7-12/03 — 869 od 1043— Knjiga I

5.4 PRAVILNIK O OBELEŽAVANJU POLETNO-SLETNIH I DRUGIH STAZA I PRISTANIŠNE PLATFORME NA AERODROMU*

I ZAJEDNIČKE ODREDBE

Član 1. Poletno-sletne i druge staze, pristanišna platforma i druge površine na aerodromu, određene za kretanje, poletanje, sletanje i boravak va-zduhoplova (u daljem tekstu: površine za kretanje vazduhoplova), mo-raju biti obeležene na način propisan ovim pravilnikom. Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma ako se koristi kao vazduhoplovno pristanište, pod uslovima propisanim Zakonom o vazdušnoj plovidbi.

Član 2. Obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova vrši se oznakama utvrđenim ovim pravilnikom. Obeležavanje za kretanje vazduhoplova vrši se tako da se te površine razlikuju od okoline, kako bi se i danju i noću mogle lako uočiti i identifikovati iz vazduhoplova. Oznake iz stava 1. ovog člana moraju se stalno održavati u ispra-vnom stanju.

Član 3. Obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova na aerodromu koji se koristi danju vrši se bojama za obeležavanje površina, brojevima, slovima, zastavicama, tronošcima i sl. Obeležavanje površine za kretanje vazduhoplova na aerodromu koji se koristi noću vrši se svetlosnim oznakama.

* Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ" br. 47/79.

7-12/03 — 870 od 1043 — Knjiga I Površine za kretanje vazduhoplova na aerodromu koji se koristi danju mogu biti obeležene i svetlosnim oznakama, ako su oznake iz stava 1. ovog člana slabo vidljive usled nepovoljnih meteoroloških uslo-va ili iz drugih razloga. Boje koje se koriste za dnevno obeležavanje i boje svetla za noćno obeležavanje moraju biti u hromatskim granicama predviđenim za ton boja koje se koriste u vazduhoplovstvu i koje su određene od Međuna-rodne komisije za osvetljenje.

Član 4. Snabdevanje električnom energijom svetlosnih oznaka može se vršiti iz opšte elektroenergetske mreže ili iz posebnih izvora električne energije. Aerodrom mora, shodno odredbi stava 2. člana 50. Zakona o va-zdušnoj plovidbi, imati osnovni i rezervni izvor električne energije za snabdevanje svetlosnih oznaka.

Član 5. Obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova vrši se u zavisno-sti da li se te površine koriste za letenje vazduhoplova danju, u uslovima smanjene meteorološke vidljivosti, ili noću.

II OBELEŽAVANJE POVRŠINA ZA KRETANJE VAZDUHOPLOVA NA AERODROMU KOJI SE KORISTI

DANJU

1. Opšte odredbe

Član 6. Kad se aerodrom koristi danju, obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova sa betonskim asfaltnim ili drugim kolovoznim zastorom vrši se pomoću boja ili drugog pogodnog materijala, ispisivanjem broje-va i slova, isprekidanim i punim linijama i bojenim površinama, odnosno grupama površina. Obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova bez kolovoznog zastora vrši se isprekidanim linijama sačinjenim od obojenih površina ili predmeta.

7-12/03 — 871 od 1043— Knjiga I

Oznake i boje oznaka treba da se što više razlikuju od okolnog tere-na da bi bile što uočljivije.

Član 7. Oznake poletno-sletne staze moraju biti obojene belom bojom. Ako je podloga poletno-sletne staze svetlije boje, ivice oznaka moraju biti uokvirene crnom bojom. Ivice poletno-sletnih staza sa kolovoznim zastorom obeležavaju se žutom bojom. Za obeležavanje osa rulnih staza, kao i za obeležavanje linija za kretanje vazduhoplova na pristanišnoj platformi upotrebljava se žuta boja. Staze za kretanje vozila na pristanišnoj platformi obeležavaju se belom bojom.

Član 8. Za obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova mora se ko-ristiti boja ili dugi pogodan materijal koji neće na označenoj površini bitno smanjiti koeficijent trenja.

Član 9. Aerodrom mora biti opremljen najmanje jednim pokazivačem prav-ca vetra za vreme kad je aerodrom otvoren za letenje. Pokazivač pravca vetra mora biti vidljiv iz vazduhoplova u letu i sa manevarskih površina, s tim da na njega ne sme da utiče poremećaj strujanja vazduha prouzrokovan okolnim objektima. Bojenjem pokazivača pravca vetra treba da se omogući njegova uočljivost sa visine od najmanje 300 m. Za bojenje koristi se crvena i bela boja koje se raspoređuju u pet naizmenično obojenih traka, tako da prva i poslednja traka treba da budu crvene boje.

Član 10. Pokazivač pravca vetra mora da bude u obliku zarubljenog konusa dužine najmanje 3,6 m i prečnika većeg kraja najmanje 0,9 m. Konstru-kcija pokazivača pravca vetra treba da omogući pokazivanje smera i brzine površinskog vetra. Položaj pokazivača pravca vetra mora se označiti kružnom trakom bele boje prečnika 15 m i širine 1,2 m, s tim da se pokazivač nalazi u centru kruga.

7-12/03 — 872 od 1043 — Knjiga I

Član 11. Ako pragovi poletno-sletne staze nisu obeleženi i ako na aerodromu nije organizovana služba kontrole letenja mora se, na uočljivom mestu na aerodromu postaviti pokazivač smera sletanja sa minimalnim dimenzijama datim u skici br. 1.

Pokazivač smera sletanja je bele boje u obliku slova "T".

Skica br. 1 — Pokazivač smera sletanja

Član 12. Ako je na aerodromu postavljena tačka provere radio-navigacionog uređaja VOR, ona mora biti obeležena posebnom oznakom. Tačka pro-vere mora biti centrirana na mestu na kome se vazduhoplov parkira, da bi se obezbedio prijem ispravnog signala uređaja VOR.

Član 13. Oznaka aerodromske tačke provere uređaja VOR sastoji se od kruga prečnika 6 m sa linijom kruga širine od 15 cm, kako je to prika-zano na skici br. 2. pod A. Ako je potrebno da se vazduhoplov usmeri treba označiti liniju koja prolazi kroz centar kruga u željenom pravcu. Dužina ove linije treba da bude 6 m izvan kruga, sa završetkom u obliku strelice, a širina linije je 15 cm, kako je to prikazano na skici br. 2. pod B.

7-12/03 — 873 od 1043— Knjiga I

Skica br. 2 — Oznaka tačke provere uređaja VOR Oznaka aerodromske tačke provere uređaja VOR-a treba, po pra-vilu, da bude bele boje, s tim da se mora razlikovati od boja oznaka rul-ne staze.

Član 14.

Na aerodromima čija je vizuelna identifikacija (raspoznavanje) ote-žano, mora se postaviti poseban znak identifikacije aerodroma.

Znak identifikacije sadrži naziv aerodroma i postavlja se tako da se omogući njegovo uočavanje i raspoznavanje sa određenog rastojanja iz svih pravaca i u svim uglovima iznad horizontale.

Boja znaka treba da se razlikuje od okolnog terena, a veličina slova ne sme biti manja od 3 m.

2. Obeležavanje poletno-sletnih staza

1) Oznake poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom

Član 15.

Oznaka poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom postavlja se na oba praga staze i sastoji se od dve cifre.

7-12/03 — 874 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 3 — Dimenzije cifara i slova Oznake se dopunjuju slovom ako se radi o paralelnim poletno-sle-tnim stazama. Dimenzije slova i cifara date su u skici br. 3. Dimenzije mogu biti i veće ako se oznake postavljaju između oznaka za obeležavanje praga poletno-sletne staze, kako je to prikazano u skici br. 4. pod C.

Član 16. Oznaka staze je ceo dvocifreni broj najbliži vrednosti jednog de-setog dela ugla u horizontalnoj ravni koji čine osa poletno-sletne staze i

7-12/03 — 875 od 1043— Knjiga I

magnetski sever, mereno u smeru kretanja kazaljke na satu, posmatra-no u smeru prilaza. Jednocifreni broj dopunjava se nulom ispred dobijenog broja da bi se formirao dvocifreni broj, a razlika između brojeva na dva kraja iste poletno-sletne staze mora da bude 18.

Član 17. Obeležavanje paralelnih poletno-sletnih staza dopunskim slovom vrši se, gledano u smeru prilaza sa leva na desno, na sledeći način: 1) dve paralelne staze označavaju se slovima "L" i "R"; 2) tri paralelne staze označavaju se slovima "L", "CE" i "R"; 3) četiri paralelne staze označavaju se slovima "L", "R", "L" i "R" i tako dalje.

Član 18. Cifre i slova kojima se obeležavaju poletno-sletne staze postavljaju se u srazmeri i prema položaju prikazanom u skici br. 4.

Član 19. Brojevi kojima se označava poletno-sletna staza postavljaju se simetrično na osu poletno-sletne staze, kako je to prikazano na skici br. 4. pod A i B, i to: 1) kod poletno-sletne staze za instrumentalno prilaženje — na 48 m od ivice praga, a kod paralelnih poletno-sletnih staza za instrumen-talno prilaženje — na 63 m od ivice praga, odnosno na 27 m od oznake praga; 2) kod poletno-sletnih staza za vizuelno prilaženje — na 6 m od ivice praga. Slova za označavanje međusobnog položaja poletno-sletnih staza za instrumentalno prilaženje postavljaju se na osu poletno-sletne staze na 48 m od ivice praga, odnosno na 12 m od oznake praga, kako je to prikazano na skici br. 4. pod B. Dimenzije cifara za označavanje poletno-sletne staze za vizuelno prilaženje moraju biti iste kao i dimenzije cifara za označavanje poletno-sletne staze za instrumentalno prilaženje ili dvaput veće od njih. Ra-zmak između dve cifre mora biti 2,30 m, odnosno 3,80 m ako se za označavanje koristi broj 11.

7-12/03 — 876 od 1043 — Knjiga I

Član 20. Pragovi poletno-sletne staze obeležavaju se trakama širine 1,80 m i dužine 30 m, sa međuprostorom širine 1,80 m, i postavljaju se simetri-čno na osu poletno-sletne staze. Početak trake kod poletno-sletne staze za instrumentalno prilaženje postavlja se na 1,80 m od ose staze, a kod poletno-sletne staze za vizu-elno prilaženje na 11,25 m od ose staze, kako je to prikazano na skici br. 4.

Skica br. 4 — Oznake poletno sletne staze

Član 21.

Ako se deo poletno-sletne staze privremeno isključi iz saobraćaja i prag te staze privremeno izmesti, mora se izvršiti privremeno obeleža-vanje novog praga prema skici br. 5. pod A i to:

1) privremeno izmešten prag obeležava se poprečnom trakom ši-rine 1,20 m;

2) ispred poprečne trake stavljaju se znakovi u obliku vrha strele dužine 10 m, sa kracima širine 0,80 m čije su spoljne ivice međusobno razmaknute 3,30 m;

3) razdaljina vrha strela od poprečne trake iznosi 2 m.

7-12/03 — 877 od 1043— Knjiga I

U slučaju iz stava 1. ovog člana postojeće oznake praga i druge oznake na delu poletno-sletne staze koji je isključen iz saobraćaja mo-raju se ukloniti, odnosno zakloniti tako da ne budu vidljive.

Član 22. Ako se deo poletno-sletne staze trajno isključi iz saobraćaja i prag izmesti, mora se izvršiti obeležavanje novog praga prema skici br. 5. pod B, i to: 1) izmešteni prag obeležava se poprečnom trakom širine 1,80 m; 2) ispred poprečne trake stavljaju se oznake u obliku strele dužine 20 m i širine 0,22 m, ako se radi o poletno-sletnim stazama za instru-mentalno prilaženje, odnosno dužine 20 m i širine 0,15 m kod poletno-sletnih staza za prilaženje pri vidljivosti. Strele se postavljaju po osi sta-ze na razdaljini od 12,20 m od poprečne trake i sa međusobnim razma-kom od 20 m;

Skica br. 5 — Obeležavanje izmeštenog praga

7-12/03 — 878 od 1043 — Knjiga I 3) vrhovi strela moraju odgovarati dimenzijama određenim u članu 21. stav 1. ovog pravilnika; 4) iza poprečne trake stavljaju se oznake prema odredbama člana 19. ovog pravilnika. U slučaju iz stava 1. ovog člana postojeće oznake praga i druge oznake, na delu poletno-sletne staze koji je isključen iz saobraćaja, mo-raju se ukloniti.

Član 23. Osa poletno-sletne staze obeležava se isprekidanom linijom duž cele staze, a dužina jedne linije i razmak između linija moraju iznositi 50 do 75 m. Dužina svake linije mora biti jednaka dužini razmaka između linija ili najmanje 30 m. Širina linije kod poletno-sletnih staza za instrumentalno prilaženje iznosi 0,45 m, a kod staza za vizuelno prilaženje 0,30 m kako je to prikazano na skici br. 4. Širina trake kod poletno-sletnih staza za precizno prilaženje katego-rije II i III iznosi 0,90 m.

Član 24. Zone dodira na poletno-sletnim stazama za precizno prilaženje moraju biti obeležene oznakama utvrđenim ovim pravilnikom. Ostale poletno-sletne staze mogu, ali ne moraju imati obeležene zone dodira.

Član 25. Oznaka zone dodira sastoji se od parova pravougaonih oznaka si-metrično postavljenih u odnosu na osu staze, prema rasporedu i dime-nzijama oznaka datih u skici br. 6. Trake za obeležavanje zone dodira dugačke su 22,5 m i široke 1,8 m, a rastojanje među susednim trakama treba da bude 1,6 m. Poprečno rastojanje između unutrašnjih ivica oznaka na suprotnim stranama ose iznosi 18 m, a to rastojanje mora da se podudara sa ra-stojanjem svetiljki za obeležavanje zone dodira, ako je takvo obeleža-vanje izvedeno.

7-12/03 — 879 od 1043— Knjiga I

Parovi oznaka postavljaju se na uzdužnom rastojanju na svakih 150 m od praga poletno-sletne staze, s tim da se mora postaviti najma-nje 3 para oznaka i to na 150, 300 i 450 m. Ako je dužina poletno-sletne staze veća od 1.500 m postaviće se i oznaka na 600 m od praga poletno-sletne staze, a ako je dužina veća od 2.100 m postavljaju se još i oznake na 750 i 900 m. Prvi i drugi par oznaka sadrži po šest traka, treći i četvrti par po četiri, a peti i šesti par oznaka po dve trake, simetrično postavljene u odnosu na osu poletno-sletne staze.

Član 26. Na poletno-sletnim stazama aerodroma sa kolovoznim zastorom kodeksne oznake A i B, mora biti obeleženo određeno rastojanje (stalno — fiksno rastojanje) i to na oba kraja te staze, tako da se početak oznaka nalazi na rastojanju od 300 m od praga poletno-sletne staze.

Član 27. Oznaka određenog rastojanja sastoji se od dve pravougaone površine od po 45 m dužine i 8,4 m širine, koje su simetrično posta-vljene u odnosu na osu poletno-sletne staze. Rastojanje između unutrašnjih ivica površina iznosi 18 m. Površine se sastoje od traka širine 0,70 m sa rastojanjem između dve trake od 0,40 m, kako je to prikazano na skici br. 6. pod A. Ako su na poletno-sletnoj stazi izvedene oznake zone dodira, oznaka utvrđenog rastojanja izvodi se u produžetku oznake zone dodira u dužini od 22,5 m, kako je to prikazano na skici br. 6 pod B.

Član 28. Oznaka strane poletno-sletne staze mora biti postavljena na svim stazama za precizno prilaženje, a na drugim stazama — kada je nedo-voljno uočljiv kontrast između kolovoznog zastora i zaštitnog pojasa poletno-sletne staze. Oznaka poletno-sletne staze sastoji se od dve paralelne neprekidne linije širine 0,90 m, koje se protežu duž ivica strana, od jedne oznake praga do druge oznake praga. Spoljna ivica trake mora biti udaljena od ivice strana poletno-sletne staze i to:

7-12/03 — 880 od 1043 — Knjiga I 1) ako je širina staze do 45 m, spoljna ivica trake mora se pokla-pati sa ivicom poletno-sletne staze ili mora biti udaljena najviše 0,60 m od ivice poletno-sletne staze. 2) ako je širina staze veća od 45 m, spoljna ivica trake postavlja se na 22,5 m od ose poletno-sletne staze. Oznaka ivice poletno-sletne staze, na spoju sa rulnom stazom ili spojnicom, prekida se na početku krivine i nastavlja se na kraju krivine. Način postavljanja oznaka strana poletno-sletne staze prikazan je u skici br. 6.

