Sumorna ekonomska stvarnost Srbije – umesto oporavka stagflacija

7/26/2019 Sumorna ekonomska stvarnost Srbije umesto oporavka stagflacija

1/35

Sumorna ekonomska stvarnost Srbije umestooporavka stagflacija

Ovaj najitaniji lanak na mojim sajtovima je ponovo aktuelizovannajnovijom faktografijom i bitno inoviran/proiren meunarodnimkomparacijama i problemskim elaboracijama i sada sa jo manje

ustruavanja mogu rei da je moj kapitalni Web tekst

U ovoj aktuelizovanoj i proirenoj verziji (22. Septembar 2012), neemo sezadovoljiti samo detaljnijim elaborisanjem etiri bazina domena (1) konomskaaktivnost posmatrana kroz nivo i dinamiku ukupno!, odnosno per "apita #$%, (2)&n'la"ija i javna potronja poboljana "enovna stabilnost, ali je in'la"ija jo uvekrelativno visoka, () domen (ne)zaposlenosti i (*) domen ekonomski+ odnosa s

inostranstvom, ve su sadraj i struktura bitno izmenjeni-proirenivodna razmatranja i zakljuni akcenti

/ao to je poznato, od 10. !odine u zemljama entralne i &stone vrope,ukljuujui i alkan, dakle, i bivu 3u!oslaviju, a razume se i Srbiju, dolo je dodramatini! turbulencija i promena za koje mnogi smatraju da su bilerevolucionarne " i po tome ta se sve deavalo i po posledicama kojima su svata deavanja rezultirala#4a bolje poznavao"e, ideoloki nepristrasne, do bitni+

promena je moralo doi, jer su (do)tadanji privredni sistemi sve vie ispoljavali

nemo da ostvaruju zadovoljavajui ekonomski rast# 5no!i su taj pro"essarkastino kvali'ikovali kao uzaludno 6lutanje iz kapitalizma u kapitalizam6. Umno!im zemljama ta velika promena, koja je sama po sebi iroka i kompleksna,nije bila izolovana, niti o!raniena samo na ekonomiju. &zrazit primer jenekadanja 3u!oslavija, a naroito Srbija, u kojima su, pored sami! $neodluni!%pokuaja tranzicije iz netr&inog sistema u tr&ini' dola do izra&aja barem jotri devastirajua fenomena( ratni raspad dr&ave u nekoliko faza'meunarodne ekonomske sankcije i )*+O bombardovanje Srbije#

$ru!o je pitanje to je danas vie ne!o izvesno da generalno uzevi' a ne samo uSrbiji tranzicione promene nisu bile dobro koncipirane i sprovoene. #otovo

paralelno sa sprovo7enjem usvojeno! kon"epta, teklo je nje!ovo kritikopreispitivanje i osporavanje, tako da su danas dominantne o"ene od strane brojni+najpoznatiji+ svetski+ ekonomista, da je koncept tranzicije bio formulisan nabrzinu' na premisama neoliberalne ,korisne fikcije-' od strane meunarodni!institucija sa seditem u .aingtonu' zbog ega je i dobio neformalni naziv,.aingtonski konsenzus-. U svetskoj literaturi je veoma izraeno stanovite da

je na tim premisama sublimirana i primenjivana ,tr&ino"fundamentalistikastrategija-#

)ajsa&etije' u njoj se implicitno stoji na stanovitu da je tranzicija neka crnakutija u koju se unose elementi liberalizacije' stabilizacije i privatizacije' kojidalje' gotovo autonomno' generiu tr&ini privredni sistem sposoban zasamoreguliue $laissez faire% performanse' koje mogu brzo rezultiratipoveanim ekonomskim rastom' zaposlenou i spoljnom ravnote&om#

/ad je re o samoj bazinoj 'akto!ra'iji, u lanku je dolo do izraaja stanovite dabi za kompleksnije o"ene bilo sasvim necelis!odno da se ona vremenskiredukuje na posmatranje samo nekoliko !odina, apredmetno da se ogranii na

makro"ekonomsku stabilnost u tr&ino"fundamentalistikom redukovanom


2/35

smislu 'okusiranjem na privatizaciju i liberalizaciju uz striktno kontrolisanjeinflacije putem restriktivne monetarne i fiskalne politike, kao to se suvieesto ini. 8o jesu vani, ali nisu dovoljni aspekti posmatranja za izvo7enje !ore'ormulisani+ kompleksni+ o"ena. 4a tu svr+u potrebna je dugorona faktografijanajmanje iz oni+ domena u kojima se o!leda stabilna ekonomska ravnote&a. &zbo! to!a, u ovom lanku u 'okusuje znatno iri spektar relevantni+ oblasti.

8akvo kompleksnije posmatranje, na alost, ne daje povoljnu sliku ni otranzi"ionim pro"esima iz devedeseti+, ali ni nakon 2000. !odine. /onkretnijereeno iz nje se vidi

1) krajem 2010. pozi"ija privrede Srbije bila je dosta sumorna, to e tek doi doizraaja u narednom periodu. 8o potvr7uju i 9 9$ &ndi"ators iz koji+ se vidi da

je ona ostvarila gotovo najni&i stepen oporavka(posmatran kroz #$% per "apita,

u stalnoj (2000) u kompara"iji sa veim brojem zemalja od veine evropski+tranzi"ioni+ zemalja, ukljuujui i e:;u republike, sada samostalne drave, topokazuju indeksi 10 < 2010

=lbanija > 1?@

elorusija > 1*@

u!arska > 1A@

Beka > 1C@Drvatska > 120@

5a7arska > 12@

5akedonija > 10C@

%oljska > 212@

Eumunija > 1@Eusija > 112@

Srbija > C@

Slovaka > 1A@

Slovenija > 1A@

Ukrajina > FA.

2) za kompleksniju, o"enu nije dovoljno samo statiko posmatranje sadanjepozi"ije ve je nuno da se uzme u obzir i polazna' pred"tranziciona pozicijaizosamdeseti+ pa i raniji+ !odina. = ovde prezentovana 'akto!ra'ija podsea jer seto danas ve sasvim neopravdano zaboravilo da je kraj osamdeseti+ !odina veuveliko bio krizni period u !otovo svim relevantnim domenima, tj. u oblastiinflacije' ekonomskog rasta' investicione aktivnosti' zaposlenosti' ekonomski!odnosa sa inostranstvom' ukljuujui i e0ternu zadu&enost@

) iz polazne i sadanje pozi"ije, proistie da su $tranzicione% performanseprivrede Srbije u ovom dvadesetogodinjemperiodu bile veoma slabe. 8o se


3/35

naroito odnosi na devedesete !odine, ali ne samo zbo! !ore pomenuti+ vanekonomski+ devastirajui+ do!a7aja, ne!o i zbo! neodluni+, spori+ i u svakomdru!om po!ledu slabi+ tranzi"ioni+ pro"esa. 5e7utim, prelaznu ocenu nezaslu&uje ni tranzicioni koncept i njegovo sprovoenje u pret!odnoj deceniji,

jer per'ormanse koje su ostvarene u njoj, nisu bile dovoljne ni za oporavak'nadoknaivanje izgubljenog' a kamo li za ekonomski rast# Gvo se jo bolje vidiako uzmemo u obzir i kvalitativnu dimenziju iako je smisao tranzi"ije u prelaskuiz netrine privrede u trinu, u Srbiji i nakon dvadeset godina imamo samodrugaiji ali i dalje netr&ini' tanije reeno retardirani/!aotini sistem1umesto privrednog sistema jednopartijske dr&ave imamo neto to bi se moglonazvati ,viepartijskim privrednim sistemom-# 8o je neto vie elaborirano uveoma itanom lanku na ovom sajtu 2 uz najbolju moguu 34' sadanji!aotini"retardiraniprivredni sistem' ne mo&e da vodi u oporavak irazvoj'nego u stagflafiju#

5o!ue je da se jedan broj pro'esionalni+ ekonomista, a ni bolje stojee! delastanovnitva, nee sloiti s ovakvom o"enom, uz obrazloenje da se danas, ipak,

bolje ivi ne!o u nekim ranijim !odinama. U meri u kojoj to jeste tako, to je samopojavni (povrinski) rezultat injenice da su se ogromni i razni debalansi'deficiti i neravnote&e pokrivali tranzicionim ,pri!odima-' zapravo troenjemranije stvorene supstance' i kumuliranjem spoljnjeg duga#$odatne injeni"e ielabora"ija ovi+ pitanja mo!u se videti u mno!im dru!im lan"ima na ovom 9sajtu.

Gpredeljenje za ovakvo multidimenzionalno posmatranje je nuno da bi jasnijevidela po!renost o"ena (na koju je ukazivala ve primarna verzija), koje su biledominantne u predveerje jo uvek akutne !lobalne ekonomske krize, da seekonomski pro"esi u Srbiji odvijaju dobro. = takve o"ene o stanju, trendovima i

perspektivama ekonomije Srbije bile su bazirane na nedopustivoj !eneraliza"ijistanja u samo nekoliko oblasti i tada smo upozoravali da se ne mogu smatratipovoljnim sveukupna ekonomska kretanja ako postoje samo relativno niskestope inflacije' relativno stabilan devizni kurs' pa i interna konvertibilnost(zamenjivost domae valute za stranu), ali uz istovremeno postojanje veliki+

problema u svim ostalim domenima. 8akvo koegzistiranje relativno povoljnesituacije u samo nekim domenima i ogromni! problema u svim ostalim' nije sesmelo smatrati zadovoljavajuim' bez obzira ta o tome ka&e jo danasdominantna neo"liberalna doktrina. Haprotiv, to je nepovoljna slika, ne zato tose ovom ili nekom dru!om autoru ne dopada, ne!o zbo! to!a to povoljnu o"enumoe dobiti samo ekonomija koja ostvaruje stabilnost u ravnote&i, ili boljereeno, koja ostvaruje stabilnu dinamiku ravnote&u.

%ovoljni pokazatelji u domenima ekonomsko! rasta, in'la"ije, zaposlenosti iuravnoteenosti u ekonomskim odnosima s inostranstvom, bez izuzetka, tj. bez

nepovoljno! stanja u bilo kome od nji+, tradicionalno su smatrani nu&nim zapovoljnu o"enu stanja jedne ekonomije. /asnije, u dru!oj polovini prolo! veka,preovladalo je neoliberalno"monetaristiko gledite da dovoljno govori i samo'okusiranje na domen in'la"ije. 2nsistiralo se na stanovitu da sposobnostslobodno delujueg tr&inog sistema u odravanju niski! stopa inflacije,istovremeno !ovori o nje!ovoj sposobnosti ostvarivanja stabilnoravnoteni+

per'ormansi u ostala tri pomenuta domena sposobnosti da obezbedi privrednirazvoj i uz punu zaposlenost(izuzev jedno! sloja 6prirodne nezaposlenosti6 kojiima pozitivan uti"aj na 'unk"ionisanje sistema,) uz slobodno 'luktuirajue devizne

kurseve i ravnote&ne performanse u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.U tom stanovitu, ekspli"itno ili impli"itno, smatra(lo) se da trini sistem nema
https://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflaciju


4/35

nikakvog fundamentalnog nedostatka koji bi spreavao da, ako nijeprere!ulisan, ako se niim ne ometa nje!ovo 'unk"ionisanje moe da obezbe7ujestabilnost i ravnoteu.

Sa ovim stanovitem koin"idira, ili bi bilo bolje da se kae, da se na njemu zasniva,tranzi"iona market"fundamentalism strateg5. Sutina je u tome da se makro"ekonomska stabilnost uzima redukovano(ostale tri < ekonomski rast, poveanjezaposlenosti i uravnoteenje u domenu ekonomski+ odnosa s inostranstvom,tretiraju se kao rezultante tranzi"ije), tj. monetarna cenovna stabilnost(za koju su

prvenstveno zaduene restriktivna monetarna politika i vrsta 'iskalna politika)uzima kao sinonim za makro"ekonomsku stabilnost, i zatim se takoredukovana makro"ekonomska stabilnost' zajedno sa privatizacijom iliberalizacijom (tzv. sveto trojstvo tranzi"ije) tretira kao glavno sredstvotranzicije iz netr&inog u tr&ini sistem. Gvde oi!ledno dolazi do zamena teza.

Re je o tvrdnji, trino-fundamentalistikom postulatu, da makro-ekonomska

stabilnost (u pomenutom suenom smislu) uz privatizaciju i liberalizaciju, moe i

da e obezbediti da privredni sistem, koji uopte nije trini, u kratkom vremenu

- to postane. a koji nain, tj. kako (se zamilja da) teku ti transmisioni procesi

iz ne-sistema u sistem ! implicitno se smatralo da to i nije nuno znati. "

#trino-fundamentalistikoj strate$iji# implicitno se stoji na stanovitu da je

tranzicija neka #crna kutija# u koju se unose elementi liberalizacije, stabilizacije

i privatizacije koji dalje $otovo autonomno $eneriu trini privredni sistem

sposoban za samore$uliue (laissez faire) performanse, koje mo$u brzo

rezultirati poveanim ekonomskim rastom, zaposlenou i spoljnom ravnoteom.

