaciji vrie se na nain propisan ovim pravilnikom od15. aprila 2013. godine.+ Vidi:l. 2. Pravilnika - 13/2013-51.

lan 17b

Ispitivanje motornih i prikljunih vozila koje se pojedinano proizvode, a za koje nije izdato uverenjeo usklaenosti sa propisima o homologaciji vrie se na nain propisan ovim pravilnikom od 1. januara2014. godine.+ Vidi:l. 2. Pravilnika - 13/2013-51.

lan 17v

Odredbe lana 6. ovog pravilnika primenjuju se od 1. januara 2014. godine.+ Vidi:l. 2. Pravilnika - 13/2013-51.

lan 18.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije", a primenjuje se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

PRILOG 1

ISPITIVANjE VOZILA, UTVRIVANjE GODINEPROIZVODNjE I SADRAJ DOKUMENTACIJE

1. KARAKTERISTINI SLUAJEVI ISPITIVANjA

1.1. Ispitivanje pojedinano proizvedenog vozila

Oprema, delovi, sklopovi i ureaji moraju biti homologovani. Ispitivanjem pojedinano proizvedenognovog vozila proveravaju se bezbednosno-tehnike karakteristike deklarisane tehnikomdokumentacijom proizvoaa.

Ispitivanje pojedinano proizvedenih novih vozila obuhvata proveru:

1) dimenzija,

2) masa i osovinskih optereenja,

3) stabilnosti (poloaj teita, upravljivost),

4) nivoa naponskog stanja kritinih taaka nosee konstrukcije,

5) dinamikih karakteristika vozila (maks. brzina, ubrzanje, usponi),

6) sistema za koenje (kone karakteristike) (ECE Pravilnici br. 13, 13-H i 78),

7) nivoa buke (ECE Pravilnici br. 9, 41, 51 i 63),

8) vozila sa dizel motorom u pogledu vidljivih gasovitih zagaivaa (ECE Pravilnik broj 24),

9) emisije zagaivaa iz vozila sa OTO i dizel motorom (Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozilai tehnikim uslovima za vozila u saobraaju ("Slubeni glasnik RS", br. 64/10 i 69/10)),

10) ugradnje ureaja za osvetljavanje puta, oznaavanje vozila i za davanje svetlosnih znakova(svetlosnih i svetlosno-signalnih ureaja) (ECE Pravilnik br. 48, 53, 74 i 86),

11) brzinomera (ECE Pravilnik broj 39),

12) vozila za prevoz opasnih materija (ECE Pravilnik broj 105),

13) kontrolnih ureaja, signalizatora, indikatora i njihovih simbola (ECE Pravilnik br. 60 i 121),

14) ureaja za upravljanje (upravljakog mehanizma) (ECE Pravilnik broj 79),

15) ugradnje ureaja za spajanje vunih i prikljunih vozila (ECE Pravilnik broj 55),

16) ugradnje ureaja za zatitu od podletanja sa zadnje strane (ECE Pravilnik broj 58),

17) ugradnje ureaja za zatitu od podletanja sa bone strane (ECE Pravilnik broj 73),

18) geometrije ugradnje tabli za oznaavanje sporih vozila i njihovih prikolica (ECE Pravilnik broj 69),

19) geometrije ugradnje tabli za oznaavanje dugih i tekih vozila (ECE Pravilnik broj 70),

20) ugradnje sigurnosnih pojaseva (ECE Pravilnik broj 16),

21) ugradnje zvunih signalnih ureaja (ECE Pravilnik broj 28),

22) ugradnje sigurnosnih materijala za zastakljivanje (ECE Pravilnik broj 43),

23) ugradnje retrovizora (ECE Pravilnik br. 46 i 81),

24) da li su ugraeni delovi i opreme homologovani:

(1) sijalice (ECE Pravilnici br. 37 i 99),

(2) pneumatici (ECE Pravilnik br. 30, 54, 64, 75, 106, 108 i 109),

(3) trake za oznaavanje dugih i tekih vozila i njihovih prikolica (ECE Pravilnik broj 104).

1.2. Ispitivanje sklopljenog vozila

U sluaju da se sklopljeno vozilo ne moe uporediti ni sa jednim postojeim vozilom nekog odregistrovanih proizvoaa vozila tada se u rubrici marka vozila bie upisano "pojedinana proizvodnja", au rubrici tip "samogradnja".

Ispitivanjem sklopljenog vozila proveravaju se bezbednosno-tehnike karakteristike deklarisane utehnikoj dokumentaciji proizvoaa, podrazumevajui usklaenost sklopljenog vozila sa zahtevimahomologacionih pravilnika naznaenih u taki 1.1.

1.3. Ispitivanje kompletiranog vozila

Za kompletirana vozila potrebno je izvriti pregled homologacione i tehnike dokumentacije, proverunjene usklaenosti sa izvedenom nadgradnjom prema smernicama proizvoaa, sprovesti dodatnaispitivanja prema propisima o homologaciji za predmetno vozilo, utvrditi ispunjenost uslova iz propisa obezbednosti saobraaja i izvriti proveru bezbednosno-tehnikih karakteristika.

1.4. Ispitivanje prepravljenog vozila

Navedeni primeri prepravljenih vozila predstavljaju karakteristine oblike prepravki vozila, to neiskljuuje ostale vidove prepravki koje se mogu izvriti, a ije ispitivanje, takoe, podlee ovompravilniku.

1.4.1. Promena tipa ili varijante vozila

Prepravka koja prouzrokuje promenu deklarisanih tehnikih karakteristika, tako da one odgovarajudrugom tipu ili varijanti vozila iz proizvodnog programa istog proizvoaa predstavlja promenu tipa ilivarijante vozila.

Ovakva vrsta prepravke dozvoljena je samo u sluaju kada u proizvodnom programu proizvoaapostoji takav tip vozila. U tom sluaju sve tehnike karakteristike prepravljenog vozila moraju upotpunosti odgovarati karakteristikama tipa vozila u koje se prevodi.

U proizvodnim programima pojedinih proizvoaa postoje vozila sa istim tehnikim karakteristikamadeklarisana kao dva ili tri tipa za razliite uslove eksploatacije, pri emu se ti tipovi razlikuju samo umasenim parametrima. Za ovakva vozila u postupku ispitivanja potrebno je proveriti usaglaenost vozilasa tehnikom dokumentacijom proizvoaa za zahtevani tip vozila.

1.4.2. Promena vrste vozila

Prepravke vozila kao to su:

1) zamena karoserije,

2) nadgradnja specijalnih ili radnih ureaja i

3) promena broja mesta za sedenje,

a koje uslovljavaju promenu geometrijskih i masenih parametara zahtevaju ispitivanja u ciljudefinisanja vrste i podvrste vozila prema propisu o podeli motornih i prikljunih vozila.

Svi parametri prepravljenog vozila kod koga je dolo do promene vrste vozila moraju biti usklaeni satehnikim karakteristikama koje je definisao proizvoa vozila, kao i bezbednosnim i homologacionimzahtevima za vrstu vozila koja je nastala prepravkom.

1.4.3. Ugradnja pogonskog agregata (motora)

Izgradnja i ugradnja pogonskog agregata (motora) na motornom vozilu tretira se kao pojedinanaprepravka koja se moe izvesti u sledeim varijantama:

1) ugradnja motora drugog tipa istog proizvoaa, koji ne postoji u fabrikoj varijanti proizvoaavozila,

2) ugradnja motora drugog proizvoaa,

3) ugradnja pogonskog agregata (motora) na elektro pogon.

Ugradnja motora istog tipa, istog proizvoaa, kao i ugradnja motora drugog tipa istog proizvoaa,koji se ugrauje kao fabrika varijanta proizvoaa vozila ne smatraju se prepravkom.

U postupku ispitivanja ugradnje motora potrebno je proveriti da li ugraeni motor zadovoljavabezbednosno-tehnike karakteristike, u odnosu na vozilo u koje je ugraen motor, definisane zakonskimi tehnikim propisima i standardima za tu vrstu vozila.

1.4.4. Ugradnja ureaja i opreme za pogon vozila na alternativna goriva (teni naftnigas, prirodni gas, vodonik)

Vozila u koja su ugraeni, odnosno izgraeni ureaji i oprema za pogon vozila na alternativna gorivamoraju se ispitati i utvrditi da li su njihove tehnike karakteristike u skladu sa propisima o bezbednostisaobraaja na putevima, smernicama proizvoaa vozila, odgovarajuim prilogom donetim na osnovuPravilnika o ispitivanju vozila kao i drugim prateim propisima i standardima.

1.4.5. Ugradnja ureaja za spajanje vunog i prikljunog ureaja

Kod vozila, kod kojih je naknadno ugraen ureaj za spajanje vunog i prikljunog ureaja, potrebnoje obaviti ispitivanja prema propisu o tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, ili u skladusa preporukama i smernicama proizvoaa vozila za ugradnju prikljunog ureaja, kao ihomologacionim zahtevima za vrstu vozila.

1.4.6. Ugradnja ureaja (komandi) za upravljanje vozilom lica sa invaliditetom

Vozilu, na kojem su ugraene, odnosno izgraene alternativne (dodatne) komande za upravljanjevozilom prilagoene za vozae sa invaliditetom, potrebno je utvrditi funkcionalnost i bezbednosno-tehnike karakteristike ugraenih komandi koje moraju zadovoljiti tehnike zahteve vozila za bezbednoupravljanje.

1.4.7. Ugradnja pomonih ureaja za obuku vozaa

Vozilu, na kojem su ugraene, odnosno izgraene pomone komande za instruktora pri obuci vozaapotrebno je pri ispitivanju utvrditi funkcionalnost i tehnike karakteristike pomonih komandi, kao ibezbedonosne uslove zatite ili nemogunosti korienja istih kada vozilo nije u procesu obuke, a namestu suvozaa se nalazi putnik.