2) Oznake poletno-sletne staze pokrivene snegom

Član 29. Obeležavanje poletno-sletne staze pokrivene snegom vrši se tro-nošcima ili zastavicama, tako da se označi upotrebljiva površina te staze. Tronošci, odnosno zastavice postavljaju se duž ivice upotrebljive površine staze na rastojanju od najviše 100 m. Za obeležavanje oba praga poletno-sletne staze koriste se grupe od najmanje četiri oznake koje se postavljaju duž ivice staze.

Član 30. Tronošci za obeležavanje izrađuju se od mekog drveta, plastike ili drugog pogodnog mekog i lakog materijala, u obliku ravnostrane pirami-de sa stranicama dužine 1,5 m, s tim da kraci tronošca budu spojeni prečkama. Gornja i donja trećina tronošca su crne boje, a srednja trećina na-randžaste boje.

Član 31. Zastavice za obeležavanje poletno-sletne staze pokrivene snegom treba da budu dužine 0,50 m i širine 0,30 m. Zastavice moraju biti za-tegnute između dva vertikalna držača. Dimenzije zastavica mogu biti veće od onih iz stava 1. ovog člana, ali mora ostati ista srazmera između dužine i širine. Zastavica za obeležavanje treba da bude podeljena horizontalno, vertikalno ili dijagonalno na dva jednaka polja, s tim da jedno polje bude crne a drugo narandžaste boje.

7-12/03 — 881 od 1043— Knjiga I

Za izradu traka može se koristiti šljunak, tucanik ili drugi pogodan materijal, s tim da mora biti u nivou terena i obojen belom bojom.

Skica br. 6 — Oznaka zone dodira i određenog rastojanja

Član 33. Poletno-sletna staza za helikoptere (heliodrom) obeležava se velikim slovom "H" bele ili žute boje, zavisno od boje podloge.

7-12/03 — 882 od 1043 — Knjiga I Slovo "H" se uokviruje crnom bojom i upisuje u centar površine. Oznaka mora biti tako postavljena da se čita sa centralne linije prilazno-odletne površine. Dimenzije slova "H" su: visina 3 do 5 m i širina 2 do 4 m, a debljina linije slova 0,45 m.

Skica br. 7 — Oznake poletno sletne staze bez kolovoznog zastora

3. Obeležavanje rulnih staza

Član 34. Na rulnoj stazi obeležava se osa staze neprekidnom linijom širine 0,15 m, s tim da se u krivinama zadržava postojeće rastojanje između trake i spoljne ivice krivine (zanemarujući rastojanje između linija i unu-trašnje ivice krivine). Na mestu spajanja rulne staze sa poletno-sletnom stazom, oznaka ose rulne staze izvodi se odgovarajućom krivinom od oznake ose pole-

7-12/03 — 883 od 1043— Knjiga I

tno-sletne staze i produžava se najmanje još 60 m paralelno sa njom, na razmaku od 0,90 m, kako je to prikazano na skici br. 8.

Član 35. Rulna staza mora se obeležiti ispred spajanja sa poletno-sletnom stazom, oznakom mesta čekanja vazduhoplova. Oznaka se postavlja na sledeća rastojanja, računajući od ose poletno-sletne staze i to: 1) 75 m — za poletno-sletne staze kodeksne oznake A i B; 2) 75 m — za poletno-sletne staze kodeksne oznake C sa instru-mentalnim prilaženjem; 3) 60 m — za poletno-sletne staze kodeksne oznake C za prila-ženje vizuelno;

4) 40 m — za poletno-sletne staze kodeksne oznake D;

5) 30 m — za poletno-sletne staze kodeksne oznake E.

Član 36. Oznaka mesta čekanja vazduhoplova sastoji se iz jedne ili dve poprečne neprekidne žute trake i jedne ili dveisprekidane trake postav-ljene paralelno.

Širina trake je 0,15 m, a dužina polja isprekidane trake je 0,90 m sa međuprostorom od 0,90 m.

Rastojanje između oznake mesta čekanja vazduhoplova i oznake ose rulne staze mora iznositi 0,90 m, kako je to prikazano na skici br. 8.

Oznaka mesta čekanja vazduhoplova koja se sastoji od dve nepre-kidne i dve isprekidane linije koristi se za poletno-sletne staze za preci-zno prilaženje kategorije I.

Član 37. Oznaka mesta čekanja vazduhoplova za poletno-sletne staze za precizno prilaženje, kategorije II i III, mora se postaviti tako da zausta-vljeni vazduhoplov nijednim delom ne prelazi određenu bezbednosnu prelaznu površinu i ne ometa rad radio-navigacionih uređaja.

Rastojanje između oznake mesta čekanja vazduhoplova i ose po-letno-sletne staze ne sme da bude manje od 120 m.

7-12/03 — 884 od 1043 — Knjiga I

Član 38. Oznaka mesta čekanja vazduhoplova za poletno-sletne staze za precizno prilaženje za kategorije II i III sastoji se od dve paralelne neprekidne trake, širine 0,30 m, koje su spojene sa više pari poprečnih traka, kako je to prikazano na skici br. 9.

Paralelne trake se nalaze na međusobnom rastojanju od 0,60 m.

Rastojanje između dva susedna para poprečnih traka iznosi 3 m, a rastojanje između traka koje sačinjavaju par iznosi 0,30 m.

Član 39. Obeležavanje rulnih staza bez kolovoznog zastora, ako je to mogu-će, vrši se istim oznakama i na isti način kao i obeležavanje rulnih staza sa kolovoznim zastorom.

4. Obeležavanje platformi

1) Obeležavanje linije za uvođenje i izlazak vazduhoplova

Član 40. Na platformi vazduhoplovnog pristaništa moraju biti označena mesta za parkiranje vazduhoplova. Obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova vrši se nepreki-dnom linijom po kojoj treba da se kreće nosni točak vazduhoplova. Linije iz stava 2. ovog člana postavljaju se tako da odgovaraju većini vazduhoplova koji koriste aerodrom. Prilikom postavljanja linija mora se voditi računa o najvećem poluprečniku putanje nosnog točka i o najvećem rastojanju između centra zaokreta vazduhoplova i linije za uvođenje kritičnog tipa vazduhoplova na mesto parkiranja.

Član 41. Linija uvođenja vazduhoplova na mesto parkiranja i poluprečnik pu-tanje nosnog točka moraju biti povezani prelaznom krivom, tako da se obezbedi kretanje nosnog točka u fazi prelaza sa prave linije na krivu konstantnog poluprečnika.

7-12/03 — 885 od 1043— Knjiga I

Skica br. 8 — Obeležavanje rulnih staza

7-12/03 — 886 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 9 — Oznaka mesta čekanja vazduhoplova za poletno-

sletnestaze za precizno prilaženje kategorije II i III Prilikom određivanja linije uvođenja vazduhoplova na mesto parki-ranja, mora se voditi računa o vetru koji se najčešće javlja na odno-snom aerodromu, da bi se izbeglo parkiranje vazduhoplova sa leđnim vetrom. Obeležavanje mesta za parkiranje prikazano je u skici br. 10 i 11. Linija uvođenja vazduhoplova na mesto parkiranja je neprekidna linija žute boje širine 0,60 m.

Član 42. Mesto gde treba da se zaustavi nosni točak vazduhoplova obele-žava se tačkom poluprečnika 0,60 m.

Član 43. Linija za izlazak vazduhoplova sa mesta parkiranja je isprekidana linija žute boje, širine 0,60 m i dužine jednog odsečka 1,5 m sa među-prostorom od 0,60 m.

7-12/03 — 887 od 1043— Knjiga I

Skica br. 10 — Obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova

7-12/03 — 888 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 11 — Detalj "A" mesta za parkiranje

7-12/03 — 889 od 1043— Knjiga I

Linija za izlazak vazduhoplova sa mesta parkiranja pruža se pra-volinijski u dužini najmanje 3 m od tačke za zaustavljanje nosnog točka, a zatim se nastavlja u dužini od 8,40 m krivom poluprečnika koji je je-dnak poluprečniku predviđenom za parkiranje vazduhoplova.

Član 44. Obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova vrši se tako da rastojanje između najisturenijih tačaka dva susedna vazduhoplova na platformi ne bude manje od 7,5 m. Ovo rastojanje mora se obezbediti za sve vrste manevrisanja vazduhoplova od ulaska do izlaska sa mesta parkiranja.

Član 45. Obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova za vazduhoplove čiji je raspon krila manji od 23 m, vrši se tako da rastojanje između naj-isturenijih tačaka dva susedna vazduhoplova mora da iznosi najmanje 20% od raspona krila tih vazduhoplova, s tim da to rastojanje ne sme biti manje od 3 m. Ako vazduhoplovi iz stava 1. imaju turbo-mlazne motore, rastojanje mora da iznosi najmanje 30% od raspona njihovih krila, s tim da to rastojanje ne sme biti manje od 4,5 m.

2) Obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova

Član 46. Prilikom obeležavanja mesta za parkiranje vazduhoplova kada se parkiranje vrši nosnim točkom prema zgradi (čeono parkiranje), mora se voditi računa da rastojanje između prednjeg dela parkiranog vazdu-hoplova i zgrade iznosi najmanje 5 m. Obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika, uzimajući u obzir moguću grešku pri parki-ranju od 5%. Ako je pristanišna zgrada sa neposrednom vezom za ukrcavanje i iskrcavanje putnika iz vazduhoplova, mora se postaviti vizuelni sistem za precizno uvođenje vazduhoplova na mesto za parkiranje.

7-12/03 — 890 od 1043 — Knjiga I Sistem iz stava 3. ovog člana postavlja se na pristanišnoj zgradi ili na drugi sličan način, ispred vazduhoplova koji se čeono parkira, tako da bude jasno uočljiv pilotu.

Član 47.

Pri obeležavanju mesta za parkiranje vazduhoplova mora se obe-zbediti prostor za kretanje vozila službe prihvata i otpreme vazduhoplo-va, putnika i stvari, vatrogasne službe i službe za snabdevanje vazdu-hoplova gorivom i mazivom, kao i potreban prostor za utovar i istovar iz vazduhoplova kojima se vrši prevoz stvari (kargo).

Na pristanišnoj platformi na kojoj ima 5 ili više obeleženih mesta za parkiranje vazduhoplova, staze za kretanje vozila iz stava 1. ovog člana obeležavaju se oznakama bele boje.

Član 48.

Mesta za parkiranje vazduhoplova na pristanišnoj platformi obele-žavaju se brojevima na samoj površini pristanišne platforme ili na ta-blama postavljenim uz ivicu pristanišne platforme, s tim da moraju biti vidljive iz vazduhoplova koji se parkira.

Table za obeležavanje mesta za parkiranje su obojene žutom retroreflektnom bojom. Cifre na tabli su crne boje, sa dimenzijama datim na skici br. 12.

Brojevi na površini platforme ispisuju se žutom bojom, a dimenzije su im dva puta veće od brojeva na skici br. 12.

Član 49.

Ako uslovi na aerodromu ne omogućavaju obeležavanje mesta za parkiranje vazduhoplova na način prikazan na skici br. 10. i 11, obele-žavanje platformi vrši se na drugi način, s tim da se zadovolje uslovi be-zbednosnih rastojanja iz čl. 45. i 46. ovog pravilnika.

7-12/03 — 891 od 1043— Knjiga I

Skica br. 12 — Oblik i dimenzije oznaka sa unutrašnjim osvetljenjem (dimenzije su date u centimetrima)

5. Oznake ograničenja

1) Horizontalne oznake neupotrebljivosti

Član 50. Poletno-sletne i rulne staze i njihovi delovi koji su stalno ili privre-meno van upotrebe moraju biti obeleženi oznakama neupotrebljivosti.

7-12/03 — 892 od 1043 — Knjiga I Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, oznake se ne moraju po-staviti ako se radi o kratkotrajnom ograničenju upotrebe i ako je o tome izdato hitno obaveštenje (NOTAM) na način uobičajen u vazdušnoj plovidbi.

Član 51. Oznaka neupotrebljivosti iz člana 50. ovog pravilnika mora biti u obliku krsta sa minimalnim dimenzijama datim u skici br. 13. Oznaka iz stava 1. ovog člana obojena je belom bojom.

Skica br. 13 — Oznaka neupotrebljivosti

Član 52. Oznake neupotrebljivosti poletno-sletne staze, rulne staze ili delova tih staza moraju biti postavljene na oba kraja poletno-sletne ili rulne sta-ze, odnosno na oba kraja dela tih staza, s tim da maksimalno rastojanje između oznaka ne bude veće od 300 m.

7-12/03 — 893 od 1043— Knjiga I

Član 53. U slučaju kada su poletno-sletna ili rulna staza, odnosno deo tih staza stavljeni van upotrebe, redovne oznake poletno-sletne ili rulne staze moraju se ukloniti, odnosno zakloniti da ne budu vidljive. U slučaju iz stava 1. ovog člana svetlosni znaci za obeležavanje se ne uključuju, osim kada je to neophodno zbog održavanja aerodroma.

Skica br. 14 — Oznake nedovoljne nosivosti rulne staze

2) Oznake nedovoljne nosivosti

Član 54. Ivice zaštitnih pojaseva rulnih staza i platformi, kao i ivice drugih po-vršina nedovoljne nosivosti, koje se ne mogu jasno razlikovati od ostalih nosećih površina, moraju biti obeležene oznakama nedovoljne nosi-vosti. Oznake nedovoljne nosivosti stavljaju se na granicu između ostalih nosećih površina i površina nedovoljne nosivosti tako da se spoljna ivica oznake poklapa sa ivicom noseće površine.

7-12/03 — 894 od 1043 — Knjiga I Oznaku iz stava 1. ovog člana čini par vertikalnih linija širine 15 cm, čije međusobno rastojanje iznosi 15 cm. U krivinama oznake nedo-voljne nosivosti moraju biti dopunjene linijama upravnim na tangentu u tački krivine. Razmak između upravnih linija ne sme biti manji od 15 m. Širina upravne linije je 0,90 m, a dužina se određuje rastojanjem od linije oznake nedovoljne nosivosti do na 1,5 m od ivice zaštitnog pojasa, tako da dužina ne bude veća od 7,5 m, kako je to prikazano na skici br. 14. Boja linija mora biti ista kao i boja ose rulne staze.

Član 55. Ako ispred praga poletno-sletne staze postoji uređena površina duža od 60 m, pokrivena kolovoznim zastorom, a koja nije prilagođena uslovima normalnog kretanja vazduhoplova, ta površina mora biti obeležena oznakama. Oblik i dimenzije oznaka iz stava 1. ovog člana date su u skici br. 15. Oznaka mora biti obojena žutom bojom.

Skica br. 15 — Oznaka površine ispod praga poletno-sletne staze

3) Vertikalne oznake neupotrebljivosti

Član 56. Delovi rulnih staza i platformi nepodesnih za kretanje vazduhoplova moraju biti obeleženi oznakom neupotrebljivosti bez obzira da li je moguć bezbedan prevoz vazduhoplova pored odnosne površine. Oznaka iz stava 1. ovog člana sastoji se od zastavica, kupa ili tabli. Oznake moraju biti vertikalno postavljene i tako raspoređene da se jasno uoči neupotrebljiva površina.

7-12/03 — 895 od 1043— Knjiga I

Član 57. Zastavice moraju biti u obliku kvadrata sa stranama veličine najma-nje 0,5 m i obojene crvenom, narandžastom ili žutom bojom, odnosno kombinacijom neke od ovih boja sa belom bojom. Ako se označavanje neupotrebljivosti površina za kretanje vazduho-plova koriste oznake u obliku kupe, kupa mora biti visoka najmanje 0,5 m i biti obojena crvenom, narandžastom ili žutom bojom, odnosno kombinacijom neke od ovih boja sa belom bojom. Ako se za označavanje neupotrebljivosti površina za kretanje va-zduhoplova koristi tabla ona mora biti visoka najmanje 0,5 m, široka 0,9m i biti obojena naizmenično crvenim i belim, odnosno narandžastim i belim vertikalnim trakama.