Sve ovo neodoljivo podsea na monetaristiku paradi!mu u domenu ekonomske(monetarne) politike. /ao to kod Iridmana ostaje nepoznani"a transmisionime+anizam uti"aja monetarno! rasta na rast "ena (na du!i rok), a ne na

proizvodnju, odnosno, transmisioni me+anizam bla!otvorno! uti"aja konstantni+stopa monetarno! rasta na obezbe7ivanje ekonomsko! rasta tako ni u trino'undamentalistikoj strate!iji nije jasan transmisioni me!anizam kojim makro"ekonomska $tanije reeno cenovna% stabilnost' sveopta liberalizacija i

energina i brza privatizacija " od nesistema ubrzano vode do privatno"svojinskog sistema' koji posle obezbeuje ekonomski rast' zaposlenost ispoljnoekonomsku ravnote&u# 4revie lepo' da bi bilo verovatno.

/asniji do!a7aji i rezultati su pokazali da je re o !lori'ikovanju sposobnostipomenuto! tranzi"iono! sveto! trojstva (makrostabilnosti, liberaliza"ije iprivatiza"ije) da na neki voleban nain uspostavi e'ikasan svet trine ekonomije.He samo e'ikasan trini sistem, ne!o i "elokupni ambijent bez koje!a i ne moebiti e'ikasno! trino! sistema preduzetniki i radni mentalitet, adekvatan sistemmoralni+ vrednosti, neop+odne institu"ije i institute svojstvene trinoj ekonomiji,

ukljuujui i adekvatnu 6drutvenu nad!radnju6, minimalizovanu ali ipak dovoljnudrutvenu-dravnu re!ulativu...

& u dru!im tranzi"ionim ekonomijama petest pa i vie !odina sprovo7enjaMarket-fundamentalism tranzi"ione strate!ijebilo je u znaku tranzi"ione re"esije,'ormalno iskazivane u obliku 'amozne 6Ukrive6. U Srbiji su devedesete !odine !odine tranzi"iono intenzivne u mno!im dru!im &stonoevropskim zemljama

prole u sprovo7enju strate!ije tranzicije sa zadrkom, a mo!lo bi se rei istrategije tranzicionog opstruisanja, ali i vanekonomsko! ometanja od strane

poznati+ vanekonomski+ okolnosti. %oetkom ove de"enije, nakon6petooktobarski+ promena6 proklamovano je ubrzano sprovo7enje sve tri


5/35

komponenteMarket-fundamentalism Strategy i privatiza"ija, iji kon"ept je po kozna koji put promenjen, tanije reeno, preusmeren u prav"u prodajno"likvidacione privatizacije' i liberalizacija' i makro"stabilizacija. %rolo jedovoljno vremena da bi se mo!li analizirati i o"enjivati rezultati do koji+ smosti!li.

Suvie je mno!o primera istovremeno! postojanja niski+ stopa in'la"ije uzistovremeno postojanje niski+ ili ak ne!ativni+ stopa ekonomsko! rasta, i-ili uzistovremeno postojanje visoki+ stopa nezaposlenosti, i-ili uz istovremeno

postojanje veliki+ de'i"ita tr!ovinsko! i platno! bilansa < da bismo se uo"enjivanju ekonomske stvarnosti jedne zemlje mo!li osloniti samo ili

predominantno na samo jedan parametar, pa makar on bio tako vaan kao to je"enovna stabilnost. 4bo! to!a je nuno da se u sa!ledavanju slike ekonomskestvarnosti Srbije u 'okusu dre svi relevantni ekonomski domeni.

/ad se stvari tako posmatraju postaje jasno zbo! e!a se, na primer, iz injeni"e dasu stope in'la"ije od 200. !odine neto malo iznad jedno"i'reni+ ili su u nekim!odinama ispod te !rani"e i da je u 200*. !odini, a donekle i u narednim !odinama,dolo do poveanja intenziteta ekonomske aktivnosti (ostvarivanja relativnovisoki+ stopa rasta), nije smelo izraavati ne samo zadovoljstvo' nego i!valisanje da smo i od strane neki! meunarodni! institucija ocenjeni kao6ampioni tranzicije,#$akle, zadatak nam je da u damo realistinu o"enu koja je

bila meritorna i u periodu Jruiaste privatiza"ijeK (!uverner HS, Eadovan3elai), a danas je vie ne!o oi!ledna injeni"a.

8ek na osnovu realistine i svestrane o"ene o tome K!de smo sadaL, moi e se imorati razmatrati 'undamentalna pitanja koja se mo!u podvesti pod zajednikiimenitelj ta Srbija mora initi da bi njen oporavak i razvoj bio e'ikasniji, a time isustizanje oni+ koji su je pretekli bilo uspenije i bre.

U tom tra!anju za (naj)bezbolnijim izlazom (ako tako neto uopte postoji) iz viene!o teke situa"ije nee biti dovoljne samo realna 'akto!ra'ija i saznanja, ve ese morati imati u vidu barem jo dva generalna aksioma(

1) da bi se dolo do optimalni+ reenja i prava"a razvoja moraju se, barempre!nantno, utvrditi razlozi zbo! koji+ Kjesmo tu !de jesmoL@ ili dru!aije da bi sedolo do najbolji+ od!ovora na pitanje Kta sadML da bi obezbedili bolju budunost,moraju se uzeti u obzir lekcije iz prolosti , kao to su Gerard Caprio, Jr. i

Dimitri Vittas 'ormulisali kao naslov jedno! svo! rada KIinan"ial DistorN Oessons o' t+e %ast 'or Ee'ormers o' t+e %resentL.

2) dru!i aksiom koji se mora imati u vidu da se ekonomski ambijent $okru&enje%< najneposredniji, iri i !lobalni bitno promenio u odnosu i na neposredno

protekli period i na onaj koji see dalje u prolost, u vreme kad je poelaekonomska kriza i a!onija Srbije. S obzirom da je u nedavnoj prolosti dolo dotako veliki! promena koje se esto' ne bez osnova' nazivaju te!nolokom'kompjutersko"komunikacionom' finansijskom7 revolucijom, savremenaekonomska stvarnost bitno se razlikuju od one koja je bila dominantna do pre samotridesetak !odina. 4ato rei Hobelov"a Samuelsona 65i tako ivimo u svetu sakojim nijedan prorok nije raunaoP6Q1Q < zvue sasvim aktuelno, iako i+ je oniz!ovorio povodom predvi7anja-propa!iranja najvei+ imena ekonomije,so"iolo!ije i 'ilozo'ije iz devetnaesto! i prve polovine dvadeseto! veka (=. Smit+a,$. Ei"ardo, 5alt+usa, 5ar:, 5ar"+all, S"+umpeter, DaNek, /eNnes, Iriedman...)


6/35

Q1Q %aul =. Samuelson, konomija, R&&, izd., 6Savremena administr"ija6, eo!rad,1F, str. F?F.

8# 3konomska aktivnost posmatrana kroz nivo i dinamiku

ukupnog' odnosno per capita 9:4%.%. &retanje drutveno$ proizvoda u 'rbiji u periodu %*-%

&ma dovoljno razlo!a da retrospektivu kretanja ekonomske aktivnosti ponemo neod poetka devedeseti+, tj. od poetka tranzi"ioni+ pro"esa, ne!o jo iz 6zlatni+sedamdeseti+6, kako mno!i smatraju da i+ treba tretirati, to je sasvimkontroverzna kvali'ika"ija.

%oda"i o ekonomskoj aktivnosti u tabeli 1, iskazani su kate!oriji drutveno!

proizvoda ($%) koja vie nije aktuelna. = koritena iz te+niki+ razlo!a budui dasve do pred kraj devedeseti+ !odina kao o'i"ijelna kate!orija za praenje ukupneekonomske aktivnosti nije slovio #$% ne!o drutveni proizvod, bilo je lakeizvesti pribline veliine $% za nekoliko !odina pre 1 da bi se napravio kakavtakav kontinuelni trend, ne!o se uputati u avanturu izvo7enja veliine #$% Srbijeza !odine pre 1. !odine. 3edno od ta dva izvo7enja trebalo je napraviti da bi senekako dobila slika du!oronije! trenda, a samim tim da se moe vriti pore7enjesadanje! nivoa sa nivoom iz osmadeseti+ !odina, tj. sa !odinama u kojima jekriza i re"esija bila na pomolu, ali nas jo nisu po!odile sve nedae iz kasniji+,devedeseti+ !odina.

U tu svr+u u tabeli 1. prikazan je trend kretanja realno! drutveno! proizvodanajpre u sadamdesetim i osamdesetim !odinama. Ridljivo je da su lanani indeksikretanja realno! $% u osamdesetim !odinama ve imali sta!na"ione karakteristike.8o znai da samoupravni privredni sistem iz to! doba nije bio sposoban da odravakakav takav ekonomski rast bez priliva kapitala kroz dalje kumuliranje zaduenja uinostranstvu. $irektnije reeno, nesvojinski privredni sistem, uprkos brojnimkomisijama i radnim !rupama koje su davale razne predlo!e i su!estije za nje!ovounapre7enje, nije mo!ao da se pobolja i daje kolikotoliko zadovoljavajue

rezultate im je (poetkom osamdeseti+) 6skinut sa aparata za in'uziju6 stranimkapitalom za 'inansiranje investi"ija. 4apravo, ista je stvar sa ranijim, tzv. zlatnimsedamdesetim !odinama. One su bile zlatne $&ivelo se relativno dobro% ali neza!valjujui efikasnom sistemu' valjanom radnom mentalitetu' dobrojekonomskoj politici7' ve zbog veliki! investicija finansirani! kreditima izinostranstva i doznakama nai! radnika ,na privremenom radu uinostranstvu-#Eelativni prosperitet nije prestao zbo! to!a to vie nije bilo 8ita,ne!o zbo! to!a to je nestalo ravnotee sna!a (stra+a) 4apada i &stoka u kojoj je3u!oslavija imala svoju ulo!u i dovijala se kako da bude nekakvo Kumiljato ja!njekoje dve ov"e sisaL. /ad je taj bipolarni svet nestao, tadanja 3u!oslavija a s njom i

Srbija, bile su preputene same sebi, tj. svojoj (ne)e'ikasnosti i slabim ekonomskimper'ormansama@ i kriza je poela i postepeno se kao !rudva sne!a i uveala iubrzavala. /o to nije mo!ao da uvidi ni nakon pada erlinsko! zida, kao sinonimasloma utopijske paradi!me so"ijalizma, moda i nije mo!ao proi bolje ne!o to je

proao.

8abela 1.

;retanje drutvenog proizvoda od 8"# za S?@A' odnosno nakon8


7/35

#od. Oanani indeks

1F0 10A,?

1F1 10C,1

1F2 10*,21F 10*,

1F* 10C,A

1FA 10,?

1F? 10,

1FF 10C

1FC 10?,

1F 10F,1

1C0 102,

1C1 101,*

1C2 100,A

1C

1C* 102

1CA 100,A

1C? 10,?

1CF C,1CC C,

1C 100,?

10 2,*

4odaci za Srbiju' bez podataka za ;2C

$rutveni proizvod u "enama 1*.

#od. Oanani indeks

1C 102,1

10 ,0

11 CC,

12 F1,F

1 ?,2

1* 102,C

1A 10A,A

1? 10*,*

1F 10F,*1C 10,0

1 C1,F


8/35

&zvori Eepubliki zavod za statistiku i Harodna banka Srbije

U 1993. u hiljadama milijardi indeksnih poena

U 1994. zbog uvoenja novih dinara krajem januara 1994, indeks izraava odnos nivoa cena decembra1994, prema februaru 1994.

d 1999. bez poda!aka za "osovo i #e!ohiju

8abela 1a

4rosene stope rasta realnog drutvenog proizvoda u S?@A uodreenim periodima

1AA? ?,?01AF?0 11,01?1?A ?,C01??F0 A,C01F1FA A,01F?C0 A,?01C1CC 0,A01CF0 2,A0

&zvor S4S 3u!oslavije, na bazi "ena iz 1F2. !.

%.+. naliza ekonomske aktivnosti i nivoa razvijenosti na osnovuross omestc /roduct (/)

$o kraja prolo! veka u Srbiji je (a ranije i u nekadanjoj 3u!oslaviji) kaodominantni indikator ekonomske aktivnosti i razvijenosti, koritena je kate!orijadrutveno! proizvoda ($%). $anas se kao dominantan pokazatelj ekonomskeaktivnosti koristi nivo i kretanje njeno! bruto domae! proizvoda ($%) ili ume7unarodnoj kate!orijalnoj aparaturi #ross $omesti" %rodu"t (#$%)Q2Q@me7utim, 9orld bank opredelila za #ross Hational &n"ome (#H&) kao osnovniindikatorQQ. Ci emo koristiti dominantnu kategoriju 9:4' a samo izuzetnodrutveni proizvod $makar i izvedene' orijentacione vrednosti% u nekimsluajevima vremenske komparacije za samu Srbiju#

Q2Q %rema de'ini"iji vropske "entralne banke #$% je K= measure o' e"onomi"a"tivitN, namelN t+e value o' an e"onomNTs total output o' !oods and servi"es, lessintermediate "onsumption, plus net ta:es on produ"ts and imports, in a spe"i'ied period.#$% "an be broken don bN output, e:penditure or in"ome "omponents. 8+e maine:penditure a!!re!ates t+at make up #$% are +ouse+old 'inal "onsumption, !overnment'inal "onsumption, !ross 'i:ed "apital 'ormation, "+an!es in inventories, and imports ande:ports o' !oods and servi"es (in"ludin! intraeuro area trade)6.