1.4.8. Ispitivanje vozila prema zahtevima ATP sporazuma

Motorna vozila koja su namenjena za transport lakokvarljivih namirnica (hladnjae), nezavisno odvrste ispitivanja, moraju posedovati dokument (Certifikat) prema ATP sporazumu, koji je izdat na nainkako to predvia sporazum. Vrstu vozila shodno ATP sporazumu (izotermiko, rashladno, vozilohladnjaa ili vozilo za zagrevanje) potrebno je upisati u Uverenju u rubrici "napomena".

1.4.9. Zamena komande ureaja za upravljanje i drugih komandi direktno vezanih zaproces upravljanja vozilom sa desne na levu stranu vozila

Na motornim vozilima kod kojih je izvrena izmena ureaja za upravljanje vozilom, promenompoloaja sa desne na levu stranu vozila, potrebno je izvriti ispitivanja u skladu sa propisima o tehnikimuslovima za vozila pri emu ugradnju sistema za upravljanje, raspored nonih komandi, instrument tabla irune komande moraju u potpunosti odgovarati fabrikoj dokumentaciji varijante vozila sa upravljakimureajem na levoj strani vozila.

1.4.10. Ugradnja zatitne kabine ili rama na traktoru

Na traktorima koji ne poseduju zatitnu kabinu ili ram potrebno je obaviti ispitivanja u skladu sazakonskim i tehnikim propisima za zatitnu kabinu ili ram.

Ova vrsta prepravke ili dorade traktora moe biti obavljena na dva naina:

1) ugradnja kabine ili rama za odreeni tip traktora, a koji su ispitani i provereni,

2) ugradnja kabine ili rama koji nisu ispitani.

U sluaju ispitivanja ugradnje kabine ili rama za odreeni tip traktora, a koji su ispitani i provereni,potrebno je izvriti proveru saobraznosti veza kabine ili rama za strukturu traktora prema dokumentacijiproizvoaa traktora - kabine.

U sluaju ugradnje kabine ili rama koji nisu ispitani potrebno je izvriti ispitivanje kabine ili rama ulaboratorijskim uslovima prema zakonskim i tehnikim propisima u pogledu vrstoe i drugihbezbednosnih zahteva koje uslovljava ugradnja kabine ili zatitnog rama.

1.4.11. Ispitivanje vozila za koja nisu poznati ili su pogreno upisani tehniki podaci usaobraajnoj dozvoli

Pod ispitivanjem vozila za koja nisu poznati tehniki podaci ili se sumnja u njihovu verodostojnost,podrazumeva se utvrivanje tih podataka u skladu sa dokumentacijom proizvoaa. Ukoliko se priovom ispitivanju utvrdi potreba i za nekim drugim ispitivanjima, Agencija, odnosno ovlaenaorganizacija je duna da obavi propisana ispitivanja prema propisima o bezbednosti saobraaja ibezbednosno-tehnikim zahtevima za vrstu i tip vozila.

1.4.12. Ispitivanje revitalizovanih vozila

Ispitivanje revitalizovanih bitno oteenih vitalnih sistema, sklopova i elemenata vozila (noseestrukture autobusa, rude prikolice i sl.) kod kojih je primenjen postupak vraanja u funkcionalno stanjesa stanovita bezbednosti saobraaja, odnosno izvrena intervencija koja prevazilazi procedureodravanja definisane dokumentacijom proizvoaa, podrazumeva potvrdu ostvarenih bezbednosno-tehnikih karakteristika predmeta revitalizacije, ukljuujui i verifikaciju samog postupka revitalizacije,shodno potrebi i kroz sve njegove faze realizacije.

1.4.13. Ispitivanje naknadno ugraenih ureaja na vozilu

Na motornim i prikljunim vozilima kod kojih je izvrena naknadna ugradnja, odnosno izgradnjaureaja, opreme ili delova kojima se menjaju deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisanekarakteristike ureaja i sklopova vozila, potrebno je izvriti ispitivanja u skladu sa propisima o tehnikimuslovima za vozila.

1.5. Ispitivanje serijski proizvedenog vozila koja se uvozi kao upotrebljavano

Ispitivanje upotrebljavanih serijski proizvedenih vozila koja se uvoze i njihovih delova, sklopova,ureaja i opreme, obuhvata utvrivanje ispunjenosti uslova u skladu sa propisima o tehnikim uslovimaza vozila.

2. UTVRIVANjE GODINE PROIZVODNjE

Ispitivanja u cilju utvrivanja godine proizvodnje na vozilu sprovodi se u zavisnosti od vrste prepravkeili nedostatka godine proizvodnje i to:

1) ukoliko vozilo ne poseduje godinu proizvodnje ista se utvruje na osnovu utisnute identifikacioneoznake vozila na asiji ili karoseriji vozila;

2) kada se iz identifikacione oznake vozila ne moe utvrditi godina proizvodnje ista se utvruje naosnovu pratee dokumentacije i karakteristinih detalja marke, tipa i verzije vozila, a kao godinaproizvodnje uzima se prva godina proizvodnje utvrenog tipa - varijante vozila;

3) kod vozila, kod koga je izvrena zamena asije ili karoserije, godina proizvodnje se utvruje naosnovu utisnute identifikacione oznake vozila na ugraenoj asiji ili karoseriji.

3. SADRAJ DOKUMENTACIJE U POSTUPKU ISPITIVANjA

3.1. Sadraj dokumentacije potrebne za odobrenje prepravke koja se podnosi uz zahtev:

1) dokumentacija o vozilu, opremi i delovima (saobraajna dozvola, raun, kupoprodajni ugovor,carinska deklaracija i dr.),

2) podaci o vozilu koje se smatra predmetom prepravke (marka i tip vozila, kao i osnovne tehnikekarakteristike),

3) naznaka i opis prepravke sa predloenim reenjem,

4) odgovarajua tehnika dokumentacija (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste prepravke u tri

primerka,

5) izjava da li se prepravka vri za sopstvene potrebe i

6) dokaz da je izmirio obaveze prema Agenciji, odnosno pravnom licu, a na osnovu procedure kojudefinie Agencija.

3.2. Sadraj dokumentacije potrebne za ispitivanje koja se podnosi uz zahtev:

1) dokumentacija o vozilu (saobraajna dozvola, raun, kupoprodajni ugovor, carinska deklaracija),

2) odobrenje prepravke koje je izdala Agencija, odnosno pravno lice, u sluaju da je predmetispitivanja prepravka,

3) odobrena i overena tehnika dokumentacija (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste ispitivanja,

4) izjava proizvoaa, nadgraivaa ili izvrioca prepravke o usaglaenosti prepravke sa prilogomproizvoaa vozila ili ugraenih elemenata.

5) dokaz da je izmirio obaveze prema Agenciji, odnosno pravnom licu, a na osnovu procedure kojudefinie Agencija.

U sluaju ugradnje ureaj i opreme za pogon na TNG nije potrebno odobrenje prepravke.

PRILOG 2

ISPITIVANjE VOZILA SA UGRAENIM UREAJIMA IOPREMOM ZA POGON NA TENI NAFTNI GAS

1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE

Ovim prilogom dati su termini i definicije osnovnih pojmova i postupak ispitivanja motornih vozila saugraenim ureajima i opremom za pogon na teni naftni gas, kao i blii kriterijumi, nain i postupakispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas.

2. ZNAENjE IZRAZA

Teni naftni gas - TNG (u daljem tekstu: gas) oznaava svaki proizvod koji se u osnovi sastoji odsledeih ugljovodonika: propana, propena (propilena), standardnog butana, izobutana, izobutilena,butena (butilena) i etana.

Komponente za TNG koje se koriste u motornim vozilima klasifikuju se prema maksimalnom radnompritisku i funkciji na:

1) Klasu 1 Komponente za visoki pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalaziTNG u tenoj fazi na pritisku zasiene pare ili povienom pritisku do 3.000 kPa (30 bar).

2) Klasu 2 Komponente za niski pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNGu gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20-450 kPa (0,2 - 4,5 bar) iznad atmosferskogpritiska (nadpritisak).

3) Klasu 2A Komponente za niski pritisak ogranienog opsega, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, ukojima se nalazi TNG u gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20 - 120 kPa (0,2 - 1,2 bar)iznad atmosferskog pritiska (nadpritisak).

4) Klasu 3 Ventili za zatvaranje i ventili za rastereenje pritiska, kada rade u tenoj fazi.

Komponenta za TNG moe da se sastoji od nekoliko delova, od kojih se svaki deo klasifikuje usvojoj klasi prema maksimalnom radnom pritisku i funkciji.

Pritisak podrazumeva relativni pritisak u odnosu na atmosferski pritisak, osim ako nije drugaijenavedeno.

Funkcionalni-servisni pritisak podrazumeva uspostavljeni pritisak pri konstantnoj temperaturi gasaod 15 C.

Ispitni pritisak podrazumeva pritisak kome je izloena komponenta za vreme homologacionogispitivanja.

Proraunski pritisak podrazumeva najvei pritisak za koji je komponenta projektovana i na osnovukoga je proraunata njena vrstoa.

Radni pritisak podrazumeva pritisak pri normalnim radnim uslovima.

Najvei radni pritisak podrazumeva najvei pritisak u komponenti koji moe da se pojavi tokomrada.

Klasifikacioni pritisak podrazumeva najvei dozvoljeni radni pritisak u komponenti prema njenojklasifikaciji.

3. UREAJI I OPREMA ZA TNG

Rezervoar podrazumeva posudu pod pritiskom koja se koristi za smetaj tenog naftnog gasa.

Rezervoar moe da bude:

1) standardni cilindrini, sa cilindrinim omotaem i dva polusferna kraja (torisferina ili elipsoidna) ipotrebnim otvorima;

2) specijalni rezervoar: ostali rezervoari, osim standardnih cilindrinih rezervoara. Dimenzije su date uprilogu 10 dodatak 5 ECE Pravilnika broj 67.

Potpuno kompozitni rezervoar podrazumeva rezervoar izraen samo od kompozitnih materijala sanemetalnom oblogom-omotaem.

Partija ili serija rezervoara podrazumeva najvie 200 rezervoara, istog tipa, proizvedenihuzastopno na istoj proizvodnoj liniji.