6. Ostale oznake

Član 58. Pod ostalim oznakama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se obavezni instruktivni znaci, znaci obaveštavanja, kao i oznaka kosine ispred kraja osnovne staze. Znaci iz stava 1. ovog člana postavljaju se vertikalno na mestima pogodnim za njihovo uočavanje, tako da ne ometaju bezbedno kretanje vazduhoplova. Ako se znaci postavljaju u blizini poletno-sletne ili rulne staze, vi-sina znakova mora biti manja od visine elise motora vazduhoplova, odnosno gondole motora mlaznih vazduhoplova.

Član 59. Visina znaka ne sme biti veća od 0,75 m iznad nivoa terena. Udaljenost znakova od ivice rulne i druge staze zavisi od širine odnosne staze i tipova vazduhoplova koji koriste tu stazu, s tim da ta udaljenost ne sme biti manja od 6 m.

Član 60. Znaci iz člana 58. ovog pravilnika moraju biti izgrađeni od lakog i lomljivog materijala, u obliku pravougaonika.

7-12/03 — 896 od 1043 — Knjiga I Natpisi na znacima treba da budu takve veličine i srazmere da se mogu pročitati iz pilotske kabine vazduhoplova sa najudaljenije tačke predviđene za uočavanje odnosnog znaka.

Član 61. Oblik slova, brojeva i strelica zavisi od načina osvetljavanja znaka. Znaci sa unutrašnjim osvetljenjem prikazani u skici br. 16 imaju sle-deće dimenzije slova i brojeva: visina 30 cm, širina oko 60% od visine slova, odnosno broja i debljinu linije 3 do 5 cm. Širina table je 35 cm. Znaci sa spoljnim osvetljenjem ili sa retroreflektnim materijalom pri-kazani u skici br. 12 imaju sledeće dimenzije slova i brojeva: visina 48 cm, širina oznake prema širinama datim u navedenoj skici i debljina linije 6 do 8 cm.

1) Obavezni instruktivni znaci

Član 62. Obavezni instruktivni znak se postavlja ako se pomoću znaka želi objasniti određeno uputstvo. Obavezni instruktivni znaci moraju obuhvatiti najmanje: znake za-ustavljanja, znake mesta čekanja, znake zabrane ulaska na određenu površinu aerodroma i znake ukrštanja ručne i poletno-sletne staze ako se ti znaci koriste umesto znaka za mesto čekanja vazduhoplova.

Član 63. Obavezni instruktivni znaci ispisuju se belom bojom na crvenoj po-dlozi. Kod korišćenja aerodroma noću ili pri uslovima slabe vidljivosti, obavezni instruktivni znaci moraju biti osvetljeni iznutra ili spolja.

Član 64. Znak za mesto čekanja vazduhoplova mora se postaviti pored rulne staze levo od mesta gde vazduhoplov treba da se zaustavi. Znak za mesto čekanja vazduhoplova na rulnoj stazi koja se vezuje za poletno-sletnu stazu za precizno prilaženje kategorije II i III mora se

7-12/03 — 897 od 1043— Knjiga I

postaviti sa obe strane mesta čekanja tako da bude vidljiv iz smera pri-laza kritičnoj površini. Znak zabrane ulaska vazduhoplova postavlja se na početku površi-ne na koju se zabrana odnosi.

Član 65. Obavezni instruktivni znaci koji se koriste na vazduhoplovnom pri-staništu otvorenom za međunarodni vazdušni saobraćaj imaju sledeće značenje: STOP — da pokaže da se zahteva zaustavljanje vazduhoplova; NO ENTRY — da pokaže da je zabranjen ulazak vazduhoplova na

određenu površinu; CAT II — da na poletno-sletnoj stazi za precizno prilaženje kate-

gorije II pokaže mesto čekanja vazduhoplova za izlazak;

CAT III — da pokaže na poletno-sletnoj stazi za precizno prila-ženje kategorije III mesto čekanja vazduhoplova za iz-lazak.

2) Znaci obaveštavanja

Član 66. Znaci obaveštavanja moraju imati jasne natpise ispisane crnom bo-jom na žutoj podlozi. Ako se znaci obaveštavanja koriste noću, oni moraju biti osvetljeni unutrašnjim ili spoljnim izvorom svetlosti ili prevučeni retroreflektnim materijalom.

Član 67. Znak na rulnoj stazi koji ukazuje na lokaciju na kojoj vazduhoplov treba da se kreće postavlja se, kad god je to moguće, sa leve strane rulne staze. Znak koji ukazuje na odredište vazduhoplova treba da bude posta-vljen sa iste strane rulne staze kao i znak iz stava 1. ovog člana.

7-12/03 — 898 od 1043 — Knjiga I Kod ukrštanja dve rulne staze, znak lokacije, odnosno odredišta mora biti postavljen pre ukrštanja tih staza.

Skica br. 16 — Oblik oznaka za znake sa unutrašnjim osvetljenjem

7-12/03 — 899 od 1043— Knjiga I

Član 68. Natpis na znaku koji ukazuje na odredište ili lokaciju mora da sadrži strelicu koja pokazuje smer koji treba slediti i broj, reč ili skraćenicu koja određuje odredište ili lokaciju. Za kretanje vazduhoplova pravo i skretanje levo postavlja se stre-lica na levu stranu znaka, a za skretanje vazduhoplova desno na desnu stranu znaka.

Član 69. Znak koji ima oznake sa obe strane table postavlja se pod uglom upravnim na osu staze kojom se kreće vazduhoplov. Znak koji ima oznake samo na jednoj strani table postavlja se pod uglom od 75° u odnosu na osu staze kojom se kreće vazduhoplov. Na vazduhoplovnom pristaništu otvorenom za međunarodni va-zdušni saobraćaj moraju se postaviti međunarodne oznake sledećeg značenja:

1) RWY — poletno-sletna staza;

2) TWY — rulna staza;

3) EXIT — izlaz na spojnicu;

4) APRON — platforma;

5) ACP — mesto za proveru visinomera;

6) VOR — mesto za proveru uređaja VOR.

Član 70.

Kad se znak koristi za označavanje kraja poletno-sletne staze, natpis sadrži oznaku odnosnog kraja poletno-sletne staze. Kad se znak koristi za označavanje poletno-sletne staze, natpis mora imati oznaku oba kraja poletno-sletne staze i mora biti pravilno usmeren u odnosu na mesto posmatranja znaka.

Kad se znak koristi da označi rulnu stazu, natpis se sastoji od oznake određene za tu rulnu stazu. (Ako je 33 kraj poletno-sletne staze sa leve strane i 15 kraj poletno-sletne staze sa desne strane, natpis treba da bude 33 — 15).

7-12/03 — 900 od 1043 — Knjiga I

Član 71.

Znak aerodromske tačke provere uređaja VOR postavlja se što bliže toj tački, s tim da se omogući vidljivost natpisa iz pilotske kabine vazduhoplova kada se vazduhoplov postavljen nalazi iznad aerodrom-ske tačke provere uređaja VOR.

Znak aerodromske tačke provere uređaja VOR prikazan je na više mogućih načina u skici br. 17, sa skraćenicama sledećih značenja:

VOR — skraćenica za tačku provere uređaja VOR;

116,3 — primer radio-frekvencije odnosnog uređaja VOR;

147° — primer kursa uređaja VOR, zaokružen na najbliži stepen, koji treba da se pokaže na tački provere uređaja VOR;

4,3 NM — primer rastojanja u nautičkim miljama do uređaja DME koji je zajedno lociran sa uređajem VOR.

Skica br. 17 — Znak aerodromske tačke provere uređaja VOR

Član 72. Ako ispred kraja osnovne staze u kojoj se nalazi poletno-sletna staza postoji kosina sa padom većim od 10% koja može dovesti do zabune pilota u toku prilaženja, površina kosine mora biti obeležena.

7-12/03 — 901 od 1043— Knjiga I

Oznaka za obeležavanje površine kosine se sastoji od izlomljene linije koja se prostire duž cele širine osnovne staze i koja je upravna na produženu osu poletno-sletne staze. Izlomljena linija se sastoji od kvadratnih polja obojenih naizmenično crnom i žutom bojom, sa stranicom dužine 1 m. Oblik oznake prikazan je na skici br. 18.

Skica br. 18 — Oznaka kosine ispred kraja osnovne staze

III OBELEŽAVANJE POVRŠINA ZA KRETANJE VAZDUHOPLOVA U USLOVIMA KORIŠĆENJA AERODROMA

NOĆU

1. Opšte odredbe

Član 73. Aerodrom predviđen za poletanje i sletanje vazduhoplova noću mo-ra biti obeležen oznakama za letenje noću. Oznake za noćno letenje koriste se i za letenje u uslovima sma-njene meteorološke vidljivosti. Karakteristike svetlosnih oznaka moraju biti takve da se obezbedi njihov najveći efekat prilikom korišćenja noću i u uslovima smanjene meteorološke vidljivosti. Intenzitet svetlosnih oznaka mora odgovarati minimalnim uslovima vidljivosti i mora se razlikovati od osvetljenosti okrugline aerodroma.

7-12/03 — 902 od 1043 — Knjiga I

Član 74. Svetlosnim oznakama za letenje noću moraju biti obeležene po-vršine za kretanje vazduhoplova i uređaji, prema odredbama ovog pra-vilnika. Obeležavanje oznaka za letenje noću vrši se pojedinačnim svetli-ma, grupom svetala, svetlosnim linijama i drugim svetlosnim oznakama.

Član 75. Na aerodromu koji je obeležen svetlosnim oznakama za letenje noću, ostala svetla koja ne pripadaju sistemu svetlosnog obeležavanja moraju biti uklonjena, zaklonjena ili modifikovana tako da ne bi izazvala zabunu pilota i ugrozila bezbednost vazdušne plovidbe. Uklanjanje, zaklanjanje ili modifikovanje ostalih svetala mora se obavezno vršiti: 1) kod poletno-sletne staze aerodroma kodeksne oznake A za instrumentalno prilaženje na 4.500 m od praga, odnosno kraja poletno-sletne staze i 750 m sa obe strane produžene ose poletno-sletne staze; 2) kod poletno-sletne staze aerodroma kodeksne oznake B i C za instrumentalno prilaženje na 3.000 m od praga, odnosno kraja poletno-sletne staze i 750 m sa obe strane produžene ose poletno-sletne staze; 3) kod poletno-sletne staze za prilaženje pri vidljivosti — unutar prilazne površine.

Član 76. Svetiljke i nosači svetiljki namenjeni za bilo koji sistem svetlosnog obeležavanja, kao i druge svetlosne oznake koje služe za obeležavanje moraju biti konstruisani i izrađeni od lako lomljivog materijala tako da pri udaru vazduhoplova u njih ne izazovu značajna oštećenja vazduho-plova. Svetiljke koje se ugrađuju u kolovoznu konstrukciju moraju biti izra-đene tako da pri prelazu točka vazduhoplova preko njih ne dođe do oštećenja ni točka ni svetiljki.

Član 77. Svetiljke i svetlosne oznake koje se montiraju iznad podloge povr-šina za kretanje vazduhoplova moraju imati lako lomljivu spojnicu ugra-đenu neposredno iznad podloge. Kod svetiljki koje su znatno izdignute

7-12/03 — 903 od 1043— Knjiga I

iznad terena, mora se obezbediti da najmanje gornjih 1,8 m bude na lako lomljivoj spojnici.

Svetiljke montirane iznad podloge na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi i na prostoru za zaustavljanje vazduhoplova, moraju imati visinu koja obezbeđuje sigurnosno rastojanje od njih do elise, odnosno naj-nižeg dela vazduhoplova.

Član 78.

Sistem svetlosnog obeležavanja visokog intenziteta mora biti tako konstruisan da se njegov intenzitet može podešavati, kako bi zadovoljio potrebne uslove u odnosu na horizontalnu vidljivost. Odnos dva uzasto-pna stepena podešavanja intenziteta iznosi 1 : 3.

Odnos između maksimalnih i minimalnih intenziteta svetlosti unutar uglova snopa određenih u kolonama 3 do 8 tabele b. 1. iz člana 80. u kolonama 3 i 4 tabele br. 2. iz člana 154. i u kolonama 3. i 4. tabele br. 3. iz člana 155. ovog pravilnika, ne treba da pređe odnos 3 : 1.

Član 79.

Sistem svetlosnog obeležavanja aerodroma mora biti usklađen u pogledu boja i raspodele svetlosti, kao i u pogledu prosečnog inten-ziteta svetlosti i odnosa tog intenziteta između pojedinih elemenata si-stema.

Karakteristike svetlosnih oznaka za poletno-sletne staze za instru-mentalno prilaženje i za staze za prilaženje pri spoljnoj vidljivosti, kao i karakteristike drugih svetlosnih oznaka date su u odgovarajućim odre-dbama ovog pravilnika.

Član 80.

Karakteristike svetlosnih oznaka poletno-sletne staze za precizno prilaženje date su u tabeli br. 1.

7-12/03 — 904 od 1043 — Knjiga I

Tabela br. 1 KARAKTERISTIKE SVETLOSNIH OZNAKA ZA POLETNO SLETNE STAZE ZA

PRECIZNO PRILAŽENJE a*

Svetlosna oznaka

Boja

Minimalna širina snopa svetlosti (stepeni) PSS za

precizno prilaženje c*, i*

Minimalni prosečni intenzitet Cdx103

Odnos

prosečnog intenziteta

I kategorija II kategorija III kategorija b* horizon-

talna verti-kalna

horizon-talna

verti-kalna

horizon-talna

verti-kalna

g* g* g* g* g* g* e* j* f*

Centralna linija i prečke prilaznog svetla

bela _+10 2-11 _+7 3-12 _+3 3-13 20 1,5-2

Bočni niz prilaznog svetla crvena - - -5-9 3-12 -1-5 3-13 5 0,5-1 Svetla praga zelena -2-7,5 2-7 -2-9 2-7 0-8,5 2-11 10k* 1-1,5 Bočne prečke praga zelena -5-9 2-6 -5-9 3-8 -1-5 3-13 10k* 1-1,5 Zona dodira bela - - -1-6 2-7 0-9 2-9 5 0,5-1 Osa PSS 30 m d* bela/crvena _+5 0,2-7 _+5 0,3-7 - - 5k* 0,5-1 Osa PSS 15 m d* bela/crvena _+5 0,2-7 _+5 0,3-7 _+4,5 0,4-9 2,5h*,i*

5i* 0,25-0,50 (0,5-1)i*

Osa PSS 7,5 m d* bela/crvena _+5 0,2-7 _+5 0,3-7 _+4,5 0,4-9 1,25h* 0,125-0,25 Ivično svetlo 45 m d* bela -2-7,5 0,2-7 -2-9 0,2-7 0-8,5 0,4-7 10 1 Ivična svetla 60 m d* bela -2-9 0,2-7 -2-11 0,2-7 0-11 0,4-7 10 1 Svetla kraja PSS crvena _+4,5 0,2-1 _+6 0,3-2 _+4,5 0,4-4,5 2,5 0,25-0,50

OBJAŠNJENJE TABELE a*) Ako se predviđa korišćenje poletno-sletne staze za više od jedne

kategorije prilaženja, karakteristike svetiljki treba da budu takve da se mogu prilagoditi uslovima predviđenih kategorija prilaženja.

b*) Širine svetlosnog snopa u kolonama 7 i 8 obezbeđuju indikaciju za prilaz pri horizontalnoj vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) od

7-12/03 — 905 od 1043— Knjiga I

150 m i više i za poletanje pri vidljivosti (RVR) od 100 m i većoj vi-dljivosti.

c*) Širine snopa svetlosti date su za ekstremne vrednosti elipse.

d*) Dimenzije kod svetla ose poletno-sletne staze odnose se na me-đusobno rastojanje svetiljke, a dimenzije kod ivičnog svetla odnose se na širinu poletno-sletne staze.

e*) Minimalni prosečni intenzitet svetlosti dat je za boju svetlosti koja se nalazi u koloni 2, osim za svetiljke ose poletno-sletne staze (videti napomenu h*). Prosečni intenzitet je sračunat u odgovarajućim granicama svetlosnog snopa određenog u kolonama 3 do 8, uzimajući samo one intenzitete koji su 3 puta veći od minimalnih intenziteta u tim granicama.

f*) Podatak se odnosi na prosečni intenzitet upoređen sa prosečnim intenzitetom nove svetiljke ivičnog svetla.

g*) Horizontalni uglovi se mere u odnosu na liniju paralelnu sa osom poletno-sletne staze, a pozitivna vrednost za sva svetla — osim svetala ose poletno-sletne staze, se odmerava prema osi te staze. Vertikalni uglovi se mere u odnosu na horizontalnu ravan.

h*) Date vrednosti se odnose na belu svetlost.

i*) Za precizno prilaženje kategorije III potreban je minimalni intenzitet od 5 kilokandela.

j*) Dati intenziteti mogu se umanjiti samo za sistem kategorije I, pod uslovom da se zadrže navedeni odnosi u koloni 10, i omogući do-bro opažanje najudaljenije svetiljke sistema, koje se koriste u uslo-vima propisanog minimuma za kategoriju I.

k*) Širina svetlosnog snopa ne obuhvata tolerancije za uglove podeša-vanja svetiljki.

l*) Ako se umesto nadzemnih koriste svetiljke ugrađene u površine za kretanje vazduhoplova (npr. kod pomerenog praga), mogu se radi dobijanja potrebnog intenziteta ugraditi na jednom mestu dve ili tri svetiljke nižeg intenziteta.

