pravo prvi deo

8/4/2019 pravo prvi deo

1/58

1

1.POJAM PRIVREDNOG PRAVA

Privredno pravo je grana pozitivnog prava, pripada pozitivnom pravu i grani privatnog prava. Privredno

pravo predstavlja pravne norme kojima se uredjuje pravni poloaj privrednih subjekata, njihov odnos premadravi i njihovi uzajamni pravni poslovi u vezi sa prometom robe i novca.Privredno pravo se javlja kao nauna disciplina gde se objanjavaju i izuavaju pravne norme kojima seuredjuje pravni poloaj privrednih subjekata i njihovi uzajamni poslovi.

Ima dva dela: STATUSNI DEO (izuavaju se pravni poloaj privrednih subjekata i njihov odnos sadravom) i PRAVO PRIVREDNIH DRUTAVA (izuava pravne norme u vezi sa pravnim poslovimarobnog i novanog prometa privrednih subjekata). Naziva se i trgovinsko pravo.

U statusnom delu objanjavaju se pravna pravila kojima se uredjuju pravni poloaji subjekata i njihov odnosprema dravi odnosno odredjuje se pojmovno organizovanje, osnivanje , individualna obeleja, unutranjaorganizacija i njihov prestanak.

U dinamikom delu (ugovorno privredno pravo) izuavaju se pravna pravila kojima se uredjuju pravni

poslovi privrednih subjekata u vezi sa prometom robe i novca kao i HOV poev od optih pitanja, ugovara oprodaji, drugih ugovora robnih prometa, bankarskih poslova.Svaka nauna disciplina ima svoj instrumentarijum pomou koga prouava fenomene koje ine njen

predmet, to se naziva metod prouavanja.

2.ODNOS PRIVREDNOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVA

Privredno pravo predstavlja granu pozitivnog prava, pripada oblasti privatnog i imovinskog prava. Najtenjapovezanost postoji izmedju gradjanskog i privrednog prava.

Slinosti i razlike :

- Obe grane prava pripadaju imovinskom pravu, ali se privredno pravo razvilo iz gradjanskog.Gradjansko pravo je u poetku uredjivalo sve imovinskopravne odnose u drutvu. Gradjansko pravoje opte pravo a privredno pravo je posebno pravo.

- Subjekti privrednog prava su privredni subjekti (pravna i fizika lica koja se struno, profesionalno isistematski bave privrednom delatnou). Subjekti gradjanskogprava su gradjani to jest fizika lica injihova udruenja koja stupaju u imovinskopravni odnos bez kriterijuma strunosti iprofesionalnosti.

- Privrednopravni promet karakterie masovnost, stereotipnost, velika brzina u zakljuivanju iizvravanju poslova, njihova vrednost i formalnost.

- U privrednom pravu razvili su se specifini pravni instituti: berze, banke, arbitrae, standardni,formularni, i adhezioni ugovori.

- Privredno pravo se bre i lake menja od gradjanskog, koje je tradicionalnije.3.ODNOS IZMEDJU PRIVREDNOG PRAVA I UPRAVNOG PRAVA

Upravno pravo pripada oblasti javnog prava.

Upravno pravo je instrument pomou kog drava uredjuje odnose u drutvu i privredi, zbog ostvarivanjajavnih interesa.

Pravilima upravnopravne prirode odredjuju se okviri samostalnosti privrednih subjekata, njihove

odgovornosti, njihov odnos prema dravi i zatita interesa treih lica.Odnos izmedju pravila upravnog prava i pravila privrednih prava je odnos izmedju kongetnogimperativnog pravila i dispozitivnogpotpornog pravila.


2/58

2

4.IZVORI PRIVREDNOG PRAVA

Dele se na materijalne(ekonomski, drutveni, politiki) i formalne izvore. Formalni izvori privrednogprava se dele prema tome ko ih donosi, na izvore koji potiu od zakonodavca (dravni izvori, ustav, zakoni,podzakonski akti i sudska praksa) i izvori koji od njega ne potiu ali se primenjuju sa njegovomtolerancijom (autonomni izvori, poslovni obiaji, uzanse, opti uslovi poslovanja, standardni, tipski,formularni ugovori, trgovinski termini i klauzule)

Ustav, zakoni i podzakonski akti:

Zakoni su najvaniji izvori prava u zemljama koje pripadaju sistemu kontinentalnog prava, odnosno sistemucivil law. To su zemlje u kojima je pravo izgradjivano pod uticajem rimskog prava, medju koje se ubraja i

naa zemlja.U zemljama common law sistema, pravni poredak se izgradjuje na autentinim osnovama precedentnom

pravu, obiajima, odnosno sudska praksa a ne zakoni su najvaniji izvor prava.Pod zakonom u irem smislu podrazumevamo ustav koji se nalazi na vrhu piramide i sa kojim svi ostaliizvori moraju bti u saglasnosti.

Medju pravilima zakona razlikuju se imperativna (kogentna) pravila koja su obavezna za stranke i koja senjihovom voljom ne mogu menjati i dispozitivna (potporna) pravila koja se uvek primenjuju, osim ako ih

stranke svojom voljom nisu iskljuile ili izmenile. Medju ove izvore privrednog prava se ubrajaju i pravilanaeg predratnog trgovinskog prava, koja se primenjuju u sluaju postojanja pravne praznine u privrednompravu.

Podzakonski akti izvrnih i upravnih dravnih organa: uredbe, pravilnici, odluke, uputstva, naredbe i dr.Podzakonski akti su instrumenti intervencije drave u privrednopravne odnose.

Sudska praksa: Sudska praksa u naoj i drugim zemljama civil law sistema nije priznati formalni pravniizvor privrednog prava. Stanovite sudske prakse, i ako neobavezna za privredne subjekte u postupanju

sudova imaju obavezujui karakter. U zemljama common law sistema sudska praksa je priznati i najvanijiizvor prava.

5.AUTONOMNI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA

Temelje se na tri principa:

Naelo autonomije volje: prema kojem ugovorne strane, privredni subjekti su slobodni da zakljue bilo kojiugovor u okviru domaeg prava.Naelo pacta sunt servanda:prema kojem se zakljueni ugovori moraju ispuniti, jer su sa strane zakon.Naelo alternativnih metoda reavanja sporova: prema kojem ugovorne strane privredni subjekti suslobodni da se u pogledu reavanja svojih sporova, podvrgnu mirenju ili arbitrai kao alternativnim,

autonomnim nainima reavanja sporova.

Poslovni obiaji:

To su pravila koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem istog ili slinog ponaanja u istoj i slinoj situaciji.Re je o poslovnoj praksi, koja je medju subjektima dugorono prihvacena.Poslovni obiaji predstavljaju ustaljenu i prihvaenu praksu izmedju privrednih subjekata, u vezi sa

prometom robe i vrenjem usluga.Poslovne obiaje treba razlikovati od dobrih obiaja, koji predstavljaju pravila morala. Poslovni obiaji nesmeju biti u suprotnosti sa nacionalnim javnim poretkom i moralom drutva. Na sudu je da pre primene

poslovnog obiaja ispita njegovu uskladjenost sa ovim kriterijumima.


3/58

3

Kod poslovnih obiaja, kao subjektivni element njihovog prihvatanja, pojavljuje se svest stranaka okorisnosti postupanja po njima, dok se kod pravila obiajnog pravaovaj subjektivni element pojavljuje uintenzivnijem vidu, kao svest stranaka o obaveznosti njegove primene.

Pravila poslovnih obiaja su zapravo pravila obiajnog prava, tj. norme objektivnog prava.Poslovni obiaji su dispozitivne pravne prirode, to znai da njihovu primenu stranke mogu izriito ili

preutnom voljom iskljuiti.

Klasifikovanje poslovnih obiaja:Horizontalni kriterijum:

- opti (primenjuju se na iroj teritoriji zemlje),- - regionalni (primenjuju se u okviru odredjenog regiona), mesni i lokalni (primenjuju se u

odredjenom mestu)

- - medjunarodni i nacionalni poslovni obiaji.Vertikalni kriterijum: opti (primenjuju se u svim privrednim granama ili strukama) i posebni (primenjujuse u odredjenoj privrednoj grani i struci).

Prednost uprimeni imaju posebni u odnosu na opte poslovne obiaje, odnosno mesni u odnosu naregionalne i opte poslovne obiaje.

Uzanse

To su kodifikovani poslovni obiaji od strane ovlaenih, po pravilu nedravnih tela, koja su nadlena i da ihobjave, nakonprethodnog odobrenja od strane nadlenog dravnog organa, najee suda.Prilikom njihovog odobravanja, nadleni dravni organ prethodno proverava njihovu uskladjenost sa javnim

poretkom zemlje i moralom drutva.Ovlaena tela za sakupljanje, sistematizovanje i objavljivanje poslovnih obiaja su: privredne komore,berze i druge organizacije.

Kod nas veliki znaaj su imale Opte uzanse za promet robom iz 1954, koje je donela Glavna privrednaarbitraa i koje su uredjivale obligacione odnose u privredi i tako popunjavale praznine u naem privrednom

pravu. Znaaj ovih uzansi je danas manji, jer su odnosi koje su one uredjivale u medjuvremenu regulisaniZakonom o obligacionim odnosima iz 1978.Pravila sadrana u uzansama su dispozitivne, i ako neka mogu biti i kogentne pravne prirode. Uzanse seuvek primenjuju osim ako ih stranke nisu svojom izriitom ili preutnom voljom iskljuile. Sud prilikom

primene uzansi ne proverava njihovu uskladjenost sa pravnim poretkom drutva, jer je to prethodno uinionadleni dravni organ u postupku njihovog donoenja.

Prema vertikalnom kriterijumu uzanse se dele na opte i posebne. Prednost imaju posebne uzanse. Kodnas vae sledece posebne uzanse: Posebne uzanse o gradjenju, Posebne uzanse o ugostiteljstvu, Lukeuzanse i Posebne uzanse za trgovinu itaricama.

6.OPTI USLOVI POSLOVANJA, STANDARDNI, TIPSKI, FORMULARNI UGOVORI

Opti uslovi poslovanja predstavljaju zbirku ugovornih odredbi, pod kojima jedna ugovorna stana, sastavljazbirke (ponudilac) predlae zakljuenje ugovora drugoj strani. Opte uslove sastavlja unapred jedna buduaugovorna strana, a na drugoj strani ostaje da ih prihvati ili odbije, s tim da ipak ima mogunost da o njimavodi pregovore, za razliku od adhezionih ugovora, gde ovakvih pregovora nema.

Opte uslove poslovanja donose velika trgovnska, industrijska, osiguravajua, saobraajna, kontrolna,pediterska i gradjevinska i druga drutva.


4/58

4

Da bi se mogli primeniti na konkretni sluaj, moraju biti poznati drugoj strani, a to e biti:

- ako su bili prethodno objavljeni na uobiajeni nain- ako su bili prilikom zakljuenja ugovora predati drugoj strani, radi upoznavanja sa njima- u konkretnom ugovoru se mora pozvati na njihovu primenu, kako bi postali njegov sastavni deo.- uposlovnoj praksi, opte uslove poslovanja u obliku posebne knjiice, predaje jedna ugovorna strana

drugoj strani prilikom zakljuenja ugovora u kome se onda vri pozivanje na opte uslove. Saobzirom na to da su opti uslovi poslovanja pravni instument u rukama jedne strane, u sluaju spora,sudovi ispravljaju neravnoteu ekonomskih interesa izmedju njih, pruajui zatitu slabijoj strani.

U poslednje vreme evidentna je tendencija internacionalizacije optih uslova poslovanja i njihove unifikacijena nivou medjunarodnih organizacija (Ekonomska komisija OUN za Evropu, sa seditem u enevi).