Tip rezervoara podrazumeva rezervoare koji se ne razlikuju, meusobno, u pogledu navedenihkarakteristika (kako je dato u prilogu 10 dodatak 5 ECE Pravilnika broj 67):

1) fabriki naziv(i) ili zatitni znak(ovi),

2) oblik (cilindrian, specijalni oblik),

3) otvori (za opremu/metalni prsten),

4) materijal,

5) proces zavarivanja (u sluaju metalnih rezervoara),

6) termika obrada (u sluaju metalnih rezervoara),

7) proizvodna linija,

8) nominalna debljina zida,

9) prenik i

10) visina (u sluaju specijalnih rezervoara).

Oprema rezervoara podrazumeva opremu koja se postavlja na rezervoar i koja moe biti odvojenaili u kombinaciji. Ona obuhvata:

1) Zaustavni ventil - 80% je ureaj koji ograniava punjenje rezervoara do najvie 80% njegovezapremine;

2) Pokaziva nivoa TNG podrazumeva ureaj kojim se registruje nivo TNG u rezervoaru;

3) Ventil za rastereenje pritiska (PRV) podrazumeva ureaj kojim se spreava poveanjepritiska u rezervoaru;

4) Daljinski upravljani servisni ventil s ventilom za ogranienje suvinog protoka oznaavaureaj koji omoguava dovoenje i prekidanje TNG do isparivaa/regulatora pritiska; ("daljinskiupravljani" znai da se servisnim ventilom upravlja pomou elektronskog ureaja za upravljanje (ECU);kada je motor vozila zaustavljen ventil je zatvoren; "ventil za ogranienje protoka" oznaava ureaj kojimse ograniava suvian protok TNG);

5) Pumpa za TNG oznaava ureaj koji treba da omogui dovod tenog TNG do motora, putempoveanja pritiska;

6) Vienamenski ventil (u daljem tekstu: muntiventil) podrazumeva ureaj koji se sastoji odzaustavnog ventila - 80%, pokazivaa nivoa TNG i ventila za rastereenje pritiska (PRV) ili od nekih odnabrojanih delova;

7) Gasno-nepropusno kuite podrazumeva ureaj koji treba da titi opremu rezervoara i odvodisva isticanja gasa u atmosferu;

8) Uvodnik napajanja strujom oznaava izolovani uvodnik za napajanje strujom izvrnih ureaja(pumpe za gorivo /aktuatora/ senzora nivoa goriva);

9) Nepovratni ventil oznaava ureaj koji omoguava protok tenog TNG-a u jednom smeru ispreava njegov protok u suprotnom;

10) Zatitni ureaj (PRD) podrazumeva ureaj koji treba da zatiti rezervoar od razaranja, usluaju poara, isputanjem sadraja TNG u atmosferu;

Ispariva podrazumeva ureaj namenjen za prevoenje TNG-a iz tenog stanja u gasovito stanje, aregulator pritiska oznaava ureaj koji se koristi za redukciju i regulaciju pritiska TNG (najee suizvedeni kao jedan ureaj);

Ventil za zaustavljanje podrazumeva ureaj za zaustavljanje protoka TNG;

Ureaj za ubrizgavanje gasa (brizgaljka ili mea gasa) podrazumeva ureaj koji obezbeuje dovodtene ili gasovite faze TNG u motor;

Ureaj za doziranje gasa podrazumeva ureaj koji meri i/ili distribuira protok gasa u motor i moeda bude kombinovan sa ureajem za ubrizgavanje gasa ili odvojen;

Savitljiva creva podrazumevaju creva za prenos TNG u tenom ili gasovitom stanju na razliitimpritiscima, od jedne take do druge;

Prikljuak za punjenje podrazumeva ureaj koji omoguava punjenje rezervoara gorivom;(prikljuak za punjenje moe da bude integrisan u zaustavni ventil - 80% ili je ugraen na spoljanjojstrani vozila);

Nepovratni ventil (objanjenje dato u opisu opreme rezervoara);

Ventil za rastereenje pritiska u cevima za gas podrazumeva ureaj kojim se spreava porastpritiska u cevima iznad unapred podeene vrednosti;

Preista TNG podrazumeva ureaj za preiavanje TNG koji moe da bude integrisan u drugekomponente;

Senzor pritiska ili temperature podrazumeva ureaj kojim se meri pritisak ili temperatura;

Pumpa za TNG (objanjenje dato u opisu opreme rezervoara);

Prikljuna spojnica za dovod rezervnog goriva podrazumeva prikljuak na vodu za gorivo izmeurezervoara za gorivo i motora. Ako vozilo sa monogorivom ostane bez goriva, motor moe da radikoristei pomoni rezervoar koji moe da bude povezan preko ovog prikljuka;

Elektronski ureaj za upravljanje (ECU) podrazumeva ureaj kojim se upravlja potrebnomkoliinom gasa za motor i automatski iskljuuje dovod TNG pomou ventila za zaustavljanje ako doedo pucanja cevi za dovod goriva, u sluaju udesa, ili zbog prestanka rada motora;

Magistralni (sabirni) vod za gorivo podrazumeva cev koja spaja ureaje za ubrizgavanje goriva;

Zatitni ureaj (PRD) (objanjenje dato u opisu opreme rezervoara);

Bira pogonskog goriva podrazumeva ureaj preko koga se vri izbor pogonskog goriva za radmotora, odnosno upravlja ventilima za TNG i osnovno gorivo.

4. ISPITIVANjE

Ispitivanje obuhvata provere:

1) usaglaenosti ureaja i opreme sa homologovanim tipom,

2) ispunjenosti uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee itehnikog izvoenja ugradnje,

3) mase vozila.

4.1. Usaglaenost ureaja i opreme sa homologovanim tipom

Ureaji i oprema za pogon vozila na TNG koji se ugrauju na vozilo moraju biti odobrenog tipa(homologovani).

Usaglaenost ureaja i opreme sa homologovanim tipom podrazumeva proveru da li su ureaji ioprema iz izjave ugraivaa homologovani, odnosno da li su ugraeni ureaji i oprema prema izjaviugraivaa.

Sve vaee isprave o usaglaenosti, znaci usaglaenosti i tela za ocenjivanje usaglaenosti moraju bitievidentirani.

U sluaju kada su ugraeni ureaji i oprema za koju nije izvrena homologacija, ne moe se izdatipotvrda kojim se potvruje da vozilo ispunjava propisane uslove.

U sluaju odstupanja injeninog stanja od podataka navedenih u izjavi ugraivaa, a ugraeni ureajje homologovan, takoe se ne moe se izdati potvrda kojim se potvruje da vozilo ispunjava propisaneuslove. Vlasniku, odnosno korisniku vozila e se odrediti rok za otklanjanje navedenog nedostatka.

U sluaju kada ovlaena organizacija za ispitivanje vozila opravdano posumnja u autentinost ureajai opreme ili odstupanje od homologovanog tipa, za iju potvrdu su potrebna dodatna ispitivanja koja nisu

sastavni deo ispitivanja odreenih ovim prilogom, izdae potvrda u kojem e se u rubrici rezultatiispitivanja konstatovati da se ne moe potvrditi da ugraeni ureaji i oprema nemaju negativni uticaj nafunkciju ostalih delova i tehniku ispravnost vozila u celini dok se potrebna ispitivanja ne obave. U ovojrubrici potvrde obavezno se moraju navesti potrebna dodatna ispitivanja (provere). U svim navedenimsluajevima informaciju o utvrenim injenicama i dokazima dostaviti Ministarstvu trgovine i usluga-Sektoru trine inspekcije i Agenciji za bezbednost saobraaja.

4.2. Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainompripreme gorive smee i tehnikog izvoenja ugradnje

4.2.1. Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripremegorive smee

Ispunjenost uslova u pogledu usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smeepodrazumeva proveru usaglaenosti gasne opreme sa nainom pripreme gorive smee.

Ureaji i oprema moraju biti ugraeni u skladu sa uputstvom za montau proizvoaa ureaja iopreme za pogon vozila na TNG, a ukoliko takvo uputstvo ne postoji, minimalni uslovi usaglaenosti su:

1) ureaji i oprema sa vakuum sistemom regulacije mogu se primeniti samo na usisnim karburatorskimmotorima i

2) motori sa plastinom usisnom granom i motori sa MPI sistemom kod vozila proizvedenih posle 1.januara 2001. godine moraju imati opremu sa sekvencijalnim ubrizgavanjem TNG-a.

4.2.2. Ispunjenost uslova u pogledu tehnikog izvoenja ugradnje

Ispunjenost uslova u pogledu tehnikog izvoenja ugradnje podrazumeva proveru ispunjenosti svihpropisanih tehnikih uslova koji moraju biti zadovoljeni prilikom ugradnje ureaja i opreme u vozila.

4 . 2 . 2 . 1 . O p t i u s l o v i

Svi ureaji i oprema moraju biti homologovani u skladu sa referentnim dokumentima;

Ni jedan deo instalacije TNG ne sme da izlazi van gabarita vozila (irina, visina, duina i najmanjavisina iznad tla);

Nije dozvoljeno izmetanje ili pomeranje originalnog rezervoara vozila.

4 . 2 . 2 . 2 . U s l o v i z a u g r a d n j u r e z e r v o a r a z a T N G

Oprema rezervoara mora biti zatiena od mehanikih oteenja i mora biti spreen prodor TNG-a uprostor za putnike odnosno motor. Pod zatitom opreme smatra se: gasno-nepropusno kuite opremerezervoara, ili hermetiki kontejner sa poklopcem koji mora da omogui pristup multiventilu. Kompletanrezervoar i gasno-nepropusno kuite sa delovima opreme moraju, kod teretnih vozila, ako se nalaze uprostoru za teret, da budu zatieni od mehanikih oteenja. Ako je rezervoar ugraen u unutranjostiputnikih vozila, mora biti ugraen iza zadnjeg reda sedita na nain koji onemoguava pristuprezervoaru od strane putnika.