7-12/03 — 906 od 1043 — Knjiga I

2. Prilazna svetla

Član 81. Obeležavanje prilaza poletno-sletnih staza svetlosnim oznakama vrši se u zavisnosti od kategorije poletno-sletne staze aerodroma. Prilaz poletno-sletne staze predviđene za instrumentalno prilaženje vazduhoplova mora biti obeležen jednostavnim sistemom prilaznog sve-tla. Ovim sistemom može biti obeležen i prilaz poletno-sletne staze za prilaženje pri spoljnoj vidljivosti, ako se koristi noću ili pri uslovima slabe vidljivosti.

Član 82. Prilazi poletno-sletnih staza predviđeni za precizno prilaženje kate-gorije I, II i III moraju biti obeleženi sistemom preciznog prilaznog svetla odnosne kategorije, propisanim ovim pravilnikom. Sistem preciznog prilaznog svetla za poletno-sletnu stazu za pre-cizno prilaženje kategorije III, treba da bude usklađen sa standardima i preporukama Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva.

1) Jednostavni sistem prilaznog svetla

Član 83. Jednostavni sistem prilaznog svetla sastoji se od: 1) pravolinijskog niza svetiljki postavljenih po trasi produžene ose poletno-sletne staze do rastojanja od najmanje 420 m od praga poletno-sletne staze (osa sistema), i 2) pravolinijskog niza svetiljki postavljenih simetrično i upravno u odnosu na osu sistema na 300 m od praga poletno-sletne staze (prečka sistema).

Član 84. Međusobno uzdržano rastojanje svetiljki ose sistema, kao i rastoja-nje između praga i njemu najbliže svetiljke ose, mora biti 30 m. Osu jednostavnog sistema prilaznog svetla formiraju pojedinačne svetiljke. Ukoliko se očekuje da se jednostavni sistem prilaznog svetla razvije u sistem svetla za precizno prilaženje kategorije I, treba da osu sistema formiraju svetleća tela ili grupe svetiljki dužine 4 do 5 m.

7-12/03 — 907 od 1043— Knjiga I

Član 85. Prečka sistema mora biti dugačka 30 m. Međusobno rastojanje svetiljki koje čine prečku sistema može biti najviše 3 m. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, rastojanje između svetiljke u osi sistema i prve susedne svetiljke prečke (levo i desno) može da bude 4 m i tada međusobno rastojanje ostalih svetiljki treba da bude 2,75 m. Jednostavni sistem prilaznog svetla prikazan je u skici br. 19.

Član 86. Svetiljke jednostavnog sistema prilaznog svetla moraju da emituju svetlost niskog intenziteta crvene boje, definisane jednačinama Međunarodne komisije za osvetljavanje. Minimalni prosečni intenzitet svetlosti mora biti 200 cd, s tim da raspodela svetlosti u horizontalnoj ravni u svim smerovima, a u vertika-lnoj ravni da pokriva ugao od + 5 do + 8°. Svetiljke se postavljaju tako da intenzitet svetlosti bude pojačan vi-še puta u smeru vazduhoplova u prilazu, s tim da maksimalni intenzitet bude na približno 600 m od posmatrane svetiljke.

Član 87. Intenzitet svetlosti jednostavnog sistema prilaznog svetla mora da odgovara potrebama bezbednog korišćenja aerodroma u različitim uslovima vidljivosti noću i smanjene vidljivosti danju. Sistem iz stava 1. ovog člana mora da bude uočljiv i da se razlikuje od okolnih svetla, a u slučaju potrebe u osi sistema može se postaviti niz sekventnog bljeskajućeg svetla.

2) Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije I

Član 88. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije I sastoji se od: 1) pravolinijskog niza svetiljki postavljenog po trasi produžene ose poletno-sletne staze do rastojanja 900 m od praga te staze (osa siste-ma), i 2) pravolinijskog niza svetiljki postavljenog sistematično i upravno u odnosu na osu sistema na 300 m od praga (prečka sistema).

7-12/03 — 908 od 1043 — Knjiga I Međusobno uzdužno rastojanje svetiljki ose, kao i rastojanje izme-đu praga i njemu najbliže svetiljke ose mora biti 30 m.

Član 89. Osa sistema može da se obeležava na jedan od sledećih načina: 1) nizom pojedinačnih svetiljki postavljenih po trasi produžene ose poletno-sletne staze do 300 m od praga, zatim sa dva paralelna niza svetiljki na međusobnom rastojanju od 1,5 m simetričnih u odnosu na osu sistema na delu od 300 do 600 m od praga, i sa tri paralelna niza svetiljki na međusobnom rastojanju od 1,5 m sa srednjim nizom u osi sistema na delu od 600 m do kraja sistema ili 2) nizom svetlećih tela ili grupama svetiljki dužine 4 do 5 m posta-vljenih upravno i simetrično na osu sistema po celoj dužini od 900 m. Ako se svetleće telo sastoji od pojedinačnih svetiljki koje se sma-traju tačkastim izvorima svetlosti, međusobno rastojanje tih svetiljki je 1,5 m. Isto rastojanje mora biti i između pojedinačnih svetiljki u grupi.

Član 90. Prečka sistema dužine 30 m postavlja se na 300 m od praga pole-tno-sletne staze. Rastojanje između svetiljki koje čine prečku može biti najviše 3 m. Izuzetno, rastojanje između svetiljki u osi sistema i prve susedne svetiljke prečke (levo i desno) može da bude 4 m. Ako se osa sistema formira na način predviđen u članu 89. stav 1. ovog pravilnika, potrebno je postaviti dodatne prečke na 150, 450, 600 i 750 m od praga. U slučaju iz stava 3. ovog člana bočne svetiljke svih prečki sistema treba da leže na dvema pravim linijama, koje konvergiraju ka osi po-letno-sletne staze da bi se sekle na 300 m od praga te staze.

Član 91. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije I može da bude dopu-njen sekventnim bljeskajućim svetlom, osim ako takva svetla zbog kara-kteristika sistema osvetljenja i prirode meteoroloških uslova na aerodro-mu nisu potrebna. Sekventno bljeskajuće svetlo postavlja se uz svetla ose sistema.

7-12/03 — 909 od 1043— Knjiga I

Ova svetla treba da bljeskaju dva puta u sekundi po utvrđenom re-dosledu, s tim da bljeskovi počinju na najudaljenijoj svetiljki od praga i kreću se ravnomerno ka pragu poletno-sletne staze. Električna mreža mora biti tako tehnički rešena da se ova svetla mogu upotrebljavati nezavisno od drugih svetala sistema svetlosnog obeležavanja prilaza.

Skica br. 19 — Jednostavni sistem prilaznog svetla

7-12/03 — 910 od 1043 — Knjiga I

Član 92. Svetiljke sistema preciznog prilaznog svetla kategorije I moraju da emituju svetlost visokog intenziteta bele boje, a minimalni prosečni intenzitet i raspodela svetlosti u horizontalnom i vertikalnom uglu svake svetiljke dati su u tabeli br. 1. Svaka svetiljka sistema mora da bude tako usmerena da osvetljava određen prostor koji je prikazan na skici br. 20.

3) Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije II i III

Član 93. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije II i III sastoji se od: 1) pravolinijskog niza svetiljki postavljenog po trasi produžene ose poletno-sletne staze koja se pruža od 900 m od praga poletno-sletne staze; 2) dva bočna niza svetiljki koja su paralelna osi sistema i koji se postavljaju do rastojanja od 270 m od praga poletno-sletne staze; 3) dva pravolinijska niza svetiljki postavljena simetrično i upravno u odnosu na osu sistema (prečka sistema) a prečke sistema se postavljaju na 150 i 300 m od praga poletno-sletne staze, kako je to pri-kazano na skici br. 21. Međusobno uzdužno rastojanje svetiljki ose sistema i bočnih nizova svetiljki, kao i rastojanje između praga poletno-sletne staze i njemu naj-bližih svetiljki ose sistema i svetiljki bočnih nizova, mora biti 30 m. Međusobni poprečni razmak unutrašnjih svetiljki bočnih nizova sve-tiljki iznosi 18 m i mora biti jednak razmaku unutrašnjih svetiljki zone dodira na poletno-sletnoj stazi.

Član 94. Osa sistema u prvih 300 m od praga poletno-sletne staze sastoji se od svetlećih tela ili grupa svetiljki dužine 4 do 5 m, koje su simetrične i upravne na osu sistema. Ako se svetleća tela sastoje od pojedinačnih svetiljki koje se sma-traju tačkastim izvorima svetlosti, međusobno rastojanje tih svetiljki mo-že biti najviše 1,5 m, a isto rastojanje mora postojati i između pojedina-čnih svetiljki koje sačinjavaju grupu svetiljki.

7-12/03 — 911 od 1043— Knjiga I

Osa sistema na rastojanju od 300 do 900 m od praga poletno-sle-tne staze formira se na jedan od sledećih načina: 1) svetlećim telima ili grupom svetiljki kako je to propisano u stavu 1. ovog člana, ili

Skica br. 20 — Svetiljke sistema preciznog prilaznog svetla

7-12/03 — 912 od 1043 — Knjiga I 2) sa dva paralelna niza svetiljki na međusobnom rastojanju od 1,5 m, postavljenih simetrično u odnosu na osu sistema, na rastojanju 300 do 600 m od praga i sa tri paralelna niza svetiljki na međusobnom rastojanju od po 1,5 m, sa srednjim nizom u osi sistema, na rastojanju 600 do 900 m od praga poletno-sletne staze. Sistem preciznog prilaznog svetla kategorije II i III može da bude dopunjen sekventnim bljeskajućim svetlom, čije su karakteristike date u članu 91. stav 2. ovog pravilnika.

Član 95. Bočni niz svetiljki sastoji se od svetlećih tela ili grupa svetiljki čiji su dužina i međusobni razmak isti kao i kod svetlosnih oznaka zone dodira na poletno-sletnoj stazi. Prečka sistema iz člana 93. ovog pravilnika formira se na rastojanju 150 m od praga poletno-sletne staze, tako da se praznine između sve-tlećih tela ili grupe svetiljki ose sistema i bočnih nizova popune odgova-rajućim svetlećim telima ili grupama svetiljki. Prečka sistema na 300 m od praga poletno-sletne staze pruža se po 15 m sa obe strane ose sistema.

Član 96. Ako se osa sistema formira 300 m iza praga poletno-sletne staze, na način predviđen u članu 94. stav 3. tačka 1. ovog pravilnika, potre-bno je postaviti dodatne prečke na 450, 600 i 750 m od praga poletno-sletne staze. U slučaju iz stava 1. ovog člana bočne svetiljke svih prečaka siste-ma treba da su postavljene na način predviđen u članu 90. stav 3. ovog pravilnika. Rastojanje između svetiljki koje čine prečke sistema ne može biti veće od 2,7 m.

Član 97. Svetiljke koje formiraju osu i prečke sistema preciznog prilaznog svetla kategorije II i III, treba da emituju belu svetlost visokog inten-ziteta. Svetiljke bočnih nizova emituju crvenu svetlost visokog intenzite-ta, s tim da intenzitet crvene svetlosti mora biti usklađen sa intenzitetom bele svetlosti.

7-12/03 — 913 od 1043— Knjiga I

Svaka svetiljka sistema mora da bude tako usmerena da osvetljava određeni prostor, koji je prikazan na skici br. 20.

Minimalni prosečni intenzitet svetla i raspodela svetla svake sve-tiljke u horizontalnom i vertikalnom smeru dati su u tabeli br. 1.

4) Montiranje svetiljki prilaznog svetla

Član 98.

Montiranje svetiljki prilaznog svetla mora biti tako izvedeno da sve-tiljke budu u horizontalnoj ravni, koja prolazi kroz prag poletno-sletne staze, s tim da:

1) pilot vazduhoplova vidi sve svetiljke kada se vazduhoplov na-lazi iznad spoljnjeg markera za jedan stepen ispod putanje poniranja određene radio-navigacionim sredstvom za precizno prilaženje;

2) nijedna prepreka ne nadvisuje površinu prilaznog svetla širine 120 m, koja se pruža od praga poletno-sletne staze do 60 m iza naj-udaljenije svetiljke i simetrična je u odnosu na osu sistema.

Pod preprekom, u smislu stava 1. ovog člana smatra se prepreka na putevima koji nisu pod nadzorom kontrole letenja, visine 4,8 m iznad kolovoza, odnosno visine 12 m iznad gornje ivice železničkih šina.

Izuzetno od odredbe tačke 2. stava 1. ovog člana, ravan prilaznog svetla mogu da nadvisuju radio-navigacioni uređaji, koji se u tom slučaju smatraju preprekom i moraju biti propisno obeleženi i osvetljeni.

Član 99.

Ako ravan prilaznog svetla nije horizontalna, izuzetno od člana 98. ovog pravilnika, najveći nagib te ravni, iznad i ispod horizontale, može da bude 1 : 66 do 300, odnosno 1 : 40 na većim rastojanjima od 300 m od praga poletno-sletne staze.

Promena nagiba ravni ne sme preći nagib od 1 : 60.

Svetiljke sistema preciznog prilaznog svetla kategorije II i III, do 450 m od praga poletno-sletne staze, moraju biti u horizontalnoj ravni.

7-12/03 — 914 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 21 — Deo preciznog prilaznog svetla kat. II i III do 300 m od praga i svetla PSS za precizno prilaženje kat. II i III

7-12/03 — 915 od 1043— Knjiga I

Skica br. 22 — Sistem preciznog prilaznog svetla kat. I

7-12/03 — 916 od 1043 — Knjiga I

Član 100.

Najveće dozvoljeno odstupanje položaja ose sistema prilaznog sve-tla od ose poletno-sletne staze može da bude ± 1/4 stepena.

Prečka sistema prilaznog svetla mora da bude normala u odnosu na osu sistema, sa odstupanjem ± 1/2 stepena ako je sistem formiran kao na skici br. 22 pod A, odnosno, sa odstupanjem ± 2 stepena ako je sistem formiran kao na skici br. 22 pod B.

Član 101.

Na delu staze za zaustavljanje vazduhoplova i predpolja, kao i do 150 m od kraja poletno-sletne staze, svetiljke sistema prilaznog svetla ugrađuju se u kolovoznu konstrukciju staze, odnosno montiraju se na nivou terena.

3. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja

Član 102. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja postavljaju se: 1) ako poletno-sletnu stazu koriste turbo-mlazni ili drugi slični va-zduhoplovi; 2) ako pilot bilo kog vazduhoplova može imati teškoća u proceni vizuelnog prilaza iznad vode ili jednoličnih terena danju, odnosno zbog nedostatka propisanih spoljnih svetala u prilaznoj zoni noću; 3) ako u zoni prilaženja postoje objekti koji mogu dovesti u opa-snost vazduhoplov kada ponire ispod normale putanje prilaza, a na-ročito ako ne postoje sredstva koja bi upozorila na postojanje takvih objekata; 4) ako fizički uslovi na bilo kom kraju poletno-sletne staze pred-stavljaju ozbiljnu opasnost za vazduhoplov koji ne stigne do te staze u sletanju ili kad izađe van kraja poletno-sletne staze posle sletanja; 5) ako su teren ili meteorološki uslovi takvi da se vazduhoplov može naći u neuobičajenoj turbulenciji vazduha u toku prilaženja.