Tipski, standardni, formularni ugovori

To su obrasci, formulari, mustre za zakljuenje ugovora, koje unapred sastavlja jedna strana nudei drugojradi njihovog prihvatanja, a time i zakljuenja konkretnog ugovora.U pitanju je konkretni ugovor, sastavljen na unapred odtampanom obrascu (formularu, mustri) sa unapred

formulisanim odredbama, ali i praznim rubrikama , kojih ima u veem ili manje brojem, u zavisnosti odekonomskog poloaja ponudioca. U ove prazne rubrike unose se posebne odredbe, klauzule koje onda imajuprednost u odnosu na opte odredbe, klauzule.Tipski, standardni, formularni ugovori su po svojoj pravnoj prirodi generalna, stalna i opta ponuda koja seupuuje drugoj strani.

Athezioni ugovori se razlikuju od nabrojanih formi ugovora samo po nainu zakljuivanje. To sepojedinani, konkretni, ali i tipski, standardni i formularni ugovori, ako jedna strana prethodno formulie sveuslove u njima, bez doputanja mogunosti da se o njima vode pregovori sa drugom stranom i da senaknadno menjaju.

Drugoj strani ostaje samo da ugovor prihvati ili odbije.

Osnovne karakteristike adhezionih ugovora prema francuskom profesoru Carbonnier-u su:

1. ekonomska superiornost jedne strane koja joj moguava diktiranje uslova ugovora2. jednostrani karakter njegovi odredbi koje je formulisala jaa strana3. nepromenljivost ugovornih odredbi

Trgovinski termini i klauzule

Re je o terminima i klauzulama, ije je jednoobrazno znaenje utvrdila medjunoradno nevladinaorganizacija, npr. Jednoobrazni obiaji i pravila za dokumentarne akreditive, INCOTERMS, Jednoobraznapravila za inkasa i dr. koje je donela Medjunarodna trgovinska komora u Parizu. Postepeno su postale izvor

prava.

Predratno trgovinsko pravo

Na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa koji su doneti pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljskeokupacije iz 1946 u sluaju pravne praznine mogu se primeniti pod odredjenim uslovima i pravna pravila

predratnog trgovinskog prava, ako ta pravila nisu u suprotnosti sa osnovama naeg drutvenog sistema.


5/58

5

Gradjansko pravo

U sluaju nepostojanja pozitivnog privrednog prava ili predratnog trgovinskog prava, mogu se primenitipravila gradjanskog prava na uredjivanje konkretnog odnosa kod koga postoji pravna praznina.

Pravna doktrina

Pravna doktrina objanjava, osvetljava, sistematizuje,a esto i kritikuje pojedina pravila pozitivnog prava,ukljuujui i privrednog prava. Pravna teorija utie na sudsku praksu zakonodavca i privredne subjekte sasvom argumentacijom izraenom u pravnim shvatanjima.Pravna doktrina predstavljapomoni interpretativni posredni izvor prava, jer se argumentovana shvatanjaistaknutih pravnih teoretiara obino prihvataju u sudskoj, poslovnoj i zakonodavnoj praksi.

7. HIJERARHIJA IZVORA PRIVREDNOG PRAVA

Da bi pravni sistem funkcionisao, neophodno je da svi njegovi delovi budu medjusobno uskladjeni. Pored

horizontalne harmonije, neophodno je da pravni poredak zemlje bude uskladjen i po vertikali, a to znai da

svi prani izvori moraju biti tako medjusobno uskladjeni da ne protivree jedni drugima.Ovaj zahtev e se obezbediti tako to e se svi pravni izvori povezati po svojoj normativnoj snazi: oni samanjom pravnom snagom ne smeju biti u suprotnosti sa izvorima jae pravne snage, sve do najvieg

pravnog akta drave, ustava.Ova uskladjenost je organizovana piramidalno: na vrhu pravnog sistema zemlje je ustav, kao najvii aktdrave sa kojim moraju biti uskladjeni svi ostali pravni izvori i to najpre zakoni, podzakonski akti i drugi

pravni izvori. Zato je vano da u uredjivanju svojih odnosa, privredni subjekti znaju razlikovati izvoreprivrednog prava i da ih umeju poslagati po jaini njihove pravne snage u odredjenu lestvicu, kako bi ihpravilno primenili na regulisanje konkretnog sluaja, a time obezbedili i potovanje zakonitosti i jaanjepravne sigurnosti uopte.Hijerarhija izgleda ovako:

-ustav-zakoni imperativne prirode

-podakonski akti-ugovori ili standardni, tipski, formularni ugovori i opti uslovi poslovanja-posebne uzanse

-posebni obiaji-opte uzanse i opti obiaji-zakonski propisi dispozitivnog karaktera

-pravna pravila predratnog trgovinskog prava

-pravila gradjanskog prava

-sudska praksa

-shvatanja pravne doktrine (ona kod nas nisu priznati izvor privrednog prava)

8. SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA

Kao subjekti privrednog prava, javljaju se fizika i pravna lica, koja u privrednopravnom prometu mogu bitinosioci prava i obaveza.

Subjekti privrednog prava obavljaju delatnost:

-sistematski

-struno-profesionalno (u vidu zanimanja)

-radi sticanja dobiti

Subjekti privrednog prava, mogu biti organizovani u individualnom organizacionopravnom obliku, kao

preduzea ili kolektivno organizacionopravnom obliku kao privredna drutva.


6/58

6

Najvei broj privrednih subjekata obavlja neku lukrativnu delatnost, dok odredjeni privredni subjekti,obavljaju delatnost kojom doprinose unapredjenju obavljanja delatnosti svojih lanova.

9. PREDUZETNIK KAO PRIVREDNI SUBJEKT

Pravni poloaj preduzetnika je uredjen u Zakonu o privatnim preduzetnicima iz 1989. i Zakonu o privrednimdrutvima iz 2004.

Zakon o privrednim drutvima: preduzetnik je FIZIKO lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti uvidu zanimanja, obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslovekune radinosti.

Zakon o privatnim preduzetnicima: privatni preduzetnik je fiziko lice koj radi sticanja dobiti, osniva radnjui samostalno obavlja delatnost.

Fiziko licestie statuspreduzetnika osnivanjem radnje:-radnja je privredni subjekt, tj. subjekt privrednog, a ne gradjanskog prava

-radnja je ekonomska, poslovna, organizaciona i pravna celina, predmet delatnosti preduzetnika, koji nema

svojstvo pravnog lica, iako sadri neke elemente pravnog subjektiviteta pravnog lica (firma, poslovno

sedite, delatnost). Radnja istupa u pravnom prometu pod pravnim subjektivitetom njenog osnivaa, zbogega je neophodno odvojiti elemente fizikog lica od elemenata preduzetnika privrednog subjekta.

Radnja kao pravna forma obavljanja delatnosti preduzetnika

Fiziko lice moe da osnuje radnju, ako ispuni sledee uslove:-da ima optu zdravstvenu sposobnost, ako zakonom za obavljanje odredjenih elatnosti nije drukijeodredjeno

-da je poslovno sposoban

- da mu pravosnanom sudskom odlukom nije zabranjeno da obavlja odredjenu delatnost-da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajui prostor, ako priroda

posla ne zahteva drugaije-da ispuni propisane uslove za obavljanje delatnosti (bezbednost i zatita zdravlja na radu, zatita ivotnesredine)

U vezi sa postupkom osnivanja radnje postavljaju se sledea pitanja:

1. ko moe da se pojavi u ulozi osnivaaU ulozi osnivaa radnje se moe pojaviti jedino i iskljiivo fiziko lice, koje svojstvo privatnog preduzetnikastie u trenutku osnivanja radnje.

2. postoji li granica veliine radnjeOsniva radnje obezbedjuje potrebna sredstva za osnivanje i poetak radnje i stvar je njegove line proceneu pogledu odredjivanja obima sredstava potrebnih za tu svrhu.

3. kakva je forma i pravna priroda akta o osnivanju radnjeFiziko lice koje namerava da osnuje radnju, podnosi prijavu za osnivanje radnje. Uz prijavu osniva

podnosi i dokaze o ispunjenosti uslova za osnivanje radnje, koje je duan podneti.Registracija radnje ima konstitutivno dejstvo. Upisom u registar i vrenjem registrovane delatnosti, radnja jekao privredni subjekt nastala.

Osniva moe imati jednu radnju, ali njenu delatnost moe obavljati u vie poslovnih prostorija na teritorijiiste ili vie optina.Radju moe osnovati jedno ili viefizikih lica, ali ne vie od 10 osnivaa. Radnjom, ortakom radnjom

upravlja njen osnivaili osnivai i osniva za obaveze koje proisteknu iz obavljanja delatnosti, odgovarasvojom celokupnom imovinom.


7/58

7

10. PRIVREDNO DRUTVO KAO PRIVREDNI SUBJEKT

Osnovno obeleje pravnog poloaja privrednog drutva, kao privrednog subjekta jeste da ono ima svojstvopravnog lica.

Pojam i osnovna obeleja privrednog drutva

Zakon o privrednim drutvima iz 2004: privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktompravna i/ili fizika lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.Privredno drutvo moe obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.

Obeleja pravnog poloaja privrednih drutava:

-pravni subjektivitet

privredno drutvo ima svojstvo pravnog lica na osnovu zakona. Za kategoriju pravnog lica moemo rei daje osnovna i najapstraktnija pravna kategorija koja omoguava u pravutrine privrede maksimizacijudobiti. Privredno drutvo je pravni instrument njegovih ekonomskih vlasnika za obavljanje drutveno korisne delatnosti, radi maksimizacije dobiti.

-samostalnost

Privredno drutvo je samostalni subjekt u pravu. Ono je samostalno u donosu na njegove osnivae i uodnosu na dravu. Posmatrano sa aspekta unutranjih odnosa, samostalnostprivrednog drutva znai da onosamostalno istupa na tritu, samostalno planira poslovanje i razvoj, samostalno odredjuje elemente svog

poslovanja, samostalno rasporedjuje prihode, rashode i dobit u skladu sa propisima, samostalno se udruujesa drugim drutvima itd.Temelj samostalnosti drutva je njegova imovina na osnovu koje istupa u pravnom prometu i preuzimaobaveze iz tog prometa.

-voljni nain nastankaPrivredno drutvo je tvorevina volje njegovih osnivaa. Nastalo je zatoto su to hteli njegovi osnivai i tosu tu svoju volju izrazili u ugovoru o osnivanju.

-racionalno organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih elemenata, radi obavljanja odredjene

delatnosti i sticanja dobitiDruto predstavlja odredjenu organizaciju i ima svoje organe preko kojih formulie i izraava svoju volju.

Vrste privrednih drutava:

Prema kriterijumu organizacionopravne forme, privredna drutva se dele na:

-privredna drutva u uem smislu(ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienomodgovornou i akcionarsko drutvo)

-privredna drutva u irem smislu(banke, osiguravajua drutva, berze, zadruge...)

-preduzea(drutvena, dravna preduzea, a ako nisu privatizovana onda i javna preduzea)

Prema kriterijumu znaaja veza prilikom osnivanja:

-drutva kapitala (kompanije, korporacije) u obliku akcionarskog drustva ili D.O.O

-drutva licau obliku ortakog drutva ili komanditnog drutva

Prema kriterijumu vremenskog trajanja:

-drutva osnovana na neodredjeno vremei drutva osnovana na odredjeno vreme


8/58

8

Prema kriterijumu broja osnivaa:

-jednolana, koja se osnivaju odlukomo osnivanju jednog lana-vielana, koja se osnivaju ugovoromo osnivanju dva i vie lanova

Prema kriterijumu karaktera osnivakog akta:-drutva osnovana upravnim aktom(zakonom, odlukom dravnog organa ili organa jedinice lokalnesamouprave)

-drutva osnovana voljom osnivaa(osnivakim aktom o obliku ugovora ili odluke o osnivanju)

Prema kriterijumu povezanosti sa drugim drutvima:-povezana drutva-nepovezana, samostalna drutva

11. IMOVINA I SVOJINA PRIVREDNOG DRUTVA

Pod pojmom imovina privrednog drutva, podrazumeva se skup subjektivnih prava imovinskog karaktera,koja pripadajuprivrednom drutvu, kao subjektu u pravu, iji je ono nosilac.To su prava:pravo svojine, pravo sulbenosti, pravo zaloge, pravo retencije, pravo industrijske svojine,

obligaciona prava i dr.Drutvo ima samo jednu imovinu, sastavljenu od brojnih i raznovrsnih prava. Drutvo ne moe imati vie,ve samo jednu imovinu. Imovina drutva je temelj njegove samostalnosti na tritu i temelj njegoveodgovornosti za obaveze preuzete prema treim licima.Drutvo kao pravno lice je nosilac brojnih i raznovrsnih prava, medju kojima veliki znaaj imaju stvarnapravaprvenstveno pravo svojine nad stvarima i obligaciona prava, koja ine sadrinu prometa na tritu.