Ventilacija gasno-nepropusnog kuita mora da se izvede rebrastim savitljivim cevima sa glatkomunutranjom povrinom, koja su privrena metalnim obujmicama za gasno-nepropusno kuite sajedne strane i za ventilacione otvore sa druge strane. Ventilacija gasno-nepropusnog kuita mora da se

izvede tako da je omogueno odvoenje isteklog gasa iz kuita u okolnu atmosferu. Nije dozvoljenouvoenje ventilacionih creva u blatobrane ili druga mesta gde nema prirodnog strujanja vazduha ili jemogue zaepljenje ventilacionih creva.

Za ventilaciju cilindrinih rezervoara ventilacioni otvori treba da budu uvreni za pod vijcima iudaljeni od izduvnog sistema najmanje 100 mm, ali ne smeju biti direktno iznad elemenata izduvnogsistema. Popreni presek ventilacije mora biti povrine od najmanje 450 mm2 (ovo je mogue postii sadva ventilaciona otvora prenika najmanje 25 mm).

Za ventilaciju torusnih rezervoara moraju biti ispunjeni sledei uslovi: rezervoar mora da budepostavljen horizontalno, ventilacija mora da izae u spoljni prostor ispod poda vozila. Prostormultiventila mora biti spojen samo sa spoljnom atmosferom - van vozila.

U putnike automobile sme se ugraditi jedan rezervoar zapremine do najvie 100 l, a u druga motornavozila najvie dva rezervoara najvee ukupne zapremine od 200 l. Ukoliko postoje dva rezervoara, kojanisu fiziki spojena, svaki od rezervoara mora imati zaseban prikljuak za punjenje.

Rezervoar za gas ne sme da bude ugraen ispred vetrobrana niti u motornom prostoru.

Rezervoar mora biti privren prema uputstvu proizvoaa vozila, odnosno tehnikim uslovima(datim u Tabeli 1.) i ne sme imati direktan kontakt sa drugim metalnim delovima, osim u sluajurezervoara koji ima posebne nosae ("noice") namenjene za privrivanje za metalnu podlogu.Cilindrini rezervoar mora da bude uvren iskljuivo pomou namenskih nosaa. Rezervoar mora dase izoluje od direktnog kontakta sa metalnom podlogom vozila, namenskim ramom, teleskopskimnosaima i trakama za uvrivanje, pomou gume, plastike ili koe. Veze za privrenje rezervoaramoraju vrsto i bez pomeranja zadravati pun rezervoar.

Tabela 1. Tehniki uslovi za privrenje rezervoara (prema ECE Pravilnik br. 115 prilog 5taka 1.3.)

zapreminarezervoara

[l]

minimalne dimenzijepodloki [mm]

minimalne dimenzije traka zauvrenje [mm]

minimalne dimenzijevijaka[mm]

do 85 30x1,5 25x2,5 20x3 30x1,5 8

85-100 30x1,5 25x2,5 30x3 20x3* 10 8*

100-150 50x2 30x3 50x6 50x3** 12 10**

Cilindrini rezervoari se uvruju pomou najmanje dve trake za uvrivanje, osim u oznaenim sluajevima.

* u ovom sluaju su neophodne 3 trake za uvrivanje

** u ovom sluaju su neophodne 4 trake za uvrivanje

Kod rezervoara ugraenih ispod poda vozila rezervoar mora da bude uvren sa najmanje tri odgovarajue trake.

Vijci su najmanje klase 8.8.

Za rezervoare preko 150 l vai da moraju biti zadovoljeni zahtevi ECE 67R01.

Torusni rezervoari uvruju se vijcima minimalno M 8 mm i podlokama minimalnog prenika 25 mm a debljine 2,0mm, odnosno prenika 30 mm a debljine 1,25 mm.

Kod rezervoara ugraenih iza sedita mora postojati ukupan slobodni prostor najmanje duine od100 mm (mereno po podunoj ravni vozila). To se rastojanje moe podeliti na rastojanje od sedita dorezervoara i od rezervoara do zadnje strane vozila. Rezervoar postavljen uzduno mora imati posebannosa u vidu rama sa prednjim i zadnjim poprenim graninicima. Graninici treba da obuhvate rezervoarili budu to blie uz rezervoar. Visina graninika treba da bude minimalno 30 mm mereno od najnietake rezervoara.

Torusni rezervoari i cilindrini rezervoari sa "noicama" koji se ugrauju na vozila sa plastinim podomprtljanika bez dodatnih nosaa moraju biti ugraeni na nain adekvatan masi rezervoara i konstrukcijiautomobila.

Ugao ugradnje rezervoara mora da odgovara uglu multiventila koji je deklarisan od straneproizvoaa uz dozvoljeno odstupanje od najvie 5. Podatak o preniku rezervoara deklarisan namultiventilu mora da odgovara preniku rezervoara na koji je ugraen. Merenje ugla se vriodgovarajuim uglomerom.

Multiventil ugraen na rezervoar mora da bude dostupan za rukovanje.

Rezervoar ugraen ispod poda vozila mora biti udaljen od horizontalne povrine podloge najmanje200 mm. Ova odredba ne vai kada je rezervoar na odgovarajui nain zatien sa prednje i bonihstrana i kada ni jedan deo rezervoara ne viri ispod nivoa ovih zatita. Pod odgovarajuom zatitompodrazumeva se zatitni lim najmanje debljine 0,8 mm. Duina slobodnog prostora izmeu zatite irezervoara mora iznositi najmanje 20 mm. Ukoliko je zatita zatvorena na njoj moraju postojati drenaniotvori za vodu, postavljeni na najniim takama. Zatita mora biti izvedena tako da omogui pristupmultiventilu i identifikaciju rezervoara.

Ukoliko se pokaziva nivoa TNG kod cilindrinih rezervoara nalazi na rezervoaru, njegovo oitavanjemora da bude mogue bez skidanja zatitnog poklopca gasno-nepropusnog kuita.

Udaljenost rezervoara za TNG od izduvnog sistema mora iznositi najmanje 100 mm, odnosnonajmanje 50 mm pod uslovom da postoji odgovarajua toplotna izolacija, koja je udaljena najmanje 20mm od gasne instalacije. Izduvni gasovi vozila ne smeju biti usmereni na rezervoar TNG-a.

Rezervoar ne sme da bude izloen direktnim sunevim zracima. Ukoliko rezervoar nije zatienelementima motornog vozila, onda mora da bude zatien odgovarajuom pregradom, koja je udaljenanajmanje 20 mm od rezervoara.

4 . 2 . 2 . 3 . U s l o v i z a v o d o v e z a T N G

Savitljivi vodovi visokog pritiska (gumeni i sintetiki) moraju biti homologovani (posebno naglaeno sobzirom da je njihova pojava novijeg datuma). Cevi vodova visokog pritiska koji su od bakra ili elikane moraju biti homologovani. Ove cevi moraju biti beavne i ne smeju imati spoljni prenik vei od 12mm, a debljinu zida manju od 0,8 mm i moraju biti zatiene gumenim ili plastinim zatitnim omotaem("buirom"). Cevi visokog pritiska koje su od bakra ili elika ne smeju se lemiti ili zavarivati, odnosnospajaju se odgovarajuim spojnicama od mesinga ili elika. Spojevi se moraju izvoditi na mestudostupnom za kontrolu.

Vodovi visokog pritiska moraju da budu poloeni tako da ne dolazi do njihovih vibracija, da ugibanjekaroserije ne sme imati uticaj na njih i moraju biti privreni na rastojanju ne veem od 500 mm.Vodovi ne smeju imati otre uglove savijanja, a radijus savijanja voda ne sme biti manji od tri prenikavoda. Udaljenost voda visokog pritiska od izduvne grane ne sme biti manja od 100 mm, odnosnonajmanje 50 mm, ako postoji odgovarajua termika izolacija.

Vodovi visokog pritiska ne smeju biti direktno oslonjeni na otre ivice delova vozila i ne smeju bitivezani za pokretne delove vozila.

U prostoru za vozaa i putnike ukljuujui i prtljanik, vodovi za TNG ugrauju se samo ako suposebno zatieni (cev u cev i sl.), sa tim to ta zatita mora biti otporna na mehanika oteenja, a njeniotvori moraju biti van tog prostora.

Dilataciona zavojnica je obavezna na bakarnom ili elinom vodu koji se nalazi u motorskomprostoru.

Vodovi niskog pritiska gasa moraju biti izvedeni odgovarajuim homologovanim crevima.

4 . 2 . 2 . 4 . U s l o v i z a i s p a r i v a / r e g u l a t o r p r i t i s k a g a s a

Ispariva/regulator pritiska gasa mora da se nalazi na udaljenosti od najmanje 100 mm od izduvnogsistema.

Instalacija sistema za grejanje isparivaa/regulatora pritiska gasa mora biti izvedena sa elementimanamenjenim za upotrebu u sistemu za hlaenje motornih vozila i propisno zaptivena, kako ne bi dolazilodo isticanja rashladne tenosti motora.

Kod vozila sa vazdunim hlaenjem je potrebno obezbediti funkcionisanje isparivaa/regulatorapritiska gasa (npr. ugradnja mini sistema za vodeno grejanje - bez direktnog grejanja gasne instalacijeizduvnim gasovima), ili koristiti ispariva/regulator pritiska gasa bez grejanja ako odgovara snazi motora.

Ispariva/regulator pritiska gasa i bira za izbor pogonskog goriva u kabini vozila moraju da budufunkcionalno usaglaeni sa uputstvom proizvoaa.

4 . 2 . 2 . 5 . O s t a l i u s l o v i

Prikljuak za punjenje mora biti ugraen sa spoljanje strane vozila, odnosno mora biti udaljen odizduvnog sistema najmanje 100 mm, a moe biti udaljen najvie 10 mm od povrine oslanjanja i moraimati zatitni poklopac.

Ventil za benzin (ne spada u specifinu opremu za pogon vozila na TNG) mora biti udaljen najmanje100 mm od bilo kakvog izvora visokog napona, odnosno izduvne grane i ne sme biti iznad ovihelemenata.

Elektrina instalacija u motornom prostoru mora biti celom svojom duinom uvuena u zatitneomotae. Spojevi kablova sa ureajima vre se iskljuivo preko odgovarajuih spojnica koje na sebimoraju imati plastinu zatitu. Spojevi dva kabla realizuju se preko spojnica ili lemljenjem i moraju bitiizolovani. Elektro instalacija mora imati poseban topivi osigura ugraen u odgovarajue kuitepostavljeno na vidno i lako dostupno mesto.

