PREDMET STUDIJE O PROCENI UTICAJA - noviknezevac.rsnoviknezevac.rs/dok/studijakotlarnica.2014.pdf · Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti

„INSTITUT ZA BEZBEDNOST U RADNOJ I ŽIVOTNOJ SREDINI” D.O.O.Novi Sad, Aleksandra Tišme 17/6

Tel/fax: 021/655 12 08 E-mail: [email protected] www.institutmib.rs Tel: 021/553 863 Mob: 064/213 53 95

NOSILAC PROJEKTA : “LEPENKA” D.O.O. Novi Kneževac

OBJEKAT: Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW

MESTO : Novi Kneževac

STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZA PROJEKAT KOTLARNICA ZA KOTAO NA UGALJ NOMINALNOG

KAPACITETA 8 MW„LEPENKA“ D.O.O. NOVI KNEŽEVAC

NA ŽIVOTNU SREDINU

ODGOVORNI PROJEKTANT

__________________________Vojislav Čukvas dipl.inž.maš.

Novi Kneževac, februar 2014. god.

ZA INSTITUT MIB GENERALNI DIREKTOR ___________________________ Marija Ivanov, dipl.ind.psiholog

M.P

mailto:[email protected]

Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW , LEPENKA d.o.o. Novi Kneževac

PREDMET STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Predmet Studije o proceni uticaja je projekat Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW „LEPENKA“ D.O.O. Novi Kneževac, koji može imati uticaj na životnu sredinu.

Za potrebe dobijanja saglasnosti od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove potrebno je izraditi:

STUDIJU O PROCENI UTICAJA ZA PROJEKAT KOTLARNICA ZA KOTAO NA UGALJ NOMINALNOG KAPACITETA 8 MW „LEPENKA“ D.O.O. NOVI KNEŽEVAC NA ŽIVOTNU SREDINU

Izradu Studije o proceni uticaja nosilac projekta je poverio ''Institutu za bezbednost u radnoj i životnoj sredini'' d.o.o. iz Novog Sada. Studija o proceni uticaja urađena je u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/2004, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09-dr. zakon i 43/11- odluka US), Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/200 i 36/09) i Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 69/2005).

Nosilac projekta: „LEPENKA“ D.O.O. Novi Kneževac _________________________ Potpis odgovornog lica

| Studija o proceni uticaja na životnu sredinu 2


OPŠTA DOKUMENTACIJA















SADRŽAJ


UVOD 11METODOLOGIJA 14ZAKONSKA REGULATIVA 14POSTOJEĆA PLANSKA, TEHNIČKA I DRUGA DOKUMENTACIJA 16PODACI O NOSIOCU PROJEKTA 17OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA 18OPIS PROJEKTA 254. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA

RAZMATRAO SA OBRAZLOŽENJEM GLAVNIH RAZLOGA ZA IZBOR ODREĐENOG REŠENJA I UTICAJIMA NA ŽIVOTNU SREDINU

41

5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI 446. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU 46PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA 488. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA I, GDE JE TO MOGUĆE,

OTKLANJANJE SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

50

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 5610. NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA 5811. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU

ODGOVARAJUĆIH STRUČNIH ZNANJA I VEŠTINA ILI NEMOGUĆNOSTI DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUĆI PODACI

59

TEKSTUALNI PRILOZI 60GRAFIČKI PRILOZI 61


UVOD

Na osnovu Ugovora zaključenog sa Nosiocem projekta, zadatak ''Instituta za bezbednost u radnoj i životnoj sredini'' d.o.o. iz Novog Sada je da izradi Studiju o proceni uticaja za projekat Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW „LEPENKA“ D.O.O. Novi Kneževac na životnu sredinu.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu se radi u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 69/2005), Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/2004, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09-dr. zakon i 43/11- odluka US) i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/2004 i 36/09), a radi dobijanja saglasnosti od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove.