U trenutku osnivanja, imovinu drutva ine prava koja su na njega preneli njegovi osnivai. Unoenjemosnivakog uloga (novac, stvari i dr.) osniva prenosi na drutvo pravo svojine nad njim, a zauzvrat stieudeo ili akcije u njemu, dakle svojinu nad drutvom.Od imovine drutva treba razlikovati imovinu vlasnika udela. U imovinu vlasnika ulazi i njegovo pravo

svojine udela u drutvu i njegova imovina je odvojena od imovine drutva u kome ima udeo.Drutvo odgovara za svoje obaveze prema treim licima celokupnom svojom imovinom. Za ove obavezevlasnik udela u njemu ne odgovara, ako je re o akcionarskom drutvu ili D.O.O., jer uplatom osnovnoguloga on je svoju odgovornost za obaveze ovih drutava u stvari iskupio.

12. VLASNIKI TIP PRIVREDNOG DRUTVA

Na osnovuZakona o preduzeimaiz 1988., preduzea su se osnivala u obliku vlasnikog tipa sa unapredodredjenim, poznatim vlasnikom. U privrednom drutvu se ostvaruje vlasnika funkcija, ona jenezamenjliva i vlasnik udela ili akcija u njemu moe neposredno ili posredno da vodi njegovo poslovanje.

Vie razloga govori u prilog vlasnike koncepcije drutva:

Vlasnik ima auotonomiju volje, on slobodno odluuje hoe li ili nee uneti svoj ulog u drutvo, slobodnobira tip drutva, pri emu su doputena odredjena odstupanja u pogledu uredjivanja unutranje organizacijepreduzea u okvirima zakonskih propisa. Pri tome vodi se rauna kako o privatnim interesima vlasnika, takoi o javnim interesima.

Vlasnikupravlja drutvom, odredjujui njegovu unutranju organizaciju u statutu i drugim aktima.Funkcija upravljanja sadri i ovlaenje za rukovodjenj poslovanjem drutva. Vlasnik moe angaovati i

strunjake za ovo. Vlasnik ostvaruje upravljaku funkciju preko organa upravljanja.


9/58

9

Vlasnik sam ili ee preko posebnih strunjaka, organizuje nadozornu funkcijuu drutvu u vidu posebnogorgananadzornog odbora ili preko intermog revizora ili odbora revizora, koji stalno nadzire poslovanjedrutva i utvrdjuje da li se u njegovom radu ostvaruju interesi vlasnika i potuju propisi.

Krajnji motiv preduzetnikog poduhvata vlasnika je ostvarivanje dobitiu poslovanju drutva. Iako drutvoima svoju imovinu, dobit iz njegovog poslovanja, ali i njegov gubitak pod odredjenim uslovima, u zavisnosti

od tipa drutva se izraavaju u imovini vlasnika udela ili akcija u njemu.

Pravo svojine vlasnika nad udelom ili akcijom u drutvu, kao subjektivno imovinsko pravo ulazi u njegovuimovinu. Ono moe biti predmet pravnog prometa ili predmet izvrnog postupka, postupka likvidacije isteaja vlasnika. U pravnotehnikom smislu ovaj promet se vri prenosom akcija ili udela na tree lice.

Vlasnik na osnovu prava svojine nad udelom ili akcijom u drutvu ima pravo da udeo ili akcije proda,pokloni ili zaloi.

13.PRAVNI SUBJEKTIVITET PRIVREDNG DRUTVA

Osnovni znaaj pravnog lica, je u tome to se uredjivanjem ove pravne kategorije izraavaju osnovni

drutveno ekonomski odnosi. Teorijske korene savremenog pojma pravnog subjektiviteta pravnog lica,ukljuujui i preduzea nalazimo u srednjovekovnoj literaturi, koja se oslanja na rimsko, kanonsko i drugaobiajna prava evropskih zemalja.Pravni subjektivitet izraava se u njegovimpravima, obavezama i odgovornostima koje izviru iz zakona,akta o osnivanju i statuta.

Razlikujemo sledee pojmove:-pravni subjektivitet:svojstvo drutva da bude subjektu pravu-pravna sposobnost:svojstvo drutva da bude nosilac prava i obaveza-poslovna sposobnost:svojstvo drutva da svojim voljnim radnjama stie prava i preuzima obaveze upravnom prometu.

14. INDIVIDUALIZACIJA PRIVREDNOG DRUTVA

Privredni subjekti istupaju na tritu i zbog toga se moraju medjusobno razlikovati . Neophodno je i njihovorazlikovanje pred dravom i u odnosu na potroae, odnosno korisnike usluga.

Individualizacija je vana zbog:-zatite njihovih sopstvenih interesa-zatite interesa treih lica-zatite javnih interesa

Poslovno ime (firma) privrednog drutva

Poslovno ime je najvaniji kriterijum za razlikovanje privrednog drutva. Zbog toga ne sme:-da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog drutva-da izaziva zabunu o privrednom drutvu ili njegovoj delatnosti

Poslovno ime se odredjuje u osnivakom aktu drutva. Poslovno ime sadri jezgro imena, obavezne,fakultativne elemente:

Jezgroje osnovni naziv drutva:Privredno drutvo bira slobodno jezgro svog poslovnog imena, vodei rauna o tome da bude prikladnouzimajui u obzir prirodu delatnosti koje obavlja. Razlikujemo zabranjeno i uslovno doputeno jezgro.

Zabranjeno jezgro poslovnog imena drutva jesu slubeni znaci za kontrolu i garanciju kvaliteta.


10/58

10

Uslovno doputeno jezgromoe biti:Naziv domae drave ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastava i drugi dravni amblemi i oznake kojese mogu koristiti uz prethodnu saglasnost nadlenog organa drave ili teritorijalne jedinice.Ime ili simbol strane drave ili medjunarodne organizacije,u skladu sa propisima te drave, odnosnomedjunarodne organizacije

Ime ili deo imena fizikog lica uz njegovu saglasnost , a ako je to lice umrlo uz saglasnost svih naslednikaprvog naslednog reda;

Obavezni elementi su oni elementi koje mora sadrati svako poslovno ime drutva:oznaka pravne forme privrednog drutva ili njegove skraenice(ortako drutvo ili o.d.)oznaku u likvidacijiako je privredno drutvo u postupku likvidacijeFakultativni elementi su oni koje poslovno ime drutvamoe, ali ne mora sadrati:slike, crtei, datumi

Drutvo moe u svom poslovanju da pored poslovnog imena koristi i jedno ili vie modifikovanih i/iliskraenih poslovnih imena, ako su ona navedena u osnivakom aktu, pod istim uslovima pod kojim sekoristi i poslovno ime.

Poslovna pisma i drugi dokumenti privrednog drutva ukljuujui one i u elektronskoj formi, koji su upuenitreim licima sadre sledee podatke: poslovno ime i sedite banke koje ima raun, broj rauna i poreski

identifikacioni broj.Poslovno ime privrednog drutva je na srpskom jeziku i pismu koje je u slubenoj upotrebi, a moe biti nastranom jeziku, odnosno da sadri i pojedine strane rei , ako one ine poslovno ime ortaka, lana iliakcionara ili njihov robni ili usluni ig, odnosno ako su uobiajene u srpskom jeziku ili ako za njih nemaodgovarajue rei u naem jeziku.

15. ZATITA POSLOVNOG IMENA (FIRME)

Zatita poslovnog imena se ostvaruje po dva pravna osnova:

po osnovu upisa u registar:

Agencija za privredne registrepazi da u registar koji vodi ne upie dva privredna drutva pod istim ilislinim imenom, ako obavljaju istu ili slinu delatnost na podruju cele zemlje. Prioritet e se dati drutvukoje je prema vremenskom kriterijumu prvo podnelo zahtev za upis imena u registar. Drutvo koje je ranijeregistrovalo svoje poslovno ime moe podii tubu zbog uvrdjivanja nitavosti upisa naknadnoregistrovanog istog ili slinog imena drutva sa istom ili srodnom delatnou u sluaju propusta Agencije zaprivredne registre. Ovaj vid zatite je vremenski ogranien i vezan je za ispunjenje odredjenih uslova.

Po osnovu zabrane nelojalne utakmice:

Neovlaena upotreba zakonom zatienih spoljnih oznaka drugog trgovca ili upotreba oznaka koje nisu

zakonom zatiene, kojom se stvara ili moe stvoriti zabluda u prometu robe na tetu drugog trgovca predstavlja radnju trgovca koja je protivna dobrim obiajima i kojom se nanosi ili se moe naneti tetatrgovcu, drugom pravnom licu ili kupcu.

Ovaj vid zatite poslovnog imena nije uslovljen njegovom registracijom, nije ogranien na teritoriju zemlje,ve se moe i proiriti izvan njenih granica.

Zatita poslovnog imena se instrumentalizuje:-ex offo(po slubenoj dunosti registra)-po naelu dispozicije(po privatnoj tubi oteenog privrednog drutva)


11/58

11

16. DELATNOST PRIVREDNOG DRUTVA

Privredno drutvo se osniva zbog obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Drutvo moe da obavlja svezakonom dozvoljene delatnosti. Pod delatnou se podrazumeva odredjena drutveno korisna delatnost.Pod delatnou drutva se podrazumeva jedna ili vie delatnosti, koje se mogu obavljati kao delatnost i kojeono obavlja kaopredmetsvog poslovanja.

Spisak delatnosti koje privredni subjekti mogu obavljati utvrdjen je u propisima o klasifikaciji delatnosti.

U vezi sa delatnou drutva, vai naelo slobodnog izbora delatnosti drutvo moe delatnost slobodno dabira sa spiska utvrdjenih delatnosti, odnosno bilo koju delatnost. Delatnost mora biti odredjena, a to se iniu osnivakom aktu drutva u skladu sa propisima o klasifikaciji delatnosti.

Postoje dva izuzetkaod naela slobodnog izbora delatnosti:-odredjene delatnosti za koje je to zakonom propisano, mogu se obavljati samo na osnovu saglasnosti,

dozvole ili drugog akta dravnog organa-delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u odredjenoj pravnoj formi privrednog

drutva, ne mogu se obavljati u drugoj pravnoj formi drutva

Da bi privredno drutvo obavljalo neku delatnost, mora da ispuni odredjene uslove. Ti uslovi se dele na

opte i posebne uslove.

Opti uslovi:

-tehnika opremljenost-zatita na radu-zatita i unapredjivanje ivotne sredine

Posebni uslovi se odnose na kadrovsku osposobljenost, sanitarnu opremljenost i dr.

Ispunjenost uslova proverava dravni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.Kada drutvo ispuni uslove za obavljanje delatnosti, onda moe da obavlja delatnost slobodno na

jedinstvenom tritu.Naela slobode obavljanja delatnosti na jedinstvenom tritu i naeloslobodnog

izbora delatnostidrutva predstavljaju njegovu samostalnost, kao subjekta u privrednom pravu.

Klasifikacija delatnosti

Prema kriterijumu upisa u registar:

-registrovane

-neregistrovane

Delatnosti se jo dele na:

-osnovnepredstavljaju najvaniji izvor prihoda privrednog subjekta-sporedne delatnosti

slue boljem iskoriavanju kapaciteta osnovne delatnosti i obino se pojavljuju uz osnovnu delatnost. Neupisuju se u sudski registar.

Promena delatnosti

Privredno drutvo ima slobodu izbora delatnosti koju e obavljati i slobodu njihovog obavljanja najedinstvenom tritu. Ovo podrazumeva i slobodu menjanja delatnosti.Drutvo moe da postojeim delatnostima doda nove delatnosti ili da neke delatnosti prestane da obavlja ilida neke prestane da obavlja, ali da umesto njih pone obavljati nove delatnosti.