Kod vakuum sistema, gas se mora uvoditi u motor preko meaa gasa sa odgovarajuim difuzorom.Gas se moe uvesti u karburator i preko odgovarajuih uvodnika samo kod karburatora kod kojih jeproizvoa predvideo takvu mogunost. Ako se creva gasa uvode u kuite preistaa za vazduh,preista ne sme biti mehaniki oteen.

Svi spojevi creva sa uvodnicama, davaima pritiska, brizgaljkama i ostalim elementima moraju bitiuvreni metalnim obujmicama. Brizgaljke gasa se moraju preko odgovarajuih nosaa uvrstiti zamotor ili karoseriju vozila. Preista TNG, koji je predvien za montau sa uvrivanjem, mora sepreko odgovarajuih nosaa uvrstiti za karoseriju vozila u motornom prostoru.

Elektronski ureaj za upravljanje (ECU) se mora uvrstiti na odgovarajui nain za karoseriju vozila.

Provera nepropusnosti gasne instalacije vri se indikatorskim ureajem osetljivim na propan i butan,pri emu svako isticanje gasa u atmosferu predstavlja osnov za konstataciju da je vozilo nebezbedno zaeksploataciju.

4.3. Masa vozila

Ugradnjom ureaja i opreme za TNG menja se masa vozila pa se u tom smislu mora utvrditi masa saugraenim ureajima i opremom. Masa vozila se moe utvrditi proraunom ukoliko se raspolae satanim podatkom o masi osnovnog vozila, masi ugraenih ureaja i opreme i masi gasa kada je

rezervoar napunjen do najvee dozvoljene zapremine rezervoara. Ukoliko ovlaena organizacija,proverom kroz odgovarajuu tehniku dokumentaciju ili na drugi nain, izrazi sumnju u tanost ovihpodataka mora se izvriti merenje. Proraun, odnosno podaci na osnovu kojih se dolo do maseprepravljenog moraju se upisati u zapisnik o ispitivanju vozila. U sluaju kada se radi o ispitivanjuteretnog vozila za vrednost koliko je poveana masa potrebno je umanjiti nosivost vozila.

OSNOVNI TEKSTNa osnovu lana 249. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni glasnik

Republike Srbije", br. 41/09 i 53/10),

Ministar za infrastrukturu i energetiku donosi

Pravilnik o ispitivanju vozila

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 8/2012od 3.2.2012. godine.

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se postupak i nain ispitivanja motornih i prikljunih vozila, izdavanjeuverenja i potvrda i voenje evidencija o obavljenim ispitivanjima motornih i prikljunih vozila koja sepojedinano ili serijski proizvode ili prepravljaju.

lan 2.

Pojmovi i skraenice koje se koriste u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) ispitivanje jeste skup aktivnosti radi provere usaglaenosti vozila opreme i delova saodgovarajuom dokumentacijom proizvoaa, propisima i standardima, a za koje je potrebnokorienje ispitne opreme;

2) kontrolisanje jeste vid ispitivanja za koje nije potrebno korienje ispitne opreme;

3) alternativno pogonsko gorivo jeste gorivo koje se pored uobiajenih goriva (benzin i dizel)koristi za pogon motornih vozila, kao to su TNG/LPG ("teni naftni gas"/engl. "Liquefied PetroleumGas"), KPG/CNG ("komprimovani prirodni gas"/engl. "Compressed Natural Gas") i druga;

4) akreditacija jeste verifikacija da organizacija ispunjava odgovarajue standarde;

5) ISO/IEC 17020 - opti kriterijumi za rad razliitih vrsta tela koja obavljaju kontrolisanje;

6) ISO/IEC 17025 - opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija zaetaloniranje;

7) homologacija vozila, opreme i delova vozila jeste postupak provere tipa, njihove saobraznosti sazahtevima odgovarajuih propisa UN o homologaciji vozila, opreme i delova vozila, odnosnoodgovarajuim propisima EU, izdavanja odgovarajuih propisanih dokumenata i praenje proizvodnjeradi obezbeivanja saobraznosti sa homologovanim tipom;

8) prepravka vozila jeste promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ilivrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja i sklopovavozila;

9) upotrebljavano vozilo jeste vozilo koje je bilo registrovano i od ije je prve registracije prolonajmanje 6 meseci, odnosno za traktor za poljoprivredu i umarstvo od ije je prve registracije prolonajmanje est meseci i koji ima najmanje 50 radnih sati ili traktor koji nije registrovan, a ima najmanje100 radnih sati;

10) pojedinano proizvedeno novo vozilo jeste motorno ili prikljuno vozilo koje se sastoji odkaroserije, odnosno asije koja je novo proizvedena u smislu da kao takva ne postoji u proizvodnomprogramu nekog od proizvoaa vozila, odnosno koja je napravljena kao potpuno novi proizvod koji povrsti, marki i tipu ne postoji u proizvodnom programu nekog od postojeih registrovanih proizvoaamotornih i prikljunih vozila, a konani proizvod - novo vozilo - nakon ispitivanja moe se svrstati uodreenu vrstu vozila shodno propisu o podeli motornih i prikljunih vozila, i kao takvom moe sedodeliti marka i tip proizvoaa koji ga je proizveo;

11) sklapanje vozila jeste proizvodnja vozila sklapanjem vozila od elemenata karoserije - okvira kojije ve prethodno proizveo registrovani proizvoa vozila (sa utisnutom identifikacionom oznakom vozila)i elemenata pogonskog agregata (ako je u pitanju motorno vozilo) takoe ve proizvedenog od stranenekog registrovanog proizvoaa agregata (sa utisnutom oznakom motora), sa ugradnjom ureaja iopreme za koji pripadaju odabranoj asiji ili karoseriji;

12) kompletirano vozilo obuhvata serijski proizvedenu i homologovanu asiju - nekompletiranovozilo koju finalno ne kompletira (nadgrauje) proizvoa asije;

13) prepravljeno vozilo jeste svako vozilo na kome su izvrene promene konstruktivnihkarakteristika vozila kojim se menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ilideklarisane karakteristike ureaja i sklopova vozila, kao i ostali vidovi prepravki koje se mogu izvriti, aije ispitivanje, takoe, podlee ovom pravilniku.

lan 3.

Ispitivanje motornih i prikljunih vozila (u daljem tekstu: ispitivanje vozila), izdavanje uverenja oispitivanju vozila (u daljem tekstu: uverenje), izdavanje potvrde o ispravnosti ureaja i opreme za pogonvozila na teni naftni gas (u daljem tekstu: potvrda) i voenje evidencija o obavljenim ispitivanjima iizdatim uverenjima i potvrdama organizuje i sprovodi Agencija za bezbednost saobraaja (u daljemtekstu: Agencija) u skladu sa zakonom.

Agencija moe ovlastiti pravno lice (u daljem tekstu: ovlaeno pravno lice), koje je materijalno istruno osposobljeno da vri ispitivanje, merenje i izdavanje potvrde u skladu sa zakonom, ako:

1) je registrovano za obavljanje poslova tehnikog ispitivanja i analiza, istraivanja i eksperimentalnograzvoja u tehniko tehnolokim naukama;

2) se bavi naunom i strunom delatnou u oblasti ispitivanja vozila;

3) ispunjava zahteve standarda ISO/IEC 17025 i/ili ISO/IEC 17020, odnosno ekvivalentnogstandarda;

4) poseduje odgovarajui prostor (objekat i poligon) i laboratorijske uslove namenjene za obavljanje

poslova u smislu ovog pravilnika;

5) poseduje ureaje za ispitivanje, a ureaji koji predstavljaju etalone/merila su etalonirani/overeni uskladu sa nacionalnim propisima i snabdeveni dokazom o metrolokoj sledivosti;

6) da ima u stalnom radnom odnosu najmanje sedam zaposlenih strunjaka iz oblasti vozila i to:najmanje dva doktora tehnikih nauka, tri diplomirana mainska inenjera i dva mainska tehniara, kojiposeduju iskustvo od najmanje pet godina u obavljanju poslova ispitivanja u smislu ovog pravilnika;

7) poseduje odgovarajuu strunu literaturu o tehnikim podacima vozila, opreme i ureaja;

8) poseduje odgovarajuu raunarsku opremu koja omoguava internet povezivanje sa serveromAgencije;

9) poseduje odgovarajui softverski paket koji obezbeuje dostavljanje podataka Agenciji.

lan 4.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na ispitivanje motornih i prikljunih vozila:

1) koja se pojedinano proizvode, a za koje nije izdato uverenje o usklaenosti sa propisima ohomologaciji;

2) koja se prepravljaju;

3) koja se uvoze kao upotrebljavana;

4) kod kojih se, na tehnikom pregledu ili na drugi nain, utvrdi neslaganje podataka koji su upisani usaobraajnu dozvolu sa podacima iz Baze podataka o vozilima.

Pre stavljanja u promet, odnosno putanja u saobraaj vozila iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana,mora se utvrditi i da li ova vozila ispunjavaju uslove u skladu sa propisima o tehnikim uslovima za vozila.

lan 5.

Konstrukcijske i tehnike karakteristike vozila, opreme i delova moraju biti u skladu sa nacionalnimpropisima i standardima.

Ako za vozila opremu i delove ne postoje odgovarajui nacionalni propisi i standardi, tada seprimenjuju meunarodni propisi i standardi, kao i normativi proizvoaa.

Ako za vozila, opremu i delove ne postoje propisi ili standardi, kao ni normativi proizvoaa, tada seprimenjuju pravila nauke, odnosno pravila tehnike struke ili smernica odobrenih od strane Agencije naosnovu prihvatljivih tehnikih reenja.

lan 6.

Zahtev za odobrenje prepravke vozila podnosi privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ilipreduzetnik, koji e po ovlaenju vlasnika vozila vriti prepravku, odnosno graanin, samo ako to iniza sopstvene potrebe.

Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:

1) ime i prezime - naziv vlasnika vozila;

2) prebivalite - sedite (adresa);

3) poslovno ime privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koji e vriti

prepravku na vozilu;

4) vrstu i razlog prepravke.

Uz zahtev za odobrenje prepravke vozila podnosi se dokumentacija o prepravci vozila sa tehnikomdokumentacijom u tri primerka.

Nakon uvida u dostavljenu tehniku dokumentaciju Agencija, odluuje o zahtevu za odobrenjeprepravke vozila, u skladu sa zakonom.

Odobrenje prepravke vozila vri se tako to Agencija, odnosno ovlaeno pravno lice overava svakustranu tehnike dokumentaciju i dva primerka vraa podnosiocu zahteva.

lan 7.

Zahtev za ispitivanje vozila podnosi vlasnik vozila ili lice koje on ovlasti.

Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:

1) ime i prezime - naziv vlasnika vozila;

2) prebivalite - sedite (adresa);

3) razlog ispitivanja;

4) izvrilac prepravke.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se dokumentacija o ispitivanju vozila.

Izjava pravnog lica ili preduzetnika koji je izvrio prepravku vozila ugradnjom ureaja i opreme zapogon na teni naftni gas mora da sadri najmanje sledee podatke:

1) datum ugradnje;

2) ime i prezime lica koja su ugradnju izvrila;

3) podatke o vozilu (marka i tip, VIN oznaka - oznaka asije, oznaka motora, registarska oznaka,godina proizvodnje);

4) usaglaenosti ureaja i opreme sa nainom pripreme gorive smee;

5) vrsta motora prema nainu pripreme gorive smee;

6) ugraeni ureaji i oprema za TNG;

7) podaci o ugraenim ureajima i opremi za pogon vozila na TNG (rezervoar, multiventil, vodovivisokog pritiska - fleksibilni, vodovi niskog pritiska, ventil za zaustavljanje/preista TNG,ispariva/regulator pritiska gasa, gasno-nepropusno kuite, elektronski ureaj za upravljanje, vodovivisokog pritiska-bakarni i/ili elini, vodovi sistema za grejanje isparivaa/regulatora pritiska gasa,preista TNG).

Vlasnik, odnosno korisnik vozila kod koga je ugradnja ureaja i opreme za pogon na TNG izvrena uinostranstvu i nemaju dokaz o izvrenom ispitivanju, moraju da obezbede dokumentaciju propisanu ovimpravilnikom.

Ukoliko vlasnik, odnosno korisnik vozila poseduje dokaz o ispitivanju izvrenom u inostranstvu(poseban dokument ili je ta injenica upisana u saobraajnu dozvolu), a vlasnik, odnosno korisnik neposeduje sertifikate za navedene ureaje i izjavu ugraivaa, ispitivanje vozila se moe izvriti, pri emu uevidenciji ostaje fotokopija dokaza o ispitivanju.

U sluaju da se radi o vozilu koje je proizvedeno sa ureajima za pogon na TNG a ta injenica se ne

moe utvrditi iz podnete dokumentacije o vozilu, vlasnik, odnosno korisnik vozila mora dostavitiodgovarajuu potvrdu proizvoaa ili drugi dokaz iz koga se mogu obezbediti neophodni podaci.

Sadraj dokumentacije iz lana 6. stav 3. i sadraj dokumentacije iz stava 3. ovog lana dat je uPrilogu 1 - Ispitivanje vozila, utvrivanje godine proizvodnje i sadraj dokumentacije, koji je odtampanuz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 8.

Ispitivanje vozila se sastoji od: identifikacije vozila, pregleda vozila, i njegove opreme i delova,utvrivanja tehnikih karakteristika vozila za koja je neophodno izvriti merenja, pregledadokumentacije, prorauna tehnikih parametara, obrade predmeta i izrada izvetaja o ispitivanju vozila.

Kontrolisanje vozila sastoji se od: identifikacije vozila, pregleda vozila, i njegove opreme i delova,provera tehnikih karakteristika vozila za koja nije neophodno izvriti merenja, pregleda dokumentacije,prorauna tehnikih parametara, obrade predmeta i izrade izvetaja o ispitivanju vozila.

lan 9.

Identifikaciona oznaka vozila, odreena od strane proizvoaa, odnosno u skladu sa Zakonom obezbednosti saobraaja na putevima (u daljem tekstu: Zakon), jednoznano odreuje svakopojedinano vozilo.

Karoserija, odnosno asija sa identifikacionom oznakom vozila, ne moe se smatrati rezervnim delom,odnosno njena zamena ne predstavlja zamenu dela vozila u sklopu popravke ili prepravke vozila.

Ispitivanje pojedinano proizvedenog vozila ne moe se obaviti pre nego to se odredi i utisneidentifikaciona oznaka vozila u skladu sa Zakonom.

lan 10.

Merna oprema i ureaji koji se koriste prilikom ispitivanja vozila moraju biti etalonirani ili overeni uskladu sa propisima.

Ispitivanje vozila se mora obavljati u objektu i/ili na poligonu koji ispunjava uslove propisane ovimpravilnikom.

Izuzetno, uz odobrenje Agencije ispitivanje vozila moe se obaviti u drugom objektu i/ili na poligonu.

lan 11.

Nain i postupak vrenja ispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas(TNG) dati su u Prilogu 2 - Ispitivanje vozila sa ugraenim ureajima i opremom za pogon na teni naftnigas, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 12.

O izvrenom ispitivanju vozila Agencija, odnosno ovlaeno pravno lice sastavlja izvetaj o ispitivanju,koji moe biti pozitivan ili negativan.

Na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju u kome je potvrena tehnika ispravnost vozila od straneprivrednog drutva ovlaenog za vrenje tehnikog pregleda vozila, Agencija izdaje podnosiocu zahtevadva primerka uverenja, u skladu sa zakonom. Uverenje vai do promene konstruktivnih karakteristikavozila.

Izuzetno, za vozilo koje se uvozi kao upotrebljavano, izdae se uverenje na osnovu pozitivnogizvetaja o ispitivanju, u kome se ne potvruje tehnika ispravnost vozila.

Na osnovu pozitivnog izvetaja o ispitivanju sa ugraenim ureajima i opremom za pogon vozila nagas, pored uverenja iz stava 2. ovog lana koje izdaje Agencija, ovlaeno pravno lice izdaepodnosiocu zahteva potvrdu.

Potvrda vai pet godina ili do promene konstruktivnih karakteristika vozila. Potvrda se izdaje sakraim rokom vaenja u sluajevima kada se prilikom ispitivanja utvrdi potreba za ranijimkontrolisanjem.

Po isteku vanosti potvrde ureaji za pogon vozila na gas koji su ugraeni u motorna vozila moraju sepodvrgavati periodinom kontrolisanju kod ovlaenog pravnog lica.

Izvetaj o ispitivanju vozila, u zavisnosti od vrste ispitivanja, sadri sledee podatke:

1) broj naloga i/ili zahteva;

2) osnovne podatke o podnosiocu zahteva;

3) osnovne podatke o vozilu pre ispitivanja;

4) razlog, elementi i rezultati ispitivanja (opis, skica i proraun);

5) mesto i datum ispitivanja;

6) osnovni podaci o vozilu i vrsta vozila nakon rezultata ispitivanja;

7) zakljuci o rezultatima ispitivanja o ispunjavanju ili neispunjavanju uslova za dobijanje uverenja ilipotvrde.

Uverenje, odnosno potvrda, sadri najmanje sledee podatke:

1) propis na osnovu kog se izdaje uverenje, odnosno potvrda;

2) poslovno ime izdavaoca uverenja, odnosno potvrde;

3) broj uverenja, odnosno potvrde iz registra;

4) datum izdavanja uverenja, odnosno potvrde;

5) podatke o vlasniku vozila (ime i prezime - naziv vlasnika vozila, prebivalite - sedite (adresa));

6) podatke o vozilu;

7) cilj ispitivanja;

8) potpis odgovornog lica u pravnom licu.

Potvrda se tampa na numerisanom obrascu sa odgovarajuom zatitom koji izdaje Agencija.

Na osnovu negativnog izvetaja o ispitivanju vozila Agencija donosi reenje o odbijanju zahteva zaizdavanje uverenja o ispitivanju vozila.

lan 13.

Ako doe do promene vlasnika vozila, novi vlasnik vozila moe podneti Agenciji zahtev za izdavanjeuverenja ili potvrde na sopstveno ime uz podnoenje saobraajne dozvole ili dokumentacije o vlasnitvu.

lan 14.

Trokove pregleda dokumentacije, ispitivanja i izdavanja odgovarajueg uverenja, potvrde iliduplikata snosi podnosilac zahteva.

lan 15.

Agencija vodi evidenciju o obavljenim ispitivanjima u elektronskom i/ili pismenom obliku.

Evidenciju iz stava 1. ovog lana ini:

1) Registar odobrenja;

2) Registar ispitivanja;

3) Registar izdatih uverenja;

4) Registar izdatih potvrda;

5) Dosije ispitivanog vozila.

Registar odobrenja sadri:

1) broj upisa u registar;

2) podatke o vlasniku vozila i podnosiocu zahteva;

3) podatke o vrsti, obliku karoserije, marki i tipu vozila;

4) broj karoserije, odnosno asije (identifikaciona oznaka vozila);

5) podatke o planiranoj prepravci;

6) datum podnoenja zahteva;

7) datum izdavanja odobrenja.

Registar ispitivanja vozila sadri:

1) broj upisa u registar;

2) broj upisa u registar odobrenja ukoliko se radi o prepravci;

3) podatke o vlasniku vozila i podnosiocu zahteva;

4) podatke o cilju (vrsti) ispitivanja;

5) podatke o vrsti, obliku karoserije, marki i tipu vozila nakon ispitivanja;

6) rezultati i nalaz ispitivanja;

7) prateu fotodokumentaciju vozila i karakteristinih detalja u zavisnosti od vrste ispitivanja;

8) vrsta izvetaja o ispitivanju (pozitivan ili negativan).