QQ9orld ank =tlas met+od 8+e 9orld ankVs o''i"ial estimates o' t+e size o'e"onomies are based on #H& "onverted to "urrent U.S. dollars usin! t+e =tlas met+od.#H& takes into a""ount all produ"tion in t+e domesti" e"onomN (i.e., #$%) plus t+e net'los o' 'a"tor in"ome (su"+ as rents, pro'its, and labor in"ome) 'rom abroad. 8+e =tlasmet+od smoot+es e:"+an!e rate 'lu"tuations bN usin! a t+ree Near movin! avera!e, pri"eadjusted "onversion 'a"tor. (Wui"k Ee'eren"e 8ables, G"tober 200C Eevised estimates'or %%% #H& per "apita in"ome and %%% #$%.)


9/35

1.2.1. Kretane GD! od 1""#-2#1#, posmatranog sa $i%e aspekata, u

samo Sr&ii

8abela 2.

9:4 " vie aspekata relevantni! za makroekonomsku sliku Srbije

#$% !rot+(annual )

&ndeksi ostvar.nivoa #$% u

odnosu na 1C(1C>100)

#$%("urrentUSX) umilrd

#$% per"apita

("urrentUSX)

#$%, "onstant2000 USX,

mlrd

#$% per"apita

("onstant 2000USX)

1 2 * A ? F

0 C,0 2 11, 1.***,2

1 ,C C 11,0 1.01,

2 2F,2 ?0 , *1,A

0,A *2 F,2 ?*,C* 2,A * A,0 ??

A ?,1 *? A,1 F0

? F,C * A,* F?0,C

F 10,1 A* 21,* 2.FA A, C**,2

C 0,F AA 1?,2 2.1*1 ?,A CA,

11,2 *C 1F,? 2.C ?,A F?A,C

00 A, A1 ?,1 C0 A,C C0,

01 A, A* 11,* 1.A1C ?,1 CA,?

02 *,1 A? 1A,1 2.01* ?,* CC,2

0 2,F AC 1,? 2.?1* ?,F 1A,*

0* , ? 2,? .1? ?,C 1.002,

0A A,* ?? 2A,2 .1 F,A 1.0?0,2

0? ,? ? 2,2 .* F, 1.102,F

0F A,* F2 ,0 A.2FF C,2 1.1??,

0C ,C FA *F,C ?.*C C,? 1.21?,A

0 ,A F2 *0,1 A.*C* C, 1.1FC,?

10 1,0 F C,* A.2F0 C,? 1.1*,F%ros. 0

A,

%pros. 0010

,Stopa rasta >

,?%pros. 0

100,C

&zvori i kate!orijalna objanjenja

U kol 2 #$% !rot+ (annual ) =nnual per"enta!e !rot+ rate o' #$% at market pri"es basedon "onstant lo"al "urren"N. =!!re!ates are based on "onstant 2000 U.S. dollars. #$% is t+e sumo' !ross value added bN all resident produ"ers in t+e e"onomN plus anN produ"t ta:es and minusanN subsidies not in"luded in t+e value o' t+e produ"ts. &t is "al"ulated it+out makin!dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"ated assets or 'or depletion and de!radation o' naturalresour"es. (9 9$ indi"ators, 2C. ?. 2012.)

U kol. &ndeksi ostvareno! nivoa #$% u odnosu na 1C (1C>100) (izraunato iz baz.

indeksa u kol. )

U kol. * #$% ("urrent USX) > #$% at pur"+aserTs pri"es is t+e sum o' !ross value added bN allresident produ"ers in t+e e"onomN plus anN produ"t ta:es and minus anN subsidies not in"ludedin t+e value o' t+e produ"ts. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o''abri"ated assets or 'or depletion and de!radation o' natural resour"es. $ata are in "urrent U.S.dollars. $ollar 'i!ures 'or #$% are "onverted 'rom domesti" "urren"ies usin! sin!le Near o''i"iale:"+an!e rates. Ior a 'e "ountries +ere t+e o''i"ial e:"+an!e rate does not re'le"t t+e ratee''e"tivelN applied to a"tual 'orei!n e:"+an!e transa"tions, an alternative "onversion 'a"tor isused. (9 9$ indi"ators, *. A. 2012. &nd. "ode H;.#$%.5/8%.$ )

U kol. A #$% per "apita ("urrent USX) > #$% per "apita is !ross domesti" produ"t divided bNmidNear population. #$% is t+e sum o' !ross value added bN all resident produ"ers in t+e


10/35

e"onomN plus anN produ"t ta:es and minus anN subsidies not in"luded in t+e value o' t+eprodu"ts. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"ated assets or 'ordepletion and de!radation o' natural resour"es. $ata are in "urrent U.S. dollars. (9 9$indi"ators, 2C. ?. 2012.)

U kol. ? #$%, "onstant 2000 USX, mlrd #$% at pur"+aserTs pri"es is t+e sum o' !ross valueadded bN all resident produ"ers in t+e e"onomN plus anN produ"t ta:es and minus anN subsidiesnot in"luded in t+e value o' t+e produ"ts. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'ordepre"iation o' 'abri"ated assets or 'or depletion and de!radation o' natural resour"es. $ata arein "onstant 2000 U.S. dollars. $ollar 'i!ures 'or #$% are "onverted 'rom domesti" "urren"iesusin! 2000 o''i"ial e:"+an!e rates. Ior a 'e "ountries +ere t+e o''i"ial e:"+an!e rate does notre'le"t t+e rate e''e"tivelN applied to a"tual 'orei!n e:"+an!e transa"tions, an alternative"onversion 'a"tor is used. (9 9$ indi"ators, 2C. ?. 2012.)

U kol. F #$% per "apita ("onstant 2000 USX) #$% per "apita is !ross domesti" produ"tdivided bN midNear population. #$% is t+e sum o' !ross value added bN all resident produ"ers in

t+e e"onomN plus anN produ"t ta:es and minus anN subsidies not in"luded in t+e value o' t+eprodu"ts. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"ated assets or 'ordepletion and de!radation o' natural resour"es. $ata are in "onstant U.S. dollars. (9 9$indi"ators, 2C. ?. 2012.)

/ao najznaajnije indi"ije koje prua analiza razliiti+ aspekata #$% u samojSrbiji, vidljive iz tabele 2 mo!u se spe"i'ikovati

aritmetiki prosek !odinji+ pro"enata rasta-pada #$% u realnom izrazu (kol. 2) udevedesetim je bio A,@ u proloj de"eniji ,@ a u "elokupnom periodu 102010 iznosio je 0,C . 8o, dru!im reima, znai da je ekonomija Srbije uposmatranom dvodecenijskom periodu imala 6negativnu stopu rasta,1 to'samo po sebi govori' da je njen 9:4 u D>8># u realnom izrazu bio ispod nivoaiz 8


11/35

(b) tako7e, ostvaren je i nii nivo #$% po !lavi stanovnika u !ore navedenomrealnom izrazu u 2010. ostvaren je #$% per "apita od 1.1*,F naspram1.***,20u 1C.!odini@

pret+odni poda"i u realnom izrazu nisu neke apstraktne, nestvarne kate!orije kojeniemu ne slue. =ko nita dru!o, oni su neop+odni da ukau na to da se savelikom rezervom moraju uzimati iskazane kate!orije u tekuoj vrednosti USX.&ako u svesti ljudi ta valuta kotira kao sinonim za vrstu, stabilnu valutu, koja i!raulo!u svetske rezervne valute, maltene svetsko! nov"a, ba kao to je nekada bilozlato, injeni"a je < i to niko i ne pokuava osporiti < da je ona podlona znatnom

permanentnom obezvre7ivanju. Rrednosti izraene u tako obezvre7ivanoj valuti,esto stvaraju varljivu, prividnu sliku. %oda"i u kolonama * i A o JporaslojKvrednosti ostvareno! #$% u J"urrent USXK, su samo privid, 'ik"ija. #eneralno!ovorei, poda"i izraeni u tekuoj vrednosti USX mo!u se koristiti, i kolikotoliko

su meritorni, samo za kompara"ije u istom vremenskom periodu, tj. samo zaprostorna, ali ne i vremenska pore7enja

(i) poda"i o ostvarenom 9:4 per capita u current SE izrazu (kol. A), ne mo!ubiti meritorni za pore7enje sa ostvarenjem u ranijim !odinama, ve se mo!ukoristiti za pore7enje sa dru!im zemljama u istim !odinama. &, kao to se vidi unastavku ovo! lanka, iz takvog poreenja proistie za Srbiju podjednakosumorna slikakoju daju i !ore poten"irani poda"i u realnom izrazu i vremenskojkompara"iji za samu Srbiju@

(ii) poda"i o ostvarenom ukupnom iznosu 9:4 u current SEizrazu (kol. *),poda"i za mo!u koristiti za pore7enja sa dru!im kate!orijama u istom, tekuem(nominalnom) izrazu. U tom smislu, relevantno je poreenje 9:4 u currentSE izrazu sa iznosom spoljnjeg duga Srbije u istoj' D>8> godini. Oo!ino je dani ta slika nije manje sumorna( naspram ostvarenog nivoa od FB'H milijarde9:4 curent SE u D>8># godini stoji ukupni $a ne samo dr&avni% spoljni dugSrbije od oko FF milijarde current SE. = da za ekonomiju jedne zemlje nijerelevantan samo dr&avni dug, kao to smatraju mno!i ekonomisti, negocelokupni eksterni dug svi! entitetau njoj, pokazuju i alarmantni vapaji iz Unije

poslodava"a :ugovi u privredi se i dalje nagomilavaju pa je tako anketasprovedena u =8D mali!' srednji! i veliki! preduzea u Srbiji pokazala da sute firme za 8'8D milijardi evra zadu&enije nego u junu D>88# godine' saoptila

je danas nove alarmirajue podatke nija poslodavaca Srbije $4S%. (8anju!,?.F. 2012 < %oslodav"i Stanje u privredi alarmantno).

1.2.2. 'poredni pregled stopa rasta realnog GD! u Sr&ii i tran(i)ionim

(emlama Centralne i *sto+ne $rope

%oznato je da ni najbolja analiza neke ekonomske kate!orije uz korienje samovremenske kompara"ije ne moe dati kompletna saznanja bez prostorne,me7unarodne kompara"ije. 4bo! to!a u nastavku prezentujemo sledei uporedni

pre!led.

8abela .

poredni pregled stopa rasta realnog 9:4 $od poetni! devedeseti!

do D>88#% u Srbiji i tranzicionim zemljama Ientralne i 2stone3vrope
http://www.tanjug.rs/novosti/49632/poslodavci--stanje-u-privredi-alarmantno.htm#%23http://www.tanjug.rs/novosti/49632/poslodavci--stanje-u-privredi-alarmantno.htm#%23


12/35

Gstvar. u poetnimdevedesetim !od. =ritm.

pros. ?2000

=ritm.pros. 2001

0F0C 0 10 11

=ritm.pros.

2001114a period

=ritm. pros.stopa

Jemlje koje 2C? tretira kao *dvanced 3conomies " 3uro areaSlovak. A 2,F , ?,2 A,C *, *,2 , *,F

Sloven. 0A 2,C * *,* ,? C,0 1,* 0,2 2,A

Jemlje koje 2C? tretira kao *dvanced 3conomies " ali ne 3uro area

ze"+ A 2,F 1,A *,C ,1 *,F 2,F 1,F ,

Jemlje koje 2C? tretira kao 3merging and :eveloping 3conomies a koje su u 3

ul!. 0A A,C 0,* A,C ?,2 A,A 0,* 1,F ,

ro. 1A 2, ,* *,? 2,2 ?,0 1,2 0,0 2,A

Dun!. 0A 2,A * ,? 0, ?,C 1, 1,F 2,0

%ol. 0A 0,1 A, *,1 A,1 1,? , *,* *,0

Eom. 0A 2, 1,2 ?,1 F, ?,? 1,? 2,A *,0

ston. 1A F,1 A, C,0 ,F 1*, 2, F,? *,*

Oatvia 1A 12, A,F C,F , 1F,F 0, A,A *,1

Oit+u. 1A , *, C,1 2, 1*,C 1,* A, *,F

Jemlje koje 2C? tretira kao 3merging and :eveloping 3conomies a koje nisu u 3

=lb. 0A 2, A,F A,C F,A , ,A 2,0 A,2elar. 1A F,A ?,* C,0 10,2 0,2 F,F A, F,

D 1A 1 2*, *,C A,F 2, 0,F 1,F ,A

5a"ed. A ,A 2,C A,0 0, 1,C ,0 2,?