12/58

12

Drutvo moe prestati da obavlja delatnosti:-svojom voljom

-odlukom nadlenog organa (ako ne ispunjava odredjene uslove)-na osnovu zakona

17.SEDITE PRIVREDNOG DRUTVA

Pod seditem drutva se podrazumeva mesto iz koga se upravlja poslovima drutva. Odredjuje seosnivakim aktom i upisuje u registar privrednih subjekata.Promena sedita se vri na nain koji je odredjen u statutu drutva.

Prema seditu drutva se odredjuje:-mesto zakljuenja i izvrenja ugovora i drugih pravnih poslova-nadlenost suda i drugih dravnih organa-obraun poreza, javnih dabina i dr.

18. UPIS U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA

Konkurentska borba na tritu podrazumeva da se uesnici medjusobno poznaju i da se obezbedi odredjenstepen pravne sigurnosti. Jedan od instrumenata kojim se to postie je javna evidencija odredjenih injenicakoje su od znaaja za pravni promet registar privrednih subjekata.Oblici registra su bili poznati i u srednjem veku u primorskim trgovakim gradovima i predstavljali suspiskove trgovaca u okviru njihovih udruenja.U naem pravu registar predstavljajedinstvenu, centralnu, javn i elektronsku bazu podataka o privrednimsubjektima, koja je formirana za teritoriju drave i u kojoj se podaci unose i uvaju u skladu sa zakonom.Uredjen je u Zakonu o registraciji privrednih subjekata iz 2004, a pravila o registraciji privrednih

drutava sadri i Zakon o privrednim drutvima iz 2006.Znaaj registra se ogleda u tome to obezbedjuje da se privredni subjekti i ira javnost upoznaju saodredjenim injenicama, koje su znaajne za privrednopravni promet.

Registar vodi Agencija za privredne registre preko registatorafizikog lica koje vodi registar privrednihsubjekata.

U registar se registruju:

-preduzetnik

-ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo;-zadruga i zadruni savez-drugi subjekt, koji se u skladu sa zakonom registruje u registar

U naem pravu postoje jo i sledee vrste registra: registar igova, registar dizajna, registar geografskihoznaka prekla i dr.

Vrste upisa u vezi sa registracijom privrednih subjekata

U registar privrednih subjekata upisuju se injenice, iji je upis u zakonu propisan kao obavezan, ovi upisi senazivaju obavezni ili obligatorni upisi. Oni se odnose na osnivanje, povezivanje, prestanak rada drutva,statusne promene i promene oblika organizovanja tog subjekta, na podatke o privrednom subjektu koji su od

znaaja za pravni promet, podatke u vezi sa steajnim postupkom.Pored ovih upisa, postoje i upisi koji nisu obavezni po zakonu i nazivaju sefakultatitvni upisi.

Prema tome da li se upisom u registar stvara nova pravna situacija ili ne, registri se dele na konstitutivne i

deklaratorne.

Podaci i injenice koje se upisuju u registar, a odnose se na privredne subjekte ili njihove organizacionedelove dele se na opte i posebne podatke i zato se upisi isto dele naposebne iopte.


13/58

13

Opti podaci se odnose na sve subjekte upisa, a optim upisima se u registar unose: poslovno ime, sedite,delatnost subjekta upisa, sedite, ime i prebivalite osnivaa itd.Posebni podaci se odnose na odredjene subjekte, a posebni upisise odnose na upis imena i prebivalitakomplementara i komanditora (ako su fizika lica), odnosno poslovnog imena, sedita komanditora ako supravna lica.

Prema karakteru, sadrini i dejstvu, upisi se dele na:-konane

Oni su upisi najznaajnijih statusnih injenica svrenog apsolutnog dejstva (npr. injenice osnivanja,prestanka subjekta upisa i sl.)

-uslovne

To su oni upisi koji proizvode pravno dejstvo za krae vreme, privremeno ili mogu biti osporeni. Ovi upisise moraju opravdati naknadnim konanim upisima u smislu njihovog potvrdjivanja ili brisanja (npr. upis

predbelebe statusne promene subjekta upisa).Prema kriterijumu subjekta koji pokree postupak za upis u registar, razlikuju se:-upis po slubenoj dunosti-upis po zahtevu ovlaenih lica

Naela na kojima se zasniva registracija subjekata upisa u registar:

Naelo obaveznosti registracije: znai da svaki subjekt upisa podlee obavezi upisa u registar. Sankcija zapovredu ove obaveze je odgovornost za privredni prestup.Naelo istinitosti i savesnosti: prema ovom naelu, trea lica koja se u pravnom prometu pouzdaju izpodatke iz registra, ne snose tetne pravne posledice koje proisteknu zbog netano registrovanog podatka ilizbog proputanja registracije podataka.

Naelo poverenjapolazei od naela istinitosti ukazuje na stvaranje poverenja u dokaznu snagu ovih upisa.Naelo javnosti registracije: ispoljava se u dva vida:

-u javnosti registra u koji svaki subjekt, bez dokazivanja pravnog interesa moe da izvri uvid i da zahtevaizvod i kopiju iz registra u publicitetu upisanih injenica.5.Naelo materijalnog publiciteta: znai da se stanje upisano u registar uzima kao tano, istinito zasvakog kome nije poznato da ono nije u saglasnosti sa stvarnim pravnim stanjem.

Pozitivni aspektovog naela je da injenica upisana u registar proizvodi pravno dejstvo prematreim licima.Negativni aspektsastoji se u tome da ako neka injenica nije bila upisana u registar ili je bila upisananepotpuno ili neistinito onda obveznik upisa ne moe da istie prigovor prema treem licu, koje se u dobrojveri pouzdalo u tanost i pravilnost upisa.6.Naelo formalnog publiciteta: ostvaruje se u tri ravni:

-u prvoj, znaipravo svakog subjekta koji ima pravni interes da izvri uvid u registar-u drugoj, znai da svaki zainteresovani subjekt moe da zahteva od registra da mu izda slubeni izvod,kopiju iz registra ili potvrdu o odredjenom upisu, kao i potvrdu da odredjeni slubeni registar nije izvren.-u treoj, znai obavezu registarskog organa da objavljuje registrovane injenice putem internet straniceAgencije za privredne registre.

7.Naelo samostalnosti, efikasnosti u reavanju i jedinstva unosa podataka, prema kojima je registrator

nezavisan u radu na pojedinanim predmetima u okviru ovlaenja utvrdjenih u zakonu i drugim propisima,iz kojih predmeta je duan da sve prijavljene podatke bez odlaganja unosi u registar.8.Naelo dostupnostiprema kojem se pristup registru obezbedjuje elektronskim putem i na drugi propisani

nain9.Naelo ekonominostiprema kome se postupak registracije i ostale pravne radnje u vezi sa registrom

obavljaju bez odugovlaenja i uz to manje trokova10.Naelo prioriteta prema kojem u sukobu interesa u vezi sa registracijom podataka prioritet ima ranije

podneta registraciona prijava;


14/58

14

19. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUTVA

Privredno drutvo je pravno lice i nema organe kao fiziko lice. Razlikujemo odluivanje kao processtvaranja volje drutva kao pravnog lica i spoljno manifestovanje drutva koje se ostvaruje istupanjem u

pravnom prometu. Volju drutva formuliu njegovi organi dok volju u pravnom prometu izraavaju njegovafizika lica.

Postoje dve koncepcije u pogledu uredjivanja privrednog drutva:Prva koncepcija polazi od shvatanja da je drutvo kao pravno lice, oblik pravne konstrukcije fiktivnog iciljnog karaktera. Drutvo ima pravnu sposobnost, ali nema poslovnu sposobnost koja je rezervisanaiskljuivo za fizika lica. U tom smislu, volju drutva moe izraziti samo fiziko lice koje u njemu ima

poloaj statutarnog ili drugog zastupnika i koje se sa drutvom nalazi u odredjenom pravnom odnosu. Premaovoj koncepciji drutvo kao pravno lice ne moe bez fizikih lica koja ine lanove njegovih organa svojuvolju ni da formulie ni da izrazi.Prema drugoj koncepciji, drutvo kao pravno lice ima i pravnu i poslovnu sposobnost, jer se sve vie javljapotreba da se ova dvapojma integriu u jedno svojstvo pravnu sposobnost drutva kao pravnog lica.Drutvo izraava svoju volju preko svojih organa.Pod zastupanjem podrazumevamo preduzimanje pravnih radnji u ime i za raun zastupanog.

Aspekti zastupanja:

interni aspekt pod kojim se podrazumeva ispoljavanje pravne sposobnosti privrednog drutva kao pravnoglica preko fizikih lica, prvenstveno direktora i/ili drugih zastupnika.Fizika lica u dutvu mogu crpiti svoja ovlaenja za zastupanje drutva iz:-ugovora o punomostvu(punomonici)-prirode poslova koje u drutvu obavljaju (punomonici po zaposlenju)

2. eksterni aspekt ukazuje na zastupanje kao privrednu delatnost, koju privredni subjekt uz nagradu

obavlja za drugi privredni subjekt, na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju (agenturi)

3. gradjanskopravni aspektpodrazumeva zastupanje jednog fizikog lica od strane drugog fizikoglica na osnovu zakona (roditelji zastupaju maloletnu decu) ili na osnovu ovlaenja (ugovor o punomostvu)

Direktor i drugi statutarni zastupnici privrednog drutva

Privredno drutvo je pravno lice i zastupa ga ex lege direktor (kod ortakog drutva to su svi ortaci, kodkomanditnogsvi komplementari, kod D.O.O. i akcionarskog drutva to su jedan ili vie lanova uprave ilidirektor).

Direktor je organ preko koga privredno drutvo ostvaruje svoj pravni subjektivitet i koji ga na osnovuzakona zastupa. Na osnovu zakona ima pretpostavljeno neogranieno ovlaenje za zastupanje drutva.Osnivakim aktom, statutom ili drugim optim aktom drutvo moe da odredi da pored direktora, privrednodrutvo zastupaju i druga lica npr. pomonik direktora, komercijalni direktor i dr. To su statutarni zastupnici

privrednog drutva.

Ovlaenja zastupnika drutva, ogranienja njegovih ovlaenja i prestanak ovlaenja zastupanja upisuju seu registar i objavljuju.

20. ZATITA INTERESA PRIVREDNOG DRUTVA I LICA KOJA IMAJU DUNOSTI PREMADRUTVU

Privredno drutvo je voljna, ali i interesna tvorevina njegovih osnivaa i drugih lica koja mu naknadnopristupe. Privredno drutvo ima svoje posebne, vlastite interese, koji se ponekad razlikuju ili su ak usuprotnosti sa interesima njegovih ekonomskih vlasnika i njegovih menadera.Zbog toga postoje pravila kojima se obezbedjuje uskladjivanje interesa drutva sa interesima njegovihvlasnika i menadera. Ova pravila su sadrana u lanovima 31 39 Zakona o privrednim drutvima iz 2004.


15/58

15

Lica koja imaju dunosti prema drutvu

To su sledea lica:ortaci ortakog drutva i komplementari komanditnog drutvalica koja se u skladu sa zakonom smatraju kontrolnim lanovima drutva D.O.O. ili kontrolnim akcionarimaakcionarskog drutvalanovi upravnog odbora, lanovi izvrnog odbora, lanovi nadzornog odbora, lanovi odbora revizora iinterni revizor D.O.O.

zastupnici drutvalica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutvalikvidacioni upravnik drutva

Navedena lica duna su da:-izvravaju poslove savesno-sa panjom dobrog privrednika-u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva

21. INDIVIDUALNA I DERIVATIVNA SLUBA, INFORMISANJE, OBJAVLJIVANJE I

ZASTARELOST, ZABRANE IZBORA, REAVANJE SPOROVA

Individualna i derivativna sluba

Ortak, lan ili akcionar privrednog drutva imaju pravo da podnesu individualnu tubu u svoje ime protivbilo kog lica, koje ima dunosti prema privrednom drutvu za naknadu tete koje im je to lice prouzrokovalopovredom dunosti.Derivativnu tubumogu da podnesu samo komanditor, lan D.O.O. ili akcionar u svoje ime, a za raundrutva protiv bilo kog lica koje ima dunosti prema drutvu radi opet naknade tete.Za derivativnu tubu se moraju ispuniti sledei uslovi:ako komanditor, lan ili akcionar ima ili stekne svojstvo komanditora, lana ili akcionara u vreme

podnoenja tubeposeduje udele ili akcije u privrednom drutvu koje predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala drutvapre podnoenja tube je pisanim putem zahtevao od privrednog drutva da podnese tubu, ali je taj zahtevodbijen u roku od 30 dana od podnoenja.

