Masinac_ TMO Prvi Deo

7/28/2019 Masinac_ TMO Prvi Deo

1/12

Masinac

, 27. 2012.

TMO prvi deo

1. Tehnologija definicija

Tehnologija je re grkog porekla i znai - uenje o postupcima pomou kojih se

preranuju sirovine. Ili, tehnologija je nauka o vetinama i zanatima, kao i nauno prikazivanje

ljudske delatnosti sa svrhom prerade prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu. Tehnologija

je primenjena naucna i tehnicka disciplina koja proucava medjusobne odnose sredstava i metoda

proizvodnje u svim sferama ljudske delatnosti saglasno zakonima prirodnih nauga i ekonomske

celishodnosti.To znaci da mora biti usko povezana sa organizacijom rada i proizvodnje i

ekonomijom. Takodje tehnologija je aktivna interakcija izmedju havdera, ovgera i softera.

2. Opta podela tehnologije

3. Meusobni odnosi sistema

Poslovni sistem obuhvata ili sadrzi jedan ili vise proizvodnih sistema. Proizvodni sistem obuhvata

jedan ili vise tehnoloskih sistema.U okviru tehnoloskog sistema pojavljuje se najmanje jedan

obradni sistem sa ili bez sistema za oblikovanje .

Proizvodni sistem obuhvata vise tehnicko tehnoloskih cinilaca, uz neophodnu podrsku i

drustvenoekonomskih cinilaca , a sa ciljem podizanja vrednost polaznog materijala u smisludobijanja gotovog proizvoda.

Tehnoloski sistem je obuhvacen proizvodnim sistemom.Sadrzi skup cinilaca u kojima se od

Google

(7)

?

Sreda D

2012 (7)

(4)

(3)

TMO prvi deo

tmo drugi deo

Izvestaj i zmehanikefluida

3
http://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttps://plus.google.com/104698262187395113036http://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttps://plus.google.com/104698262187395113036http://msinka.blogspot.com/2012/01/1.htmlhttp://www.blogger.com/http://www.blogger.com/home#createhttp://www.blogger.com/next-blog?navBar=true&blogID=7332910247669140623http://msinka.blogspot.com/2012/01/1.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-drugi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012_01_01_archive.htmlhttp://void%280%29/http://msinka.blogspot.com/2012_07_01_archive.htmlhttp://void%280%29/http://msinka.blogspot.com/search?updated-min=2012-01-01T00:00:00-08:00&updated-max=2013-01-01T00:00:00-08:00&max-results=7http://void%280%29/https://plus.google.com/104698262187395113036https://plus.google.com/104698262187395113036http://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/


2/12

polufabrikata ili sirovine dobija gotovi delovi ili sklopovi. To je linija ili grupa masina gde se izvodi

odredjena aktivnost i operacija, tako da se od polufabrikata dobija gotov deo.

Obradni sistem u okviru tehnoloskog sistema predstavlja jednu ili vise masina alatki koje izvode

odredjenih ili drugim recima masina alatka ili grupa masina sa radnikom koji vrsi upravljanje .

Sistem za oblikovanje predstavlja masina alatka gde se vrsi oblikovanje dela ili montazni sto sa

radnikom gde se vrsi oblikovanje sklopa .

4. Meusobni odnosi procesa

Osnovna funkcija svakog sistema je odgovarajuci proces. Procesi u sistemu proizvoljnog masinstva

predstavljaju skup ili kompleks medjusobno povezanih aktivnosti, pomocu kojih se izvrsava

transformacija informacije, energije i materijala pri dobijanju gotovog dela ili proizvoda od

polufabrikat ili sirovine. Procesi se dele na : proizvodni, tehnoloski, proces oblikovanja i obradni

proces.

Proizvodni proces:

Proizvodni proces predstavlja skup medjusobno povezanih aktivnosti kojima se vrsi transformacija

ulaza ( polufabrikata, sirovine) u izlaz (gotov proizvod).