5old. 1A 1?,1 2,* ?,2 F,C ?,0 F,1 ?,* A,

5ont. ... ... ... *,C ?, A,F 2,A 2,A ,?

Eus. 1A 10,A 1,C ?,C A,2 F,C *, *, *,

Serb. 0A 11,? 0, A,1 ,C ,A 1,0 1,C ,A

Ukra. 1A 1A,* 1,C C,1 2, 1*,C *,1 A,2 *,

&ndikatori su izraunati na osnovu podataka u &5I 9G $atabase, april 2012. Stope rasta realno! #$% > promene #$%, ustalnim "enama.

%oda"i u tabeli u obliku stopa rasta (pro"entualni+ promena) realno! #$%, viene!o da je #$% iskazan u dolarskim iznosima, !ovore da su se tranzicionarecesija' a u nekim zemljama i visoka ekonomska depresija' pokazale kaoneizbe&ne posledice0arket-fundamentalism 'trate$1./ad je re o Srbiji' jasnose vidi da je ekonomska depresija bila du&a i da je imala dve kulminacije(

jednu u vreme meunarodni! ekonomski! sankcija' a drugu u vreme )*+Obombardovanja#=li, nesumnjivo je da bi do 'amozne KUkriveL dolo i bez ovadva netranzi"iona 'aktora. 5e7utim, postoji pitanje na koje teko moemo datiod!ovor da li su ekonomske sankcije 8


13/35

destruk"ije uzimaju kao dokaz da je ona bila nepotreban avanturizam. 5e7utim,jedno je neizbenost tranzi"ije svi+ oblika netrini+ privredni+ sistema u trineprivrede, a sasvim je dru!o pitanje kako je tranzi"ija kon"ipirana i sprovo7ena.Haelno, problemski o tom pitanju na ovom sajtu !ovori se na vie mesta, modanajsaetije ali najekspli"itnije u kraem lanku $a li je tolika tranzi"ionadestruk"ija < u Srbiji a i dru!de ba bila neizbenaM & ta dalje... , tako da nema

potrebe da se na ovom mestu ponavlja ta deskriptivna ar!umenta"ija. =li,prikladno je i potrebno da se na ovom mestu prezentuje 'akto!ra'ija iz koje e sevideti

da je i Jzlatno doba sedamdeseti+K bilo zasnovano na mno!o emu dru!om(prvenstveno na velikom spoljnjem zaduivanju, na troenju veliki+sredstava-doznaka Jnai+ radnika na privremenom radu u inostranstvuK) a nikakona konzistentnom i efikasnom 6socijalistikom' samoupravnom' tr&inom###,

privrednom sistemu@

da je uruavanja to! sistema i privrede uveliko poelo jo tokom osamdeseti+ dabi u Jtranzi"ionim devedesetimK, uz jake vanekonomske udare, nastupilo Jvremeubrzano! propadanjaK.

=li, re"idivi slabo preduzetnitvo' neradni mentalitet' rent seekin$praksa###to! vremena su nastavili da se ispoljavaju, tako da oporavak ne bi bio lak < ilidru!aije reeno, bio bi tei ne!o u dru!im tranzi"ionim zemljama. & tako smo sesunovratili do samo H>'=K onog nivoa drutvenog proizvoda koji smo

ostvarili 8


14/35

koju Statistiki zavod mora izraavati u K+iljadama milijardi indeksni+ poenaL (toje samo statistiarima, moda, razumljiv izraz).

Gptepoznato je da Market fundamentalism strategy i na njoj zasnovani tzv.asington )onsen(us, koji su bili =l'a i Gme!a, neka vrsta 6Sveto! pisma6tranzi"ioni+ pro"esa u entralnoistonim (i alkanskim) zemljama, stajali nastanovitu da je, uz privatiza"iju dravni+ i drutveni+ preduzea, klju uspe+atranzi"ioni+ pro"esa u obezbe7ivanju makrostabilnosti. = ona, smatralo se, zavisiod varijabla koje nisu endo!ene u trinom sistemu (koje nisu nje!ov or!anski,samore!uliui deo) od monetarne politike (kol * i A tabele *) koja mora bitirestriktivna-vrsta, i od ri!orozno kontrolisanje i depresiranje javne potronje,

posebno dravne (kol. ? i F u tabeli *). =ko se to ini uspeno, in'la"ija (u koloni 2i ) e biti niska, tj. stope e biti blie nuli ne!o dvo"i'renom pra!u.

$alje, u tom sluaju, prema ovoj paradi!mi, pitanja ekonomsko! rasta, brutona"ionalne tednje i investi"ija, rasta mase zarada, plata , kao i (ne)zaposlenosti,nee se javljati kao problem (sem kratkorono, eks"esno), budui da su sve toendo!ene komponente samore!uliue!, slobodno! trita.

8abela *.

2nflacija $8"D>88%' monetarni agregat CD i bud&etska potronja ibruto javni $dr&avni% dug glavne komponente redukovanog'su&enog koncepta makro"stabilnosti prema paradigmi tr&inog

fundamentalizma

&ndeksi,ret+odna!odina >

100

&n'lation,"onsumerpri"es

(annual )

5oneN andYuasi

moneN!rot+

(annual )

5oneN andYuasi

moneN(52) as

o' #$%

#eneral!overnment

totale:penditure,

o' #$%

#eneral!overnment

!ross debt, o' #$%

1 2 * A ? F

1?0 10?,?

1?1 10?,2

1?2 10F,?

1? 10,?

1?* 10C,F1?A 12C,A

1?? 12,*

1?F 10F,*

1?C 10*,?

1? 10F,

1F0 110,2

1F1 11?,A

1F2 11A,?

1F 11C,*

1F* 12A,?

1FA 12*,C1F? 10,*

1FF 11,

1FC 11,A

1F 120,F

1C0 10,0

1C1 1*?,

1C2 12C,*

1C 1?,C

1C* 1AC,

1CA 1F*,*

1C? 1CF,0

1CF 21?,*


15/35

1CC 2A,0

1C 1.?F,0

10 ?1,2

11 221,0

12 .A0,0

1 10,0

1* 100,0

1A 1F*,C

1? 1*,1

1F 11C,&n'lation,avera!e

"onsumerpri"es (

"+an!e)

5oneN andYuasi

moneN!rot+

(annual )

5oneN andYuasi

moneN(52) as

o' #$%

#eneral!overnment

totale:penditure,

o' #$%

#eneral!overnment

net debt, o'#$%

1C 0,0 ,0 10,F

1 *1,1 2A,F 10,

2000 F0,0 1?0,C 11,F ,F 2*1,F

2001 C0,? 2,? 12,A ?,* 11*,A2002 C, A2,C 1?, *A,C C1,2

200 2, 2F, 1,* *A,* FF,C

200* 10,? 1, 20,? *2, ?A,*

200A 1?,2 *2,2 2,2 *1, A?,

200? 10,F C,F 2F, *A,2 *,0

200F ?, *2,1 ,C *A, A,?

200C 12,* ,F A,? **,C *,2

200 C,1 21, *0,A *?,0 C,2

2010 ?,2 1,1 *,0 **,? **,C

2011 11,2 *,A *F,

2012(pro".) 1A,0

&zvori podataka i napomena

4a kol. 2. Statistiki !odinjak 200, tabela 11.1

a) U 1 izraeno u +iljadama milijardi indeksni+ poena

b) 4bo! uvo7enja novi+ dinara krajem januara 1*, indeks izraava odnos nivoa "ena de"embra 1*, prema 'ebruaru 1*.

4a kol. , ? i F &5I 9G $atabase A. maja 2012 &n'lation as measured bN t+e "onsumer pri"e inde: re'le"ts t+e annualper"enta!e "+an!e in t+e "ost to t+e avera!e "onsumer o' a"Yuirin! a basket o' !oods and servi"es t+at maN be 'i:ed or "+an!edat spe"i'ied intervals, su"+ as NearlN. 8+e OaspeNres 'ormula is !enerallN used.

4a kol. * i A 9 $ata base 1. maja 2012 5oneN and Yuasi moneN "omprise t+e sum o' "urren"N outside banks, demanddeposits ot+er t+an t+ose o' t+e "entral !overnment, and t+e time, savin!s,... &nternational Iinan"ial Statisti"s (&IS). 8+e "+an!ein t+e moneN supplN is measured as t+e di''eren"e...

$a su loe per'ormanse ove paradi!me dole do izraaja samo u Srbiji, mo!lo bi serei da jeMarket fundamentalism strategy, realna op"ija, koja, eto u Srbiji, nijedobro opera"ionalizovana. =li, rairena praksa i u veini dru!i+, ne samo postso"ijalistiki+ zemalja, to ne potvr7uje, ve naprotiv, nedvosmisleno govori da seprema neem $0arket fundamentalism strate$1), to predstavlja samo korisnufikciju $orijentacionu viziju%' ne mo&e silom upodobljavati stvarnost.

& zbo! to!a se mora rei da stvari stoje obrnuto javna potronja (u koloni ?)jeste velika i to 6bode u oi6 i ispoljava se kao prvorazredni problem. =li, barem uSrbiji, treba imati u vidu, ne samo ime je ona najvie bitno uzrokovana otome se govori u odeljku o problemu smanjenja zaposlenosti nego i injenicune da je ona' javna potronja' po svojoj prirodi' objektivno' najveim delomopte"drutveni' makro"ekonomski fiksni troak. U njoj se teko 6sastavlja krajs krajem6. %rvenstveno zbog' optom destrukcijom uzrokovanog smanjenjazaposlenosti i tako generisane presije na poveanje penzionerske i drugi!oblika javne potronje. &stovremeno je pomenutom destruk"ijom izvreno

sasecanje potencijala' sposobnosti za neop!odnu tednje(akumula"iju, i kad biza to postojala JnormalnaK sklonost) i investicija. = to znai da je saseen


16/35

poten"ijal za ostvarivanje zadovoljavajue! rasta #$% i onemo!ueno nje!ovopodizanje na nivo pri kojemu se pomenuti optedrutveni, makroekonomski'iksni troak (javna potronja) i previsoki 'ond inae mizerni+ plata, ne biispoljavali kao previsoki.

=li to nije sve. U nastavku emo videti da je kao posledi"a ove zamene teza okorisnoj 'ik"ije i mo!uoj stvarnosti, dolo do drastino! po!oranja, odnosno doizostanka poboljanja, u svim vanijim aspektima, realno! i eksterno! sektora.

S obzirom da nosioci ekonomske politikei tranzi"ioni+ pro"esa, sve do nedavno,izraavali veliko zadovoljstvo tranzi"ionim ostvarenjima u makroekonomskomdomenu i pritom se +valisali "enovnom, in'la"ionom stabilnou kao sinonimommakroekonomski+ per'ormansi u "elini (to, samo po sebi, nije korektno),neop+odno je da se i sam taj aspekt kritiki razmotri, i to na jednostavan nain


17/35

5onten. Z 2.F 1.F F.A .1 .* 2.1 .A .0 .? 0.F .1

Eussia Z 21.A 1A.C 1.F 10. 12.F .F .0 1*.1 11.F ?. C.*

Serbia ... C0.? C. 2. 10.? 1?.2 10.F ?. 12.* C.1 ?.2 11.2

8urkeN FA, A*.2 *A.1 2A. C.? C.2 .? C.C 10.* ?. C.? ?.AUkraine Z 12.0 0.C A.2 .0 1.A .1 12.C 2A.2 1A. .* C.0

%oda"i su aurirani prema najnovijem &5I 9G $atabase, april 2012. &n a""ordan"e it+standard pra"ti"e in t+e 9orld "onomi" Gutlook, movements in "onsumer pri"es are indi"atedas annual avera!es rat+er t+an as $e"ember-$e"ember "+an!es durin! t+e Near, as is t+e pra"ti"ein some "ountries. Ior manN "ountries, 'i!ures 'or re"ent Nears are &5I sta'' estimates. $ata 'orsome "ountries are 'or 'is"al Nears.

&z tabele *. nije teko uoiti da Srbija sa stanovita visine stopa in'la"ije, iako i+ jeznaajno oborila u odnosu na devedesete !odine, u ovoj de"eniji zauzima veoma

visoka mesta u periodu 20002011. !odine. Rie stope in'la"ije od Srbije uponekoj !odini imaju samo one zemlje koje nisu daleko odmakle u tranzi"ionimpro"esima, ili bolje reeno, !de tranzi"ijom jo nije uspostavljen e'ikasan trinisistem, koji ima sposobnost, pored ostali+ povoljni+ per'ormansi, i stope in'la"ijeodrava na niskom nivou. 8o su, u prvom redu, elorusija, Eumunija (do prijema uU), a u prvoj polovini devedeseti+ i Eusija.