Član 103. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja su:

7-12/03 — 917 od 1043— Knjiga I

1) sistem svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja (u daljem te-kstu: VASIS) i uprošćeni sistem svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja (u daljem tekstu: AVASIS), sa karakteristikama koje su date u čl. 104. do 114. ovog pravilnika; 2) sistem svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja sa tri prečke (u daljem tekstu 3 BAR VASIS) i uprošćeni sistem svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja sa tri prečke (u daljem tekstu 3 BAR AVASIS), čije su karakteristike date u čl. 115. do 121. ovog pravilnika. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja iz stava 1. ovog člana dati su u skici br. 23.

Član 104. Sistem svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja VASIS i 3 BAR VASIS postavlja se na aerodromu koji ispunjava najmanje jedan uslov iz člana 102. ovog pravilnika, kad taj aerodrom koriste vazduhoplovi u međunarodnom vazdušnom saobraćaju. AVASIS i 3 BAR AVASIS postavljaju se na aerodromu koji ispu-njava najmanje jedan uslov iz člana 102. ovog pravilnika, kad taj aero-drom koriste vazduhoplovi u domaćem vazdušnom saobraćaju. 3 BAR VASIS i 3 BAR AVASIS pogodni su za vazduhoplove kod kojih visina od pilotovih očiju do točka vazduhoplova, u položaju ravnanja vazduhoplova, ne prelazi 16 m. VASIS i AVASIS pogodni su za vazduhoplove kod kojih visina od pilotovih očiju do točka vazduhoplova, u položaju ravnanja vazduhoplo-va, ne prelazi 4,5 m.

4. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja sa dve prečke

Član 105. Sistem svetlosnog pokazivača nagiba prilaženja VASIS sastoji se od 12 svetiljki koje su simetrično raspoređene sa obe strane ose pole-tno-sletne staze, u dva para prečki, sa po tri svetiljke u svakoj prečki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod A. Sistem svetlosnog pokazivača nagiba prilaženja AVASIS (uprošće-ni sistem VASIS) sastoji se od:

7-12/03 — 918 od 1043 — Knjiga I 1) osam svetiljki koje su simetrično raspoređene u odnosu na osu poletno-sletne staze, u dva para prečki, sa po dve svetiljke u svakoj prečki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod B, ako se radi o poletno-sletnoj stazi aerodroma kodeksne oznake A, B i C, ili

Skica br. 23 — Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja

Skica br. 24 — Snopovi svetlosti pokazivača nagiba prilaženja 2) četiri svetiljke koje su simetrično raspoređene u odnosu na osu poletno-sletne staze, u dva para prečki sa po jednom svetiljkom u sva-koj prečki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod C ako se radi o poletno-sletnoj stazi aerodroma kodeksne oznake D i E.

Član 106. Svaka svetiljka pokazivača nagiba prilaženja mora emitovati sve-tlosni snop bele boje u gornjem delu i crvene boje u donjem delu, kako je to prikazano na skici br. 24.

7-12/03 — 919 od 1043— Knjiga I

Svetiljke moraju biti tako raspoređene da pilot vazduhoplova u toku prilaženja vidi: 1) sva svetla kao bela, ako se nalazi iznad ugla prilaženja; 2) prva svetla kao bela i druga kao crvena, ako se nalazi na uglu prilaženja; 3) sva svetla kao crvena, ako se nalazi ispod ugla prilaženja. Ako je vazduhoplov znatno ispod ugla prilaženja, svetla dveju pre-čki, smeštenih sa iste strane poletno-sletne staze, treba da se vide spo-jene u jedan crveni signal.

Član 107. Sistemi svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja moraju biti prilago-đeni za upotrebu danju i noću. Svetiljke pojedinih prečki sistema treba da budu montirane što je moguće bliže terenu, tako da ih pilot iz vazduhoplova u prilazu vidi kao horizontalnu liniju. Standardni položaj prečki i svetiljki sistema prikazan na skici br. 25 (nagib poletno-sletne staze 0%, ugao prilaženja 3°). Od navedenih dimenzija može se odstupiti zavisno od: ugla prilaže-nja, nagiba poletno-sletne staze u zoni dodira, nadvišavanja točka iznad praga, vrste vazduhoplova koji koriste poletno-sletnu stazu, nagibnog ugla prilaženja, drugih vizuelnih ili nevizuelnih sredstava, ukrštanja pole-tno-sletne staze i rulnih staza.

Član 108. Odstupanja za postavljanje svetlosnih pokazivača nagiba prilaže-nja, a u zavisnosti od okolnosti navedenih u članu 107. stav 4. ovog pra-vilnika, Savezni komitet za saobraćaj i veze može da odobri, i to: 1) povećanje rastojanja D1 za najviše 90 m uzimajući u obzir ugao prilaženja, uzdužni nagib poletno-sletne staze u zoni dodira i teškoće pri postavljanju svetlosnog pokazivača nagiba prilaženja zbog ukrštanja sa drugom poletno-sletnom ili rulnom stazom. Izuzetno, to rastojanje može da se smanji za najviše 30 m vodeći računa o nadvi-šavanju točka vazduhoplova iznad praga; 2) smanjenje rastojanja D2 za najviše 60 m, odnosno povećanje za najviše 90 m, u slučajevima:

7-12/03 — 920 od 1043 — Knjiga I a) ako je razlika između raspoložive dužine poletno-sletne staze i dužine potrebne za sletanje vazduhoplova, koji koriste poletno-sletnu stazu, mala — rastojanje se može smanjiti; b) ako postoji standardni nevizuelni pokazivač nagiba, da bi se izbegla razlika u pokazivanju vizuelnog pokazivača nagiba i nevizuelnog pokazivača nagiba — rastojanje se može povećati; c) ako postoji teškoća pri postavljanju pokazivača zbog preseka sa drugom poletno-sletnom ili rulnom stazom ili da bi se kompenzovao uticaj uzdužnog nagiba poletno-sletne staze u zoni dodira; 3) smanjenje rastojanja D3 za najviše 60 m, odnosno povećanje rastojanja za najviše 90 m, ali samo toliko koliko je neophodno da bi se izbegle teškoće pri postavljanju pokazivača zbog ukrštanja sa drugom poletno-sletnom ili rulnom stazom, ili da bi se kompenzovao uticaj uzdu-žnog nagiba poletno-sletne staze u zoni dodira;

Skica br. 25 — Standardni položaj prečki svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja

7-12/03 — 921 od 1043— Knjiga I

4) da se dužine D1, D2 i D3 podese tako da se kompenzuje me-đusobna razlika visina prečki ili razlika visina prečki u odnosu na po-letno-sletnu stazu.

Član 109. Zračenje svetlosnog snopa svake svetiljke mora biti lepezastog oblika u širokom luku u horizontalnom uglu u smeru prilaza. Prelaz iz crvenog u beli sektor boja u vertikalnoj ravni, mora biti takav da ga posmatrač vidi u vertikalnom uglu od 15 minuta približno. U svetlosnom snopu intenzitet kompletnog crvenog sektora ispod prelaznog sektora ne sme biti manji od 15% intenziteta kompletno belog snopa iznad prelaznog sektora. Snop svetla koji zrače svetiljke mora biti takav da, pri dobroj spolj-noj vidljivosti, efektivna daljina vidljivosti sistema bude najmanje 7,4 km u uglu 1° 30' iznad i ispod sredine prelaznog sektora danju i noću, a po horizontalnom uglu preko 10° danju i 30° noću. Snop svetla koji zrače svetiljke mora se videti od nivoa zemlje do dvostrukog ugla prilaženja i treba da ima što je moguće veći intenzitet iznad 30° po horizontalnom i 5° po vertikalnom uglu.

Član 110. Kontrolu intenziteta svetlosti potrebno je obezbediti da bi se omogućilo prilagođavanje intenziteta najčešće uslovima, a istovremeno sprečilo zaslepljivanje pilota vazduhoplova u toku prilaženja i sletanja. Svetiljke moraju biti izrađene od lako lomljivog materijala i konstrui-sane da se mogu podešavati po visini, tako da niža granica belog dela snopa svetlosti može biti fiksirana na svakom visinskom uglu između 1° 30' i 4° 30' iznad horizontale.

Član 111. Konstrukcija svetiljki mora biti tako izvedena da ostaci konden-zacije, prašina i sl. na optičkim površinama, što je moguće manje utiču na emitovanje svetlosti i da ne utiču na kontrast između crvene i bele svetlosti i visinu prelaznog sektora. Konstrukcijom svetiljke treba svesti na minimum mogućnosti da se otvori svetiljke blokiraju u potpunosti ili delimično snegom ili ledom.

7-12/03 — 922 od 1043 — Knjiga I

Član 112. Kad je poletno-sletna staza koja ima svetlosni sistem VASIS opre-mljena ILS uređajem, položaj i visina svetiljki moraju biti takvi da se svetlosni ugao prilaženja poklapa, što je moguće više, sa putanjom poniranja po uređaju ILS. Podešavanje visinskog ugla svetlosnih snopova na prvim prečkama mora biti takvo da pilot vazduhoplova u prilazu, primajući najniži signal koji pokazuje da je na uglu prilaza, može nadvisiti sve objekte u pri-laznoj zoni na bezbednoj visini.

Član 113.

Oblik i dimenzije površine, unutar koje ne sme biti nikakvih pre-preka, prikazani su na skici br. 26.

Iznad površine čiji je nagib za 1° niži od gornje granice kompletnog crvenog sektora daju prve prečke, a koja polazi od transverzalne linije na 90 m ispred prvih prečki i na njihovom nivou, ne sme postojati ni-kakva prepreka.

Ako postoji neka prepreka ispod površine, širinu snopa svetiljki treba smanjiti da bi se obezbedio uslov iz stava 2. ovog člana.

Član 114.

Određivanje visinskog ugla svetlosnog snopa kod prvih i drugih prečki, mora biti tako da ugao D bude oko 15 minuta veći od ugla A i ne sme da bude manji od ugla A, kako je to prikazano na skici br. 24.

Svetlosni snopovi drugih prečki moraju imati podjednako visinske uslove, što važi za sve svetlosne snopove prvih prečki.

5. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja sa tri prečke

Član 115. Sistem svetlosnih pokazivača nagiba prilaženja sa tri prečke 3 BAR VASIS se sastoji od VASIS-a i još jednog para prečki (treće prečke), koje su simetrično postavljene u odnosu na osu poletno-sletne staze i koje imaju najmanje dve svetiljke u svakoj dodatnoj prečki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod D.

7-12/03 — 923 od 1043— Knjiga I

Sistem 3 BAR AVASIS se sastoji od AVASIS-a sa dve svetiljke u svakoj prečki i jednog para dodatnih prečki (treće prečke) sa najmanje dve svetiljke u jednoj prečki, kako je to prikazano na skici br. 23 pod E.

Skica br. 26 — Površina bez prepreka za svetlosni pokazivač nagiba prilaženja

Član 116. Svaka svetiljka mora da emituje snop svetla bele boje u gornjem delu i crvene boje u donjem delu. Svetiljke moraju biti tako raspoređene da omoguće pilotu izbor ugla prilaženja koji formiraju prve i druge prečke ili druge i treće prečke. Ako vazduhoplov sledi ugao prilaženja koji formiraju prve i druge prečke, pilot treba da vidi: 1) prva i druga svetla kao bela i treća kao crvena, ako se vazdu-hoplov nalazi iznad ugla prilaženja, ili sva svetla kao bela ako je vazduhoplov znatno iznad ugla prilaženja; 2) prva svetla kao bela a druga i treća kao crvena, ako je vazduhoplov na uglu prilaženja; 3) prva, druga i treća svetla kao crvena, ako je vazduhoplov ispod ugla prilaženja. Ako vazduhoplov sledi ugao prilaženja koji formiraju druge i treće prečke, pilot treba da vidi:

7-12/03 — 924 od 1043 — Knjiga I 1) prva, druga i treća svetla kao bela ako je vazduhoplov iznad ugla prilaženja; 2) prva i druga svetla kao bela a treća kao crvena, ako je vazdu-hoplov na uglu prilaženja; 3) prva svetla kao crvena, ako je vazduhoplov ispod ugla prilaže-nja, ili sva svetla kao crvena ako je znatno ispod ugla prilaženja. Ako je vazduhoplov znatno ispod ugla prilaženja, svetla koja daju prečke sa iste strane poletno-sletne staze spojiće se u jedan crveni signal.

Član 117. Standardni položaj prečki i svetiljki sistema prikazan je na skici br. 25, a odstupanja od navedenih dimenzija mogu se vršiti u skladu sa članom 107. stav 4. i članom 108. ovog pravilnika. Karakteristike svetiljki koje se koriste za sistem 3 BAR VASIS i 3 BAR AVASIS moraju biti iste kao i karakteristike svetiljki koje se koriste za sistem VASIS, a shodno odredbama čl. 104. do 111. ovog pravilnika. Pri izvođenju električne mreže za napajanje svetiljki potrebno je obezbediti da kvar dela električne mreže ne izazove pogrešno pokazi-vanje ugla prilaženja.

Član 118. Ako poletno-sletna staza opremljena sistemom 3 BAR VASIS ili 3 BAR AVASIS ima uređaj ILS, visine svetiljki u prvim i drugim prečkama moraju biti tako podešene da se pokazivanje ugla prilaženja poklapa sa putanjom poniranja po uređaju ILS. Sistem 3 BAR VASIS ili 3 BAR AVASIS postavlja se tako da pilot vazduhoplova koji sledi putanju poniranja po uređaju ILS, u početku vidi signale svetlosnog sistema koji pokazuje da je vazduhoplov nešto viši ili niži u odnosu na svetlosni nagibni ugao. To pokazivanje se u toku prila-ženja menja u pravilne signale, s tim da tačka promene zavisi od polo-žaja i visine svetiljki i rastojanja između pilotovih očiju i davača putanje prilaženja uređaja ILS.

Član 119. Određivanje visinskog ugla svetiljke kod prvih prečki sistema vrši se tako da vazduhoplov u prilaženju na najnižem signalu ugla prilaženja nadvisi sve objekte u prilaznoj zoni na bezbednoj visini.

7-12/03 — 925 od 1043— Knjiga I

Oblik, dimenzije i nagib ravni nadvisivanja prepreka moraju odgova-rati uslovima određenim u članu 113. ovog pravilnika.

Član 120. Visinski ugao svetlosnog snopa u pravim prečkama sistema mora biti najniži mogući ugao koji se određuje prema formuli datoj na skici br. 24. Visinski ugao svetlosnih snopova kod trećih prečki mora biti 3°.

Visinski ugao svetlosnih snopova drugih prečki sistema mora izno-siti polovinu od ugla koji formiraju svetlosni snopovi prvih i trećih prečki. Razlika između uglova koje formiraju svetlosni snopovi treće i druge prečke kao i razlika između uglova koje formiraju svetlosni snopovi drugih i prvih prečki, ne sme biti manja od 15 minuta. Razlika između uglova višeg nagiba prilaženja i nižeg nagiba prila-ženja ne sme biti manja od ugaone dubine prelaznog sektora druge prečke. Svetiljke koje imaju prelazne sektore manje od ugaone razlike između dva nagiba prilaženja postavljaju se za srednje prečke.

Član 121. Visinski ugao svetlosnih snopova prečki može biti i veći od 3°, za-visno od prepreka, konfiguracije terena i sl. Visinsko podešavanje treće prečke iznad 3° može se izbeći ukla-njanjem prepreka ili postavljanjem prečki i na veće rastojanje od praga poletno-sletne staze. Svetlosni snopovi kod trećih prečki moraju imati podjednako po-dešene visinske uglove, što važi i za svetlosne snopove drugih i prvih prečki sistema.

