pravo

Stru~ni tekstovi

1

3sudska praksa - Op{tinski sud Kragujevac

CCCCilj svakog krivi~nog postupka je da se utvr-di da li je izvr{eno krivi~no delo, ko ga jeizvr{io, da li je izvr{ilac za isto krivi~no od-

govoran i da se izvr{iocu izrekne kazna ili drugakrivi~na sankcija. Na ova pitanja sud odgovarapresudom i moè se re}i da je pravnosna`na pre-suda zakon za konkretnu situaciju, za konkretanodnos o kome se u presudi odlu~uje. Osnovni za-datak suda kada sudi jeste da utvrdi ~injenice, pada onda odlu~uje da li se na te utvr|ene ~injenicemoè primeniti odgovaraju}i zakonski propis. U-tvr|ivanje ~injenica vr{i se posredstvom dokaza,putem dokazivanja.

Presuda u kojoj se odgovara na postavljenapitanja predstavlja rezultat logi~kog silogizma ukome jednu premisu (ve}u), ~ini zakonska ap-straktna norma, a drugu (manju), utvr|ene ~inje-nice u kokretnom slu~aju, koje se podvode i iden-tifikuju sa onim {to je u zakonu kao op{te predvi-|eno. Kada se krivi~ni postupak okon~ava presu-dom (mada moè i re{enje: obustava ili prekid, iliu postupku po predlogu za izricanje mere bez-bednosti obaveznog psihijatrijskog le~enja i ~u-vanja u~inioca krivi~nog dela), sud moè donetitri vrste presude: osu|uju}u, osloba|aju}u ili od-bijaju}u, koja po pravilu bez obzira na vrstu trebada bude i pismeno izra|ena i dostavljena stranka-ma.

Razli~ita je metodologija, terminologija i si-stematika pri izradi presude, kao najva`nijeg pro-cesnog akta u krivi~nom postupku i ovim refera-tom poku{a}emo da ponudimo neke od mogu}ihpristupa u tom pravcu, koji naravno ne pretendu-ju da su najbolji ili jedino mogu}i.

Na po~etku nu`no je re}i da pismeno izra|e-na presuda mora potpuno da odgovara presudi

koja je objavljena. Naime, u zapisnik o glavnompretresu unosi se cela izreka izre~ene presude sapotpunim opisom krivi~nog dela i svim dispozici-jama koje izreka presude treba da sadrì po Zako-niku u smislu ~l. 315. ZKP-a. Naime, u smislu citi-ranog zakonskog propisa u zapisnik o glavnompretresu unosi se potpuna izreka presude (~l. 361.st. 3. do 5. ZKP) uz nazna~enje da li je presudajavno objavljena. Po ovoj odredbi tekst unet u za-pisnik o glavnom pretresu smatra se izvornikompresude i prilikom objavljivanja presude, pred-sednik ve}a ~ita izreku presudu unetu u zapisniko glavnom pretresu u smislu napred re~enog, i sa-op{tava ukratko razloge presude u smislu ~l. 357.st. 2. ZKP. Mora se re}i da pismeno izra|ena pre-suda mora da se slaè sa izvornikom u zapisnikuo glavnom pretresu jer se objavljivanje sastoji u ~i-tanju onoga {to je zapisano u zapisniku o glav-nom pretresu, ali se moè desiti da do|e do gre-{ke prilikom ~itanja zapisnika o glavnom pretre-su, tako da se ono {to je objavljeno ne slaè sa o-nim {to je uneto u zapisnik o glavnom pretresu. Utakvoj situaciji Zakonik daje prednost onome {toje upisano u zapisnik o glavnom pretresu, tj. iz-vorniku u smislu ~l. 362. ZKP, a ne onome {to jeusmeno objavljeno. Razlika izme|u izvornika i u-smene objave moè i}i na {tetu stranaka, i to sa-mo na prvi pogled, jer tako ne stoji, jer sva pravakoja stranke imaju posle donete presude ne tekuod objavljivanja, ve} od pismeno dostavljene pre-sude u kojoj }e imati ta~an tekst prema zapisnikuo glavnom pretresu.

Pismeno izra|ena presuda mora imati uvod,izreku i obrazloènje, i to su obavezni, bezuslov-no neophodni sastavni delovi svake presude usmislu ~l. 361. st. 1. ZKP. Od ovog pravila u skra-

I-IZBOR SUDSKE PRAKSE IZ ÂSOPISA

1. Stru~ni tekstovi

METODOLOGIJA IZRADE PRESUDEU KRIVI^NOM POSTUPKU

Dragomir Milojevi}, sudija Vrhovnog suda Srbije(Stru~ni referati i sudska praksa, Projuris 2006.)


presude mora imati i kada se prema razli~itim lici-ma donese razli~ite vrste presuda, a u slu~aju pro-duènog krivi~nog dela u izreku presude se ne u-nosi osloba|anje za one radnje produènog kri-vi~nog dela koje su ostale nedokazane, te se samou obrazloènju navodi da su one ostale nedokaza-ne, a u izreci se optuèni ogla{ava krivim za oneradnje koje su dokazane. S obzirom da je najve}ibroj osu|uju}ih presuda i da je izreka ove presu-de od velikog zna~aja zbog posledica koje proiz-vodi u daljem toku ovog referata bi}e vi{e govorao ovoj izreci.

Izreka presude kojom se optuèni ogla{avakrivim odre|ena je ~l. 356. ZKP i mora se pored o-pisa objektivnih elemenata dati i opis subjektivnihelemenata krivi~nog dela. Posebno da li je krivi~nodelo izvr{eno sa umi{ljajem (direktan ili eventual-ni), ili iz nehata. Naj~e{}i nedostaci koji su uo~eni upraksi su u tome da su opisi objektivnih obele`jakrivi~nih dela pro{ireni, umesto da su saèti i ogra-ni~eni na odlu~ne ~injenice, a opisi subjektivnih o-bele`ja krivi~nog dela zapostavljeni, a s obzirom dase krivi~no delo shvata u objektivno - subjektiv-nom smislu, to predstavlja zna~ajnu manjkavostodluke. Nedostaci u opisu oblika vinosti (umi{ljajili nehat), naj~e{}i su kod krivi~nih dela kvalifiko-vanih teòm posledicom, gde se oblik vinosti ne o-pisuje posebno za osnovno krivi~no delo, a poseb-no za teù posledicu, dok kod pojedinih krivi~nihdela kod kojih sam na~in radnje ukazuje na oblikvinosti, tad u tom slu~aju nije ga nu`no posebno o-pisivati (npr. krivi~no delo kra|a). Tako|e, kod kri-vi~nih dela sa blanketnom dispozicijom izostaje na-vo|enje konkretnih povreda normi blanketne pri-rode, kao obele`ja ovih krivi~nih dela, a neretko seoptuènom za delo za koje je ogla{en krivim izri~ekazna, umesto osu|uje na kaznu.

Naro~ito su velike varijacije i razne forme iz-reke kod krivi~nih dela u sticaju. Tako imamo iz-reke kada se za svako krivi~no delo u sticaju op-tuèni osu|uje, a zatim mu se izri~e jedinstvenakazna ili opet osu|uje, a ~l. 361. st. 5. ZKP, u vezisa ~l. 48. OKZ je jasno i nedvosmisleno odre|enokako treba da se radi. Prvo se optuènom za sva-ko krivi~no delo u sticaju utvr|uju pojedina~nekazne, a potom osu|uje na jedinstvenu kaznu, asli~ni problemi se javljaju i kod primene odredabao utvr|ivanju i izricanju kazne za krivi~no delo uslu~ajevima iz ~l. 49. OKZ, tj. odmeravanje kazneosu|enom licu, u kom slu~aju ranije izre~enu ka-znu treba uzeti kao utvr|enu, a zatim za predmet-no krivi~no delo utvrditi kaznu zatvora i tog optu-ènog osuditi na jedinstvenu kaznu zatvora.

Tako|e i kod izricanja uslovne osude, uo~e-ne su mnoge nepravilnosti, pa tako imamo da seoptuèni prvo osudi za odre|eno krivi~no delo ina odre|enu kaznu, ili za krivi~no delo u~injeno usticaju osudi na odre|ene kazne, a zatim izrekneuslovna osuda, utvrdi kazna zatvora ili jedinstvenakazna i odredi vreme proveravanja, ili izrekne ka-znu zatvora u odre|enom trajanju i odredi vremeproveravanja. Iako je odredbama ~l. 51, 52. i 53.OKZ jasno i nedvosmisleno odre|eno kako se iz-ri~e uslovna osuda. Prvo se optuènom izrekne u-slovna osuda, a potom utvrdi kazna za odre|enokrivi~no delo i odredi vreme proveravanja. Na pri-mer, optuènom NN se izri~e uslovna osuda tako{to mu se utvr|uje kazna zatvora u trajanju od iistovremeno odre|uje da se ista osu|enom ne}eizvr{iti, ako osu|eni za vreme od ne u~ini novokrivi~no delo.

Neretko, kod krivi~nih dela kod kojih je {tetaili pribavljena imovinska korist elemenat bi}a kri-vi~nog dela iznosi utvr|ene {tete, odnosno pribav-ljene imovinske koristi ne poklapaju se sa dosu|e-nim iznosima naknade {tete, odnosno oduzete i-movinske koristi, a ~esto iako sud u izreci utvr|u-je iznos {tete, odnosno pribavljene imovinske ko-risti, o{te}enima se ista ne dosu|uje, ve} se nepo-trebno upu}uju na parnicu.

Ina~e, ako je optuènom izre~ena kazna za-tvora, a optuèni je izvesno vreme proveo u pri-tvoru, vreme provedeno u pritvoru se ura~unava uizre~enu kaznu i to se unosi u izreku odmah iza iz-re~ene kazne, sa ta~nom naznakom od kada dokada je optuèni bio u pritvoru, pa ukoliko je pri-tvor produèn do pravnosna`nosti presude u izre-ci }e se navesti da se optuènom u kaznu ura~u-nava i vreme provedeno u pritvoru od dana li{en-ja slobode (ta~an datum), pa nadalje. Odluku opritvoru ne treba nikada unositi u izreku presude,a to je ~est slu~aj, jer se ona uvek donosi posebnimre{enjem bez obzira na koju kaznu je optuèni o-su|en i protiv te odluke stranke imaju pravo naàlbu, nezavisno od àlbe na presudu, a rok zaàlbu je tri dana, dok je na presudu 15, odnosno 8dana.

Ukoliko je optuèni osu|en na nov~anu ka-znu u izreci }e se nazna~iti rok u kome se nov~a-na kazna ima platiti i na~in zamene nov~ane kazneu slu~aju da se nov~ana kazna ni prinudnim pu-tem ne moè naplatiti, kako je to predvi|eno ~l.39. OKZ.

U izreci presude posle odluke o kazni i ura-~unavanju pritvora navodi se odluka o meri bez-bednosti ukoliko se ona izri~e i odluka o oduzi-


}enom postupku je predvi|en izuzetak kad pi-smeno izra|ena presuda ne mora imati obrazlo-ènje u smislu ~l. 446. st. 7. ZKP-re~enica tre}a.

Uvod presude sadrì: nazna~enje da se pre-suda izri~e u ime naroda, naziv suda, ime i prezi-me predsednika i ~lanova ve}a i zapisni~ara, imei prezime optuènog, krivi~no delo za koje je op-tuèn i da li je bio prisutan na glavnom pretresu,dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio ja-van, ime i prezime tuìoca, branioca, zakonskogzastupnika i punomo}nika koji su bili prisutni naglavnom pretresu i dan objavljivanja izre~ene pre-sude.

Iako je sadràj uvoda odre|en odredbom ~l.361. st. 2. ZKP, koja je vrlo jasna, precizna i logi~-na, zapaà se u praksi da se ista ne primenjuje ka-ko treba, ve} trpi raznorazne modifikacije i impro-vizacije. Ne treba da ima nikakvih problema u pri-meni ako se bukvalno i doslovce postupi po za-konskom tekstu. Jednostavno u uvod presude tre-ba uneti sve ono {to je predvi|eno u ~l. 361. st. 2.ZKP i ako se postupa po ovoj odredbi pismeno iz-ra|ena presuda u uvodu u desnom uglu treba danosi broj predmeta (primera radi K.br.10/05), a nasredini U IME NARODA. Nepotrebno je da se ulevom uglu pi{e naziv suda, datum i sedi{te suda,kako je to ~esto praksa pojedinih sudova. Poredtoga, {to to nije potrebno, to nije ni u saglasnostisa pomenutom odredbom Zakonika, a nepotreb-no je i pogre{no pisati prvostepeni i krivi~nisud, jer u Zakoniku nema ovih izraza i oni su ar-hai~ni. Navo|enje da se postupak vodi po optu`biJavnog tuìla{tva je pogre{no i suprotno odredbi~l. 221. ta~ka 8. i 9. ZKP, u kojoj je navedeno da jejavni tuìlac, a ne javno tuìla{tvo stranka u po-stupku, i da se izraz dràvni tuìlac odnosi i najavnog tuìoca.

Glavni pretres je uvek usmen i kontradikto-ran i izuzeci od usmenosti su restriktivno i taksa-tivno nabrojani u ~l. 337. ZKP, pa navo|enje da jeglavni pretres bio usmen, je nepotrebno i suvi-{no. U dosada{njoj praksi je zapaèno da sud na-vodi da je presuda doneta nakon odrànog u-smenog i javnog pretresa, pa ako bi se i{lo po tojlogici stvari, onda bi i u uvodu presude trebalo na-vesti da je pretres bio kontradiktoran, da je pri-menjen i princip slobodne ocene dokaza, da jebio zakonit, a mogli bi se navesti i svi principi na-{e krivi~ne procedure, {to naravno niko ne ~ini,niti treba ~initi.