.e sama faktografija o inflaciji $evidentna tendencija kretanja od umereneka srednje visokoj' naroito u ovoj' a i pret!odnoj D>88# godini% uz manje"viestagnantne stope ekonomskog rasta' indicira da ulazimo u stagflaciju' s kojomsmo se neuspeno borili osamdeseti! godina prolog veka# * ako uzmemo uobzir mere tekue ekonomske politike koje se ve primenjuju ili najavljuju' tozapravo i nisu indicije nego izvesnost# *li' to je dovoljno ozbiljna materija da

joj treba posvetiti poseban lanak1 a mo&da i vie od toga#

F# Smanjenje zaposlenosti " primarni problem' a poveanjebroja nezaposleni! i penzionera je posledini " Linjeniceteko optu&uju

Reliki problem je nesposobnost privredno! sistema da ostvaruje i odrava barempriblino punu zaposlenost. Hezaposlenost radno sposobno! stanovnitva (o kojoj!ovore poda"i u tabeli ?) veliki je problem koji se, zaudo, ne poten"ira ni

priblino onoliko koliki stvarno jeste. Stopa nezaposlenosti od oko 2?, a izvesnoje da je u 1. !odini jo uveliko porasla, izuzetno je visoka i sama po sebi !ovorimno!o. %osebno zabrinjava injeni"a da je u!lavnom re o stalno rastuemtridesettro!odinjem trendu.

5e7utim, slika nezaposlenosti radno sposobno! stanovnitva Srbije znatno je

nepovoljnija kad se uzmu u obzir neke dodatne injeni"e. U prvom redu trebapodsetiti na to da postoji veliki broj radnika na privremenom radu u inostranstvu, apo nekim pro"enama mno!i od nji+ bi se vratili u zemlju kada bi imali mo!unostzaposlenja.

4atim, treba uzeti u obzir latentne vikove koji postoje, ne samo u odnosu napostojei stepen korienja kapa"iteta (a on je, kao to emo videti, veoma nizak),ne!o i u odnosu na +ipotetiku solu"iju poslovanja sa punim kapa"itetima.


18/35

/onano, treba imati u vidu da je nekoliko stotina +iljada radnika prevremenopenzionisano upravo zbo! to!a to je nji+ovo zaposlenje (i ostvarivanje puni+zarada) dovedeno u pitanje.

Uzimajui sve u obzir, postaje jasno da je nezaposlenost prvorazredni problemdrutva i privrede Srbije, za koji se ne vidi ikakvo reenje bez investiranja irazvoja.

Hajzad, o ovoj oblasti treba rei jo i to da se problem nezaposlenosti ne smanjujesa sprovo7enjem tranzi"ije. 8o se ne da protumaiti dru!aije ne!o da

1) tranziciona Carket ?undamentalism Strateg5, po kojoj dolazi do postepeno!poveanja zaposlenost, ili dru!aije reeno smanjenja nezaposlenosti nastale upoetnoj 'azi, u 'azi duboke ekonomske re"esije i depresije najbla&e reeno

netana' prevarna@2) podjednaka dija!noza vredi i za kasniji period nije smanjena nezaposlenostnakon 2000. !odine (ve naprotiv, smanjenje broja zaposleni+), to ne daje za

pravo da se bilo ta a'irmativno kae o srpskoj tranzi"ionoj strate!iji, koje faktikii nema@

8abela ?

4odaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 8


19/35

1A. 2.F FF? .1AA 2*,?

1?. 2.?F C1 .1C? 2A,F

1F. 2.?0 FA0 .110 2*,1

1C. 2.AF F? .12? 2*,?1. 2.1A F? 2.CC 2A,A

2000. 2.0F F22 2.C1 2A,?

2001. 2.102 F? 2.CF1 2?,C

2002. 2.0?F C* 2.10 2,0

200. 2.0*0 *F 2.CF 1,F

200*. 2.0A0 *A 2.A 1,?

200A. 2.0? 2 .0?1 2,*

200?. 2.021 1.00A .02? ,2

200F. 1.1 CA0 2.C*1 2,

200C. 1.0 F 2.FC 2C,A

200. 1.CAF F0 2.ACF 2C,2

2010. 1.FFA F0 2.A0A 2,1

2011. 1.FA F*A 2.*C0 0,0

%oda"i su iz o'i"ijelni+ domai+ statistiki+ izvora, sadrani u knjizi pro'. $r. StankoEadmilovi, 6Ubrzani razvoj uz stabilnost6, Iinan"in! entar, Hovi Sad, 2001, tabela ?, str. 21.4a period 1F2011 poda"i su iz statistike HS 8abela 2? 4aposlenost i zarade, 2012.

Oakonski komentar podataka iz tabele ? !otovo da i nije potreban, budui oni!ovore sami po sebi dovoljno. 5e7utim za one koji ba ne vole itanja tabela, da toipak uinimo

D>88# godini bilo je(

" u odnosu na D>>># god# oko FGD !ilj# manje zaposleni!' a oko DF !ilj# vienezaposleni!1

" u odnosu na 8


20/35

U tom smislu, posmatrano 6iznutra,'pad zaposlenosti, i nje!ove implika"ija uvidu poveano! broja penzionera i dru!i+ veliki+ pritisaka na javnu potronju,mo&e se' ako ne pravdati' a ono' barem donekle' razumeti#

Hasuprot tome, dalji pad zaposlenosti, umesto oporavka, razume se uz porast nesamo broja nezaposleni+, ne!o i ve pomenuto! poveanja pritiska na

penzionerske i dru!e oblike javne potronje u protekloj de"eniji, ne moe se niimopravdati. Utoliko pre to je do nje!a dolo, ne u uslovima oskudnosti kapitalakakva je bila u devedesetim, ne!o u uslovima raspola!anja i nerazumne upotrebenekoliko desetina milijardi dolara. =li, i u uslovima slepo! i uporno! verovanja i

primenjivanja trino'undamentalistike paradi!me, ije po!ubne karakteristiketreba jo jednom poten"irati

za tranzi"iju je od primarne vanosti je privatiza"ije po bilo kom modelu samo

ako vodi do to bre i temeljitije destruk"ije sve!a zateeno!@uz privatiza"iju je vano i odravanje suene, oskrnavljene makrekonomskestabilnosti@ oskrnavljene zbo! to!a to makroekonomska stabilnost, po de'ini"iji,znai makroekonomsku ravnoteu@ a valjda je jasno da te ravnotee ne moe bitiako se kretanje #$%, tednje, investi"ija, zaposlenosti... i uopte realne ekonomije,izba"i iz korpusa relevantno!@

izlaz, kvazi opravdanje je bilo u obliku formule( 8% mala i srednja preduzea i'jo vie ?:2' e dovesti do brzog oporavka realnog sektora i D% u

meuvremenu razvijene zemlje e kreditima plate&no osposobljavati tra&nju udevastiranim tranzicionim zemljama' s jedne strane' i komplementarno' sdruge strane' ponudom svoji! roba e zadovoljavati tako generisanu robnutra&nju. 5o!lo se, i moralo, znati da je to neprirodna, neeonomska, sebina'ormula i pre ne!o to se jasno pokazao nuan epilo! iz !ornje 'ormula navedeno

pod 1) nije, i nije ni mo!lo biti realizovano, ve je ostvareno samo navedeno pod 2,kao spasonosno reenje. :akle od nedeljive formule' realizovan je samo drugideo# )aravno' uz kumuliranje prezadu&enosti' i puzajui oporavak realnogsektora i sasvim nezadovoljavajuu zaposlenost u gotovo svim tranzicionimzemljama#8anije, sem oni+ koje su se manje ili vie, na ovaj ili onaj nain,oduprle striktnoj primeni Rain!tonsko! konsenzusa zasnovano! na po!ubnoj5araket Iundalism Strate!N.

Bitao"u e se, s pravom uiniti, da je sve to ve mno!o puta reeno, pa je daljeponavljanje nepotrebno. JSvrenom poslu mane nemaK < kae narodna. & zaista, nebismo ve reeno ponavljali kad ne bi bilo i dalje vladajueg apsurda daoporavak oekujemo iz miljea u kojemu neuspeni koncept jo uvek suverenovlada# 2 Srbiji e' bez sumnje' biti nametana ista ona tr&no"fundamentalistika doktrina koja je u proloj deceniji' dovela ne samo do

neoporavka' nego i do dalje ekonomske devastacije' do drastino! smanjenjazaposlenosti' !ipertrofije javne potronje' zanemarivanje domae tednje idomai! investicija... 3ednom reju, do beznaa.

H# 3ksterni sektor za Srbiju' kao i druge slabe ekonomije "jedno vreme varljivi spas' a zatim brutalne posledice

5oda e neko!, ko ivi u uverenju da smo se poetkom osamdeseti+ !odina reilimore prezaduenosti prema inostranstvu, sada iznenaditi, ili tavie zaprepastiti'

poda"i o najvanijim platnobilansnim i nekim dru!im elementima iz domena


21/35

ekonomski+ odnosa s inostranstvom. 8o je, moda, od svi+ posmatrani+ aspekta,najtugaljiviji deo prie o sumornoj ekonomske stvarnosti Srbije#

Slaba je ute+a to je saldo robne razmene (kol. *) tradi"ionalno ne!ativan, iminusni predznak se vue jo iz 3u!oslovenski+ dana. Oo!ino, pokrivenost uvozaizvozom +ronino je ispod 100, ali je zaprepaujue da je ona od D>>> godinegora nego ranijei stalno je (nekad i znatno) ispod A0. 8o samo po sebi mno!o!ovore o per'ormansama privrede Srbije.

8abela F.

)ajva&niji aspekti ekonomski! odnosa Srbije s inostranstvom( izvoz'uvoz' deficiti' e0terni dug' ?:2 vie nego zabrinjavajua situacija

:portso' !oods

andservi"es( o'#$%)

&mportso' !oods

andservi"es( o'#$%)

%ro"enatpokrivenosti

uvozaizvozom, (kol.

2)-(kol.)Q100

$e'i"itplatn. bil. urrenta""ount

balan"e, #$%

$e'i"itplatn. bil. urrenta""ount

balan"e, umlrd.USX

Spoljnidu!

:ternaldebt

sto"k umlrd USX

Spoljnidu! uodnosuna izvoz

roba iuslu!a

I$&, netin'los(o%,

"urrentUSX) (u

milionimaUSX)

I$&, netin'los( o'#$%)

1 2 * A ? F C 10

1* 11,1 ?2,?

1A 10,C *A,0

1? ,* *A*

1F 1?,F 2*,1 ?, 10,? 2F F*0,0 ,A

1C 2,? 0, F?,2 0,A 10, 2?F 11,0 0,F

1 1F,A 2F, ?2,C 0,A 10, A00 112,0 0,?

2000 2, *0,A AC, 1,C 0,2 11,A A2* A1, 0,

2001 21, ,* A*,1 2,A 0, 12,* *AF 1FF,A 1,?

2002 1,? *0,1 *C, C, 1,2 11,* F A?F, ,C

200 22, *1,C A, F, 1,* 1*,2 11 1.*0?,0 F,2

200* 2,A A0,1 *?, 12,1 2, 1*,A 2A* 1.02C,1 *,

200A 2?,2 *F,2 AA,A C,F 2,2 1?,1 2* 2.0A0,C C,1

200? 2, A1,* AC,1 10,2 ,0 1,C 22* *.?C,0 1F,0

200F 0,A A*,F AA,C 1?,1 ?, 2?,1 220 .*1, C,C

200C 1,1 AF,? A, 21,? 10, 0,* 21 2.?,* ?,

200 2,* *F,0 ?2,A F,1 2, ,1 2?F 1.A,? *,C

2010 *, A1,* ?F, F,2 2,C 2,2 21 1.*0,2 ,A

2011 ,1 *,1

&zvori podataka i objanjenja


22/35

/ol. 2 :ports o' !oods and servi"es ( o' #$%) :ports o' !oods and servi"es represent t+evalue o' all !oods and ot+er market servi"es provided to t+e rest o' t+e orld. 8+eN in"lude t+evalue o' mer"+andise, 'rei!+t, insuran"e, transport, travel, roNalties, li"ense 'ees, and ot+erservi"es, su"+ as "ommuni"ation, "onstru"tion, 'inan"ial, in'ormation, business, personal, and!overnment servi"es. 8+eN e:"lude "ompensation o' emploNees and investment in"ome

('ormerlN "alled 'a"tor servi"es) and trans'er paNments. (9 9$& 2C.0?.2012)/ol. &mports o' !oods and servi"es ( o' #$%) &mports o' !oods and servi"es represent t+evalue o' all !oods and ot+er market servi"es re"eived 'rom t+e rest o' t+e orld. 8+eN in"lude t+evalue o' mer"+andise, 'rei!+t, insuran"e, transport, travel, roNalties, li"ense 'ees, and ot+erservi"es, su"+ as "ommuni"ation, "onstru"tion, 'inan"ial, in'ormation, business, personal, and!overnment servi"es. 8+eN e:"lude "ompensation o' emploNees and investment in"ome('ormerlN "alled 'a"tor servi"es) and trans'er paNments. 9 9$& 2C.0?.2012

/ol. * %ro"enat pokrivenosti uvoza izvozom, (kol. 2)-(kol. )Q100

/ol. A urrent a""ount balan"e is t+e sum o' net e:ports o' !oods, servi"es, net in"ome, and net

"urrent trans'ers. poda"i su iz 9G $atabase, =pril, 2012/ol. ? urrent a""ount balan"e, u mlrd. USX poda"i su iz 9G $atabase, =pril, 2012

/ol. F :ternal debt sto"ks ( o' e:ports o' !oods, servi"es and in"ome) 8otal e:ternal debtsto"ks to e:ports o' !oods, servi"es and in"ome 9 9$& 2. ?. 2012.