6. Obeležavanje poletno-sletnih staza

Član 122. Svetlosno obeležavanje poletno-sletnih staza sa kolovoznim zasto-rom obuhvata: 1) ivična svetla poletno-sletne staze; 2) svetla i bočne prečke praga poletno-sletne staze;

7-12/03 — 926 od 1043 — Knjiga I 3) svetla kraj poletno-sletne staze; 4) svetla ose poletno-sletne staze; 5) svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi; 6) svetla produžetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazdu-hoplova.

1) Ivična svetla poletno-sletne staze

Član 123. Ivična svetla poletno-sletne staze moraju se postaviti na svim sta-zama koje se upotrebljavaju noću, ili danju u uslovima loše vidljivosti. Ivična svetla poletno-sletne staze postavljaju se duž ivice staze ili na rastojanju ne većem od 3 m od ivice van površine te staze, u dva paralelna niza na podjednakom odstojanju od ose poletno-sletne staze. Ako je širina površine koja se može koristiti kao poletno-sletna staza veća od 45 m rastojanje između niza ivičnih svetiljki odrediće se prema vrsti prilaženja vazduhoplova, karakteristikama rasipanja svetlosti ivičnih svetiljki, kao i prema drugim vizuelnim sredstvima.

Član 124. Svetiljke ivičnog svetla treba da budu ravnomerno raspoređene na rastojanju od 60 m ili manjem rastojanju za instrumentalne, odnosno 100 m ili manjem rastojanju za neinstrumentalne poletno-sletne staze. Svetiljke na suprotnim ivicama poletno-sletne staze treba da se nalaze na pravoj liniji koja je upravna na osu te staze. Na spojevima drugih staza sa poletno-sletnom stazom svetiljke mogu biti postavljene na manjem rastojanju od rastojanja iz stava 1. ovog člana. Svetiljke mogu biti i izostavljene ako se obeležavanje poletno-sletne staze vrši na drugi način koji pilotu omogućava pravilno i bezbedno upravljanje vazduhoplovom.

Član 125. Ivična svetla poletno-sletne staze moraju biti učvršćena za podlogu i treba da su bele boje, osim u slučajevima: 1) kod izmeštenog praga svetla između početka poletno-sletne staze i izmeštenog praga, u smeru prilaženja, moraju biti crvene boje, i

7-12/03 — 927 od 1043— Knjiga I

2) u dužini 600 m od kraja poletno-sletne staze, ili do polovine staze ako je ta polovina manja od 600 m, u smeru prema vazduhoplovu u sletanju, odnosno poletanju, svetla moraju biti žute boje.

Član 126. Ivična svetla poletno-sletne staze moraju biti vidljiva pod svim hori-zontalnim uglovima tako da je pilot u mogućnosti da upravlja vazduho-plovom u poletanju i sletanju. Ako ivična svetla treba da omoguće kru-žno vođenje vazduhoplova tada moraju biti vidljiva u svim horizontalnim uglovima. Ivična svetla poletno-sletne staze moraju biti vidljiva i u vertikalnoj ravni do ugla od 15° i to iz svih horizontalnih uglova navedenih u stavu 1. ovog člana.

Intenzitet ivičnih svetla poletno-sletne staze mora da bude najmanje 50 cd (kandela), osim na aerodromima, kod kojih druga svetla i svetla u okolini nisu jako izražena, na kojima intenzitet ne sme biti manji od 25 cd.

Ivična svetla poletno-sletne staze za precizno prilaženje moraju u svemu da odgovaraju uslovima navedenim u tabeli br. 1.

Tabela br. 1 KARAKTERISTIKE SVETLOSNIH OZNAKA ZA POLETNO SLETNE STAZE ZA

PRECIZNO PRILAŽENJE a*

Svetlosna oznaka

Boja

Minimalna širina snopa svetlosti (stepeni) PSS za precizno prilaženje c*, i*

Minimalni prosečni intenzitet

Cdx103

Odnos prosečnog intenziteta

I kategorija II kategorija III kategorija b*

horizon-talna

verti-kalna

Horizon-talna

verti-kalna

horizon-talna

verti-kalna

g* g* g* g* g* g* e* j* f*

Centralna linija i prečke prilaznog svetla

bela _+10 2-11 _+7 3-12 _+3 3-13 20 1,5-2

Bočni niz prilaznog svetla crvena - - -5-9 3-12 -1-5 3-13 5 0,5-1

Svetla praga zelena -2-7,5 2-7 -2-9 2-7 0-8,5 2-11 10k* 1-1,5

7-12/03 — 928 od 1043 — Knjiga I

Bočne prečke praga zelena -5-9 2-6 -5-9 3-8 -1-5 3-13 10k* 1-1,5

Zona dodira bela - - -1-6 2-7 0-9 2-9 5 0,5-1

Osa PSS 30 m d* bela/crvena _+5 0,2-7 _+5 0,3-7 - - 5k* 0,5-1

Osa PSS 15 m d* Bela/crvena _+5 0,2-7 _+5 0,3-7 _+4,5 0,4-9 2,5h*,i*

5i*

0,25-0,50

(0,5-1)i*

Osa PSS 7,5 m d* bela/crvena _+5 0,2-7 _+5 0,3-7 _+4,5 0,4-9 1,25h* 0,125-0,25

Ivično svetlo 45 m d* bela -2-7,5 0,2-7 -2-9 0,2-7 0-8,5 0,4-7 10 1

Ivična svetla 60 m d* bela -2-9 0,2-7 -2-11 0,2-7 0-11 0,4-7 10 1

Svetla kraja PSS crvena _+4,5 0,2-1 _+6 0,3-2 _+4,5 0,4-4,5 2,5 0,25-0,50

2) Svetla i bočne prečke praga poletno-sletne staze

Član 127. Svetla praga poletno-sletne staze moraju se postaviti na stazama koje su obeležene ivičnim svetlima, osim ako se radi o stazama kod kojih je izmešten prag a postavljene su bočne prečke svetla praga. Svetla praga se postavljaju u pravoj liniji upravnoj na osu poletno-sletne staze. Ako se prag poletno-sletne staze nalazi na kraju te staze, svetla praga se postavljaju što je moguće bliže kraju, ali ne više od 3 m od kraja poletno-sletne staze. Ako je prag poletno-sletne staze izmešten tada se svetla praga ili bočne prečke praga postavljaju na mestu izmeštenog praga.

Član 128. Svetla praga poletno-sletne staze sastoje se: 1) od najmanje 6 svetiljki na poletno-sletnim stazama za instru-mentalno prilaženje i prilaženje pri vidljivosti; 2) od najmanje onoliko svetiljki na poletno-sletnim stazama za precizno prilaženje kategorije I, koliko je potrebno da se one ravno-merno rasporede između redova izvučenog svetla na rastojanju od 3 m;

7-12/03 — 929 od 1043— Knjiga I

3) od onoliko svetiljki na poletno-sletnim stazama za precizno pri-laženje kategorije II i III, koliko je potrebno da se one ravnomerno ra-sporede između redova ivičnog svetla na rastojanju od 3 m ili manjem rastojanju. Svetla iz tač. 1. i 2. stava 1. ovog člana treba da budu ravnomerno raspoređena između redova ivičnog svetla ili simetrično grupisana u odnosu na osu poletno-sletne staze u dve grupe, sa svetiljkama ravno-merno raspoređenim u svakoj grupi. Razmak između grupa treba da je jednak unutrašnjem razmaku oznaka zone dodira ili svetla zone dodira poletno-sletne staze, kako je to prikazano na skici br. 27.

Član 129. Bočne prečke praga moraju se postaviti na poletno-sletnim staza-ma za precizno prilaženje i za instrumentalno prilaženje ako je prag iz-mešten a nisu postavljena druga svetla praga. Bočne prečke praga mogu se postaviti na poletno-sletnim stazama za precizno prilaženje, ako je potrebno dodatno obeležavanje položaja praga.

Član 130. Bočne prečke praga moraju se postaviti simetrično u odnosu na osu poletno-sletne staze sa strane i pod pravim uglom u odnosu na liniju ivičnih svetala poletno-sletne staze i sastoje se od dve grupe sve-tiljki. Svaka prečka se formira od najmanje 5 svetiljki raspoređenih na dužini od 10 do 15 m. Unutrašnja svetiljka u bočnoj prečki praga mora da bude u liniji sa svetiljkama ivičnog svetla poletno-sletne staze.

Član 131. Svetiljke praga poletno-sletne staze i bočne prečke tog praga mo-raju biti učvršćene za podlogu i moraju emitovati svetlost zelene boje. Snop svetlosti treba da bude usmeren u smeru prilaženja vazduho-plova.

7-12/03 — 930 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 27 — Raspored svetiljki praga i kraja PSS

7-12/03 — 931 od 1043— Knjiga I

3) Svetla kraja poletno-sletne staze

Član 132. Svetla kraja poletno-sletne staze moraju se postaviti na stazama na kojima su postavljena i ivična svetla poletno-sletne staze. Ako se prag i kraj poletno-sletne staze poklapaju, svetiljke praga se mogu koristiti kao svetiljke kraja poletno-sletne staze, ako su ispunjeni uslovi iz čl. 131. i 135. ovog pravilnika.

Član 133. Svetla kraja poletno-sletne staze moraju se postaviti u pravoj liniji koja je upravna na osu poletno-sletne staze. Ova svetla treba postaviti što je moguće bliže kraju staze ali ne više od 3 m od kraja poletno-sletne staze.

Član 134. Svetla kraja poletno-sletne staze sastoje se od najmanje 6 svetiljki koje moraju biti ravnomerno raspoređene između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze ili simetrično raspoređene u odnosu na osu pole-tno-sletne staze. Svetiljke iz stava 1. ovog člana postavljaju se u dve grupe, sa ra-vnomernim rastojanjem između svetiljki i međuprostorom između dve grupe koji nije veći od polovine rastojanja između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze. Kod obeležavanja poletno-sletne staze za precizno prilaženje kate-gorije III, rastojanje između svetiljki ne sme biti veće od 6 m, osim rastojanja između prve dve unutrašnje svetiljke ako postoji međuprostor između dve grupe svetiljki, kako je to prikazano na skici br. 27.

Član 135. Svetiljke kraja poletno-sletne staze moraju biti učvršćene za po-dlogu i moraju emitovati svetlost crvene boje. Snop svetlosti mora biti usmeren ka poletno-sletnoj stazi.

4) Svetla ose poletno-sletne staze

Član 136. Svetla ose poletno-sletne staze moraju se postaviti na poletno-sletnim stazama za precizno prilaženje kategorije II i III.

7-12/03 — 932 od 1043 — Knjiga I Svetla ose poletno-sletne staze mogu se postaviti na stazama za precizno prilaženje kategorije I, ako tu stazu koriste vazduhoplovi sa ve-likim brzinama sletanja ili ako je razmak između nizova ivičnih svetala poletno-sletne staze veći od 50 m. Svetla ose poletno-sletne staze moraju se postaviti na stazama za poletanje, ako je propisana minimalna horizontalna vidljivost za pole-tanje manja od 400 m. Svetla ose poletno-sletne staze mogu se postaviti i na stazama za poletanje, ako je propisana minimalna horizontalna vidljivost za poleta-nje iznad 400 m kad stazu koriste vazduhoplovi većih brzina u pole-tanju, a rastojanje između nizova ivičnih svetala staze je veće od 50 m.

Član 137. Svetiljke svetla ose poletno-sletne staze postavljaju se duž ose od praga prema kraju staze, na podjednakom rastojanju i to:

1) kod poletno-sletnih staza za precizno prilaženje kategorije III na 7,5 ili 15 m;

2) kod poletno-sletnih staza za precizno prilaženje kategorije II ili niže kategorije ako je potrebno da se postave svetla ose poletno-sletne staze na 7,5, 15 ili 30 m.

Način postavljanja svetla ose poletno-sletne staze prikazan je na skici br. 28.

Član 138. Svetlosno obeležavanje ose poletno-sletne staze od početka do izmeštenog praga vrši se prilaznim svetlima ako su svetla ose produže-na do izmeštenog praga i ako njihove svetlosne karakteristike omogu-ćuju vođenje vazduhoplova koji poleće, ili svetlećim telima ili grupama svetiljki od najmanje 3 m dužine, ravnomerno raspoređenim na uzdu-žnom rastojanju od 30 m, kako je to prikazano na skici br. 28.

Član 139. Svetiljke svetla ose od praga do 900 m pre kraja poletno-sletne staze u smeru poletanja emituju svetlost bele boje.

Od 900 m do 300 m pre kraja poletno-sletne staze svetiljke su nai-zmenično crvene i bele boje.

7-12/03 — 933 od 1043— Knjiga I

Od 300 m do kraja poletno-sletne staze svetiljke emituju svetlost cr-vene boje. Ako su svetiljke svetla ose poletno-sletne staze postavljene na ra-stojanju od 7,5 m, tada se na rastojanju od 900 m do 300 m pre kraja poletno-sletne staze postavljaju naizmenični parovi svetiljki koje emituju svetlost crvene i bele boje.

Ako je poletno-sletna staza kraća od 1.800 m, postavljaju se na-izmenične bele i crvene svetiljke od polovine dužine poletno-sletne sta-ze raspoložive za sletanje do 300 m pre kraja poletno-sletne staze.

Član 140. Svetiljke svetla ose poletno-sletne staze moraju biti učvršćene za podlogu. Električna mreža za napajanje svetiljki treba da bude postavljena tako da kvar dela sistema svetala ose poletno-sletne staze ne dovede do davanja pogrešnih obaveštenja o dužini poletno-sletne staze.

5) Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi

Član 141. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi moraju se postaviti u zonu dodira na poletno-sletnim stazama za precizno prilaženje kate-gorije II i III. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi prostiru se pravolinijski od praga do 900 m. Na poletno-sletnim stazama kraćim od 1.800 m ova svetla ne smeju da pređu polovinu dužine poletno-sletne staze.

Član 142. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi formiraju se od svetlećih tela ili grupa svetiljki u paru, simetrično raspoređenih u odnosu na osu poletno-sletne staze. Bočno rastojanje svetlećih tela ili grupa svetiljki u paru mora da bude isto kao i rastojanje oznaka za obeležavanje zona dodira. Uzdužno rastojanje svetlećih tela ili grupa svetiljki je 30 ili 60 m. U uslovima slabe vidljivosti uzdužno rastojanje svetlećih tela ili grupa svetiljki mora biti 30 m.

7-12/03 — 934 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 28 — Svetlosno obeležavanje prilaza i PSS za slučaj izmeštenih pragova

7-12/03 — 935 od 1043— Knjiga I

Skica br. 28 — Svetlosno obeležavanje prilaza i PSS za slučaj izmeštenih pragova

7-12/03 — 936 od 1043 — Knjiga I

Član 143. Svetleće telo ili grupa svetiljki ne smeju biti kraći od 3 m, ni duži od 4,5 m. Ako se svetleće telo sastoji od pojedinačnih svetiljki koje se smatraju tačkastim izvorima svetlosti, međusobno rastojanje tih svetiljki je 1,5 m. Isto rastojanje mora biti između pojedinačnih svetiljki u grupi. Svetla zone dodira na poletno-sletnoj stazi moraju biti učvršćena za podlogu i moraju emitovati usmerena svetla bele boje.

6) Svetla produžetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova

Član 144. Svetla produžetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduho-plova moraju se postaviti ako se produžetak za zaustavljanje koristi noću. Svetiljke svetla produžetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduhoplova moraju biti učvršćene za tvrdu podlogu i moraju da emi-tuju svetlost crvene boje u smeru poletno-sletne staze.

Član 145. Svetla produžetka poletno-sletne staze za zaustavljanje vazduho-plova postavljaju se celom dužinom tog produžetka staze, u dva para-lelna niza na podjednakom rastojanju od produžene ose poletno-sletne staze, u produžetku ivičnih svetala te staze. Svetla produžetka za zaustavljanje vazduhoplova postavljaju se i na kraju tog produžetka pod pravim uglom u odnosu na produženu osu poletno-sletne staze, tako da budu što bliže kraju, ali ne više od 3 m iza kraja.

7) Svetlosno obeležavanje poletno-sletnih staza bez kolovoznog zastora

Član 146. Svetlosno obeležavanje poletno-sletnih staza bez kolovoznog za-stora vrši se postavljanjem ivičnih svetala ako se aerodrom koristi noću.

