PRAVO I PRIVREDApravniciuprivredi.org.rs/images/casopis/2001_3_4.pdf · ne, sa temom: Novo privredno zakonodavstvo i strategija ekonomskog oporavka, sa publikovanim referatima u øasopisu

Summary.fm; str. 1

UDK 347.7 YU ISSN 0354–3501

P R A V O I P R I V R E D AÂSOPIS ZA PRIVREDNOPRAVNU TEORIJU I PRAKSU

SPECIJALNO IZDAÑE

BROJ 3-4/2001./Godina XXXVIIIBeograd

Summary.fm; str. 2

Glavni i odgovorni urednik

Mirko Vasiqevi}

Urednik

Miroslav Paunovi}

Redakcija

Zoran Arsi}, Vlajko Brajiõ, Mirko Vasiqevi}, Radovan Vukadinovi}, Slavoqub Vuki~evi}, Miroslav Vrhovåek, Dragoqub Dra{kovi}, Ivica Jankovec, Milica Jawu{evi} (sekretar), Branko Quti}, Vera Markoviõ, Bosa Nenadi}, Miroslav

Paunoviõ, Ratomir Slijep~evi}, Aleksandar ]iri}

Izdava~ki savet

Øedomir Bogiõeviõ, Jovanka Bodiroga, Miqko Vaqarevi}, Mihajlo Velimiro-vi} (predsednik), Miroslav Vitez, Ratibor Grujiõ, Rade Jeftiõ, Ratimir Kaåa-nin, Goran Kçajeviõ, Nermina Quboviõ, Miroslav Mileti}, Jezdimir Mitro-vi}, Milan Miçeviõ, Vera Ne}ak, Danilo Pa{ajli}, Mirko Perunoviõ, Vito-mir Popovi}, Vladimir Popovi}, Dejan Popoviõ, Øedomir Prostran, DraganRadoñiõ, Marko Raj~evi}, Marko Steqi}, Miodrag Trajkovi}, Slavko Cari}

(zamenik predsednika), Mirjana Cukavac

Izdava~

UDRU@EWE PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJEBeograd, Terazije 23/VII-701

tel./faks 3248-428po{tanski fah 47

Tehni~ki urednik

Zoran Dimi}

Ra~unarska priprema

Jelena i Zoran Dimi}Svetozara Markovi}a 2, Beograd

Pretplata za 2001. godinu iznosi: pravna lica - 4.200 dinara, fizi~ka lica - 2.100 dinara, inostranstvo - 100 US $

Pretplata se vr{i na ‘iro ra~un broj: 40806-678-3-99933, uz naznaku: Pretplata za ~asopis „Pravo i privreda“

Izlazi DVOMESE^NO

[tampa: ÅIP „Nikola Nikoliõ“Mikuåa Gajeviõa 3, KRAGUJEVAC

Summary.fm; str. 3

SPECIJALNO IZDAÑE

Deset godina Susreta pravnika

u privredi SR Jugoslavije

(1992 – 2001)

Pravo i privreda br. 3-4/2001.4

Summary.fm; str. 5

slika ovalna

VRÑAØKA BAÑA

SRBIJA – JUGOSLAVIJA

slika kvadratna


Summary.fm; str. 7

Ko ne zna, a ne zna da ne zna opasan je, izbegavaj ga.

Ko ne zna, a zna da ne zna, mlad je, nauøi ga.

Ko zna, a ne zna da zna, spava, probudi ga.

Ko zna i zna da zna, mudar je, sledi ga.

Konfuøije


Summary.fm; str. 9

PRAVO I PRIVREDA, br. 5-8/2001. Godina XXXVIII

SADR@AJ

PREDGOVOR

UVOD – Prof. dr Mirko Vasiçeviõ, predsednik Udruÿeña pravnika

u privredi SRJ ...........................................................................................................11

ØASOPIS "PRIVREDNO PRAVNI PRIRUØNIK" 1/92

– Reø glavnog urednika.............................................................................................17

PRVI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

"Ustavno preureæeñe Jugoslavije i promene u privredi, poslovañu

i radnim odnosima..." ...............................................................................................19

Uvodna reø ..................................................................................................................21

Sadrÿaj .......................................................................................................................23

Osnivaøka skupåtina Udruÿeñapravnika u privredi SR Jugoslavije ......25

Statut Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije ........................................29

Odluka o osnivañu Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije..................36

Odluka o izboru organa, Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije ........38

Reåeñe (o osnivañu)................................................................................................41

Reåeñe (o upisu u Registar sredstava javnog informisaña)...................................42

DRUGI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Osnovna polaziåta i naøela nacrta Zakona o preduzeõima" .....................45

Sadrÿaj .......................................................................................................................47

TREÕI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Novo privredno zakonodavstvo i strategija ekonomskog oporavka" .........51

Sadrÿaj .......................................................................................................................53

ØETVRTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Meåovita privreda – Pravni i ekonomski aspekti" ....................................57

Meåovita privreda – Pozdravna reø .................................................................59

O delu profesora dr Vladimira – Vlade Jovanoviõa .....................................61

Sadrÿaj .......................................................................................................................64


PETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Privreda u promenama" .........................................................................................69

Predgovor ..................................................................................................................71

Sadrÿaj .......................................................................................................................74

ÅESTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Privreda, propisi i privatizacija"..................................................................81

Predgovor ..................................................................................................................83

Sadrÿaj .......................................................................................................................85

Poruke VI savetovaña pravnika u privredi SR Jugoslavije ........................92

SEDMI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

" Privredne reforme - propisi i praksa"..........................................................97

Predgovor ..................................................................................................................99

Sadrÿaj ......................................................................................................................................102

Poruke Sedmog kongresa pravnika u privredi SR Jugoslavije ...................108

OSMI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Akcionarstvo i privatizacija" ........................................................................115

Sadrÿaj .....................................................................................................................117

Poruke sa Osmog kongresa pravnika u privredi SR Jugoslavije ................122

DEVETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Preduzeõa i hartije od vrednosti" ...................................................................129

Sadrÿaj ......................................................................................................................................131

Poruke IX kongresa pravnika u privredi ........................................................137

DESETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

„Harmonizacija privrednih propisa“ (sa zemqama biv{e SFRJ,

jugoisto~ne i centralne Evrope i ~lanicama EU) .........................................145

Sadrÿaj ......................................................................................................................................147

OSTALE AKTIVNOSTI UDRUŸEÑA .......................................................153

Udruÿeñe pravnika u privredi SR Jugoslavije organizuje

instruktivna savetovaña .....................................................................................155

Saopåteñe Udruÿeña pravnika u privredi SRJ povodom NATO

agresije na naåu zemçu..........................................................................................157

SUSRETI PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE U ÅTAMPI

SUSRETI PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE U SLICI

Summary.fm; str. 11

DESET GODINA SIMPOZIJUMA

PRAVNIKA U PRIVREDI

(MAJSKI SUSRETI VRWAØKE BAWE)

I

Nastavqajuõi tradiciju Opatijskih susreta pravnika u privredi bivåeSFRJ, koji su bili tik uz tridesetogodiåwi jubilej, nakon rastoøavawa drÿav-nog biõa zemqe, sa sveåõu o teåkom ishodovawu pozivawa na pravni kontinuitetsa tim Susretima (øiji je i organizator bilo Udruÿewe pravnika u privrediSFRJ sa sediåtem u Zagrebu) i ubeæewem i uverewem o postojawu nekog faktiø-kog kontinuiteta, poøeli su 1992. godine, zadwe dekade maja, Susreti pravnika uprivredi SR Jugoslavije, koji ovogodiåwim Susretima navråavaju prvi novi ju-bilej - desetogodiåwica.

Organizacioni odbor ovog jubilarnog Susreta, sa namerom podseõawa i otrg-nuõa od zaborava, ali i ostavqawa nauka i pouke za generacije koje slede, odluøioje da u ovom povodu åtampa specijalno izdawe øasopisa koji je roæen sa ovim su-sretima i wihovo je glasilo "Pravo i privreda", kao svojevrsnu bibliografskugraæu raæawa ovih susreta, wihovog trajawa, utemeqewa i razvoja.

II

Ideja o organizovawu prvog Susreta pravnika u privredi SR Jugoslavije na-stala je poøetkom 1992. godine, u razgovoru profesora dr Vladimira Jovanoviõa,neumornog pregaoca i dugogodiåweg urednika øasopisa "Pravni ÿivot", Drago-slava Æekiõa, vrsnog pravnika i zaqubqenika ÿivota i predsednika Udruÿewapravnika u privredi Srbije, Bogoja Marjanoviõa i mene. Ovo je bio i kostur Or-


ganizacionog odbora prvog susreta pravnika u privredi SR Jugoslavije, koji jeodrÿan posledwe dekade maja 1992. godine, u Vrwaøkoj Bawi, åto je docnije prih-vaõeno kao tradicionalno vreme i mesto Susreta pravnika u privredi SR Jugo-slavije. Kao i svaki poøetak i ovaj je bio izuzetno teÿak. Bez postojawa posebneorganizacije pravnika u privredi SR Jugoslavije, bez postojawa posebnih prosto-rija i bilo kakvih finansijskih sredstava. Ipak se krenulo i to sa velikim rizi-kom. Niko od ovog jezgra nije bio pesimista - svi smo verovali da õemo uspeti. Asetimo se samo koje je to bilo vreme: ekonomska kriza, rastoøavawe drÿavnog bi-õa bivåe SFRJ, donoåewe novog Ustava SR Jugoslavije, otcepqewe øetiri re-publike bivåe SFRJ, rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ipak smo verovalida baå u takvim uslovima treba prebroditi zlo koje nas je snaålo radom i stru-kom. Nismo imali ni pravo da kao misleõi qudi ogromnu energiju pravnika uprivredi prepustimo rasipawu i smatrali smo se u neku ruku i odgovornim za ka-nalisawe te energije i usmeravawe ka stvaralaåtvu. Tako je uz tehniøku pomoõUdruÿewa pravnika u privredi Srbije i øasopisa "Pravni ÿivot" organizovanprvi Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije, uz uøeåõe oko 30 referenata ioko 300 pravnika iz privrede i uprave. Tema ovog susreta je bila logiøna: Ustav-no preureæewe Jugoslavije i promene u privredi, poslovawu i radnim odnosima.Ohrabreni uspehom ovog susreta i podråkom wegovih uøesnika odluøili smo dastvorimo profesionalno udruÿewe, koje õe ubuduõe biti nosilac ovih susreta.

III

Osnivaøka skupåtina na kojoj je osnovano Udruÿewe pravnika u privrediSR Jugoslavije odrÿana je decembra 1992. godine. Na ovoj skupåtini usvojen jestatut Udruÿewa i izabrani wegovi organi. Za prvog predsednika Udruÿewaizabran je prof. dr Vladimir Jovanoviõ, za zamenika predsednika prof. dr Mir-ko Vasiqeviõ iz Srbije i Tomaå Pavliøiõ iz Crne Gore (tadaåwi predsednikpravnika u privredi Crne Gore) i za sekretara Jovanka Bodiroga-Jankoviõ.Udruÿewe pravnika u privredi SR Jugoslavije upisano je u registar Saveznogministarstva pravde januara 1993. godine, kao udruÿewe graæana, po vaÿeõem za-konu. Razumevawem i podråkom Privredne komore Jugoslavije obezbeæene suprostorije za rad Udruÿewa u ovoj komori. Na ovoj skupåtini doneta je i odlukao organizovawu drugog Susreta pravnika u Vrwaøkoj Bawi, kao i odluka da øaso-pis "Privredno pravni priruønik", list sa skoro tridesetogodiåwom tradici-jom, bude glasilo ovog Udruÿewa. Glavni i odgovorni urednik ovog øasopisa od1992. godine bio je prof. dr Mirko Vasiqeviõ (u ovoj bibliografiji objavquje sereø nakon ovog imenovawa). Kako je glasilo Udruÿewa pravnika u privrediSFRJ bio øasopis "Privreda i pravo", to je odlukom Upravnog odbora Udruÿe-wa, sa ÿeqom da se ne prekine svaki kontinuitet sa ovim udruÿewem i wegovimglasilom, te i Opatijskim susretima pravnika u privredi, odluøeno da se ovaj øa-sopis preimenuje u "Pravo i privreda" i da on bude glasilo Udruÿewa pravnika

13

u privredi SR Jugoslavije. Ovaj øasopis spada svakako u vodeõe strukovne øaso-pise u svojoj oblasti, sa najviåim vrednovawem ølanaka u wemu objavqenim odstrane resornog ministarstva za nauku. Øasopis je upisan u registar resornog mi-nistarstva informisawa. Tako je organizovan i drugi Susret pravnika u privre-di SR Jugoslavije, maja 1993. godine, u Vrwaøkoj Bawi, sa temom "Osnovna pola-ziåta i naøela nacrta Zakona o preduzeõima", uz uøeåõe oko 500 pravnika izprivrede i uprave. Referati sa ovog susreta objavqeni su u øasopisu "Pravo iprivreda", br. 3-6/93. I tako je poøelo odmotavawe odvijawa ovih susreta, sa kon-tinuiranim rastom broja uøesnika i jaøawem strukovnog uticaja.

Nakon iznenadne smrti prof. dr Vladimira Jovanoviõa decembra 1993. go-dine, prvog predsednika ovog udruÿewa, u svakom pogledu doajena pravnika u pri-vredi, velikog erudite i nadasve øoveka, za predsednika Udruÿewa pravnika uprivredi SR Jugoslavije izabran je prof. dr Mirko Vasiqeviõ februara 1994.godine.

IV

Treõi Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije odrÿan je maja 1994. godi-ne, sa temom: Novo privredno zakonodavstvo i strategija ekonomskog oporavka, sapublikovanim referatima u øasopisu "Pravo i privreda", br. 1-4/94.

Po~etkom 1995. godine na sednici Upravnog odbora prihva}en je i znakUdruèwa, ~iji je sastavni deo i skra}enica ~asopisa ispisana na terazijama,kao tradicionalnom simbolu prava, pravnika i pravde (PIP). êtvrti Susretposve}en je preminulom prvom predsedniku Udruèwa pravnika u privredi SRJugoslavije, velikanu na{e privredno-pravne nauke i struke prof. dr Vladimi-ru Jovanovi}u, sa temom: Me{ovita privreda - pravni i ekonomski aspekti. Ovajsusret odràn je maja 1995. godine, a referati sa ovog susreta publikaovani su u~asopisu "Pravo i privreda", br. 3-6/95. Sa ovim susretom po~elo je i u~e{}estranih referenata, afirmisanih profesora prava i pravnika, {to im je dalo ikarakter Susreta sa me|unarodnim u~e{}em.

Peti Susret odrÿan je maja 1996. godine, sa temom: Privreda u promenama(harmonizacija sa pravom EU). Referati sa ovog skupa publikovani su u øasopisu"Pravo i privreda", br. 5-8/96. Od ovog susreta ustaquje se broj uøesnika od oko1.000, åto Susretima daje znaøajnu snagu i prestiÿ. Pored Kopaoniøke åkoleprirodnog prava ovi Susreti ovim postaju drugi strukovni skup u zemqi po kva-litetu, znaøaju, rangu i prestiÿu.

Åesti Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije odrÿan je maja 1997. godi-ne, sa uøeåõem velikog broja profesora prava iz viåe stranih zemaqa. Temaovog susreta bila je: Privreda, propisi i privatizacija. Referati ovog susretaobjavqeni su u øasopisu "Pravo i privreda", br. 5-8/97, a poruke sa Susreta u bro-ju 9-10/97. Za vreme ovog susreta odrÿana je Skupåtina Udruÿewa na kojoj je iz-vråen reizbor predsednika Udruÿewa i ostalih organa, sa mandatom na naredne

DESET GODINA SIMPOZIJUMA PRAVNIKA U PRIVREDI (str. 11-16)


øetiri godine. Na ovoj skupåtini doneta je i odluka da se ovi susreti ubuduõeodrÿavaju kao godiåwi Kongresi pravnika u privredi, s obzirom na svoju masov-nost, sveobuhvatnost tema iz svih oblasti privrede i uprave i kvalitet.

Sedmi Kongres-Susret odrÿan je maja 1998. godine, sa temom: Privredne re-forme - propisi i praksa. Referati sa ovog susreta objavqeni su u øasopisu"Pravo i privreda", br. 5-8/98, a poruke sa Susreta u broju 9-10/98.

Osmi Kongres-Susret odrÿan je septembra 1999. godine (zbog agresije NATOpakta na naåu zemqu, kojim povodom se oglasilo i naåe Udruÿewe svojom osu-dom, åto se objavquje i u ovoj bibliografiji, ovaj susret nije odrÿan u maju veõ useptembru), sa temom: Akcionarstvo i privatizacija. Referati sa ovog kongre-sa-susreta objavqeni su u øasopisu "Pravo i privreda", br. 5-8/99, a poruke u broju9-10/99.

Deveti Kongres-Susret pravnika u privredi SR Jugoslavije odrÿan je maja2000. godine, sa temom: Preduzeõa i hartije od vrednosti. Referati sa ovog kon-gresa-susreta objavçeni su u øasopisu "Pravo i privreda", br. 5-8/2000, a poruke ubroju 9-10/2000. godine.

Ove 2001. godine, maja meseca, odrÿava se jubilarni deseti Kongres-Susretpravnika u privredi SR Jugoslavije, sa temom: Harmonizacija privrednih propi-sa (sa propisima zemaqa bivåe SFRJ, jugoistoøne i centralne Evrope i ølanica-ma EU). Referati sa ovog kongresa-susreta objavquju se u øasopisu "Pravo i pri-vreda", br. 5-8/2001. godine, a poruke u broju 9-10/2001. godine. Broj 3-4/2001. godi-ne ovog øasopisa objavquje upravo ovu bibliografiju u povodu deset godina odr-ÿavawa Susreta-Kongresa pravnika u privredi SR Jugoslavije.

V

Majski Susreti pravnika u privredi SR Jugoslavije u Vrwaøkoj Bawi iz go-dine i godinu poprimali su na kvalitetu. Tematika svih dosadaåwih susreta bi-la je uvek najaktuelnije pitawe prava u privredi. Obuhvatnost Susreta, kako pobroju referenata, tako i po broju uøesnika, katkad nije dopuåtala produbqenijuanalizu mnogih strukovnih pitawa koja dnevno traÿe odgovore od pravnika uprivredi, ali se to u potpunosti i ne moÿe traÿiti od susreta sa ovakvom name-nom. U vreme kada se naå privredni brod teåko okretao ka vodama ugovora i vla-sniåtva, uz teåko sazrevawe do nivoa preovlaæujuõe strukovne i politiøke mi-sli, uticaj ovih susreta pravnika u privredi u Vrwaøkoj Bawi u tom pravcu bioje svakako izuzetan. Manifestaciona snaga i snaga argumenata ovih susreta nijemogla ostati bez odjeka i na pozornici stvarnog odluøivawa, pozornici poli-tiøke vlasti, koja joå uvek u ovom svojinskom ambijentu, usmerava i strukovnepoglede i aktivnosti. Nemamo razloga da ne verujemo da õe i istorijska distancadati takvu ili i snaÿniju kvalifikaciju i odreæewe ovih susreta. Susretipravnika u privredi nikad nisu govorili jezikom politike, ali jesu i to snaÿnojezikom argumenata struke, na koji su naåe politiøke pozornice stvarnog odlu-

15

øivawa, dugo ostajale nedovoqno osetqive. Nemamo razloga da ne verujemo da õeUdruÿewe i daqe graditi svoju misiju i integritet na negovawu kvaliteta stru-ke i snaÿewu argumenata struke, rezistentno na politiøke prohodnosti i pro-laznosti, ne sluÿeõi nikom za promociju vlastitih politiøkih opcija i sluÿeõisvakom za strukovnu promociju i promociju struke.

VI

Susreti pravnika u privredi u Vrwaøkoj Bawi nisu govorili samo jezikomstruke veõ i jezikom ÿivota. Duh Skadarlije i øarobnost Tamburice 5 ÿiveo je iu Vrwaøkoj Bawi, tokom majskih susreta. Organizator susreta je u svakom momen-tu znao da su autori referata wihov noseõi stub, te je posebno drÿao i do ove ve-selije strane ÿivota i do organizacije zajedniøke veøere za sve autore, øijaopuåtena atmosfera je snaÿila sve autore u uverewu da õemo istrajati i izaõiojaøani iz turobnih vremena u kojima se ÿivelo. Organizator susreta je uvek sno-sio i sve putne troåkove i troåkove trodnevnog boravka svih autora za vreme su-sreta u Vrwaøkoj Bawi, a ponekad je uz to isplaõivao i autorske honorare. Sve tosu naravno omoguõili uøesnici Susreta plaõawem, verujem da õemo se sloÿiti,krajwe skromnih kotizacija, a posebno brojni donatori (neka ovom prilikom bu-du pomenuti oni najverniji: Pravni fakultet Beograd, Privredna komora Srbi-je, Savremena administracija, Narodna lutrija, Telekom, EPS, JAT, Rubin,Dunav osigurañe, Intermeks, Privrednik, Ing-pro). I jednima i drugima, poseb-no uøesnicima, smo katkada i ostali duÿni na organizovanom popuwavawu posle-podnevnih programa (kulturni i muziøki programi, izleti i posete), ali verujemda smo se uvek razumeli da sve to traÿi i viåe vremena i viåe novca nego åtosmo to zajedno imali i, nadam se da nam verujete, zajedno delili u meri kojom smoi jednim i drugim raspolagali. Ipak, organizovawe zajedniøkog koktela za sveuøesnike svih susreta, da ovom prilikom ne pomiwem ostalo, nadam se da õemo sesloÿiti, pored voqe i ideje sa øime raspolaÿemo, traÿi najviåe onog øime da-nas i veõ duÿe najmawe raspolaÿemo, a i pored toga to je veõ tradicionalna in-stitucija ovih susreta. Donatorima i uøesnicima koji su sve ovo omoguõavali ikoji õe verujemo da to i nastave dugujemo mnogo viåe od onog åto se kolokvijalnou ovakvim prilikama kaÿe i åto õe, stoga ovde izostati, ali verujemo da je jaøeod toga wihovo saznawe, koje im ovoga puta i ovim putem bez rezerve i trajno pot-vræujemo, da su time za uvek ugradili sebe u institucije i sistem koji se zovuUdruÿewe pravnika u privredi SR Jugoslavije-Susreti pravnika u privredi Vr-waøke bawe-Pravo i privreda. Isto saznawe i uverewe treba da nose i sredstvajavnog informisawa, koja su tradicionalno pratila naåe Susrete i koja su do-prinela wihovoj afirmaciji, meæu kojima sa posebnim duÿnim poåtovawem ioseõawem øasti u ime ovih institucija istiøem list "Politiku" i novinara go-spoæu Slavicu Øediõ i list "Dnevnik" i novinara gospoæu Vesnu Saviõ. I u is-

DESET GODINA SIMPOZIJUMA PRAVNIKA U PRIVREDI(str. 11-16)


tom kolu i sa istim oseõawem treba da se naæu i grad domaõin - Vrwaøka Bawa ihotel domaõin "Zvezda" sa svojim Kongresnim centrom.

VII

Tokom desetogodiåweg postojawa aktivnost Udruÿewa, pored organizovawamajskih Susreta pravnika u privredi SR Jugoslavije i publikovawa øasopisa"Pravo i privreda", odvijala se i organizovawem regionalnih strukovnih save-tovawa u ciqu pruÿawa pomoõi pravnicima u privredi u sprovoæewu propisa no-vog privrednog zakonodavstva, kao i razmeni iskustava u primeni privrednih za-kona, pre svega Zakona o preduzeõima i zakona iz oblasti radnih odnosa. Udruÿe-we se sporadiøno bavilo i izdavaøkom delatnoåõu, publikovawem kwiga za kojesu obezbeæeni troåkovi åtampe, s obzirom da Udruÿewe nema namenskih avan-snih sredstava za ove potrebe.

Neka nam na kraju bude dozvoqeno da pomenemo i vrednog pregaoca, jedinogprofesionalnog radnika u Udruÿewu, sekretara øasopisa "Pravo i privreda"gospoæu Milicu Jawuåeviõ, øiji je doprinos, pored neprofesionalnih radnika uUdruÿewu - predsednika i sekretara - i drugih ølanova organa Udruÿewa, svimaktivnostima Udruÿewa pravnika u privredi SR Jugoslavije, izuzetan i nemer-qiv. Kao vodeõa nevidqiva "krtica" øasopisa "Privredno pravni priruønik",øiji je pravni slednik glasilo ovog udruÿewa - øasopis "Pravo i privreda", uzsve organe Udruÿewa, ona je svakako najviåe ugradila sebe u wegov integritet iwegovu misiju. Naravno, ni Vi, svi poåtovani uøesnici svih Susreta pravnika uprivredi u Vrwaøkoj Bawi, kako svi autori tako i svi sluåaoci, ne moÿete i nesmete biti zaboravqeni. Bez Vas bi cela ova misija ostala bez korena i utemeqe-wa. Kao verni kreatori jedne ideje i jedne institucije, svi Vi ste integralni deoovog sistema koji øini trougao: Udruÿewe pravnika u privredi SR Jugosla-vije-Susreti pravnika u privredi Vrwaøke bawe-Pravo i privreda. Kao zaqub-qenici i tvorci ove ideje i ovog sistema svi imamo razloga da budemo ponosni.Nemamo, meæutim, pravo da kao planetarni prolaznici na ovom stanemo. Naåeugraæivawe u ovu ideju i ovaj sistem mora trajati i daqe, sve dok u nama ima inte-lektualne snage i kreacije. U protivnom, izneverili bismo sebe i ove institu-cije kojima po svojoj profesionalnoj vokaciji treba da sluÿimo. Jedno desetqeõeje za nama. Okrenimo veõ danas prvu stranicu novog desetqeõa, sa istim ÿarom,ponosom i verom u ove institucije kojima sluÿimo. Samo je to garancija i wiho-vog i naåeg trajawa!

1. maj 2001. godine Predsednik Udruÿewa, Mirko Vasiqeviõ

Summary.fm; str. 17

PRIVREDNO PRAVNI PRIRUØNIK – BROJ 1/1992

Reø glavnog urednika

U predveøerje godine kada je trebalo da obeleÿimo, zajedno sa vama poåtova-ni øitaoci, znaøajan jubilej naåeg øasopisa: tridesetogodiåñicu izlaÿeña iopstajaña na trÿiåtu strukovne pisane reøi, i to uvek samofinansirañem i bezdinara dotacije (za razliku od veõine drugih meseønika, koji su u tom pogledu ve-õi miçenici drÿavnih "jasli"), tamni oblaci nadvili su se nad naåom sudbinomi zapretili svom svojom silinom pogubnim maøem gaåeña. Ipak, na naåu velikusreõu, a uvereni smo i vaåu, poåtovani øitaoci, do najgoreg nije doålo: sada smou sigurnim nedrima novog izdavaøa, bez sumñe poåtovaoca ovog lepog jubileja izaçubçenika strukovne reøi.

Opstajemo, dakle, na popriåtu pisane reøi. Opstajemo sa vama, poåtovaniøitaoci, ÿeleõi da zajedno izgraæujemo i uøvråõujemo prepoznatçiv profilovog meseønika. Svesni smo da õe ova teåka vremena, ekonomski i ideoloåki,zahtevati udvostruøeñe naåih napora da na ovom popriåtu opstanemo. Naåe op-stajañe u ovakvom okruÿeñu diktiraõe samo jedna øarobna formula: kvalitet ina ovoj formuli steøeno povereñe. Otuda, provera poloÿaja meæu naåim vernimøitaocima za nas je bila, jeste i biõe najboçi kriterijum naåe opstojanosti irazvojnosti. Radujemo se åto nam se jubileji poput ovog pruÿaju i kao prilika dase preispitamo. Naåa "starost", za razliku od dobrog vina, ne oplemeñuje nas sa-mim svojim opstajañem, veõ obavezujeõe zahteva oplemeñivañe novim sadrÿajimana naåim stupcima da bi, sada poput dobrog vina, duÿe opstajali.

Naåe preispitivañe veõ je poøelo: kadrovski se osveÿavamo od "glave" – an-gaÿovan je novi glavni urednik, a ovaj hod biõe nastavçen uskoro i na nivou re-dakcionog odbora i, konaøno, na nivou autorskog kolegijuma lista. Zajedniøkiimeniteç svih ovih kadrovskih osveÿeña biõe podmlaæivañe naåih redova, aliuz uvereñe da õe uvoæeñe novih snaga moõi izdrÿati probu vremena samo uz sve-srdnu saradñu i pomoõ afirmisanih eminentnih pisaca – saradnika naåeg øaso-pisa. Biõe, dakle, i u novom profilu ovog meseønika mesta za sve zaçubçenikestrukovne reøi: jedina linija naåih razgraniøeña biõe kvalitet pisane reøi i, s


tim u vezi, daça afirmacija kvaliteta naåeg lista. Vi, poåtovani øitaoci, i tosamo vi, neõete biti predmet naåih preispitivaña: mi bismo ÿeleli da vas zadr-ÿimo u starom tradicionalnom "jatu" od 1.500-2.000 naåih pretplatnika i daovom "jatu" dodamo koju stotinu novih pretplatnika. Bez sumñe, ovoliko i to"kvalifikovano jato" ne moÿe, kao åto je to najveõim delom bilo do sada, ostatipo strani u kreaciji profila naåeg øasopisa. Naprotiv, profil naåeg øasopi-sa, kao novi urednik, smatraõu naåom zajedniøkom obavezom, a time i pravom nazajedniøko ureæivañe.

Naå meseønik, poåtovani øitaoci, moramo zajedniøki dovesti do nivoa nakome on postaje nezaobilazno åtivo u vaåoj svakodnevnoj strukovnoj aktivnosti.U tom smislu, ovaj øasopis mora biti u potrebnoj meri i teorijski i praktiøan ipragmatiøan, ali u svakom sluøaju aktuelan, dovoçno informativan, pravovre-men i za bar korak ispred svojih konkurenata. Uostalom, tradicija ga na to oba-vezuje. Ovaj meseønik ne sme biti doveden u poziciju, ni u kom pogledu, da se stidisvojih godina.

Pravnicima iz privrede, kojima je prvenstveno naå øasopis nameñen, u vre-menima kad se trgovinsko (privredno) pravo vraõa pravu, potrebna je nova "gro-mada" znaña, za koju su ne svojom krivicom do sada najveõim delom bili uskraõe-ni: iz trgovaøkih druåtava, hartija od vrednosti, berzanskih poslova, poreskogprava, prava EEZ, arbitraÿnog prava, korporacijskog organizovaña, steøajnogprava, svojinskih transformacija, tipskih ugovora, ugovora autonomnog trgovin-skog prava i sliøno. U borbu za izgradñu novog profila struøñaka za trgovin-sko (trgovaøko-privredno) pravo, izmeæu ostalog i sa ovim znañima, ukçuøiõemoaktivno i naå øasopis. Åta viåe, moja je ocena da õe upravo na ovom poçu naåøasopis dobijati ili gubiti trku sa vremenom, sa konkurencijom.