Tehnoloski proces:

Tehnoloski proces predstavlja skup medjusobno povezanih aktivnosti kojima se vrsi transformacija

ulaza (polufabrikata) u izlaz ( gotov deo).

Obradni proces:

Obradni proce je deo tehnoloskog procesa kojim se sastoji od skupa aktivnosti koje transformisu

polazni materijala u smislu promene : fizicko mehanickih osobina, oblika, mera prema tehnicko

tehnoloskoj dokumentaciji.

Proces oblikovanja:

Proces oblikovanja sadrzi aktivnost koje se odnose na oblikovanje sklopa ili celog proizvoda

uglavnom pri spajanju i montazi.

5. Osnovni model obradnog sistema

6. Kvalitet obrade - Tanost obrade

Tacnost obrade obuhvata : tacnost mera, tacnost oblika i tacnost medjusobnog odnosa povrsina.

Tacnost obrade je steepen poklapanja izradjenog dela sa idealnim prototipom. Kazemo da je

poklapanje izvrseno ako su mere ,oblik i medjusobni odnosa povrsina u granicama koje su

naznacene na radionickoj dokumentaciji.

7. Kvalitet obrade - Kvalitet obraene povrine

Kvalitet obradjene povrsine odredjuje se preko : hrapavosti, valovitosti i defekta povrsinskog sloja.


3/12

Tri osnovna parametra hrapavosti su:

Ra - srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije profila,

Rz - srednja visina neravnina i

Rmax - maksimalna visina neravnina.

Srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije profila - Ra je srednja aritmetika vrednost

odstupanja svih taaka efektivnog profila (y1, y2, ...., yn) od srednje linije profila u granicama

referentne duine:

Maksimalna visina neravnina - Rmax je rastojanje dve paralelne prave sa srednjom linijom profila,

povuene tako da, u granicama referentne duine profila, dodiruju najviu i najniu taku profila.

Srednja visina neravnina - Rz (slika 3.46) je razlika srednjih aritimetikih vrednosti pet najviih i pet

najniih taaka profila u granicama referentne duine:

8. Metode obrade rezanjem podela

9. Metode obrade plastinim deformisanjem podela


4/12

10. Posebne metode obrade podela

11. Obrada bruenjem

12. Obrada honovanjem

Honovanje se koristi za najfiniju obradu rupa ili otvora primenom specijalnog alata za glaanje sa

elastino postavljenim segmentima od najfinijeg brusnog materijala.

13. Obrada lepovanjem

Lepovanje se koristi za obradu spoljanjih povrina delova manjih dimenzija, kao to su osovinice

ili ravne ploica razliitog oblika. Dodatkom paste za glaanje, uz ostvarena kretanja, obezbeuje

se uklanjanje vika materijala i visok kvalitet povrina.

14. Obrade odsecanje m

Obrada odsecanja se koristi prvenstveno za realizaciju proizvodnih operacija odsecanja (seenja)

materijala, mada se moe koristiti i za izvoenje operacija isecanja i usecanja. Prema osnovnim

kretanjima alata i predmeta obrade, kao i tipu maine za obradu testerisanjem, razlikuju se

postupci obrade na: krunim, trakastim i okvirnim testerama.


5/12

15. Obrade ojaanja povrina plastinim deformisanjem

16. Obrade visokog sjaja obraene povrine

17. Obrade visokim vazdunim pritiscima

18. Obrada eksplozijom

19. Struktura obradnog procesa

Procesi obrade predstavljaju direktnu transformaciju pripremka u izradak (promena fiziko

hemijskih osobina, promena oblika, mera, kvaliteta povrina).

Operacija sve to se radi na 1 maini pri 1 stezanju dela. Zahvat sve to radimo 1 alatom na 1

elementarnoj povrini.Prolaz ako zahvat ponavljamo vie puta radi veeg skidanja materijala.