/ol. C :ternal debt sto"ks ( o' e:ports o' !oods, servi"es and in"ome) 8otal e:ternal debtsto"ks to e:ports o' !oods, servi"es and in"ome. 9 9$& 2C.0?.2012

/ol. . Iorei!n dire"t investment, net in'los (o%, "urrent USX) Iorei!n dire"t investmentare t+e net in'los o' investment to a"Yuire a lastin! mana!ement interest (10 per"ent or more o'

votin! sto"k) in an enterprise operatin! in an e"onomN ot+er t+an t+at o' t+e investor. &t is t+esum o' eYuitN "apital, reinvestment o' earnin!s, ot+er lon!term "apital, and s+ortterm "apital ass+on in t+e balan"e o' paNments. 8+is series s+os net in'los (ne investment in'los lessdisinvestment) in t+e reportin! e"onomN 'rom 'orei!n investors. $ata are in "urrent U.S. dollars. 9 9$& 2C.0?.2012

Bitala" e, nesumnjivo, ve na prvi po!led zakljuiti, da tabela 6Hajvaniji aspektiekonomski+ odnosa Srbije s inostranstvom izvoz, uvoz, de'i"iti, e:terni du!, I$&

< vie ne!o zabrinjavajua situa"ija6, suvie 6prenatrpana6. Svesni smo da se takve

tabele teko, pa otuda i retko, paljivo i temeljno itaju. %a, ipak, tako smopostupili iz razlo!a to se u ovoj oblasti, moda vie ne!o u bilo kojoj dru!oj,jasno kao na dlanu pokazuje sva te&ina situacije u kojoj se ekonomija Srbijenalazi. &, ta vie, sva teina neop+odno! oporavka, a o razvoju je danas, ini sesasvim preuranjeno, ak deplasirano i !ovoriti. $a bi se to videlo i razumeloneop+odna je ira elabora"ija od one koje se moe uklopiti u jedan odeljak, ak ivee! lanka, ne!o to je ovaj. Smatrali smo da na ovom mestu treba objedinjeno,makar i vidu KprenatrpaneL tabele, dati nerasparanu 'akto!ra'sku osnovu za iruelabora"iju u posebnom problemski kon"ipiranom lanku. U nastavku dajemosamo lapidaran komentar'akto!ra'ije u tabeli F, to ujedno predstavlja naznake

pitanja i problema koje e biti, ili ve jesu, elaborirane u dru!im lan"ima.

%o veliini suma naj'rapantniji su de'i"iti tekui+ platni+ bilansa iz kol. A tab. F. U200F. !odini taj de'i"it je dosti!ao astronomski+ !otovo ?,, a u 200C. !odini ak10, milijardi dolara. Haravno, taj de'i"it se pokriva kapitalnim i 'inansijskimtransak"ijama i to opet na krajnje nepovoljan nain u protekli+ osam !odina (od2000. !odine) priliv kapitala po osnovu Iorei!n $ire"t &nvestments (kol. ?) suznatno manja od spoljni+ zaduenja koja su, (to javna, to privatna) odlukama oraznim kreditnim aranmanima, krajem 2010. ve obilato premaila 2 milijardi

USX. 5i smo opet prezaduena zemlja, tanije eksterno prezaduena ekonomija u"elini, a ne samo drava, budet, to je, tradi"ionalno u "entru panje. Samo


23/35

naiz!led ukupna spoljna zaduenosti svi+ entiteta je 'ormalno pravno manjiproblem, ali mi jesmo e:terno prezaduen zemlja. 5oda ne iz!leda tako ako seposmatra e:terna zaduenost po !lavi stanovnika, ili prema #$%, ali svakakojesmo ako se problem posmatra sa stanovita izvoza < to i jeste sutinskinajvanije, jer je upravo izvor servisiranja ti+ du!ova. 8o je, verujem,ar!umentovano objanjeno u lanku ;o je eksterno prezadu&en " 30ternal debtstocks' total Kof 9:4#

Haj!ore je to to je teko pronai neki aspekt u kojemu se vidi ostvarenopoboljanje. He, nikako ne pri+vatam etiketu Kdeurne narikaeL, kako raniji!uverner 3elai nedavno nazvao one koji skeptino !ledaju, koji se boje ovakveslike ekonomski+ odnosa s inostranstvom. Roleo bi+ da je ar!umentima, a neetiketama osporio taj stra+. =li bojim se da to nije mo!ue ni u ovoj oblasti, ni uoblasti zapoljavanja, pa ni u oblasti ekonomsko! rasta.

Eelativno niske stope in'la"ije (do pred kraj prole de"enije) vidi se u ovomkontekstu < nisu nikakva makroekonomska stabilnost ve pokuajsamozavaravanja pred o!romnim problemima u dru!im oblastima.

Hajzad, nemo!ue je u ovakvoj situa"iji zaobii (zaboraviti) pitanje-problem kudaodoe pare od prodajne privatiza"ijeM=ko su utroene u na"ionalni investi"ioni

plan onakav kako je on bio kon"ipiran (kao ula!anje u in'rastrukturu, ili dru!imreima u budunost), kad e se to, i da li e se to e'ektuirati kroz ekonomske

pokazatelje, a ne kroz politike prie. %ritom treba posebno na!lasati maluverovatnou da do to!a do7e u retardiranom-+aotinom ekonomskom i"elokupnom drutvenom ambijentu u kojemu je nemo!ue pokrenuti toakubrzano! oporavka i razvoja i poboljanje sumorne ekonomske stvarnosti Srbije.

Hapred reeno, svakako, nije dovoljno da se u KprenatrpanojL tabeli F identi'ikujeono to je najvanije, pa emo dodati jo nekoliko poenti.

(1). Reoma su slabe izvozne per'ormanse (kol. 2 i *) koje neminovno dovode dopermanentni+ du!o!odinji+, tavie viede"enijski+ spoljnoekonomski+ de'i"ita(kol. i A). 8ako7e, nedvosmisleno se vidi da su se te spoljno"deficitne makaze

irile, to je samo jedan od ar!umenata za o"enu i tvrdnju da je protekla de"enijabila sve samo ne decenija oporavaka' kao to je bilo nu&no i oekivano#

(2). &z takvi+ izvozni+ i spoljnode'i"itni+ per'ormansi nu&no proistie du&nikikarakter ekonomije Srbije. 5oda bi tanije bilo da se kae zadu&ivakikarakter. Haime, nije reo tome da ekonomija Srbije ne mo&e bez 6normalni!,kredita, takvi+ koji se uzimaju povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreba,

ponovo uzimaju. Hije re ni o tome da ne moe bez revolving kreditirinja'stalnog zanavljanja kredita. 4rava je istina da ekonomija Srbije, sa svojimsveukupnim, a napose izvoznim karakteristikama, ne mo&e bez stalnog

poveavanja' gomilanja dugova. = to tako mo&e da ide neko' mo&da' ak' idu&e vreme' ali nikako ne mo&e sve vreme... ;ad"tad nu&no dolazi doudaranja 6glavom u zid,.

() \ta !ovori o tome da je ekonomija Srbija dola do to! zida. Gd!ovor je jasansvima i svakome. %a i onim glavnim ekonomskim akterima protekle decenijekoji su se' na ovaj ili onaj nain' ovajdili i 6elegantno sklonili u stranu,# 2lipod izgovorom da se povlae sa mesta potpredsednika vlade Srbije zbog togato je ;otunici' i njemu slinima' va&nije ;osovo od 6spasonosni!,3urointegracija1 ili iz navodni! privatni! razloga' ali $valjda omakom%otkrivi pravi' izjavom da je prolo vreme 6ru&iaste privatizacije,' a time
https://www.scribd.com/doc/315791560/Ko-je-eksterno-prezadu%C5%BEen-External-debt-stocks-total-of-GDPhttps://www.scribd.com/doc/315791560/Ko-je-eksterno-prezadu%C5%BEen-External-debt-stocks-total-of-GDPhttps://www.scribd.com/doc/315791560/Ko-je-eksterno-prezadu%C5%BEen-External-debt-stocks-total-of-GDPhttps://www.scribd.com/doc/315791560/Ko-je-eksterno-prezadu%C5%BEen-External-debt-stocks-total-of-GDP


24/35

$to pret!odni guverner' naravno' nije rekao% nestaje i paravan iza kojega sevie nee moi skrivati gramzivost i beskrupuloznost' !ladno uzimajui' zasrpske prilike' sramnu polamilionsku platu### itd# 2pak' nekima od glavni!'najtrajniji! i najvlastoljubiviji! ekonomski! aktera srpskog neoporavka iagonije' kao da odgovor nije jasan $itaj' kao da jo nije dosta% pa evo'ponovo se uguravaju u najviu izvrnu vlast' da Srbiju usree iluzornim6?:2"spasom,### NN

(*) =li, treba se bojati da e posledice najnesrenije kombinacije " irenjaspoljno"deficitni! makaza u ekonomiji Srbije i zatvaranja makaza' tj#mogunosti' daljeg gomilanja dugova " imati oblik ve vieni! duboki! iiroki! lomova kakvi bili( slom 6*ntine konevertibilnosti,' blokiranja deviznetednje u bankama' pljakanja naroda putem ulino"dilerski! operacija':efina"Aezdini! piramidalni! ema### kreditiranja iz primarne emisije

neposredni! korisnika/preduzea 6nosilaca razvoja, i 6ouvanja srpskeprivrede,### sve do sloma druge' 6:eda *vramove konvertibilnosti,### 5no!ie, verovatno, rei da nema razlo!a za takav pesimizam, ve da 6treba biti

pozitivan6, ba kao to Jredove zbijaK novi kon!lomerat vlasti ne znajui ta trebaraditi, od e!a poeti... nastavlja da 6prodaje ma!lu6 u vidu 'loskule odlazee!


25/35

Slina, ako ne i !ora, je situa"ija sa agrarnim sektorom. &stina, destruktivan odnosprema ovoj kapitalno za+tevnoj !rani zbo! du!i+ "iklusa proizvodnje, uvanja itroenja, postao je intenzivan i efektivan jo u poslednjim danima one' .elikeAugoslavije, dakle i pre 6oklevajue6 a po!otovo pre intenzivno rasprodajne,6ruiaste6, privatiza"ije i prirodni+ a!rarni+ resursa, poetkom ove de"enije.%ritom, svaka ast primerima prave 'armeriza"ije koji+ je sasvim nedovoljno da bioni bili obeleje to! lano! a!rarno! strukturno! prila!o7avanja, u stvari a!rarnedestruk"ije. Aer' ostaviti proizvodnju sa tako dugim ciklusima napre&ivljavanje sa tananim sopstvenim sredstvima' odnosno usmeriti je premauvek za nju praznim bud&etskim jaslama' bez zadovoljavajue kreditnepodrke i komercijalni! banaka i )arodne banke u okviru projektovaneemisije primarnog novca $a nikako iznad toga%' ili alternativno' bez odvajanjaznaajnijeg dela tranzicioni! pri!oda za participaciju u njenim objektivnouslovljenim potrebama' nije moglo znaiti nita drugo nego njeno

obogaljivanje' retardaciju sve do granice golog pre&ivljavanja stanovnitva#

to, to je ski"a, 6slika i prilika6, dananje! realno! sektora ekonomije Srbije, kojuprua tabela C.

8abela C

@ealni sektor posmatran kroz rast i uee industrije i poljoprivredeu 9:4

9:4 "Kpromena

2ndustrialgross output "

K promena

*gricultu" ralgross output "K

promena

deo industrijeu 9:4' u K

deo poljopri"vrede u 9:4' u

K

1 2 * A ?

10 C,0 ,2 na 2,0 *C,0

11 ,C *,C *,2 1?,0 *?,0

12 2F,2 1*, C,A 20,0 1,0

1 0,A *,0 C,0 A,0 1,2

1* 2,A 2F, 1F,? *,0 ,C

1A ?,1 21,* *,A ,? 1F,2

1? F,C 0,F *A,2 A?,0 1,

1F 10,1 ,0 12,F AF,* 21,*

1C 0,F 2A,C C,F A,1 2?,A

1 11,2 1,0 A,0 2,0 2F,C

2000 A, 21,0 1F,0 0,A 1,

2001 A, 2, 1F,A 2C,A 1,C

2002 *,1 ?, ,2 2C,F 1A,2

200 2,F 0, F,0 2C,1 1,

200* , A,C 1,2 2,? 1,C

200A A,* 1, A,0 2,0 12,1

200? ,? ,1 1,0 2,0 11,

200F A,* A, F,C 2C, 10,

200C ,C 1, C,F 2C,2 10,?


26/35

200 ,A 1,0 0,C 2F, ,?