Na kraju, pozivajuõi vas poåtovani øitaoci da nam se javçate i da nam piåe-te, da piåete za rubriku koja õe za vas biti otvorena sa radnim naslovom "Izprakse za praksu", doprinoseõi time i vaåoj promociji naåeg zajedniøkog øeda, aposebno razmeni uzajamnih iskustava, ÿeleo bih da vas u svojstvu novog glavnogurednika pozdravim, kao i sve autore koji su do sada objavçivali u ovom øasopisu,da vas pozovem na vernost i da nam svima skupa poÿelim sreõan novi roæendan inovi poøetak!

27.01.1992. god. Mirko Vasiçeviõ

Summary.fm; str. 19

PRVI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

"Ustavno preureæeñe Jugoslavije i promene u privredi, poslovañu i radnim odnosima..."

Vrñaøka Baña 1992.


Summary.fm; str. 21

PRAVNI ŸIVOT, BROJ 5-6, MAJ-JUN 1992. GODINA

PRVI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI

SR JUGOSLAVIJE, VRÑAØKA BAÑA ´92

UVODNA REØ – Prvi susret pravnika u privredi SR Jugoslavije

Definitivnim rastoøavañem drÿavnog biõa "Druge" Jugoslavije, u ñenomizvornom obliku, prekida se tradicija bezmalo tridesetogodiåñih opatijskihstrukovnih susreta pravnika u privredi tog drÿavnog prostora, a time svakako ikontinuitet odgovarajuõeg strukovnog udruÿeña, u teritorijalnom i izvornompoimañu. Uskråñe konstituisañe drÿavnog biõa "Treõe" Jugoslavije otvaraprostor za odreæeni kontinuitet ovih susreta i ñima produkovanog strukovnogudruÿeña, istina u drugom drÿavnom okviru. Pozivi na tradiciju, otuda, iakosvakako dokaz jedne kontinuirane ideje i jedne kontinuirane prakse, nose sa so-bom znaøajne doze optereõeña i raznovrsne potrebe razjaåñeña. Stoga, ma koli-ko nam to teåko padalo, buduõi da poslovnom ÿivotu, øijim se oblikovañem upravnoj sferi bavi naåa struka, drÿavni okviri ne bi trebalo da predstavçajunikakvu smetñu za komunikativnost, moramo se pomiriti sa oporim saznañem daovaj Susret ima dominantna obeleÿja osnivaøkog.

Vrñaøka Baña, srce novog drÿavnog okvira je prirodan i logiøan naå iz-bor, za ovaj osnivaøki i buduõe, verujemo neprekinute, godiåñe susrete pravnikau privredi i privrednika Jugoslavije. I, zadña dekada maja, meseca svekolikogprocvata, cveõa i behara, çubavi, lepote i slave ostaõe naå kontinuirani izbor.

Mnogo je razloga suåtastvene prirode, izvan paÿñe i slave ovog susreta.Sintezu ovih razloga najboçe odraÿavaju postavke teme ovog susreta: Ustavnopreureæeñe Jugoslavije i promene u privredi, vlasniåtvu, poslovañu, bankama,upravçañu i radnim odnosima. O svim ovim pitañima pravnici u privredi iprivrednici, iz ovog ugla, imaju mnogo åto reõi i to upravo sada kada su skorosve bitke sa vremenom izgubçene, kada nema mnogo vremena za teorijske åpekula-cije i izvan ÿivotnog modeliraña, kada se mora brzo misliti, biti praktiøan i


pragmatiøan, jer su do sada "svi naåi filozofi svet samo razliøito tumaøili, aradi se o tome da se on izmeni".

Trÿiåna pluralizacija, prateõi politiøku pluralizaciju, odvija se na ovimprostorima, u uslovima neadekvatne pravne infrastrukture i institucionalnedrÿavne nedograæenosti, sa mnogo elemenata stihijnosti i neregularnosti. Kakosamo za ove i åire prostore poznato zvuøe reøi Ÿarka Atalija, predsednikaEvropske banke za obnovu i razvoj, da õe "bez moderne drÿave, koja poøiva na øvr-stim institucijama, trÿiåna privreda pretvoriti se u mafijaåku, obeleÿenunasiçem i druåtvenom nepravdom, u kojoj õe bujati svi vidovi korupcije"!

Buduõi saputnik, ali ne i saradnik, i ovakvih pojavnih oblika trÿiåne plu-ralizacije, strukovna udruÿeña pravnika i strukovni øasopisi ovih prostora,organizatori ovog susreta, ÿele i ovim øinom da ponesu ne malo breme odgovor-nosti okupçaña çudi od struke i pisane reøi, da bi kritiøkom i dobronamernomreøju progovorili o najosetçivijim pitañima ovog privrednog trenutka.

Naå privredni brod, bez sumñe, u domaõim ratnim i spoçnim kvaziratnimuslovima morao je doÿiveti nasukañe. Tanane privredne niti jedinstvenog tr-ÿiåta preseøene su logikom politiøkih maøeva. U takvim uslovima u dobrojmeri i razumçivo produkovana paukova mreÿa podzakonske regulative i previ-åe je bila jaka da siõuåno privredno tkivo zaveÿe u "Gordijev øvor". Vidçivirasplet politiøke krize treba da u svemu otvori prostore za aktivizaciju i di-namizaciju strukovne reøi. Upravo ovom ciçu i sluÿi ovaj Susret. Ideje koje õena ovom skupu biti iznesene dopreõe, verujem, daçe od pravniøkih krugova, øimeõe privrednopravna struka, bez sumñe, izaõi iz uskih okvira øisto strukovnog,øesto u naåim prostorima po dejstvu gluvog i anonimnog. Time õe ona, svakako,ispuniti svoju misiju.

Daleko smo od vaÿeõih pravnih standarda razvijenih trÿiånih zemaça nor-miranosti privrede i ñenog poslovaña, kao åto smo daleko od istovetnog insti-tucionalnog privrednog i drÿavnog ambijenta. Joå uvek su nam mnoge karte neu-zorno pomeåane: drÿava je øesto u privredi na mestu na kome ne bi trebalo da bu-de, a joå øeåõe nije tamo gde bi trebalo da bude (suzbijañe monopola, na primer),a privreda je opet øesto u vapaju za drÿavom na terenima na kojima to ne bi treba-lo da bude (åirok front mera zaåtite od konkurencije, na primer), a nije naonima na kojima bi to trebalo da bude. Pravnici u privredi su svesni koliki jeteret u vezi sa razmrsivañem ovog klupka na ñima. I ovim Susretom oni pokazu-ju da su spremni da ga odgovorno ponesu i da daju svoj, verujem ne mali, doprinosunapreæeñu staña privredne ureæenosti, organizovanosti i poslovnosti ali presvega potrebnog standarda pravne normiranosti, kao preduslov i pretpostavkepravne sigurnosti. Krenimo stoga svi zajedno ka ispuñeñu ove plemenite misijeali nemojmo se na tome zaustaviti!

Na poøetku smo!

Mirko Vasiçeviõ

23

SADRŸAJ

UVODNA REØ

Mirko Vasiçeviõ Prvi susret pravnika u privredi Savezne Repub-

like Jugoslavije

Drÿava i stabilnost ekonomskog poretka

Ratko Markoviõ Ustavno preureæeñe Jugoslavije kao øinilac sta-

bilnosti pravnog i ekonomskog poretka

Vladimir Jovanoviõ Drÿava i javno preduzeõe

Mirko Vasiçeviõ Zakon o preduzeõima (kritika vaÿeõeg koncepta

i predlog reåeña)

SVOJINSKE PROMENE I JAVNI PRIHODI

Branislav Ivanoviõ Svojinska i upravçaøka transformacija – stañe

zakonodavstva i praksa

Miodrag Zec Iskustva i institucionalna adaptacija procesa

privatizacije u Srbiji

Momir Dragaåeviõ Svojinska i upravçaøka transformacija predu-

zeõa u Crnoj Gori

Rajko Miloviõ Prodaja preduzeõa licima koja preuzimaju ruko-

voæeñe preduzeõem

Momøilo Gvozdenoviõ Kontrola, utvræivañe i naplata javnih prihoda

u Republici Srbiji

SPOÇNOTRGOVINSKO POSLOVAÑE

Predrag Åulejiõ Spoçnotrgovinsko poslovañe

Dragan Kostiõ Slobodne zone – åansa ili zabluda

Nedeçko Milakoviõ Carina u novim granicama i ñena uloga u trÿiå-

nom privreæivañu

PRVI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 19-43)


PREDUZEÕE – STEØAJ

Duåko Lopandiõ Harmonizacija i sadrÿaj privrednog prava

Evropske ekonomske zajednice

Jezdimir Mitroviõ Struktura organizovanosti preduzeõa u Republi-

ci Srbiji

Mihailo Velimiroviõ Sanacija preduzeõa i banaka u trÿiånim uslovi-

ma

Radovan Vukadinoviõ Uticaj steøaja na potraÿivaña iz bankarskih ga-

rancija

Nebojåa Åarkiõ

i Dragan Raåiõ Prinudno poravnañe u steøaju

Milenko Ristivojeviõ Vlasniøke promene kroz prinudno poravnañe i

prodaja duÿnika kao pravnog lica

BANKA – POSLOVAÑE

Æoræe Æukiõ Predlog institucionalizovaña modela central-

ne banke u naåim uslovima

Duåko Trivunoviõ Politika kreditiraña u trÿiånoj privredi

Dragoçub Stojanoviõ Kreditni poslovi i sredstva za ñihovo obezbe-

æeñe

Milivoje Vujaøiõ Aktuelni problemi i pravni status devizne

åtedñe

RADNI ODNOSI – REÅAVAÑE RADNIH ODNOSA

Borivoje Åunderiõ Preduzeõe kao funkcionalni oblik poslodavca

Vlajko Brajiõ Åtrajk u javnim preduzeõima i javnim sluÿbama

Predrag Jovanoviõ Radnopravna ovlaåõeña direktora i ñihova

primerenost svojinskim reÿimima

Zoran Ivoåeviõ Reåavañe sporova u oblasti rada – nova nadleÿ-

nost sudova

Branko Lubarda Zabrana konkurencije u radnom pravu

Marija Todoroviõ Utvræivañe cene rada u kolektivnim ugovorima

Dragoslav Jaukoviõ Ostvarivañe prava invalida rada u praksi Ÿe-

çezare "Nikåiõ"

Øedomir Bogiõeviõ Stañe tehno-ekonomskih viåkova u Crnoj Gori

25

OSNIVAØKA SKUPÅTINA

UDRUŸEÑAPRAVNIKA U PRIVREDI

SR JUGOSLAVIJE

4.12.1992. godine

B e o g r a d

Koleginice i kolege,

Definitivnim rastoøavañem drÿavnog biõa druge Jugoslavije, u ñe-nom izvornom obliku, prekida se tradicija bezmalo tridesetogodiåñihOpatijskih strukovnih susreta pravnika u privredi tog drÿavnog prosto-

ra, a time svakako i kontinuitet odgovarajuõeg strukovnog udruÿeña, u te-ritorijalnom i izvornom poimañu. Uskråñe konstituisañe drÿavnog bi-õa treõe Jugoslavije, otvara prostor za odreæeni kontinuitet ovih susreta

i ñima produkovanog strukovnog udruÿeña, istina u preureæenom drÿav-nom okviru. Pozivi na tradiciju, otuda, iako svakako dokaz jedne kontinui-rane ideje i prakse, nose sa sobom znaøajne doze optereõeña i raznovrsne

potrebe razjaåñeña. Stoga, ma koliko nam to teåko padalo, buduõi da po-slovnom ÿivotu, øijim se oblikovañem u pravnoj sferi bavi naåa struka,drÿavni okviri ne bi trebalo da predstavçaju nikakvu smetñu za komuni-kativnost, moramo se pomiriti sa oporim saznañem da danaåña Skupåti-

na ima sva obeleÿja osnivaøke.

Udruÿeñe pravnika u privredi SR Jugoslavije, voçom strukovnih udru-

ÿeña republika ølanica – Srbije i Crne Gore i voçom pravnika u privre-di ovih prostora danas se raæa. Oøekujemo da u najskorije vreme, stupañem uovaj drÿavni okvir Srpskih Krajina i Republike Srpske, ovo Udruÿeñe

bude obogaõeno i ñihovim strukovnim udruÿeñima i pravnicima u privre-di ovih prostora.



Mnogo je razloga suåtastvene prirode koji bez daçeg odlagaña nalaÿuovaj øin. Trÿiåna pluralizacija, prateõi politiøku pluralizaciju, odvijase na ovim prostorima, u uslovima neadekvatne pravne infrastrukture iinstitucionalne drÿavne nedograæenosti, sa mnogo elemenata stihijnosti,neregularnosti i ideoloåkih usmereña novog kova. Ne podseõa li u novomideoloåkom ruhu zahtev za sveopåtu i promptnu privatizaciju, na primer,na ideologizaciju starog kova za sveopåtim podrÿavçeñem ili podruå-tvçeñem. "Sistem klatna" pogubno briåe i ovoga puta naåim prostorima.Kako samo za ove prostore poznato zvuøe reøi gospodina Ÿaka Atalija,predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, da õe bez moderne drÿave,koja poøiva na øvrstim institucijama, trÿiåna privreda pretvoriti se umafijaåku, obeleÿenu nasiçem i druåtvenom nepravdom, u kojoj õe bujatisvi vidovi korupcije"!

Buduõi saputnik, ali ne i saradnik, i ovakvih pojavnih oblika trÿiå-ne pluralizacije, koji umesto trÿiåtu sa çudskim likom vode trÿiåtubez çudskog lika, pravnici u privredi ovih prostora osnivañem svog stru-kovnog udruÿeña ÿele da preuzmu ne malo breme odgovornosti okupçañaçudi od struke i pisane reøi da bi organizovañem svojih godiåñih i pri-godnih susreta, kritiøkom i dobronamernom reøju progovorili o najoset-çivijim pitañima svakog privrednog trenutka.

Naå privredni brod, åto sopstvenim zaslugama, åto voçom kreatoratzv. novog svetskog poretka, u domaõim ratnim i spoçñim kvaziratnimuslovima veõ doÿivçava nasukañe. Tanane privredne niti jedinstvenog tr-ÿiåta preseøene su logikom politiøkih maøeva. U takvim uslovima u do-broj meri i razumno produkovana paukova mreÿa zakonske i podzakonskeregulative previåe je bila jaka da siõuåno privredno tkivo ne zaveÿe u"Gordijev øvor". Veõ delom vidçivi rasplet politiøke krize treba da usvemu otvori prostore za aktivizaciju i dinamizaciju strukovne reøi.Upravo ovom ciçu i treba da sluÿi i usmeri svoju aktivnost i ovo Udruÿe-ñe. Ideje koje na susretima u organizaciji ovog udruÿeña, kao i na strani-cama ñegovog glasila, koje õe verujem brzo biti pokrenuto, budu iznedrene,dopreõe, verujem, daçe od usko strukovnih krugova, øime õe privrednoprav-na i poslovnopravna struka, bez sumñe, izaõi iz uskih krugova øisto stru-kovnog, øesto u naåim prostorima po dejstvu gluvog i anonimnog. Time õeona, svakako, ispuniti svoju misiju.

Daleko smo od vaÿeõih pravnih standarda razvijenih trÿiånih zemaçanormiranosti privrede i ñenog poslovaña, kao åto smo daleko od istovet-nog institucionalnog privrednog i drÿavnog ambijenta. Daleko smo, åtoje posebno zabriñavajuõe, i od standarda poslovnog morala (a znamenitiBogiåiõ nas pouøi da "i åto nije zabrañeno moÿe da ne bude poåteno").Joå uvek su nam mnoge karte neuzorno pomeåane: drÿava je øesto u privre-di na mestima na kojima ne bi trebalo da bude, a joå øeåõe nije tamo gde bi

27

trebalo da bude (suzbijañe monopola, na primer), a privreda je opet øesto uvapaju za drÿavom na terenima na kojima ne bi trebalo da bude, a nije naonima na kojima bi trebalo da bude. Pravnici u privredi su svesni kolikije upravo teret na ñima u vezi razmrsivaña ovog klupka. Osnivañem ovogUdruÿeña, oni upravo i pokazuju da su spremni da ga odgovorno ponesu i dadaju svoj, verujem ne mali, doprinos unapreæeñu staña privredne ureæeno-sti, fer poslovaña, organizovanosti i poslovnosti, ali pre svega potreb-nog standarda pravne normiranosti i standarda primene prava, kao predu-slova i pretpostavke pravne sigurnosti.

Instituti sa kojima danas poslovno i strukovno ÿive pravnici u pri-vredi nisu bili predmet ñihovih studija, jer i privrednopravna struka uuslovima samoupravnog jednoumça i razumça nije mogla imati kritiøkudistancu prema politici. Trgovaøka druåtva, holdinzi, koncerni, fuzije,preuzimaña kontrole (take over), inkorporacije, akcije, udeli, berze, dile-ri i brokeri, poresko konsolidovañe, transferne cene, utañena kapitali-zacija, programirani steøaj, prodaja i zakup preduzeõa, carinske i slobod-ne zone, finansijski posrednici i institucionalni investitori (otvore-ni i zatvoreni), zajedniøki fondovi (mutual fundes), kolektivni ugovoriitd. – sve su to nove pojave u naåem privredno pravnom ÿivotu, koje su gene-racijama pravnika, ne ñihovom krivicom, ostale nepribliÿene. U ime kra-ja invaliditeta struke, oøekujem da õe i ovo Udruÿeñe dati svoj snaÿan do-prinos, svoj kvalifikovani i zvonki glas za kraj invaliditeta nastavnihplanova i programa pravnih fakulteta. Da bismo koliko toliko mogli dapratimo razvijeni svet, procese "sociologizacije i istorizacije prava"trebamo preusmeriti i zameniti procesima harmonizacije trgovinskog(trgovaøkog, poslovnog) prava pravu razvijenih zemaça EEZ. Nove graneprava, poput kompanijskog prava, prava EEZ, arbitraÿnog prava, prava in-dustrijske svojine, poslovnog prava, berzanskog prava, prava spoçne trgo-vine i druge, sa veõ dobrim zakaåñeñem traÿe i daçe mukotrpno mesto unaåim nastavnim planovima, dok su u razvijenim zemçama to veõ razvijenegrane prava, sa vrhunskim specijalistima. Ne moÿe se sa svetom trgovati,konkurentno i ne na åtetu domaõe privrede, sa direktorima koji i kad toÿele, åto na ÿalost u nas nije u postojeõim svojinskim odnosima øest slu-øaj (za oøekivati je da õe biti u prirodnim vlasniøkim odnosima), ne moguna poslovni put da povedu pravnika koji govori konkurentnim i istovet-nim jezikom instituta strukovnog kolege druge strane.

Dugogodiåña nesumñiva pogreåna obrazovna usmerenost pravnika uprivredi, øak i uz ñihovu najboçu ÿeçu da se liåe nekorisnih znaña, nemoÿe tako brzo i tako lako biti prebroæena. Problem je utoliko teÿi kadse stvarnost primi u svoj svojoj surovosti, bez nama svojstvenih eufemizamai uroæene sklonosti ka povrånosti: nedostatak u potrebnoj meri kvali-tetne i uzorne pravne literature, nedostatak odgovarajuõe sudske prakse i,



posebno, zastiæujuõa invalidnost pravne infrastrukture. Samo koheren-tno sadejstvo ova tri bastiona i svetionika uzorne pravne standardiza-cije, doprineõe zahtevanom unapreæeñu kvaliteta struke i vraõañu pove-reña u struku.

Visoki standardi pravne sigurnosti idu rame uz rame sa politiøkomsigurnoåõu i ekonomskom stabilnoåõu. Na sva tri stuba ovog svetog troj-stva ovo Udruÿeñe radiõe, verujem, svesrdno, snagom svoje organizova-nosti, svog intelekta i strukovnog izazova. Ovim õe privrednopravna stru-ka ispuniti i svoj intelektualni dug prema åiroj strukovnoj javnosti, pre-ma ovom narodu koji se u celokupnoj svojoj istoriji borio i bori za pravdu,slobodu i istinu, narodu koji u sudbinskoj opciji, buduõi da "pokoçeña de-la sude", bira carstvo nebesko.

Za novi roæendan i novi poøetak: SO HELP US GOD!

Mirko Vasiçeviõ

29

UDRUŸEÑE PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

S T A T U TUDRUŸEÑA PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

Beograd, 1992. godine



Na osnovu ølana 1. i 6. Zakona o udruÿivañu graæana u udruÿeña, druåtveneorganizacije i politiøke organizacije ("Sluÿbeni list SFRJ", broj: 42/90)Skupåtina osnivaøa Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije, dana 4.12.1992.godine, d o n e l a j e

S T A T U T

UDRUŸEÑA PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

I – OSNOVNE ODREDBE

Ølan 1.

Udruÿeñe pravnika u privredi Jugoslavije je struøno-profesionalna druå-tvena organizacija u koju su se dobrovoçno povezali i udruÿili pravnici zapo-sleni u preduzeõima, bankama i drugim privrednim organizacijama i pravnicikoji rade na privredno-pravnim poslovima, na fakultetima, u privrednim komo-rama, sudovima i drugim organima i organizacijama na teritoriji Savezne Repub-like Jugoslavije, preko Saveza organizacija pravnika u privredi Srbije i Druå-tvo pravnika u privredi Crne Gore i neposredno kao graæani.

Ølan 2.

Naziv Udruÿeña je: UDRUŸEÑE PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLA-VIJE.

Sediåte Udruåeña je u Beogradu, Terazije 23.

Ølan 3.

Udruÿeñe deluje na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Ølan 4.

Udruÿeñe je pravno lice.

Za svoje obaveze Udruÿeñe odgovara sredstvima sa kojima raspolaÿe.

Ølan 5.

Udruÿeñe ima peøat okruglog oblika, sa natpisom: "Udruÿeñe pravnika uprivredi Jugoslavije" ispisan õiriliønim pismom.

Ølan 6.

Rad Udruÿeña i ñegovih organa je javan.

31

O radu Udruÿeña javnost se upoznaje preko saopåteña, informacija, prav-

niøkih publikacija i drugih sredstava javnog informisaña.

Udruÿeñe ima glasilo øiji naziv i uslove izdavaña utvræuje Upravni odbor

Udruÿeña.

II – CIÇEVI I ZADACI UDRUŸEÑA I NAØIN ÑIHOVOG

OSTVARIVAÑA

Ølan 7.

Ciçevi i zadaci Udruÿeña su:

1. okupçañe i organizovañe pravnika u privredi i usmeravañe ñihovog rada

u ciçu åto uspeånijeg izvråavaña zadataka na radnim mestima;

2. organizovañe pomoõi pravnicima u privredi na struønom usavråavañu i

jaøañu pravniøke etike;

3. unapreæeñe pravne sluÿbe, uloge i zadataka pravnika u preduzeõima i dru-

gim privrednim organizacijama, afirmacija i zaåtita pravniøke profesije;

4. saradña sa drÿavnim organima, fakultetima, privrednim komorama i dru-

gim organizacijama pri izradi propisa i uzansi iz privredno-pravne oblasti,

kao i pri sprovoæeñu tih propisa u praksi;

5. uspostavçañe i odrÿavañe saradñe sa pravnicima i sliønim organizaci-

jama pravnika u drugim zemçama i sa meæunarodnim organizacijama pravnika;

6. saradña sa nauønim ustanovama, institutima i dr. na razvijañu i unapreæe-

ñu pravnih disciplina koje su od interesa za privredu, i

7. ostvarivañe drugih zajedniøkih ciçeva i zadataka koje ølanovi Udruÿeña

povere organima Udruÿeña.

Ølan 8.

Svoje ciçeve i zadatke druåtvo ostvaruje:

1. organizovañem struønih savetovaña, simpozijuma, predavaña i sastanaka;

2. izdavañem povremenih publikacija u kojima õe se objavçivati ølanci i ra-

sprave o struønim problemima u vezi sa zadacima druåtva, napisi o aktivno-

stima druåtva i dr.;

3. organizovañem pruÿaña pravne pomoõi preduzeõima i drugim privrednim

organizacijama i svojim ølanovima;

4. pokretañem incijativa za donoåeñe propisa iz oblasti privrede i za

uspeånije reåavañe privredno-pravnih problema i praksi;

5. saradñom sa drugim druåtvima i udruÿeñima na reåavañu privred-

no-pravnih pitaña i dr.



III – ØLANSTVO U UDRUŸEÑU

Ølan 9.

Ølanovi Udruÿeña mogu biti pravnici i diplomirani pravnici, magistri idoktori pravnih nauka koji rade u preduzeõima, bankama i drugim privrednim or-ganizacijama, u privrednim komorama, privrednim sudovima kao i pravnici kojirade na poslovima privredno-pravnog karaktera izvan navedenih organizacija iinstitucija.

Ølanovi Udruÿeña mogu biti i udruÿeña, druåtva ili druge sliøne organi-zacije pravnika osnovane za teritoriju republika ili druga podruøja na terito-riji Savezne Republike Jugoslavije, kao kolektivni ølanovi.

Lica koja se naroøito istiøu u izvråavañu zadataka Udruÿeña i ostvariva-ñu ñenih ciçeva mogu biti poøasni ølanovi Udruÿeña.

Ølan 10.

Ølanstvo u Udruÿeñu stiøe se pristupañem Udruÿeñu.

Ølan 11.

Ølanovi Udruÿeña imaju pravo da biraju i da budu birani u organe Udruÿe-ña.

Ølanovi Udruÿeña su duÿni da rade na ostvareñu zadataka Udruÿeña i dauredno izvråavaju preuzete obaveze prema Udruÿeñu.

Ølan 12.

Ølanstvo u Udruÿeñu prestaje istupañem i iskçuøeñem.

Ølanovi mogu u svako doba istupiti iz Udruÿeña. Smatra se da je ølan istu-pio iz Udruÿeña ako je na nedvosmislen naøin stavio do znaña nadleÿnom orga-nu Udruÿeña da viåe ne ÿeli da bude ølan Udruÿeña.

IV – ORGANI UDRUŸEÑA

Ølan 13.

Organi Udruÿeña su:

• Skupåtina Udruÿeña

• Upravni odbor

• Izvråni odbor

• Nadzorni odbor i

• Predsednik Udruÿeña.

Svi organi se biraju na vreme od 4 godine.

33

Ølan 14.

Skupåtina je najviåi organ Udruÿeña i saøiñavaju je svi ølanovi Udruÿe-ña. Ona se mora odrÿati najmañe jedanput u dve godine.

Skupåtinu saziva Upravni odbor po svojoj inicijativi ili na zahtev najma-ñe 30 ølanova Udruÿeña.

Skupåtina donosi odluke veõinom glasova prisutnih ølanova.

Ølan 15.

Skupåtina Udruÿeña:

1. donosi Statut Udruÿeña i odluøuje o ñegovim izmenama i dopunama;

2. bira i razreåava Upravni, Izvråni i Nadzorni odbor Udruÿeña;

3. utvræuje smernice za program i plan rada Udruÿeña;

4. odluøuje i raspravça o izveåtaju Upravnog i Nadzornog odbora.

Ølan 16.

Upravni odbor Udruÿeña sastoji se od predsednika, dva potpresednika i 12ølanova koje bira Skupåtina Udruÿeña.

Predsednik Upravnog odbora je istovremeno i predsednik Izvrånog odborai predsednik Udruÿeña.

Ølan 17.

Upravni odbor Udruÿeña:

1. upravça radom Udruÿeña izmeæu dve Skupåtine;

2. priprema i saziva Skupåtinu Udruÿeña;

3. izvråava odluke Skupåtine i podnosi izveåtaj Skupåtini;

4. donosi odluke o izdavañu glasila, struønih publikacija i imenuje redak-cijski savet;

5. organizuje aktivnosti Udruÿeña u ciçu realizacije utvræenih zadatakaUdruÿeña;

6. donosi godiåñi plan rada i predraøun prihoda i rashoda i usvaja godiå-ñi obraøun.

Ølan 18.

Upravni odbor se sastaje prema potrebi, a najmañe jedanput u 6 meseci.

Upravni odbor saziva predsednik po svojoj inicijativi ili na zahtev najma-ñe 3 ølana Upravnog odbora.

Odluke Upravnog odbora su punovaÿne ako je sednici prisutno viåe od po-lovine ølanova i ako je za odluku glasala veõine prisutnih ølanova.



Ølan 19.

Nadzorni odbor sastoji se od predsednika i 4 ølana. Nadzorni odbor vodinadzor nad materijalnim poslovañem Udruÿeña i o svom radu podnosi izveåtajSkupåtini.

Ølan 20.

Izvråni odbor sastoji se od predsednika Upravnog odbora, odnosno predsed-nika Udruÿeña, potpredsednika (dva), sekretara i 3 ølana.

Izvråni odbor se stara o izvråavañu odluka Upravnog odbora i u tom ciçudonosi potrebne odluke i organizuje potrebne aktivnosti.

Izvråni odbor saziva predsednik najmañe jednom u 2 meseca.

Ølan 21.

Predsednik Udruÿeña predstavça Udruÿeñe i odgovoran je za zakonitostrada Udruÿeña.

Predsednik Udruÿeña se stara o izvråavañu odluka Upravnog i Izvrånogodbora i organizuje rad i aktivnosti Udruÿeña.

Potpredsednici pomaÿu predsedniku i zameñuju ga u ñegovoj odsutnosti, od-nosno u poslovima za koje ih ovlasti.

Ølan 22.

Udruÿeñe ima sekretara koga bira Upravni odbor na vreme od 4 godine.

Sekretar Udruÿeña neposredno organizuje rad na pripremañu sednicaSkupåtine, Upravnog odbora, Izvrånog odbora i Nadzornog odbora i organizujesprovoæeñe ñihovih zakçuøaka.

Sekretar zastupa Udruÿeñe u imovinskim i drugim pravnim odnosima.

Sekretar je naredbodavac za izvråeñe finansijskog plana Udruÿeña i zakoriåõeñe drugih sredstava Udruÿeña.

Izvråni odbor Udruÿeña moÿe da ovlasti i drugo lice da zastupa Udruÿe-ñe u odreæenim poslovima ili da vråi duÿnost pomoõnog naredbodavca za izvr-åeñe finansijskog plana Udruÿeña.

V – SREDSTVA UDRUŸEÑA

Ølan 23.

Sredstva Udruÿeña su:

1. doprinosi ølanova Udruÿeña;

2. prihodi od struønih publikacija, struønih savetovaña, predavaña, i dru-gih usluga koje Udruÿeñe pruÿa i organizuje;

3. drugih prihodi (dotacije, pomoõi i sl.).

35

Koriåõeñe i raspolagañe sredstvima Udruÿeña ostvaruje se sa finansij-skim planom, Statutom i Zakonom.

Visinu godiåñeg doprinosa ølanova Udruÿeña utvræuje Upravni odborsvojom odlukom.

VI – POSTUPAK PROMENE STATUTA

Ølan 24.

Predlog za promenu Statuta mogu podneti Upravni odbor i Nadzorni odbor.Promena Statuta prihvaõena je kad se usvoji u Skupåtini Udruÿeña veõi-

nom prisutnih ølanova.

VII – PRESTANAK RADA UDRUŸEÑA

Ølan 25.

Udruÿeñe prestaje sa radom kad odluku o tome donese Skupåtina Udruÿeña.