Vrema objavljivanja presude nije bez zna~ajau odnosu na neka procesna prava i ovla{}enjastranaka. Javni tuìlac se moè odre}i prava na

àlbu ~asom objavljivanja presuda u redovnompostupku - pa do isteka roka za izjavu àlbe - ~l.365. st. 2. ZKP, zapravo u skra}enom postupkustranke se mogu odre}i prava na àlbu odmah poobjavljivanju presude - ~l. 446. st. 7. ZKP. Stoga jenu`no da sud u presudi nazna~i i vreme kada jepresuda objavljena.

Apsolutno nazna~ajniji i najbitniji deo presu-de je izreka presude i zato ista mora biti veoma ja-sna i razumljiva. Sam zakonodavac se tako|e po-trudio da odredbe koje reguli{u ovo pitanje budujasne i razumljive, ali i pored toga u praksi se de-{ava veliki broj najblaè re~eno nepravilnosti i gre-{aka koje veoma ~esto moraju da dovedu do uki-danja dobro presu|enih stvari. I za izreku vaìda se treba pridràvati odredbi Zakonika, koje re-guli{u ovo pitanje i ni{ta vi{e i ni{ta manje. Zako-nikom je jasno odre|eno da je izreka presude zasvakog u~esnika u postupku najzna~ajnija, a po-sebno za optuènog jer je ona izvr{ni naslov, asve ostalo je manje va`no kada presuda postanepravnosna`na i izvr{na.

Sadràj izreke presude zavisi od vrste presu-de: osu|uju}a, ~l. 356, osloba|aju}a, ~l. 355. i od-bijaju}a, ~l. 354. ZKP.

Presuda se donosi odmah po zvr{etku glav-nog pretresa, a nakon ve}anja i glasanja. Ako sudnije u mogu}nosti da istog dana po zavr{etku glav-nog pretresa izrekne presudu, odloì}e objavlji-vanje presude najvi{e za tri dana i odrediti vreme imesto objavljivanja (~l. 357. st. 1. ZKP). Prilikomobjavljivanja presude, tj. pri ~itanju izreke presudesvi prisutni u sudnici stoje - ~l. 357. st. 5. ZKP, pase na ovaj na~in daje poseban zna~aj izreci presu-de.

Izrekom se re{avaju sva pitanja koja su optu-`bom postavljena pred sud, i to kako procesna, ta-ko i ~injeni~na i pravna.

Svaka izreka mora da sadrì podatke o optu-ènom, u obimu odre|enom ~l. 89. st. 1. ZKP. Uo-~eno je da se tako ne postupa i da se u izreku pre-sude ne unose svi podaci iz navedenog zakonskogpropisa i takvo postupanje nema podloge u zako-nu. Nisu retki slu~ajevi da se navode neta~ni poda-ci, a to se pre svega odnosi na mesto stanovanja, i-movinske prilike optuènog, raniju neosu|iva-nost.

Ukoliko izreka presude sadrì vi{e vrsta pre-suda redosled odluka je regulisan odredbom ~l.361. st. 3. ZKP - najpre se donosi odluka u kojoj seoptuèni ogla{ava krivim, zatim kojom se osloba-|a od optu`be, a kada se optu`ba odbija, uvek jeta vrsta odluke poslednja. Ovakav redosled izreka


{njoj vrednosti, materijalnoj vezi sa realnim ~inje-nicama i objektivnom stvarno{}u, uzajamnoj vezisa drugim dokazima ili utvr|enim ~injenicama.Ona mora da se zasniva na realnoj proceni vred-nosti i zna~aja svakog pojedina~nog dokaza, i tona takvoj proceni koja po logici stvari kod svakog~oveka doprinosi dono{enju istog zaklju~ka ovrednosti i sadràju dokaza. Zbog toga je upotre-ba izraza sudijska slobodna ocena dokaza, nesamo nepotrebna, ve} i pogre{na.

Tako|e, priznanje optuènog, ma kako to bi-lo potpuno, podleè slobodnoj oceni dokaza kaoi svaki drugi dokaz u smislu ~l. 327. ZKP.

Posebno u razlozima presude mora da se na-vede ukratko, ali sasvim odre|eno i jasno koji suto razlozi koji su rukovodili sud pri re{avanjupravnih pitanja, a naro~ito pri utvr|ivanju da li po-stoji krivi~no delo i krivi~na odgovornost optuè-nog i pri primenjivanju odre|enih odredaba kri-vi~nog zakona na optuènog i njegovo delo - ~l.361. st. 7. ZKP. Tako|e se mora obrazloìti oblikvinosti i ne moè se samo re}i da je krivi~no delou~injeno svesno i ura~unljivo, jer svest i ura~unlji-vost postoje i kod umi{ljaja i kod nehata. Nedo-voljno je i samo re}i da je optuèni izvr{io krivi~-no delo sa umi{ljajem ili iz nehata, jer je sud du-àn na osnovu svih okolnosti konkretnog slu~ajau obrazloènju presude izneti odre|ene i potpunerazloge o svesti i volji optuènog za navedeno kri-vi~no delo.

Kod krivi~nih dela sa blanketnom dispozici-jom, pored navo|enja ~injenica koje predstavljajuobele`ja krivi~nog dela, treba u obrazloènju pre-sude navesti i materijalnopravni propis od kog za-visi postojanje tog dela, a napred je re~eno da tomora sadràti i izreka presude.

înjenice na kojima se zasniva odluka o kri-vi~noj sankciji (kazni i uslovnoj osudi), su odlu~-ne ~injenice, pa se i one moraju utvrditi sa istimstepenom izvesnosti kao i ~injenice od kojih zavi-si odluka o krivici i pravnoj oceni dela. Sud moraodre|eno da navede iz kojih dokaza su utvr|ene~injenice od kojih zavisi odluka o krivi~noj sank-ciji i iz kojih razloga je uzeto da one zaista posto-je, odredi da li su one olak{avaju}e ili oteàvaju}ei na osnovu takvog utvr|enog stanja stvari odme-riti kaznu ili izre}i uslovnu osudu i utvrditi kaznu.

Krivi~na sankcija mora biti individualizirana,{to zna~i prilago|ena posebnim karakteristikamasvakog krivi~nog dela i njegovog u~inioca, ~imeona dobija karakter celishodnosti i pravednosti.Svako krivi~no delo je slu~aj za sebe, kao {to je isvaki u~inilac krivi~nog dela lice sa posebnim in-

dividualnim osobenostima i karakternim crtama,zbog ~ega je nu`no prilago|avati krivi~nu sankci-ju kako okolnostima u~injenog krivi~nog dela, ta-ko i pomenutim karakteristikama li~nosti u~inioca.Obrazloènje prvostepenih odluka se u najve}embroju slu~ajeva svodi na isticanje da je prvostepe-ni sud cenio sve okolnosti iz ~l. 41. OKZ koja uti-~u da kazna bude ve}a ili manja, pa je optuènomkao olak{avaju}u okolnost uzeo da je oènjen, o-tac maloletne dece (ili oènjen bez dece), neosu-|ivan, delo priznao (ili delimi~no priznao), izraziokajanje i spremnost da naknadi {tetu o{te}enom,ili da je optuèni relativno mlad ~ovek bez imovi-ne, slabog zdravstvenog stanja, osu|ivan zbogdruge vrste krivi~nog dela ili zbog istovrsnog kri-vi~nog dela pre vi{e godina, zbog ~ega ta osu|iva-nost nema karakter oteàvaju}ih okolnosti, i sl.,ili da je optuèni svojim priznanjem doprineo u-tvr|ivanju ~injeni~nog stanja, da je ima dobro dr-ànje pred sudom, a kao oteàvaju}u okolnost daje osu|ivan, neretko i kao oteàvaju}u okolnost e-lemente bi}a krivi~nog dela.

Nu`no je re}i da se ne moè uzeti kao olak{a-vaju}a okolnost priznanje optuènog do koga jedo{lo tek posle otkrivanja i utvr|ivanja krivi~nogdela i u~inioca, da se delimi~no priznanje i rela-tivna mladost, ne mogu uzeti u obzir kao olak{a-vaju}e okolnosti, a konkretno izvr{eno krivi~nodelo kao oteàvaju}a okolnost. Tako|e, izrazi o-ènjen bez dece, bez imovine i slabog zdravstve-nog stanja, bez bliè konkretizacije imovinskih iporodi~nih prilika i sadrìne bolesti ni{ta ne obja-{njavaju, da prost, povoljan ili nepovoljan utisakkoji je optuèni ostavio na sud, ne moè imati sna-gu olak{avaju}e ili oteàvaju}e okolnosti kojim bise obrazloìla izre~ena kazna, a pogre{no je ne tre-tirati kao oteàvaju}u okolnost raniju osu|ivanostoptuènog zbog druge vrste krivi~nog dela, ilizbog istovrsnog krivi~nog dela od pre vi{e godina.

Posebno kod ublaàvanja kazne sud je oba-vezan u smislu ~l. 42. i 43. OKZ da posebno nave-de razloge zbog ~ega nekoj utvr|enoj ili utvr|e-nim olak{avaju}im okolnostima daje atribut oso-bito olak{avaju}e okolnosti, i da kaznu zbog togatreba ublaìti primenom tzv. instituta sudskog u-blaàvanja iz navedenog zakonskog propisa.

Tako|e, sud ne moè unapred odbiti da u-zme u obzir i eventualne olak{avaju}e okolnosti,zbog toga {to smatra da postoje}e oteàvaju}e o-kolnosti imaju prevagu u tolikoj meri da nikakveolak{avaju}e okolnosti ne mogu doprineti izrican-ju druk~ije presude. Naj~e{}e se, {to je pravilno,kao oteàvaju}a okolnost uzima povrat, ali i neret-


manju imovinske koristi, ako se i ona izri~e, na-ravno svaka od ovih odluka se pi{e u posebnomstavu i novom redu, a tako|e i odluka o tro{kovi-ma krivi~nog postupka i imovinskopravnom zah-tevu se pi{e u posebnim stavovima i nakon odlu-ke o meri bezbednosti i oduzimanju imovinskekoristi, dakle sve po rasporedu kako je to predvi-|eno u ~l. 356. ZKP.

Na kraju izreke se unosi odluka o objavlji-vanju pravnosna`ne presude putem {tampe, radi-ja i televizije, ako je takva odluka doneta, ali onaje u praksi bila do sada veoma retka.

Svaka presuda mora imati obrazloènje i od-redbom ~l. 361. st. 6-10. ZKP, dati su osnovni ele-menti sadràja obrazloènja presude u pogledu~injenica i u pogledu prava i time re{ena neka o-snovna pitanja sistematike, ali ne i metodologijeobrazloènja presude. Sudska praksa je izgradila iutvrdila neka pravila metodologije izrade presu-de, rukovode}i se pre svega redosledom kojim seodvija krivi~ni postupak na glavnom pretresu, po-~ev od njegovog otvaranja do dono{enja presude,tako da obrazloènje mora da sadrì slede}e:

1. Ozna~avanje tuìoca;2. Vrstu i oznaku optu`nog akta;3. Ozna~avanje optuènog, ako ih ima vi{e -utvr|ivanje redosleda optuènja prema teìnikrivi~nih dela, oblicima sau~esni{tva i sl., a naovom mestu je nu`no re}i da oznake optuè-nih brojevima prvooptuèni, ili jo{ gore pr-voredno optuèni, zna~i depersonalizacijui pretvaranje optuènog u brojku, {to je nedo-pustivo jer se radi o gra|aninu koji ima pravona po{tovanje svoje li~nosti, bez obzira na toda li je kriv ili nije i takvo ozna~avanje moèda dovede do pogre{aka i zamena pojedinihoptuènih brojno ozna~enih;4. Predmet optu`be, da li je ona menjana i ka-ko, pro{irivana i u kom pravcu, zbog mogu}-nosti ocene da li ima prekora~enja optu`be ida li je presuda potpuno re{ila predmet optu-`be;5. Odbranu optuènog i to samo u pogleduodlu~nih ~injenica, a ne kako se to ~esto ~ini,citiranjem odbrana u svim fazama postupka;6. Koji su dokazi izvedeni i isti moraju biti ja-sno nazna~eni;7. Dokaze ~ije je izvo|enje odbijeno, bez na-vo|enja razloga odbijanja, jer se ti razlozi da-ju tek kada se izloì i obrazloì utvr|eno ~in-jeni~no stanje;8. Ocenu dokaza - fiksiranje ~injenica koje iz

njih proizilaze i utvr|ivanje ~injeni~nog stan-ja, a ne njegovo svo|enje na izreku kako se tozapaà u brojnim odlukama sudova;9. Izvore saznanja tih ~injenica - izlaganjemrezultata dokaznog postupka na osnovu slo-bodne ocene dokaza u smislu ~l. 18 ZKP;10. Ocena odbrane optuènog;11. Razloge neuvaàvanja pojedinih predlogastranaka;12. Razloge odluke da se ne saslu{a neposred-no svedok ili ve{tak ~iji je iskaz, odnosno pi-smeni nalaz i mi{ljenje pro~itan bez saglasno-sti stranaka;13. Pravni razlozi - pravni stav;14. Obrazloènje kazne, uslovne osude, merebezbednosti i drugih odluka - o oduzimanju i-movinskih koristi, tro{kovima krivi~nog po-stupka, pau{ala, imovinsko - pravnom zahte-vu, objavljivanju presude putem {tampe, radi-ja ili televizije.