7-12/03 — 937 od 1043— Knjiga I

Ivična svetla poletno-sletne staze postavljaju se duž ivice površine predviđene za sletanje vazduhoplova na međusobnom rastojanju od 100 m.

Član 147. Svetiljke ivičnog svetla poletno-sletne staze moraju biti učvršćene za podlogu i emitovati belu svetlost u svim uglovima horizontalne ravni i do 30° u odnosu na horizontalnu ravan. Intenzitet svetlosti ne sme da bude ispod 10 cd.

Član 148. Ako se aerodrom koristi noću mora se obezbediti osvetljavanje najmanje jednog pokazivača pravca vetra. Ako je potrebno da se pokazivač smera sletanja (znak "T") koristi noću treba ga osvetliti ili oivičiti belim svetlima.

7. Obeležavanje rulnih staza

Član 149. Svetlosno obeležavanje rulnih staza obuhvata: 1) ivična svetla rulne staze; 2) svetla ose rulne staze; 3) svetla osa izlaznih i brzo izlaznih rulnih staza. Svetlosno obeležavanje rulnih staza prikazano je na skici br. 29.

1) Ivična svetla rulne staze

Član 150. Ivična svetla rulne staze moraju se postaviti na okretnicama, pla-tformama i stajankama (površine za boravak vazduhoplova) koje se koriste noću, kao i na rulnim stazama na kojima nisu postavljena svetla ose rulne staze, ako se koriste noću. Ivična svetla postavljaju se što je moguće bliže ivici rulne staze, platforme, okretnice i stajanke ali ne više od 3 m od ivice izvan odnosne površine.

7-12/03 — 938 od 1043 — Knjiga I

Skica br. 29 — Svetlosno obeležavanje rulne staze

7-12/03 — 939 od 1043— Knjiga I

Član 151.

Svetiljke ivičnog svetla rulne staze na pravim delovima postavljaju se na ravnomernom međusobnom rastojanju ne većem od 60 m, a u krivinama na manjem od 60 m i to tako da se jasno uočavaju krivine.

Svetiljke ivičnog svetla rulne staze moraju da emituju svetlost plave boje i moraju biti učvršćene za podlogu.

Ivična svetla rulne staze treba da budu vidljiva pod uglom od naj-manje 30° u odnosu na horizontalnu ravan.

Ivična svetla rulne staze u horizontalnoj ravni treba da budu vidljiva pod uglovima potrebnim za vođenje vazduhoplova u oba smera da pri tome pilot vazduhoplova jasno uoči ova svetla.

2) Svetla ose rulne staze

Član 152.

Svetla ose rulne staze postavljaju se od ose poletno-sletne staze do tačke na platformi gde vazduhoplov počinje završno ulaženje na mesto parkiranja, na onim rulnim stazama i platformama koje se koriste pri uslovima horizontalne vidljivosti do 300 m.

U slučaju potrebe (brzo izlazne rulne staze, uske rulne staze ili rul-ne staze pokrivene snegom) ivice rulne staze mogu se obeležiti i ivičnim svetlima ili oznakama.

Član 153.

Za rulne staze koje se koriste kada je horizontalna vidljivost manja od 400 m, karakteristike svetiljki treba da odgovaraju karakteristikama iz tabele br. 2.

7-12/03 — 940 od 1043 — Knjiga I

Tabela br. 2 SVETLOSNE KARAKTERISTIKE SVETILJKI RULNIH STAZA KOJE

OPSLUŽUJU POLETNO SLETNE STAZE ZA PRECIZNO PRILAŽENJE KATEGORIJE III

Svetlosna

oznaka rulne staze

Boja

Minimalna širina snopa (stepeni) c*, f*, g*

Mini.pro- sečni inten.

glavnog sno- pa a* (cd

zelene sv.) Glavni snop 10%/20%b* 5%/20%b* 1%/2%b* Hor. Vert. Hor. Vert. Hor. Vert. Hor. Vert.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Prav deo rulne staze*

zelena _+3,5 1-8 _+4,5 0-13 _+5,5 0-15 _+8 0-20 200

Prav deo rulne staze*

zelena _+10 1-8 _+16 0-13 _+19 0-15 _+ 0-20 200

Krivina rulne Staze

zelena -3,5 do +35

1 do 10

-4,5 do +36

0 do 13

-5,5 do + 37

0 do 15

-8 do 39,5

0 do 20

100

OBJAŠNJENJE TABELE a*) Unutar širine snopa svetla u kol. 3 i 4 intenzitet nove svetiljke, koja

radi na maksimalnoj voltaži, ne sme biti manji od polovine prose-čnog intenziteta, a ne sme ni preći prosečan intenzitet za više od 50%.

b*) Podaci se odnose na 10%, 5%, i 1% intenziteta iz kolone 11, pre-dviđenog za prav deo i na 20%, 10% i 2% predviđenog za krivine rulne staze.

c*) Tolerancije za uglove podešavanja svetiljki nisu uključene u širine svetlosnih snopova.

d*) Širine snopova su povoljne i dozvoljavaju skretanje pilotske kabine vazduhoplova sa ose za približno 3 m.

e*) Širine snopova dozvoljavaju skretanje pilotske kabine vazduhoplova od ose do rastojanja od oko 12 m i predviđene su da se koriste pre i posle krivina rulnih staza.

7-12/03 — 941 od 1043— Knjiga I

f*) Vertikalni uglovi se mere od uzdužnog nagiba površine rulne staze. g*) Horizontalni uglovi se mere u odnosu na osu rulne staze, osim na

krivinama gde se mere u odnosu na tangentu krive. Karakteristike svetiljki ostalih rulnih staza treba da odgovaraju kara-kteristikama iz tabele br. 3.

Tabela br. 3

SVETLOSNE KARAKTERISTIKE SVETILJKI RULNIH STAZA (OSIM KATEGORIJE III)

Svetlosna oznaka

Boja

Minimalna širina snopa (stepeni) c*, f*, g*

Mini.pro- sečni inten. glavnog sno- pa a*, d*(cd zelenog sve-tla)

Glavni snop 10%b* 5%b*

Hor. Vert.

h*

Hor. Vert.

h*

Hor. Vert.

h*

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Prav deo rulne

Stazee*

zelena _+10 1 do 4 _+16 0,5

do 10

_+19 0 do 14 20 ili 50

Krivine rulne

Staze

zelena -3,5

do +35

1 do 4 -4,5

do +36

0,5

do 10

-5,5

do +37

0 do 14

20 ili 50

Član 154. Svetlosne karakteristike svetiljki rulnih staza koje povezuju pristani-šnu platformu sa poletno-sletnom stazom za precizno prilaženje kate-gorije III date su u tabeli br. 2.

Član 155. Svetlosne karakteristike svetiljki rulnih staza koje povezuju pristani-šne platforme i poletno-sletne staze predviđene za sve kategorije pri-

7-12/03 — 942 od 1043 — Knjiga I laženja vazduhoplova, osim za precizno prilaženje kategorije III, date su u tabeli broj 3. OBJAŠNJENJE TABELE: a*) Unutar širine snopova svetala u kol. 3 i 4 intenzitet nove svetiljke,

koja radi na maksimalnoj voltaži, ne sme biti manja od polovine prosečnog intenziteta a ne sme ni preći prosečan intenzitet za više od 50%.

b*) Podaci se odnose na 10% i 5% intenziteta određenog u koloni 9. c*) Tolerancije za uglove podešavanja svetiljki nisu uključene u širine

snopova. d*) Na lokacijama gde je pozadina jako osvetljena i gde je utvrđeno da

se javlja gubitak svetlosti usled prašine, snega i lokalnih zagađenja, potreban je intenzitet svetlosti od 50 cd a na ostalim lokacijama intenzitet od 20 cd.

e*) Širine snopova dozvoljavaju skretanje vazduhoplova tako da se pilotska kabina nalazi udaljena za približno 12 m, što se može javiti na kraju krivine.

f*) Vertikalni uglovi se mere od uzdužnog nagiba površine rulne staze. g*) Horizontalni uglovi se mere u odnosu na osu rulne staze, osim na

krivinama gde se mere u odnosu na tangentu krive. h*) Ako se koriste svetla koja su vidljiva sa svih strana, ona moraju biti

usklađena sa vertikalnim uglovima u kol. 4, 6 i 8.

Član 156. Svetla ose rulne staze na pravim delovima postavljaju se na rasto-janju do 30 m, osim: 1) ako je usled povoljnih meteoroloških uslova omogućeno bezbe-dno kretanje vazduhoplova prema svetlima ose postavljenim na većem rastojanju od 30 m, s tim da to rastojanje ne bude veće od 60 m; 2) ako se radi o kraćim delovima rulne staze usmerenim u istom pravcu, kad rastojanje između svetala ose treba da bude manje od 30 m; 3) ako se radi o rulnim stazama koje se upotrebljavaju u uslovima horizontalne vidljivosti manjoj od 400 m, kad rastojanje između svetiljki svetala ose ne sme da bude veće od 15 m.

7-12/03 — 943 od 1043— Knjiga I

Član 157. Linija svetala ose rulne staze u krivini nastavlja se iz pravog dela, na konstantnom rastojanju od spoljne ivice krivine. Na rulnim stazama koje se upotrebljavaju u uslovima horizontalne vidljivosti manjoj od 400 m, rastojanje svetiljki ose rulne staze u krivini ne sme da bude veće od 15 m. Ako se radi o krivinama sa polupre-čnikom manjim od 400 m, rastojanje svetiljki ose rulne staze ne sme da bude veće od 7,5 m. Rastojanje iz stava 2. ovog člana treba obezbediti od 60 m pre po-četka krivine do 60 m posle završetka krivine.

Član 158. Svetiljke svetla ose rulne staze, koja se koriste kada je horizontalna vidljivost preko 400 m, u krivini moraju biti na međusobnom rastojanju ako je poluprečnik krivine do 400 m — 7,5 m; ako je poluprečnik krivine do 899 m — 15 m; ako je poluprečnik krivine od 900 m i više — 30 m.

Član 159. Svetiljke svetla ose rulne staze emituju svetlost zelene boje i učvr-šćena su za podlogu, sa karakteristikom rasipanja svetlosti koja obe-zbeđuje da su svetla vidljiva samo iz vazduhoplova koji se nalazi na stazi ili u blizini rulne staze.

Član 160. Svetla ose na brzo izlaznim rulnim stazama predviđenim za brzi izlazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze, postavljaju se 60 m pre početka krivine do određene tačke posle krivine, do koje vazduhoplov može da smanji brzinu do normalne brzine voženja. Deo svetla ose na poletno-sletnoj stazi pre početka krivine mora biti postavljen u osi poletno-sletne staze ako ne postoje svetla ose te staze, odnosno na 75 cm (± 15 cm) od ose ako postoje svetla ose poletno-sletne staze.

Član 161. Svetiljke svetla ose iz člana 160. ovog pravilnika postavljaju se na ravnomernom međusobnom rastojanju do 15 m, odnosno do 30 m ako ne postoje svetla ose poletno-sletne staze.

7-12/03 — 944 od 1043 — Knjiga I Svetiljke svetla ose na brzo izlaznim rulnim stazama su zelene boje i učvršćene za podlogu. Svetiljke svetla ose na brzo izlaznim rulnim stazama ka poletno-sletnoj stazi, treba da budu vidljive samo u smeru korišćenja, ili se mora omogućiti njihovo isključivanje kad se ne koriste.

Član 162. Svetla ose na ostalim izlaznim rulnim stazama postavljaju se na početku krivine i prate krivinu od tačke na kojoj oznaka krivine izlazi sa poletno-sletne staze, s tim da se prva svetiljka u nizu nalazi na osi pole-tno-sletne staze. Svetiljke svetla ose na ostalim izlaznim rulnim stazama emituju sve-tlost zelene boje i učvršćene su za podlogu na ravnomernom međuso-bnom rastojanju od 7,5 m. Svetiljke svetla ose izlazne rulne staze koje se nalaze na poletno-sletnoj stazi, moraju da budu vidljive samo u smeru korišćenja, ili se mora omogućiti njihovo isključivanje kad se ne koriste.

8. Osvetljavanje pristanišne platforme

Član 163. Osvetljavanjem pristanišne platforme aerodroma treba da se omo-gući odgovarajuća osvetljenost površina pristaniše platforme gde se vrši prihvat i otprema vazduhoplova, putnika i stvari. Na vazduhoplovnom pristaništu i na aerodromu koji se koristi noću mora se obezbediti osvetljavanje pristanišne platforme.

Član 164. Postavljanje svetiljki za osvetljavanje pristanišne platforme treba da se izvrši tako da se onemogući zaslepljivanje pilota vazduhoplova u letu i na zemlji, kao i zaslepljivanje osoblja na pristanišnoj platformi aerodro-ma. Raspored i usmerenost svetiljki za osvetljavanje pristanišne platfor-me, treba da omogući osvetljavanje mesta parkiranja vazduhoplova iz dva ili više smera radi sprečavanja senki.

7-12/03 — 945 od 1043— Knjiga I

Svetiljke za osvetljavanje pristanišne platforme se učvršćuju za po-dlogu. Ako se svetiljke nalaze na stubovima, stubovi moraju biti posta-vljeni na propisanom rastojanju od ivice platforme da ne bi ometali saobraćaj.

Član 165. Pristanišna platforma aerodroma mora biti noću osvetljena svetiljka-ma koje emituju svetlost pri kojoj se omogućuje razlikovanje boja. Prosečna horizontalna osvetljenost mesta parkiranja vazduhoplova ne sme biti manja od 20 lux-a, sa ujednačenim odnosom (srednji prema minimalnom) od najviše 4 : 1, a prosečna vertikalna osvetljenost ne sme biti manja od 20 lux-a na visini od 2 m iznad pristanišne platforme, u potrebnim smerovima. Horizontalna osvetljenost ostalih površina pristanišne platforme ne sme biti manja od 50% prosečne osvetljenosti mesta parkiranja, sa uje-dnačenim odnosom (prosečan prema minimalnom) od najviše 4 : 1.

Član 166. Vizuelni sistem za čeono parkiranje treba da omogući precizno kre-tanje i zaustavljanje vazduhoplova na mesto za parkiranje.

Član 167. Uređaj za uvođenje vazduhoplova po pravcu i pokazivač (indikator) mesta zaustavljanja vazduhoplova, moraju biti konstruisani tako da in-tenzitet svetlosti odgovara za dnevnu upotrebu ali da ne zbunjuje pilota vazduhoplova noću. Uređaj za uvođenje vazduhoplova po smeru i pokazivač mesta za-ustavljanja vazduhoplova treba da su konstruisani tako da ukažu pilotu vazduhoplova na kvar jednog ili oba dela uređaja ako dođe do kvara tog uređaja.

Član 168. Uređaj za uvođenje vazduhoplova po pravcu, mora biti postavljen tako da pilot na levom sedištu u pilotskoj kabini može jasno da uoči njegove signale. Uređaj iz stava 1. ovog člana, treba da omogući vođenje vazduho-plova (levo/desno) koristeći viđene signale koji ukazuju pilotu mesto va-zduhoplova u odnosu na liniju vodilju.

7-12/03 — 946 od 1043 — Knjiga I Ako se uvođenje vazduhoplova po pravcu vrši promenom boje, ze-lena boja se koristi za pokazivanje da je vazduhoplov na dobrom pra-vcu, a crvena za pokazivanje da je vazduhoplov van tog pravca.

Član 169. Pokazivač mesta zaustavljanja vazduhoplova postavlja se tako da su njegovi signali vidljivi iz pilotske kabine vazduhoplova. Pokazivač po-zicije zaustavljanja vazduhoplova postavlja se zajedno sa uređajem za uvođenje vazduhoplova po pravcu.

Član 170. Pokazivač pozicije zaustavljanja vazduhoplova treba da pokazuje mesto zaustavljanja za svaki vazduhoplov za koji je mesto parkiranja namenjeno, i omogući podatak o približavanju ka mestu zaustavljanja. Ako se označavanje zaustavljanja vazduhoplova vrši promenom boje, zelena boja se koristi za nastavljanje kretanja, a crvena za ozna-čavanje stizanja na mesto zaustavljanja.