Ølan 26.

U sluøaju prestanka rada, imovinu preuzima Savezna Republika Jugoslavija.

VIII – ZAVRÅNE ODREDBE

Ølan 27.

Ovaj Statut stupa na snagu danom donoåeña.

PREDSEDAVAJUÕI SKUPÅTINE



Na osnovu ølana 1. i 10. Zakona o udruÿivañu graæana u udruÿeña ipolitiøke organizacije ("Sluÿbeni list SFRJ", broj 42/90) i ølana 12.Ustavnog zakona za sprovoæeñe Ustava Savezne Republike Jugoslavije("Sluÿbeni list SRJ", broj 1/92,

Osnivaøka skupåtina, koju øine predstavnici Saveza organizacijapravnika u privredi Srbije i Udruÿeñe pravnika u privredi Crne Gore,kao pravnih lica i pravnici u privredi, kao graæani – osnivaøi, dana 4. de-cembra 1992. godine, u Beogradu, donela je

O D L U K U

O OSNIVAÑU UDRUŸEÑA

PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

I – Osniva se Udruÿeñe pravnika u privredi Jugoslavije (u daçem tek-stu: Udruÿeñe), kao profesionalno-struøna druåtvena organizacija prav-nika zaposlenih u preduzeõima, bankama i drugim privrednim organizaci-jama i pravnika koji rade na privredno-pravnim poslovima u privrednimkomorama, na fakultetima, privrednim sudovima i drugim organima i orga-nizacijama na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije (u daçem tekstu:pravnici u privredi).

II – Osnivaøi udruÿeña su:1. Savez organizacija pravnika u privredi Srbije;2. Druåtvo pravnika u privredi Crne Gore;3. Pravnici u privredi – graæani, potpisnici ove odluke.

III – Naziv Udruÿeña je: UDRUŸEÑE PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE.

IV – Sediåte Udruÿeña je u Beogradu, Terazije 23.

V – Ciçevi i zadaci Udruÿeña su:1. okupçañe i organizovañe pravnika u privredi i usmeravañe ñiho-

vog rada u ciçu åto uspeånijeg izvråavaña zadataka na radnim mestima2. organizovañe pomoõi pravnicima u privredi na struønom usavråa-

vañu i jaøañu pravniøke etike;3. unapreæeñe pravne lsuÿbe, uloge i zadataka pravnika u preduzeõima

i drugim privrednim organizacijama, afirmacija i zaåtita pravniøkeprofesije;

4. saradña sa drÿavnim organima, fakultetima, privrednim komoramai drugim organizacijama pri izradi propisa i uzansi iz privredno-pravneoblasti, kao i pri sprovoæeñu tih propisa u praksi;

37

5. uspostavçañe i odrÿavañe saradñe sa pravnicima i sliønim organi-zacijama pravnika u drugim zemçama i sa meæunarodnim organizacijamapravnika.

VI – Ovlaåõeno lice koje õe vråiti poslove upisa u registar je Jo-vanka Bodiroga.

U Beogradu, 4. XII 1992. godine PREDSEDAVAJUÕIBr. 2/1 Dr Vladimir Jovanoviõ



Na osnovu ølana 13. i 15. Statuta Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije,Osnivaøka skupåtina Udruÿeña na sednici odrÿanoj 4. decembra 1992. godi-

ne donela je

O D L U K U

O IZBORU ORGANA, UDRUŸEÑA PRAVNIKA

U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

U organe Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije biraju se:I Za predsednika udruÿeña prof. dr Vladimir Jovanoviõ.

II Za potpredsednike:1) Tomaå Pavliøiõ2) prof. dr Mirko Vasiçeviõ.

III Za sekretara Jovanka Bodiroga.

IV Upravni odbor:1) predsednik Udruÿeña – dr Vladimir Jovanoviõ2) potpredsednik Udruÿeña – Tomaå Pavliøiõ3) potpredsednik Udruÿeña – dr Mirko Vasiçeviõ4) sekretar Udruÿeña – Jovanka Bodiroga5) Vera Kaÿiõ6) Bogoje Marjanoviõ7) Miroslav Miletiõ8) Milan Koraõ9) Dobrija Æuriõ10) Milorad Åaranoviõ11) Tarik Gaøeviõ12) Branko Kastjelan13) dr Dragan Radoñiõ14) Moma Niåiõ15) Boÿidar Raÿñatoviõ

V Izvråni odbor:1) predsednik Udruÿeña – dr Vladimir Jovanoviõ2) potpredsednik Udruÿeña – Tomaå Pavliøiõ3) potpredsednik Udruÿeña – dr Mirko Vasiçeviõ4) sekretar Udruÿeña – Jovanka Bodiroga5) dr Momir Dragaåeviõ6) Zoran Kneÿeviõ7) Enike Veg

39

VI Nadzorni odbor:1) Rada Markoviõ, predsednik2) Milenko Maçkoviõ3) Mihajlo Badñareviõ4) Dragan Govedarica5) Marinko Durukoviõ

4. decembar 1992. god. PREDSEDAVAJUÕIu Beogradu Dr Vladimir Jovanoviõ



SLIKE

JOVANKA BODIROGA

VLADIMIR JOVANOVIÕ

MIRKO VASIÇEVIÕ

41

SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJASavezno ministarstvo pravde2/3 Br. 060/2-1992-035.01.1993.godB e o g r a d vp

Na osnovu ølana 13. Zakona o udruÿivañu graæana u udruÿeña, druåtvene or-ganizacije i politiøke organizacije koji se osnivaju za teritoriju Socijali-stiøke Federativne Republike Jugoslavije i ølana 202. stav 1. Zakona o opåtemupravnom postupku, po prijavi Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije za up-is u Registar udruÿeña, druåtvenih organizacija i politiøkih organizacija ko-je se osnivaju za teritoriju Socijalistiøke Federativne Republike Jugoslavije,donosim

R E Å E Ñ E

1. Udruÿeñe pravnika u privredi Jugoslavije upisuje se u Registar udruÿe-ña, druåtvenih organizacija i politiøkih organizacija koje se osnivaju za teri-toriju Socijalistiøke Federativne Republike Jugoslavije, kao druåtvena orga-nizacija, koji se vodi kod Saveznog ministarstva pravde, na registarsom listu br.133. pod rednim brojem 39.

2. Sediåte Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije nalazi se u Beogradu,ulica Terazije broj 23.

3. Udruÿeñe pravnika u privredi Jugoslavije zastupa dr Vladimir Jovano-viõ, predsednik Udruÿeña.

O b r a z l o ÿ e ñ e

Udruÿeñe pravnika u privredi Jugoslavije podnelo je prijavu za upis u Re-gistar udruÿeña, druåtvenih organizacija i politiøkih organizacija koje seosnivaju za teritoriju Socijalistiøke Federativne Republike Jugoslavije.

Reåavajuõi po podnetoj prijavi utvræeno je da su ispuñeni svi uslovipredviæeni Zakonom o udruÿivañu graæana u udruÿeña, druåtvene organizacijei politiøke organizacije koji se osnivaju za teritoriju Socijalistiøke Federa-tivne Republike Jugoslavije, pa je reåeno kao u dispozitivu.

Ovo reåeñe je konaøno u upravnom postupku i protiv ñega se moÿe pokre-nuti upravni spor tuÿbom Saveznom sudu u roku od 30 dana od dana prijema reåe-ña.

Dostavçeno: ZAMENIK- Organizaciji, SAVEZNOG MINISTRA- U dosije,- Arhivi Pavle Lopiøiõ



REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO ZA INFORMACIJE

Beograd, Nemañina 11

Broj: 632-1258/94-03

Datum: 24.11.1994. godine

Ministarstvo za informacije Republike Srbije na osnovu ølana 7. Zakona ojavnom informisañu ("Sluÿbeni Glasnik Republike Srbije", broj 19/91) donosi

R E Å E Ñ E

UPISUJE se u Registar sredstava javnog informisaña, koji se vodi u Mini-starstvu za informacije Republike Srbije, pod rednim brojem 1812 od 24.11.1994.godine, list pod nazivom:

"PRAVO I PRIVREDA"

Sa sediåtem u: Beogradu, Terazije 23

Osnivaø i izdavaø je: Udruÿeñe pravnika u privredi SR Jugoslavije iz Beograda, Terazije 23

Glavni i odgovorni urednik je: Mirko Vasiçeviõ

sa prebivaliåtem u: Beogradu, Dunavski kej 23

Åtampa se u åtampariji: P.S. "Grmeø", A.D. "Privredni pregled", Beograd

O nastalim promenama podataka iz ovog reåeña ili o prestanku izlaÿeñajavnog glasila, odgovorno lice je duÿno da obavesti Ministarstvo za informa-cije Republike Srbije, u roku od pet dana od dana nastale promene, radi unoåeñaistih u registar.

O b r a z l o ÿ e ñ e

Na osnovu priloÿenih dokumenata ustanovçeno je da je zahtev u skladu saodredbama ølana 7. Zakona o javnom informisañu, åto znaøi da sadrÿi sve zako-nom propisane uslove za upis u Registar sredstava javnog informisaña, koji naosnovu istog ølana vodi ovo Ministarstvo.

Poåto su ispuñeni svi uslovi za upis u Registar, odluøeno je kao u dispozi-tivu.

43

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog reåeña nije dopuåtena ÿalba veõ se protiv istog moÿe po-krenuti upravni spor kod Vrhovnog suda Republike Srbije u roku od 30 dana oddana dostavçaña reåeña.

MINISTAR

Ratomir Vico

Slika naslovne strane Pravo i privreda 1-2(1993)

ili je eventualno staviti na str 44.



Summary.fm; str. 45

DRUGI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Osnovna polaziåta i naøela nacrta Zakona o preduzeõima"

Vrñaøka baña 1993.


Summary.fm; str. 47

PRAVO I PRIVREDA, BROJ 3-6, MART-JUN 1993.

SADRŸAJ

ØLANCI

PREDUZEÕA – OBLICI – UPRAVÇAÑE

Mirko Vasiçeviõ Osnovna polaziåta i naøela nacrta Zakona o

preduzeõima

Vladimir Jovanoviõ Akcionarsko druåtvo

Slavko Cariõ Druåtvo sa ograniøenom odgovornoåõu

Zoran Arsiõ Druåtva lica

Mihailo Velimiroviõ Druåtveno preduzeõe

Dragan Kostiõ Javna preduzeõa

Radovan D. Vukadinoviõ Odgovornost organa preduzeõa

Momir Dragaåeviõ Ugovor o menaœmentu u meæunarodnoj poslov-

noj praksi

Slavoçub J. Vukiõeviõ Kontrola u javnim preduzeõima – Iskustva

ŸTP "Beograd"

PREDUZEÕA – SLOŸENI OBLICI – TRANSFORMACIJA – BANKE

Ivica Jankovec Sloÿeni oblik preduzeõa

Miroslav Paunoviõ Naimenovani oblici privrednih subjekata

statusno i ugovorno povezivañe (uslovçeno

koncentracijom)

Dragan Radoñiõ Svojinska transformacija preduzeõa

Rajko Miloviõ Javna preduzeõa i ustanove i ñihova svojinska

transformacija

Miodrag Zec Institucije vlasniøke transformacije – kon-

cept i praksa


Jezdimir Mitroviõ Usaglaåavañe organizacije i upravçaña po-

stojeõih subjekata sa Zakonom o preduzeõima

Mira Radosavçeviõ-Peruøiõ Predlog Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije

Milorad Bojkoviõ Organizaciono-vlasniøke transformacije

Poçoprivrednog kombinata "Beograd"

Miroslav Miletiõ Poslovno povezivañe prehrambene industrije

"Bambi" – Poÿarevac sa preduzeõima sa Ko-

smeta

RADNI ODNOSI

Branislav Ivanoviõ Radni odnosi u trÿiånoj privredi

Vlajko Brajiõ Ovlaåõeña direktora

Zoran Ivoåeviõ Oblici odgovornosti radnika

Enike Veg Kolektivni ugovor

Borivoje Åundariõ Analiza Nacrta zakona o osnovima radnih od-

nosa sa aspekta ñegove trÿiånosti

Branko Lubarda Otkaz poslodavca radniku iz ekonomskih raz-

loga - Viåak randika i sigurnost zaposleña u

uporednom pravu

Øedomir Bogiõeviõ Iskustva preduzeõa u Crnoj Gori u rjeåavañu

tehno-ekonomskih viåkova radnika

49

Slike i øituçe Vladimira Jovanoviõa

1 strana ??? - proveriti na originalima

D.Z.

DRUGI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 45-49)


Summary.fm; str. 51

TREÕI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Novo privredno zakonodavstvo i strategija ekonomskog oporavka"



Summary.fm; str. 53

PRAVO I PRIVREDA, BROJ 1-4, JANUAR – APRIL 1994.G.

SADRŸAJ

PREDUZEÕE U NOVOM PRAVNO-EKONOMSKOM OKRUŸEÑU

Miloå Milosavçeviõ Program rekonstrukcije monetarnog sistema i

strategije privrednog oporavka Jugoslavije i

rezultati ñegove operacionalizacije

Mirko Vasiçeviõ Osnovna polaziåta i naøela Zakona o preduze-

õima (predlog) i strategija privrednog opo-

ravka

Slavko Cariõ Preduzeõe i hartije od vrednosti

Mihailo Velimiroviõ Sanacija i steøaj preduzeõa u funkciji pri-

vrednog oporavka

Ivica Jankovec Predlog Zakona o preduzeõima i zaåtitita

poverilaca

Zoran Arsiõ Preduzeõe i ostvarivañe kontrolne funkcije

Dejan Popoviõ Poreski sistem za ekonomski oporavak Jugo-

slavije

Radovan Vukadinoviõ Pravni status mañinskih vlasnika u Zakonu o

preduzeõima i investicioni interes

Dragan Kostiõ Ostvarivañe javnog interesa iz delatnosti

javnih preduzeõa

Dragan Radoñiõ Skupåtina akcionarskog druåtva kao organ

vlasnika

Miodrag Miõoviõ Ograniøeñe privredne inicijativnosti i na-

øelo pravne sigurnosti u Zakonu o preduze-

õima


Slavoçub Vukiõeviõ Kontrola ostvarivaña javnog interesa u pre-

duzeõima

Jezdimir Mitroviõ Privredni sudovi u primeni Zakona o preduze-

õima

SAOPÅTEÑA

Ratomir Slijepøeviõ

sa Stojom Miloåeviõ

i Lepom Keleøeviõ Preventivno kontrolna funkcija Komisije za

hartije od vrednosti

Milan Grujiõ Prilagoæavañe strategije i poslovne politi-

ke javnih preduzeõa programu oporavka privre-

de Jugoslavije

Miroslav Miletiõ Okviri ugovora o transferu tehnologije na

praktiønim iskustvima "Bambi", A.D.

Danilo Paåajliõ Iskustva statusne transformacije i akcio-

narstva u Korporaciji "Ivo Lola Ribar"

O ISKUSTVIMA I PERSPEKTIVAMA SVOJINSKE

TRANSFORMACIJE

Miodrag Zec Pravci dogradñe svojinske regulative u SRJ

Milenko Ristivojeviõ i

Slobodan Õiriõ Prinudno poravnañe i vlasniøka transforma-

cija

Momir Dragaåeviõ Koncept, iskustva i problemi svojinske tran-

sformacije u Crnoj Gori

Veselin Vukotiõ Razvoj finansijskih trÿiåta u Crnoj Gori

Marko Rajøeviõ i

Vitomir Popoviõ Transformacije u Republici Srpskoj

PRAVNI STATUS BANAKA

Stanko Radmiloviõ Svojinska transformacija banaka – bitna kom-

ponenta tranzicije u trÿiåni sistem

Mira Radosavçeviõ-Peruøiõ Narodna banka Jugoslavije – Jedinstvena mone-

tarna ustanova

Branko Vasiçeviõ Otvorena pitaña primene Zakona o bankama i

drugim finansijskim organizacijama

Branko Çutiõ Optimalna politika bankrotstva

55

Momøilo Gvozdenoviõ Institucionalni pravni okviri platnog pro-

meta

Milivoje Vujaøiõ Novi pravni okviri stare devizne åtedñe

RADNI ODNOSI

Vlajko Brajiõ Trÿiåte rada i radno zakonodavstvo

Zoran Ivoåeviõ Nova sudska praksa u radnim sporovima

Borivoje Åunderiõ Pravni okviri ureæivaña radnih odnosa

Branko Lubarda Participacija zaposlenih u upravçañu predu-

zeõem

Gordana Basta Socijalna prava u uslovima trÿiåne privrede

Aleksandra Jovanoviõ Preduzeõe i motivacija za racionalno dono-

åeñe privrednih odluka

PREDUZETNIK U NOVOM PRAVNO-EKONOMSKOM OKRUŸEÑU

Koviçka Romaniõ Pravni okviri individualnog preduzetniå-

tva

Miroslav Paunoviõ Pravna regulativa za ureæeñe ekonomskih od-

nosa s inostranstvom

Miroslav Vrhovåek Privredno-prestupna odgovornost preduzeõa i

preduzetnika

POREZI

Mirko Kuliõ Finansijsko – pravni okviri individualnog

preduzetniåtva

Bojana Rilke Porez na dobit korporacija

Gordana Iliõ-Popov Oporezivañe zarada u novom poreskom sistemu

Srbije

TREÕI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 51-56)


Slika korica PiP 1-2/95

sa znakom Udruÿeña

Summary.fm; str. 57

ØETVRTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Meåovita privreda – Pravni i ekonomski aspekti"



Summary.fm; str. 59

PRAVO I PRIVREDA BR. 3-6/95

Meåovita privreda – Pozdravna reø

Dame i gospodo, koleginice i kolege, dragi gosti, dragi prijateçi,

Uruÿeñe pravnika u privredi Savezne Republike Jugoslavije i ñegov øa-sopis "Pravo i privreda" u proteklih godinu dana, od Treõeg Savetovaña prav-nika u privredi SRJ, pristupili su pripremi ovogodiåñeg Øetvrtog Saveto-vaña pravnika u privredi SRJ, koji smo, evo, u prilici da danas otvaramo. U pro-teklih godinu dana Udruÿeñe je, nadam se, definitivno dobilo svoju fiziono-miju, svoja statusna obeleÿja i svoj vizuelni identitet. Ovo, naravno, vaÿi i zañegov øasopis "Pravo i privreda", øiji je ono izdavaø prirodno i logiøno ko-naøno i postalo. Oøekujemo da se øasopis, zahvaçuõi svom kvalitetu i ispuñenimpropisanim standardima, uskoro uvrsti u rang primarnih nauønih øasopisa.

Ovogodiåñe Savetovañe pravnika u privredi SRJ, Øetvrto godiåñe Sa-vetovañe, tretiraõe zakonodavnu i poslovnu praksu Meåovite privrede i ñeneizraÿajne segmente – zakonodavni trendovi u privrednoj sferi, naåoj i upored-nopravnoj (predlog novog Zakona o preduzeõima, steøaj preduzeõa i banaka, pore-ski sistem, javna preduzeõa i monopole, zadruge, berze i berzanske poslove, pravaindustrijske svojine, radne odnose). Viåe od 70 prezentiranih referata çudi odprivrednopravne struke i nauke, od kojih dobar broj sa domaõim i meæunarodnimreferencama prvaka u svojoj profesionalnoj oblasti, snaÿan su garancijski ikonkurentni izazov. Prilika je ovo da pred ovako brojnim auditorijumom misle-õih i odgovornih glava proverimo i svoje stavove i svoja razmiåçaña i da o oz-biçnoj temi progovorimo ozbiçno. Ima li odgovornije teme za sudbinu jednezemçe od ove o kojoj õemo ova tri dana raspravçati – daçi privredni profilzemçe. Nismo çudi roboti da bismo razmiåçali mehanicistiøki po logici ne-odgovornog simlifikovaña "svugde u svetu je tako, a u nas joå nije". Nismo, veru-jem, ni nedovoçno kritiøni da "od drveõa ne moÿemo videti åumu". Razmiåça-juõi futuristiøki ne zaboravimo da po vokaciji svoje struke moramo biti lega-listi. Razmiåçajuõi futuristiøki ne zaboravimo na svu sloÿenost i kontro-


verznost tzv. balkanskog øvora, koji od nas i daçe traÿi da osim kopir aparatadubinskije upotrebimo naåe glave, uvaÿavajuõi realitete lokalnog kolorita.Otuda, u takvim uslovima naåa privreda ne sme biti instant podvrgnuta u svojojcelovitosti joå jednom ekssperimentu in vivo, iako bi u drugim okolnostima bi-lo retrogradno to proglaåavati eksperimentom. U prisutnom generalnom okvi-ru harmonizacije privrednih profila, joå uvek je toliko razliøitosti da se mo-ÿe slobodno reõi da izuzeci jedu pravilo – teze koje tvrde suprotno nemaju svojenauøno utemeçeñe.

Ovogodiåñe Savetovañe biõe obeleÿeno i po prisutnosti eksperata izGrøke, Maæarske i Francuske, koji õe nam prezentacijom iskustava svojih zema-ça pomoõi u kreaciji privredno pravne infrastrukture, vodeõi raøuna o real-nim ograniøeñima naåeg trenutnog politiøkog i ekonomskog statusa, produko-vanog diktatom PRAVA SILE tzv. meæunarodnog novog svetskog (ne) poretka igrubim gaÿeñem principa SILE PRAVA.

Ovogodiåñe Savetovañe posveõeno je preminulom prof. Jovanoviõu, momvelikom profesoru-uzoru, dugogodiåñem profesoru Privrednog prava na Prav-nom fakultetu u Beogradu, predavaøu po pozivu na nizu svetskih univerziteta,dugogodiåñem direktoru instituta za uporedno pravo u Beogradu, dugogodiåñempredsedniku Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije, poznatom komparati-visti i poligloti, øiji nauøni, profesionalni, pedagoåki i çudski doprinosobavezuje na podseõañe, ne radi podseõaña, veõ radi nastavçaña, åto mi, uverensam, ovim Susretom i ovom Kñigom, upravo i øinimo!

Zahvaçujuõi se i ovom prilikom predsedniku Savezne vlade prof. dr RA-doju Kontiõu na liønom prijemu delegacije Udruÿeña pravnika u privredi SRJ upovodu ovog Savetovaña, øije Vam pozdrave i ÿeçe za uspeh Savetovaña preno-sim, uz izviñeñe åto ne moÿe liøno prisustvovati i otvoriti Skup zbog zaseda-ña Saveznog parlamenta, pozivam predstavnika Savezne Vlade saveznog ministraTomicu Raiøeviõa da otvori Savetovañe.

61

O delu profesora dr Vladimira – Vlade Jovanoviõa

"Nema åirokog puta u nauku. Samo oni koj se ne plaåe

pentraña po ñenim strmim liticama, imaju izgleda da

se uspnu do svetlih visova saznaña".

(Marks)

Srbija – zemça øuda, meæu mnogim korifejima svoje pravne misli, odne-govala je i prof. dr Vladimira – Vladu Jovanoviõa, kome posveõujemo Øet-vrti susret pravnika u privredi SR Jugoslavije u samom ñenom srcu – Vr-ñaøkoj Bañi.

Ÿivotni vremeplov prof. Jovanoviõa toliko je bogat da ga je teåko sa-ÿeti za ove potrebe. Neka ovim povodom bude pomenuto najvaÿnije. Roæenje u Beloj Crkvi 1923. godine. Pravni fakultet zavråio je u Beogradu 1950.godine, gde je i doktorirao 1955. godine sa tezom "Pravo osiguravaøa prematreõem odgovornom licu". Godine 1956. stekao je diplomu Evropskog Uni-verzitetskog centra u Nansiju. Univerzitetsku karijeru, briçantnu i me-teorsku, gradio je na Pravnom fakultetu u Beogradu: za docenta je biran ugodini doktoriraña, za vanrednog profesora 1960, a za redovnog profesora1966. godine.

Profesionalni vremeplov prof. Jovanoviõa teåko da je smestiv u ok-vire jednog çudskog, proseønog, veka: dekan pravnog fakulteta u Beogradu,dugogodiåñi direktor Instituta za uporedno pravo u Beogradu (15 godi-na), predavaø po pozivu na brojnim evropskim i svetskim univerzitetima:Pariz, Kairo, Aleksandrija, Strazbur, Lisabon. Uøesnik i referent nabrojnim meæunarodnim konferencijama pravnika: francusko-jugosloven-ski pravniøki dani, åvajcarsko-jugoslovenski i nemaøko-jugoslovenskipravniøki dani. Svojim referatima uøestvovao je na Meæunarodnim kon-gresima za uporedno pravo u Budimpeåti, Melburnu, Sidneju i Brazilu. Ru-kovodilac brojnih nauønoistraÿivaøkih projekata za Republiøku zajedni-cu nauke. Tu su i brojna profesionalna zaduÿeña obavçana sa neobiønim

ØETVRTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 57-68)


ÿarom i duboko utisnutim liønim peøatom: ølan Saveznog pravnog saveta,predsednik Udruÿeña pravnika u privredi Jugoslavije, predsednik Izbra-nog suda Privredne komore Srbije, predsednik Udruÿeña za pravo osigura-ña Srbije, arbitar Spoçnotrgovinske arbitraÿe pri Privrednoj komoriJugoslavije i arbitar mnogih ad hoc arbitraÿa, mentor brojnih magistar-skih i doktorskih teza, recenzent brojnih objavçenih kñiga i rasprava,uøesnik u pripremi Opåtih uzansi za promet robe.

Nauøni profil prof. Jovanoviõa izraÿen je kroz impozantan broj ra-dova (oko 180) objavçenih u domaõim i stranim pravnim øasopisima, kao i uokviru Komentara Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o osnovamasistema osiguraña imovine i lica, Enciklopedije imovinskog prava i pra-va udruÿenog rada i Ekonomskog leksikona. Od vaÿnijih dela, pored objav-çene doktorske rasprave, neka budu pomenuta: Meniøno i øekovno pravo(koautorski rad sa prof. Bartoåem i prof. Antonijeviõem), Privrednopravo – privredne organizacije, Osigurañe u privredi, Osigurana suma inaknada iz osiguraña kod obaveznog osiguraña u saobraõaju, Naøelo obeå-teõeña u osigurañu, Pravo osiguraña – opåti deo, Osnovna organizacijaudruÿenog rada, Pravno regulisañe organizacija udruÿenog rada (koautor-ski rad sa prof. Cariõem), Samoupravno pravo u pravnom sistemu SFRJ(koautorski rad sa prof. Kuåutiõem), Oblici organizacija udruÿenog ra-da, Osigurañe izvoznih kredita, Preduzeõa i druåtva prema Zakonu o pre-duzeõima, Razvoj osiguraña i poloÿaj osiguravajuõih organizacija u Jugo-slaviji.

O nauønom doprinosu prof. Jovanoviõa moglo bi se mnogo govoriti.Neka nam bude dozvoçeno da ovom prilikom istaknemo dva u svakom pogle-du nezaobilazna nauøna utemeçeña. Prvo, doprinos nauci i struci Pravaosiguraña. Drugo, doprinos nauci i struci Statusnog privrednog prava(pravni status preduzeõa). U celovitoj nauci Privrednog i Meæunarodnogprivrednog prava, a posebno u oblasti Prava osiguraña i Statusnog pri-vrednog prava, prof. Jovanoviõ je ispoçio sve odlike briçantnog pravniø-kog uma, vrhunskog pravnika komparativiste, vrsnog pravnog analitiøara ijoå boçeg sintetiøara.

Iskriøavost misli, bistrina uma, elegancija pravnog izraza, otmenosti odmerenost vrhunskog intelektualca, komunikacijska otvorenost, a uzsve to uroæena spontanost i skromnost – sve su to odlike koje su krasileçudski i profesionalni intelektum prof. Jovanoviõa. Çudi koji su imalisreõu da im se bar deo profesionalnog i ÿivotnog puta ukråta sa prof. Jo-vanoviõem, meæu koje i sam sreõom spadam, miçenici su veøite ÿivotnegolgote SRBIJE ZEMÇE ØUDA!

Posvetom ovog Susreta pravnika u privredi prof. Jovanoviõu vraõamose ñegovim radovima i ñihovim porukama. I ne samo da se vraõamo i podse-õamo, veõ i uøvråõujemo svoja uvereña, za koja se i on celim svojim inte-

63

lektom zalagao, da koncept MEÅOVITE TRŸIÅNE PRIVREDE sasnaÿnim elementima socijalne i racionalne ekonomije, odgovara najboçelokalnom koloritu, istorijskom sledu, pravnoj sigurnosti, socijalnoj ute-meçenosti, razvojnoj usmerenosti i konkurentnosti.

To su bili motivi koji su nas inspirisali da ovaj Susret pravnika uprivredi Jugoslavije organizujemo u spomen na ÿivot i delo profesoraVladimira Jovanoviõa. Podseõañe ima uvek u sebi nalog nastavçaña! Iovaj Susret i ova Kñiga øine upravo to!