Ovakvim redosledom ispo{tovana je odredbast. 7. ~l. 361. ZKP, kao generalna odredba koja seodnosi na obavezu kompletnog obrazloènja sva-kog dela presude.

Obrazloènje svake presude mora da ima u-tvr|eno ~injeni~no stanje, u onoj meri i obimu ko-liko je to potrebno za tu vrstu presude. Presudakoja se svodi na izreku, bilo to prostom konstata-cijom da je ~injeni~no stanje utvr|eno kao u izre-ci, ili prepisom izreke, ili je presuda bez obrazlo-ènja. Ovo stoga {to je izreka samo supstrat utvr-|enog ~injeni~nog stanja, a ~injeni~no stanje je {i-ra celina koja se mora utvrditi. Utvr|uju se pravnorelevantne ~injenice, ~injenice i indicije i pomo}ne~injenice, s tim {to se pravno relevantne ~injeniceutvr|uju u svakom slu~aju, a indicije i pomo}ne~injenice samo onda kada je to potrebno za utvr-|ivanje pravno relevantnih ~injenica.

Iz presude mora jasno da se vidi koja ~injeni-ca je na osnovu kojeg dokaza i iz kojih razloga u-tvr|ena ili neutvr|ena, mora se dati ocena verodo-stojnosti dokaza i odbrane optuènog. Nije dovol-jno samo navesti da su iskazi nekih svedoka neja-sni ili nepouzdani, nego se mora jasno i neprotivu-re~no navesti u obrazloènju za{to ih sud tako o-cenjuje.

Slobodna ocena dokaza, kao jedno od pri-hva}enih na~ela na{e krivi~ne procedure, ne do-zvoljava proizvoljnost, arbitrernost, slobodno za-klju~ivanje, ve} predstavlja sadràjnu su{tinsku a-nalizu i ocenu svakog dokaza po njegovoj unutra-


reìmu - argumenat iz odredbe ~l. 12. Novela. Onse iskazuje u vremenski ograni~enom trajanju fa-kultativne prirode prava na regres za godi{nji od-mor i naknade tro{kova ishrane do 1.01.2006. go-dine. Do ovog datuma, od sadràja op{teg akta iliUgovora o radu, zavisi}e nazna~ena prava zapo-slenog. Ona mogu, ali ne moraju, biti predvi|enau nekom od ovih formalnih izvora prava, a od to-ga zavisi i njihovo postojanje u pravnom saobra-}aju. U ovom prelaznom periodu, razli~ita re{enjana ovu temu u op{tem aktu i ugovoru o radu, re-{ava}e se primenom pravila: o prioritetu povoljni-jeg propisa u odnosu na prava zaposlenog, a to biovde bila norma koja propisuje du`nost poslodav-ca, a ne mogu}nost u pogledu ovih prava zaposle-nog. Tome u prilog i slovom Zakona propisanopravilo o nesuprotnosti pravilnika o radu i ugovo-ra o radu kod poslodavca iz ~l. 256. i 257. Zakonai sa op{tim i posebnim kolektivnim ugovorom -argumenat iz njegove odredbe ~l. 4. st. 2. To supravila o primeni kolektivnih ugovora koja se sa-stoje:

- primarno, u obavezivanju poslodavaca kojisu u vreme zaklju~enja kolektivnog ugovora ~la-novi udruènja poslodavaca - u~esnika kolektiv-nog ugovora, ili su naknadno postali njegovi ~la-novi, i

- sekundarno, u mogu}nosti ministra da od-lu~i da se kolektivni ugovor ili njegove pojedineodredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu ~la-novi u~esnika kolektivnog ugovora. Suprotno, od1.05.2006. godine fakultativni karakter ovih pravazameni}e njihova obaveznost. Na to podse}a od-redba st. 1. ~l. 118. Zakona, koja glasi: Zaposleniima pravo na naknadu tro{kova u skladu sa op-{tim aktom i ugovoru o radu.

Zakonodavac me|utim nije ostao samo naovim novelama. [iru intervenciju je najavio i uRazlozima za dono{enje novela: Pored toga vr-{i se preciziranje pojedinih re{enja u Zakonu oradu, kao {to je trajanje porodiljskog odsustva iodsustva radi nege deteta u slu~aju kada zapo-slena èna u prvom poro|aju rodi troje ili vi{edece, kao i zaposlena koja ima jedno, dvoje ilitroje dece, a u narednom poro|aju rodi dvoje ilivi{e dece, radi obezbe|ivanja prava na navede-no odsustvo u trajanju od dve godine ukupno iza ove ène.4)

Ovo preciziranje izvr{eno je izmenom odred-be ~l. 94. Zakona. To je u~injeno:

a) brisanjem iz prvobitnog teksta odredbe ~l.94. st. 1. Zakona - re~i: za prvo i drugo dete, od-nosno dve godine za tre}e i ~etvrto dete, tako da

izmenjeni tekst ove odredbe glasi: Zaposlena ènaima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno}e i po-ro|aja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo),kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukup-nom trajanju od 365 dana;

b) brisane su u st. 4. ove norme istozna~nere~i: Zaposlena èna, po isteku porodiljskog odsu-stva, ima pravo na odustvo sa rada radi nege dete-ta do isteka 365 dana, od dana otpo~injanja poro-diljskog odsustva iz st. 2. ovog ~lana.

U korpusu normi ~iji je naslov: Porodiljskoodsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta,sme{tena je i nova odredba ~l. 94a. Prema njenomsadràju: Zaposlena èna ima pravo na porodiljs-ko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi negedeteta za tre}e i svako naredno novoro|eno deteu ukupnom trajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sarada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dvegodine ima i zaposlena èna koja je rodila jedno,dvoje ili troje dece, a u narednom poro|aju rodidvoje ili vi{e dece.

Zaposlena èna iz st. 1. i 2. ovog ~lana, po is-teku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsu-stvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godineod dana otpo~injanja porodiljskog odsustva iz ~l.94. st. 2. ovog Zakona.

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog ~lana moè dakoristi pravo na porodiljsko odsustvo u slu~ajevi-ma i pod uslovima utvr|enim u ~l. 94. st. 5. ovogZakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege de-teta u duìni utvr|enoj u st. 3. ovog ~lana. Radi to-ga je postao suvi{an st. 5. ove norme, koji je brisanodredbom ~l. 3. Novela. U istom cilju je i odredba~l. 7. Novela, tako {to se u pravo na odsustvo uznaknadu zarade pored dva dana za slu~aj dobro-voljnog davanja krvi, ra~una i dan davanja krvi -on se vi{e ne izuzima.

Prisutne su jo{ ~etiri novele. Prve dve imajuza cilj da odrede donju granicu prava zaposlenih,ili njihov osnovni minimum. To je ono {to se mo-è odrediti kao zakonski minimum ispod koga po-slodavac sa stanovi{ta primene prava ne moè i}i,a da njegovo pona{anje tada ne bude kvalifikova-no kao contra et preter legem. Zavisno od vrsteprava, to se ~ini bilo odre|ivanjem donje granicevrednosti nov~anog iznosa - otpremnina ne moèbiti nià od zbira, ili odre|ivanjem prava i du`no-sti zaposlenog kome je ugovor otkazan zato {to neostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nemapotrebna znanja i sposobnosti.


ko kao oteàvaju}e okolnosti uzimaju se i neki e-lementi bi}a krivi~nog dela ili krivi~ne odgovor-nosti, {to je pogre{no (npr. kod saobra}ajnih deli-kata - alkoholisanost, iako je ona uzeta u obzirkao elemenat kod utvr|ivanja eventualnog umi-{ljaja). Me|utim, u nekim slu~ajevima jedna ista o-kolnost moè imati karakter kvalifikatorne okol-nosti, i u isto vreme biti uzeta kao oteàvaju}a o-kolnost pri odmeravanju kazne. To su oni slu~aje-vi gde je kvalifikatorna okolnost takve prirode dase moè pojaviti u teèm ili lak{em obliku. Takona primer, postoji kvalifikovani oblik krivi~nogdela ugroàvanje javnog saobra}aja ako je usledizvr{enog krivi~nog dela nastupila smrt jednog ilivi{e lica. Kvalifakatorna posledica je smrt vi{e li-ca, i moè u svojoj konretizaciji obuhvatiti smrttri, pet, deset ili vi{e lica i okolnost koliko je licanastradalo u saobra}ajnoj nesre}i moè delovatikao oteàvaju}a pri odmeravanju kazne.

U presudama u kojima se optuèni ogla{avakrivim, osloba|a od kazne, ili optuènom poo-{trava kazna u slu~aju vi{estrukog povrata ili izri-~e uslovna osuda, mera bezbednosti ili donosedruge odluke o oduzimanju imovinske koristi, tro-{kovima krivi~nog postupka i pau{ala, imovinsko-pravnom zahtevu razlozi moraju biti tako kon-cipirani da predstavljaju posebno i sadràjno, a nekako je naj~e{}i slu~aj {turo obrazloènje.

Obrazloènja presude moraju da na jasan,konkretan i logi~an na~in osvetle tuma~enje ~inje-nice i prava i redovno predstavljaju odraz stru~ne

sposobnosti sudija, njihovog op{teg obrazovanja,posebno pismenosti, kao i njihovog odnosa premapoverenoj funkciji.

Potpisivanje presude od strane predsednikave}a i zapisni~ara iako formalno obavezni sastav-ni deo presude u smislu ~l. 360. st. 2. ZKP ~esto iz-ostaju. Ako se izostanak potpisa zapisni~ara koji u-~estvuje u tehni~koj izradi presude i nekako moètolerisati, nedopostivo je da presudu ne potpi{epredsednik ve}a, ili sudija pojedinac koji je presu-du izradio, i time ne potvrdi njenu autenti~nost. I-na~e ~l. 110. Sudskog poslovnika je predvi|en na-~in potpisivanja presude u slu~aju spre~enosti iliodsutnosti sudije ili zapisni~ara, tj. da predsedniksuda moè odrediti drugog sudiju ili zapisni~arada potpi{e presudu.

Tako|e je va`no ukazati na relativno ~estu po-javu da se pisani otpravak presude ne dostavlja svimlicima iz ~l. 360. st. 3. ZKP, i spisi dostavljaju vi{emsudu na odluku po àlbi, iako dostava nije uredna,pa se spisi vra}aju i time nepotrebno odugovla~i kri-vi~ni postupak, pa je dakle nu`no da prvostepenisudovi na nesumnjiv na~in utvrde da se radi o ured-noj dostavi svim licima iz navedenog zakonskogpropisa pre dostavljanja spisa po àlbi vi{em sudu.

Na kraju, valja re}i da je presuda vrlo ozbiljanprocesni akt kojim se naj~e{}e u meritumu re{avastvar i da bi odgovorila svojoj svrsi ona mora dabude tako obrazloèna da snagom svojih argume-nata ubeti stranke i svakog drugog u svoju objek-tivnost i pravilnost.

NNNNajavljene novele Zakona o radu, ve} uvreme njegovog stupanja na snagu, ostva-rene su dono{enjem Zakona o izmenama

i dopunama Zakona o radu.1) U tom zna~enju i o-brazloènje razloga za dono{enje Zakona: Usva-janjem jednog broja amandmana narodnih posla-nika prilikom dono{enja Zakona (Zakona o radu- podvukao B.@), imalo je za posledicu da su od-redbe pojedinih ~lanova me|usobno suprotne:suprotnost odredbi Zakona u delu koji se odnosina ure|ivanje drugih primanja po osnovu radnogodnosa (naknada za ishranu u toku rada i regres

za kori{}enje godi{njih odmora), kao i kod ostva-rivanja prava kod prestanka radnog odnosa zbogneostvarivanja rezultata rada od strane zaposle-nog. Iz navedenog razloga predlaù se izmene o-vog Zakona.2)

S obzirom na njihov sadràj, novele se nisuzadovoljile razlogom koji ih je izazvao - postojan-jem kontrarnih normi Zakona o radu u pogledunaknade ishrane i regresa za godi{nji odmor.3)

Kontrarna opozicija izme|u odredbe ~l. 118. ta~-ka 5. i 6. sa odredbom ~l. 120. ta~ka 2. i 3. Zako-na, re{ena je uvo|enjem pravila o dvojnom nomo

NOVELE ZAKONA O RADU

Borivoje @ivkovi}, sudija Okru`nog suda u Beogradu

Neke uvodne napomene


promena u pravom zna~enju prava zaposlenog dase vrati na rad za slu~aj njegovog nezakonitog ot-kaza i ovla{}enja suda s tim u vezi. Traènje zapo-slenog da se vrati na rad kada je poni{ten otkazniakt je nuàn, ali ne i uvek dovoljan uslov za nje-gov uspeh u parnici sa tom temom. Nezakonit ot-kaz ostao je i dalje uslov za restituciju u pravimazaposlenog. To je pravilo, ali uz pravno dozvoljenizuzetak - da se to i ne ostvari. On se materijalizu-je od strane samog zaposlenog koji se na{ao u o-voj situaciji, ali njegovo vra}anje na rad moè podex lege odre|enim uslovima da spre~i i posloda-vac. Na taj na~in slovom zakona ograni~ena jemo} posledica nezakonitog otkaza uvo|enjempravila non auditur, ako tako sud odlu~i. Na topodse}a iskaz iz ove Novele: Sud }e odlu~iti dase zaposleni vrati na rad ako zaposleni to zahte-va, ili ako poslodavac to traì a ispunjene su o-kolnosti po meri sudske procene. To zna~i da sudmoè - i pored tu`benog zahteva zaposlenog dase vrati na rad, u prisustvu nezakonitog otkaza dao tome negativno odlu~i. To njegovo ovla{}enjetreba da odrede ex lege definisani uslovi u odred-bi st. 2. ove norme. Prema njenom sadràju: Akosud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestaoradni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati narad, sud }e na njegov zahtev obavezati poslodav-ca da zaposlenom isplati naknadu {tete u iznosuod najvi{e 18 zarada koje bi zaposleni ostvario daradi, i to zavisno od vremena provedenog u rad-nom odnosu i godina ìvota zaposlenog, kao ibroja izdràvanih ~lanova porodice.