Na osnovu članova 126. i 128. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013 - odluka US), kao i člana 19. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/2009) donosi se:

R E Š E NJ E

Za potrebu izrade tehničke dokumentacijeSTUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ZA KOTLARNICU ZA KOTAO NA UGALJ NOMINALNOG KAPACITETA 8 MW „LEPENKA“ D.O.O. NOVI KNEŽEVAC

Određuje se odgovorni projektant:

VOJISLAV ČUKVAS, dipl.inž.maš.

U Novom Sadu, decembar, 2013.

ZA INSTITUT MIB GENERALNI DIREKTOR ___________________________ Marija Ivanov, dipl.ind.psiholog

M.P



U izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu učestvovali su radnici Instituta za bezbednost u radnoj i životnoj sredini d.o.o. iz Novog Sada:

1. Vojislav Čukvas, dipl.inž.maš.2. Jelena Lukić, dipl.inž.tehn.3. Bojana Perišić, dipl. ekolog za zžs.

Dokazi o kvalifikaciji dati su u Prilogu.

ODGOVORNI PROJEKTANT

__________________________Vojislav Čukvas dipl.inž.maš.



METODOLOGIJA

Osnovni metodološki pristup i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu određen je Pravilnikom o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Predmet Studije o proceni uticaja na životnu sredinu su projekti koji se planiraju ili izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu jeste dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti, predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na činioce životne sredine, kao i mere i uslovi za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi (u daljem tekstu: studija o proceni uticaja).

ZAKONSKA REGULATIVA

U uvodnim napomenama je rečeno da se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu radi u skladu sa odredbama Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 69/2005).

Obim i sadržaj studije definisan je Rešenjem o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu izdatim od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove. br. VI-05-501-3 od dana 10.02.2014. godine (rešenje u prilogu).

Pored navedenog Pravilnika, tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite se radi u skladu sa sledećim propisima:

Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US);

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09); Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni

glasnik RS", broj 135/04); Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/2013); Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10); Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10 i 93/2012); Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 -

odluka US i 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013 - odluka US); Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS", br.111/09); Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10); Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja ("Službeni glasnik RS", br. 36/09) Zakon o zaštiti od jonizujećeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Službeni glasnik RS",

br. 36/09 i 93/2012); Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od

atmosferskog pražnjenja ("Službeni list SRJ" br. 11/96); Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke

("Službeni glasnik RS", broj 72/2010);



Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara ("Službeni glasnik RS" br. 76/2010);

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl. glasnik RS", br, 11/2010 i 75/2010 i 63/2013);

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.);

Uredba o indikatorima buke, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 75/2010);

Uputstvo o minimalnim uslovima za zaštitu životne sredine;



POSTOJEĆA PLANSKA, TEHNIČKA I DRUGA DOKUMENTACIJA

Za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu korišćena je sledeća dokumentacija:

Predlog glavnog arhitektonsko-građevinskog projekta kotlarnice za kotao na ugalj fabrike „Lepenka” u Novom Kneževcu, izrađen od strane „KIRKA-SURI” Beograd, jul 2013. god.

Predlog glavnog mašinskog projekta kotlarnice za kotao na ugalj fabrike „Lepenka” u Novom Kneževcu, izrađen od strane „KIRKA - SURI” Beograd, jul 2013. god.

Predlog glavnog elektrotehničkog projekta elektromotornog pogona, merenja i regulacije dogradnje parnog kotla na ugalj, izrađen od strane „KIRKA - SURI” Beograd, jul 2013. god.

Predlog glavnog projekta zaštite od požara, izrađen od strane COPROING d.o.o. Beograd, novembar 2013. god.

Predlog geomehaničkog elaborata, izrađen od strane GeoEXPERT d.o.o. Subotica, jul 2013. god.

Izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana generalne regulacije naselja novi kneževac na životnu sredinu E-2246/1, JP „Zavod za urbanizam Vojvodine”, jun 2012.