9. Ostala svetlosna obeležavanja

Član 171. Ako se neupotrebljiva poletno-sletna ili rulna staza, iz člana 50. ovog pravilnika, ili njihov deo, ukrštaju sa upotrebljivom poletno-sletnom ili rulnom stazom koje se koriste noću, pored oznake neupotrebljivosti moraju se postaviti i svetla neupotrebljivosti na početku neupotrebljive površine. Ako se površine za kretanje vazduhoplova koriste noću ili pri uslo-vima smanjene vidljivosti, površine iz člana 56. ovog pravilnika moraju se obeležiti svetlima neupotrebljivosti.

Član 172. Svetla neupotrebljivosti se sastoje od crvenih svetala sa intenzi-tetom koji osigurava njihovu uočljivost u odnosu na intenzitet okolnih svetala i opšti nivo osvetljenosti okoline, s tim da intenzitet ne sme biti manji od 10 cd crvene svetlosti. Svetiljke oznake neupotrebljivosti moraju biti učvršćene i na me-đusobnom razmaku ne većem od 3 m.

7-12/03 — 947 od 1043— Knjiga I

Član 173. Svetlosni pokazivač za uvođenje u osu poletno-sletne staze vazdu-hoplova koji se nalazi u prilazu, može se postaviti ako postoje prilazna svetla, radi uvođenja vazduhoplova po pravcu pre stizanja vazduho-plova na prilazno svetlo. Svetlosni pokazivač iz stava 1. ovog člana postavlja se što je mo-guće bliže produženoj osi poletno-sletne staze na rastojanju 1.250 do 3.000 m od praga poletno-sletne staze. Svetlosni pokazivač sadrži uzdužne i poprečne elemente vidljive bočno i po pravcu. Svetlosni pokazivač se sastoji od bljeskajućih svetala bele ili žute boje, s tim da intenzitet svetlosti omogućava korišćenje pokazivača da-nju pod uglom od najmanje 90° u horizontalnoj ravni.

Član 174. Svetla za identifikaciju praga poletno-sletne staze mogu se postaviti na instrumentalnoj poletno-sletnoj stazi, ako je potrebno dodatno oba-veštenje o položaju praga poletno-sletne staze ili ako nije moguće postaviti druga prilazna svetlosna sredstva. Svetla za identifikaciju praga postavljaju se simetrično na osu po-letno-sletne staze, na produženoj liniji praga i na 10 m bočno od ivičnih svetala poletno-sletne staze. Svetla za identifikaciju praga sastoje se od bljeskajućih svetala bele boje sa učestanošću bljeskanja od 60 do 120 bljesaka u minuti, s tim da svetla moraju biti vidljiva samo u smeru prilaza.

Član 175. Jedna ili više prečki za zaustavljanje vazduhoplova mogu se posta-viti na preseku rulnih staza ili kod oznaka mesta čekanja. Ovo se može učiniti ako se želi pružiti dopunsko obaveštenje o mestu čekanja ili ako se oznake mesta čekanja zamenjuju svetlima. Prečke za zaustavljanje moraju se postaviti na rulnim stazama koje poslužuju poletno-sletnu stazu za precizno prilaženje kategorije III. Prečka za zaustavljanje postavlja se na mestu gde je postavljena i oznaka mesta čekanja. Prečka se sastoji od crvenih svetiljki koje su vi-dljive samo u smeru prilaza, a prostiru se preko cele širine rulne staze,

7-12/03 — 948 od 1043 — Knjiga I na međusobnom rastojanju od 3 m, s tim da intenzitet i karakteristike rasipanja svetlosti budu iste kao i kod svetiljki ose rulne staze. Električna instalacija za napajanje svetiljki prečki za zaustavljanje treba da omogući uključivanje svetla prečke koje označava zausta-vljanje saobraćaja i isključivanje svetla prečke koje označava nastavlja-nje saobraćaja.

Član 176. Svetlosna oznaka upozorenja u vidu prečke, postavlja se na mestu ukrštanja rulnih staza. Kad je potrebno odrediti specifična ograničenja kod zadržavanja vazduhoplova, prečke upozorenja postavljaju se na mestu koje je udaljeno 30 do 60 m, od bliže ivice rulne staze koja se preseca. Prečke upozorenja sastoje se od najmanje tri svetiljke žute boje, ugrađene u podlogu u smeru prilaženja ukrštanja. Svetiljke moraju biti simetrično postavljene i pod pravim uglom u odnosu na osu rulne staze, a rastojanje između pojedinih svetiljki je 1,5 m.

Član 177. Aerodromski svetlosni far mora se postaviti na svakom aerodromu koji se koristi noću, osim ako se ustanovi da on nije potreban, s obzirom na obim saobraćaja, uočljivost aerodroma u odnosu na okolinu i na druga vizuelna sredstva na aerodromu. Svetlosni far postavlja se na aerodromu ili u blizini aerodroma, tako da bude uočljiv iz vazduhoplova i da ne izaziva zabunu pilota vazduho-plova u prilaženju. Svetlosni far mora da emituje naizmenično obojene i bele bljeskove ili samo bele bljeskove, s tim da frekvencija ukupnih bljeskova bude od 20 do 30 u minutu. Ako se koriste obojeni bljeskovi oni moraju biti zelene boje na aero-dromu, a žute boje na hidrodromu.

Član 178. Identifikacioni far aerodroma postavlja se na aerodromima koji se koriste noću i koji se ne mogu lako uočiti iz vazduha pomoću drugih vi-zuelnih sredstava.

7-12/03 — 949 od 1043— Knjiga I

Identifikacioni far na aerodromu emituje svetlo zelene boje maksi-malnog intenziteta ne manjeg od 2.000 cd zelene svetlosti. Identifikacioni far na hidrodromu emituje svetlo žute boje. Identifikacioni far emituje svetlo u svim horizontalnim uglovima i do 45° iznad horizontale.

Treptaji svetla identifikacionog fara moraju biti emitovani odgovara-jućim znacima Morzeove azbuke, s tim da brzina emitovanja bude izme-đu sedam i osam reči u minutu, sa trajanjem Morzeove tačke od 0,15 do 0,20 sekundi.

Član 179. Svetla uvođenja vazduhoplova postavljaju se kad sistemi svetlo-snog obeležavanja prilaza i poletno-sletne staze ne osiguravaju bez-bedno letenje vazduhoplova.

Svetla iz stava 1. ovog člana moraju biti tako postavljena da se omogući vođenje vazduhoplova danju i noću, u najsloženijim uslovima spoljne vidljivosti i vidljivosti spoljnih svetala.

Član 180. Prilazni farovi aerodroma koriste se kad postojeće vizuelno vođenje vazduhoplova nije dovoljno za sprovođenje kružnog vođenja ili ako je neophodno produžiti vođenje po osi jednostavnog sistema prilaznog svetla. Prilazni farovi se postavljaju u produženoj osi poletno-sletne sta-ze na 600 m i 900 m od praga, ako je to fizički izvodljivo.

Ako postavljanje prilaznih farova nije fizički izvodljivo na način iz stava 1. ovog člana, kružno i linijsko vođenje vazduhoplova postiže se postavljanjem jednog ili više prilaznih farova na kraćim rastojanjima od praga poletno-sletne staze.

Prilazni farovi emituju bele bljeskove u svim horizontalnim uglovi-ma, s tim da moraju biti zaklonjeni u smeru poletno-sletne staze na ni-žim visinskim uglovima, tako da ih pilot vazduhoplova pri poletanju pre-ma farovima vidi samo kada je vazduhoplov u letu.

Frekvencija fara mora biti 60 bljeskova u minutu, a konstrukcija sve-tiljki mora omogućiti vođenje vazduhoplova i danju i noću, u najnepo-voljnijim uslovima vidljivosti spoljnih svetala.

7-12/03 — 950 od 1043 — Knjiga I

10. Svetlosno obeležavanje heliodroma

Član 181. Poletno-sletne staze i prilazne površine aerodroma za helikoptere (heliodrom) predviđene za korišćenje noću i u uslovima smanjene vidlji-vosti, moraju biti obeležene svetlima shodno odredbama ovog pra-vilnika, koje se odnose na svetlosno obeležavanje aerodroma.

Član 182. Duž svih ivica poletno-sletne staze heliodroma moraju biti posta-vljena ivična svetla, na rastojanju ne većem od 1,5 m od ivice van povr-šine te staze.

Ivična svetla poletno-sletne staze četvorougaonog oblika se posta-vljaju sa neparnim brojem svetiljki u svakom redu, s tim da u temenima četvorougla mora biti po jedna svetiljka.

Rastojanje među svetiljkama ne sme biti veće od 6 m, a svetiljke moraju biti raspoređene na jednakom međusobnom rastojanju, u zavi-snosti od dužine ivice koja se obeležava.

Član 183. Ivične svetiljke treba da emituju svetlost žute boje, najmanjeg inten-ziteta 200 cd u svim smerovima.

Član 184. Poletno-sletna staza se može osvetliti i reflektorima radi boljeg uo-čavanja i bolje ocene visine iznad površine na koju se sleće, s tim da osvetljenost te površine bude najmanje 20 luxa.

Položaj reflektora za osvetljavanje poletno-sletne staze mora biti takav da svetlost ne zaslepljuje pilota helikoptera pri sletanju i poletanju i da ne nadvisuje prilazne i odletne površine heliodroma.

Član 185. Na heliodromu se može postaviti sistem prilaznih svetala u zoni pri-lazne i odletne površine. Prilazna svetla postavljaju se na više pravaca.

7-12/03 — 951 od 1043— Knjiga I

Član 186. Sistem prilaznih svetala heliodroma sastoji se od najmanje 6 sve-tiljki istih karakteristika kao i ivična svetla poletno-sletne staze helio-droma. Svetiljke sistema postavljaju se u pravolinijskom nizu na nivou okol-nog terena i na međusobnom rastojanju od 4,5 m. Heliodrom koji se nalazi na izdignutom objektu ili na terenu gde okolne prepreke mogu ugroziti bezbednost letenja u slučaju nepravilnog prilaza, treba da bude opremljen i svetlosnim pokazivačima nagiba prilaženja. Svetlosni pokazivači nagiba prilaženja moraju da ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom za sistem koji se koristi kod ostalih aerodro-ma.

IV MINIMALNI USLOVI ZA SVETLOSNO OBELEŽAVANJE I IZVORI ELEKTRIČNE ENERGIJE

1. Minimalni uslovi za svetlosno obeležavanje

Član 188. Svetiljke sistema svetlosnog obeležavanja, odnosno svetiljke poje-dinih elemenata tog sistema, moraju biti ispravne u toku njihovog kori-šćenja. Ako je broj ispravnih svetiljki ispod propisanog minimuma za ispra-vnost rada sistema iz stava 1. ovog člana, smatraće se da je sistem neispravan.

Član 189. Minimalni uslovi za ispravan rad sistema svetlosnog obeležavanja poletno-sletne staze za precizno prilaženje kategorije II i III jesu: 1) 95% svetiljki mora biti ispravno: — na rastojanju 450 m unutar sistema preciznog prilaznog svetla kategorije II i III,

7-12/03 — 952 od 1043 — Knjiga I — kod svetala ose i svetala praga poletno-sletne staze,

— kod ivičnih svetala poletno-sletne staze;

2) 85% svetiljki sistema prilaznog svetla mora biti ispravno iza 450 m;

3) 90% svetiljki u zoni dodira mora biti ispravno.

Neispravnost dve susedne svetiljke ne sme se dozvoliti bez obzira na procenat ispravnih svetiljki, osim:

— ako su svetiljke postavljene na znatno manjem rastojanju od propisanog, i

— ako se radi o prečki sistema kod kojih se neispravnost dve su-sedne svetiljke može dozvoliti.

Član 190.

Izuzetno od člana 189. stav 2. ovog pravilnika prečka za zausta-vljanje vazduhoplova na rulnoj stazi, koja opslužuje poletno-sletnu stazu za precizno prilaženje kategorije III, ne sme imati više od dve neispravne svetiljke. Te neispravne svetiljke ne smeju biti jedna do druge, bez obzira na njihov međusobni razmak.

Član 191.

Minimalni uslovi za korišćenje sistema svetlosnog obeležavanja preciznog prilaza kategorije I i svetlosnog obeležavanja drugih prilaza su ispunjeni ako najmanje 85% svetala bude ispravno:

— kod odgovarajućeg sistema prilaznog svetla i svetla praga,

— kod ivičnih svetala poletno-sletne staze i svetla kraja poletno-sletne staze.

Neispravnost dve susedne svetiljke ne sme se dozvoliti, osim:

— ako su svetiljke postavljene na znatno manjem rastojanju od propisanog, i

— ako se radi o prečki sistema kod kojih se neispravnost dve susedne svetiljke može dozvoliti.

7-12/03 — 953 od 1043— Knjiga I

2. Izvori električne energije za sistem svetlosnog obeležavanja

Član 192. Napajanje električnom energijom sistema svetlosnog obeležavanja na aerodromu vrši se iz osnovnog i rezervnog izvora električne energije.

Tabela br. 4. USLOVI ZA REZERVNO NAPAJANJE Poletno-sletna staza Svetlosno obeležavanje Najduže

vreme uklju-čivanja

Sredstva koja se napajaju

1 2 3

Za prilaženje pri vidljivosti

Svetlosni pokazivač nagiba prilaže-nja

2 minuta

Ivica poletno-sletne staze 2 minuta

Prag poletno-sletne staze 2 minuta

Kraj poletno-sletne staze 2 minuta

Prepreke 2 minuta

Za instrumentalno prilaženje

Sistem prilaznog svetla 10 sekundi

Svetlosni pokazivač nagiba prilaženja

10 sekundi

Ivica poletno-sletne staze 10 sekundi

Prag poletno-sletne staze 10 sekundi

Kraj poletno-sletne staze 10 sekundi

Prepreke 10 sekundi

Za precizno prilaženje kategorije I

Sistem prilaznog svetla 10 sekundi

Ivica poletno-sletne staze 10 sekundi

7-12/03 — 954 od 1043 — Knjiga I Prag poletno-sletne staze 10 sekundi

Kraj poletno-sletne staze 10 sekundi

Glavna rulna staza 10 sekundi

Prepreke 10 sekundi

Za precizno prilaženje kategorije II i III

Sistem prilaznog svetla 1 sekunda

Ivica poletno-sletne staze 1 sekunda

Prag poletno-sletne staze 1 sekunda

Kraj poletno-sletne staze 1 sekunda

Osa poletno-sletne staze 1 sekunda

Zona dodira poletno-sletne staze 1 sekunda

Glavna rulna staza 10 sekundi

Prepreke 10 sekundi

Član 193. Rezervno električno napajanje mora se obezbediti najmanje za sve-tla prepreka, svetla sistema svetlosnog obeležavanja prilaza, sva svetla poletno-sletne i rulne staze, svetla platforme sa 50% njenog normalnog osvetljenja potrebnog za rad osoblja aerodromskih službi.

Član 194. Za svetlosne oznake za koje je potrebno rezervno električno na-pajanje električni vodovi moraju se tako izvesti da se automatski uklju-čuju u slučaju kvara osnovnog izvora energije. Vreme između kvara osnovnog izvora energije i uspostavljanja kompletnog rada uređaja iz člana 193. ovog pravilnika, mora biti što je moguće kraće i ne sme preći uslove date u tabeli br. 4.

Član 195. Kod poletno-sletne staze za precizno prilaženje, električna mreža osnovnog izvora energije za svetlosno obeležavanje mora biti tako izve-dena da kvar jednog kola ne onemogući vizuelno vođenje ili ne izazove pogrešno vođenje vazduhoplova.

7-12/03 — 955 od 1043— Knjiga I

V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 196. Postojeći sistem svetlosnog obeležavanja na aerodromu mora se usaglasiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od devedeset dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 197. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu obeležavanja poletno-sletnih i drugih staza civilnih aerodroma i postavljanju znakova orijentacije za objekte u zoni civilnih aerodroma ("Službeni list SFRJ", br. 24/66), osim odredaba tog pravilnika koje se odnose na visinu i položaj objekata, instalacija i prepreka u blizini aero-droma na njihovo obeležavanje, a koje odredbe ostaju na snazi do do-nošenja propisa kojim će se ta pitanja regulisati u skladu sa Zakonom o vazdušnoj plovidbi.

Član 198. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".