Odluku iz st. 4. ovog ~lana sud moè donetii na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti ko-je opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa- uz uvaàvanje svih okolnosti i interesa obe ugo-vorne strane, nije mogu}, s tim da se naknada {te-te zaposlenom dosu|uje u dvostrukom iznosu odiznosa koji se utvr|uje u skladu sa st. 4. ovog ~la-na.

Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahteviz st. 4. i 5. ovog ~lana do okon~anja glavne ras-prave pred sudom.

Po slovu ove norme, u prisustvu nezakoni-tog otkaza, odluka o vra}anju zaposlenog na radzavisi od njegovog, ali pod ex lege uslovima u al-ternativi i od izbora poslodavca. Ovde zaposleniima tri alternativno date mogu}nosti:

a) da ne traì vra}anje na rad kada se pro-blem i ne postavlja;

b) da umesto zahteva za vra}anje na rad zah-teva isplatu naknade {tete u iznosu od najvi{e 18zarada koje bi ostvario da radi, i to zavisno od vre-

mena provedenog u radnom odnosu i godina ì-vota zaposlenog, kao i broja izdràvanih ~lanovaporodice;

c) da zahteva vra}anje na rad. Slovom zakona, za slu~aj zamene predmeta

ispunjenja obaveze - st. 4. ~l. 191. Zakona o raduodre|uje samo gornju granicu ovog vida naknadematerijalne {tete - u iznosu najvi{e 18 zarada. Nje-nu nov~anu vrednost odre|uje sud in concreto vo-de}i ra~una o prethodno nazna~enim ex lege o-kolnostima. Zakon ne defini{e meru uticaja ovihokolnosti: S obzirom na redosled u zakonu trebaoceniti i njihov uticaj, a po prirodi stvari je logi~noda zaposleni starije ìvotne dobi, koji je vi{e vre-mena proveo kod poslodavca, ili ima ve}ih broj iz-dràvanih ~lanova porodice, ima pravo na ve}uvrednost ove naknade od zaposlenog ~ije se okol-nosti kvantificiraju sa manjom vredno{}u.

U odnosu na drugo nazna~enu alternativu,nu`no je i da sam zaposleni umesto zahteva zavra}anje na rad traì nazna~enu nov~anu naknadu{tete. Na to upu}uje st. 6. novelirane odredbe ~l.191. Zakona koji glasi: Poslodavac i zaposleni mo-gu podneti zahtev iz st. 4. i 5. ovog ~lana do okon-~anja glavne rasprave pred sudom. Tako je postav-ljena jo{ jedna granica pravnoj mo}i zaposlenog upogledu traènja vra}anja na rad. On to moè u~i-niti samo u parnici gde traì poni{taj otkaznog ak-ta, ali ne i u naknadno zasnovanoj parnici sa sa-mostalnim zahtevom za ovu restituciju. To je po-sledica pravog zna~aja ove pravne norme i s tim uvezi sistematskog tuma~enja koje ne zanemarujeodredbu st. 1. Prema njenom sadràju: ako sud do-nese pravnosna`nu odluku kojom je utvr|eno daje zaposlenom nezakonito prestao radni odnos,sud }e odlu~iti da se zaposleni vrati na rad, ako onto zahteva. Na zamku moè da navede atributpravnosna`no upotrebljen uz pojam - odlukakojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonitoprestao radni odnos, ali pogre{no. Smatramo danije ratio legis ovog re{enja bio da isklju~i mogu}-nost kasacije u ovoj vrsti spora, i da u toj situacijito moè biti samo tu`ba za utvr|ivanje, da je za-poslenom nezakonito prestao radni odnos. Tomese protive ovi razlozi:

a) To bi bilo protivno pravilu da zaposleniza{titu pojedina~nih prava ostvaruje tu`bom pro-tiv re{enja kojim je povre|eno pravo zaposlenog -argumenat iz odredbe ~l. 195. Zakona o radu.

b) Ugovor o radu otkazuje se re{enjem, u pi-sanom obliku, koje obavezno sadrì i pouku opravnom leku - argumenat iz odredbe ~l. 185. st. 1.Zakona o radu. To je dokazno svedo~anstvo da


Novele sa ovom odlikomVrednost otpremnine koja pripada zaposle-

nom vi{ku odre|uje se kao i do sada, u visini utvr-|enoj op{tim aktom ili ugovorom o radu, a njenaisplata je conditio sine qua non zakonitog pre-stanka radnog odnosa - argumenat iz odredbe ~l.158. st. 1. Zakona i ~l. 7. st. 1. Novela. Me|utim, iz-menjena je vrednost zarade koja odre|uje njenuosnovicu, tako {to je slovom zakona uveden dvo-struki na~in njenog odre|ivanja zavisno od vred-mena trajanja radnog odnosa zaposlenog. Umestojedne tre}ine zarade za svaku navr{enu godinu ra-da u radnom odnosu, sada zaposlenom ta vred-nost pripada samo za prvih 10 godina provedenihu radnom odnosu, dok mu za svaku narednu go-dinu preko 10 godina pripada ~etvrtina zarade -argumenat iz odredbe ~l. 7. st. 2. Zakona. O tomesvedo~i ovaj iskaz: ne moè biti nià od zbira tre-}ine zarade zaposlenog za svaku navr{enu godinurada u radnom odnosu za prvih 10 godina prove-denih u radnom odnosu i ~etvrtine zarade zapo-slenog za svaku narednu godinu preko 10 godinaprovedenih u radnom odnosu.

Ovde se moè, smatramo, lege ferenda osno-vano prigovoriti iz razloga:

- Na ovaj na~in se vr{i posredna diskrimina-cija u pogledu prava na otpremninu zaposlenihkoji su proveli u radnom odnosu vi{e od 10 godi-na u odnosu na one koji su se na{li u istoj situaci-ji, ali imaju manje od 10 godina provedenih u rad-nom odnosu, jer se bez razloga uzima manja vred-nost zarade kod odre|ivanja osnovice za obra~unotpremnine ove kategorije zaposlenih;

- To je protivno i jednakim pravima po osno-vu istog rada i pod istim uslovima, a zaposleni ko-ji ima duè vreme trajanja radnog odnosa po pra-vilu je svojim radom dao i ve}i doprinos pove}an-ju dobiti, bilo poslodavca, bilo u pogledu dru{tve-ne reprodukcije.

Ono {to zakonodavac nije po{tovao kod u-tvr|ivanja prava na otpremninu - duìnu trajanjaradnog odnosa kao meru vrednosti odre|ivanjaotpremnine, primenio je kao merodavno u pogle-du prava i du`nosti koja se odnose na vreme tra-janja otkaznog roka zaposlenog koji je se na{ao uovoj situaciji - argumenat iz odredbe ~l. 8. Novelakojom je izmenjena odredba ~l. 189. st. 1. Zakona.Duì sta` osiguranja provocira duì otkazni rok. Otome svedo~i njen sadràj: Zaposleni kome je u-govor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potreb-ne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanjai sposobnosti u smislu ~l. 179. ta~ka 1. ovog Zako-na, ima pravo i du`nost da ostane na radu u tra-

janju od najmanje mesec dana, a najduè tri mese-ca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti odukupnog staà osiguranja, i to:

1) Mesec dana, ako je navr{io do 10 godinastaà osiguranja;

2) Dva meseca, ako je navr{io preko 10 do 20godina staà osiguranja;

3) Tri meseca, ako je navr{io preko 20 godi-na staà osiguranja.

Tome u prilog i to {to ovde upotrebljeno me-rilo: godine staà osiguranja, svojim pojmovnimsadràjem obuhvataju i zaposlene koji svojstvo o-siguranika sti~u sa danom po~etka, a gube sa da-nom prestanka zaposlenja - argumenat iz odredbe~l. 14. Zakona o penzijskom i invalidskom osigu-ranju, ali i druge kategorije osiguranika imenova-ne u njegovim odredbama ~l. 10-17.5)

U svakom slu~aju isplata otpremnine je uslovbez koga nema zakonitog prestanka radnog odno-sa. Na to upu}uje odredba st. 1. ~l. 7. Novela, kojaglasi: Poslodavac je duàn da pre otkaza ugovorao radu u smislu ~l. 179. ta~ka 9. ovog Zakona, za-poslenom isplati otpremninu u visini utvr|enojop{tim aktom ili ugovorom o radu. Ovo re{enje jeproizilazilo i iz pravog zna~enja odredbe ~l. 117.st. 1. Zakona o radu, a isti stav zastupala je i prav-na praksa.6)

Brisana je odredba ~l. 190. Zakona o radu,koja je predvi|ala pravo na nov~anu naknadu za-poslenog koji se na{ao u ovoj situaciji - argumenatiz odredbe ~l. 9. Novela. Isklju~enje prava na ovunov~anu naknadu je opravdano. Zaposleni koji jes obzirom na svoje rezultate rada, odsustvomznanja i sposobnosti za obavljanje poslova izazvaorazlog za otkaz, ne moè opravdano o~ekivati na-knadu za svoje sposobnosti i/ili nerad.7) Zaposlenikome je radni odnos prestao iz razloga odre|enihodredbom ~l. 179. st. 1. ta~ka 1. ovog Zakona, imapravo i du`nost da ostane na radu samo za odre-|eno vreme, ~ije trajanje zavisi od njegovog staàosiguranja. Zakon ovde upotrebljava iskaz: Pravoi du`nost da ostane na radu, u zna~enju u radnomodnosu, jer se zaposleni za ovo vreme i dalje na-lazi u radno - funkcionalnoj vezi sa poslodavcem iostvaruje sva prava i obaveze po tom osnovu.

Nezakonit otkaz i poslediceU odredbi ~l. 191. st. 1. Zakona re~i: zapo-

sleni ima pravo da se vrati na rad ako to zahteva,zamenjene su re~ima: Sud }e odlu~iti da se zapo-sleni vrati na rad ako zaposleni to zahteva - argu-menat iz odredbe st. 2. ~l. 10. ove 3. novele. To je


- Prisustvo okolnosti koje opravdano ukazu-ju da nastavak radnog odnosa nije mogu}. Ovaj is-kaz trebao bi da ozna~ava samo okolnosti objek-tivne prirode ~iji nastanak nije u uzro~noj vezi sapona{anjem zaposlenog, niti posledica stvorenogstanja zbog dejstva nezakonitog otkaza - da je re~o klauzuli rebus sic stantibus. Merodavne bi bilesamo one okolnosti koje su:

- vanredne i nepredvidive;- koje su nastale vremenski posle dono{enja

nezakonitog re{enja o otkazu ugovora o radu i - koje su po karakteru takve da odràvanje u-

govora o radu vi{e ne odgovara interesima poslo-davca po meri savesnog poslodavca i na~elima sa-vesnosti i po{tenja. Poslodavac se ne bi mogaoposluìti onim okolnostima koje su rezultat njego-ve krivice ili stvorenog stanja, zbog dejstva neza-konitog otkaza zaposlenom koji zahteva vra}anjeu radni odnos. Tako, na primer, poslodavac ne bimogao uspe{no da koristi razlog da nema potrebeza radom zaposlenog koji se na{ao u ovoj situaci-ji, po{to je u me|uvremenu to radno mesto po-punjeno drugim izvr{iocem. Na sve ovo ukazuje iiskaz iz st. 5. ~l. 101. Zakona o radu hipoteti~kogkaraktera tipa - ako onda: ako postoje okolnostikoje opravdano ukazuju.

Mana zakona u odnosu na sadràj pretpo-stavki dispozicije u ovom delu je, {to nije ostao sa-mo kod ovog odre|enja. Pored nazna~enih okol-nosti upotrebio je i iskaz: uz uvaàvanje svih o-kolnosti i interesa obe ugovorne strane. Tako jepored opravdanih okolnosti upotrebio i iskaz ge-nusne prirode: svih okolnosti. Ova druga kate-gorija okolnosti zato moè nositi i svojstvo neo-pravdane okolnosti, jer su one koje imaju svojstvoopravdane obuhva}ene iskazom: postoje okol-nosti koje opravdano ukazuju. Ove neopravdaneokolnosti su po kapacitetu takve da bi umanjivalepravnu mo} traènja one strane gde one postoje.U tuma~enju ovih pojmova treba po}i od ratio le-gisa norme, jer nije jasno za{to bi zakonodavacdao isti vrednosni rang i neopravdanim okolnosti-ma, posebno na strani poslodavca i tako nagradioautora nezakonitog prestanka radnog odnosa. Utu kategoriju bi spadale okolnosti nedozvoljenogpona{anja zaposlenog koje je provociralo re{enjeo otkazu ugovora o radu kada je ono poni{tenosamo zbog povrede procedure.

Odluka mora biti u skladu sa interesima po-slodavca i zaposlenog. Ratio legis je da se uzmu uobzir interesi obe ugovorne strane. U tom vredno-vanju interes poslodavca morao bi biti preteàn, akada su oba u ravnoteì prioritet bi trebalo dati

zahtevu zaposlenog za vra}anje na rad. Meru uti-caja svakog od njih odre|uje njihov sadràj i s timu vezi ono {to pravno osnovano provocira odlukuzaposlnog da traì vra}anje na rad i razlozi kojekoristi poslodavac da ga u tome spre~i. Interes za-poslenog sud ne moè zanemariti, ali uvek ne mo-ra biti odlu~uju}i. Za odluku to moè biti i interesposlodavca, ako postoje okolnosti koje na to o-pravdano ukazuju.