Uz investiciono-tehničku dokumentaciju Nosilac projekta je pribavio sledeće uslove i saglasnosti:

Urbanističko-tehničke uslove zaštite od požara broj 217-3-271/13, izdate od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Kikindi, Odsek za preventivnu zaštitu, dana 28.11.2013.

Informaciju o lokaciji broj VI-05-353-16, izdatu od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove, dana 16.12.2013,

Izmene i dopune Informacije o lokaciji, broj VI-05-353-16/1, izdate od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove, dana 31.01.2014.

Uslove zaštite prirode za izgradnju kotlarnice za kotao na ugalj, kat.parc. 220/3, K.O. Novi Kneževac, broj 03-52/2, izdate od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Novi Sad, dana 05.02.2014.



1. PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Nosilac projekta: „LEPENKA“ D.O.O.

Ime i prezime ovlašćenog lica: Dušan Grbić

Ulica i broj: Cara Dušana 45

Mesto: Novi Kneževac

Telefon/ fax: 0230/ 81-2020230/ 81-610

E-mail: [email protected]

Naziv projekta: Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW

„Lepenka“ d.o.o. iz Novog Kneževca je fabrika papira i kartonske ambalaže.

Poslovna delatnost „Lepenka” d.o.o.:- Proizvodnja poluceluloze, ambalažnih papira - Proizvodnja valovitog kartona- Proizvodnja ambalaže od valovitog kartona- Proizvodnja hilzni



2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOĐENJE PROJEKTA

Makrolokacija

Teritorija opštine Novi Kneževac zahvata krajnji severoistočni deo AP Vojvodine i najseverniji deo Banata ukupne površine 305 kilometara kvadratnih. Kompleks “Lepenka ” d.o.o. Novi Kneževac je smešten na kat. parceli broj 220/1-220/9 k.o. Novi Kneževac u ulici Cara Dušana 45.Kompleks fabrike "Lepenka" u Novom Kneževcu se nalazi na severo-severozapadnoj strani naselja, u delu bloka 13, K.O.Novi Kneževac, neposredno uz reku Tisu, u njenom aluvionu. Zauzima površinu od 7,33 ha, što predstavlja 55 % površine bloka 13 u Novom Kneževcu.Kompleks zauzima prostor između ulica Krstusrki put, Cara Dušana, Dobrovoljačke, starog kraka novokneževačkog kanala i reke Tise.Sa severne strane krug fabrike se graniči sa slobodnom površinom, sa južne strane se nalazi ulica Cara Dušana, iz koje se ulazi u dve interne saobraćajnice, odnosno dve kapije Lepenke.Sa istočne strane se nalazi slobodna močvarna površina.Sa zapadne strane kruga se nalazi Krsturski put. Na južnoj i istočnoj strani kruga, neposredno uz fabrički krug, nalaze se privatni objekti.

Slika br.1 – Makrolokacija kotlarnice za kotao na ugalj- kompleks „Lepenka“ d.o.o.

Mikrolokacija

Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW biće izgrađena u okviru postojećeg kompleksa „Lepenke“ d.o.o. na katastarskoj parceli 220/3 k.o Novi Kneževac.



Ukupna površina kotlarnice iznosiće 451,455m2, od čega je 177,725m2 površina galerije, a površine podova kotlarnice na kotama 0,00; 15,5 i 19,9 su redom 186,93m2; 43,4m2 i 43,4m2.

Kopija plana, kao i situacioni plan sa popisom i rasporedom objekata dati su u prilogu Studije.