20. Struktura pomonih procesa

Pomocni procesi su elementarne operacije koje omogucuju izvodjenje zahvata i to su : postavljanje

pripremka, postavljanje obradka i postavljanje alata.Pomoni procesi direktno ne utiu na stanje

obratka (pozicioniranje i stezanje obratka i alata, odlaganje obratka, putanje u rad i zaustavljanje

maine). Postavljanje to je baziranje i stezanje.


6/12

Baze : konstrukcione, tehnoloke, merne i montane.

Baze su nematerizovane ili materizovane povrsine , linije ili tacke koje definisu deo ili njihov polozaj

u toku obrade ili montaze. Baze mogu biti konstrukcione ( nematerizovane) , ekoloske, merne i

montazne (materizovane).

Nematerizovane znaci da definise povrsine, linije ili tacke na crtezu. Tehnoloske baze mogu biti :

neobradjene, obradjene, pomocne, dopunske.

21. Osnovi teorije obrade rezanjem

Rezanje se sastoji u prodiranju reznog alata u materijal.U otem sluaju razlikuju se koso i

ortogonalno rezanje .Ako je pravac relativnog kretanja izmeu materijala i obratka pod nekim uglom

u odnosu na seivo reznog alata to je koso rezanje(sl.1.1a) dok je ortogonalno rezanje specijalan

sluaj kosog rezanja kada je pravac relativnog kretanja izmeu alata i obratka normalan na seivo

reznog alata (sl.1.1b).

22. Bazni elementi procesa struganja

23. Bazni elementi procesa buenja

24. Bazni elementi procesa glodanja


7/12

25. Bazni elementi procesa rendisanja

26. Mehanizam stvaranja strugotine i uticajni faktoriFormiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze:

plastino deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine),

odvoenje strugotine iz zone rezanja i

savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek.

Proces formiranja strugotine ostvaruje se, u osnovi, lokalnim plastinim deformisanjem

materijala predmeta obrade. Pri prodiranju reznog klina alata u materijal predmetam obrade javljaju

se, u materijalu ispred reznog klina, sloena naprezanja. Ravan u kojoj su naprezanja na smicanje

maksimalna (slika 3.3) se naziva ravan smicanja, a njen poloaj je odreen uglom smicanja .

Veem uglu smicanja odgovara manja debljina strugotine.

stvarnosti proces deformisanja se ne odvija u jednoj ravni (ravni smicanja), ve u jednom sloju

materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona deformisanja (zona rezanja).

Deformacija zrna materijala predmeta obrade zapoinje u ravni AO, a zavrava u ravni OCB, u kojoj

je struktura materijala potpuno deformisana (slika 3.3). Izgled zone deformisanja prikazan je na

slici 3.4. Pored primarne zone deformisanja (I) - zona ADOHB, javlja se i sekundarna zona

deformacija (II) - zona OHC sa koionim slojem debljine a1 0,1 as. Relativna deformacija u

sekundarnoj zoni znaajno (do 20 puta) prevazilazi srednju deformaciju slojeva strugotine. Ispred

zone ODA metal je elastino deformisan. Debljina deformisanog sloja a2 (tercijalne zone

deformisanja) zavisi od osobina materijala predmeta obrade i optereenja. Pravac u kome se vri

deformisanje zrna materijala izduenjem ne poklapa se nikada sa pravcem ravni smicanja, ve

zaklapa neki ugao (ugao teksture) u odnosu na ravan smicanja. Usled dejstva sile trenja ( FT ) i

normalne sile ( FN ) dolazi do naknadnog deformisanja sabijanjem i povijanja linija tekstura u

oblasti koionog sloja.


8/12

Na debljinu zone smicanja (zone plastinog deformisanja) utie vrsta materijala predmeta obrade i

uslovi pod kojima se proces rezanja ostvaruje. Pri visokim brzinama rezanja i korienju alata sa

malim ili negativnim vrednostima grudnog ugla, debljina zone smicanja je relativno mala, tako da se

moe aproksimirati sa ravni smicanja. Meutim, pri rezanju malim brzinama rezanja i korienju

alata sa velikim vrednostima grudnog ugla debljina zone smicanja je znatna.