2010 1,0 2?,? ,0

2011 1,C 2?,? ,0

&zvori i kate!orijalna objanjenja/ol. 2, 102011 #$% !rot+ (annual ) =nnual per"enta!e !rot+ rate o' #$% at marketpri"es based on "onstant lo"al "urren"N. =!!re!ates are based on "onstant 2000 U.S. dollars.#$% is t+e sum o' !ross value added bN all resident produ"ers in t+e e"onomN plus anN produ"tta:es and minus anN subsidies not in"luded in t+e value o' t+e produ"ts. &t is "al"ulated it+outmakin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"ated assets or 'or depletion and de!radation o'natural resour"es. ( 9 9$ indi"atros, 1C.F.2012)

/ol. , 102000 &ndustrial !ross output promena ("onomi" statisti"s and 'ore"asts]E$ "onomi"s^ Sele"ted e"onomi" indi"ators (S&)@ 20010 &ndustrN, value added(annual !rot+) =nnual !rot+ rate 'or industrial value added based on "onstant lo"al

"urren"N. =!!re!ates are based on "onstant 2000 U.S. dollars. &ndustrN "orresponds to &S&divisions 10*A and in"ludes manu'a"turin! (&S& divisions 1AF). &t "omprises value added inminin!, manu'a"turin! (also reported as a separate sub!roup), "onstru"tion, ele"tri"itN, ater,and !as. Ralue added is t+e net output o' a se"tor a'ter addin! up all outputs and subtra"tin!intermediate inputs. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"atedassets or depletion and de!radation o' natural resour"es. 8+e ori!in o' value added is determinedbN t+e &nternational Standard &ndustrial lassi'i"ation (&S&), revision . ( 9 9$ indi"atros,1C.F.2012)

/ol. * do 2000 =!ri"ultural !ross output promena ("onomi" statisti"s and 'ore"asts ]E$ "onomi"s^ Sele"ted e"onomi" indi"ators (S&)@ 20010 &ndustrN, value added (annual

!rot+)@ za 2001200 =!ri"ulture, value added (annual !rot+) =nnual !rot+ rate 'ora!ri"ultural value added based on "onstant lo"al "urren"N. =!!re!ates are based on "onstant 2000U.S. dollars. =!ri"ulture "orresponds to &S& divisions 1A and in"ludes 'orestrN, +untin!, and'is+in!, as ell as "ultivation o' "rops and livesto"k produ"tion. Ralue added is t+e net output o'a se"tor a'ter addin! up all outputs and subtra"tin! intermediate inputs. &t is "al"ulated it+outmakin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"ated assets or depletion and de!radation o' naturalresour"es. 8+e ori!in o' value added is determined bN t+e &nternational Standard &ndustriallassi'i"ation (&S&), revision . ( 9 9$ indi"atros, 1C.F.2012)

/ol. A do 1 Udeo industrije u #$%, u ("onomi" statisti"s and 'ore"asts ]E$ "onomi"s^ Sele"ted e"onomi" indi"ators (S&)@ za period 20002011 &ndustrN, value added( o' #$%) =nnual !rot+ rate 'or a!ri"ultural value added based on "onstant lo"al "urren"N.=!!re!ates are based on "onstant 2000 U.S. dollars. =!ri"ulture "orresponds to &S& divisions 1A and in"ludes 'orestrN, +untin!, and 'is+in!, as ell as "ultivation o' "rops and livesto"kprodu"tion. Ralue added is t+e net output o' a se"tor a'ter addin! up all outputs and subtra"tin!intermediate inputs. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"atedassets or depletion and de!radation o' natural resour"es. 8+e ori!in o' value added is determinedbN t+e &nternational Standard &ndustrial lassi'i"ation (&S&), revision . ( 9 9$ indi"atros,1C.F.2012)

/ol. ? do 1 Udeo poljoprivrede u #$%, u ("onomi" statisti"s and 'ore"asts ]E$ "onomi"s^ Sele"ted e"onomi" indi"ators (S&)@ za period 20002011 =!ri"ulture, value added( o' #$%) =nnual !rot+ rate 'or a!ri"ultural value added based on "onstant lo"al "urren"N.

=!!re!ates are based on "onstant 2000 U.S. dollars. =!ri"ulture "orresponds to &S& divisions 1A and in"ludes 'orestrN, +untin!, and 'is+in!, as ell as "ultivation o' "rops and livesto"kprodu"tion. Ralue added is t+e net output o' a se"tor a'ter addin! up all outputs and subtra"tin!intermediate inputs. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"atedassets or depletion and de!radation o' natural resour"es. 8+e ori!in o' value added is determinedbN t+e &nternational Standard &ndustrial lassi'i"ation (&S&), revision . ( 9 9$ indi"atros,1C.F.2012)


27/35

G# 2nvesticije nedovoljne i neracionalne atednja/akumulacija slabana za potrebe oporavka' a kamoli razvoja

2.%. 3padanje domai4 bruto-investicija - metafora sloma bezoporavka ekonomije 'rbije

8abela .

2nvesticije od 8889od# Panani indeksi Qazni indeks 8>

8 D H

8D'H 8>>'>

8 FB'MD>>H# D>G'H ='MD>>G# 8>M'B =H'GD>>=# 8D>B# 8>G'D 8>D'BD>>8># 8>D'> =B'D

D>88# 88G'G


28/35

&z podataka o kretanju brutoinvesti"ija u osnovne 'ondove SIE3, SE3 (tabela )moe se jasno uoiti ono o emu je moda neto dru!aijim reima ve !ovoreno.Eazdoblje 1F*1F. !odine je predstavljalo izrazito intenzivan investi"ioni

period.Q*QGno to se iz ovi+ podataka ne vidi, ali to je empirijski sasvim dobropoznato u tom periodu su e/ ante investi"ije bile veoma visoke, ak +iper

tro'irane.QAQGvako visoke stope ostvareni+ brutoinvesti"ija u osnovne 'ondove (tj.visokee/ postinvesti"ije) bile su omo!uene prilivom inostrane akumula"ije krozpoveanje obima zaduenjaQ?Qi kroz poveanje devizne tednje, odnosno doznakanai+ radnika na privremenom radu u inostranstvu (1F?1C0. kumulativno oko,A mlrd. USX).

Q*Q &ako e u kasnijim razmatranjima o tome jo biti !ovora, ve na ovom mestu trebarei da se pret+odna 3u!oslavija sredinom i u dru!oj polovini sedamdeseti+ !odina saueem ukupni+ investi"ija (brutoinvesti"ije[ula!anja u poveanje obrtno! kapitala) udrutvenom proizvodu od oko *0*2, svrstavala u red zemalja sa najviim stopamainvesti"ija. 4apravo, priblino toliki nivo uea investi"ija uspeo je da zabelei, na

primer, 3apan, i to u periodu posleratne obnove i ekspanzije tzv. japansko! privredno!uda.

QAQ %od e: ante investi"ijama podrazumevamo uinjeni korak dalje od sklonostiinvestiranju, dakle preduzete investi"ije. 8o znai ne samo one ija je realiza"ija 'izikipoela, ne!o i one na kojima su izvrene neke pret+odne radnje raspisivanje li"ita"ija,projektovanje, pre!ovaranje, u!ovaranje i slino, jer sve to ima vei ili manji uti"aj na'ormiranje nivoa tranje investi"ioni+ dobara, investi"ioni+ radnji i uslu!a. /ao sinonimza e: ante investi"ije moemo koristiti i pojam investi"ione tranje.

Q?Q Eadi ilustra"ije ove tvrdnje treba rei da se tzv. neto spoljni du! SIE3 popeo sa 2,Fmlrd. USX 1F1. !odine na A,C mlrd. USX (1FA), pa na 1?,C mlrd. USX (1C0) i 1C,?mlrd. USX 1C1.

:rugi investicioni periodpredstavlja razdoblje 1C01CC. !odine. U tom perioduinvesti"iona tranja (obim e: ante investi"ija) bila je znatno ni&a ne!o u

pret+odnom. U prvom redu zbo! to!a to se poela primenjivati politika realnogkursa dinara. 8o je znailo da se vie nije mo!lo raunati s tim da e investitormoi prisvajati in'la"ioni dobitak u onoj meri u kojoj je to mo!ao u pret+odnom

periodu. /amatne stope su normalno poveavane, ali su realno i dalje bile veomane!ativne. %o tom osnovu, dakle, i dalje se mo!lo raunati na prisvajanje

in'la"iono! dobitka od strane investitora. 5e7utim, samo podizanje kamatni+ stopana realno vii nivo, bez obzira na to to su one jo uvek u veem delu ovo! perioda


29/35

bile realno ne!ativne i to su, samim tim, obezbe7ivale prisvajanje odre7eno!in'la"iono! dobitka, psi+oloki je delovalo na manju sklonost investiranju i na nivoinvesti"ione tranje. U ovom periodu dolo je do smanjenja sklonosti investiranju ido smanjenja investi"ione tranje (e: ante investi"ija), ali to ipak nije bio osnovnirazlo! veliko! pada ostvareni+ investi"ija. Svojevremeno izvrena istraivanjapokazala su da je indeks ostvareni! investicija u realnom izrazu u 8K1

) u devedesetim !odinama trend bruto investi"ija u osnovne 'ondove nastavio jesa drastinim opadanjem, tako da je krajem te de"enije bio nii od 10@

*) kad se to uzme u obzir < dakle kad se uzme u obzir da su investi"ije u osnovne

'ondove !otovo zamrle < onda je jasno da su indeksi porasta, koji su zabeleeninakon 2000. !odine, krajnje nedovoljni da bi se mo!lo !ovoriti o oporavkuinvesti"ione aktivnosti.

G#D# )e samo nedovoljno' nego i neefikasno investiranje

5e7utim, sunovrat investi"iono! trenda tokom osamdeseti+, i naroito tokomdevedeseti+ !odina, nije pratila de"enija (200010) neop+odno! oporavkainvesti"ione aktivnosti ne samo u kvantitativnom smislu (to se vidi iz pret+odnetabele ) ne!o ni u kvalitativnom smislu, u smislu e'ikasnosti investi"ija, to sevidi iz se vidi iz sledee tabele

8abela 10.

3fikasnost investicija " kapitalni koeficijent " u periodu D>>>"D>88#godine

U milionima K2000 USXL (USX stalne vrednosti iz 2000. !odine)


30/35

#odine

#ross "apital'ormation

("onstant 2000USX) ruto

&nvesti"ije

#$% ("onstant 2000USX)

%orast #$%("onstant 2000 USX)u odnosu na pret+.

!.

/apitalnikoe'i"ijent (porastinvesti"ija- porast

#$%

1 2 * A

1 ?2A A.FF* F2C

2000 A* ?.0C 0C 1,F2001 1.0* ?.*0A 22 ,21

2002 ? ?.?? 2?* ,A*

200 1.*0* ?.C*C 1FC F,CC

200* 2.C? F.*C* ?F *,AA

200A 2.A?? F.CC *0* ?,A

200? 2.F1A C.1F 2C* ,A?

200F .A2* C.?1* **1 F,

200C .F** C.*1 2F 11,*A

200 2.FA C.?2C 1

2010 2.CA0 C.F11 C2 *,F?

2011 .2* C.C?? 1AA 21,**

&zvori i kate!orijalna objanjenja

U kol. 2 #ross "apital 'ormation ('ormerlN !ross domesti" investment) "onsists o' outlaNs onadditions to t+e 'i:ed assets o' t+e e"onomN plus net "+an!es in t+e level o' inventories. Ii:edassets in"lude land improvements ('en"es, dit"+es, drains, and so on)@ plant, ma"+inerN, andeYuipment pur"+ases@ and t+e "onstru"tion o' roads, railaNs, and t+e like, in"ludin! s"+ools,o''i"es, +ospitals, private residential dellin!s, and "ommer"ial and industrial buildin!s.&nventories are sto"ks o' !oods +eld bN 'irms to meet temporarN or une:pe"ted 'lu"tuations inprodu"tion or sales, and 6ork in pro!ress.6 =""ordin! to t+e 1 SH=, net a"Yuisitions o'valuables are also "onsidered "apital 'ormation. $ata are in "onstant 2000 U.S. dollars. (9 9$

&ndi"ator, 1?. R& 2012.)#$% at pur"+aserTs pri"es is t+e sum o' !ross value added bN all resident produ"ers in t+ee"onomN plus anN produ"t ta:es and minus anN subsidies not in"luded in t+e value o' t+eprodu"ts. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'or depre"iation o' 'abri"ated assets or 'ordepletion and de!radation o' natural resour"es. $ata are in "onstant 2000 U.S. dollars. $ollar'i!ures 'or #$% are "onverted 'rom domesti" "urren"ies usin! 2000 o''i"ial e:"+an!e rates. Iora 'e "ountries +ere t+e o''i"ial e:"+an!e rate does not re'le"t t+e rate e''e"tivelN applied toa"tual 'orei!n e:"+an!e transa"tions, an alternative "onversion 'a"tor is used. (9 9$&ndi"ator, 1?. R& 2012.)

%ouzdanije o"ene o aktivnosti u nekom domenu uvek se dobijaju ako se poredvremenske kompara"ija za samu Srbiju, prezentuje i prostorna kompara"ija


31/35

ruto domaa tednja #ross domesti" savin!s

( o' #$%)

ruto domae investi"ije #ross "apital 'ormation,

od #$%

1 2

1F *,F 12,1

1C 2,2 ,?