Ove pretpostavke moraju biti kumulativno o-stvarene, {to ~ini zahtev poslodavca osnovanimkada sud tuìocu dosu|uje nazna~enu naknadu{tete, a odbija njegov zahtev za vra}anje na rad.Ovu naknadu ne treba me{ati sa dosu|enim izno-som naknade {tete zbog izgubljene zarade za pe-riod od prestanka radnog odnosa, do traènja re-stitucije. Ne moè, jer je ova naknada gra|anskopravna sankcija imovinske prirode, koja je zamenaza naturalnu restituciju u formi vra}anja zaposle-nog na rad, kada se utvrdi prethodno da su za toispunjeni ex lege odre|eni uslovi. Njena svrha jepokri}e za budu}u materijalnu {tetu koju trpi za-posleni, zato {to na strani poslodavca postoje o-kolnosti koje opravdavaju njegov interes da spre~injegovu restituciju. Njen materijalni karakter opre-deljuje na~in odre|ivanja ove naknade - da isplatinaknadu {tete u iznosu od najvi{e 18 zarada.

Pro et contraRe{enje iz ove odredbe Novele ne moè osta-

ti bez prigovora. Tome ovde neka posluè ovi raz-lozi:

1. Ova norma dozvoljava izuzetak od pravilada zaposlenom ne}e prestati radni odnos u prisu-stvu nezakonitog re{enja o otkazu ugovora o radu.Na taj na~in ona se na{la u kontrarnoj opoziciji saodredbom ~l. 4. i 7. Kovencije o prestanku radno-sa na inicijativu poslodavca K.158.11) Obe ove nor-me sadrè iskaz: radni odnos radnika ne}e prestatinezavisno od toga da li je pogre{no upotrebljenirazlog za otkaz materijalne prirode, ili povredaprocedure. Razlika je samo u tome {to je u odred-bi ~l. 4. naglasak na odsustvu materijalnih razloga:ukoliko za takav prestanak ne postoji valjan raz-log vezan za sposobnost, pona{anje radnika ili zaradne zahteve preduze}a, ustanove ili slu`be, dokje u odredbi ~l. 7. naglasak na povredi prava na od-branu, kada se radi o razlozima vezanim za pona-{anje radnika ili njegov rad - pre nego {to mu se o-mogu}i da se brani od iznetih navoda. To zna~i daovo pravilo vaì i nezavisno od toga da li je otkazniakt poni{ten iz materijalnih ili procesnih razloga.Po{to je u sadràj minimuma prava zaposlenog svr-


zaposleni ima pravo da traì sudsku za{titu protivre{enja o otkazu ugovora o radu, a rezultat njego-ve uspe{no vo|ene parnice na ovu temu je kasa-cija tog otkaznog akta kao nezakonitog. Radi togaiskaz: odluku kojom je utvr|eno da je zaposle-nom nezakonito prestao radni odnos, ozna~avaodluku kojom je poni{teno ovo re{enje.

c) Razlog da je zakonodavac upotrebom is-kaza ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakoni-to prestao radni odnos, imao za cilj da osiroma{ipravilo o nu`noj i uvek obaveznoj restituciji, akozaposleni to zahteva, zanemariju stvarni rezultatuspe{no zavr{ene parnice u pogledu tu`benogzahteva koji se odnosi na poni{taj otkaznog akta.

Zaposleni koji se na{ao u ovoj situaciji nemoè tvrditi da mu je nezakonito prestao radniodnos dok se u sudskom postupku ne ostvari po-ni{taj re{enja o otkazu ugovora o radu - argume-nat iz odredbe ~l. 185. Zakona o radu. Tvrditi su-protno zna~i contradictio in adjecto. Ne moè seutvrditi da je zaposlenom nezakonito prestao rad-ni odnos, a da ostane na pravnoj snazi re{enje ootkaznom aktu. Po{to uklanjanje pravnog osnovaza raskid radno funkcionalne veze zaposleni popravilu ne ~ini samo u tom cilju, ve} da ostvari na-turalnu i nov~anu restituciju, tu`beni zahtev zavra}anje na rad treba da prati tu`beni zahtev zaponi{taj akta o otkazu ugovora o radu. Odlukomu pogledu zahteva za poni{taj nazna~enog aktare{ava se prethodno pitanje - uslovljavaju}i pravniodnos od ~ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi iodluka o vra}anju na rad. Radi toga tu`beni zah-tev zaposlenog za vra}anje na rad, da bi bio uspe-{no ostvaren, mora pratiti u istoj parnici tu`benizahtev za poni{taj otkaznog akta.

Postojanje tu`benog zahteva zaposlenog natemu njegove restitucije je uslov bez koga ne bi bi-li ispunjeni uslovi za uspostavljanje radno funkcio-nalne veze, pa i nezavisno od toga {to je otkazniakt u sudskom postupku poni{ten kao nezakonitpravnosna`nom sudskom odlukom. Ovo traènje,kao posledica nezakonitog otkaza mora biti iska-zano kao tu`beni zahtev. U njegovom odsustvu za-posleni ne moè u izvr{nom postupku koristiti be-neficiju ~injenice, {to je poni{ten pravnosna`nomsudskom odlukom otkazni akt poslodavca, jer ta-kva odluka i nije podobna za izvr{enje. Ona ostajepo karakteru samo kasaciona odluka - argumenatiz odredbe ~l. 32. st. 1. i 34. Zakona o izvr{nom po-stupku.8) Na taj na~in otklonjeno je u praksi i tadapogre{no shvatanje iskazano i u ovoj sudskoj od-luci: Priznanje postojanja radnog odnosa je osudana trpljenje, u smislu ~l. 226. Zakona o izvr{nom

postupku. Sama reintegracija ogleda se u vra}anjuradnika na rad poveravanjem odgovaraju}eg rad-nog mesta, {to je odre|eno u re{enju o izvr{enju.Postojanje radnog odnosa podrazumeva ne samoraspore|ivanje na odre|eno radno mesto, nego iodre|ivanje zarade, priznanje radnog staà i prijav-ljivanje radnika organima socijalnog osiguranja (uzuplatu odgovaraju}ih doprinosa), {to je tako|e od-re|eno re{enjem o izvr{enju.9)

Ovaj njegov zahtev moè biti osu|en po slo-vu zakona na negativnu odluku, ako se za to o-stvare slovom zakona definisane materijalne pred-postavke. To su:

- Zahtev poslodavca kao tuènog u parnicida sud dosudi zaposlenom, kao tuìocu naknadu{tete u dvostrukom iznosu iz odredbe st. 4. ~l. 190.Zakona, umesto odluke o vra}anju tuìoca, kaozaposlenog na rad. Na to podse}a i po~etni frag-menat ove odredbe koji glasi: Odluku iz st. 4. o-vog ~lana sud moè doneti i na zahtev poslodav-ca, koji se tako|e mora postaviti u istoj parnicigde je zaposleni kao tuìlac traìo vra}anje na radi do zaklju~enja glavne rasprave - argumenat iz st.6. novelirane odredbe ~l. 191. Zakona o radu. Toje zahtev da se zaposlenom isplati naknada {tete uex lege odre|enom iznosu - argumenat iz st. 4.ove norme. Na taj na~in poslodavac traì zamenupredmeta svoje obaveze, protivno onome {to jepredmet pravno za{titnog zahteva zaposlenog kaotuìoca i protivno njegovoj izjavi volje. Za slu~aj dasud usvoji ovo traènje poslodavca, dolazi do sud-ski dozvoljene zamene njegove obaveze. Umestoobaveze vra}anja zaposlenog na rad poslodavacse osu|uje na isplatu naknade {tete, a odbija tu-`beni zahtev zaposlenog za vra}anje na rad.

Tome u prilog to {to je ovaj zahtev poslodav-ca kao tuènog u procesnom smislu, u odnosu natu`beni zahtev tuìoca za vra}anje na rad, konek-sni zahtev. Njihova traènja se me|usobno isklju-~uju. Podnesak koji sadrì takav tu`beni zahtev jeprotivtu`ba, gde je zahtev iz tu`be u vezi sa protiv-tu`benim zahtevom, jer za slu~aj da je isti osnovan- sud donosi negativnu odluku po tu`benom zah-tevu za vra}anje zaposlenog na rad i obavezujeposlodavca kao tuènog da tuìocu kao zaposle-nom isplati nazna~enu naknadu {tete. ^lanom 10.Novele, menjaju se odredbe u ~l. 191. Zakona ko-ji propisuje mogu}nost da poslodavac, u postupkupred sudom zbog nezakonitog prestanka radnogodnosa, zahteva da sud odbije zahtev zaposlenogda se vrati na rad, uz obavezu poslodavca da za-poslenom isplati naknadu {tete na ime izgubljenezarade i drugih primanja u dvostrukom iznosu.10)


Ovde bi oponent mogao da prigovori da ipasivizam zaposlenog u pogledu traènja izvr{en-ja radi vra}anja na rad vodi istoj posledici, kada jepredlog za izvr{enje podnet posle isteka roka izodredbe ~l. 228. ZIP-a, ali pogre{no. Razlika je usu{tini, jer ovde od volje zaposlenog koji se na{aou ovoj situaciji zavisi vra}anje na rad. Suprotno, uslu~aju iz novelirane odredbe ~l. 191. st. 5. i 6. Za-kona, odluka da se ne vrati na rad donosi se pro-tivno njegovoj volji, na zahtev poslodavca i ako jeponi{ten kao nezakonit njegov otkazni akt.

8. Predvi|aju}i ugovor o radu kao jedan odformalnih izvora prava - argumenat iz odredbe st.2. ~l. 1. Zakona, zakonodavac je ve} do{ao u kon-trarnu opoziciju sa nazna~enom normom Ustava omerodavnom formalnom izvoru prava na ovu te-mu - moè biti zakon i/ili kolektivni ugovor. Me-|utim, ostaju}i u ambijentu slova zakona, ugovo-rom o radu propisuju se razlozi za otkaz - argume-nat iz odredbe ~l. 179. st. 1. ta~ka 2. Zakona o ra-du, a u odnosu na sve razloge iz kataloga ove nor-me definisana je merodavna procedura koja moraprethoditi re{enju o otkazu - odredba ~l. 179. i dal-je Zakona o radu. Me|utim, bez obzira na otkaznirazlog, ta procedura je izostala.

9. Lege ferenda uskra}ivanjem kona~nog iz-bora zaposlenom nagra|uje se poslodavac kao a-utor nezakonite radnje, a ka`njava zaposleni, jermu se na ovaj na~in onemogu}ava vra}anje narad, {to je kona~ni cilj njegovog pravnoza{titnogzahteva, zbog ~ega on i traì poni{taj nezakonitogotkaznog akta. Te procedure u prisustvu nazna~e-nog zakonskog re{enja zaposleni se neosnovanoli{ava, jer mu i radni odnos prestaje na osnovusudske odluke zato {to je sud odmerio da premaokolnostima in concreto nema mogu}nosti da sevrati na rad.

Zaklju~akNovele su otklonile kontrarne norme, ali i

dale nova re{enja kojima se u su{tini slabi kvalitettrajanja radnog odnosa zasnovanog na neodre|e-no vreme i odstupa od pravila da zaposlenom mo-è prestati radni odnos samo pod uslovima utvr-|enim Zakonom i kolektivnim ugovorom. Do-zvoljeno je poslodavcu da pod ex lege odre|enimuslovima spre~i vra}anje zaposlenog na rad, iakonije postojao razlog za otkaz ugovora o radu na i-nicijativu poslodavca, a postoji zahtev za vra}anjena rad. Smatramo da su prethodni razlozi pokaza-li da su se norme na ovu temu na taj na~in na{le ukontrarnoj opoziciji sa pravilom iz odredbe ~l. 4. i7. potvr|ene Me|unarodne konvencije K.158, da

zaposlenom ne}e prestati radni odnos ako za to nepostoje opravdani razlozi, bilo procesne ili materi-jalne prirode. Lege lata postoje i drugi razlozi za o-sporavanje ovog re{enja.

_____________________

1) Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 24/05). U daljemtekstu ZR ili Zakon; Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 70/01 i73/01). U daljem tekstu Raniji zakon ili Raniji ZR.

2) Obrazloènje Vlade Republike Srbije za dono{enjeZakona o izmenama i dopunama Zakona o raduSB/3/31.03.2005/1.

3) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu (Sl.glasnik RS br. 61/05). U daljem tekstu novele.

4) Isti Izvor kao u fus noti 2.5) Videti odredbe ~l. 10-17. Zakona o penzijskom i inva-

lidskom osiguranju (Sl. glasnik RS br. 34/03). 6) Videti Pravno shvatanje Okru`nog suda u Beogradu,

usvojeno na sednici odeljenja za radne sporove tog suda odr-ànoj 10.09.2003. godine. Ovo shvatanje je objavljeno u Bilte-nu Okru`nog suda u Beogradu br. 61/03, str. 129. U tom zna-~enju i Pravno shvatanje Gra|anskog odeljenja Vrhovnog su-da Srbije, utvr|eno na sednici od 31.01.2005. godine i objav-ljeno u Biltenu sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br. 1/05,str. 35/6.

7) Videti o tome i u ~lanku autora Borivoja @ivkovi}a:Za{to ponovo o Zakonu o radu, koji je objavljen u stru~no in-formativnom ~asopisu Sudska praksa br. 4/05, str. 3-16.

8) Videti odredbe ~l. 32. i 34. Zakona o izvr{nom po-stupku (Sl. glasnik RS br. 125/04).