27. Faktor sabija nja strugotine

Kao parametri procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori deformisanja

strugotine, faktor sabijanja strugotine, relativno klizanje, brzina relativnog klizanja, kvadratno

izduenje, relativna dilatacija i stvarni ili logaritamski steepen deformacije.

Stepen deformacije materijala koji se pretvara u strugotinu se izraava koeficijentima

deformacije (faktorima deformisanja strugotine, slika 3.8): faktorima debljine, irine i

duine strugotine i faktorom povrine preseka strugotine.

Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najee se koristi faktor sabijanja

strugotine koji predstavlja odnos debljine strugotine (as) i dubine rezanja (a):

Vrednost faktora sabijanja strugotine se moe definisati na bazi vrednosti grudnog ugla

i ugla smicanja, matematikom interpretacijom eme prikazane na slici 3.9.a.


9/12

Iz trouglova OAC i OAB sledi: ili

to znai da je debljina strugotine:

Prema definiciji faktor sabijanja strugotine je:

Iz izraza za faktor sabijanja strugotine odgovarajuim matematikim

transformacijama

sledi ugao smicanja

28. Glavni faktori obrade, brzine u zoni rezanja

Faktor sabijanja strugotine se moe definisati i preko brzine rezanja V i brzine klizanja

strugotine po grudnoj povrini Vst (slika 3.9.b). Naime, na bazi sinusne teoreme

primenjene na trougao OFG:

Vrednost faktora sabijanja strugotine:

zavisi od brzine rezanja i strugotine, dubine rezanja, debljine strugotine, ugla smicanja i

grudnog ugla alata.

Vrednost faktora sabijanja strugotine eksperimentalno se odreuje na tri naina:

merenjem brzine rezanja i brzine strugotine,

zapreminskom metodom i

masenom metodom.

Najjednostavniji postupak odreivanja faktora sabijanja strugotine se zasniva na

jednakosti zapremina sloja materijala pre rezanja i strugotine (zapreminska metoda):

To znai da se postupak svodi na identifikovanje preenog puta alata ili duine materijala

pre rezanja : i merenje du ine strugotine nakon rezanja ls.

29. Glavni faktori obrade, sile pri ortogonalnom rezanju

Prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade (slika 3.11) suprotstavljaju se

otpori rezanja. Njihovo poznavanje ima znaajnu ulogu u postupku definisanja obradljivosti

materijala, habanja reznih elemenata alata, dimenzionisanja elemenata maina, pogonske snage

maine i sl.

Kod ortogonalnog rezanja rezultujua sila rezanja FR se moe razlaiti na:

tangencijalnu silu (silu trenja) FT, koja deluje u ravni grudne povrine i

normalnu FN, koja deluje u ravni normalnoj na grudnu povrinu reznog klina,

silu u ravni smicanja (silu smicanja) FS i normalnu silu FSN, koja deluje u ravni

normalnoj na ravan smicanja i

glavnu silu (glavni otpor rezanja) F1 i silu (otpor) prodiranja F2, koja deluje

normalno na obraenu povrinu predmeta obrade.


10/12

U sluaju kosog rezanja javlja se i otpor pomonom kretanju F3 (slika 3.12).

Odnos sile smicanja i sile normalne na ravan smicanja definie

koeficijent unutranjeg trenja s odnosno ugao unutranjeg trenja s. Za praksu je znaajniji odnos

sile trenja i normalne sile kojim se utvruje koeficijent trenja odnosno ugao

trenja , jer omoguuje izraunavanje pojedinih komponenti rezultujueg otpora rezanja.