Registar izdatih uverenja sadri:

1) broj upisa u registar;

2) broj upisa u registar ispitivanja;

3) broj uverenja i datum izdavanje;

4) sadraj Uverenja o ispitivanju.

Registar izdatih potvrda o ispitivanju sadri:

1) broj upisa u registar;

2) broj upisa u registar ispitivanja;

3) broj potvrde i datum izdavanje;

4) sadraj potvrde.

Dosije ispitivanog vozila sadri:

1) odobrenje (u sluaju prepravke);

2) zahtev za ispitivanje vozila;

3) odobrena i overena tehnika dokumentacija;

4) izvetaj o ispitivanju vozila.

Dosije se moe arhivirati u pismenoj formi, ili u elektronskom obliku, sa svim zatitnim merama odgubitaka.

Registri se uvaju trajno, a dosije ispitivanog vozila najmanje 10 godina.

lan 16.

Agencija e povui ovlaenje ovlaenom pravnom licu ako se ispitivanje vozila vri na nepropisan inesavestan nain.

Pravnom licu u sluaju iz stava 1. ovog lana najmanje tri godine ne moe se izdati novo ovlaenje.

lan 17.

Reenja o ovlaenju za ispitivanje vozila, izdata od strane Ministarstva unutranjih poslova, vae doisteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 18.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije", a primenjuje se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Broj 110-00-00064/2011-03

U Beogradu, 24. januara 2012. godine

Ministar,

Milutin Mrkonji, s.r.

PRILOG 1

ISPITIVANjE VOZILA, UTVRIVANjE GODINEPROIZVODNjE I SADRAJ DOKUMENTACIJE

1. KARAKTERISTINI SLUAJEVI ISPITIVANjA

1.1. Ispitivanje pojedinano proizvedenog vozila

Oprema, delovi, sklopovi i ureaji moraju biti homologovani. Ispitivanjem pojedinano proizvedenognovog vozila proveravaju se bezbednosno-tehnike karakteristike deklarisane tehnikomdokumentacijom proizvoaa.

Ispitivanje pojedinano proizvedenih novih vozila obuhvata proveru:

1) dimenzija,

2) masa i osovinskih optereenja,

3) stabilnosti (poloaj teita, upravljivost),

4) nivoa naponskog stanja kritinih taaka nosee konstrukcije,

5) dinamikih karakteristika vozila (maks. brzina, ubrzanje, usponi),

6) sistema za koenje (kone karakteristike) (ECE Pravilnici br. 13, 13-H i 78),

7) nivoa buke (ECE Pravilnici br. 9, 41, 51 i 63),

8) vozila sa dizel motorom u pogledu vidljivih gasovitih zagaivaa (ECE Pravilnik broj 24),

9) emisije zagaivaa iz vozila sa OTO i dizel motorom (Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozilai tehnikim uslovima za vozila u saobraaju ("Slubeni glasnik RS", br. 64/10 i 69/10)),

10) ugradnje ureaja za osvetljavanje puta, oznaavanje vozila i za davanje svetlosnih znakova(svetlosnih i svetlosno-signalnih ureaja) (ECE Pravilnik br. 48, 53, 74 i 86),

11) brzinomera (ECE Pravilnik broj 39),

12) vozila za prevoz opasnih materija (ECE Pravilnik broj 105),

13) kontrolnih ureaja, signalizatora, indikatora i njihovih simbola (ECE Pravilnik br. 60 i 121),

14) ureaja za upravljanje (upravljakog mehanizma) (ECE Pravilnik broj 79),

15) ugradnje ureaja za spajanje vunih i prikljunih vozila (ECE Pravilnik broj 55),

16) ugradnje ureaja za zatitu od podletanja sa zadnje strane (ECE Pravilnik broj 58),

17) ugradnje ureaja za zatitu od podletanja sa bone strane (ECE Pravilnik broj 73),

18) geometrije ugradnje tabli za oznaavanje sporih vozila i njihovih prikolica (ECE Pravilnik broj 69),

19) geometrije ugradnje tabli za oznaavanje dugih i tekih vozila (ECE Pravilnik broj 70),

20) ugradnje sigurnosnih pojaseva (ECE Pravilnik broj 16),

21) ugradnje zvunih signalnih ureaja (ECE Pravilnik broj 28),

22) ugradnje sigurnosnih materijala za zastakljivanje (ECE Pravilnik broj 43),

23) ugradnje retrovizora (ECE Pravilnik br. 46 i 81),

24) da li su ugraeni delovi i opreme homologovani:

(1) sijalice (ECE Pravilnici br. 37 i 99),

(2) pneumatici (ECE Pravilnik br. 30, 54, 64, 75, 106, 108 i 109),

(3) trake za oznaavanje dugih i tekih vozila i njihovih prikolica (ECE Pravilnik broj 104).

1.2. Ispitivanje sklopljenog vozila

U sluaju da se sklopljeno vozilo ne moe uporediti ni sa jednim postojeim vozilom nekog odregistrovanih proizvoaa vozila tada se u rubrici marka vozila bie upisano "pojedinana proizvodnja", au rubrici tip "samogradnja".

Ispitivanjem sklopljenog vozila proveravaju se bezbednosno-tehnike karakteristike deklarisane utehnikoj dokumentaciji proizvoaa, podrazumevajui usklaenost sklopljenog vozila sa zahtevimahomologacionih pravilnika naznaenih u taki 1.1.

1.3. Ispitivanje kompletiranog vozila

Za kompletirana vozila potrebno je izvriti pregled homologacione i tehnike dokumentacije, proverunjene usklaenosti sa izvedenom nadgradnjom prema smernicama proizvoaa, sprovesti dodatnaispitivanja prema propisima o homologaciji za predmetno vozilo, utvrditi ispunjenost uslova iz propisa obezbednosti saobraaja i izvriti proveru bezbednosno-tehnikih karakteristika.

1.4. Ispitivanje prepravljenog vozila

Navedeni primeri prepravljenih vozila predstavljaju karakteristine oblike prepravki vozila, to neiskljuuje ostale vidove prepravki koje se mogu izvriti, a ije ispitivanje, takoe, podlee ovompravilniku.

1.4.1. Promena tipa ili varijante vozila

Prepravka koja prouzrokuje promenu deklarisanih tehnikih karakteristika, tako da one odgovarajudrugom tipu ili varijanti vozila iz proizvodnog programa istog proizvoaa predstavlja promenu tipa ilivarijante vozila.

Ovakva vrsta prepravke dozvoljena je samo u sluaju kada u proizvodnom programu proizvoaapostoji takav tip vozila. U tom sluaju sve tehnike karakteristike prepravljenog vozila moraju upotpunosti odgovarati karakteristikama tipa vozila u koje se prevodi.

U proizvodnim programima pojedinih proizvoaa postoje vozila sa istim tehnikim karakteristikamadeklarisana kao dva ili tri tipa za razliite uslove eksploatacije, pri emu se ti tipovi razlikuju samo umasenim parametrima. Za ovakva vozila u postupku ispitivanja potrebno je proveriti usaglaenost vozilasa tehnikom dokumentacijom proizvoaa za zahtevani tip vozila.

1.4.2. Promena vrste vozila

Prepravke vozila kao to su:

1) zamena karoserije,

2) nadgradnja specijalnih ili radnih ureaja i

3) promena broja mesta za sedenje,

a koje uslovljavaju promenu geometrijskih i masenih parametara zahtevaju ispitivanja u ciljudefinisanja vrste i podvrste vozila prema propisu o podeli motornih i prikljunih vozila.

Svi parametri prepravljenog vozila kod koga je dolo do promene vrste vozila moraju biti usklaeni satehnikim karakteristikama koje je definisao proizvoa vozila, kao i bezbednosnim i homologacionimzahtevima za vrstu vozila koja je nastala prepravkom.

1.4.3. Ugradnja pogonskog agregata (motora)

Izgradnja i ugradnja pogonskog agregata (motora) na motornom vozilu tretira se kao pojedinanaprepravka koja se moe izvesti u sledeim varijantama:

1) ugradnja motora drugog tipa istog proizvoaa, koji ne postoji u fabrikoj varijanti proizvoaavozila,

2) ugradnja motora drugog proizvoaa,

3) ugradnja pogonskog agregata (motora) na elektro pogon.

Ugradnja motora istog tipa, istog proizvoaa, kao i ugradnja motora drugog tipa istog proizvoaa,koji se ugrauje kao fabrika varijanta proizvoaa vozila ne smatraju se prepravkom.

U postupku ispitivanja ugradnje motora potrebno je proveriti da li ugraeni motor zadovoljavabezbednosno-tehnike karakteristike, u odnosu na vozilo u koje je ugraen motor, definisane zakonskimi tehnikim propisima i standardima za tu vrstu vozila.

1.4.4. Ugradnja ureaja i opreme za pogon vozila na alternativna goriva (teni naftnigas, prirodni gas, vodonik)

Vozila u koja su ugraeni, odnosno izgraeni ureaji i oprema za pogon vozila na alternativna gorivamoraju se ispitati i utvrditi da li su njihove tehnike karakteristike u skladu sa propisima o bezbednostisaobraaja na putevima, smernicama proizvoaa vozila, odgovarajuim prilogom donetim na osnovuPravilnika o ispitivanju vozila kao i drugim prateim propisima i standardima.

1.4.5. Ugradnja ureaja za spajanje vunog i prikljunog ureaja

Kod vozila, kod kojih je naknadno ugraen ureaj za spajanje vunog i prikljunog ureaja, potrebnoje obaviti ispitivanja prema propisu o tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, ili u skladusa preporukama i smernicama proizvoaa vozila za ugradnju prikljunog ureaja, kao ihomologacionim zahtevima za vrstu vozila.

1.4.6. Ugradnja ureaja (komandi) za upravljanje vozilom lica sa invaliditetom

Vozilu, na kojem su ugraene, odnosno izgraene alternativne (dodatne) komande za upravljanjevozilom prilagoene za vozae sa invaliditetom, potrebno je utvrditi funkcionalnost i bezbednosno-tehnike karakteristike ugraenih komandi koje moraju zadovoljiti tehnike zahteve vozila za bezbednoupravljanje.