9) Odluka Vrhovnog suda Srbije Gzz.167/92 od24.09.1992. godine, objavljena u Biltenu sudske prakse Vr-hovnog suda Srbije br. 4/92, str. 25/6. Videti potpunije na ovutemu u ~lanku Borivoja @ivkovi}a: Podobna izvr{na isprava.^lanak je objavljen u stru~no informativnom ~asopisu: Sud-ska praksa br. 10-11/95, str. 67-72.

10) Isti izvor kao u fus noti pod 2).11) Videti odredbu ~l. 4. i 7. Konvencije o prestanku rad-

nog odnosa na inicijativu poslodavca K.br.158, koja je usvoje-na 22.06.1982. godine, a stupila na snagu 23.11.1985. godine,koju je ratifikovala i Jugoslavija 1984. godine (Sl. list SFRJ -Me|unarodni ugovori br. 4/1984), a do 31.12.1999. godineona ima 28 ratifikacija. U daljem tekstu: K.158.

12) Videti odredbu ~l. 35. Ustava Republike Srbije (Sl.glasnik RS br. 1/90). U daljem tekstu: Ustav.


stano i pravo na za{titu radnog odnosa zbog neza-konitog otkaznog akta, pa bilo da je razlog za ka-saciju procesne i/ili materijalne prirode, nije bilo o-snova da se prepusti odluci suda da mu na zahtevposlodavca to ne onemogu}i.

2. Zakon u odredbi ~l. 1. st. 1. odre|uje da seprava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa,odnosno po osnovu rada, ure|uju i u skladu sa ra-tifikovanim me|unarodnim konvencijama, aK.158 ima to svojstvo.

3. Oponent bi ovde mogao da ukaè na ovla-{}enje zakona da pored dispozicije o zabranjeno-sti re{enja o otkazu koje je contra lege, predvidi idrugu sankciju za poslodavca kao zamenu za re-stituciju. To ovla{}enje u na~elu nije sporno, ve}je pretorsko pravo uvaàvalo razliku izme|u legesperfectae (zabranjen posao i sankcija njegove ni-{tavosti), leges inperfectae (zabranjenost poslabez sankcije) i leges minus quam perfectae (za-kon sadrì dispoziciju o zabranjenosti pravnogposla, ali sankcija nije ni{tavost). Me|utim, ovdese mogu navesti tri pro za suprotno shvatanje:

a) Lege lata na taj na~in slovo Zakona je do-{lo u sukob sa nazna~enim odredbama K.158, asankcija je izre~ena poni{tajem otkaznog akta;

b) Lege ferenda nije jasno za{to bi se nagra-|ivao poslodavac, kao autor nezakonitog otkaza,a u su{tini izricala gra|ansko pravna sankcija za-branom zaposlenom da se vrati u radni odnos, po-{to za raskid njegove radno funkcionalne veze ni-je postojao zakonski razlog, ili {to nije ispo{tova-na procedura.

4. Ratio da u ovoj situaciji nov~ana restitucijazamenjuje naturalnu i insistiranje na vrednosti na-knade materijalne {tete, zanemaruje da tada zapo-sleni koji se na{ao u ovoj situaciji moè da ostvariu najboljem slu~aju 36 zarada koje bi ostvario daradi, a da bi prema redovnom toku stvari, kao za-posleni u radnom odnosu bio u mogu}nosti da o-stvari zaradu u vremenski znatno duèm trajanju.

5. Rad je u osnovi zasnivanja radnog odnosapa nazna~ena naknada {tete, koja je u su{tinipravno dozvoljenog sredstva poslodavca da lako ibez razloga otpusti zaposlenog i na taj na~in ot-kloni naturalnu restituciju, kao primarnu posledi-cu nezakonitog otkaza, ne predstavlja naknadu iza o~ekivano izgubljeni kvalitet u radnim sposob-nostima zaposlenog i njihovom razvijanju, odrà-vanju i negovanju postoje}ih i sticanju novihznanja i sposobnosti.

6. Ovde je nagalsak na posledicama nezako-nitog otkaznog akta, kada se upotrebljeni razlogza otkaz odnosi na pona{anje radnika ili njegov

rad. Suprotno, kada se radi o prestanku potrebe zaradom zaposlenog zbog radnih zahteva preduze-}a, ustanove ili slu`be, kada oni objektivno posto-je, a otkazni akt je kasiran samo zbog procesnihmana, ili na primer zbog neisplate otpremnine prestvarnog raskida radno funkcionalne veze, posto-jao bi ratio legis za ovo novelirano re{enje. Tada ine bi bilo stvarnih potreba za radom zaposlenog,pa bi bila u dejstvu pravila o raskidu ugovora zbogpromenjenih okolnosti. U toj situaciji restitucija za-poslenog u formi vra}anja na rad bila bi u su{tinisuvi{na. Me|utim, nazna~ena norma ovu razlikunije napravila. Njena primena je mogu}a nezavi-sno od vrste razloga koji su kori{}eni u nezakoni-tom otkaznom aktu, ali i razloga zbog kojih je tapojedina~na pravna norma poni{tena.

7. Ovde i pitanje, da li je sud ovla{}en da u-mesto poslodavca svojom odlukom zameni poje-dina~nu pravnu normu poslodavca o otkazu ugo-vora o radu na inicijativu poslodavca. Smatramoda ne moè, a za to pokri}e nalazimo i u odredbi~l.35. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, prema ~i-jem sadràju: svako ima pravo na rad.

Zaposlenima moè prestati radni odnos pro-tiv njihove volje, pod uslovima i na na~in utvr|enzakonom i kolektivnim ugovorom.12) Slovom ovenorme odre|eni su formalni izvori prava, koji sumerodavni da propi{u razloge u ~ijem prisustvuzaposlenom moè da prestane radni odnos. Ovdeje rezultat sudskog postupka pokazao da pravnovredni razlozi ne postoje. To je pravno osnovanopokri}e za zaklju~ak da je zaposleni za slu~aj ne-zakonitog otkaza po slovu ove ustavne norme uradnom odnosu sa poslodavcem, kao njegovim a-utorom. To zna~i da sa stanovi{ta primene prava ipo{tovanja nazna~enog ustavnog re{enja sudskaodluka ne moè da zameni otkaz ugovora o radui slovom zakona odre|ene razloge zbog kojih seon moè upotrebiti na inicijativu poslodavca.K.158, nazna~ena ustavna odredba i Zakon kaùna inicijativu poslodavca, njegovim otkaznim ak-tom i pod uslovima propisanim jednim od nazna-~enih formalnih izvora prava. Ovde postoji samo i-nicijativa poslodavca, a sve drugo sud radi umestonjega. To ~ini tako {to spre~ava restituciju zaposle-nog i tako svojom odlukom zamenjuje otkazni akt,zanemaruju}i da zaposlenom ne moè prestatiradni odnos bez otkaznog razloga i sprovedeneprocedure. To je jo{ jedno pro da odluka suda u o-voj situaciji nije mogla uskratiti, pa ni u formi ex le-ge izuzetka, vra}anje na rad, kao na~in uspostav-ljanja nezakonito raskinute radno funkcionalneveze.

16 17sudska praksa - Op{tinski sud Kragujevac sudska praksa - Op{tinski sud Kragujevac

3) ako tuìlac uìva pravo azila u Srbiji i Cr-noj Gori,

4) ako se radi o sporovima odre|ene vrste:radni sporovi, bra~ni i paternitetski sporovi, spo-rovi o zakonskom izdràvanju, kao i sporovi pomeni~nim i ~ekovnim tu`bama (~l. 83.).

Doma}i zakonski reìm primeni}e se u onimslu~ajevima kad sa odre|enom stranom dràvomovo pitanje nije ure|eno me|unarodnim ugovo-rom.

U konkurenciji bilateralnog i multilateralnogugovora, primeni}e se bilateralni ugovor, ali akoje za tuìoca povoljnija primena multilateralnog u-govora - primeni}e se taj ugovor.

Skoro svi ugovori uz oslobo|enje tuìoca odpolaganja aktorske kaucije predvi|aju i olak{aneuslove izvr{enja ako tom licu pravnosna`nomsudskom odlukom bude izre~ena obaveza da na-doknadi tro{kove postupka i sudske takse. U tomslu~aju nadle`ni sud druge strane ugovornice }e,po pravilu, besplatno i uz utvr|ivanje osnovnih u-slova vezanih za pravnosna`nost i izvr{nost, po-stupiti po zahtevu i izvr{iti naplatu tih tro{kova podonesenoj sudskoj odluci bez upu{tanja u drugapitanja koja su tako|e re{ena tom odlukom.

Sud ne raspravlja o obezbe|enju parni~nihtro{kova ex officio ve} jedino onda ako takav zah-tev istakne tuènik. Taj zahtev tuènik moè po-staviti najkasnije na pripremnom ro~i{tu, a ako toro~i{te nije odràno - na prvom ro~i{tu za glavnuraspravu pre nego {to se upusti u raspravu o glav-noj stvari, odnosno ~im je saznao da postoje pret-postavke za isticanje tog zahteva. Kad tuènik po-stavi zahtev da mu tuìlac obezbedi parni~ne tro-{kove, sud je duàn da odlu~i o njegovom zahte-vu. Ako tuènik, pak, takav zahtev ne postavi, sudo tome ne}e ni raspravljati, nego }e voditi postu-pak kao da u istom nema inostranog elementa,odnosno mogu}nosti za obezbe|enje parni~nihtro{kova.

Visinu aktorske kaucije, kao i rok u kome jetreba poloìti, odre|uje sud po slobodnoj oceni i-maju}i u vidu tro{kove koje }e tuènik verovatnoimati. U re{enju kojim usvaja tuènikov zahtev damu tuìlac poloì obezbe|enje za parni~ne tro-{kove, sud }e odrediti visinu obezbe|enja (kauci-je) i dati tuìocu odre|eni rok da ga poloì kodsuda. Istovremeno, sud }e u re{enju upozoriti tu-ìoca da }e se, ako ne poloì obezbe|enje u o-stavljenom roku, smatrati da je njegova tu`ba po-vu~ena.

U praksi, ipak, ne dolazi ~esto do polaganjaaktorske kaucije jer strani dràvljani mogu, kao

{to je ve} re~eno, po vi{e osnova biti oslobo|eniod polaganja tog jemstva. Naj~e{}e se oslobo|en-je zasniva na reciprocitetu ustavljenom na osnovume|unarodnog ugovora tako da dràvljani svihdràva sa kojima su zaklju~eni bilateralni i multila-teralni ugovori nisu du`ni da polaù obezbe|enjeza parni~ne tro{kove.

Kad obezbe|enje parni~nih tro{kova nije u-re|eno u me|unarodnom ugovoru, ispituju se za-konski uslovi za oslobo|enje od polaganja aktor-ske kaucije u dràvi ~ije dràvljanstvo ima tuìlaci na osnovu toga sud ceni postojanje fakti~kog re-ciprociteta. Reciprocitet mora da se utvr|uje zasvaku dràvu posebno i ne moè se polaziti odpretpostavke da on postoji. Ovo je nu`no stoga{to dràve razli~ito ure|uju ovo pitanje. Obave-{tenje o reciprocitetu sud pribavlja od Ministarstvapravde.

Tako, u znatnom broju dràva oslobo|enjeod polaganja aktorske kaucije ne daje se ukolikoje tuìlac, bez obzira da li je doma}i ili strani dr-àvljanin, izvan jurisdikcije doma}eg suda (Ar-gentina, Australija, Brazil, Indija, Irska, Izrael, Ka-nada, Kipar, Monako, Norve{ka, Novi Zeland, Pa-nama, Pakistan, SAD, Tajland, Velika Britanija idr.). U tim dràvama aktorsku kauciju su du`ni dapoloè ~ak i doma}i dràvljani ako nemaju prebi-vali{te u toj dràvi. Prema tome, dràvljani Srbijesa prebivali{tem u Srbiji bili bi (ukoliko sa stra-nom dràvom ovo pitanje nije posebno ure|eno)obveznici aktorske kaucije u tim dràvama, a o-slobo|enje od te obaveze mogli bi koristiti jedinoonda ako imaju prebivali{te u stranoj dràvi u ko-joj tuè. S obzirom na to, kod utvr|ivanja recipro-citeta, i dràvljanima tih dràva dao bi se isti prav-ni poloàj u odnosu na polaganje aktorske kauci-je, kad se pojave kao tuìoci i ume{a~i pred su-dom u Srbiji.

S druge strane, kad strani dràvljani ~ija drà-va ne poznaje institut aktorske kaucije tuè u Srbi-ji, ne}e biti du`ni da poloè aktorsku kauciju, sobzirom da ni dràvljani Srbije u njihovoj dràvi nepodleù ovoj obavezi.2)

U jednom broju dràva aktorska kaucija mo-è da se nametne samo strancima pod odre|enimuslovima (Alìr, Austrija, Belgija, ê{ka, Francu-ska, Gr~ka, Koreja i dr.) ili bez posebnih uslova,po naho|enju samog suda (kao {to je npr. u [rilanki).3)

U pogledu dvojnih dràvljana, pitanje obez-be|enja parni~nih tro{kova ure|eno je u ~l. 82. uvezi sa ~l. 11. Zakona o re{avanju sukoba zakona.Naime, u odnosu na aktorsku kauciju za lice koje

AAAAktorska kaucija (cautio iudicatum solvi, o-bezbe|enje parni~nih tro{kova) obavezujestranca koji podnosi tu`bu doma}em sudu

da poloì odre|eno obezbe|enje u novcu ili dru-gom pogodnom obliku na ime parni~nih tro{ko-va koje tuènik moè imati za slu~aj da tuìlac iz-gubi spor. Ovo obezbe|enje odre|uje sud pozahtevu tuènika koji ima pravo da se ne upusti uspor dok sud pravnosna`no ne odlu~i o njego-vom zahtevu, a ako zahtev bude usvojen - dokstranac ne poloì utvr|enu kauciju. Time je tuè-nik za{ti}en, posebno u tzv. veksatornim parnica-ma, od bespotrebnog izlaganja tro{kovima po-stupka i ujedno mu je zajem~eno da }e biti obe-{te}en ukoliko tuìlac ne uspe u sporu. Aktorskakaucija se odnosi ne samo na strane tuìoce, ne-go i na strane ume{a~e pred doma}im sudom. Pritome, nije od zna~aja da li je tuènik doma}e ilitako|e strano lice.