30. GFO i obradljivost

gde su: T-postojanost alata, Ks- specificni otpor rezanja, Kv,KFi-popravni koeficijent, cv-

koeficijent brzine , cK-koeficijent sile, a- dubina rezanja, S- korak

31. GFO kod struganja

i

Glavna sila rezanja se najee i najlake meri i eksperimentalno odreuje. Na osnovu

rezultujueg otpora rezanja: odnosno glavne sile rezanja ostale

komponente rezultujue sile rezanja mogu se definisati relacijama:

sila trenja ili tangencijalna sila:

normalna sila:

sila smicanja ili sila u ravni smicanja:


11/12

sila normalna na ravan smicanja

sila prodiranja:

Jednainama za proraun najee se utvruje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi

glavne sile rezanja odreuju se i ostale komponente. Najuticajnije veliine na glavnu

silu rezanja su materijal predmeta obrade i parametri reima obrade, pre svih dubina

rezanja (a) i korak (S), tako da je najee korieni izraz oblika:

u kome su Ck1, x1 i y1 - konstanta i eksponenti uticaja materijala predmeta obrade,

geometrije alata i uslova obrade.

Za proraun glavne sile rezanja koriste se razliiti izrazi oblika

zasnovani na specifinom otporu rezanja Ks.gde su: KS, MPa/mm2 - specifini otpor rezanja ija vrednost zavisi od geometrije i materijala

alata, materijala predmeta obrade, vrste obrade itd. i A = a S, mm2 -povrina poprenog preseka

strugotine.

32. GFO kod rendisanja

Kao i u obradi struganjem, rezultujui otpor rezanja u obradi rendisanjem se moe

razloiti na tri komponente (slika 8.8):

F1 - glavni otpor rezanja,

F2 - otpor prodiranja i

F3 - otpor pomonom kretanju.

u kome su: Ck, x i y - konstanta i eksponenti otpora rezanja, a, mm - dubina rezanja i S, mm/dh -

korak.

33. GFO kod buenjaRezultujui otpor rezanja u obrdi buenjem (slika 5.15) se razlae na tri komponente:

F1 - glavni otpor rezanja,

F2 - otpor prodiranja i

F3 - otpor pomonom kretanju

Meutim, analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da su

osnovne komponente rezultujueg otpora rezanja (slika 5.15):


12/12

: (Atom)

Sreda D 12.13

otpor pomonom kretanju:

obrtni moment (moment uvijanja):

gde su:

Cf, Cm, x1, y1, x i y - konstanta i eksponenti otpora

D, mm - prenik burgije i S, mm/o - korak.

34. Reim rezanja

Rezimi obrade obuhvata osnovni ili bazni elementi obrade koji definisu madjusobni

odnos izmedju kretanja alata i obradka u toku izvodjenja procesa obrade.

35. Izbor pripremka

Pripremak je polazni materijal, polufabrikat ili sirovina, koji se transformacijom u

obradnom procesu pretvara u izrada k, odnosno gotov deo.Pripremci mogu biti od

valjanih ili vuenih polufabrikata (okruglog, kvadratnog, pravougaonog, estougaonog,

cevastog i drugih poprenih preseka) , otkivak i odlivak.

+3 Google-

...

: Google

:

Simple. Blogger.
http://msinka.blogspot.com/2012/07/masdinski-materijali-2-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/07/masdinski-materijali-2-prvi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/07/masdinski-materijali-2-prvi-deo.htmlhttp://www.blogger.com/http://www.blogger.com/share-post.g?blogID=7332910247669140623&postID=2159041132939655383&target=facebookhttp://www.blogger.com/share-post.g?blogID=7332910247669140623&postID=2159041132939655383&target=twitterhttp://www.blogger.com/share-post.g?blogID=7332910247669140623&postID=2159041132939655383&target=bloghttp://www.blogger.com/share-post.g?blogID=7332910247669140623&postID=2159041132939655383&target=emailhttp://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-prvi-deo.htmlhttps://plus.google.com/104698262187395113036http://msinka.blogspot.com/feeds/2159041132939655383/comments/defaulthttp://msinka.blogspot.com/http://msinka.blogspot.com/2012/01/tmo-drugi-deo.htmlhttp://msinka.blogspot.com/2012/07/masdinski-materijali-2-prvi-deo.html

Documents

Masinac_ TMO Prvi Deo