Postupak po derivativnoj tubi ne moe biti okonan vansudskim putem,a dosudjena naknada od ove tubepripada privrednom drutvu, dok lice koje je podnelo tubu ima pravo na naknadu trokova. Navedenapravila derivativne tube se ne primenjuju na ortako drutvo, osim ako u osnivakom aktu nije drugaijeuredjeno.

Informisanje, objavljivanje i zastarelost

Privredno drutvo je dunoda svoje lanove informie o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im uinidostupnim dokumenta koja se u skladu sa zakonom, statutom i osnivakim aktom trebaju uinitidostupnima.

Ako nadleni organ ili ovlaeno lice ne postupi na ovakav nain, odgovara za tetu koju je naneo lanovimadrutva.Privredno drutvo koje emituje HOV putem javne ponude dostavlja registru radi objavljivanja informacijesadrane u dokumentima utvrdjenim zakonom kojim se uredjuje trite HOV. Isto ih objavljuje i usredstvima javnog informisanja u skadu sa zakonom kojim se uredjuje trite HOV i aktom Komisije zahartije od vrednosti.


16/58

16

Zabrane izbora, reavanje sporova

Lica koja su osudjena za odredjena krivina dela iz oblasti privrede i slubene dunosti u skladu saposebnim zakonom, kao i lica koja su povredila zakonska pravila o ogranienjima plaanja ne mogu bitizastupnici, lanovi upravnog odbora, prokuristi, kao ni likvidacioni upravnici dokle god traju pravneposledice osude.

Za reavanje sporova koji proizilaze iz statusnopravnih odnosa privrednih drutava nadlean je trgovinskisud sedita privrednog drutva, koji odluuje u vanparinom postupku, koji se smatra hitnim postupkom.

22. PUNOMONICI

Punomonik moe da bude fiziko lice i pravno lice. Punomonik svoje ovlaenje za zastupanje crpi izpunomoja (izjave volje) koje dobija od zastupnika drutva. Punomoje moe biti ogranieno na odredjenuvrstu poslova ili na odredjene poslove (posebno punomoje).Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje i ovlaen. Punomonikkome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove, koji pripadaju redovnomposlovanjudrutva.

Opozivanje punomoja, kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu, koje je zakljuio ugovorsa punomonikom ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo ili je moralo da zna da e punomoje bitiopozvano ili sueno.U Zakonu o obligacionim odnosima, uredjuje seposlovno punomoje.

Privredno drutvo, u granicama zakona, moe dati poslovno punomoje i njime ovlastiti punomonika dazakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove. Poslovni punomonik ne moe otudjiti ili opteretitinepokretnosti, preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, osim ako nije dobio

posebno punomoje za takav posao.

23. PROKURISTI

Prokura je specifina forma zastupanjaprivrednog drutva, ijaje sadrina unapred uredjena zakonu.Nosilac prokure je prokurista.

Prokura je u nae pravo preuzeta iz nemakog trgovinskog prava i prvi put je uredjena u predratnomTrgovakom zakonu za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1937, a kasnije je u naem pravu uredjena u Zakonu o

privrednim drutvima iz 2004.Prokura je zakonska forma ovlaenja kojim privredno drutvo ovlauje jedno ili vie lica za zakljuivanjepravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou drutva.Prokura predstavlja iroko punomoje za obavljanje svih pravnih poslova i radnji iz delatnosti privrednogdrutva, osim otudjenja i optereenja nepokretnosti.

Sadrina ovlaenja koja ine porkuru ne moe se ograniavati, oroavati, uslovljavati, ali se moe proiritido njenog punog obima.

Prokuru u pismenom oblikudaje privredno drutvo i to iskljuivo fizikom licu jednom ili vie njih, kojamogu, a ne moraju biti zaposlena u drutvu.Prokura se deli na:

pojedinanu: svaki prokurista ponaosob ima sva ovlaenja koja sadri prokurazajednika: ovlaenja vre svi pokuristi salglasnom odlukom

Prokurista ne moe preneti prokuru na drugo lice.


17/58

17

24.PUNOMONICI PRI ZAPOSLENJU

Punomonik pri zaposlenju je lice koje u privrednom drutvu radi na takvim poslovima, ijeje obavljanje uvezi sa zakljuivanjem i ispunjavanjem odredjenih ugovora, na osnovu ega se moe zakljuiti da su samimtim ovlaeni na sklapanje i ispunjavanje tih ugovora. To su prodavci u prodavnicama, komercijalnireferenti, komercijalni direktori i dr.

25. TRGOVAKI PUTNICI

To su posebna vrsta punomonika privrednog drutva, koji se nalaze u radnom odnosu ili drugomugovornom odnosu sa drutvom koje zastupaju.Oni obavljaju poslove putujui iz jednog mesta u drugoizvan sedita preduzea. Trgovaki putnik nijeovlaen da zakljuuje ugovore (osim ako to nije izriito predvidjeno), ve samo da prikuplja porudbine zazakljuenje ugovora.Trgovaki putnik koji ima ovlaenje da zakljuuje ugovore, nema pravo da naplauje kupoprodajnu cenu,niti da prodaje na kredit. Moe da prima reklamacije, druge izjave volje u vezi sa zakljuenim ugovorom, da

preduzima pravne radnje radi zatite prava i interesa svog vlastodavca.

Trgovaki putnik nije isto to i putujui agent. U ulozi putujueg agenta se pojavljuje privredno drutvoagent na osnovu ugovora i trgovinskom zastupanju drutva komitenta.

26. OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUTVA

Opta razmatranja

Drutvo je privatnopravno udruenje lica nastalo na osnovu pravnog posla, radi ostvarivanja zajednikogcilja. Pravne norme koje uredjuju pravni poloaj drutava, ine posebnu granu prava pravo drutava koje

pripada privatnom pravu, iako sadri neke primese javnog prava.Privredno drutvo pripada udruenju lica nastala na osnovu ugovora i ima privatnopravni karakter.

Kao obeleja razlikovanja istiu se:njegova ciljna usmerenost, svrha (obavljanje privredne delatnosti radi ostvarenja dobiti)unoenje uloga drugarau drutvo i njihovo uee u deobi dobiti

pravni subjektivitetprivrednog drutvazatvoreni broj licalanova drutva

Savremeno privredno drutvo je nastalo na osnovama srednjovekovnih oblika udruenja lica, commenda icompagnia, accomandita, a ova srednjovekovna drutva su se razvila iz oblika udruivanja societas rimskogobliagcionog prava.

Societasje bio ugovor o udruivanju lica, bez svojstva pravnog lica. Korporacijaje bila oblik udruivanjalica, ali i oblik udruivanja imovine sa svojstvom pravnog lica.

Stariji oblici akcionarskog drutva su grka udruenja zakupaca javnih prihoda, odnosno njihovih zajednicau obliku poreskih drutava societates vectigalium i societates publicanorum.U pravnoj literaturi istie se da su pretee akcionarskog drutva bila sledea trgovaka drutva: banka Casadi. St. Giorgio u enovi (1407), Ambrosius banka u Milanu (XVI vek), Holandsko istonoindijsko drutvo(1602), Englesko drutvo za Istonu Indiju (1603).

Kod prvih oblika ovih drutava akcionari su bili neogranieno odgovorni za obaveze drutva.

D.O.O. je nastalo dosta kasnije, u Nemakoj, donoenjem Zakona o drutvima sa ogranienomodgovornou (1892).


18/58

18

Postoje dva pristupa kao odgovor na pitanje da li je trgovako drutvo pravno lice ili ne:

1. Prvi pristup je usvojen u francuskom Code de commerce iz 1807. i u drugim zemljama romanskogpravnog sistema, prema kojem su trgovaka drutva pravna lica.

2. Drugi je usvojen u Optem nemakom trgovinskom zakoniku iz 1861, a onda prihvaen i u Austriji idrugim zemljama, koje pripadaju krugu zemalja germanskog pravnog sistema, prema kojem

akcionarsko drutvo i D.O.O. imaju svojstvo pravnog lica, dok komanditno i javno drutvo imajusocijetetni oblik, odnosno nemaju svojstvo pravnog lica, ve su udruenja lica.

U naem privrednom pravu sve pravne forme privrednih drutava imaju svojstvo pravnog lica.

Osnivanje privrednog drutva

U postupku osnivanja pravnog lica, uestvuje i drava i to se naziva legalizacija. Pored sistema slobodnogodluivanja(bez uea drave), u pravu uglavnom postoje tri sistema legalizacije: normativni sistem(sistem prijave), sistem dozvole (odobrenja, saglasnosti) i sistem koncesije.

U naem privrednom naelu je usvojen normativni sistemosnivanja privrednih drutava. Prema ovom

sistemu, uslovi za osnivanje privrednog drutva se unapred propisuju u zakonu. Ako osnivai ispune oveuslove, nadleni organ ne moe spreiti osnivanje drutva, ve je duan da drutvo samo registruje uregistar.

Prema sistemu dozvole, osniva je duan da pored ispunjenja unapred propisanih uslova za osnivanjeprivrednog drutva, dobije i dozvolu ili saglasnost nadlenog organa ili organizacije.

U sistemu koncesijeosnivanje privrednog drutva za obavljanje odredjenih propisanih delatnosti,uslovljeno je dobijanjem koncesije od strane nadlenog dravnog organa, nakon prethodno sprovedenog

javnog postupka (javnog tendera).

U postupku osnivanja privrednog drutva razlikujemo dve faze:1. Osnivanje drutva u uem smislu:Osnivai zakljuuju ugovor o osnivanju privrednog drutva ili ako je jedan osniva onda on donosi odluku oosnivanju. Ova faza zapoinje u trenutku overe potpisa svih osnivaa na osnivakom aktu pred organomnadlenim za overu potpisa,a zavrava se u trenutku upisa drutva u registarprivrednih subjekata.Osnivaki akt privrednog drutva ima sadrinu koja je utvrdjena u zakonu za konkretnu pravnu formudrtva. Pored osnivakog akta, ortako i komanditno drutvo mogu imati i ugovor ortaka, D.O.O. i ugovorlanova drutva, a akcionarsko drutvo statut.

U prvoj faziprivredno drutvo je osnovano,ali nije steklo svojstvo pravnog lica. Za to je potreban upis uregistar.

Osnivai drutva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog drutva, odgovarajusolidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom nije drugaije ugovoreno.

2. Nastanak drutva kao pravnog lica njegovom registracijom, tj. legalizacijom (upis u registarprivrednih subjekata):

U ovoj fazi privredno drutvo, upisom u registar stie svojstvo pravnog lica.


19/58

19

27. ORTAKO DRUTVO POJAM, LANOVI I NJIHOVA ODGOVORNOST

Ortako drutvo je privredno drutvo i pravno lice koje se osniva ugovorom dva ili vie fizikih i/ili pravnihlica u svojstvu ortaka drutva. Osnivai ovog drutva se obavezuju da e obavljati delatnost pod zajednikimimenom i da e za sve obaveze drutva odgovarati solidarno, celokupnom svojom imovinom.Ortako drutvo je nastalo u ranom srednjem veku sa poetkom razvoja trgovine, prvo u Italiji.