Od multilateralnih konvencija za primenu o-vog instituta najva`nije su ha{ke konvencije o gra-|anskom postupku koje, pod odre|enim uslovi-ma predvi|aju oslobo|enje od polaganja parni~-nih tro{kova u dràvama ~lanicama. Ha{ka kon-vencija o gra|anskom postupku iz 1954. godinevezivala je osloba|anje za dràvljanstvo i domicil,kao kumulativne uslove (~l. 17.). Te odredbe suzamenjene ha{kom Konvencijom o olak{anju me-|unarodnog pristupa sudovima iz 1980. godine,koja kao uslov predvi|a samo redovno boravi{teu bilo kojoj od dràva ugovornica (~l. 14.). Takvoublaàvanje proizilazi iz savremenih shvatanja daje redovno boravi{te elasti~niji i manje formalisti~-ki pojam od domicila (prebivali{te). Srpsko pravone poznaje pojam redovnog boravi{ta (residencehabituelle), ali se uzima da je taj pojam {iri od poj-ma prebivali{ta i da obuhvata kako prebivali{te,tako i redovno boravi{te. Od polaganja aktorskekaucije oslobo|ena su sva lica sa statusom izbegli-ce (~l. 16. Konvencije o statusu izbeglica od 28. ju-la 1951. godine), kao i apatridi po Konvenciji opravnom poloàju lica bez dràvljanstva od 28.septembra 1954. godine.

I mnoge druge multilateralne me|unarodnekonvencije sadrè odredbe o oslobo|enju od ak-torske kaucije. Tako se od poverilaca koji potraù-ju izdràvanje po osnovu njujor{ke konvencije oostvarivanju alimentacionih zahteva u inostran-

stvu od 20. juna 1956. godine, ne moè zahtevatiobezbe|enje parni~nih tro{kova bez obzira na dr-àvljanstvo i prebivali{te (~l. 9.).

Aktorska kaucija ne moè biti nametnuta ni li-cima koji pokrenu neki pravni postupak po Konven-ciji o gra|ansko pravnim aspketima me|unarodneotmice dece od 6. oktobra 1980. godine (~l. 22.).

U svim bilateralnim me|unarodnim ugovori-ma koji vaè za Srbiju predvi|eno je osloba|anjeod polaganja aktorske kaucije s tim {to je u jednimdovoljno da tuìlac ima dràvljanstvo jedne od dr-àva ugovornica (ugovori sa Bosnom i Hercegovi-nom - ~l. 16, ê{kom i Slova~kom - ~l. 46, sa Alì-rom - ~l. 2, sa Italijom - ~l. 1, sa Rusijom - ~l. 17.),a u drugim se na strani tuìoca traì kumulacija dr-àvljanstva i prebivali{ta ili boravi{ta na teritorijijedne od ugovornica. Ugovori o trgovini i plovid-bi sa Japanom, Holandijom i [panijom, po{to sa-drè odredbe o nacionalnom tretmanu i klauzuleo najve}em povla{}enju, indirektno dozvoljavajuzaklju~ak da su dràvljani tih dràva tako|e oslo-bo|eni polaganja aktorske kaucije, mada oni to o-slobo|enje mogu tako|e zasnivati na vi{estranojha{koj Konvenciji o gra|anskom postupku iz1954. godine.

Odredbe ugovora o osloba|anju od aktorskekaucije odnose se, po pravilu, i na pravna lica. Ta-ko predvi|aju bilateralni ugovori o pravnoj pomo-}i sa Alìrom, Bosnom i Hercegovinom, ê{kom,Slova~kom, Francuskom, Ma|arskom, Poljskom,Hrvatskom, Irakom, Austrijom, Bugarskom i Gr~-kom. I multilateralna Konvencija o olak{anju me-|unarodnog pristupa sudovima iz 1980. godine, u~l. 14. predvi|a da se od pravnih lica u dràvamaugovornicama ne moè traìti polaganje garancijeili depozita.1)

Prema Zakonu o re{avanju sukoba zakona,koji ina~e ure|uje institut aktorske kaucije, stranackoji se pojavi kao tuìlac pred doma}im sudomne}e biti duàn da poloì obezbe|enje za parni~-ne tro{kove u slede}im slu~ajevima:

1) ako je u pitanju lice bez dràvljansta kojeima prebivali{te u Srbiji i Crnoj Gori,

2) ako u dràvi ~iji je dràvljanin tuìlac, do-ma}i dràvljani nisu du`ni da daju obezbe|enjeparni~nih tro{kova, bilo zato {to ta strana dràvane poznaje ovaj pravni institut, bilo zato {to sa tomdràvom postoji ugovoreni ili fakti~ki reciprocitet,

AKTORSKA KAUCIJA

(Pravosudna me|unarodna pomo}-Vladimir Todorovi})


10. Dodatni Protokol uz Evropsku konvenciju oekstradiciji od 15.10.1975. - Second Additional Proto-col to the European Convention on Extradition, con-cluded at Strasbourg on 15.10.1975. (MU, 10/2001)

11. Drugi dodatni Protokol uz Evropsku kon-venciju o ekstradiciji od 17.03.1978. - Second Ad-ditional Protocol to the European Convention onExtradition, concluded at Strasbourg on17.03.1978. (MU, 10/2001)

c) Transfer postupka i osu|enih lica

12. Evropska konvencija o prenosu postupkau krivi~nim stvarima od 15.05.1972. - EuropeanConvention on the Transfer of Proceedings in Cri-minal Matters, concluded at Strasbourg on15.05.1972. (MU, 10/2001)

13. Konvencija o transferu osu|enih lica od21.03.1983. - Convention on the Transfer of Sen-tenced Persons, concluded at Strasbourg on21.03.1983. (MU, 4/2001)

14. Dodatni protokol uz konvenciju o tran-sferu osu|enih lica, Strazbur od 18.12.1997. - Ad-ditional Protocol to the Convention on the Tran-sfer of Sentenced Persons, concluded at Strasbo-urg on 18.12.1997. (MU, 4/2001)

15. Evropska konvencija o me|unarodnomvaènju krivi~nih presuda od 28.05.1970. - Euro-pean Convention on the International Validity ofCriminal Judgments, concluded at Hague on28.05.1970. (MU, 13/2002)

16. Evropska konvencija o nadzoru uslovnoosu|enih ili uslovno oslobo|enih lica od30.11.1964. - European Convention on the Super-vision of Conditionally Sentenced or Conditio-nally Released Offenders (MU, 4/1991)

Pravna pomo} u gra|anskimstvarima

a) Op{ta pravna pomo}u gra|anskim stvarima

17. Konvencija o olak{anju me|unarodnogpristupa sudovima od 25.10.1980. - Conventionon International Access to Justice (MU, 4/1988)

18. Konvencija o gra|anskom postupku od1.03.1954. - Convention on Civil Procedure (MU,6/1962)

19. Konvencija o gra|anskom sudskom po-stupku od 17.07.1905. - Convention concernant laprocedure civile (SNKJ, 100/1930)

20. Evropski sporazum o prosle|ivanju mol-bi za pravnu pomo} od 27.01.1977. - European A-greement on the Transmission of Applications forLegal Aid (MU, 9/2001)

b) Legalizacija isprava i izdavanje izvodaiz mati~nih knjiga

21. Konvencija o ukidanju potrebe legalizaci-je stranih javnih isprava od 5.10.1961. - Conventi-on Abolishing the Reljuirement of Legalization forForeign Public Documents (MU, 10/1962)

22. Konvencija o izdavanju izvoda iz mati~-nih knjiga na vi{e jezika od 8.09.1976. - Conventi-on relative a la delivrance dexstraits plurilinguesdactes de letat civil (MU, 8/1991)

23. Konvencija o izdavanju nekih izvoda izmati~nih knjiga namenjenih inostranstvu od27.09.1956. - Covention relative a la delivrance decentrains exstraits dactes de letat civil destines aletranger (MU, 9/1967)

c) Obave{tavanje o stranim propisima

24. Evropska konvencija o obave{tenjima ostranom pravu od 7.06.1968. - European Conven-tion on Information on Foreign Law (MU, 7/1991)

d) Porodi~nopravni odnosi

25. Konvencija o ostvarivanju alimentacionihzahteva u inostranstvu od 20.06.1956. - Conventi-on on the Recovery Abroad of Maintenance (MU,2/1960)

26. Konvencija o gra|anskopravnim aspekti-ma me|unarodne otmice dece od 25.10.1980. -Convention on the Civil Aspects of InternationalChild Abduction (MU, 7/1991)

27. Konvencija o prestanku na brak, o mini-malnoj starosti za sklapanje braka i o registrovan-ju brakova od 10.12.1962. - Convention on Con-sent to Marriage, Minimum Age For Marriage andRegistration of Marriages (MU, 13/1964)

e) Naslednopravni odnosi

28. Konvencija o jednoobraznom zakonu oobliku me|unarodnog testamentat od 26.10.1973.- Convention providing a Uniform Law on theForm of an International Will (MU,3/1977)

29. Konvencija o sukobima zakona u pogle-du oblika testamentarnih odredaba od 5.10.1961.- Convention on the Conflicts of Laws Relating to


osim doma}eg dràvljanstva ima i dràvljanstvoneke strane dràve, smatra}e se da ima samo do-ma}e dràvljanstvo i ne}e biti u obavezi da poloìovu kauciju.

_____________________

1) Za razliku od ha{ke Konvencije o gra|anskom po-stupku iz 1954. godine koja je u tom pogledu bila nedore~e-na, ha{ka Konvencija o olak{anju me|unarodnog pristupasudovima iz 1980. godine od aktorske kaucije izri~ito pomin-je ne samo fizi~ka, nego i pravna lica (~l. 14.).

2) Polaganje aktorske kaucije od stranih dràvljana nezahteva se u Avganistanu, Boliviji, Bugarskoj, Ekvadoru, E-giptu, Finskoj, Iranu, Islandu, Libiji, Meksiku, Mongoliji, Pe-ruu, Portugaliji, Rumuniji i drugim dràvama.

3) Na primer, u [ri lanki, polaganje aktorske kaucije ure-|eno je u poglavlju XXVIII Zakona o gra|anskom postupku iobavezno se polaè samo u dva slu~aja: prilikom podno{en-ja àlbe na sudsku odluku (~l. 755. st. 2. navedenog Zakona)i kad se podnosi tu`ba za povra}aj stvari koja je oduzela Ca-rina (~l. 154. Uredbe o carinama). U svim ostalim slu~ajevimasudu je dato diskreciono pravo da odredi ili ne odredi pola-ganje aktorske kaucije.

Osnovne slobode i prava ~oveka1. Evropska Konvencija o za{titi ljudskih

prava i osnovnih sloboda od 4.11.1950. godine, sadopunskim protokolima - Convention for the Pro-tection of Human Rights and Fundamental Free-doms, with Protocols (MU, 9/2003 sa izm. 5/2005)

-Protokol br. 1 od 20.03.1952. godine-Protokol br. 4 od 16.09.1963. godine-Protokol br. 6 od 28.04.1983. godine-Protokol br. 7 od 22.11.1984. godine-Protokol br. 12 od 14.11.2000. godine-Protokol br. 13 od 3.05.2002. godine-Protokol br. 14 od 13.05.2004. godine

(MU, 5/2005)

2. Univerzalna deklaracija o pravima ~ovekaod 10.12.1948. godine - Universal Declaration ofHuman Rights

3. Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~-kim pravima od 16.12.1966. godine, sa Protokoli-ma iz 1966. i 1979. godine - International Cove-nant on Civil and Political Rights (SL SFRJ, 7/1971)

4. Fakultativni protokol uz Me|unarodnipakt o gra|anskim i politi~kim pravima od16.12.1966. godine - Optional Protocol to the In-ternational Covenant on Civil and Political Rights(MU, 4/2001)

5. Drugi fakultativni protokol uz Me|una-rodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima od16.12.1979. godine koji ima za cilj ukidanje smrt-ne kazne - Second Optional Protocol to the Inter-

national Covenant on Civil and Political Rights, a-iming at the abolition of the death penalty (MU,4/2001)

Pravna pomo} u krivi~nim stvarimaa) Op{ta pravna pomo}

u krivi~nim stvarima

6. Evropska Konvencija o me|usobnom pru-ànju pravne pomo}i u krivi~nim stvarima od20.04.1959. - European Convention on Mutual As-sistance in Criminal Matters, concluded at Strasbo-urg on 20.04.1959. (MU, 10/2001)

7. Dodatni Protokol uz Evropsku konvencijuo me|usobnom pruànju pravne pomo}i u krivi~-nim stvarima od 17.03.1978. - Additional Protocolto the European Convention on Mutual Assistancein Criminal Matters, concluded at Strasbourg on17.03.1978. (MU, 10/2001)

8. Drugi dodatni Protokol uz Evropsku kon-venciju o me|usobnom pruànju pravne pomo}iu krivi~nim stvarima od 8.11.2001. - Second Addi-tional Protocol to the European Convention onMutual Assistance in Criminal Matters, concludedat Strasbourg on 8.11.2001.

b) Ekstradicija

9. Evropska konvencija o ekstradiciji od13.12.1957. - European Convention on Extraditi-on, concluded at Paris on 13.12.1957. (MU,10/2001)

PREGLED PRAVOSUDNIH MULTILATERALNIH KONVENCIJA1)

(Me|unarodni ugovori i drugi me|unarodni dokumentirelevantni za oblast pravosu|a)


HRVATSKA-Ugovor o pravnoj pomo}i u gra|anskim i

krivi~nim stvarima od 15.09.1997. (MU, 1/1998)

ITALIJA-Konvencija o izdavanju krivaca od

6.04.1922. (SNKJ, 4/1931)-Konvencija o pravnoj sudskoj za{titi odno-

snih dràvljana od 6.04.1922. (SNKJ, 42/1931)-Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomo}i u

gra|anskim i upravnim stvarima od 3.12.1960.(MU, 5/1963)

-Konvencija o trgovini i plovidbi od31.03.1955. (MU, 14/1956)

MADJARSKA-Ugovor o uzajamnom pravnom saobra}aju

od 7.03.1968, sa izmenama i dopunama od25.04.1986. (Integralni tekst), (MU, 3/1968 i1/1987)

MAKEDONIJA-Ugovor o pravnoj pomo}i u gra|anskim i

krivi~nim stvarima od 6.07.2004. (MU, 22/2004)

NEMA^KA-Sporazum o izdavanju od 26.11.1970.