Mirko Vasiçeviõ



SADRŸAJ

I OSNOVNA TEMA I REFERATI STRANIH GOSTIJU

Oskar Kovaø Privredni sistem meåovite, otvorene (i soci-

jalne) trÿiåne ekonomije

Charilaos Kefalas The Greek Company Law

Vassilios Douvlis La Législation hellénique concernant les enterprises

extra-territoriales

II NOVE TENDENCIJE U ZAKONODAVSTVU I TRŸIÅNA

PRIVREDA

Mirko Vasiçeviõ Nestandardizovani oblici preduzeõa u upo-

rednom pravu i povezane teme

Ivica Jankovec Veliki privredni sistem (osvrt na neka prav-

na pitaña)

Slavko Cariõ Koncerni i privredni razvoj

Viden Ranæeloviõ,

Dragoçub Govedaroviõ Koncept organizovaña zadruga i ñihov pravni

status sa posebnim osvrtom na novi zakon o

zadrugama

Predrag Åulejiõ Organizacije za osigurañe u svetlu novog zako-

nodavstva

Mihailo Velimiroviõ Predlozi za skicu novog Zakona o steøaju

Vlajko Brajiõ Znaøaj terminologije i opåtih klauzula u na-

åem, meæunarodnom i uporednom radnom pravu

Dejan Popoviõ Poreski sistem i siva ekonomija

Stojan Dabiõ Komisija za hartije od vrednosti

65

Milovan Buzaœiõ Ustavno sudstvo i ustavnost i zakonitost op-

åtih akata preduzeõa

III PREDLOG NOVOG ZOP-A I UPOREDNO PRAVO

Mirko Perunoviõ Druåtveno preduzeõe u novom ZOP-u

Zoran Arsiõ Akcionarsko druåtvo u novom ZOP-u i upo-

rednom pravu

Radovan Vukadinoviõ Novi organizacioni oblici evropskih predu-

zeõa i udruÿeña evropska kompanija

Lucija Spiroviõ – Jovanoviõ Opåti akti preduzeõa

Dara Malenoviõ Komanditno druåtvo

Vitomir Popoviõ,

Marko Rajøeviõ Status preduzeõa u drÿavnoj svojini u Repub-

lici Srpskoj

Milan Miçeviõ,

Nikola Øubura Status preduzeõa u drÿavnoj svojini u Repub-

lici Srpska Krajina

Miroslav Paunoviõ Napomene o nekim postavkama reÿima stranih

ulagaña

Dragan Radoñiõ Upravçaøka transformacija i novi Zakon o

preduzeõima

Bogoje Marjanoviõ Promene statusa preduzeõa i odgovornost za

obaveze

Jezdimir Mitroviõ Prelazne i zavråne odredbe Zakona o preduze-

õima

Dragor Hiber Ortaøko druåtvo

Aleksandra Jovanoviõ Ekonomski efekti nekih oblika viåesvojin-

skih preduzeõa – komparativna iskustva

Bosa Nenadiõ Pravni status delova preduzeõa prema predlo-

gu Zakona o preduzeõima

Bojana Rilke Druåtvo s ograniøenom odgovornoåõu prema

predlogu Zakona o preduzeõima iz marta 1995

Dimitrije Krivokapiõ Privremene mere u statusnim sporovima u pri-

vredi

Milan Vinøiõ Praksa privrednih sudova u statusnim sporo-

vima

Danilo Paåajliõ Preduzeõe i praksa ustavnih sudova



Milan Paviõ Pravna zaåtita akcionara, poverilaca i dru-

gih lica prilikom statusnih promena akcio-

narskog druåtva

Milorad Bojkoviõ Osnovni principi poslovne politike preduze-

õa kao instrument savlaæivaña pravne regula-

tive u poslovañu preduzeõa u vanrednim

uslovima

Mira Blagojeviõ,

Bojan Iliõ Koncept organizovaña koncerna SARTID

1913

IV STEØAJ PREDUZEÕA I BANAKA

Radomir Lazareviõ Steøaj i likvidacija preduzeõa u pravnom si-

stemu SR Jugoslavije, s posebnim osvrtom na

steøaj "Jugoskandika"

Ÿarko Latinoviõ Pravni poloÿaj poverilaca steøajnog duÿnika

za øije obaveze odgovaraju druga lica

Jelisaveta Vasiliõ Postupak steøaja nad bankama

Vladimir Popoviõ Uporedna analiza Zakona o preduzeõima i Za-

kona o bankama i drugim finansijskim organi-

zacijama, sa stanoviåta osnivaña i organi-

zovaña

V PORESKI SISTEM

Mirko Kuliõ Poreskopravna praksa republiøke uprave jav-

nih prihoda i siva ekonomija

Gordana Iliõ-Popov U susret porezu na dodatnu vrednost

Miroslav Vrhovåek Privredni prestupi u oblasti poreza

VI JAVNA PREDUZEÕA I MONOPOLI

Svetislav Taboroåi Naå uporedni koncept i praksa javnih predu-

zeõa

Stevan Åogorov Poloÿaj subjekata javnog sektora privrede u

pravu konkurencije

Slovoçub Vukiõeviõ Svojinski pluralizam i javna preduzeõa – neki

aspekti ostvarivaña javnog interesa, organi-

zacije, upravçaña i rukovoæeña

Rajko Miloviõ Javna preduzeõa

67

Vladimir Stojiçkoviõ Pravna priroda odnosa vodeõeg preduzeõa i

preduzeõa ølanica konzorcijuma

VII ZADRUGE

Dragan Markoviõ,

Ÿivorad Bojiøiõ Praksa zemçoradniøke zadruge "Lajkovac"

Miroslav Vitez O nekim elementima pravnog poloÿaja zadruge

u naåem privrednom pravu

Rajko Jeliõ Pravne dileme u vezi sa kolektivnim oblici-

ma svojine

Radoslav Õosiõ Vraõañe imovine steøene radom i poslovañem

zadruge i zadrugara

VIII BERZE I BERZANSKI POSLOVI

Branko Vasiçeviõ Berzanski posrednici u naåem i uporednom

pravu i praksi

Miodrag Miõoviõ Berzansko poslovañe

Pava Zeøeviõ Iskustvo i praksa Beogradske berze

Nikola Aranæeloviõ Mesto i uloga trÿiåta novca u zemçama tr-

ÿiåne privrede i kod nas

Branko Çutiõ Odgovornost raøunovoæa

Ratomir Slijepøeviõ Pravni status komisije za hartije od vrednosti

Nebojåa Jovanoviõ Koncept efektnih berzi u svetu i kod nas

Dobrosav Milovanoviõ,

Sneÿana Radojeviõ Institucionalni uslovi za razvoj berzanskog

poslovaña

IX PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Slobodan Markoviõ Zaåtita i pravna priroda firme

Boÿin Vlaåkoviõ Naøelo specijalnosti u pravu o ÿigovima

Mira Radivojeviõ Novi pravni reÿim oznake porekla proizvoda

Pavle Tijaniõ Povreda prava na ÿig i nelojalna konkuren-

cija kroz praksu privrednih sudova

X RADNI ODNOSI

Zoran Ivoåeviõ Praviøno suæeñe u sporovima iz radnih odnosa

Borivoje Åunderiõ Socijalne funkcije preduzeõa

Predrag Jovanoviõ Pitañe ugovora o radu i radnog odnosa povo-

dom predloga zakona



Branko Lubarda Ilegalni rad – uzroci, pojavni oblici i mere

za suzbijañe

Dragoçub Draåkoviõ Primerenost regulisaña radnih odnosa u svo-

jinskom pluralizmu

Øedomir Bogiõeviõ Nedozvoçena konkurencija u radnom pravu

Summary.fm; str. 69

PETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Privreda u promenama"



Summary.fm; str. 71

PRAVO I PRIVREDA, Broj 5-8/96

PREDGOVOR

"Oøe, dokle õe trajati ova kriza?

Joå øetrdeset dana.

A onda?

Onda õemo se naviõi!"

(Armenska izreka)

"Privreda u promenama" odgovor je filozofiji navikavaña na krizu.A putevi promena, bez sumñe, su dvojaki: jasan pravni okvir i okrenutostka sve univerzalnijim i sve viåe harmoniziranim pravnim standardima,sve ujednaøenijeg svetskog poslovnog prava.

Ovih dana stvara se u dobroj meri zaokruÿeni privrednopravni okvir,koji je i inaøe posrnula privreda, dugo øekala. Ovaj okvir bez sumñe øininovo "statusno" privredno zakonodavstvo: Zakon o preduzeõima, Zakon ostranim ulagañima, Zakon o osnovama promene vlasniåtva druåtvenog ka-pitala, Zakon o reviziji, Zakon o osiguravajuõim organizacijama, Zakon ozadrugama, Zakon o osnovama radnih odnosa, izmeñeni Zakon o bankama, Za-kon o monopolima, Zakon o osnovama poreskog sistema, koji uz donete zako-ne (Zakon o berzama, berzanskim posrednicima i berzanskom poslovañu,Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o slobodnim i carinskim zonama,Zakon o Narodnoj banci Jugoslavije) øine relativno zadovoçavajuõu po-slovnopravnu infrastrukturu. Ovim zakonima svakako õe nedostajati po-sebno i joå neki "statusni" privredni zakoni, da bi ovaj okvir bio potpun:Zakon o raøunovodstvu, Zakon o prinudnom poravnañu, steøaju i likvida-ciji, Zakon o investicionim fondovima, Zakon o insider trading-u, kao i re-publiøki zakoni o pretvarañu druåtvene svojine u druge oblike svojine ineki poreski zakoni.

Odgovor na pitañe koliko smo u ovim propisima i daçe zarobçenicisopstvenog uma i konfuznog praviønog lokaliteta, a koliko smo se uputili


ka univerzumu pre svega evropskog prava i pravde, sada veõ na planu poslov-nog prava sve integrisanijeg i harmoniziranijeg, treba da pruÿi i ovo Sa-vetovañe, koje je upravo posveõeno ñegovom traÿeñu.

Ako su politiøki motivi dominirali stvarañem "Evrope åestorice",u stvarañu "Evrope devetorice" i "Evrope petnaestorice" dominirali suekonomski motivi, kao åto õe to biti sluøaj i u daçem "åireñu Evrope"na zemçe Centralne i jugo-istoøne Evrope. Od Rima do Mastrihta Evrop-ska unija prerasla je u ekonomsku i monetarnu uniju, sa snaÿnim prodoromnadnacionalnog koncepta i pretvarañem tzv. zajedniøkog trÿiåta u tzv.unutraåñe trÿiåte. Osamdesetih godina, zakçuøeñem posebnog sporazu-ma, bez vremenskog ograniøeña, Jugoslavija je bila bliÿa Evropskoj unijiod svih zemaça Istoøne Evrope, i na osnovu politiøkih i na osnovu eko-nomskih kriterijuma (uzajamno priznañe statusa najpovlaåõenije nacijeizvråeno je joå 1973. godine), dok õe sada morati, zbog poznatih dogaæaja, dasaøeka rasplet krize i vagon eventualnog ukrcaja koji joj je u sledu novihokolnosti nameñen. A do tada, pitañe je koloseka kojim õe se kretati? Øi-ni se da je taj kolosek, ovoga puta kao sloboda izbora, da ne bi bio nuÿnostkasnijeg zakasnelog izbora, dat u tzv. "Beloj kñizi o pripremañu pridru-ÿenih zemaça centralne i istoøne Evrope za integraciju u interno tr-ÿiåte Evropske unije" od 3. maja 1995. godine, koju je pripremila KomisijaEvropskih zajednica, a koja identifikuje sledeõe oblasti pravne regula-tive podloÿne "prvom talasu" harmonizacije: slobodan protok kapitala;slobodno kretañe i bezbednost industrijskih proizvoda; konkurencija; so-cijalna politika i aktivnosti; poçoprivreda; transport; audio vizuelneusluge; ÿivotna sredina; telekomunikacije; direktno oporezivañe; slobo-dan protok roba u usklaæenim ili delimiøno usklaæenim sektorima; javnenabavke; finansijske usluge; zaåtita liønih podataka; kompanijsko pravo;raøunovodstvo; neki segmenti graæanskog prava; uzajamno priznavañe pro-fesionalnih kvalifikacija; intelektualna, industrijska i komercijalnasvojina; energetika; carinska unija; posredno oporezivañe i politika zaå-tite potroåaøa. Obimnost i obuhvatnost oblasti (ukupno 23) koje su na"udaru" harmonizacije nikako ne znaøi da u ovim domenima nacionalna re-gulativa nema åta da traÿi; naprotiv, od oblasti do oblasti podela nacio-nalnog i nadnacionalnog veoma je razliøita (npr. u sferi kompanijskogprava harmonizacija ide ka moguõnosti osnivaña tzv. transnacionalneevropske kompanije na osnovici slobodnog protoka kapitala, dok po pravi-lu ne dira u reåeñe nacionalnih zakona o trgovaøkim druåtvima – predu-zeõima), tako da ostaje prostora za instrumente nacionalne ekonomske po-litike.

Buduõi da ukçuøivañe SR Jugoslavije u evropske ekonomske, tehnoloå-ke i pravne okvire predstavça strateåki nacionalni interes, to bi ovoSavetovañe trebalo da pokaÿe, sa svojih oko devedeset referata, koliko

73

naåe novo privredno zakonodavstvo uvaÿava potrebe harmonizacije po-slovnog prava (imajuõi pri tom posebno u vidu øiñenicu da Osnivaøki ugo-vor EEZ proglaåava neutralnost u odnosu na pravni reÿim svojine kojipostoji u drÿavama ølanicama – ølan 222.), a koliko eventualno i daçe sto-ji na pozicijama privredno pravnog izolacionizma. U traÿeñu odgovora naovo pitañe nezamençivu pomoõ pruÿiõe nam i iskustva drugih zemaça, kojeõe na ovom Savetovañu predstaviti uvaÿeni profesori i drugi ekspertitih zemaça.

Mirko Vasiçeviõ

PETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 69-79)


SADRŸAJ

I OSNOVNA TEMA I REFERATI STRANIH GOSTIJU

Oskar Kovaø Ekonomski razlozi za harmonizaciju poslov-

nog prava SR Jugoslavije u odnosu na EU

Tim De Mayer Trgovinske barijere Evropske Unije

Izjumov Evgenij Olegoviø Meæunarodna trgovaøka arbitraÿa pri Indu-

strijskoj i trgovinskoj komori Rusije

Mark Harison Londonska arbitraÿa

Dimitris Haœimikalis Meæunarodna trgovaøka arbitraÿa pri Indu-

strijskoj i trgovinskoj komori Grøke

Charilaos Kefalas Iskustvo Grøke u harmonizaciji prava sa pra-

vom Evropske unije

Cvetana Kamenova Iskustva Bugarske u harmonizaciji prava sa

pravom Evropske unije

Christos Mavrellis Off-shore kompanije Kipra

Jong Man Ahn,

Branko Çutiõ Zakon o preduzeõima Juÿne Koreje

II OSNOVNI REFERATI

Mirko Vasiçeviõ Spoçnotrgovinska Arbitraÿa pri Privred-

noj komori Jugoslavije

Dejan Popoviõ Uticaj poreskog prava EU na poresko pravo u

SR Jugoslaviji

Radovan Vukadinoviõ Jedinstveno trÿiåte u SR Jugoslaviji i prav-

ne karakteristike unutraåñeg trÿiåta u EU

Mihailo Velimiroviõ Evropska kompanija

75

Slavko Cariõ Hartije od vrednosti u jugoslovenskom pravu i

Evropsko pravo

Ivica Jankovec Osnivañe druåtava kapitala u zemçama øla-

nicama EU

Predrag Åulejiõ Delatnost osiguraña na jedinstvenom trÿiå-

tu EU (osnovi harmonizacije prava obavçaña

delatnosti osiguraña)

Miodrag Trajkoviõ Osnivañe preduzeõa po Zakonu o kompanijama

Kipra

Vlajko Brajiõ Uslovi i pretpostavke harmonizacije regula-

tive radnih odnosa SRJ i EU

Stojan Dabiõ Harmonizacija pravne regulative finansij-

skog trÿiåta SRJ sa zemçama EU

III SUDSKO-ARBITRAŸNO REÅAVAÑE SPOROVA SA STRANIM

ELEMENTIMA

Jezdimir Mitroviõ Priznañe i izvråeñe odluka stranih sudova i

stranih arbitraÿa kroz praksu privrednih su-

dova

Radomir Lazareviõ,

Duåan Marøiõev,

Milenko Ristivojeviõ Steøaj s elementom inostranosti kroz praksu

Privrednog suda u Beogradu

Bogoje Marjanoviõ Ograniøeñe prenosa bankarske garancije

Vera Markoviõ Primena Jednoobraznih pravila i obiøaja za

dokumentarne akreditive u sudskoj praksi

Jelisaveta Vasiliõ Bankarska garancija u spoçnotrgovinskom po-

slovañu kroz sudsku praksu

Pavle Tijaniõ Meæunarodna zaåtita ÿiga u sudskoj praksi

Milan Miloviõ Prethodne i privremene mere kao sredstvo

obezbeæeña potraÿivaña stranih poverilaca

kroz praksu privrednih sudova

Mirjana Petroviõ-Teåiõ Primena meæunarodne konvencije o unifici-

ranom meniønom zakonu u praksi privrednih

sudova

Gaåo Kneÿeviõ Priznañe i izvråeñe stranih arbitraÿnih

odluka



Duåanka Æuræev Poniåtaj arbitraÿne odluke u uporednom ar-

bitrtaÿnom pravu

Aleksandar Õiriõ Meæunarodni trgovinski arbitraÿni sud pri

Industrijskoj i Trgovinskoj komori Ukrajine

Milena Petroviõ Nemaøke arbitraÿe

Bojana Rilke Znaøaj Suda pravde za razvoj komunitarnog pra-

va i unutraåñeg trÿiåta

Jelena Peroviõ Nezavisnost i nepristrasnost arbitara u upo-

rednom arbitraÿnom pravu

IV HARMONIZACIJA REGULATIVE PREDUZEÕA, MONOPOLA

I POREZA

Marko Rajøeviõ,

Vitomir Popoviõ Privredno zakonodavstvo Republike Srpske i

potreba harmonizacije sa pravom EU

Bosa Nenadiõ Aktuelni trenutak jugoslovenskog zakonodav-

stva (usklaæivañe privrednog zakonodavstva

sa Ustavom SRJ)

Branko Rakiõ Nadnacionalna i nacionalna privredna regu-

lativa u EU i privredno zakonodavstvo SRJ i

republika ølanica

Stevan Åogorov Harmonizacija prava konkurencije EU i prava

konkurencije SRJ

Dara Milenoviõ Monopolistiøko ponaåañe

Zoran Arsiõ Harmonizacija regulative Take-over-a u SRJ i

EU

Dragan Radoñiõ Harmonizacija regulative jednopersonalnih

druåtava u SRJ i EU

Milan Miçeviõ Normativno-institucionalni nivo odnosa

harmonizacije poslovnog prava SRJ i EU

Miodrag Miõoviõ Upis u sudski registar u uporednom pravu

Øaslav Pejoviõ Japansko kompanijsko pravo

Gordana Iliõ-Popov Pokuåaji harmonizacije neposrednih poreza u

EU i ñihovi uticaji na poresko pravo u Srbiji

i Crnoj Gori

Mirko Kuliõ Poresko zakonodavstvo u Republici Srbiji i

poreska praksa

77

Slavoçub Vukiõeviõ Nove tendencije u ÿelezniøkom saobraõaju i

harmonizacija nacionalnih prava sa pravom

EU

Vladimir Stojiçkoviõ Harmonizacija prava interesnog povezivaña

preduzeõa na ugovornoj osnovi u SRJ i EU

Aleksandra Jovanoviõ,

Boåko Mijatoviõ Preduzeõa i moralni hazard

Nina Åõepanoviõ Drÿavna pomoõ preduzeõima kao oblik naru-

åavaña konkurencije u pravu EU

Saña Graiõ-Stepanoviõ Harmonizacija fuzija preduzeõa u SRJ i EU

Sneÿana Pavloviõ Pravne posledice retroaktivne primene pro-

pisa dejstvom u postupku privatizacije

Vladislav R. Popoviõ Pravni tretman stranih ulagaña u zemçama

anglosaksonskog prava (primjer Republike Ki-

par)

Slobodan Igñatoviõ Odmrzavañe finansijskih sredstava Jugoslo-

venskog privrednog subjekta u SR Nemaøkoj

V HARMONIZACIJA TRŸIÅTA HARTIJA OD VREDNOSTI

I BANAKA

Blagoje Babiõ Problem harmonizacije bankovnog zakonodav-

stva u SRJ sa zakonodavstvom EU

Pava Zeøeviõ,

Dobrosav Milovanoviõ Praksa poslovaña Beogradske berze i efek-

tnih berzi u EU u kontekstu harmonizacije

prava

Nikola Aranæeloviõ Praksa poslovaña berzanskih posrednika u

SRJ i EU u kontekstu harmonizacije prava

Nebojåa Jovanoviõ Pravo EU i naåe pravo o kotirañu efekata

Milan Paviõ Harmonizacija sistema investicionih fondo-

va u SRJ i EU

Zoran Øiøak Harmonizacija prava slobode kretaña kapita-

la u SR Jugoslaviji i EU

Vladimir Popoviõ Meæunarodni bankarski poslovi sa aspekta

obima ovlaåõeña jugoslovenskih banaka

Ratomir Slijepøeviõ Pravna zaåtita interesa investitora-akcio-

nara u savremenim pravnim sistemima



VI HARMONIZACIJA SISTEMA INTELEKTUALNIH PRAVA

Vesna Besaroviõ Harmonizacija jugoslovenskog patentnog pra-

va sa pravom EU

Slobodan Markoviõ Harmonizacija autorskog i susednih prava u

SRJ sa regulativom GATT-a i EU

Boÿin Vlaåkoviõ Prikaz pravne zaåtite slavnih i poznatih ÿi-

gova u vezi s pravom EU i pravom SRJ

VII OPÅTA PITAÑA HARMONIZACIJE I STATUSA U SVETSKOJ

TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI

Svetislav Taboroåi Svetska trgovinska organizacija u SRJ

Duåko Lopandiõ Zajedniøka trgovinska politika EU i pravni

poloÿaj jugoslovenskog izvoza u EU

Borisav Vukoviõ,

Bojana Todoroviõ Sistem reåavaña sporova u Svetskoj trgovin-

skoj organizaciji

Vojislav Kneÿeviõ Ka (naåoj) evropskoj ekonomskoj politici

VIII HARMONIZACIJA SISTEMA RADNIH ODNOSA

Duåan Paravina Otkaz radnog odnosa u radnom pravu SRJ i u

pravu EU

Zoran Ivoåeviõ Zapoåçavañe stranaca

Predrag Jovanoviõ Znaøaj obrazovaña zaposlenih i ñegova regu-

lisanost u meæunarodnim aktima, pravu EU i

SRJ

Dragoçub Draåkoviõ Fleksibilni oblici zapoåçavaña u SRJ i EU

Øedomir Bogiõeviõ Participacija zaposlenih u upravçañu predu-

zeõima u pravu EU

Branko Lubarda Sindikati zaposlenih i udruÿeña posloda-

vaca na nivou EU i SRJ

Dragoçub Simonoviõ Sui generis u naåem ugovoru o radu

IX HARMONIZACIJA POSLOVNOG PRAVA U OSTALIM

OBLASTIMA

Jelena Vilus Harmonizacija prava SRJ sa pravom EU u obla-

sti pravne zaåtite potroåaøa

Momir Dragaåeviõ Direktiva EZ o organizovanom putovañu, od-

moru i kruÿnom putovañu

79

Dragor Hiber Proizvoæaøka odgovornost po Direktivi Sa-

veta EEZ o odgovornosti proizvoæaøa za pro-

izvode sa nedostatkom

Miroslav Paunoviõ Jugoslovenske perspektive Evropske diskusije

o ekoloåkom pravu

Çubiåa Dabiõ Harmonizacija pravnog sistema koncesija u

SRJ i EU

Vera Leko Harmonizacija prava revizije i revizora u SRJ

i EU

Slobodan Baraõ Harmonizacija poslovnog prava u agraru SRJ i

EU

Ivanka Lekiõ Kratak uvid u neka pitaña meæunarodnog

aspekta steøajnog prava

Nataåa Deliõ Pravo EU u oblasti "praña novca" – kriviø-

nopravna zaåtita

Dragan Paviõ Poverioøevo pravo izbora u sluøaju docñe

duÿnika u naåem i uporednom pravu

Marko Æuræeviõ Harmonizacija sistema kontrole opåtih uslo-

va poslovaña u SRJ i EU

Goran Svilanoviõ Harmonizacija Graæanskog procesnog prava

SRJ i EU

Gordana Iliõ Harmonizacija propisa o pravu slobodnog vr-

åeña usluga u SRJ i EU

Dragana Kneÿiõ-Popoviõ Liberalizacija prometa profesionalnih

usluga u EU



Summary.fm; str. 81

ÅESTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Privreda, propisi i privatizacija"



Summary.fm; str. 83


PREDGOVOR

Ono åto vodi i vuøe svet nisu loko-motive, nego ideje!

(Kineska izreka)

PRIVREDA I PRIVATIZACIJA tema je naåeg biti ili ne biti, naåa jetema ovog veka. Buduõi da su svi naåi "cvetovi buduõnosti u semenu sadaåño-sti", pred sejaøima ovog semena velika je odgovornost. Bez sumñe, svetski pri-vredni svojinski tokovi usmerili su svoje klatno samo u jednom smeru – smeruprivatizacije. Na tom putu koriste se razne tehnike, ali sa istovetnim ciçemstvaraña vlasniøkih privrednih subjekata.

Put privatizacije nije i ne sme biti put gubitka naåe "duåe". Put privati-zacije kao naå put napuåtaña svojevrsnog svojinskog izolacionizma i vraõañasvih atributa svojine svojini, ne sme istovremeno biti i put afirmacije samoindividualne privatne svojine, veõ put i afirmacije kolektivne privatne svoji-ne – akcionarske svojine, sa znaøajnim atributima podruåtvçene svojine, u kojojje od individualnog ostalo izuzetno malo na putu "otuæeña svojine". Akcionar-ska svojina korporativnog tipa upravo ruåi mit o svemoõi individualne privat-ne svojine i reaktualizuje mit o kooperativnom duhu saradñe svih svojina.

Akcionarska svojina kao tehnika Zapada i kolektivni duh i kult kao mu-drost Dalekog Istoka prizivaju na putu ostanka naåe "duåe" svoje spajañe. To jeput "skandinavizacije" naåe privrede, to je put spaseña naåe "duåe" koji uzafirmaciju individualnog vråi i svojevrsnu afirmaciju kolektivnog, socijal-nog. I upravo participativna akcionarska svojina, sa najåirim moguõim uøeå-õem graæana u vlasniåtvu, je put ka stvarañu participativne ekonomije. Soci-jalna prihvatçivost ovog puta je, bez sumñe, garancija ñegovog uspeha. Samo par-ticipativna vlasniøka ekonomija, a ne monopolska vlasniøka ekonomija obezbe-diõe takvu prihvatçivost. Socijalna cena ovog puta, na putu ka ekonomiji uspeha,nije i ne moÿe biti bezbolna, te otuda i potreba socijalne prihvatçivosti ove


cene. Politiøki i socijalni koncenzus svih relevantnih interesnih grupa zaovaj put je, øini se, startno postignut. Ovaj koncenzus, meæutim, mora bez obzirana razliøite vrednosne sudove biti stalno prisutan tokom ovog procesa, kako bise obezbedilo ñegovo pospeåivañe i stabilnost.

Participativna ekonomija akcionarske svojine nalaÿe u naåoj struci novukulturoloåko-edukativnu misiju. Graæanin akcionar lepo zvuøi, ali prizivaprosvetiteçsku misiju naåe struke o svim aspektima akcija i akcionarstva, kakobi se razvijala vera u vrednost, kako bi se participativna ekonomija odrÿala narelativno åirokoj osnovi, naspram monopolskoj vlasniøkoj ekonomiji. Psiho-loåko-socijalni faktori u raspolagañu ovim vlasniåtvom na sekundarnom tr-ÿiåtu, na ovoj osnovi, biõe potisnuti u drugi plan i ustupiõe svoje mesto eko-nomskim, preduzetniøkim.

Participativna ekonomija akcionarske svojine, sa okonøañem procesa pri-vatizacije druåtvene (ne)svojine, sa svoæeñem drÿavne svojine u granice moguõegdrÿavnog preduzetniåtva, nalagaõe prevrednovañe naåeg postojeõg privrednogzakonodavstva, uz uklañañe instituta opredeçenih prirodom pre svega druåtve-ne (ne)svojine. Iåøezavañem druåtvenog i javnog preduzeõa iz naåeg pravnogÿivota biõe otvoren put od Zakona o preduzeõima ka Zakonu o privrednim druå-tvima. Na globalnom planu, jasan svojinski reÿim otvoriõe put ka donoåeñu na-åeg Graæanskog zakonika i Trgovaøkog statusnog zakonika.

Za ovaj put, bez sumñe, treba spremiti snaÿnu logistiøku podråku – insti-tucionalnu i zakonsku. Put "svojinskog spremaña" biõe jednosmeran i bez suviå-nih stanica samo ako se stvori jedinstven zakonski front usmeren ka ideji akci-onarstva, koji bi stvorio osnove celovite stabilnosti (moneterna stabilnost –kako bi pristalice revalorizacije, joå sa iskustvom, izgubili uporiåno tle;kreditna stabilnost – kako bi ideja dividende odnela prevagu nad idejom kamate;poreska stabilnost – kako bi logika akcionarstva bila bar u korak sa logikomfiskusa; pravna stabilnost – kako bi ideja prava nadÿivçavala politiøke menei kako bi time bila snaÿan oslonac ideji ekonomije).

Graæanine – buduõi akcionaru, poøni veõ da zamiåçaå vreme koje je pred to-bom, kada õe svaki direktor naspram svog radnog stola drÿati natipis: "Øoveøe,kompanija-akcionarsko druåtvo nije tvoje vlasniåtvo. Uvek imaj na umu da pri-pada akcionarima"!