Ugovorom o osnivanju ortakog drutva predvidjaju se svi bitni elementi za osnivanje drutva. Ugovorom seodredjuju:

- podaci o osnivaima- poslovno ime i sedite drutva- delatnost i osnivaki kapital- oznaenje vrste i vrednosti uloga ortaka

Ortaci unose ulog i drutvo koji moe biti:- novac- stvari- prava

ali ne moe biti:- rad ili usluga ortaka koji se izraavaju u novanoj vrednosti- Ortaci unose uloge u drutvo koji su iste vrednosti.

28. PRAVNI ODNOSI IZMEDJU LANOVA ORTAKOG DRUTVA

Oni se uredjuju ugovorom o osnivanju drutva i ugovorom ortaka drutva, ako drutvo ima takav ugovor.Ugovor o osnivanju drutva, kao osnivaki akt je obavezan, ali ugovor ortaka nije.Ortak u ortakom drutvu nije obavezan da svoj ulog poveava iznad iznosa koji je ugovoren u osnivakom

aktu. Ortak ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka. Prenos udela medju ortacimadrutva je slobodan.Dobit ortakog drutva se raspodeljuje medju ortacima drutva na onaj nain koji je odredjen u ugovoru oosnivanju drutva. Ortaci drutva ne snose gubitak ortakog drutva, prema pravilima koja su utvrdili uugovoru o osnivanju drutva.

29. PRAVO LANA ORTAKOG DRUTVA NA POSLOVODSTVO I UPRAVLJANJE ORTAKIMDRUTVOM

Funkciju poslovodjenja moe vriti jedan ortak, vie ortaka ili svi ortaci drutva, a to se uredjuje osnivakim

aktom. Ako poslovodjenjem upravlja jedan ortak, drugi ortaci nemaju pravo na poslovodjenje.Ako pravo na poslovanje ima vie ortaka il svi ortaci, svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno,osim ako se najmanje jedan ortak ne usprotivi tom pravu.

Ako je ugovorom o osnivanju odredjeno da ortaci drutva koji su ovlaeni za poslovodjenje mogu postupatisamo zajedno, onda je za svaki posao potreban saglasnost svih ortaka drutva ovlaenih za poslovodjenje.Pravo na poslovodjenje se moe preneti i na tree lice, ali u tom sluaju ortak odgovara za izbor lica kao i zaradnje lica u izvravanju poslova poslovodjenja.Ortak koji je ovlaen za poslovodjenje moe od njega da odustane, uz otkazni rok utvrdjen ugovorom oosnivanju ili ugovorom ortaka,ako za to postoji opravdan razlog.

Prilikom donoenja odluka u ortakom drutvu, potrebna je veina od ukupnog broja glasova ortaka. Ako sedonose odluke izvan redovne delatnosti drutva, onda je potrebna saglasnost svih lanova.


20/58

20

30. IMOVINSKA PRAVA I OBAVEZE LANOVA ORTAKOG DRUTVA

Ortak ima pravo uea u raspodeli dobiti, kao i obavezu snoenja rizika.Dobit i gubitak se rasporedjuju na ortake, na jednake delove. Deo dobiti koji je pripao ortaku se isplaujenajkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog izvetaja.

Ortak drutva ima pravo da:- da uestvuje u upravljanju drutvom- ima pravo na poslovodjenje drutva- da uestvuje u radu drugih organa, ako su izabrani- da bude obaveten o radu i poslovanju drutva

Ortak ima pravo da prenese svoj udeo treem licu, ali samo uz saglasnost svih ortaka drutva. U sluajuprenosa udela treem licu, ortaci ortakog drutva imaju pravo preeg sticanja tog udela. Ako ostali ortacine iskoriste to pravo, ortak drutva moe preneti svoj udeo treem licu bez saglasnosti ostalih ortaka.

U vrenju poslova drutva, ortak drutva odgovoran je za tetu koju prouzrokuje namerno ili grubomnepanjom.

Za obaveze ortakog drutva prema treim licima odgovara drutvo svojom imovinom. Ako naplatapotraivanja ne moe da se ostvari iz imovine drutva, onda za obaveze prema treim licima odgovarajuortaci.

31. PRESTANAK ORTAKOG DRUTVA

Ortako drutvo prema Zakonu o privrednim drutvima, prestaje u sluajevima:- istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja- odlukom ortaka o prestanku- steajem drutva- neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine- sudskom odlukom o prestanku

U sluaju da u ortakom drutvu ostane samo jedan ortak, koji ne preduzme mere da se drutvo uskladi sazakonom ili ne nastavi poslovanje kao preduzetnik, ortako drutvo prestaje procesom likvidacije.

32. KOMANDITNO DRUTVO POJAM, PRAVNA PRIRODA I OSNIVANJE

Pojam komanditnog drutva

Komanditno drutvo je privredno drutvo i pravno lice. Osniva ga osnivakim aktom dva ili vie fizikih i/ilipravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.Najmanje jedan od osnivaa odgovara za obaveze drutva neogranieno solidarnokomplementar, anajmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga komanditor.

Komplementar sem to odgovara neogranieno za obaveze drutva svojom celokupnom linom imovinom,vodi poslovanje i zastupa drutvo.Komanditori su lanovi drutva koji unose u drutvo svoje uloge, a ne odgovaraju za obaveze drutva prema

treim licima, niit vode njegovo poslovanje.


21/58

21

Komanditno drutvo sadri u sebi pravna obeleja i ortakog drutva i D.O.O. (status komplementara je istikao status lanova ortakog drutva).Komanditno drutvo ne prestaje usled smrti komanditora.Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a novi nisu primljeni due od 3 meseca,komanditori mogu promeniti pravnu formu u D.O.O. ili akcionarsko drutvo.Ako to ne urade, drutvoprestaje procesom likvidacije.

Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, komanditno drutvo moe nastaviti da posluje kaoortako drutvo ili kao preduzetnik.

Osnivanje drutva i upravljanje drutvom

Komanditno drutvo se osniva osnivakim aktom,u kome se uredjuju sva bitna pitanja za osnivanje i raddrutva:

- podaci o osnivaima (lino ime i prebivalite svakog fizkog lica i poslovno ime i sedite pravnoglica komplementara i komanditora)

- oznaenje svojstva ortaka- poslovno ime i sedite drutva- oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivaa-

delatnost i drugi elemente od znaaja

Osim osnivakog akta, komanditno drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se uredjuje poslovanjedrutva i upravljanje.Osnivai u komanditno drutvo unose svoje uloge. Oni mogu biti:

- novani i nenovani, ukljuujui i izvreni rad i usluge u komanditnom drutvu, kao i stvari i prava.Obaveza je komanditora da u komanditno drutvo unese ceo ugovoreni ulog pre sticanja svojstvakomanditora.

Komplementari, jedan ili vie njih, vreposlove komanditnog drutva, odnosno vre poslovodjenje

drutvom.Komanditori ne mogu vriti poslovodjenje, a ni zastupati komanditno drutvo prema treim licima.Komplementari imaju pravo na poslovodjenje i zastupanje drutva, a komanditori samo unose svoj kapitalod kojeg oekuju dobit.

34. PRAVA I OBAVEZE LANOVA KOMANDITNOG DRUTVA I NJEGOV PRESTANAK

Prava i obaveze lanova

lanovi drutva uestvuju u raspodeli dobiti i snoenju gubitka drutva, srazmerno svom udelu u drutvu.

Za obaveze drutva prema treim licima iskljuivo odgovaraju komplementari, a komanditori snose rizik doiznosa svog uloga.

Komanditor odgovara kao komplementar ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime

drutva i ako je suprotno sudskoj zabrani, vodio poslove komanditnog drutva.Udeli lanova komanditnog drutvase mogu prenositi u celosti ili delimino. Komplementarne moepreneti ceo ili deo svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara.

Komanditormoe slobodno preneti deo ili ceo svoj udeo, poklonom, nasledjem itd.


22/58

22

Prestanak drutva

Naprestanak komanditnog drutva se odnose svi pravni osnovi iz Zakona o privrednim drutvima, odnosnozakona o steajnom postupku.Ako iz drutva istupe svi komplementari, onda se to drutvo ne mora ugasiti nego se organizuje kaoD.O.O., akcionarsko drutvo ili preduzetnik.Ako iz drutva istupe svi komanditori, drutvo moe da se organizuje kao ortako drutvo ili preduzetnik.

35. AKCIONARSKO DRUTVO (AD) POJAM, ISTORIJSKI RAZVOJ I EKONOMSKI ZNAAJ

Akcionarsko drutvo je privredno drutvo i pravno lice koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, usvojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja izdavanjem i prodajom akcija i utvrdjen je osnivakim aktom ipodeljen na akcije. Akcije imaju nominalnu vrednost.

Akcionarska drutva su se razvila u XIX veku,kada su poela i zakonski da se uredjuju. Prvo su se razvila uItaliji,Velikoj Britaniji, Francuskoj..

Za preteu akcionarskim drutvima smatra se anco di S. Giorgio, osnovano u enovi 1407. Pravi poetak

akcionarskih drutva u stvari predstavljaju velike prekomorske kolonijalne kompanije, osnovane poetkomXVII veka (holandska Istonoindijska kompanija 1602., francuska Istonoindijska komapnija iz 1604.,engleska Istonoindijska kompanija iz 1612.)

Prvo akcionarsko drutvo u Srbiji je osnovano 1869. godine. (Prva Srpska Banka). Prvi zakon,Zakon oakcionarskim drutvima u Srbiji, donet je 1896. godine.

Akcionarska drutva su najvaniji oblik privrednih drutava, sa stanovita pribavljanja kapitala.

Akcionarsko drutvo ima svoju imovinu, koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionari kupuju akcijekoje je AD izdalo, unosei tako svoj ulog.Uloi mogu biti u:

- stvarima- pravima- novcu, izraenim u novanoj vrednosti

ali ne i u:

- izvrenom radu- uslugama za drutvo

Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, ali akcionari ne odgovarajuza obaveze drutva, duni su samo da unesu svoj ulog.

U ekonomskom pogledu, akcionarsko drutvo je najznaajniji tip trgovakog drutva koje je po svojojorganizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je zato glavni oblik multinacionalnih

kompanija i strukture medjunarodnih holdinga.

36. AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI

Akcija je HOV koju izdaje akcionarsko drutvo.Akcije koje se izdaju prilikom osnivanja drutvasu akcije prve emisije ili osnivake akcije. Akcije kojedrutvo emituje u tok svog poslovanja su akcije sledeih emisija.Akcionarsko drutvo moe izdavati obinei preferencijalne akcije.


23/58

23

AD mora imati bar jednu obinu akciju i one uvek predstavljaju jednu klasu akcija, dok preferncijalnepredstavljaju dve ili vie klasa akcija sa razliitim pravima (razlita participativna i kumulativna prava nadividende ili razliita prava na isplatu imovine drutva pri likvidaciji).

Prava kod akcija:

1. Pravo na akciju kao ispravuTo je stvarnopravni odnos koji se izraava u vidu vlasnitva nad odredjenom akcijom (akcija je papiru vlasnitvu akcionara)

2. Prava iz akcijeRe je o obligacionom pravnom odnosu, kao vlasnika akcija akcionarskog drutva odnosno njenogizdavaoca.

Prava iz akcije zavise od vrste, odnosno roda akcije.

Akcija se sastoji iz dva dela. Prvi deo akcije je osnovna isprava ili plat. Drugi deo akcije se sastoji izkuponskog tabaka, koji sadri kupone za naplatu dividende.Akcija moe da glasi na ime ili na donosioca. Svaka akcija daje pravo glasa srazmerno nominalnoj vrednostiakcije.

Akcije se ne mogu izdavati za emisionu cenu kojaje nia od njihove nominalne vrednosti, odnosno

raunovodstvene vrednosti kada se akcije izdaju bez nominalne vrednosti.Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz novih emisija akcija AD sraymerno nominalnoj vrednostiposedovanih akcija u momentu izdavanja odnosno raunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalnevrednosti.

Akcionarom se u odnosu na AD i prema treim licima smatra lice koje je upisano Centralni registar HOV.Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge HOV ukljuujui i zamenljive obveznice i varante,osim ako osnivakim nije drugaije odredjeno.Pod varantima se podrazumevaju HOV koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje odredjenog broja

akcija, odredjene vrste i klase i po odredjenoj ceni.

Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u veem broju od broja odobrenih (neizdatih) akcija, aodluku o njihovom izdavanju donosi skuptina drutva, ako za to posebnim aktom nije ovlaen upravni

odbor.

37. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA (ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA AD)

Akcionarsko drutvo mogu osnovati fizika i pravna lica, domaa i strana. AD se osniva osnivakim aktom,a pored osnivakog akta moe imati i statut kojim se blie uredjuje poslovanje i upravljanje drutvom.

Sa stanovita otkupa akcija, broja osnivaa, organa akcionarsog drutva, sva AD moemo podeliti naotvorena i zatvorena.

Zatvoreno drutvoje drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom brojudrugih lica, u skladu sa zakonom. Zatvoreno AD moe imati najvie 100 akcionara, ukoliko se taj broj

povea u periodu duem od jedne godine, to drutvo postaje otvoreno AD.Zatvoreno AD ne moe vriti upis akcija javnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javnimputem.

Otvoreno akcionarsko drutvoje drutvo gde osnivai ine javni poziv za upis i uplatu akcija u vremeosnivanja drutva ili nakon osnivanja. Otvoreno AD ne moe ograniiti prenos akcija treim licima.Otvoreno AD ne moe biti kotirano i nekotirano u skladu sa zakonom kojim se uredjuje trite HOV,odnosno od injenice da li se akcije kotiraju na berzi ili ne.


24/58

24

Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog AD na dan uplate iznosi 10.000 evra u dinarskojprotivvrednosti po srednjem kursu.

Novani ulog osnovnog kapitala otvorenog AD na dan uplate mora da iznosi najmanje 25.000 evra udinarskoj protivvrednosti.

Najnia nominalna vrednost akcija ne moe niti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarskaprotivvrednost od pet evra zaokruena prema zakonom datoj formuli.

Osnivaka skuptina AD ima sledei delokrug:- utvrdjuje da li su propisano upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti nenovani ulozi, u

skladu sa zakonom i osnivakim aktom- bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, ako to osnivai nisu uradili u

osnivakom aktu- odluuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivaima i odobrava posebne pogodnosti sa

osnivaima i drugim licima- donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovanih uloga (ulozi u stvarima i pravima)- odluuje o odobravanju ugovora koji su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a koji su u vezi sa

osnivanjem drutva- utvrdjuje iznos trokova osnivanja drutva

Na osnivakoj skuptini svaka obina akcija daje pravo na jedan glas.Odluke se donose veinom glasova sa obinim akcijama, ako nije drugaije uredjeno.AD je osnovano kada skuptina donese sve navedene odluke.Posle osnivake skuptine, AD se upisuje u registar i tada stie svojstvo pravnog lica.

38. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA

Prava akcionara utvrdjuju se:

1. Osnivakim aktom2. Statutom drutva3. Zakonom

Prava akcionara proizilaze iz akcije odnosno iz prava na akcije. O vrenju tih prava akcionar odluujeslobodno i samostalno.

Obim prava pojedinih akcionara zavisi od vrednosti akcija koje akcionar poseduje.

Prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i korporacijska prava.

1. Imovinska pravaZa predmet imaju odredjenu imovinsku vrednost. U imovinska prava akcionara se ubrajaju:

- Pravo na udeo u godinjoj dobiti drutva, posle njenog oporezivanja (dividenda).- Pravo uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva.- Pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica.- Pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom.

2. Korporacijska pravaPrava akcionara koja se odnose na upravljanje AD i nadzor nad njegovim radom. Korporacijska

prava su: pravo na uee u upravljanju drutvom (rad skuptine drutva, pravo glasa) i pravopristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama

Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama odredjuju se osnivakim aktom drutva. Ova prava ukljuujunaroito prednost u odnosu na obine akcije u pogledu prvenstva isplate dividende (moe biti participativnai kumulativna u skladu sa tim kako je uredjeno trite HOV) i kod prvenstva naplate kod likvidacijedrutva. Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama mogu ukljuiti i pravo pretvaranja tih akcija u obineakcije ili drugu klasu preferencijalnih akcija.


25/58

25

Broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne moe biti jednak ili prei broj akcionara sa obinimakcijama. Zakonska obaveza akcionara je da plati iznos njene nominalne vrednosti.

39. ORGANI DRUTVA (UNUTRANJA ORGANIZACIJA AD)

Organi zatvorenog AD:

1. SkuptinaOdluuje o najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje drutva. Prema naem Zakonu o privrednim drutvima,skuptina odluuje o:

- odluuje o izmenama osnivakog akta- statusnim promenama- raspodeli dobiti i pokriu gubitaka- svajanju finansijskih izvetaja kao i ostalih izvetaja organa drutva- politici naknada i nagrada lanovima upravnog odbora- izboru i razreenju lanova upravnog odbora- prestanku drutva-

izboru i razreenju revizora

Pored redovne godinje skuptine zakon predvidja jo nekoliko vrsta skuptine:- vanredna skuptina- skuptina po nalogu suda- vanredna skuptina zatvorenog AD- vanredna skuptina AD u sluaju poslovanja sa gubitkom

Radi efikasnijeg i racionalnijeg rada skuptine, zakonom se odredjuju i sledea pitanja:- nain sazivanja skuptine- obavetenje o njenom radu- postupak rada i odluivanja- dnevni red skuptine- spisak uesnika skuptine- kvorum i odluivanje i nain glasanja- pravo glasa i pobijanje odluka skuptina akcionara

Prema zakonu o privrednim drutvima glasanje na skuptini akcionara je javno, osim u sluaju kada se glasaza izbor ili razreenje direktora ili lanova upravnog odbora, revizora i likvidacionog upravnika. Tajnoglasanje se vri i u sluaju glasanja o prihvatanju finansijskog izvetaja, izvetaja o poslovanju i usvajanjusistema nagradjivanja direktora ili lanova upravnog odbora.

2. Upravni odborObavezan organ kod otvorenog AD, a kod zatvorenog umesto njega moe biti direktor.lanovi upravnog odbora biraju se na svakoj godinjoj skuptini a mogu se birati i na vanrednoj skuptini.Razreenje lanova upravnog odbora je pravo skuptine AD koja u reenju moe ali ne mora navestirazlog.

lanovi upravnog odbora mogu imati svojstvo nezavisnih i neizvrnih lanova. Pravilo je da kotirano ADmora u upravnom odboru imati veinu neizvrnih lanova, od kojih su najmanje dva nezavisna.Nezavisni lan upravnog odboraje lice koje samo ili sa lanovima porodice u dve prethodne godine nije

bilo zaposleno u drutvu, nije isplatilo drutvu ni primilo od drutva isplate vee od 10 000 evra udinarskoj protivrednosti.


26/58

26

Mandat lanova upravnog odbora i direktora kod zatvorenog AD istie na prvoj sledeoj godinjojskuptini nakon njihovog izbora, a zakon nije ograniio broj mandata koji mogu biti povereni ovim licima.Upravni odbor bira predsednika upravnog odbora izmedju svojih lanova i razreuje svog predsednika.Predsednik upravnog odbora AD je generalni direktor drutva, ako osnivakim aktom ili statutom nijedrugaije odredjeno. AD nema upravni odbora ako ima manje od 100 zaposlenih.

U naem pravu upravni odbor bira skuptina drutva i sastoji se od najmanje tri lana.lanovi upravnogodbora se mogu birati iz reda akcionara AD i zaposlenih u drutvu, kao i iz reda lica izvan drutva.Upravni odbor donosi odluke veinom glasova prisutnih lanova, ako nije drugaije odredjeno. U sluaju

jednake podele glasova, glas predsednika je odluujui.Zakonom je predvidjeno da upravni odbor mora drati najmanje etiri redovne godinje sednice.Predsednik saziva vanredne sednice.

Najvanija zakonska ovlaenja upravnog odbora su:1. kontrola tanosti finansijskih izvetaja i informacija2. upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranje izvrnih direktora i administracije drutva3. utvrdjivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva4. sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrdjivanje predloga dnevnog reda5.

davanje i opoziv prokure6. utvrdjivanje predloga odluka skuptine akcionara i kontrola njihovog sprovodjenja

7. izbor i razreenje izvrnih direktora8. odobravanje uslova ugovora koje drutvo zakljuuje sa njima i utvrdjuje njihove naknade9. donosi odluke o drugim pitanjima u vezi sa izdavanjem akcija10.utvrdjuje iznos dividende3. Izvrni odbor

Obavezno se bira u otvorenom AD, dok je u zatvorenom fakultativan.

lanove izvrnog odbora bira i razreavaupravni odbor drutva. lanovi izvrnog odbora prema Zakonu o

privrednim drutvima su izvrni direktori AD.U izvrni odbor mogu biti birani lanovi upravnog odbora i druga lica s tim da lanovi upravnog odbora inemanje od polovine ovog odbora.

Izvrniodbor nadlean je za sprovodjenje odluka upravnog odbora i sva pitanja povezana sa vodjenjemposlova i tekuim poslovima drutva.Upravni odbor izvetava skuptinu, a izvrni odbor stalno i potpuno informie upravni odbor.

Nezavisni lanovi upravnog odbora ne mogu biti u radnom odnosu, dok neizvrni lanovi mogu biti uradnom odnosu. lanovi izvrnog odbora su u radnom odnosu.

4. Generalni direktorOrgan koga bira upravni odbor i on je i uporedo predsednik izvrnog odbora drutva. Generalni direktor jezaduen za sazivanje i vodjenje sednica izvrnog odbora, organizovanje njegovog rada i vodjenje zapisnikasa sednica.

Generalni direktor zastupa AD, a to pravo osnivakim aktom moe biti dato i drugim lanovima upravnog iliizvrnog odbora.

5. Nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizoraObavezni organi kod zatvorenog AD, kod ostalih otvorenih AD ovi organi su fakultativni.

Nadzorni odbor ili odbor revizora ima najmanje tri lana, dok je interni revizor fiziko lice.Predsednika i lanove nadzornog odbora bira skuptina AD dok internog revizora i lanove odbora

revizora bira upravni odbor iz reda nezavisnih lanova drutva.


27/58

27

Oni izvetavaju skuptinu o raunovodstvenom i finansijskom stanju u drutvu i njegovim povezanimdrutvima, uskladjenosti poslovanja sa zakonom, radom i sposobnosti nezavisnog revizora i ugovorimasklopljenim izmedju drutva i lanova upravnog odbora drutva i povezanim licima.AD ima revizora, a njegova ovlaenja se uredjuju zakonom o raunovodstvu i reviziji.Otvoreno AD moe imati sekretara koga bira upravni odbor drutva, a njegov mandat se utvrdjujestatutom.

Osnovni zadaci sekretara su:

- vodjenje knjiga akcionara- pripremanje sednica i vodjenje zapisnika sa sednica upravnog, izvrnog i nadzornog odbora- uvanje dokumentacije prema zakonu i statutu drutva

40. POVEANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA I PRESTANAK AD

Osnovni kapital se poveava na osnovu odluke skuptine akcionara, osim u sluaju odobrenog kapitalakada odluku donosi upravni odbor.

Osnovni kapital se moe poveati novim ulozima kao i pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i

upisom akcija po osnovu prava imalaca varanta na takav upis (uslovno poveanje).Kapital se moe poveati i iz sredstava drutva. Do poveanja kapitala dolazi izdavanjem novih akcija ilipoveanjem nominalne vrednosti akcija.Poveanje osnovnog kapitala novim ulozima podrazumeva kako novana tako i nenovana ulaganja.Uslovno poveanje kapitala predstavlja donoenje odluke o emisiji zamenljivih obveznica i varanta iistovremenim priznanjem prava imalaca ovih hartija na njihovu konverziju akcija.

Odluku o smanjenu kapitala otvorenog ADponitenjem sopstvenih akcija donosi upravni odbor drutva.Odluku o ponitenju po drugim osnovama utvrdjenim osnivakim aktom donosi skuptina akcionara.Osnovni kapital otvorenog AD moe se smanjiti u redovnom postupku, pojednostavljenom postupku ipostupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve.

Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog AD u redovnom postupku vri sena tri naina:- ponitenjem steenih sopstvenih akcija i povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara- smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili raunovodstvene vrednosti kod akcija bez

nominalne vrednosti

- ispatom uplaenog iznosa akcionarima za akcije, koje nisu u potpunosti uplaene i neizdavanjemtih akcija

Osnovni kapital otvorenog AD moe se smanjiti na pojednostavljen nain zbog izravnavanja sa niomvrednou neto imovine, kako bi se pokrili gubici a u odluci o smanjenju navodi se da se kapital smanjuje satim ciljem. Smanjenje osnovnog kapitala na ovaj nain dozvoljeno je samo ako drutvo ne raspolae

nerasporedjenom dobiti i rezervama, koje se mogu koristiti za te namene.Osnovni kapital AD moe se smanjiti samo do iznosa minimalnog osnovnog kapitala predvidjenog zaotvoreno AD.

Prestanak drutva

Moe prestati:1. usled proteka vremena za koje je osnovano2. pravosnanom odlukom skuptine akcionara ili suda3. odlukom steenog vea o otvaranju i zakljuenju steenog postupka4. likvidacijom


28/58

28

41. DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU (D.O.O)

D.O.O. je privredno drutvo, mogu ga osnovati jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, radi obavljanjaodredjene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.Osnovni kapital drutva pribavlja ulozima osnivaa, lanova drutva. Drutvo odgovara za svoje obavezecelokupnom imovinom. lan drutva ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa unetog uloga.Svaki osniva moe imati samo jedan ulog, ulozi ne moraju biti iste vrednosti. Srazmerno svom ulogu,lanovi imaju odredjena imovinska i upravljaka prava u drutvu. Pravo koje ulaga stie na osnovu svoguloga jeste udeo. Prema Zakonu o privrednim drutvima, D.O.O. moe stei sopstvene udele. Sopstvenimudelom smatra se udeo koji drutvo stekne od svojih lanova.

Osnivanje drutva

D.O.O. se osniva osnivakim aktom. To je ugovor o osnivanju drutva (kada ima vie osnivaa), ili odluka oosnivanju drutva (kada postoji samo jedan osniva). Ako postoji samo jedan osniva onda je to jednolanoD.O.O. za koga vae pojedina posebna pravila.Osnivai drutva mogu biti pravna i fizika lica, domaa i strana. Strana lica mogu osnovati ovo drutvo poduslovom reciprociteta. D.O.O. predstavlja najei oblik osnivanja privrednog drutva. Prema Zakonu o

privrednim drutvima ovo drutvo moe imati najvie 50 lanova.Postupak osnivanja drutva

Prilikom osnivanja drutva mora se imati u vidu koju delatnost treba da obavlja drutvo, da li su povoljniuslovi za obavljanje izabrane delatnosti, kakav e biti marketing,struna osposobljenost lica koja eobavljati tu delatnost. Da li je obezbedjen poslovni prostor i da li taj prostor ispunjava uslove za obavljanje

delatnosti. Poslovni prostor moe biti vlasnitvo osnivaa, a moe biti prostor koji je uzet u zakup na osnovuugovora o zakupu.

Novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 500e u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu,na dan uplate. Osnivaki ulog moe da se uplati tako to e se najmanje 50% sredstava uplatiti do

registracije drutva, a drugih 50% u roku od 2 godine od dana registracije drutva.Pored navedenih novanih sredstava, mogu se na ime osnivakog kapitala u drutvo uloiti stvari, opremaizraena u novanoj vrednosti.Drutvo moe da se bavi skoro svim delatnostima, izuzev zdravstvenom delatnou, proizvodnjom za vojnepotrebe i sl.

Za osnivanje druva potrebno je:- sainiti osnivaki akt drutva- overiti potpise osnivaa i lica ovlaenog za zastupanje- izvriti registraciju- dobiti poreski identifikacioni broj- otvoriti raun kod poslovne banke i dobiti saglasnost od nadlenih inspekcija za rad drutva

Osnivaki akt drutva mora sadrati sve bitne elemente:- lanove drutva i podatke o njima- poslovno ime drutva i sedite sa oznakom mesta i blie adrese- delatnost drutva i iznos osnovnog kapitala- vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa- upravljanje drutvom i ime lica ovlaenog za zastupanje (direktor)- odgovornost i nastupanje u pravnom prometu- utvrdjivanje i rasporedjivanje dobiti i snienje rizika- zastupanje drutva i period nakoji se osniva drutvo

Kad se saini osnivaki akt, svaki osniva overava kod suda svoj potpis na aktu. Posle overe potpisa pristupase registraciji drutva, koja se vri kod Agencije za privredne registre.


29/58

29

Uz registracionu prijavu prilae se:- dokaz o identitetu osnivaa- akt o osnivanju drutva- dokaz o uplati novanog dela osnovnog kapitala- overeni potpis lica ovlaenog za zastupanje- druge isprave zavisno od oblika drutva (jednolano, vielano, strano)- vrste delatnosti drutva

Posle registracije drutva, izradjuje se peat drutva, podnosi se prijava Ministarstvu finansija i Poreskojupravi za registraciju drutva radi dobijanja poreskog identifikacionog broja i pripremaju isprave zaotvaranje rauna.Za otvaranje rauna treba podneti zahtev poslovnoj banci kod koje se eli otvoriti raun.Uz zahtev za otvaranje rauna treba priloiti:

- reenje o registraciji- reenje o poreskom identifikacionom broju- kartone deponovanih potpisa, potpisane od ovlaenog lica- overen potpis lica ovlaenog za zastupanje- zakljuiti ugovor sa izabranom poslovnom bankom

Kada drutvo pripremi prostorije za rad, podnosi zahtev nadlenim inspekcijama da utvrde da su ispunjeniuslovi za rad drutva.

42. PRAVA I OBAVEZE LANOVA DRUTVA

Udeo u drutvu je pravo koje pripada lanu drutva, na osnovu njegovog uloga u drutvo i udeo u drutvu jesrazmeran ulogu u drutvu. Udeo u D.O.O. ne predstavlja hartiju od vrednosti.U drutvu sa ogranienom odgovornou vodi se evidencija o svim udelima u drutvu i njihovim nosiocima(knjiga udela). U knjigu se unosi ime i adresa, poslovno ime, sedite i poreski identifikacioni broj svakoglana drutva, visina osnovnog uloga svakog lana i iznos koji je uplaen, broj ili procenat glasova svakog

udela, izmene svih podataka koji se upisuju u knjigu lanova drutva.

Na osnovu svog uloga, odnosno udela lan drutva ima sledea prava:- Pravo raspolaganja udelom- Pravo na uee u upravljaju drutvom:

Ostvaruje se putem organa upravljanja ili putem nadzora nad radom drutva- Imovinska prava:

Pod timpravima se podrazumeva uee u dobiti drutva (dividenda), uee u raspodelilikivadacionog vika posle likvidacije drutva, naknada za trinu vrednost udela

- Pravo kontrole delatnosti drutvaUdeo u drutvu je prenosiv, odnosno moe biti predmet pravnog prometa. Prenos udela se ostvaruje poduslovima koji su utvrdjeni u osnivakom aktu drutva, u skladu sa zakonom. Udeo se moe prenositiizmedju lanova drutva, ali i na trea lica. Tree lice na koje je prenet udeo, a koje do tad nije bilo landrutva, stie svojstvo ravnopravnog i punopravnog lana lana drutva.


30/58

30

43. ORGANI DRUTVA

D.O.O. ima sledee organe: skuptinu lanova, direktora ili upravni odbor i internog revizora ili odborrevizora.

Skuptina lanova drutva

lanovi drutva ine skuptinu. Skuptina lanova odluuje o:1. Odoboravanju poslova zakljuenih u vezi sa osnivanjem drutva pre registracije2. Izboru i razreenju direktora ili lanova upravnog odbora i utvrdjivanju njihove naknade, odnosno

zarade

3. Odoboravanju finansijskih izvetaja, donoenju odluke o vremenu i iznosu isplate lanovima drutva4. Imenovanju internog revizora ili revizora drutva i potvrdjivanju njihovih nalaza i miljenja i

utvrdjivanju naknade za njihov rad

5. Imenovanju likvidacionog upravnika i potvrdjivanju likvidacionog bilansa6. Poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, sticanju sopstvenih udela i ovlaenju i ponitenju

udela, kao i o emisiji HOV

7. Davanju prokure i poslovnog punomoja za ogranke drutva8.

Odluivanju o dopunskim ulozima od strane lanova drutva9. Iskljuenju lana drutva, prijemu novog lana i prenosu udela na trea lica kada je odobrenjedrutva potrebno

10.Statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku drutva11.Davanju odobrenja na pravne poslove lanova drutva12.Sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju i drugom raspologanju imovinom velike vrednosti13.Izmeni osnivakog akta ili ugovora lanova drutva14.Obrazovanju ogranka15.Donoenju poslovnika o svom radu

Direktor ili upravni odbor

Osnivai osnivakim aktom odredjuju da li e drutvoimati direktora ili upravni odbor. Direktora ili lanoveupravnog odbora bira skuptina lanova.Direktor ili upravni obor nadlean je za:

1. Zastupanje drutva i vodjenje poslova drutva u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovoromlanova drutva

2. Utvrdjivanje predloga poslovnog plana3. Sazivanje sednice skuptine lanova i utvrdjivanje predloga dnevnog reda4. Sprovodjenje odluke skuptine lanova5. Odredjiivanje dana sa kojim se utvrdjuje lista lanova drutva sa pravom na obavetavanje, dan

utvrdjivanja dividende i dan plaanja dividende, glasanje itd.

6. Zakljuenje ugovora o kreditu7. Utvrdjivanje dana prava na uee u dobiti i dana isplate uea, kao i dana sticanja prava glasa i

drugih prava lanova uz saglasnost Skuptine lanova drutva8. Davanje i opozivanje prokure9. Izvrenje odluke o sticanju sopstvenih udela i povlaenja i ponitenja udela uz saglasnost Skuptine10.Utvrdjivanje iznosa uea u dobiti i izdavanje obveznica i drugih HOV

Drutvo ima internog revizora ili odbor revizora ako je tako predvidjeno osnivakim aktom ili ugovoromlanova drutva. Internog revizora ili odbor revizora bira Skuptina lanova drutva.


31/58

31

D.O.O. prestaje u sluaju:1. istekom vremena odredjenog osnivakim aktom2. odlukom skuptine lanova3. statusnim promenama koje vode prestanku drutva4. steajem5. pravosnanom odlukom kojom se utvrdjuje nitavost registracije i nalae brisanje drutva6. i u sluajevima predvidjenim aktom ili ugovorom lanova drutva

44. REORGANIZACIJA (STATUSNE PROMENE I PROMENA PRAVNE FORME) PRIVREDNOG

DRUTVA

Statusne promene

1. Spajanje privrednog drutva:na dva naina spajanje uz pripajanje i spajanje uz osnivanje.Spajanje uz pripajanjeje statusna promena kojom se jedno drutvo pripaja drugom drutvu i prestaje da

postoji usled pripajanja. Drutvo koje se pripaja, odnosno ono koje je prestalo da postoji pripajanjemprenosi drugom, ve postojeem drutvu celu svoju imovinu i Obaveze, tzv. Drutvu sticaocu. Ova

imovina se prenosi u zamenu za izdavanje akcija ili udela, koje izdaje drutvo sticalac,akcionarima ililanovima drutva prestalog spajanjem.Jedno drutvo prestaje da postoji, a drugo drutvo ostaje i dalje da postoji neporemenjenog statusa, ali sauveanom imovinom i brojem akcionara ili lanova.Spajanje uz pripajanje vri se ugovorom o spajanju, koji zakljuuju drutvo prestalo pripajanjem i drutvosticalac.

Spajanje uz osnivanjeje statusna promena kojom dva ili vie privred

Documents

pravo prvi deo