1 0,2 10,A

2000 F, C,C

2001 *,2 1,

2002 ,A 11,0

200 A,0 1*,A

200* 1,F 2C,

200A 2,C 2,F

200? 2,? 2*,1

200F *,C 2,0

200C ,2 2,F

200 A, 2,0

2010 ?, 22,C

2011 , 2A,

&zvor 9 9$&,0.0C.2012.

1) U kol. 2 #ross domesti" savin!s are "al"ulated as #$% less 'inal "onsumption e:penditure(total "onsumption).

2) U kol. #ross "apital 'ormation ('ormerlN !ross domesti" investment) "onsists o' outlaNs onadditions to t+e 'i:ed assets o' t+e e"onomN plus net "+an!es in t+e level o' inventories. Ii:edassets in"lude land improvements ('en"es, dit"+es, drains, and so on)@ plant, ma"+inerN, andeYuipment pur"+ases@ and t+e "onstru"tion o' roads, railaNs, and t+e like, in"ludin! s"+ools,o''i"es, +ospitals, private residential dellin!s, and "ommer"ial and industrial buildin!s.&nventories are sto"ks o' !oods +eld bN 'irms to meet temporarN or une:pe"ted 'lu"tuations in

produ"tion or sales, and 6ork in pro!ress.6 =""ordin! to t+e 1 SH=, net a"Yuisitions o'valuables are also "onsidered "apital 'ormation.Sour"e 9orld ank national a""ounts data, and G$ Hational =""ounts data 'iles.atalo! Sour"es 9orld $evelopment &ndi"ators


32/35

Umesto ire elabora"ije ovi+ trendova, na ovom mestu emo se zadovoljitiupuivanjem na stranice na kojima je to u znatnoj meri uinjeno(

Relike ekonomske zablude u Srbiji < i o so"ijalizmu i otrinom 'undamentalizmu traju odavno

& uz najbolju mo!uu %, sadanji +aotiniretardirani privredni sistem, ne moe davodi u oporavak i razvoj, ne!o u sta!'la"iju

%ret+odne identi'ika"ije i zakljuivanja o investi"ionoakumulativnom domenuneosporno dobija potvrdu kad se i Srbija komparativno tretira u irojme7unarodnoj komparativnoj analizi korela"ije ekonomski+ stopa rasta i stopa

bruto domai+ investi"ija, to sledi u tabeli 12.

G#H# ;omparativna analiza korelacije stope ekonomskog rasta ibruto domai! investicija

8abela 12.

Stope ekonomskog rasta i bruto domai! investicija u veem brojuevropski! i drugi! zemalja

ountrN &ndi"ator Hame 10 20000F 200C10 200010

=lbania#$% !rot+ (annual ) 0,F A,F *,C A,*

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1?,F 2A, 2 2?,

=ustralia#$% !rot+ (annual ) ,* ,* 2,A ,1

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2*,? 2?,2 2C,F 2?,C

=ustria#$% !rot+ (annual ) 2,F 2,* 0,0 1,C

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2*,C 2,1 21,C 22,F

elarus#$% !rot+ (annual ) 1,* F,C ?,0 F,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2C,F 2F,A C,A 0,A

el!ium

#$% !rot+ (annual ) 2,2 2,2 0,1 1,?

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 21, 21, 21,* 21,
https://www.scribd.com/doc/315555623/Velike-ekonomske-zablude-u-Srbiji-i-o-socijalizmu-i-o-tr%C5%BEi%C5%A1nom-fundamentalizmu-traju-odavnohttps://www.scribd.com/doc/315555623/Velike-ekonomske-zablude-u-Srbiji-i-o-socijalizmu-i-o-tr%C5%BEi%C5%A1nom-fundamentalizmu-traju-odavnohttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315555623/Velike-ekonomske-zablude-u-Srbiji-i-o-socijalizmu-i-o-tr%C5%BEi%C5%A1nom-fundamentalizmu-traju-odavnohttps://www.scribd.com/doc/315555623/Velike-ekonomske-zablude-u-Srbiji-i-o-socijalizmu-i-o-tr%C5%BEi%C5%A1nom-fundamentalizmu-traju-odavnohttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflacijuhttps://www.scribd.com/doc/315867704/I-uz-najbolju-mogu%C4%87u-EP-sada%C5%A1nji-haoti%C4%8Dni-retardirani-privredni-sistem-ne-mo%C5%BEe-da-vodi-u-oporavak-i-razvoj-nego-u-stagflaciju


33/35

D#$% !rot+ (annual ) 1?, A,* 1,1 *,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1?, 21,F 22, 22,0

razil#$% !rot+ (annual ) 1,F ,A *,0 ,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1C,C 1F,1 1C,C 1F,?

ul!aria#$% !rot+ (annual ) 2,A A,C 0, *,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1?,2 2*,* 0,? 2?,1

anada#$% !rot+ (annual ) 2,* 2, 0,* 2,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1, 21,0 22,1 21,

+ina#$% !rot+ (annual ) 10,0 10,A ,F 10,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) ,1 *0,1 *?,F *1,

roatia

#$% !rot+ (annual ) 1,A *,A 1,F 2,C

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1F,0 2A,F 2F,0 2?,1

ze"+ E.#$% !rot+ (annual ) 0,0 *,* 0,2 ,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2C,* 2F,F 2,2 2?,A

$enmark#$% !rot+ (annual ) 2,* 1, 1,C 0,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1,1 21,1 1,0 20,A

stonia#$% !rot+ (annual ) 1,C C,A A, *,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2C,0 ,* 22,F 0,A

U #$% !rot+ (annual ) 2,1 2,A 0,? 1,?#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 20,A 20,* 1, 20,1

Iinland#$% !rot+ (annual ) 1,F ,A 1,* 2,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1,C 20,F 1,C 20,A

Iran"e#$% !rot+ (annual ) 1, 2,1 0,* 1,*

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1C,A 1,C 20,1 1,

#ermanN#$% !rot+ (annual ) 2,2 1,? 0,1 1,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 22,* 1C, 1F,C 1C,?

#ree"e#$% !rot+ (annual ) 1, *,2 2, 2,*

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 22, 2*,? 1,* 2,2

Dun!arN#$% !rot+ (annual ) 0,* ,? 1,A 2,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 22,? 2*,F 20,0 2,*

&ndia#$% !rot+ (annual ) A,? F, F,? F,*

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,? 0,2 A, 1,?

&reland #$% !rot+ (annual ) F,1 A,? ,A ,1

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1, 2*,F 1A,F 22,2

&talN#$% !rot+ (annual ) 1,* 1,? 1,? 0,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 20, 21,2 20,* 21,0

3apan#$% !rot+ (annual ) 1,* 1,F 1,2 0,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,0 2,C 21, 2,1

Oatvia#$% !rot+ (annual ) ,A C,C F,A *,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2*,2 1,F 2*,0 2,?

Ooer middle

in"ome

#$% !rot+ (annual ) ,? A, A, A,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,0 2A,* 2C,F 2?,


34/35

5a"edonia#$% !rot+ (annual ) 1, ,0 1, 2,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1C,F 21, 2?,0 22,?

5iddlein"ome

#$% !rot+ (annual ) ,A ?,2 A,* ?,0

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2?,1 2A, 2,0 2?,C

5oldova#$% !rot+ (annual ) ,* A,F 2, *,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,1 2F,1 2C,F 2F,A

5ontene!ro#$% !rot+ (annual ) 0,A *,? 1,2 ,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 0,0 21,F 0,2 2*,0

Het+erlands#$% !rot+ (annual ) ,2 2,2 0,0 1,?

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 22,1 20,1 1, 1,

HoraN

#$% !rot+ (annual ) ,? 2,* 0, 1,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 22,0 20, 2,1 21,A

%oland#$% !rot+ (annual ) ,* *,1 ,? ,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 20, 21,0 21,F 21,2

%ortu!al#$% !rot+ (annual ) ,0 1,A 0,A 0,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2A,* 2*,C 21,0 2,C

Eomania#$% !rot+ (annual ) 2, A,? 0,? *,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2*,C 22, 1,1 2A,1

EussianIederation

#$% !rot+ (annual ) *, F,2 0,A A,#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2A,* 21,0 22,* 21,*

Serbia #$% !rot+ (annual ) A, A,1 0,* ,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) ,2 1,2 2A,2 20,C

SlovakEepubli"

#$% !rot+ (annual ) 0,0 A,? 1,F *,A

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,1 2F,A 2,? 2?,A

Slovenia#$% !rot+ (annual ) 1,A *,* 1,0 2,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 21,F 2F,2 2A,F 2?,C

Spain#$% !rot+ (annual ) 2,F ,? 1,0 2,*

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,1 2C, 2A,A 2F,A

Sitzerland#$% !rot+ (annual ) 1,1 2,2 1,0 1,

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2*,2 21, 1, 21,

8urkeN#$% !rot+ (annual ) *,0 A,2 1,? *,2

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2,A 1,2 1C, 1,1

Ukraine#$% !rot+ (annual ) C, F,A 2,C *,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 2?, 22, 21,* 22,1

United/in!dom

#$% !rot+ (annual ) 2,? ,1 1,1 2,0

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1F,* 1F,* 1A,A 1?,

United States#$% !rot+ (annual ) ,2 2,? 0,2 1,C

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 1C,2 1, 1A,A 1C,

9orld#$% !rot+ (annual ) 2,F , 1,1 2,F

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) 22,* 21,F 20,* 21,


35/35

&zvor &zraunato na osnovu 9 9$ indi"ators, 1.R.2012

#$% !rot+ (annual ) =nnual per"enta!e !rot+ rate o' #$% at market pri"es based on"onstant lo"al "urren"N. =!!re!ates are based on "onstant 2000 U.S. dollars. #$% is t+e sum o'!ross value added bN all resident produ"ers in t+e e"onomN plus anN produ"t ta:es and minus anNsubsidies not in"luded in t+e value o' t+e produ"ts. &t is "al"ulated it+out makin! dedu"tions 'ordepre"iation o' 'abri"ated assets or 'or depletion and de!radation o' natural resour"es.

#ross "apital 'ormation ( o' #$%) #ross "apital 'ormation ('ormerlN !ross domesti"investment) "onsists o' outlaNs on additions to t+e 'i:ed assets o' t+e e"onomN plus net "+an!esin t+e level o' inventories. Ii:ed assets in"lude land improvements ('en"es, dit"+es, drains, andso on)@ plant, ma"+inerN, and eYuipment pur"+ases@ and t+e "onstru"tion o' roads, railaNs, andt+e like, in"ludin! s"+ools, o''i"es, +ospitals, private residential dellin!s, and "ommer"ial andindustrial buildin!s. &nventories are sto"ks o' !oods +eld bN 'irms to meet temporarN orune:pe"ted 'lu"tuations in produ"tion or sales, and 6ork in pro!ress.6 =""ordin! to t+e 1SH=, net a"Yuisitions o' valuables are also "onsidered "apital 'ormation.

&z podataka sadrani+ u tabeli 12 lako je uoiti da visoke stope investi"ije imajuone manje razvijene zemlje koje svojim ubrzanim razvojem rapidno menjajuodnose u !lobalizovanom ekonomskom svetu, o emu detaljnije !ovori lanak naovom sajtu iji je naslov 5anje razvijeni radikalno menjaju sliku svetskeekonomije paradoks !lobaliza"ijeM

Ha alost, poda"i iz tabele 12, potvr7uju ve vie puta isti"anu injeni"u dainvesti"iona aktivnost Srbije i dalje nedopustivo slabi u svakoj kompara"iji i saonim velikima, i sa onim koji su nam po veliini slini, i sa onima koji su nam,kako se kae, !ledali u le7a, pre investi"ione devasta"ije, kojoj se jo ne vidi kraj.5oe se zasi!urno rei da je sve manje investiranje u realne, proizvodne 'aktore, iuzrok i posledi"a 'aktiki meta'ora propadanja ekonomije Srbije. G toj temi, nemoe se, a i ne treba, !ovoriti u nekoliko redaka. \tavie, ona zasluujeneuporedivo vie ne!o to moe rei bilo koji autor pojedinano. = kao inezaposlenost neopravdano i predaleko je od "entra sveopte panje u kojima bite teme morale biti.

Gznake /ljune rei

Sumorna stvarnos Srbije, sta!'la"ija, &n'la"ija, javna potronja, "enovna stabilnost,in'la"ija, (ne)zaposlenosti, konomska aktivnost, per "apita #$%, ante portas,Smanjena zaposlenost, penzioneri, ksterni sektor, varljivi spas, brutalne

posledi"e, $evastiran realni sektor, oporavka, &nvestije nera"ionalne,tednja-akumula"ija,
https://sites.google.com/site/profstankoradmilovic/home/globalni-svet-ekonomije-kao-najsire-okruzenje-srbije/manje-razvijeni-radikalno-menjaju-sliku-svetske-ekonomije---paradoks-globalizacijehttps://sites.google.com/site/profstankoradmilovic/home/globalni-svet-ekonomije-kao-najsire-okru

Documents

Sumorna ekonomska stvarnost Srbije – umesto oporavka stagflacija