Vaå Mirko Vasiçeviõ

85

SADRŸAJ

I OSNOVNA TEMA

Mirko Vasiçeviõ Privreda, propisi i privatizacija

II PREDUZEÕA

Slavko Cariõ Pravna sigurnost svojine i ugovora u Jugoslov-

enskom pravu

Ivica Jankovec Interesna struktura uøeåõa u upravçañu

preduzeõima

Byong Man Ahn,

Kyoon Sung Lee,

Branko Ÿ. Çutiõ Sistem korporativnog prava u Republici Ko-

reji

Zoran Arsiõ Pojam i klasifikacija preduzeõa u zakonu o

preduzeõima

Dragan Radoñi} Pravna priroda odnosa meæu organima druåta-

va kapitala u Zakonu o preduzeõima

Stevan Åogorov Odgovornost ølana za obaveze ortaøkog druåt-

va

Mirko Perunovi} Druåtveno preduzeõe u novom ZOP-u

Ilija Babiõ Trgovaøki i graæanski ortakluk

Slaboçub Vukiõeviõ O sistemu regulisaña javnih preduzeõa u na-

åem pravu

Gojko Åurbatoviõ Statut akcionarskog druåtva - Pravni izvori

- sadrÿaj pitaña - sistematizacija i metod iz-

rade -

Bogoje Marjanoviõ Imovina preduzeõa i odgovornost za obaveze

ÅESTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 81-96)


Rajko Miloviõ Kompanije koje posluju u posebnom pravnom

reÿimu kod nas i nekim zemçama komparativ-

nog prava

Miroslav Vrhov{ek Privredno kaznena politika prema novom Za-

konu o preduzeõima

Vera Markoviõ Poloÿaj preduzeõa organizovanih od delova

preduzeõa øija su sediåta van Savezne Repub-

like Jugoslavije

Dragana Kneÿiõ-Popoviõ Mala i sredña preduzeõa u uporednom pravu i

novom jugoslovenskom zakonodavstvu (Izbor

optimalnog organizacionog oblika)

Tamara Milenkoviõ Povezivañe preduzeõa na osnovu ugovora o

franåizingu

Branislava Kalata-Variøak Pravni poloÿaj preduzetnika

Jezdimir Mitroviõ Aktuelna pitaña usaglaåavaña postojeõih

subjekata sa zakonom o preduzeõima

Gradimir Dilpariõ

Milan Paviõ Likvidacija druåtva kapitala na osnovu pred-

loga mañinskih ølanova (akcionara)

Dijana Markoviõ-Bajaloviõ Nadleÿnosti i ovlaåõeña antimonopolske

komisije u svetlu uporednopravnih reåeña

Saña Grajiõ-Stepanoviõ Antimonopolsko zakonodavstvo SR Jugoslavi-

je i uporedna praksa

III PRIVATIZACIJA

Miodrag Trajkoviõ Privatizacija - osnova trÿiåne reforme u

zemçama u tranziciji

Turquin Yves Les enterprises et la privatisation

Momir Dragaåeviõ Crnogorski koncept privatizacije

Marko Rajøeviõ,

Vitomir Popoviõ Regulativa i privatizacija u Republici

Srpskoj

Miroslav Vitez O iskustvima privatizacije u Øeåkoj

Vladimir Poznaniõ Procena vrednosti kapitala i svojinska

transformacija

87

Borisav Øoliõ Sporna pitaña procene i revalorizacije

druåtvenog kapitala u praksi agencije za pro-

cenu vrednosti kapitala i sudova i novi prop-

isi o proceni

Dara Milenoviõ Prodaja duÿnika u steøaju

Sne‘ana Pavlovi} Pretvarañe ulagaña i potraÿivaña u trajni

ulog u preduzeõe

Slobodan Baraõ Model privatizacije u agraru

IV STRANA ULAGAÑA

Miroslav Paunoviõ Moguõa poboçåaña sistema i prakse stranih

ulagaña u nas

Aleksandar Õiriõ Unapreæewe regulative i prakse spoqno-tr-

govinskog poslovawa

Çubiåa Dabiõ Strana ulagaña kroz sistem koncesija (Upor-

ednopravni pristup)

Miodrag Miõoviõ Licitacioni postupak i strana ulagaña

Radomir Miloåeviõ Analiza rizika u BOT sistemu finansiraña

projekata

Bojana Todoroviõ Regionalni trgovinski aranÿmani i poloÿaj

SR Jugoslavije

V BANKE

Blagoje Babiõ Zaåtita depozita u zakonodavstvima Evropske

unije i Savezne Republike Jugoslavije

Branko Vasiçeviõ Sanacija i steøaj banaka

Vladimir Stojiçkoviõ Specijalizovano konzorcijsko povezivañe ba-

naka i poloÿaj naåih duÿnika

Miloå Matiõ Poloÿaj banke kao poverioca u kontekstu

naåe regulative i prakse - sredstva obezbe-

æewa

Magda Vujaøiõ Steøaj i likvidacija banaka sa sudskom prak-

som

Vladimir Popoviõ Zakon o preduzeõima i status banaka

VI ORGANIZACIJE ZA OSIGURAÑA

Predrag Åulejiõ Zaåtita poverilaca kod prodaje osiguraña po

sistemu “piramide”



Branko Raji~i} Primena Zakona o preduzeõima na organiza-

cije za osigurañe

Vesna Çiçak Novina u naåem sistemu obaveznog osiguraña

VII PROPISI I REÅAVAÑE PRIVREDNIH SPOROVA

Mihailo Velimiroviõ Opåti pogled na sigurnost povjerilaca u

sistemu sredstava obezbjeæeña u jugosloven-

skom pravu

Nebojåa Åarkiõ Potreba reformisawa zakona o izvrånom pos-

tupku u delu izvråavawa odluka u privrednim

sporovima

Milan Miçeviõ Uloga drÿavne uprave u promenama propisa

Jelisaveta Vasiliõ Sredstva obezbeæeña izvråeña ugovora u

praksi

Milan Milovi} Izmene Zakona o izvrånom postupku i poboç-

åavañe statusa poverioca

Milan Vinøiõ Privredni sporovi iz oblasti upisa u sudski

registar

Duåica Palaøkoviõ O moguõim promenama ZPP (postupak u

privrednim sporovima, koriåõeñe elektron-

skih medija)

Gordana Stankoviõ Marginalije uz odredbe zakona o preduzeõima

o ostvarivawu prava na naknadu åtete priøi-

wene preduzeõu

Milena Petroviõ Nadleÿnost meæunarodne trgovinske arbi-

traÿe

Mirjana Cukavac Nacrt novog pravilnika o radu Spoçnotr-

govinske arbitraÿe u Beogradu

Zoltan Biro Sankcije UN i pitañe kamata za vreme trajaña

sankcija

Antonije Simoviõ Prigovor zastarelosti potraÿivaña u praksi

spoçnotrgovinske arbitraÿe pri PK Jugo-

slavije

Dragi{a Slijep~evi} Promençivost stope ugovorne kamate, kao

zatezne kamate, za vreme duÿniøke docñe

Ivanka Lekiõ Promena sediåta dunika i izbegavañe plaõa-

ña dospelih obaveza u privrednim sporovima

89

Mirko Æoræeviõ Domaåaj arbitraÿne klauzule u meæunarodnim

kompenzacionim poslovima

Jelena Peroviõ Poniåtaj arbitraÿne odluke i arbitraÿno

veõe

VIII FINANSIJSKO TR@IÅTE

Nebojåa Jovanoviõ Organizacija trÿiåta "investicija" Ujedi-

ñenog Kraçevstva

Nikola Aranæeloviõ Vanberzansko poslovañe


Pava Zeøeviõ Svojinska transformacija i finansijska ber-

za

Ratomir Slijepøeviõ Odnos zakona o preduzeõima i zakona o harti-

jama od vrednosti

IX POREZI I DOPRINOSI

Dejan Popoviõ Doprinosi za socijalno osigurañe - Iskustva

razvijenih trÿiånih ekonomija i praksa u Sr-

biji

Bo?idar Raiøeviõ,

Marta Æoræeviõ Poresko-pravni aspekti lizinga

Gordana Ili}-Popov Oporezivañe dobiti preduzeõa u Srbiji: pore-

ska integracija ili klasiøni sistem

Brankica Gagiõ,

Jelena Koprivica Poresko pravne olakåice kod stranih ulaga-

ña

Zoran Miladinovi} Uticaj novih poreskih propisa na rastereõeñe

privrede

X INTELEKTUALNA PRAVA

Joseph Straus The Patent System in the European Union - A Criti-

cal Appraisal and Suggestions for Its Improvement -

Slobodan Markoviõ Neki aspekti regulisaña prava na pronalazak

stvoren u radnom odnosu

Boÿin Vlaåkoviõ Pravni aspekti koriåõeña stranih reøi kao

ÿigova

Pavle Tijaniõ Industrijska svojina i autorsko pravo kao os-

nivaøki kapital preduzeõa

Bojana Dragoviõ Prinudna licenca u novom zakonu o patentima



XI JUGOSLAVIJA I EVROPSKA UNIJA

Radovan Vukadinoviõ Pravni reÿim izvoza i uvoza u Evropskoj zajed-

nici

Taña Åpiøanoviõ Europe - pays d’Europe centrale et orientale normal-

isation-certification-qualité (quels intéréts? quels

eñeux?)

Duåko Lopandiõ Sporazum o saradñi izmeæu Evropske unije i

Republike Makedonije i ñegov znaøaj za

Saveznu Republiku Jugoslaviju

Bojana Rilke Zabrana zloupotrebe dominantnog poloÿaja na

trÿiåtu prema Jugoslovenskom pravu i pravu

Evropske unije

Gordana Iliõ Drÿavna pomoõ u pravu konkurencije Evropske

unije

Nina Åõepanoviõ Intervencija organa Evropske zajednice u

oblasti cena

XII RADNI ODNOSI

Vlajko Brajiõ Opåti pogled na propise u oblasti radnih

odnosa

Zoran Ivo{evi} Odnos Zakona o osnovama radnog odnosa i Za-

kona o radnim odnosima Srbije

Borivoje Åunderiõ Ugovor o radu i ñegova priroda

Predrag Jovanoviõ Kolektivna prava zaposlenih u novom radnom

zakonodavstvu

Branko Lubarda Bitna obeleÿja i novine u opåtem kolektivn-

om ugovoru na nivou SR Jugoslavije (Predlog

ekspertske grupe Socijalnog saveta)

Dragoçub Draåkoviõ Odnos Zakona o osnovama radnih odnosa i Za-

kona o radnim odnosima Republike Crne Gore

Paraskeva Mihajloviõ Trÿiåte rada i uloga Republiøkog zavoda za

trÿiåte rada

Slavica Janojliõ,

Vesna Lapac Dobrovoçna naknada zaposlenog za åtetu

prouzrokovanu poslodavcu

Dragoçub Simonoviõ Arbitraÿa za radne sporove

91

XIII POSLOVNA PRAKSA - SAOPÅTEÑA

Milan Vujiøiõ Moguõnosti i pretpostavke svojinskih prome-

na u JAT-u

Sojka Æoræeviõ Aktuelni trenutak organizovaña elektro-

privredne delatnosti

Milenko Petroviõ,

Çiçana Stojkoviõ Retrospektiva i moguõi pravci transfor-

macije




PORUKE VI SAVETOVAÑA PRAVNIKA

U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

Udruÿeñe pravnika u privredi SR Jugoslavije i øasopis “Pravo i privreda”organizovali su u Vrñaøkoj Bañi, od 21. do 23. maja 1997. godine, tradicionalniVI susret pravnika u privredi SR Jugoslavije. Opåta tema savetovaña bila je“Privreda i privatizacija”.

Savetovañe je okupilo viåe od 900 uøesnika: pravnika koji su zaposleni upreduzeõima, bankama, osiguravajuõim organizacijama, sudija, advokata, nauønihradnika koji se bave privredno-pravnom problematikom, struøñaka iz drÿavneuprave. Uøestvovali su i nauøni radnici iz Engleske, Nemaøke, Francuske, Slo-vaøke, Republike Koreje, Bugarske.

Za savetovañe je pripremçeno oko 100 referata, koji su objavçeni u øasopi-su “Pravo i privreda” broj 5-8/97.

Rad savetovaña odvijao se u 12 tematskih oblasti: preduzeõa, privatizacija,strana ulagaña, banke, organizacije za osigurañe, reåavañe privrednih sporova,finansijsko trÿiåte, porezi i doprinosi, intelektualna prava, Jugoslavija iEvropska unija, radni odnosi, saopåteña iz poslovne prakse.

U okviru savetovaña odrÿan je okrugli sto o privatizaciji druåtvenog ka-pitala u preduzeõima. Na okruglom stolu uøesnici savetovaña su obaveåteni oreåeñima koja se predlaÿu nacrtom Zakona o svojinskoj transformaciji u Srbi-ji.

1. Na savetovañu su razmeñena prva iskustva u primeni novog Zakona o predu-zeõima i drugih propisa koji se odnose na pravni poloÿaj pravnih i fiziøkihlica koja obavçaju privredne delatnosti, a koji su doneti u toku 1996. godine.Oceñeno je da ekonomski oporavak i buduõi razvoj naåe privrede zahtevaju, po-red ostalog, joå potpunije prilagoæavañe naåeg prava reåeñima koja su prihva-õena u razvijenim zemçama. Treba da idemo u susret reåeñima koja propisujuMeæunarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska unija. Primena normikoje utvræuje Evropska unija za nas nema alternativu, jer õe to biti nezaobilazni

93

uslov bilo kakve privredne saradñe sa zemçama Unije i veõinom susednih zema-ça koje veõ imaju ugovore o asocijaciji sa Unijom.

Treba oceniti da li su pojedini republiøki propisi o preduzeõima u skladusa saveznim Ustavom, imajuõi u vidu da je SR Jugoslavija jedinstveno pravno po-druøje i da ureæivañe pravnog poloÿaja preduzeõa spada u delokrug Savezne skup-åtine.

Pravo treba staviti u sluÿbu zdravih poslovnih ideja. Propisi ne smejubiti koønica za razvoj privrede. U tom pogledu ukazano je da privredne subjektetreba osloboditi preteranog podzakonskog regulisaña, poåto se podzakonskipropisi ponekad donose i meñaju na brzinu, bez neophodnih struønih analiza.

U granicama koje postavçaju zakonske norme, treba razvijati autonomnu regu-lativu preduzeõa i drugih privrednih subjekata. Drÿava treba da utvræuje samookvire za poslovañe preduzeõa. Ne sme da se meåa u poslovnu samostalnost pre-duzeõa, jer rizike iz poslovaña preduzeõa snose vlasnici preduzeõa.

Drÿava, a ne preduzeõa, treba da se bavi socijalnom politikom.2. Opåta je ocena uøesnika savetovaña da proces transformacije druåtve-

nog kapitala u privredi treba intenzivirati. Danas ne postoji ni jedna oblastdruåtvenog ÿivota u kojoj smo toliko udaçeni od Evrope kao åto je svojina napreduzeõima. Reforma svojinskih oblasti privrede u velikom je zakaåñeñu.Privatizaciju u privredi treba konaøno prihvatiti kao jedan vid prirodnog pra-va svakog øoveka na svojinu. Ali, treba se øuvati opasnosti da se privatizacijapretvori u nepraviøan proces.

Moÿe se oøekivati da õe u postupku pretvaraña druåtvene svojine u akcio-narsku svojinu, oko øetiri miliona naåih graæana postati akcionari. Zbog togatreba åiriti i unapreæivati znaña o akcionarstvu i o trgovañu akcijama.

Akcionarstvo bi trebalo da doprinese efikasnosti naåe privrede. Akcio-narska svojina, zbog zainteresovanosti akcionara za uøeåõe u raspodeli dobitipreduzeõa, ne trpi nesposobnu upravu preduzeõa, åto je u uslovima druåtvenesvojine øesto bilo irelevantno.

Trebalo bi preispitati ustavnu normu o ravnopravnosti svih oblika svoji-ne, ukçuøujuõi i druåtvenu svojinu. Izneto je miåçeñe da je druåtvena svojinaprevaziæena kategorija u uslovima trÿiåne privrede i vlasniøkih tipova pre-duzeõa.

Veliki zastoj u razvoju akcionarstva u Srbiji izazvan je revalorizacijomdruåtvenog kapitala u preduzeõima. Zbog revalorizacije naruåeni su uspostav-çeni odnosi izmeæu akcijskog i druåtvenog kapitala u preduzeõima, i to na åte-tu akcijskog kapitala. To moÿe nepovoçno uticati na strana ulagaña u naåuprivredu.

Uøesnici savetovaña imali su prilike da øuju informacije i o privatiza-ciji privrede u nekim stranim zemçama.

3. Naåe poslovno bankarstvo, po kadrovskoj i tehniøkoj opremçenosti i poiskustvu u trÿiånom poslovañu, bilo je vodeõi deo privrede. U krizu nije zapa-lo zbog neposlovnosti, nego iz razloga na koje nije moglo da utiøe. Prvo, deviznuåtedñu prikupçenu od graæana bilo je za vreme SFRJ duÿno da deponuje kod Na-



rodne banke Jugoslavije. Drugo, naå pravni sistem i sudska praksa åtite duÿni-ke na åtetu poverilaca. Nenaplaõeni krediti odobreni u novim dinarima veõøine i do 50% portfeça banaka.

Za sanirañe bankarskog sistema neodloÿno treba preduzeti najmañe sledeõetri mere:

a) izvråiti potrebne izmene u propisima koje õe voditi zaåtiti poveri-laca;

b) zakonom urediti obeåteõeñe deviznih åtediåa;c) uspostaviti odgovarajuõi sistem za zaåtitu depozita kod banaka.4. Finansijsko trÿiåte, a naroøito berze, treba da dobiju znaøajniju ulogu.

Berze, kao organizator trgovine hartijama od vrednosti, treba da svojim radomolakåaju prodaju akcija koje predstavçaju druåtveni kapital u preduzeõima.

Komisija za hartije od vrednosti õe imati odgovornu duÿnost da obezbediefikasnu zaåtitu investitora, a da time ne uspori i ne ometa poåtenu trgovinuakcijama u procesu privatizacije druåtvenih preduzeõa.

Ukazano je na pojedine nejasnoõe u Zakonu o berzama i Zakonu o hartijama odvrednosti, koje bi trebalo otkloniti.

Posebnu paÿñu treba posvetiti regulisañu, organizovañu i kontroli van-berzanske trgovine akcijama. U tom pogledu korisno mogu posluÿiti iskustva ne-kih zemaça u kojima je ovaj oblik trgovine vrlo razvijen.

5. Neophodno je stalno praõeñe razvoja meæunarodnog autonomnog trgovin-skog prava. Ukçuøivañe naåe privrede u meæunarodne trgovinske tokove trebada se odvija ne samo kroz klasiøne i tradicionalne oblike uvoza i izvoza, veõ iputem meæunarodne kooperacije u razliøitim formama. Meæunarodna poslovnasaradña naåih preduzeõa treba da se zasniva na naøelima slobodnog prometarobe, usluga i kapitala.

Ne dovodeõi u pitañe nuÿnost ukçuøivaña Savezne Republike Jugoslavije umultilateralni sistem pod okriçem Svetske trgovinske organizacije, potrebnoje briÿçivo razmotriti i oportunost zakçuøivaña regionalnih trgovinskiharanÿmana. Integracioni procesi treba da se odvijaju paralelno, tj. stvarañeuslova za povezivañe sa Evropskom unijom treba da bude istovremeno sa ekonom-skim povezivañem sa naåim susedima. Uspeåna regionalna integracija moÿe po-veõati zainteresovanost stranih investitora i poboçåati poloÿaj naåeprivrede prema stranim partnerima.

Olakåice za strana ulagaña potrebno je usaglasiti sa reåeñima koja se sre-õu u savremenim pravnim sistemima, i to posebno u onom delu koji se odnosi namoguõnost obrazovaña ogranka stranih pravnih lica u SR Jugoslaviji. Potrebnoje Zakon o stranim ulagañima izmeniti tako da bude omoguõeno stranim licimada na teritoriji SR Jugoslavije mogu poslovati i preko ogranka - poslovne jedi-nice koja nema svojstvo pravnog lica.

6. Reforma privrednog sistema i, posebno, privatizacija ne smeju zaobiõi si-stem socijalnog, a naroøito penzijskog osiguraña. Dosadaåñi sistem finansira-ña penzija iz tekuõih doprinosa daçe je neodrÿiv, jer pri postojeõimdemografskim i ekonomskim obeleÿjima nije u stañu da obezbedi dovoçno sred-

95

stava. Reforma sistema finansiraña penzijskog osiguraña trebalo bi da sledimodel koji bi obuhvatio tri nivoa obezbeæivaña penzija:

a) javni penzijski fond, zasnovan na finansirañu iz tekuõih doprinosa, kojibi osiguranicima - na principima obaveznog osiguraña - obezbeæivao minimalnupenziju, u visini od oko 1/3 posledñe plate;

b) privatni penzijski fond, zasnovan na finansirañu na bazi akumulacijekapitala, koji bi osiguranicima - takoæe na obaveznoj osnovi - obezbeæivao pen-zije koje bi zavisile od visine plaõenih doprinosa, s tim åto bi se na ovaj fondpreneo i deo akcija privatizovanih preduzeõa;

c) fond dobrovoçnog penzijskog osiguraña, koji bi osiguranicima omoguõioda dobiju i viåe penzije, u zavisnosti od doprinosa koji su uplaõivali u fond to-kom svog radnog veka.

Oprema koja se unosi kao strani ulog u preduzeõe, a i uvozna oprema uopåte,trebalo bi da bude osloboæena poreza na promet. To se mora uøiniti na nedvosmi-sleni naøin, tako da carinski organi ne mogu sprovoditi naplatu poreza pri uvo-zu.

Porez na dobit korporacija u Srbiji trebalo bi izmeniti tako da pruÿi zna-øajniju olakåicu akcionarima za primçene dividende. Sadaåñe reåeñe, po ko-jem se øak 90% primçenih dividendi podvrgava porezu na dohodak graæana,praktiøno ne otklaña ekonomsko dvostruko oporezivañe dividendi.

7. U novom pravilniku Spoçnotrgovinske arbitraÿe pri Privrednoj komo-ri Jugoslavije proåiriti moguõnost pristupa ovoj arbitraÿi jugoslovenskih istranih preduzeõa. Odredbama buduõeg pravilnika iõi u susret veõoj otvorenostiSpoçnotrgovinske arbitraÿe (proåireñem vrsta sporova, uvoæeñem åireg poj-ma elementa inostranosti, proåireñem liste arbitara sa stranim eminentnimstruøñacima iz oblasti arbitraÿnog presuæivaña trgovinskih odnosa i sporo-va).

U buduõem pravilniku Spoçnotrgovinske arbitraÿe viåe mesta posvetitikoncilijaciji (mireñu) i uskladiti pravilnik sa Pravilnikom o mireñu i arbi-traÿi UNCITRAL-a iz 1976. godine.

Preispitati da li je realan rok od jedne godine za okonøañe glavne rasprave,raøunato od formiraña arbitraÿnog veõa.

8. Sistem radnih odnosa ureæen republiøkim zakonom mora biti uklaæen saosnovama radnih odnosa kako su utvræeni saveznim zakonom, åto ne znaøi da moraslediti odredbe koje su bez smisla (kao åto je odredba o zastarelosti voæeña di-sciplinskog postupka kad povreda radne obaveze sadrÿi elemente kriviønog de-la) ili su nesaglasne ustavu (kao åto je ukidañe dvostepenosti).

Zapoåçavañe mora postati produktivno, a takvo moÿe biti samo u uslovimatrÿiåta rada.

Zaåtita prava zaposlenih mora åto pre biti upotpuñena arbitraÿnom zaå-titom, za åta posebnu odgovornost snose sindikati i regionalne privredne komo-re.



Potrebno je iskoristiti ustavne moguõnosti za donoåeñe jedinstvenog sa-veznog radnog zakonodavstva, koje bi odgovaralo prirodi odnosa na trÿiåtu rad-ne snage i viåe uvaÿilo uporedne i meæunarodne radne standarde.

Potrebno je dati viåe slobode za razvoj autonomnog radnog prava, posebnoåto se tiøe kolektivnog pregovaraña i u oblasti kolektivnih ugovora o radu.

Summary.fm; str. 97

SEDMI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

" Privredne reforme - propisi i praksa"



Summary.fm; str. 99


PREDGOVOR

“Ko od ideje zazire, na kraju

izgubi i pojam”.

Gete

Pokret ka privrednim reformama, politiøki i pravni, zapoøet u nas do-noåeñem Zakona o preduzeõima krajem 1988. godine u prilici je da u ovoj go-dini obeleÿi jubilej prve desetogodiåñice. Znaøajno je to vreme za pogledunazad, sa znaøajne istorijske distance. Iako je reø o vremenu koje je bilomeæu burnijima u naåoj inaøe burnoj istoriji, kada se rastoøavalo jedno dr-ÿavno biõe i kreiralo novo, kada su se po sliønom modelu prekrajale grani-ce evropskih drÿava, kada je globalizacija svetske ekonomije poprimala svo-je vidçive obrise, ne moÿemo opravdati svoju kritiøku profesionalnu voka-ciju ako ipak ne konstatujemo da se u stvarañu novog privrednog ambijenta unas, baziranog na novoj poslovnoj filozofiji, moglo uøiniti mnogo viåe.Ako nas geostrateåka pozicija (“kuõa na sred puta, te ko god naiæe mora tudada proæe”, rekao bi Cvijiõ) øini lakim apetitom “Centara moõi”, te ako nasuz to i naåa interna politiøka turbulentnost, odvajaju øesto od preokupa-cije naåim privrednim razvojem i graæeñem vlastite pozicije u meæunarod-noj podeli rada, åto je u dobroj meri i izvan naåih moõi, øini se da je krajñevreme da i mi sami tome ne doprinosimo zarobçeni u raçama vlastitih zab-luda.

Pokret ka privrednim reformama obeleÿen je i u svom poøetku i u svomkraju jednom odrednicom - privatizacija. Privatizacija je osnova za trÿiå-nu privredu, za novi privredni sistem, za novu poslovnu filozofiju, za novupsiholoåku ravan, za novi kulturni miçe, za investiciono povereñe. Bezobzira na øiñenicu da ostajañe po strani od vodeõih svetskih finansijkihinstitucija u znaøajnoj meri ograniøava ili vremenski oduÿuje privatiza-cione procese, øini se da mi nismo uøinili mnogo ni na planu pridobijaña


trajnijeg investicionog povereña domaõih ili “stranih domaõih” investi-tora za ulagañe u naåu privredu. Takvo povereñe ne moÿe se uspostaviti uuslovima hibridnog svojinskog reÿima, u kome bi jedan svojinski oblik tre-balo da ima sve obrise trÿiånog, a drugi netrÿiånog ili u najboçu rukukvazitrÿiånog. Predugo odrÿavañe takvog dvojstva, druåtvene i privatnesvojine, osim åto je pogodno tle za neregularnu privatizaciju ili privati-zaciju privatizacije, bez sumñe je i jedan od osnovnih uzroønika joå uvek ne-izgraæenog trajnijeg investicionog povereña. U ovakvim uslovima prirodnoje i logiøno da investitori svih “boja” nemaju vidçivih garancija “kom õe seprivoleti carstvu”, kad je o svojini reø, naåa privreda. Pojedinaøni inve-sticioni prodori, paÿñe svakako vredni, ne mogu da generiåu vodeõu druå-tvenu orijentaciju. To sve unosi elemente nestabilnosti i nepovereña. Utakvim uslovima nije moguõe graditi ni konzistentan pravni sistem, buduõida druåtveno svojinski okvir po svojoj prirodi ne trpi isti institucio-nalni okvir, kao åto je to sluøaj sa privatno svojinskim okvirom.

Za pokret privredne reforme i privatizaciju kao ñeno srediåte i ko-naøiåte svakako je vaÿno imati jasan i konzistentan pravni okvir. Imajuõiu vidu ustavna ograniøeña øini se da je taj okvir stvoren. Ipak, kako se poka-zuje to nije i dovoçno. Øini se da se u ovom pogledu samo cementira odlikanaåeg sindroma neprimene propisa, s jedne strane, i povike na propise, sdruge strane. Nema zemçe u svetu koja je glavninu svojih privatizacionihprocesa izvela prema jednom zakonskom reåeñu i prema jednom zakonskommodelu. Neõe to svakako biti sluøaj ni kod nas. Modeli privatizacije krei-rani postojeõim zakonima ne odgovaraju svakako jednom broju preduzeõa, alisa odgovarajuõom osmiåçenom primenom svakako odgovaraju veõini. Za pre-duzeõa za koja ovi modeli odgovaraju potrebno je otkloniti sve prepreke zañihovu primenu, bilo da su one u psiholoåkoj ravni (“strah od promena”),bilo da su u birokratskoj sferi (sporost drÿavnog aparata) ili na straniuprava preduzeõa. U uslovima koegzistencije druåtvene i privatne svojine,kada se meæusobno poslovañe odvija po prirodnoj logici privatnog vlasnika“kupi åto jeftinije i prodaj åto skupçe”, kada druåtvenoj svojini nije mo-guõe obezbediti adekvatnu kontrolu (uvek ostaje i pitañe “ko õe kontroli-sati kontrolora”) ravnu kontroli (su)vlasnika privatne svojine, ovaj se po-sao øini neodloÿnim. Za preduzeõa za koja kreirani modeli ili ñihova kom-binacija nisu reåeñe, potrebno je iznaõi atraktivnija zakonska reåeña. Uprotivnom, crni oblaci jedinog modela privatizacije nadviõe se nad naåomprivredom - kolektivni steøaj, koji õe se svojom okrutnoåõu snaÿno naruga-ti ideji participativne ekonomije, koja leÿi u osnovici postojeõih priva-tizacionih zakona.

Sedmi Kongres pravnika u privredi Jugoslavije, baveõi se upravo ovomtemom, na svom trodnevnom skupu, pred viåe od hiçadu poslenika i privrÿe-nika prava u privredi, sa oko stotinak publikovanih referata domaõe i ino-

101

strane pravne misli, teorijske, poslovne i sudske, biõe u prilici da proveriova opredeçeña, da im pruÿi nova ohrabreña i nadu. Sticajem raznih okol-nosti na ovom poslu smo izgleda na samom poøetku. Ponekad i to moÿe bitikvalitet. U ime tog kvaliteta i organizujemo ovaj kongres, kako bi eho stru-kovne reøi dopreo do pozornica privrednih odluka koje õe nas voditi ka sta-zama uspona i uspeha, a one se bez sumñe nalaze u novom svojinskom biõu naåeprivrede.

Mirko Vasiçeviõ

SEDMI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 97-113)


SADR@AJ

I OSNOVNA TEMA

Mirko Vasiçeviõ Privredne reforme - propisi i praksa

I I PREDUZEÕA

Georges Bolard Les groupes de société en droit français

Ivica Jankovec Simultano osnivañe akcionarskog druåtva

Mihailo Velimiroviõ Dobrovoçna likvidacija preduzeõa

Stevan Åogorov Odgovornost osnivaøa za obaveze preduzeõa -

preddruåtva

Zoran Arsiõ Interes akcionarskog druåtva

Dragan Radoñiõ Izbor i struktura upravnog odbora

Dara Milenoviõ Zastupañe preduzeõa

Vladimir Stojiçkoviõ Iskçuøeñe iz konzorcijuma

Ilija Babiõ Osnivawe druåtva s ograniøenom odgovor-

noåõu

Slavoqub Vukiõeviõ Pravni status i organizovawe jugoslovenskih

ÿeleznica

Vojin Trifunoviõ Organizovawe jugoslovenske elektroprivrede

Rajko Jeliõ Javna preduzeõa i ustanove kao subjekti pravne

svojine

Slavoçub Viõiõ Ciç i oblici kontrole javnih preduzeõa

Milan Paviõ Ugovor o preuzimañu funkcija upravçaña

preduzeõem

Zoran Miladinoviõ Transformacija privatnih preduzeõa prema

zakonu o preduzeõima

103

Ruÿica Brankoviõ Statusne promene preduzeõa i zaåtita prava

poverilaca

Slavica Janojliõ Les associations de la loi de 1901 en France

Miroslav Vitez Nedobitne organizacije u pravu Slovaøke

Slobodan Svorcan Osvrt na savezni Zakon o zadrugama iz 1996. g.