(MU,17/1976)-Ugovor o pravnoj pomo}i u krivi~nim stva-

rima od 1.10.1971. (SLSFRJ, 33/1972)

RUMUNIJA-Ugovor o pravnoj pomo}i od 18.10.1960. sa

dodatnim protokolom od 21.01.1972. (MU, 8/1961)

RUSIJA-Ugovor o trgovini i plovidbi od 11.05.1940.

(SNKJ, 118/1940)-Ugovor o pravnoj pomo}i u gra|anskim, po-

rodi~nim i krivi~nim stvarima od 24.02.1962. (MU,5/1963)

[VAJCARSKA-Ugovor o izdavanju krivaca od 16.11.1887.

(SN, 83/1888)-Konvencija o nastanjivanju i konzulstvu od

4.02.1888. (SN, 83/1888)-Ugovor o trgovini i plovidbi od 27.09.1948.

(SLFNRJ, 16/1949)

[VEDSKA-Ugovor o trgovini i plovidbi od 14.05.1937.

(SNKJ, 254/1938)-Sporazum o ukidanju legalizacije isprava od

22.11.1990. -Sporazum o olak{anju primene Ha{ke kon-

vencije o gra|anskom postupku od 1.03.1954, od22.11.1990.

____________________

1) Ovde su navedene neke od bilateralnih me|unarod-nih konvencija koje je zaklju~ila na{a zemlja, a potpuni popis,kao i tekstovi vaè}ih bilateralnih me|unarodnih ugovora uoblasti me|unarodne pravosudne pomo}i i saradnje nalaze seu knjizi Pravosudne bilateralne konvencije u izdanju Proju-ris-a, Beograd, 2005.

Obja{njenje: MU ozna~ava Me|unarodne ugovoreili Dodatak Slu`benog lista FNRJ/SFRJ/SRJ/SCG, u kom jetekst objavljen. SN ozna~ava Slu`bene novine KraljevineSHS Jugoslavije


the Form of Testamentary Dispositions (MU,10/1962)

f) Priznanje i izvr{enje stranih odluka

30. Evropska konvencija o priznanju i izvr-{enju odluka o staranju o deci i o ponovnom us-postavljanju odnosa staranja od 20.05.1980. - Eu-ropean Convention on Recognition and Enforce-ment of Decisions Concerning Custody of Chil-dren and on Restoration of Custody of Children(MU, 1/2001)

31. Konvencija o priznanju i izvr{enju ino-stranih arbitra`nih odluka od 10.06.1958. - Con-

vention on the Recognition and Enforcement ofForeign Arbitral Awards (MU,11/1981)

32. Konvencija o izvr{enju inostranih arbitra-`nih odluka od 26.09.1927. - Convention on the E-xecution of Foreign Arbitral Anjards (MU, 4/1959)

_____________________

1) Tekstovi multilateralnih me|unarodnih ugovora iz o-blasti pravosu|a se nalaze u knjizi Pravosudne multilateralnekonvencije, izdanje Projuris, Beograd, 2005.

Obja{njenje: MU ozna~ava Me|unarodne ugovoreili Dodatak Slu`benog lista FNRJ/SFRJ/SRJ/SCG u kome jetekst objavljen.

AUSTRIJA-Ugovor o uzajamno pravnom saobra}aju od

16.12.1954. (MU, 8/1955)-Sporazum o uzajamnom priznavanju i izvr-

{enju odluka izbranih sudova poravnanja zaklju-~enih pred izbranim sudovima u trgova~kim stva-rima od 18.03.1960. (MU, 5/1961)

-Sporazum o uzajamnom priznavanju i izvr-{enju odluka o izdràvanju od 10.10.1961. (MU,2/1963)

-Ugovor o pravnoj pomo}i u krivi~nim stva-rima od 1.02.1982. (MU, 2/1983)

-Ugovor o izdavanju od 1.02.1982. (MU,2/1983)

-Ugovor o me|usobnom izvr{avanju sud-skih odluka u krivi~nim stvarima od 1.02.1982.(MU, 6/1983)

BOSNA I HERCEGOVINA-Ugovor o pravnoj pomo}i u gra|anskim i

krivi~nim stvarima od 24.02.2005. (MU, 6/2005)-Ugovor o me|usobnom izvr{avanju sud-

skih odluka u krivi~nim stvarima od 24.02.2005.(MU, 6/2005)

BUGARSKA-Ugovor o uzajamnoj pravnoj pomo}i od

23.03.1956. (MU, 1/1957)

FRANCUSKA-Konvencija konzularna i o nastavnjivanju

od 30.01.1929. (SNKJ, 112/1929)-Sporazum o olak{anju primene Ha{ke kon-

vencije o gra|anskom postupku od 1.03.1954. od29.10.1969. (MU, 21/1971)

-Konvencija o izdavanju isprava o li~nomstanju ioslobo|enju od legalizacije od 29.10.1969.(MU, 3/1971)

-Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomo}i ukrivi~nim stvarima od 29.10.1969. (MU, 16/1971)

-Konvencija o izdavanju od 23.09.1970. (MU,43/1971)

-Konvencija o nadle`nosti i o zakonu koji seprimenjuje u oblasti li~nog i porodi~nog prava od18.05.1971. (SLSFRJ, 55/1972)

-Konvencija o priznanju i izvr{enju sudskihodluka u gra|anskim i trgova~kim stvarima od18.05.1971. (MU, 7/1972)

GR^KA-Ugovor o trgovini i plovidbi od 2.11.1927.

(SNKJ, 254/1928)-Konvencija o uzajamnim pravnim odnosi-

ma od 18.06.1959. (MU, 7/1960)-Sporazum o uzajamnom priznavanju i izvr-

{enju sudskih odluka od 18.06.1959. (MU,6/1960)

PRAVOSUDNE BILATERALNE KONVENCIJE1)

(zaklju~ene izme|u Srbije, KSHS, KJ, FNRJ, SFRJ, SRJ i SCGsa zemljama u okruènju)

nant on Civil and Political Rights, with Protocols1966, 1979, SL SFRJ, 7/1971

* Evropska konvencija o za{titi ljudskih pra-va i osnovnih sloboda od 4.11.1950. sa dopun-skim protokolima (integralni tekst) - Conventionfor the Protection of Human Rights and Funda-mental Freedoms, with Protocols, MU, 9/2003, saizmenama u MU, 5/2005

Op{ti me|unarodni dokumenti oslobodama i pravima

* Univerzalna deklaracija o pravima ~ovekaod 10.12.1948. - Universal Declaration of HumanRights

* Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~-kim pravima od 16.12.1966. - International Cove-

PREGLED DRUGIH NAJZNAÂJNIJIH MEDJUNARODNIHKONVENCIJA ZA OBLAST PRAVOSUDJA1)


* Protokol br. 14 uz Evropsku konvenciju zaza{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim semenja kontrolni sistem konvencije, MU, 5/2005, saispravkom u 7/2005

* Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj u-niji, Nica, 17.12.2000. - Charter of FundamentalRights of the European Union

* Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravimadeteta od 20.11.1989. - Convention on the Rightsof the Child, MU, 15/1990

__________________

1) O ovim i ostalim pravosudnim multilateralnim kon-vencijama {ire videti u knjizi Pravosudne multilateralne kon-vencije, Projuris, Beograd 2005.

Dospelost obaveze pla}anjanaknade za kori{}enje stvari pouredbi o organizovanjui izvr{avanju materijalne obaveze

Dospelost obaveze pla}anja naknade za kori{}enjevozila od trenutka predaje do 25.04.1999. godine, bez ob-zira {to je vozilo kasnije vra}eno, treba ceniti u skladu saodredbom ~l. 20. st. 4. Uredbe o organizovanju i izvr{avan-ju materijalne obaveze (Slu`beni list SRJ, br. 36/98). Nadosu|eni iznos naknade pripada pravo na zateznu kama-tu nakon isteka 15 dana od dana vra}anja vozila. Na iznosnaknade dosu|ene za period od 26. aprila 1999. godinedatum dolaska du`nika u docnju treba utvrditi u skladu saodredbom ~l. 324. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima.

(Pravno shvatanje Gra|anskog odeljenjaVrhovnog suda Srbije utvr|eno na sedniciod 26. maja 2003. godine)

Razgrani~enje izme|u sudskei upravne nadle`nosti

Nadle`nost organa uprave za postupanjepo zahtevu za ostvarivanje prava na naknadu po

Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih in-valida i porodica palih boraca i naknade po Za-konu o vojsci ne isklju~uje nadle`nost redovnogsuda da postupa u parnici radi naknade {tetezbog nezakonitog ili nepravilnog rada dràvnihorgana.

(Pravno shvatanje Gra|anskog odeljenjaVrhovnog suda Srbije utvr|eno na sedniciod 6. aprila 2004. godine)

Zastarelost potraìvanja naknade{tete zbog nezakonitog li{enjaslobode

Potraìvanje naknade {tete po osnovu odgo-vornosti dràve za {tetu koju prouzrokuje njen or-gan nezakonitim li{enjem slobode zastareva u ro-kovima propisanim odredbama ~l. 376. Zakona oobligacionim odnosima.

(Pravno shvatanje Gra|anskog odeljenjaVrhovnog suda Srbije utvr|eno na sedniciod 10. februara 2004. godine)

PRAVNA SHVATANJA GRADJANSKOG ODELJENJAVRHOVNOG SUDA SRBIJE

Sudska praksaiz ~asopisa

2


{rafcigerom udario optuènog u predelu glave, ta-da je optuèni u cilju odbijanja istovremenog pro-tivpravnog napada postupao u nu`noj odbrani ta-ko {to je ispalio hitac u telo o{te}enog, pa imaju}iu vidu navedene radnje, optuèni se ima oslobodi-ti od optu`be primenom ~l. 355. ta~ka 1. ZKP-a uvezi ~l. 9. KZJ da je izvr{io krivi~no delo ubistvo upoku{aju iz ~l. 47. st. 1. KZS u vezi ~l. 19. KZJ.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 2057/03od 6.10.2004. - Izbor sudske prakse11/2005)

Kleveta - kvalifikovani oblikKvalifikovani oblik klevete iz ~l. 92. st. 2. KZ

RS moè se izvr{iti i nekim od {tampanog materi-jala, kao {to je u konkretnom slu~aju bilten, iakone predstavlja {tampu po Zakonu o javnom infor-misanju, uz uslov da je taj {tampani materijal na-menjen javnosti.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kzz. 39/04od 23.06.2004. - Izbor sudske prakse11/2005)

Falsifikovanje isprave,vreme izvr{enja krivi~nog delai zastarelost krivi~nog gonjenja

Zastarelost krivi~nog gonjenja u~inioca kri-vi~nog dela falsifikovanje isprave iz ~l. 233. KZ RSpo~inje od dana kada je krivi~no delo u~injenobez obzira kada je posledica nastupila.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz. 22/04od 3.06.2004. - Izbor sudske prakse11/2005)

Nesavestan rad u slu`biKada je o{te}eni isklju~en iz politi~ke stran-

ke, predsednik disciplinske komisije koja je done-la takvu odluku nije nesavesno postupao ako je ta-kva odluka doneta po sprovedenom postupku postatutu stranke i kada je takvu odluku potvrdio iz-vr{ni odbor stranke.

(Re{enje Okru`nog suda u Beogradu K`.1542/04 od 17.06.2004. - Izbor sudskeprakse 11/2005)

Sticaj krivi~nih delaNe postoji sticaj, ve} samo jedno krivi~no de-

lo iako je isto izvr{eno sa vi{e alternativno predvi-|enih radnji izvr{enja.

(Re{enje Vrhovnog suda Srbije K`.I-744/04od 1.07.2004. - Izbor sudske prakse11/2005)

Nu`na odbranaKada je najpre u kafani nastala verbalna ras-

prava izme|u o{te}enog i njegovih drugova sajedne strane i optuènog i njegovih drugova sadruge strane, pa se ista nastavi van kafane gde do-lazi do fizi~kog sukoba izme|u o{te}enog i njego-vih drugova i drugo