1.4.7. Ugradnja pomonih ureaja za obuku vozaa

Vozilu, na kojem su ugraene, odnosno izgraene pomone komande za instruktora pri obuci vozaapotrebno je pri ispitivanju utvrditi funkcionalnost i tehnike karakteristike pomonih komandi, kao ibezbedonosne uslove zatite ili nemogunosti korienja istih kada vozilo nije u procesu obuke, a namestu suvozaa se nalazi putnik.

1.4.8. Ispitivanje vozila prema zahtevima ATP sporazuma

Motorna vozila koja su namenjena za transport lakokvarljivih namirnica (hladnjae), nezavisno odvrste ispitivanja, moraju posedovati dokument (Certifikat) prema ATP sporazumu, koji je izdat na nainkako to predvia sporazum. Vrstu vozila shodno ATP sporazumu (izotermiko, rashladno, vozilohladnjaa ili vozilo za zagrevanje) potrebno je upisati u Uverenju u rubrici "napomena".

1.4.9. Zamena komande ureaja za upravljanje i drugih komandi direktno vezanih zaproces upravljanja vozilom sa desne na levu stranu vozila

Na motornim vozilima kod kojih je izvrena izmena ureaja za upravljanje vozilom, promenompoloaja sa desne na levu stranu vozila, potrebno je izvriti ispitivanja u skladu sa propisima o tehnikimuslovima za vozila pri emu ugradnju sistema za upravljanje, raspored nonih komandi, instrument tabla irune komande moraju u potpunosti odgovarati fabrikoj dokumentaciji varijante vozila sa upravljakimureajem na levoj strani vozila.

1.4.10. Ugradnja zatitne kabine ili rama na traktoru

Na traktorima koji ne poseduju zatitnu kabinu ili ram potrebno je obaviti ispitivanja u skladu sazakonskim i tehnikim propisima za zatitnu kabinu ili ram.

Ova vrsta prepravke ili dorade traktora moe biti obavljena na dva naina:

1) ugradnja kabine ili rama za odreeni tip traktora, a koji su ispitani i provereni,

2) ugradnja kabine ili rama koji nisu ispitani.

U sluaju ispitivanja ugradnje kabine ili rama za odreeni tip traktora, a koji su ispitani i provereni,potrebno je izvriti proveru saobraznosti veza kabine ili rama za strukturu traktora prema dokumentacijiproizvoaa traktora - kabine.

U sluaju ugradnje kabine ili rama koji nisu ispitani potrebno je izvriti ispitivanje kabine ili rama ulaboratorijskim uslovima prema zakonskim i tehnikim propisima u pogledu vrstoe i drugihbezbednosnih zahteva koje uslovljava ugradnja kabine ili zatitnog rama.

1.4.11. Ispitivanje vozila za koja nisu poznati ili su pogreno upisani tehniki podaci usaobraajnoj dozvoli

Pod ispitivanjem vozila za koja nisu poznati tehniki podaci ili se sumnja u njihovu verodostojnost,podrazumeva se utvrivanje tih podataka u skladu sa dokumentacijom proizvoaa. Ukoliko se priovom ispitivanju utvrdi potreba i za nekim drugim ispitivanjima, Agencija, odnosno ovlaenaorganizacija je duna da obavi propisana ispitivanja prema propisima o bezbednosti saobraaja ibezbednosno-tehnikim zahtevima za vrstu i tip vozila.

1.4.12. Ispitivanje revitalizovanih vozila

Ispitivanje revitalizovanih bitno oteenih vitalnih sistema, sklopova i elemenata vozila (noseestrukture autobusa, rude prikolice i sl.) kod kojih je primenjen postupak vraanja u funkcionalno stanjesa stanovita bezbednosti saobraaja, odnosno izvrena intervencija koja prevazilazi procedureodravanja definisane dokumentacijom proizvoaa, podrazumeva potvrdu ostvarenih bezbednosno-tehnikih karakteristika predmeta revitalizacije, ukljuujui i verifikaciju samog postupka revitalizacije,

shodno potrebi i kroz sve njegove faze realizacije.

1.4.13. Ispitivanje naknadno ugraenih ureaja na vozilu

Na motornim i prikljunim vozilima kod kojih je izvrena naknadna ugradnja, odnosno izgradnjaureaja, opreme ili delova kojima se menjaju deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisanekarakteristike ureaja i sklopova vozila, potrebno je izvriti ispitivanja u skladu sa propisima o tehnikimuslovima za vozila.

1.5. Ispitivanje serijski proizvedenog vozila koja se uvozi kao upotrebljavano

Ispitivanje upotrebljavanih serijski proizvedenih vozila koja se uvoze i njihovih delova, sklopova,ureaja i opreme, obuhvata utvrivanje ispunjenosti uslova u skladu sa propisima o tehnikim uslovimaza vozila.

2. UTVRIVANjE GODINE PROIZVODNjE

Ispitivanja u cilju utvrivanja godine proizvodnje na vozilu sprovodi se u zavisnosti od vrste prepravkeili nedostatka godine proizvodnje i to:

1) ukoliko vozilo ne poseduje godinu proizvodnje ista se utvruje na osnovu utisnute identifikacioneoznake vozila na asiji ili karoseriji vozila;

2) kada se iz identifikacione oznake vozila ne moe utvrditi godina proizvodnje ista se utvruje naosnovu pratee dokumentacije i karakteristinih detalja marke, tipa i verzije vozila, a kao godinaproizvodnje uzima se prva godina proizvodnje utvrenog tipa - varijante vozila;

3) kod vozila, kod koga je izvrena zamena asije ili karoserije, godina proizvodnje se utvruje naosnovu utisnute identifikacione oznake vozila na ugraenoj asiji ili karoseriji.

3. SADRAJ DOKUMENTACIJE U POSTUPKU ISPITIVANjA

3.1. Sadraj dokumentacije potrebne za odobrenje prepravke koja se podnosi uz zahtev:

1) dokumentacija o vozilu, opremi i delovima (saobraajna dozvola, raun, kupoprodajni ugovor,carinska deklaracija i dr.),

2) podaci o vozilu koje se smatra predmetom prepravke (marka i tip vozila, kao i osnovne tehnikekarakteristike),

3) naznaka i opis prepravke sa predloenim reenjem,

4) odgovarajua tehnika dokumentacija (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste prepravke u triprimerka,

5) izjava da li se prepravka vri za sopstvene potrebe i

6) dokaz da je izmirio obaveze prema Agenciji, odnosno pravnom licu, a na osnovu procedure kojudefinie Agencija.

3.2. Sadraj dokumentacije potrebne za ispitivanje koja se podnosi uz zahtev:

1) dokumentacija o vozilu (saobraajna dozvola, raun, kupoprodajni ugovor, carinska deklaracija),

2) odobrenje prepravke koje je izdala Agencija, odnosno pravno lice, u sluaju da je predmetispitivanja prepravka,

3) odobrena i overena tehnika dokumentacija (opis, skice, crtei) u zavisnosti od vrste ispitivanja,

4) izjava proizvoaa, nadgraivaa ili izvrioca prepravke o usaglaenosti prepravke sa prilogomproizvoaa vozila ili ugraenih elemenata.

5) dokaz da je izmirio obaveze prema Agenciji, odnosno pravnom licu, a na osnovu procedure kojudefinie Agencija.

U sluaju ugradnje ureaj i opreme za pogon na TNG nije potrebno odobrenje prepravke.

PRILOG 2

ISPITIVANjE VOZILA SA UGRAENIM UREAJIMA IOPREMOM ZA POGON NA TENI NAFTNI GAS

1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE

Ovim prilogom dati su termini i definicije osnovnih pojmova i postupak ispitivanja motornih vozila saugraenim ureajima i opremom za pogon na teni naftni gas, kao i blii kriterijumi, nain i postupakispitivanja ugradnje ureaja i opreme za pogon vozila na teni naftni gas.

2. ZNAENjE IZRAZA

Teni naftni gas - TNG (u daljem tekstu: gas) oznaava svaki proizvod koji se u osnovi sastoji odsledeih ugljovodonika: propana, propena (propilena), standardnog butana, izobutana, izobutilena,butena (butilena) i etana.

Komponente za TNG koje se koriste u motornim vozilima klasifikuju se prema maksimalnom radnompritisku i funkciji na:

1) Klasu 1 Komponente za visoki pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalaziTNG u tenoj fazi na pritisku zasiene pare ili povienom pritisku do 3.000 kPa (30 bar).

2) Klasu 2 Komponente za niski pritisak, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNGu gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20-450 kPa (0,2 - 4,5 bar) iznad atmosferskogpritiska (nadpritisak).

3) Klasu 2A Komponente za niski pritisak ogranienog opsega, ukljuujui cevi i njihovu armaturu, ukojima se nalazi TNG u gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20 - 120 kPa (0,2 - 1,2 bar)iznad atmosferskog pritiska (nadpritisak).

4) Klasu 3 Ventili za zatvaranje i ventili za rastereenje pritiska, kada rade u tenoj fazi.

Komponenta za TNG moe da se sastoji od nekoliko delova, od kojih se svaki deo klasifikuje usvojoj klasi prema maksimalnom radnom pritisku i funkciji.

Pritisak podrazumeva relativni pritisak u odnosu na atmosferski pritisak, osim ako nije drugaijenavedeno.

Funkcionalni-servisni pritisak podrazumeva uspostavljeni pritisak pri konstantnoj temperaturi gasaod 15 C.

Ispitni pritisak podrazumeva pritisak kome je izloena komponenta za vreme homologacionogispitivanja.

Proraunski pritisak podrazumeva najvei pritisak za koji je komponenta projektovana i na osnovukoga je proraunata njena vrstoa.

Radni pritisak podrazumeva pritisak pri normalnim radnim uslovima.

Najvei radni pritisak podrazumeva najvei pritisak u komponenti koji moe da se pojavi tokomrada.

Klasifikacioni pritisak podrazumeva najvei dozvoljeni radni pritisak u komponenti prema njenojklasifikaciji.

3. UREAJI I OPREMA ZA TNG

Rezervoar podrazumeva posudu pod priti