III PRIVATIZACIJA

Linbo Fan China’s Reform on State-owned Enterprises and

Companies in Private Property

Momir Dragaåeviõ Pravni aspekti privatizacije preduzeõa u Is-

toønoj i Centralnoj Evropi

Miroslav Vrhovåek Zakon o svojinskoj transformaciji i uprav-

no-raøunski spor

Radomir Lazareviõ,

Milenko Ristivojeviõ Svojinska transformacija kroz postupak ste-

øaja

Duåica Palaøkoviõ O poniåtaju nezakonitih odluka u praksi

privatizacije preduzeõa

Miroçub Haœiõ Posebni program i program autonomne svojin-

ske transformacije

Mira Prokopijeviõ Specifiønosti transformacije druåtvenog

kapitala preduzeõa u meåovitoj svojini (pre-

ma Zakonu o svojinskoj transformaciji)

Marko Rajøeviõ,

Vitomir Popoviõ Propisi i privatizacija u Republici Srpskoj

Anæelko Lojpur,

Rajko Miloviõ Privatizacija javnih preduzeõa u Republici

Crnoj Gori

Slobodan Baraõ Zadruge i Zakon o svojinskoj transformaciji

Radomir Miloåeviõ Ugovor o kupovini akcija

IV STRANA ULAGAÑA

Miroslav Paunoviõ Elementi za uporedno-pravnu analizu jugo-

slovenskog reÿima stranih direktnih inves-

ticija



Mirko Perunoviõ Koncesije u pravu Savezne Republike Jugo-

slavije

Slavica Miriõ Komunalne delatnosti i koncesije

Borislav Øoliõ Strana ulagaña, imovinsko-pravni odnosi i

svojinska transformacija

Çubiåa Dabiõ Svojinska transformacija u Republici Srbiji

i strane direktne investicije

Alajdin Alishani Ugovor o franåizingu po graæanskom zakoni-

ku Republike Albanije iz 1994. godine

V BANKE

Branko Vasiçeviõ Osnovi povezivaña banaka

Vladimir Popoviõ Uloga akcionara u poslovañu banke

Miloå Matiõ Dokumentarni akreditiv kao instrument obez-

beæeña i platnog prometa

VI OSIGURAVAJUÕE ORGANIZACIJE

Predrag Åulejiõ Osigurañe i strana ulagaña

Branko Rajiøiõ Svojinska transformacija u osigurawu

VII PRIVREDNI SPOROVI

Dobrosav Mitroviõ Odgovornost arbitra

Miodrag Trajkoviõ Pravni izvori meæunarodne trgovaøke arbi-

traÿe

Jezdimir Mitroviõ Preispitivawe odluke spoqnotrgovinske ar-

bitraÿe - Tuÿba za poniåtaj odluke -

Mirjana Cukavac Prenos arbitraÿnog ugovora

Antonije Simoviõ Arbitraÿna praksa i funkcije predsedniåtva

arbitraÿe

Maja Stanivukoviõ Sudska kontrola nadleÿnosti arbitraÿe pre

donoåewa konaøne arbitraÿne odluke

Milena Petroviõ Poniåtaj arbitraÿnog ugovora i arbitraÿni

spor

Jelena Peroviõ Meæunarodna trgovinska arbitraÿa i pitañe

arbitrabilnosti

105

Vera Markoviõ Poniåtaj nezakonitih odluka u praksi od-

luøivaña organa preduzeõa - zaåtita pover-

ilaca

Bogoje Marjanoviõ Pobijañe odluke o promeni oblika i status-

nim promenama preduzeõa

Jelisavata Vasiliõ Pobijañe akta o osnivañu preduzeõa i odgo-

vornost preduzeõa za obaveze osnivaøa

Branislava Kalata-Variõak Zaåtita firme

Dragiåa Slijepøeviõ Pravna priroda i zastarelost potraÿivaña

naknade inflatorne åtete

Milan Miloviõ Izvråeñe odluka donetih u postupku pred pri-

vrednim sudovima

Milan Vinøiõ Neosnovan i niåtav upis u sudski registar

Ivanka Lekiõ Zaåtita svojinskih prava poverilaca kada

duÿnik padne pod steøaj

Mirjana Petkoviõ-Teåiõ Sporovi sa meæunarodnim elementom pred

privrednim sudom

VIII FINANSIJSKO TRŸIÅTE

Yves Turquin L’harmonisation comptable : Nécessité et réalité en

France, dans l’Union Européenne

Miodrag Miõoviõ Centralni depo za hartije od vrednosti

Danijel Cvjetiõanin Registri prava, akcija i akcionara i finan-

sijsko trÿiåte

Nebojåa Jovanoviõ Sistem odobravaña emisija u SAD

Branko Çutiõ Pravni aspekti elektronske trgovine hartija-

ma od vrednosti

Nikola Aranæeloviõ Vrste trÿiåta hartija od vrednosti

Branislava Isailoviõ Pravno regulisañe svop ugovora na razvijenim

finansijskim trÿiåtima i u naåoj zemçi

IX POREZI

Zoran Isailoviõ Rezultati i potreba dogradwe reformisanog

fiskalnog sistema u SR Jugoslaviji

Gordana Iliõ-Popov Sintetiøko oporezivañe dohotka graæana –

izazov za 1998. godinu ili problem za 21. vek –



X RADNI ODNOSI

Maître Jean-Louis Turquin Les droits des employés dans le processus de priva-

tisation en France

Vlajko Brajiõ Ugovor o radu

Zoran Ivoåeviõ,

Milan Ivoåeviõ Poslovodni i radnopravni status direktora

preduzeõa i ñegova radnopravna ovlaåõeña

Predrag Jovanoviõ Radni odnos i ovlaåõeña direktora u radnom

zakonodavstvu

Øedomir Bogiõeviõ Drÿava u funkciji zaåtite nezaposlenih i

funkcionisañe trÿiåta rada

Dragoçub Draåkoviõ Ovlaåõeña inspekcije rada u postupku vråe-

ña nadzora po zakonima o radnim odnosima

Paraskeva Mihajloviõ Prava nezaposlenih lica na pripremu za

zapoåqavawe

Dragoçub Simonoviõ Reforme disciplinskih sankcija u naåoj legi-

slativi

XI PRIVREDA I UPRAVA

Bosa Nenadiõ Ustav SRJ, jedinstveno trÿiåte i privredno

zakonodavstvo

Milan Miçeviõ Lokalna samouprava i primena propisa

Dragan Radinoviõ Uticaj procesa privatizacije na drÿavnu up-

ravu

Branko Katiõ Uloga drÿave u formirawu i kontroli cena

Blagoje Goluboviõ Odnos saveznih organa uprave prema privred-

nim subjektima u izvråavawu saveznih zakona

Gordana Mataija Odnos drÿave prema subjektima kojima su pov-

erena javna ovlaåõewa - Ustavna koncepcija i

zakonodavna praksa -

Inge Åuput Æuriõ Udruÿivawe u privredne komore i odnos

drÿavnih organa prema tim komorama

Olivera Doliõ Pravna priroda odnosa izmeæu elektroprivre-

de i potroåaøa povodom isporuke elektriøne

energije

107

XII INTELEKTUALNA PRAVA

Vesna Besaroviõ Krivotvorene robe opåta pojava u svetskoj tr-

govini

Slobodan Markoviõ Obaveza plaõaña autorskog honorara - autors-

ko pravo i trÿiåte -

Boÿin Vlaåkoviõ Posredna povreda patenta u Zakonu o patenti-

ma SR Jugoslavije

Slobodan Popoviõ Sukob prostog i sloÿenog ÿiga prikaz sluøaja

iz prakse Saveznog zavoda za intelektualnu

svojinu

Bojana Dragoviõ Prestanak ÿiga zbog nekoriåõeña

XIII POSLOVNO PRAVO EU

Radovan Vukadinoviõ Pravna sredstva i metodi harmonizacije ko-

mpanijskog prava u Evropskoj uniji

Duåko Lopandiõ Pravni reÿim uvoza u Evropsku uniju proizvo-

da poreklom iz SRJ i iz zemaqa sa prostora

prethodne Jugoslavije u 1998. godini

Bojana Rilke Pravilo o kontroli fuzija (Pravilo Saveta

broj 4064/89)

Pavle Tijaniõ Nelojalna konkurencija i Zakon o preduzeõi-

ma

Dijana Markoviõ-Bajaloviõ Uloga antimonopolskih normi u pravnom

sistemu EZ

Gordana Iliõ Sloboda osnivaña preduzeõa u pravu Evropske

unije

Çiçana Stojkoviõ Osnovna obeleÿja antimonopolskog prava Ev-

ropske unije

XIV POSLOVNI ODNOSI S INOSTRANSTVOM

Aleksandar Õiriõ Uloga drÿave u spoqnotrgovinskom prometu

Radmila Bosanac Turistiøke agencije i pravni reÿim spo-

qnotrgovinskog i deviznog poslovawa

Bojana Todoroviõ Koncept zakonodavstva SR Jugoslavije o anti-

dampingu




P O R U K E

SEDMOG KONGRESA PRAVNIKA U PRIVREDI

SR JUGOSLAVIJE

Sedmi kongres pravnika u privredi SR Jugoslavije odrÿan je, veõ po tradi-ciji, u Vrñaøkoj Bañi, i to od 27. do 29. maja 1998. godine. Organizator kongresabilo je Udruÿeñe pravnika u privredi SR Jugoslavije sa øasopisom "Pravo iprivreda".

Opåta tema kongresa bila je: "Privredne reforme - propisi i praksa".

Kongres je okupio oko 1.000 uøesnika - pravnika iz privrede i drÿavne upra-ve, sudija, advokata i nauønih radnika, koji su podneli 100 referata i pismenihsaopåteña. Tematske oblasti kroz koje se odvijao rad kongresa bile su: preduze-õa, privatizacija, strana ulagaña, banke, osiguravajuõe organizacije, privrednisporovi, finansijsko trÿiåte, porezi, radni odnosi, privreda i uprava, inte-lektualna prava, poslovno pravo Evropske unije i poslovni odnosi sa inostran-stvom.

Uøesnici kongresa iz Kine, Francuske i Velike Britanije govorili su nakongresu o procesu privatizacije drÿavnih preduzeõa u tim zemçama.

Tekstovi koji su prezentirani kongresu objavçeni su u øasopisu "Pravo iprivreda" broj 5-8 za 1998. godinu.

U okviru rada kongresa organizovan je okrugli sto sa temom: Zakon o svojin-skoj transformaciji i usklaæivañe preduzeõa sa Zakonom o preduzeõima.

Iz pripremçenih tekstova i usmenih saopåteña na kongresu, mogu se izdvo-jiti sledeõe poruke kongresa.

1. Naåa preduzeõa nalaze se u fazi organizacione, upravçaøke i vlasniøketransformacije. To je vrlo krupan i odgovoran posao, koji zahteva maksimalnoangaÿovañe pravnika u privredi. U vezi s tim na kongresu je ukazano da joå uvekima preduzeõa koja se teåko oslobaæaju ostataka ranijeg privrednog sistema, koji

109

je poøivao na radniøkom samoupravçañu, druåtvenoj svojini i dogovornoj ekono-miji.

Trÿiåna privreda, a takvu ÿelimo da razvijemo u naåoj zemçi, zahteva vla-sniøki organizovana preduzeõa.

Razmotreno je pitañe da li treba produÿiti rok za organizovañe preduzeõai za usklaæivañe opåtih akata preduzeõa sa odredbama Zakona o preduzeõima irok za poøetak primene Zakona o osnovama promene vlasniåtva druåtvenog ka-pitala. Ukoliko ne budu produÿeni, ti rokovi istiøu 4. jula ove godine.

Na kongresu je istaknuto da je u tom roku nemoguõe obaviti sve potrebne rad-ñe za primenu ovih zakona u postojeõim preduzeõima, osim ako se ne ÿeli da setom poslu priæe øisto formalistiøki. Posebno u onim preduzeõima koja uzupravçaøku transformaciju ÿele da obave i svojinsku transformaciju, taj pro-ces zbog zakonom utvræenog postupka i rokova mora da traje najmañe godinu dana.Ukazano je da u Srbiji postoji oko 180.000 privrednih subjekata, a da je do sadausaglaåavañe sa novim Zakonom o preduzeõima izvråilo svega oko 10.000, åto semoÿe objasniti okolnoåõu da su u pitañu krupne, suåtinske promene u naåojprivredi, åto ne treba raditi uÿurbano.

Uøesnici kongresa smatraju da bi rok za poøetak primene ovih zakona, åtose tiøe postojeõih preduzeõa, trebalo produÿiti za godinu dana, dakle do 4. jula1999. godine.

2. U vezi sa transformacijom druåtvenog kapitala u preduzeõima, tamo gdeon postoji, na kongresu je podvuøeno da je privatizacija osnova za trÿiånu pri-vredu, za novi privredni sistem, za investiciono povereñe. Takvo povereñe se nemoÿe uspostaviti u uslovima hibridnog svojinskog reÿima.

Uøesnici kongresa se zalaÿu za praviønu privatizaciju, uz garanciju soci-jalne sigurnosti svih graæana.

Pravni poredak treba da suzbija neregularnu privatizaciju, do koje dolaziraznim protivpravnim transferima iz druåtvene i drÿavne imovine u privatnuimovinu, a koja ima za posledicu neosnovano bogaõeñe nekih na åtetu svih.

Na kongresu je ukazano na nejasnoõe i neusklaæenosti u propisima o svojin-skoj transformaciji, zbog kojih dolazi do sporova pred sudovima. Ti sporovi, bezobzira na ishod, koøe proces transformacije.

U poøetnoj fazi primene Zakona o svojinskoj transformaciji ne treba me-ñati konceptualna reåeña, veõ eventualno izvråiti neophodna usaglaåavaña,preciziraña i pojaåñeña odredbi, kao i doterivaña tehniøkih reåeña za ñe-govu åto efikasniju primenu.

Treba ubrzati rad na donoåeñu ostalih zakonskih akata predviæenih Zako-nom o svojinskoj transformaciji, kao åto su Zakon o akcijskom fondu i Zakon ocentralnom depou.

3. Pravni reÿim direktnih stranih investicija u naåu zemçu mora se stal-no preispitivati i oceñivati u smislu koliko su zakonska reåeña u celini kon-zistentna, da li norme protivreøe jedna drugoj ili øine skladnu celinu. Uoøene



nedostatke treba otklañati, kako ne bi bile dovedene u pitañe osnovne vredno-sti naåeg sistema stranih ulagaña, koji je u osnovi liberalan.

Proceduru za odobravañe stranih ulagaña treba precizno urediti. Organikoji uøestvuju u postupku, ñihove nadleÿnosti i priroda intervencije (dakle dali je u pitañu dozvola, odobreñe ili saglasnost), kao i postupak u sluøaju nega-tivne odluke ili õutaña administracije, moraju biti potpuno jasno ureæeni.Stvarañem tzv. profesionalne javnosti mora se spreøiti da organi koji uøestvu-ju u postupku prelaze okvire svoje nadleÿnosti ili postupak komplikuje raznim"internim" stavovima i usmenim tumaøeñem propisa. Iz pravnog sistema trebaotkloniti moguõnost da u postupku o istom pitañu odluøuje i upravna i sudskavlast. Pri odluøivañu o dopuåtenosti stranih ulagaña, u naøelu prednost trebadati sudovima.

Kroz komorski sistem, razne oblike inovacije znaña, struønu literaturu idruge pogodne naøine treba afirmisati prednosti naåeg reÿima stranih ulaga-ña u odnosu na sisteme zemaça sa kojima moÿemo da se poredimo. Pri tom trebajasno razgraniøiti opravdane primedbe i zahteve stranih poslovnih partnera odonih domaõih interesa koje regulativom i praksom treba åtititi.

4. Uøesnici kongresa istakli su potrebu intenziviraña ugovornog povezi-vaña banaka.

U izvrånom postupku potrebno je poboçåati poloÿaj poverilaca, a to zna-øi i banaka kada se u pravnim odnosima pojavçuju u ulozi poverioca.

Kao instrument bezgotovinskog plaõaña i radi smañeña rizika nenaplatepotraÿivaña preporuøeno je åire koriåõeñe akreditiva.

5. U okviru tematske oblasti o osigurañu istaknuto je da treba pokrenutipostupak zakonskog regulisaña svojinske transformacije onih organizacija zaosigurañe koje su nastale od bivåih zajednica za osigurañe.

Radi otklañaña nejasnoõa i neusaglaåenosti zakonskih normi o stranimulagañima u delatnosti osiguraña, potrebno je jasno staviti Zakon o osigurañuimovine i lica i Zakon o stranim ulagañima u odnos posebnog zakona prema op-åtem zakonu.

Dosledno zabrani osnivaña sopstvenih osiguravajuõih druåtava stranih li-ca u naåoj zemçi, trebalo bi predvideti i procenat uøeåõa stranog kapitala uosiguravajuõim druåtvima koja se osnivaju kod nas, jer simboliønim uøeåõem do-maõeg partnera ova zabrana gubi svrhu. Alternativa je potpuno otvarañe domaõegtrÿiåta osiguraña za strana ulagaña, åto bi ohrabrilo priliv stranog kapita-la.

Pored moguõnosti ulagaña na korporativnoj osnovi, trebalo bi dozvoliti imoguõnost ugovornog ulagaña stranog kapitala u naåe osiguravajuõe organiza-cije.

6. Privredni sporovi i praksa ñihovog reåavaña su predmet posebnog itrajnog interesovaña privrede i pravnika u privredi. U referatima koji su pod-neti na kongresu obraæena su brojna i raznovrsna konkretna i aktuelna pitaña

111

vezana za privredno sudstvo i meæunarodnu trgovinsku arbitraÿu. Svi ti radoviukazuju da su za reåavañe tih pitaña u praksi potrebna visoka pravniøka profe-sionalnost, koju uøesnici u privrednim sporovima, kako unutraåñim tako i me-æunarodnim, oøekuju i od privrednih sudova i arbitraÿa, uz potpunu nepristra-snost.

7. U tematskoj oblasti koja se odnosila na finansijsko trÿiåte ukazano je naniz praktiønih problema i dilema u sprovoæeñu propisa, kao i na pitaña kojanisu uopåte ili nisu adekvatno regulisana.

Na kongresu je podvuøen znaøaj koji finansijsko trÿiåte ima kao osnovnifaktor trÿiåne ekonomije. Potrebno je åto hitnijom dogradñom zakonskihpropisa iz ove oblasti izvråiti harmonizaciju domaõih propisa sa normativ-nim aktima Evropske unije i ostalog dela sveta.

Ukazano je na potrebu da se polazeõi od svetskih iskustava izvråi dogradñanaåih propisa åto se tiøe finansijkog trÿiåta. Uøesnici kongresa se zalaÿuza osnivañe i razvoj sistema depozitarnih institucija, specijalizovanih organi-zacija za kliring i saldirañe transakcija sa hartijama od vrednosti, za central-nu kliring ili depo organizaciju, za specijalizovane organizacije za poslovañei trgovañe hartijama od vrednosti, za osnivañe investicionih fondova i druå-tava za upravçañe tim fondovima.

Potrebno je uspostaviti øvrsto organizovane i kontrolisane oblike slo-bodne vanberzanske trgovine hartijama od vrednosti.

Sve åira poslovna samostalnost preduzeõa zahteva da se viåe angaÿujemo nausvajañu i primeni svetskih raøunovodstvenih i revizorskih pravila i standar-da.

8. U okviru tematske oblasti "Radni odnosi" istaknuto je da slobodnom pri-vreæivañu svim oblicima svojine na jedinstvenom trÿiåtu robe, usluga i kapi-tala odgovara sistem radnih odnosa koji je zasnovan na trÿiånoj logici.

Taj sistem treba zaokruÿiti kolektivnim ugovorima na nivou federacije.

Ustavnom naøelu da se privredne i druge delatnosti obavçaju slobodno i podjednakim uslovima nije saglasna zakonska obaveza zasnivaña radnog odnosa sa naj-mañe dva radnika, koja vaÿi samo za preduzeõa i za ugostiteçske i trgovinskeradñe u sediåtima opåtina i gradova.

Ukidañe dvostepenosti pri odluøivañu o pravima, obavezama i odgovorno-stima zaposlenih nije u skladu sa ustavnim pravom na ÿalbu.

Poloÿaj direktora koji je razreåen duÿnosti (tj. postaje zaposleni u statusutehnoloåkog viåka) ne doprinosi privlaønosti menaœmenta, bez øega nemauspeånog poslovaña u trÿiånim uslovima rada.

Radi efikasnosti zaåtite zaposlenih, treba jaøati inspekcijski nadzor uoblasti radnih odnosa, uz pribliÿavañe propisa o tom nadzoru svetskim stan-dardima.

9. U pogledu odnosa privrede i uprave ukazano je da je osnovna pretpostavkaza funkcionisañe trÿiåne privrede postojañe pravne drÿave, odnosno konzi-



stentnog pravnog sistema zasnovanog na osnovnim opredeçeñima Ustava SR Jugo-slavije i odgovarajuõih drÿavnih institucija (pravosudnih organa i organa dr-ÿavne uprave). U tom ciçu neophodno je u åto skorijem roku okonøati usaglaåa-vañe preostalih saveznih zakona sa Ustavom, a istovremeno i usklaæivañe re-publiøkih propisa sa saveznim Ustavom i saveznim zakonodavstvom. Takoæe tre-ba doneti i savezne zakone u oblastima koje do sada nisu bile u nadleÿnosti sa-vezne drÿave, uz istovremeno koriåõeñe ustavnih moguõnosti za jedinstvenoureæivañe odreæenih pitaña, kad se republike - ølanice o tome dogovore. To seposebno odnosi na ona pitaña koja su od znaøaja za funkcionisañe jedinstvenogjugoslovenskog trÿiåta (kao åto su pitaña koja treba urediti graæanskim zako-nikom, zatim poreski sistem i dr.).

Poseban znaøaj u ostvarivañu jedinstvenog jugoslovenskog trÿiåta imaefikasno izvråavañe zakona, drugih propisa i opåtih akata, åto se, pored osta-log, obezbeæuje i zakonitim i odgovornim radom organa drÿavne uprave kad re-åavaju o ostvarivañu prava i interesa preduzeõa i drugih privrednih subjekata.Stoga je neophodno pristupiti reformi drÿavne uprave u celini, saglasno ñe-nim funkcijama u uslovima trÿiåne privrede, kako ona ne bi bila jedna od koø-nica u sprovoæeñu privrednih reformi.

10. U pogledu intelektualnih prava, na kongresu je podvuøeno da je donoåe-ñem saveznog Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima zaokruÿen viåego-diåñi proces uspostavçaña savremenog sistema zaåtite intelektualne svojineu Jugoslaviji. Time je dat znaøajan doprinos:

- podsticañu intelektualnog stvaralaåtva;

- harmonizaciji naåeg pravnog sistema sa relevantnom meæunarodnom regu-lativom;

- poveõañu investicionog povereña stranaca.

U ciçu suzbijaña u Jugoslaviji (inaøe svetskog fenomena) tzv. piratstva naintelektualnoj svojini, neophodno je:

- odluønije i efikasnije primeñivati postojeõe propise;

- znaøajnije unaprediti propise o suzbijañu nelojalne konkurencije;

- po potrebi usavråavati propise kako bi oni stalno bili u skladu sa ubrza-nim tehnoloåkim napretkom i druåtvenim razvojem.

11. U tematskoj oblasti koja se bavila nekim pitañima poslovnog pravaEvropske unije, na kongresu je joå jednom ukazano na znaøaj koji to pravo ima nesamo za drÿave - ølanice Unije, nego i za privredne subjekte iz drÿava neølani-ca, kao åto je SR Jugoslavija. Eksteritorijalni aspekt primene i dejstva pravaEvropske unije posebno je karakteristiøan za komunitarno pravo konkurencije.

U tom ciçu, kroz analizu pravnog reÿima uvoza robe poreklom iz Jugosla-vije u drÿave ølanice Evropske unije, zatim pravila o kontroli fuzija i drugihaspekata prava konkurencije, posebno antimonopolskih propisa, kao i propisa oosnivañu preduzeõa, na kongresu je podvuøena potreba harmonizacije naåeg pravasa pravom Evropske unije.

113

Za naåu zemçu poslovañe sa zemçama ølanicama Evropske unije ima takavznaøaj da je potrebno stalno pratiti i izuøavati proces harmonizacije prava tihzemaça kroz pravnu regulativu Unije.

12. U oblasti pravne regulative poslovnih odnosa sa inostranstvom, na kon-gresu je ukazano na nezaobilaznu ulogu drÿave, kao subjekta koji je nadleÿan i od-govoran za uspostavçañe opåteg ambijenta i formalno-pravnih okvira za obav-çañe privrednih poslova naåih preduzeõa sa stranim partnerima.

Istaknuta je potreba naåe privrede:- za ukçuøivañe SR Jugoslavije u sve znaøajnije meæunarodne trgovinske i

finansijske organizacije;- za uspostavçañe i stalno åireñe bilateralnih i multilateralnih poli-

tiøkih i trgovinskih odnosa naåe zemçe sa drugim drÿavama, naroøito sa onimasa kojima tradicionalno odrÿavamo dobru privrednu saradñu;

- za sprovoæeñe pojaøane pravne kontrole u sferama spoçnotrgovinskog po-slovaña, u ciçu spreøavaña izigravaña zakona i zloupotreba u obavçañu spoç-notrgovinske delatnosti;

- za organizovañe efikasnih servisa u saveznoj i republiøkim komorama kojibi pomagali privrednim organizacijama u obavçañu spoçnotrgovinskih for-malnosti, a koji bi bili rastereõeni birokratizma u radu;

- za podsticañe saradñe sa stranim investitorima, posebno po osnovu BOTsistema;

- za dogradñu pravne regulative koja bi omoguõila veõu slobodu kretaña nov-ca u odnosima naåe zemçe sa svetom;

- za jaøañe povereña inostranih partnera u naåe bankarske garancije.



Summary.fm; str. 115

OSMI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Akcionarstvo i privatizacija"





SADR@AJ

I OSNOVNA TEMA

Mirko Vasiqeviõ Akcionarstvo i privatizacija

II PREDUZEÕA

Slavko Cariõ Drÿava i afirmacija akcionarstva i akcio-

narske svojine kod nas

Ivica Jankovec Naøelo javnosti rada akcionarskog druåtva

Lucija Spiroviõ-Jovanoviõ Preduzetnik (trgovac - pojedinac) prema Zako-

nu o preduzeõima

Dragan Radoñiõ Vanredna i specijalna skupåtina

Stevan Åogorov Uøeåõe ølana u raspodeli dobiti i snoåeñu

gubitka ortaøkog druåtva

Zoran Arsiõ Pravna priroda odnosa izmeæu akcionarskog

druåtva i ølana Upravnog odbora

Dara Milenoviõ Organi akcionarskog druåtva i ñihovi meæu-

sobni odnosi

Ilija Babiõ Zakon o preduzeõima i status malih preduzeõa

Nebojåa Jovanoviõ Posebni sluøajevi pripajawa akcionarskih

druåtava

Milan Paviõ Podela preduzeõa

Miroslav Vrhovåek Kaznena odgovornost preduzeõa - pravnih lica

u svetu

Zoran Miladinoviõ Poveõañe osnovnog kapitala iz sredstava ak-

cionarskog druåtva


Bojana Rilke Skupåtina akcionarskog druåtva i poslovnik

o ñenom radu

Dragana Kneÿiõ - Popoviõ INTUITU PERSONAE u druåtvima kapitala

Dragan Vujisiõ Specifiønosti pravnog statusa direktora u

Zakonu o preduzeõima

Danilo Paåajliõ Odgovornost organa preduzeõa za nezakonite

akte

Saña Graiõ-Stepanoviõ Pravni aspekti upravçaña preduzeõem u po-

stupku svojinske transformacije

Sneÿana Pavloviõ Uloga sindikata u svojinskoj transformaciji

Ÿanka Radiõ Sliønosti i razlike u pravnom poloÿaju øl-

anova ortaøkog i komanditnog druåtva

III PRIVATIZACIJA

Mihailo Velimiroviõ Pojam i pravna priroda vauøera

Vitomir Popoviõ,

Marko Rajøeviõ Moguõnosti ulagawa stranog kapitala u Repub-

liku Srpsku

Rajko Miloviõ Povratak svojini i preduzetniøkoj ekonomiji

u postupku prestruktuiraña i privatizacije

privrede u Crnoj Gori

Branko Çutiõ Korupcija prepreka privatiziciji

Jezdimir Mitroviõ Pravo radnika koji rade i upravçaju mañin-

skim druåtvenim kapitalom u meåovitom pre-

duzeõu u postupku transformacije - priva-

tizacije

Mirko Kuliõ Upravno-raøunski spor u postupku svojinske

transformacije

Milan Miloviõ Upravno-raøunski sporovi u postupku svojin-

ske transformacije u praksi viåeg Privred-

nog suda u Beogradu

Mira Prokopijeviõ Procena vrednosti kapitala preduzeõa u Sr-

biji

Nataåa Deliõ Zakçuøeñe åtetnog ugovora - kriviønopravni

aspekt

IV STRANA ULAGAÑA

Çubiåa Dabiõ Koncesije u åumarstvu i vodoprivredi

119

Slobodan Baraõ Privatizacija - nuÿan uslov za strana ulagawa

u jugoslovensku privredu

V BANKE

Blagoje Babiõ Privatni kliring

Dejan Simiõ Banke i proces svojinske transformacije

Vladimir Popoviõ Kodeks poslovnih pravila banaka

VI PRIVREDNI SPOROVI

Dobrosav Mitroviõ Uloga i znaøaj pravilnika o arbitraÿi

Miodrag Trajkoviõ Meæunarodni arbitraÿni spor u kineskom

pravu

Gaåo Kneÿeviõ Znaøaj sediåta arbitraÿe za reåavañe arbi-

traÿnog spora

Maja Stanivukoviõ Primena Naøela meæunarodnih trgovinskih

ugovora (UNIDROIT) u postupku pred arbitra-

ÿom

Mirjana Cukavac Intervencija u arbitraÿnom postupku

Vera Markoviõ Sticañe udela u preduzeõu sudskom odlukom

Jelisaveta Vasiliõ Svojinska transformacija u postupku prinud-

nog poravnawa

Milan Vinøiõ Privremena mera

Goran Saviõ Poniåtaj nezakonitih odluka

Jelena Peroviõ Konstituisañe arbitraÿnog veõa

Mirjana Petkoviõ-Teåiõ Poniåtaj arbitraÿnog ugovora i arbitraÿne

odluke

VII FINANSIJSKO TRŸIÅTE

Stoja Miloåeviõ Zapaÿaña iz prakse Savezne komisije za har-

tije od vrednosti i finansijsko trÿiåte

Nikola Aranæeloviõ Zakon o svojinskoj transformaciji i vanber-

zanska trgovina akcijama

Miodrag Miõoviõ Berzanski promet akcija izdatih po osnovu

privatizacije


Pava Zeøeviõ Regulativa na finansijskom trÿiåtu - nova

uloga regulatora i berzi

Leposava Keleøeviõ, Investicioni fondovi u SRJ - radna verzija

Zakona o fondovima

OSMI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 115-127)


VIII POREZI

Dejan Popoviõ,

Gordana Iliõ-Popov Poreski aspekti razvoja akcionarstva u Srbi-

ji

Zoran Isailovi} Poreski sistem Srbije i investiciona ulaga-

wa

Momo Kijanoviõ Godiåñi porez na dohodak graæana

IX RADNI ODNOSI

Zoran Ivoåeviõ Radni spor

Paraskeva Mihajloviõ Program samozapoåqavawa i privatizacija

Branko Lubarda Pravni osnov angaÿovaña direktora preduze-

õa u uporednom i jugoslovenskom pravu

Dragoçub Draåkoviõ Poloÿaj zaposlenih u postupku svojinske

transformacije u javnim preduzeõima

Dragoçub Simonoviõ Oscilacije novøane kazne u naåem radnom za-

konodavstvu

X PRIVREDA I UPRAVA

Bosa Nenadiõ Osnovne karakteristike javnih preduzeõa koje

je osnovala Savezna republika Jugoslavija

Milan Miçeviõ Marketing drÿavne uprave u procesu priva-

tizacije

Ÿivko Kuliõ Uloga drÿave u kolektivnom pregovarañu

XI INTELEKTUALNA PRAVA

Slobodan Markoviõ Jedan pogled na intelektualnu svojinu u pro-

cesu privatizacije

XII POSLOVNO PRAVO EU - U SARADÑI SA UDRUŸEÑEM ZA

PRAVO EU

Radovan Vukadinoviõ O planu Evropske unije za posleratnu obnovu

Jugoslavije - uzeti ili ostaviti

Duåko Lopandiõ Zaåtita od subvencionisanog uvoza prema pra-

vilima STO i Evropske unije i propisi SR

Jugoslavije

Dijana Markoviõ-Bajaloviõ Javni sektor privrede u pravu konkurencije

Evropske unije

Gordana Iliõ Drÿavne subvencije javnim preduzeõima u

Evropskoj uniji

121

XIII POSLOVNI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

Aleksandar Õiriõ Administrativna ograniøewa u spoqnotrgo-

vinskom prometu i nove mere Jugoslavije u ovoj

oblasti

Radmila Bosanac Akcionarstvo i privatizacija u okviru po-

stojeõeg devizno-pravnog reÿima

Bojana Todoroviõ Zaåtita od dampinåkog uvoza u SR Jugoslaviji

XIV STRANO POSLOVNO PRAVO - U SARADÑI SA UDRUŸEÑEM

ZA UPOREDNO PRAVO EU

Øaslav Pejoviõ Upravçañe akcionarskim druåtvima u Japanu

Slavica Janojliõ Les statuts des associations Françaises

XV SAOPÅTEÑA IZ POSLOVNE PRAKSE

Radoje Nikoliõ Interes zaposlenih za akcionarstvo i priva-

tizaciju




PORUKE SA OSMOG KONGRESA PRAVNIKA

U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

Osmi kongres pravnika u privredi SR Jugoslavije odrÿan je u organizacijiUdruÿeña pravnika u privredi SR Jugoslavije, u Vrñaøkoj Bañi, od 27. do 29.septembra 1999. godine.

Opåta tema Kongresa “Akcionarstvo i privatizacija” analizirana je kroz14 tematskih oblasti: preduzeõa, privatizacija, strana ulagaña, banke, privred-ni sporovi, finansijsko trÿiåte, porezi, radni odnosi, privreda i uprava, inte-lektualna prava, poslovno pravo EU, poslovni odnosi sa inostranstvom, stranoposlovno pravo i saopåteña iz poslovne prakse. Navedene teme obraæene su uoko 80 referata i pismenih saopåteña, koja su objavçena u øasopisu “Pravo iprivreda”, broj 5-8 za 1999. godinu.

Kongresu, prvom posle agresije NATO na SR Jugoslaviju, prisustvovalo jeoko 1000 uøesnika: pravnika iz privrede i drÿavne uprave, sudija, advokata i na-uønih radnika. Kongres je usvojio sledeõe poruke:

1. Proces privatizacije i akcionarstva predstavça univerzalno obeleÿjesvetske privrede na izmaku drugog milenijuma. Svi procesi su aktuelni kako zarazvijene, tako i za zemçe u razvoju. Kada su u pitañu privrede zemaça u razvoju,razlozi za privatizaciju su uniformni: nedostatak sopstvenog sveÿeg kapitala iizraÿena potreba za stranim investicijama, nastojañe drÿave da se oslobodipreduzeõa koja posluju sa gubitkom i veliki javni sektor koji je optereõen i soci-jalnim funkcijama. Otuda je osnovni ciç privatizacije da se poveõa efikasnostprivrede, prvenstveno stvarañem konkurentnih firmi, davañe prednosti eko-nomskim nad politiøkim interesima u organizovañu i poslovañu preduzeõa, una-preæivañe autonomije upravçaña, smañeñe javnog deficita, davañe veõeg znaøa-ja finansijskom trÿiåtu, prilagoæavañe harmonizovanoj evropskoj regulativi

123

koja predviæa monopolizaciju i konkurenciju izmeæu preduzeõa, kao i uøeåõe upreraspodeli kapitala na meæunarodnom finansijskom trÿiåtu.

Sa tako postavçenim ciçevima privatizacija nema alternativu, jedino sepostavça pitañe dinamike i obuhvatnosti i tehnike ñenog sprovoæeña. Domaõapravna regulativa i postojeõa praksa nisu u tom pogledu konzistentni. Postojeõiinstituti u domaõem zakonodavstvu, kao åto su: princip odrÿaña osnovnog kapi-tala, zabrana vraõaña uloga, klauzula konkurencije, klauzula sukoba interesa,prava mañinskih akcionara, pravila o jednoølanom druåtvu, odgovornost osni-vaøa za åtetno postupañe prilikom osnivaña privrednih druåtava, zaåtita po-verilaca kod smañeña kapitala i fuzije druåtva, kao i druga pitaña ne sprovo-de se u praksi u potpunosti i dosledno. Otuda postoji potreba dogradñe mnogihpravnih ustanova u domenu privatizacije i akcionarstva. Na moguõa reåeña ovihi drugih pitaña ukazano je u brojnim referatima. Uøesnici Kongresa smatraju daih je potrebno åto pre dograditi, a onda dosledno sprovoditi u praksi.

Na Kongresu je ponovo istaknuto da privatizacija predstavça osnovu za tr-ÿiånu privredu i novi privredni sistem koji õe pojaøati investiciono povere-ñe.

Uøesnici Kongresa se zalaÿu za praviønu privatizaciju, a zadatak pravne re-gulative je da onemoguõi neregularne naøine privatizacije. Nuÿni preduslov zato je postojañe jasnih i meæusobno usklaæenih pravnih pravila. U tom smislu po-trebno je da drÿava uøini viåe na afirmaciji akcionarstva i akcionarske svoji-ne i procesa privatizacije. Retroaktivnim revalorizacijama i retroaktivnomprimenom propisa drÿava je nanela viåe åtete nego koristi.

2. Na Kongresu je proces privatizacije razmatran i u kontekstu stranih ula-gaña. Konstatovano je da proces privatizacije treba da se odvija brÿe kako bi ta-ko transformisana i privatizovana privreda postala atraktivnija za stranaulagaña. Drÿava i u ovom procesu mora imati aktivnu ulogu u pogledu dogradñepostojeõih propisa i u pogledu ñihove dosledne primene i smañeña administra-tivnih formalnosti. Posebna paÿña je posveõena pravnom regulisañu koncesijau åumarstvu i vodoprivredi.

3. Pravnici u privredi konstatuju da su tri osnovna nedostatka dosadaåñihzakonskih reåeña i prakse privatizacije: prenaglaåena pozicija zaposlenih uprivatizaciji, nedovoçna transparentnost procesa privatizacije i nedovoçnazastupçenost finansijskih trÿiåta u privatizacionim procesima.

4. Pravnici u privredi se zalaÿu za daçu profesionalizaciju i specijaliza-ciju privrednih sudova, kako bi se pojaøala pravna sigurnost svih privrednihsubjekata na trÿiåtu i ubrzalo reåavañe privrednih sporova, åto je svetskapraksa svih trÿiånih zemaça bez izuzetaka.

5. Pravnici u privredi oceñuju da je potrebno doneti na saveznom nivou noviZakon o finansijskom trÿiåtu (kojim bi trebalo poveõati sigurnost investi-tora u hartije u vrednosti), novi Zakon o steøaju (kako bi se unapredile moguõno-sti za reorganizaciju insolventnih preduzeõa i poverioci promovisali u cen-



tralne subjekte ovog postupka), novi Zakon o investicionim fondovima (kojimbi se zaokruÿio institucionalni okvir za privatizaciju), novi Zakon o privred-nim druåtvima (koji bi preuzeo 90 odsto teksta postojeõeg Zakona o preduzeõimai koji bi druåtveno i eventualno i javno preduzeõe preselio u prelazne odredbe,øime bi se ovaj zakon u potpunosti harmonizovao sa svetskim trendovima).

Na republiøkom nivou potrebno je revidirati Zakon o svojinskoj transfor-maciji. Potebno je doneti i Zakon o institucijama i merama podsticajna osniva-ña i razvoja malih i sredñih preduzeõa.

6. U oblasti svojinske transformacije konstatovano je da treba: odrediti za-konski rok u kome se mora objaviti prvi krug svojinske transformacije, pri øe-mu bi duÿina tog roka zavisila od veliøine preduzeõa; odrediti zakonski rok ukome se moÿe ostvariti pravo na sticañe akcija pod povlaåõenim uslovima;skratiti rokove za upis akcija u prvom i kupovinu akcija u drugom krugu svojin-ske transformacije; uvesti fiskalne olakåice za preduzeõa koja su sprovelasvojinsku transformaciju; uvesti poreska osloboæeña ili olakåice za posedo-vañe i promet akcija koje se stiøu besplatno; skratiti rokove u kojima se ne moguprodavati akcije koje se dobijaju besplatno; definisati poloÿaj zemçoradniø-kih zadruga i moguõnost transformacije kapitala kojima zadruge raspolaÿu;propisati da se protiv reåeña Ministarstva za ekonomsku i vlasniøku tran-sformaciju koja se donose vråeñem nadzora nad sprovoæeñem propisa iz oblastisvojinske transformacije, nad radom ovlaåõenih proceñivaøa, kao i nad poslo-vima prodaje akcija koji se obavçaju preko finansijske berze, moÿe voditiupravno-raøunski spor. U istom zakonu treba propisati da se upravno-raøunskispor vodi shodnom primenom odredbi Zakona o upravnim sporovima.

7. Poreski sistem i poreska politika kao deo privrednog sistema i mereekonomske politike ne mogu autonomno i presudno uticati na razvoj akcionar-stva. Iz tih razloga neophodno je, a u sklopu promena privrednog sistema, izvr-åiti redefinisañe poreske politike u oblasti akcionarstva, odnosno vratitise na izvorne principe koncepcije reforme fiskalnog sistema.

U tom ciçu neophodno je uøiniti sledeõe:

a) Uvesti sintetiøki (globalni porez na dohodak fiziøkih lica), kao åto jeuøiñeno u veõini zemaça u tranziciji i u svim drÿavama - ølanicama OECD, øi-me bi se izbeglo sada u primeni trostruko oporezivañe dividendi.

b) U redefinisanom sistemu oporezivaña dohodka fiziøkih lica, i na divi-dende bi se primenio opåti sintetiøki porez na dohodak.

v) Razmere poreske integracije treba poveõati propisivañem olakåice zaakcionare u obliku prava na odbitak od osnovice 40%-50% primçenih dividen-di.

g) Kapitalne dobitke akcionara podvrõi sintetiøkom porezu na dohodak.

d) Zadrÿati pravo na umañeñe osnovice poreza na dobit preduzeõa i porezana prihode od samostalne delatnosti za iznos investicija u akcije i udele, uzograniøeñe da olakåica ne prelazi 50% osnovice.

125

æ) Ukidañem poreza na promet berzanskih usluga, s tim åto to oslobaæañetreba zadrÿati i kada se uvede PDV, kao i primena niskih stopa kod prenosa ap-solutnih prava na hartijama od vrednosti sa pravom uøeåõa, podsticajno õe se de-lovati na ulagaña u druåtva kapitala, razvoj finansijskih trÿiåta i svojinsketransformacije.

8. U oblasti bankarsta Kongres konstatuje da je UBJ usvajañem Kodeksa po-slovnih pravila banaka, napravilo krupan korak u uspostavçañu reda na naåemkreditnom trÿiåtu. Usvojeni su autonomni standardi u ureæivañu poslovne sa-radñe izmeæu samih banaka i drugih finansijskih organizacija, åto je za ostaluprivredu od posebnog znaøaja, standardi za odreæivañe kamatnih stopa i visinanaknade za bankarske usluge. Time se formiraju dobri poslovni obiøaji kao i ubankarstvu razvijenih drÿava.

U naåem bankarstvu pravo akcionarstvo tek treba da bude zasnovano. Isti-na, Zakon o bankama je propisao da se banke mogu osnivati kao akcionarska druå-tva. Ali, sticajem okolnosti, najvaÿniji akcionari u naåim bankama su ñihovinajveõi duÿnici. Akcije banaka joå uvek se ne kupuju radi dividendi, nego zatoåto je to uslov za dobijañe kredita.

U plaõañima u razmeni sa zemçama slabih valuta SRJ bi trebalo da koristikliring ko dopunski oblik plaõaña.

9. U oblasti finansijskog trÿiåta konstatovana je potreba da se donese novzakon o trgovini hartija od vrednosti, jer postojeõi ne moÿe da zadovoçi potre-be. Novim zakonom bi trebalo da se omoguõi veõa propustçivost trÿiåta harti-ja od vrednosti. Zakonom bi trebalo obezbediti i veõu pravnu sigurnost i zaåti-tu investitora, ekonomiønost poslovaña na finansijkom trÿiåtu i poåtovañemeæunarodnih standarda.

Drÿavnim omoguõavañem slobodnijeg poslovaña berzi, trebalo bi da sestvore uslovi da se berze osposobe za masovan promet akcija iz privatizacije.

Sudovi bi trebalo da imaju aktivniju ulogu u zaåtiti investitora, naroøitou povraõaju sredstava kupcima akcija i neuspeånim emisijama.

Nije poÿeçna potpuna centralizacija trgovine hartijama od vrednosti uzemçi u berzama, prinudnim zakonskim normama, veõ bi trebalo moguõiti da ivanberzanskko trÿiåte dobije svoju prirodnu ulogu.

Novim zakonom je potrebno pojaøati ovlaåõeña nadzornih organa na finan-sijskom trÿiåtu i utvrditi jasne granice ñihovog postupaña prema uøesnicima,kako se ne bi neopravdano ometala trgovina efektima.

10. Iz oblasti radnih odnosa, na Kongresu je konstatovana potreba za refor-mom radnog zakonodavstva i reåavañe problema visoke nezaposlenosti. U tomsmislu je predloÿeno: koriåõeñe fleksibilnijih formi ugovornog zapoåça-vaña, kao i adekvatnije regulisañe specifiønosti radnih odnosa kod malih po-slodavaca: potpunije regulisañe odreæenih pitaña posebnog reÿima radnih spo-rova; preispitivañe anahronog koncepta direktora-zaposlenog i prihvatañeuporednopravnih reåeña u pogledu pravnog osnova angaÿovaña direktora pri-



vrednog druåtva: preispitivañe oblasti disciplinske odgovornosti; zakonskainstitucionalizacija mirnog reåavaña kolektivnih radnih sporova, tripartiz-ma i podsticañe kolektivnog pregovaraña; celovito zakonsko regulisañe obli-ka participacije zaposlenih u upravçañu u privatnom i javnom sektoru.

U ciçu sniÿeña nezaposlenosti, reåavaña problema viåkova zaposlenih iublaÿavañe posledica agresije, predlaÿe se, pored stvarno potrebnog makroeko-nomskog ambijenta, jaøañe uloge tripartitnih institucija na trÿiåtu rada, aposebno Zavoda za trÿiåte rada, kako bi se kroz podråku investicionim pro-gramima, programima profesionalnog obrazovaña, zapoåçavaña mladih, inva-lidnih lica i drugih, ublaÿile ekonomske i socijalne posledice nezaposle-nosti. Ovome bi trebalo da doprinese i ekonomsko-socijalni program zapoåça-vaña i obnove ratom oåteõenih preduzeõa.

S obzirom da je zakçuøivañe Opåteg kolektivnog ugovora na nivou SRJ uinteresu svih, neophodne su dodatne inicijative i aktivnosti na ubrzañu postup-ka ñegovog zakçuøivaña, kako bi se obezbedio minimum autonomne regulativeradnih odnosa, koji bi se primeñivao na podruøju cele Jugoslavije.

11. U okviru sekcije “Privredni sporovi” razmatrana su aktuelna pitaña iproblemi meæunarodne trgovinske arbitraÿe i privrednog sudstva. U domenu ar-bitraÿe obraæena su pitaña uloge i znaøaja arbitraÿnih pravilnika, znaøaj se-diåta arbitraÿa, primena Rimskih naøela meæunarodnih trgovinskih ugovora,privremene mere, intervencija u arbitraÿnom postupku, arbitraÿa u Kini idruga pitaña. U domenu privrednog sudstva ukazano je na sudsku praksu i otvorenapitaña i probleme u pogledu privremenih mera, poniåtaja nezakonitih odlukaorgana privrednih druåtava, sticaña udela u preduzeõu sudskom odlukom, kao idruga pitaña. Konstatovano je da je u reåavañu privrednih sporova potrebno dapostoji potpuna pravna izvesnost i da sve dileme treba blagovremeno otklañatikako bi se zadovoçio jedan od osnovnih zahteva privrede da u reåavañu privred-nih sporova nema otvorenih pitaña, dilema i neizvesnosti. Na buduõim kongre-sima potrebno je viåe iznositi ona pitaña i probleme øije adekvatno reåavañei regulisañe koristi privredi i privrednicima u ñihovim zahtevima za kvali-tetnim i pouzdanim pravom.

12. Pravni poloÿaj i poslovañe privrednih subjekata koji obavçaju delat-nost od javnog interesa predstavça oblast koja u SRJ nije na celoviti i konzi-stentni naøin ureæena, uprkos øiñenici da javni sektor dominira u naåem pri-vrednom sistemu. Zato je neophodna znaøajna zakonodavna aktivnost i to pre svegasavezne drÿave, na jedinstvenom ureæivañu pravnog reÿima preduzeõa i drugihsubjekata koji obavçaju delatnost od javnog interesa. Prilikom utvræivaña togpravnog reÿima potrebno je imati u vidu reåeña koja poznaju pravni sistem mo-derno trÿiåno ureæenih zemaça.

13. U radovima posveõenim poslovnom pravu EU centralno mesto je posveõe-no ulozi i uticaju savremene drÿave na poloÿaj javnih preduzeõa u drÿavama øla-nicama EU, i vrstama i naøinima dodeçivaña i odobravaña subvencija i merama

127

zaåtite od subvencionisanog uvoza. Konstatovano je da zaåtitu od subvencioni-sanog uvoza treba zasnivati na pravilima STO i da u tom smislu treba usaglasi-ti postojeõe domaõe spoçnotrgovinske propise. Kad je reø o javnim preduzeõimau EU konstatovano je da se i na ñih primeñuju pravila konkurencije i da bi taiskustva trebalo primeñivati i na domaõa preduzeõa.

U pogledu dobijaña finansijskih sredstava za obnovu agresijom razruåenihprivrednih i drugih subjekata, konstatovano je da po osnovu Pakta o stabilnostiza jugoistoønu Evropu, osim neravnomerno rasporeæene humanitarne pomoõi, zasada nije realno oøekivati drugu finansijsku pomoõ. Pakt EU, meæutim, postav-ça okvire za voæeñe pregovorao eventualnom pridruÿivañu SRJ Evropskoj uni-ji.

14. U pravnom regulisañu spoçnotrgovinskih odnosa konstatovano je da suposledñim izmenama propisa, posebno Zakona o spoçnotrgovinskom poslovañusmañena administrativna ograniøeña. Trebalo bi oøekivati da se to pozitivnoodrazi i na poloÿaj domaõih spoçnotrgovinskih preduzeõa i ñihovu konkuren-tnost na meæunarodnom trÿiåtu. S druge strane, promene bi trebalo shvatiti ikao prilagoæavañe domaõeg zakonodavstva pravilima STO, i poveõañe åansi zapunopravno ukçuøivañe u STO.




DEVETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

"Preduzeõa i hartije od vrednosti"




PRAVO I PRIVREDA, br. 5-8/2000

SADR@AJ

OSNOVNA TEMA

Mirko Vasiqeviõ Preduzeõa i hartije od vrednosti

PREDUZEÕA

Miloå Jankoviõ Reforma trÿiåta hartija od vrednosti -

ciçevi i principi regulacije

Ivica Jankovec Karakteristike akcija koje se koriste u pos-

tupku svojinske transformacije druåtvenog

kapitala u preduzeõima

Slavko Cariõ Funkcije hartija od vrednosti u savremenoj

trÿiånoj privredi

Dragan Radowiõ Pravne forme zastupawa akcionara na skupå-

tini

Stevan Åogorov Kapitalni udeo ølana ortaøkog druåtva

Zoran Arsiõ Pravo akcionara na prioritetni upis akcija

nove emisije

Miroslav Vrhovåek,

Vladimir Kozar Odgovornost zavisnog preduzeõa za obaveze

matiønog preduzeõa

Øaslav Pejoviõ Prava mawinskih akcionara prema japanskom

pravu

Dara Milenoviõ Sukcesivno osnivawe akcionarskog druåtva

Jezdimir Mitroviõ Iskquøewe akcionara

Branko Qutiõ Zakon o preduzeõima i raøunovodstvena DS

regulativa u Jugoslaviji


Ilija Babiõ Mala preduzeõa i izdavawe hartija od vrednos-

ti

Dragan Vujisiõ Hartije od vrednosti i nadleÿnost organa

preduzeõa prema ZOP

Milan Paviõ Povlaøewe akcija

Dragana Kneÿiõ-Popoviõ Institucionalne forme za podråku osnivawa

malih preduzeõa

Qubiåa Dabiõ Pojam i pravne karakteristike malih predu-

zeõa

Miroslav Prica Preduzeõa - interni i spoqni akcionari

Radivoje Petrikiõ Pravni reÿim preuzimawa druåtava u Evropi

Dejan Simiõ Zalagawe akcija

Sowa Bunøiõ Pravo na dividendu kod prioritetnih akcija

Slavica Janojliõ Le fonctionnement des Associations françaises

PRIVATIZACIJA

Miodrag Miõoviõ Trÿiåte akcija i pravo preøe kupovine akcija

Miroqub Haxiõ Stara devizna åtedwa i kupovina akcija

Sneÿana Pavloviõ Svojinska transformacija i neka praktiøna

pitawa

Radomir Miloåeviõ Konverzija duga u akcije (sa popustom) - primer

iz prakse -

SAOPÅTEWA IZ POSLOVNE PRAKSE

Qiqana Stojkoviõ Statusne grupacije preduzeõa na kapital

uøeåõu u jugoslovenskoj praksi

USKLAÆIVAWE SA ZAKONOM O PREDUZEÕIMA

- U SUSRET KRAJWEG ROKA

Radomir Busarac Usklaæivawe sa Zakonom o preduzeõima i

svojinska transformacija

RADNI ODNOSI

Vlajko Brajiõ Specifiønosti radnih odnosa kod malih

preduzeõa (poslodavaca) u uporednom i naåem

pravu

Tomislav Banoviõ Zaåtita predstavnika sindikata

Ÿeqko Mirjaniõ Uøeåõe zaposlenih u upravqawu u javnom pre-

duzeõu u Republici Srpskoj

Dragoqub Draåkoviõ Radni odnos kao statusni odnos

133

Branko Lubarda Radnopravni poloÿaj zaposlenih u sluøaju in-

solventnosti poslodavca

Predrag Jovanoviõ Informisawe, konsultovawe i participacija

zaposlenih

Dragoqub Simonoviõ Disciplinska ovlaåõewa i odgovornost dire-

ktora

FINANSIJSKO TRŸIÅTE

Vuk Ogwanoviõ Neki relevantni aspekti uloge drÿave u

jaøawu pozicije preduzeõa na trÿiåtu hartija

od vrednosti

Radiåa Radovanoviõ Izmene Zakona o reviziji

Zoran Jeremiõ Berza u novom regulativnom okruÿewu

Nikola Aranæeloviõ,

Darko Blaÿiõ Zakon o svojinskoj transformaciji i trÿiåte

akcija

Miroslav Vitez Imobilizovane i bespapirne hartije od vred-

nosti

Milan Miqeviõ Poslovna etika i finansijsko trÿiåte

Nebojåa Jovanoviõ Obaveznost javne ponude za prodaju vrednosnih

papira u meæunarodnom, uporednom i domaõem

pravu

Zoran Miladinoviõ Nelojalna konkurencija kod trgovine hartija-

ma od vrednosti

Milan Vinøiõ Promet akcija

Dimitrije Krivokapiõ Berze i berzanski ugovori

Borisav Øoliõ Izdavawe akcija i raspolagawe akcijama od

strane akcionarskih druåtava

Sawa Grajiõ-Stepanoviõ Zabrana zloupotrebe poverqivih informaci-

ja - “Insider dealing”

Miodrag Jekniõ Pravilnik o trgovawu harijama od vrednosti

Dobrosav Milovanoviõ Regulacija brokerskodilerskih kuõa

POREZI

Dejan Popoviõ,

Gordana Iliõ-Popov Poreska politika i akcije: decenija lutawa

Zoran Isailoviõ Oporezivawe dobiti preduzeõa u Srbiji

DEVETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 129-143)


Brankica Gagiõ Poreski tretman finansijskih derivata,

fjuøersa, opcija i svopova

Momo Kijanoviõ Poreski podsticaji i olakåice u Zakonu o

porezu na dobit preduzeõa

STRANA ULAGAWA

Marko Rajøeviõ,

Rajko Kuzmanoviõ Pravni reÿim inoulagawa u Republici

Srpskoj

Miroslav Paunoviõ O garanciji stabilnosti pravnog reÿima za

strane ulagaøe

Vladimir Øoloviõ Strana ulagawa u Jugoslaviji i steøaj

Tatjana Jevremoviõ Strana ulagawa i pravni reÿim hartija od

vrednosti

INTELEKTUALNA PRAVA

Slobodan Markoviõ Internet adrese u svetlu ÿigovnog prava i

prava suzbijawa nelojalne konkurencije

Alajdin Aliåani Ugovor o izvoæewu autorskog dela

Vladimir Kozar Vrste åtete zbog povrede prava na ÿig i nelo-

jalne konkurencije

Vidoje Spasiõ Odgovornost kquønih lica za kretawe infor-

macija na Internetu

Bratislav Novakoviõ Naknada nematerijalne åtete za nedozvoqeno

ekonomsko iskoriåõavawe patenta

Marko Milojeviõ Intelektualna svojina u Evropskim spora-

zumima

BANKE

Vladimir Popoviõ Fuzije banaka i zaåtita prava akcionara

OSIGURAVAJUÕE ORGANIZACIJE

Predrag Åulejiõ Strana ulagawa u osigurawu imovine i lica

Bosa Nenadiõ Nova ovlaåõewa drÿavnih organa prema osi-

guravajuõim organizacijama

Bojan Milisavqeviõ Sistem osnivawa osiguravajuõih organizacija

POSLOVNO PRAVO EU

Radovan Vukadinoviõ Druga revolucija u komunitarnom pravu

konkurencije-novo regulisawe vertikalnih

sporazuma

135

Duåko Lopandiõ Poloÿaj preduzeõa sa drÿavnim monopolom i

javnih preduzeõa u pravu EU

Dijana Markoviõ- Bajaloviõ Joint venture u pravu konkurencije EU

Bojana Rilke Sporazumi o istraÿivawu i razvoju i EU

Bojana Todoroviõ Regionalni pristup EU prema zemqama Jugois-

toøne Evrope i poloÿaj SRJ

Nebojåa Koåutiõ Uticaj evropskog kompanijskog prava na ko-

mpanijsko pravo SRJ

Jelena Gazivoda Pojam i znaøaj ugovora o ekskluzivnoj dis-

tribuciji u pravu konkurencije EU

Ivana Rodiõ Pravo konkurencije EU i ugovor o franåizin-

gu

POSLOVNI ODNOSI S INOSTRANSTVOM

Aleksandar Õiriõ Preduzeõa kao subjekti transfera kapitala i

obavqawe privrednih delatnosti u inostran-

stvu

Radmila Bosanac Slobodno trÿiåte i deviznopravna ograni-

øewa

PRIVREDNI SPOROVI - SUDSKI I ARBITRAŸNI

Dobrosav Mitroviõ Meæunarodni arbitraÿni spor

Miodrag Trajkoviõ Efekti arbitraÿne odluke

Mihailo Velimiroviõ Trajna zaåtita kredita

Vitomir Popoviõ Neki pravni aspekti arbitraÿne odluke za

oblast „Brøko“

Maja Stanivukoviõ Poqe primene Konvencije UN o ugovorima o

meæunarodnoj prodaji robe u dosadaåwoj sud-

skoj i arbitraÿnoj praksi

Gaåo Kneÿeviõ Odnos arbitra i stranaka

Duåica Palaøkoviõ Dokazivawe u arbitraÿnom postupku

Vladimir Stojiqkoviõ Tumaøewe ugovora u meæunarodnoj trgovini

Milan Miloviõ Priznawe i izvråewe stranih sudskih i arbi-

traÿnih odluka

Mirjana Cukavac Sposobnost stranke da zakquøi arbitraÿni

ugovor



Jelena Peroviõ Prve primene Beøke konvencije o reåavawu

sporova pred meæunarodnim trgovinskim arbi-

traÿama

Milena Areÿina Usklaæivañe druåtvenih preduzeõa i ñihovih

druåtava sa Zakonom o preduzeõima

Branislava Kalata-Variøak Aktorska kaucija

Magda Vujaøiõ Prestanak preduzeõa po Zakonu o prinudnom

poravnawu, steøaju i likvidaciji i prema ZOP

Goran Saviõ Upis u sudski registar

137


PORUKE IX KONGRESA PRAVNIKA U PRIVREDI

IX KONGRES PRAVNIKA U PRIVREDI SRJ odrÿan je u Vrñaøkoj Bañiod 24. do 26. maja 2000. godine. Tema Kongresa je bila PREDUZEÕA I HARTIJEOD VREDNOSTI. Na Kongresu je uzelo uøeåõe oko 1000 pravnika iz privrede,finansijskih organizacija, uprave i sudova. Podneto je oko 100 referata iz svihoblasti privrede: preduzeõa, privatizacije, saopåteña iz poslovne prakse, rad-ni odnosi, finansijsko trÿiåte, porezi, strana ulagaña, intelektualna svojina,banke, osiguravajuõe organizacije, poslovno pravo EU, poslovni odnosi sa ino-stranstvom, privredni sporovi - sudski i arbitraÿni.

Na Kongresu su uzeli uøeåõe profesori sa Pravnog fakulteta u Baña Luci,Pravnog fakulteta Kjoto univerziteta iz Japana i Nacionalne akademije unu-traåñih poslova Ukrajine.

Pravnici u privredi SRJ su uvereña da procesi svojinske transformacijekod nas teku izuzetno sporo, åto samo pogoduje neregularnim formama privati-zacije, iako uvaÿavaju øiñenicu da je u privatizaciji najvaÿniji uspeh, a ne brzi-na. Druåtvena svojina u uslovima postojaña konkurentne privatne svojine uosnovi nema ugraæenih prirodnih odbrambenih mehanizama i podleÿe neregular-noj privatizaciji.

Pravnici u privredi SRJ otuda smatraju da je potrebno oroøiti i uøinitiobaveznom svojinsku transformaciju malih i sredñih preduzeõa, kako bi se krei-ralo dovoçno hartija od vrednosti i podstaklo ñihovo primarno trÿiåte, åtoje i osnovni ciç privatizacionih procesa. Istovremeno, miåçeña su da se svo-jinska transformacija velikih preduzeõa ne moÿe izvråiti bez dodatnog kapi-tala i strateåkih investitora za øije nalaÿeñe u ovom trenutku ne postoje real-ne pretpostavke, te da se ñihova privatizacija ne moÿe oroøiti, i da je nuÿno dase ñihovo upravçañe podvrgne veõoj druåtvenoj kontroli i odgovornosti.

Pravnici u privredi SRJ smatraju da je neophodno izmeniti republiøke pro-pise o svojinskoj transformaciji u smislu relativiziraña ograniøeña u prome-tu akcija, kako bi se podstaklo trÿiåte hartija od vrednosti. Istovremeno,



miåçeña su i da se problem tzv. stare devizne åtedñe moÿe reåiti u dobrojmeri ñenom sekjuritizacijom i razvojem trÿiåta obveznica nastalih na tojosnovi.

Da bi se zaokruÿila institucionalna infrastruktura za trÿiåte hartijaod vrednosti, kao i da bi se popunile brojne pravne praznine na poçu obezbeæeñatransparentnog, efikasnog i poåtenog trÿiåta hartija od vrednosti nuÿno jedoneti åto pre nove propise o trÿiåtu hartija od vrednosti i investicionimfondovima.

Pravnici u privredi SRJ smatraju da bez institucionalne, funkcionalne ifinansijske samostalnosti svih institucija na trÿiåtu hartija od vrednosti, naøelu sa Komisijom za hartije od vrednosti nema sigurnosti investitora za ulaga-ña u hartije od vrednosti, åto je kamen temeçac regulative hartija od vrednosti.

I

U sekciji organizovaña preduzeõa i svojinska transformacija konstatovanoje da proces svojinske transformacije ostaje i daçe glavno pitañe u vezi sa orga-nizovañem i uspostavçañem preduzeõa na vlasniøkoj osnovi. Organizovañe pre-duzeõa prema ZOP i usaglaåavañe opåtih akata je, zbog oroøenosti tog posla,nesumñivo intenziviran, mada je izneto i upozoreñe da mnoga preduzeõa, naroøi-to veõa, joå uvek nisu obavila sve poslove radi usaglaåavaña i da ne mali brojod ñih neõe stiõi zbog toga da pre isteka roka podnese prijavu radi upisa u sud-ski registar.

Ovo se posebno odnosi na ona preduzeõa koja joå uvek nisu ni zapoøela pro-cenu kapitala.

Na Kongresu je posebno ukazano na potrebu dogradñe propisa o svojinskojtransformaciji, kako bi se taj proces pospeåio, ali i na dogradñu drugih pro-pisa koji se odnose na poslovañe preduzeõa, a sve u ciçu omoguõavaña preduze-õima da posluju kao samostalni privredni subjekti u trÿiånim uslovima pri-vreæivaña.

Posebno je ukazano da bi, u ciçu uspostavçaña trÿiånih uslova privreæi-vaña, trebalo ubrzati proces uspostavçaña mnogih pravnih ustanova, naroøitoonih koje su zakonom predviæene a joå uvek nisu zaÿivele a posebno kad je reø oprivatizaciji i evidentirañu i prodaji akcija, åto je neophodno upravo radiomoguõavaña nesmetanog procesa privatizacije.

Ukazano je da u procesu organizovaña preduzeõa iz svojinske transformacijenastaju i pojave koje nisu saglasne pravnom sistemu i uopåte poloÿaju akcionar-skih druåtava, kao i osnovnim pravilima o privatizaciji druåtvenog i drÿav-nog kapitala. U tom smislu, oøekuje se da drÿava deluje u pravcu doslednije pri-mene bitnih naøela o privatizaciji, ali i da uøini sve da se omoguõi neometanopovezivañe preduzeõa, kako u procesu privatizacije izmeæu domaõih pravnih li-ca, tako i uz uøeåõe stranih partnera.

139

Takoæe, istaknuto je u viåe navrata da je neophodno u åto kraõim rokovimadograditi propise o spoçnotrgovinskom poslovañu i ulagañu stranog kapitala,kako bi se u ovim propisima otklonile barijere za neometano povezivañe naåihpreduzeõa sa inostranim partnerima.

Pravnici u privredi, takoæe, oøekuju i donoåeñe novih propisa kao åto suZakon o investicionim fondovima, Zakon o finansijskom trÿiåtu, dogradñupropisa o svojinskoj transformaciji, kao i donoåeñe drugih propisa, kako binovom regulativom, na odgovarajuõi naøin, bile ureæene pojedine oblasti za kojeje evidentno da ih na novim osnovama treba urediti.

Na sekciji o privatizaciji konstatovano je da je:

1. Procese svojinske transformacije neophodno ubrzati u ciçu poveõañaefikasnosti poslovaña preduzeõa i privrede u celini, kao i razvoja finansij-skog trÿiåta.

2. Neophodno je zaokruÿivañe zakonske regulative procesa svojinske tran-sformacije, pre svega donoåeñem Zakona o trgovañu hartijama od vrednosti iZakona o investicionim fondovima.

3. Neophodno je usklaæivañe Zakona o osnovama promene vlasniåtva druå-tvenog kapitala i Zakona o svojinskoj transformaciji u smislu oroøavaña ko-riåõeña privilegovanih prava graæana, skraõivañem rokova sticaña akcija poosnovu upisa i suÿavañe ograniøeña koja se tiøu prava preøe kupovine.

4. Zaokruÿivañe institucionalne infrastrukture procesa zahteva formi-rañe Akcijskog fonda Republike, Centralnog depoa hartija od vrednosti i inve-sticionih fondova.

5. Treba obezbediti poåtovañe roka (30. jun) za izvråeñe obaveza iz Zakonao preduzeõima i Zakona o osnovama promene vlasniåtva druåtvenog kapitala. Utom ciçu neophodno je obezbediti pomoõ preduzeõima od strane sudova, ovlaåõe-nih proceñivaøa i nadleÿnih institucija.

II

U okviru tematske oblasti o bankama razmotreno je pitañe fuzije banaka izaåtite akcionara koje je veoma aktuelno u pravu u ovom trenutku kada je fuzijaveõine banaka jedini naøin da ispune cenzus akcionarskog kapitala kao zakonskiuslov i tako nastave sa radom.

Ukazano je, izmeæu ostalog, na negativne posledice koje po akcionare ima ne-usklaæenost pravnih reÿima Zakona o bankama i Zakona o preduzeõima, i to poone akcionare koji nemaju uopåte ili nemaju bitan uticaj u odluøivañu o fuziji.

Posebna paÿña je posveõena jedinstvenim akcijama u banci koja je rezultatspajaña, odnosno pripajaña, kao izrazu mesta i uloge akcionara u toj banci i kaoizvoru ñihovih akcionarskih prava. Naroøito je pritom ukazano na neophodnostrealnog prikazivaña akcionarskih kapitala banaka koje ulaze u fuziju.



Znaøajna paÿña posveõena je i uslovima i naøinu izdvajaña dela banke kojise kao ranija banka pripojio, ukoliko se za izdvajañe iskaÿe interes. Ukazano jena neophodnost preciznog ugovornog regulisaña ovih pitaña veõ kod same fuzi-je.

Iz oblasti sekcije Finansijska trÿiåta konstatovan je znaøaj uloge efika-snog trÿiåta kapitala za uspeånost procesa svojinske transformacije i razvojakcionarstva uopåte. Uøesnici IX Kongresa pravnika u privredi pozdravçaju ipodrÿavaju donoåeñe nove zakonske regulative iz oblasti trÿiåta hartija odvrednosti i investicionih fondova, na principima i meæunarodnim standardimaMeæunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti (IOSCO), kao i di-rektivama EU.

Pravnici u privredi ukazuju na neophodnost dogradñe zakonske regulativeRepublike Srbije iz oblasti svojinske transformacije u smislu obaveznostioroøavaña procesa privatizacije, kao i otklañañe zakonskih smetñi koje dovo-de u pitañe sprovoæeñe odredbi o sekundarnoj berzanskoj trgovini akcijama izsvojinske transformacije (zakonsko pravo preøe kupovine). Pri tome se istiøeda veõ i sama zakonska obaveza sekundarnog trgovaña ovim akcijama na berziobezbeæuje ostvarivañe pod jednakim uslovima statutarnih prava preøe kupovinepostojeõih akcionara, jer se podrazumeva da se pravilima berze odreæuju uslovitrgovaña, a pre svega javno objavçivañe podataka o ukupnoj ponudi i traÿñi,preovlaæujuõoj ponuæenoj ceni, kao i o zakçuøenoj ceni, pri øemu se obezbeæuju iprincipi javne i fer trgovine, zaåtiti prava i interesa investitora, ali i pro-davaña akcija.

Pravnici u privredi ukazuju da bi ubrzañu i omasovçeñu procesa privati-zacije mogle da doprinesu i mere øiji bi ciç bio jaøañe motivisanosti graæanaza kupovinu akcija sa popustom u drugom krugu, a koje bi se sastojale u saøiñavañui sprovoæeñu programa za koriåõeñe obveznica po osnovu stare devizne åted-ñe, skraõivañu rokova za raspolagañe akcijama iz drugog kruga svojinske tran-sformacije i oroøavañe koriåõeña povlastica na sticañe besplatnih akcija ikupovinu akcija sa popustom, uz regulisañe na odgovarajuõi naøin i veõ steøenihprava po ovim osnovima u firmama koje su veõ zapoøele ili zavråile proces svo-jinske transformacije. Takoæe, ukazuje se i na znaøaj hitnog osnivaña i delovañaAkcijskog fonda, koji bi trebalo da bude znaøajan uøesnik na trÿiåtu kapitala.

Razvoj trÿiåta kapitala je neophodna karika u procesu svojinske transfor-macije, øiji je osnovni ciç poveõañe efikasnosti privrede i stvarañe moguõno-sti za priliv sveÿeg inostranog kapitala, åto uz jaøañe akcionarstva, predstav-ça univerzalno obeleÿje svetske ekonomije.

Opåta je ocena da je u izvråenim izmenama Zakona o osigurañu imovine ilica iz avgusta 1999. vidna intencija zakonodavca da se proåire oblici kontro-le drÿave nad osnivañem, radom i poslovañem organizacija za osigurañe. Meæu-tim, øini se da je zakonodavac uveliko ostao duÿan preciznoj zakonodavnoj razra-di postupaka kontrole rada osiguravajuõih organizacija i ureæenosti novih me-

141

hanizama. To õe u praksi sigurno izazvati brojne nedoumice i dileme. Otuda nekinovouvedeni oblici kontrole, odnosno pojedina ovlaåõeña saveznog ministar-stva za finansije se moraju joå jednom preispitati i sa stanoviåta ñihovog ci-ça i funkcije, jer mogu izazvati neÿeçene efekte, odnosno efekte suprotneonim koji su se ÿeleli postiõi ñihovim uviæeñem. Drugim reøima, ova reåeñamogu se negativno odraziti na kvalitet osiguraña i na osnivañe i poslovañeosiguravajuõih organizacija.

U sekciji o poreskom sistemu neophodno je voditi politiku koja õe pospeåi-ti razvoj trÿiåta akcija. Da bi se navedeni ciç ostvario neophodno je umañitioporezivu dobit preduzeõa za investicije u akcije i u udele. Pored toga, potreb-no je ukinuti porez na berzanske usluge.

Privilegovani poreski tretman koji imaju dugoroøni kapitalni dobiciostvareni kod pravnih lica, nuÿno je proåiriti i na dugoroøne kapitalne do-bitke koje ostvaruju fiziøka lica.

U ciçu ostvarivaña naøela plaõaña poreza prema ekonomskoj snazi, osnovi-ca poreza na dobit preduzeõa za sve privredne subjekte treba da bude oporezivadobit. Meæutim, uvaÿavajuõi znaøaj pozitivne osobine malih preduzeõa za naåprivredni ÿivot, za sve subjekte treba primeniti niÿu stopu oporezivaña u od-nosu na standardnu.

U sekciji za intelektualna prava konstatovano je da u postindustrijskomdruåtvu efikasna pravna zaåtita intelektualne svojine ima veliki znaøaj s ob-zirom na svoje trgovinske aspekte. U tom smislu, neophodno je da se u SRJ zadrÿikurs harmonizacije propisa sa propisima EU i drugim relevantnim regionalnimi svetskim konvencijama u oblasti prava intelektualne svojine. Uz to potrebnoje da se ozbiçnije priæe åirem i kvalitetnijem obrazovañu pravnika u privredii pravosuæu za poslove u vezi sa zaåtitom intelektualne svojine.

III

U oblasti radnih odnosa je kao i ranije kroz teme ovog Savetovaña potvræenznaøaj unapreæeña radnopravnih propisa, a posebno kolektivnih ugovora. Vaÿnoje istaõi da je ukazano na znaøaj fleksibilnosti u oblasti radnih odnosa, kao usluøaju malih preduzeõa, odnosno malih preduzetnika. Zakonska i druga regula-tiva u toj oblasti mora da sledi ne samo savremene potrebe veõ i standardeMOR-a i osnovna prava i obaveze sadrÿane u naåim zakonima.

Zahtevi sindikata u pogledu zaåtite sindikalnih, odnosno radniøkih pred-stavnika su bili predmet posebne paÿñe. No, pitañe kolektivnih prava radni-ka, pa i pomenutih je bilo åire razmatrano, sa ukazivañem na potrebu da se dopu-ne naåi zakoni i kolektivni ugovori, sa odgovarajuõim koriåõeñem instrume-nata MOR-a. Potrebno je dopuniti propise u pogledu saveta zaposlenih i naõiodgovarajuõa reåeña za institucionalizaciju informisaña zaposlenih i parti-cipaciju. Izgleda da je joå uvek dominantna ideja iz vremena samoupravçaña da



nam nisu potrebni participacija i informisañe zaposlenih, kao da imamo samo-upravçañe. Samoupravçañe nemamo, ali informisañe i participacija zaposle-nih zahtevaju konkretizaciju postojeõih zakonskih odredbi. Odgovarajuõa reåe-ña se mogu traÿiti upotrebom meæunarodnih i uporednopravnih standarda.

U pogledu zaåtite zaposlenih u sluøaju insolventnosti poslodavaca postojipotreba korigovaña klasiønog koncepta zaåtite poverilaca, tako åto õe se iz-menom propisa obezbediti uravnoteÿeñe interesa zaposlenih i poslodavaca. Usluøaju insolventnosti potrebno je da se u odgovarajuõoj meri obezbedi oøuvañezaposleña i da se vråi otpuåtañe u meri u kojoj je to neophodno. Potrebno jeuspostaviti i pravila o privilegovanim potraÿivañima iz radnog odnosa. Pred-loÿeno bi se moglo postiõi ratifikacijom Konvencije MOR-a broj 172, ili od-govarajuõim koriåõeñem pravila sadrÿanih u pomenutoj Konvenciji.

Povodom nekih otvorenih i spornih pitaña oko disciplinskih ovlaåõeña iodgovornosti direktora, ponovo se postavilo pitañe potrebe promene propisa upogledu poloÿaja direktora, radi razreåeña dvojnosti ñegovog preduzetniøkogi radnopravnog statusa. Nepotpunost pomenutih i drugih zakonskih odredbi u ob-lasti radnih odnosa ne treba tretirati kao male nedostatke koji õe se reåiti,veõ se moraju dopunama kroz kolektivne ugovore razreåiti na odgovarajuõi na-øin.

IV

U sekciji posveõenoj poslovnom pravu EU analizirani su razliøiti aspektiprimene komunitarnog prava konkurencije. Posebno je obraæena primena novogPravila o vertikalnim sporazumima, kao i pitaña poloÿaja preduzeõa sa drÿav-nim monopolom i primena klauzula o konkurenciji u ugovorima o istraÿivañu irazvoju, zajedniøkim poslovnim poduhvatima, iskçuøivoj distribuciji i fran-åizingu. Navedena pitaña su analizirana kako u svetlu primene komunitarnihpropisa na unutraåñem trÿiåtu EU, tako i u poreæeñu sa reåeñima domaõegAntimonopolskog zakona.

Konstatovano je da je u predstojeõim izmenama i dopunama Antimonopolskogzakona neophodno uzeti u obzir iskustva koja u tom pogledu postoje u komunitar-nom pravu konkurencije, a posebno ojaøati poloÿaj antimonopolske Komisije.

U sekciji poslovni odnosi sa inostranstvom konstatovano je da je potrebno:

1. ozakoniti pravo fiziøkih lica za osnivañe preduzeõa u inostranstvu;

2. razmotriti moguõnost stvaraña uslova za osnivañe of shore kompanija iraznih oblika holdinga koji omoguõavaju poslovañe u inostranstvu bez odlivañakapitala;

3. regulisati pitañe prometa hartija od vrednosti a naroøito akcija prekodrÿavne granice;

143

4. regulisati pitaña vezana za hartije od vrednosti kao sredstva obezbeæeñaplaõaña i sredstva plaõaña u spoçnotrgovinskom poslovañu u ciçu slobodnijegkretaña kapitala;

5. regulisati ulagaña iz inostranstva u domaõa preduzeõa u hartijama odvrednosti koristeõi savremena reåeña iz uporednog prava.

6. smañiti ograniøeña vezana za devizno i spoçnotrgovinsko poslovañe iusaglasiti ZDP i ZOSP sa propisima o akcionarstvu i privatizaciji.

U oblasti privrednih sporova konstatovano je da u sluøaju statusnih prome-na preduzeõa odgovornost preduzeõa ostaje nepromeñena jer svako preduzeõe na-stalo statusnom promenom nosi sa sobom teret obaveza nastalih pre statusnepromene. U sluøaju statusne promene preduzeõa, to ne dovodi ni do kakve promeneu postupku izvråeña, jer ako nakon dobijene izvråne isprave doæe do statusnepromene izvråeñe se moÿe sprovesti na osnovu te isprave prema preduzeõimakoja su nastala statusnom promenom.

Prilikom usklaæivaña sa zakonom druåtva sa ograniøenom odgovornoåõu idrugog oblika organizovaña ukoliko je osnivaø druåtveno preduzeõe ne trebauplaõivati novøani udeo, a ukoliko je veõ uplaõen prvi deo novøanog udela preo-stali deo ne treba uplaõivati.

Postupak upisa u sudski registar treba savremeno urediti i u novom Zakonuo postupku upisa u sudski registar i regulisati neka znaøajna pitaña iz ZOP.

Praksu privrednih sudova, kojom se faktiøki u registarskom postupku odlu-øuje ko je direktor preduzeõa, trebalo bi promeniti.

U oblasti arbitraÿnih sporova posebnu teÿinu ima stav da treba i kod nasdoneti poseban Zakon o arbitraÿi, kao åto su to uøinile i druge relevantnezemçe na ovom poçu.




DESETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI JUGOSLAVIJE

„Harmonizacija privrednih propisa“(sa zemqama biv{e SFRJ, jugoisto~ne i centralne Evrope i ~lanicama EU)

Vrwaøka Bawa 2001.



PRAVO I PRIVREDA, br. 5-8/2001

SADR@AJ

I OSNOVNA TEMA

Mirko Vasiqeviõ Harmonizacija jugoslovenskih privrednih

propisa (sa propisima zemaqa Balkana, jugoi-

stoøne i centralne Evrope

i ølanicama EU)

II PREDUZEÕA

Åime Ivañko Aktuelni trenutak u privrednim propisima

Slovenije

Radovan Vukadinoviõ Harmonizacije domaõeg prava sa pravnom regu-

lativom Evropske unije - nuÿnost ili potreba

Mihailo Velimiroviõ Reforma naåeg steøajnog zakonodavstva

Ivica Jankovec Statusne promene preduzeõa prema pravu

Evropske Unije

Slavko Cariõ Neophodnost izrade novog privrednog zakono-

davstva i terminoloåki problem

Marko Rajøeviõ Aktuelni trenutak u privrednim propisima

Republike Srpske

Milan Miçeviõ,

Rajko Kuzmanoviõ Reinÿeñering javne uprave - osnova

suåtinskih transformacija

Stevan Åogorov Pravo na podizañe novca ølana ortaøkog

druåtva

Zoran Arsiõ Posebna prava, nagrade i naknade


Dara Milenoviõ Harmonizacija (usklaæivañe) privrednog pra-

va SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije

Dragan Kostiõ Moguõi pravci transformacije javnih predu-

zeõa

Ilija Babiõ Direktor kao zakonski zastupnik preduzeõa

Radomir Busarac Ulagañe sredstava i promena oblika druåtve-

nog preduzeõa

Dragana Kneÿiõ-Popoviõ Opoziv AD NUTUM ølanova uprave privred-

nih druåtava

Çubiåa Dabiõ Mala i sredña preduzeõa u zemçama centralne

i istoøne Evrope

Dragan Vujisiõ Klauzula konfliktnosti interesa

Milan Paviõ Pravo na informisañe u trgovaøkim druåtvi-

ma

Radivoje Petrikiõ Davañe odobreña uprave za sprovoæeñe tkzv.

"due-diligence"

Soña Bunøiõ Pravo akcionara na alikvotni deo ostatka

likvidacione mase

III RADNI ODNOSI

Vlajko Brajiõ Znaøeñe, postupak i sadrÿina harmonizacije

propisa u oblasti radnih odnosa

Branko Lubarda Disciplinska odgovornost i harmonizacija

prava

Øedomir Bogiõeviõ Plateÿna nesposobnost poslodavca i zaåtita

potraÿivaña radnika - u svjetlosti meæuna-

rodnog radnog prava -

Paraskeva Mihajloviõ Viåkovi zaposlenih i svojinska transforma-

cija

Dragoçub Simonoviõ Individualizacija disciplinske mere

IV FINANSIJSKO TRŸIÅTE

Miodrag Miõoviõ Dematerijalizacija - priroda prava i ostvari-

vañe prava iz dematerijalizovanih hartija od

vrednosti

149

Nebojåa Jovanoviõ Poloÿaj nadzorne vlasti u poslovawu vredno-

snicama kod nas i u okruÿewu

Branko Çutiõ Inicijativa regulatorne reforme: Harmoni-

zacija, globalizacija i zaåtita nacionalnih

interesa

Çubica Nikoliõ Uloga centralne banke na finansijskom tr-

ÿiåtu

Zoran Jeremiõ Harmonizacija berzi u okviru evropskih in-

tegracionih procesa

Leposava Keleøeviõ Zakonska regulativa u funkciji razvoja fi-

nansijskog trÿiåta

Nikola Aranæeloviõ Model novøanog trÿista harmonizovan sa re-

åeñima zemaça bivåe SFRJ

Miloå Jankoviõ Harmonizacija regulative trÿiåta hartija od

vrednosti

Branislav Jorgiõ Institucionalizovano organizovañe berze,

vanberzanskog trÿiåta i berzanskih posred-

nika

Predrag Dedejiõ Standardi korporativnog upravçaña: uskla-

æivañe sa modelom OECD-a

Zoran Sandiõ Bonitet emitenta hartije od vrednosti

Ÿeçko Nikolov Inicijalna ponuda akcija na finansijskom tr-

ÿiåtu

V POREZI

Zoran Isailoviõ Porez na promet u evropskom i naåem pravu

Gordana Iliõ-Popov Meæukompanijska isplata dividendi – harmo-

nizacija sa pravom Evropske unije

Mileva Anæelkoviõ Meæunarodna evazija poreza-izazov nacional-

nim poreskim vlastima

Brankica Gagiõ Obveznik poreza na dodatu vrednost u Jugosla-

viji

Momo Kijanoviõ Porez na imovinu u statici

VI STRANA ULAGAWA

Vitomir Popoviõ Moguõnosti i uslovi ulagawa stranog kapita-

la u Republiku Srpsku

DESETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 145-152)


Miroslav Paunoviõ O pravnom reÿimu stranih ulagaña u banke

Saña Graiõ-Stepanoviõ Fuzije kao vid svojinskih stranih ulagaña

Branko Morait,

Milorad Ÿivanoviõ Reforma obligacionog prava u Republici

Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine

Svetislav Taboroåi O potrebi donoåeña zakona o zaåtiti potro-

åaøa

Dragica Ristiõ Modaliteti komorskog organizovawa

Ÿeçko Ivañi Organizacija privrednih komora u razvijenim

zemçama, uz osvrt na strukturu komorskog si-

stema u bivåim jugoslovenskim republikama

VII INTELEKTUALNA PRAVA

Slobodan Markoviõ Harmonizacija jugoslovenskog prava ÿiga sa

evropskim pravom ÿiga

Zoran Miladinoviõ Oglaåavañe niåtavim reåeña o priznañu

patenta, odnosno malog patenta

Dimitrije Miliõ Kompjuterski programi kao autorsko delo u

Jugoslaviji i u meæunarodnim aktima

Pavle Tijaniõ Jedan pogled na proces harmonizacije paten-

tnog prava u SRJ sa pravom Evropske unije

VIII BANKE

Blagoje Babiõ Nadzor nad bankarstvom u zakonodavstvu

EU i SRJ

Emica Zdravkoviõ Harmonizacija propisa u oblasti bankarstva

(sa zemçama Evropske unije, jugoistoøne i cen-

tralne Evrope, kao i bivåe SFRJ)

Boÿo Novoselac Strana ulagaña u banke - Osnovni instituci-

onalni okviri -

Dejan Simiõ Znaøaj regulisaña i primene faktoringa kod

nas

Vladimir Popoviõ Primena Zakona o preduzeõima na banke

IX OSIGURAVAJUÕE ORGANIZACIJE

Predrag Åulejiõ Pravni problemi osiguraña kod nas

151

Bosa Nenadiõ Osiguravajuõe kompanije u zakonodavstvu

Øeåke republike

Vladimir Øoloviõ Jugoslovenski Zakon o osigurañu imovine i

lica i Inter biro sporazum

Jelena Gazivoda Regulativa usluga osiguraña u SRJ i zemçama

centalne, istoøne i jugoistoøne Evrope u od-

nosu na jedinstveno trÿiåte usluga osiguraña

u pravu Evropske unije

X PRIVATIZACIJA I NOVI ZAKON O PRIVATIZACIJI

Slobodan Baraõ Privredne reforme u SRJ i privatizacija

Miodrag Jekniõ Privatizacija kao optimalno programirana

razvojna transformacija agrara

XI POSLOVNO PRAVO EU

Duåko Lopandiõ Proces stabilizacije i asocijacije Evropske

unije kao element razvoja i harmonizacije pri-

vrednih propisa SRJ sa EU

Dijana Markoviõ-Bajaloviõ Harmonizacija prava konkurencije drÿava

ølanica Evropske unije

Katarina Damñanoviõ Ugovor o know-how-u i pravila o konkurenciji

u pravu Evropske unije i u domaõem pravu

Tatjana Jevremoviõ Predlog Øetrnaeste direktive kompanijskog

prava EU o promeni registrovanog sediåta

druåtva iz jedne zemçe u drugu zemçu ølanicu

sa promenom merodavnog prava

Ivana Rodiõ Pravo graæana na ekoloåku informaciju u za-

konodavstvu Evropske unije

Mirjana Kneÿeviõ Drÿavna preduzeõa u pravu Evropske unije

XII POSLOVNI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

Aleksndar Õiriõ Liberalizacija domaõe regulative u svetlu in-

teresa nacionalne privrede i globalne meæu-

narodne saradñe u oblasti trgovinske razmene

Vladimir Stojiçkoviõ Meæunarodne telekomunikacije

Radmila Bosanac Poslovawe stranih preduzeõa

DESETI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE(str. 145-152)


XIII PRIVREDNI SPOROVI - SUDSKI I ARBITRAŸNI

Miodrag Trajkoviõ Arbitraÿa po praviønosti

Milena Petroviõ Imperativni propisi i meæunarodna trgovaø-

ka arbitraÿa

Duåica Palaøkoviõ Litispendencija u sudskom i arbitraÿnom po-

stupku

Jezdimir Mitrovi} Privredni sporovi i harmonizacija propisa

Vera Markoviõ Probijañe pravne liønosti kroz naåu sudsku

praksu sa osvrtom na zakonsku regulativu dru-

gih zemaça

Jelena Peroviõ Tumaøeñe ugovora prema konvenciji UN o

meæunarodnoj prodaji robe

Mirjana Cukavac Sporni delovi arbitraÿnog sporazuma

Milan Vinøiõ Neka sporna pitawa kod upisa u sudski regi-

star promene zakonskog zastupnika preduzeõa

Miroslav Vrhovåek,

Vladimir Kozar Proglaåeñe izvråeña nedopuåtenim, opozi-

ciona i izluøna tuÿba

Milan Miloviõ Obezbeæeñe parniønih troåkova kada je tuÿi-

lac stranac (Aktorska kaucija - Obezbeæeñe

parniønih troåkova po Zakonu o sukobu zako-

na sa propisima drugih zemaça)

Dimitrije Krivokapiõ Meniøna solidarnost

Antonije Simoviõ Dostavçañe u arbitaÿnom postupku

Vidoje Spasiõ Savremeni sistemi elektronskog plaõaña

Predrag Cvetkoviõ Tumaøeñe ugovora o meæunarodnoj prodaji

robe: uloga naøela savesnosti i poåteña i pro-

blem „meæunarodne“ interpretacije

XIV ZADRUGE

Miroslav Vitez Neka pitaña upravçaña zadrugom


OSTALE AKTIVNOSTI UDRUŸEÑA



Udruÿeñe pravnika u privredi SR Jugoslavije

organizuje instruktivna savetovaña

O

1. Novom Zakonu o preduzeõima i promeni vlasniåtva druåtvenog kapitala.2. Novom Zakonu o stranim ulagañima.3. Novom Zakonu o osnovama radnih odnosa.

Metod rada – Kraõa uvodna izlagañaPitaña i odgovoriPraktiøna reåeña

1. BEOGRAD – Prvni fakultet, Bulevar revolucije 67, amfiteatar V, 2. jul1996.u 9 h.

2. NOVI SAD – Zgrada Skupåtine Vojvodine, Vladike Platona bb, 3. jul1996.u 9h.

3. OSTALA SAVETOVAÑA – Vrñaøka Baña, Zlatibor, Niå, Priåtina,Budva i regionalne komore – biõe organizo-vana u septembru

Na Savetovañu uøestvuju kao predavaøi eminentni struøñaci koji su uøe-stvovali u izradi ovih Zakona

1. Prof.dr Mirko Vasiçeviõ, Pravni fakultet, Beograd, predsednik Udru-ÿeña

2. Prof.dr Ivica Jankovec, Pravni fakultet, Kragujevac3. Dr Jezdimir Mitroviõ, predsednik Viåeg privrednog suda Srbije4. Prof. dr Vlajko Brajiõ, Pravni fakultet, Beograd5. Prof.dr Radovan Vukadinoviõ, Pravni fakultet, Kragujevac6. Doc. dr Branko Lubarda, Pravni fakultet, Beograd7. Dr Bosa Nenadiõ, savetnik Savezne Vlade


8. Luka Jelavac, pomoõnik Saveznog ministra za privredu9. Miroslav Paunoviõ, advokat, Beograd10. Sneÿana Pavloviõ, savetnik Republiøke agencije za procenu

Kotizacija iznosi 410,00 dinara za svakog uøesnika SavetovañaMaterijal za savetovañe Komentar Zakona o preduzeõima (oko 500 stra-

na), autor Prof.dr Mirko VasiçeviõNaknade se uplaõuju na ÿiro raøun Udruÿeña pravnika u privredi SR Jugo-

slavije, SPP Beograd broj 40806-678-3-99933 ili se reguliåe na samom saveto-vañu.

U sluøaju uplate na ÿiro raøun poneti peti primerak uplatnice.Ostale informacije na telefon Udruÿeña 011-3248-428.

157

SLIKA NOVINSKOG ØLANKA

„AGRESOR ÕE MORATI ...“

OSTALE AKTIVNOSTI UDRUŸEÑA(str. 153-157)


SUSRETI PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

U ÅTAMPI


161

SUSRETI PRAVNIKA U PRIVREDI SR JUGOSLAVIJE

U SLICI


163

1. SLIKA HOTELA „ZVEZDA“

2. SLIKA KONGRESNE DVORANE


Documents

PRAVO I PRIVREDApravniciuprivredi.org.rs/images/casopis/2001_3_4.pdf · ne, sa temom: Novo privredno zakonodavstvo i strategija ekonomskog oporavka, sa publikovanim referatima u øasopisu