Slika br.2 – Mikrolokacija kotlarnice za kotao na ugalj

Prikaz pedoloških, geomorfoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika terena

Pedološke karakteristike Novi Kneževac je nastao na lesnoj terasi - visokom terenu leve obale reke Tise. Središnji, najstariji, deo naselja je formiran na zemljištu tipa černozem sa znacima oglejavanja u lesu. To je visoko produktivno zemljište, dobre poroznosti i odličnih fizičko-mehaničkih osobina. Severni deo naselja je nastao na ritskim smonicama, zemljištu izrazito teškog mahaničkog sastava, koje nema sposobnost brzog upijanja i akumuliranja površinske vode i manjeg je proizvodnog potencijala od černozema. Južni deo naselja se nalazi na aluvijalnom zemljištu (pruvijalnom ilovastom i alkalizovanom), koje je izuzetno porozno, tako da nivo podzemne vode ovde oscilira na najmanje prisustvo vlage, bilo od atmosferskih voda sa površine terena ili pod uticajem visoke vode Tise. Istočni deo naselja, naročito duž pruge, je nastao na slatinama – degradiranom zemljištu, pod stalnim uticajem visokog nivoa podzemne vode. Ovo zemljište ima tešku mehaničku strukturu i nepovoljan vodni režim (nema sposobnost upijanja i akumuliranja površinskih voda), tako da izgradnja objekata, infrastrukture i uopšte urbanizacija na njemu zahteva povećana materijalna ulaganja (nasipanje, fundiranje, itd).Geološke i geomorfološke karakteristike



Geološku građu predmetnog područja čine stene kenozojske starosti, tačnije sedimenti kvartara. Idući od zapada i severozapada ka istoku i jugoistoku smenjuju se formacije aluvijalnog nanosa u priobalju Tise, predstavljene šljunkom, peskom i muljem, a zatim lesoidne gline i barski les, kao i slatinaste tvorevine u fosilnom meandru reke Tise. Nosivost ovih terena je relativno dobra, tj. obično nije velika, ali je dovoljna za izgradnju različitih objekata. U geomorfološkom pogledu na području naselja Novi Kneževac se izdvajaju dve morfološke celine. To su aluvijalna ravan Tise, koja se prostire neposredno uz rečni tok i najuža je naspram naselja, a idući ka severu i jugu ona se postepeno širi, i lesna terasa, koja se prostire istočno i jugoistočno od pomenute aluvijalne ravni. Granica između lesne terase i aluvijalne ravni je označena blagim pregibima od 5-7m. Teritorija naselja Novi Kneževac odlikuje se relativno malim visinskim razlikama terena, od 77 m nadmorske visine u alivijalnoj ravni Tise, do 87 m na lesnoj terasi, s tim da celokupan teren naselja ima blagi pad od jugoistoka prema severozapadu.Iz svega iznetog može se zaključiti da područje naselja Novi Kneževac ima povoljnu geološku i geomorfološku strukturu, bez izrazitih prostornih ograničenja za urbani razvoj.

Hidrološke i hidrogeološke karakteristike Podzemne vode čine freatska i arteška izdan. Obe vrste su od vitalne važnosti za naselje. Površinska hidrografija predstavljena je rekom Tisom. Širina rečnog korita se kod Novog Kneževca blago sužava i iznosi prosečno 225 m (pri srednjem vodostaju iznosi od 150 m u najužem delu do 300 m u najširem), dok se najveće dubine kreću između 12 i 15 m, izuzimajući tzv. ''bunare'', u kojima su dubine nešto veće. Naselje Novi Kneževac ''izlazi'' na reku Tisu dužinom od oko 5 km. Karakteristični proticaji Tise u ovom području iznose: - Q min. = 105 m3/s - Q sr. = 767 m3/s - Q max. = 3800 m3/s

Seizm ološke karakteristike Na privremenoj seizmološkoj karti SFRJ (1982. god) koja prikazuje maksimalno dogođene intenzitete zemljotresa za period do 1982. godine, Novi Kneževac se nalazi u zoni 80 MCS skale. Na seizmološkoj karti (Seizmološki zavod Srbije, Beograd 1987. godine), koja prikazuje očekivani maksimalni intenzitet zemljotresa, sa verovatnoćom pojave 63%, područje Novog Kneževca se nalazi u zoni intenziteta: 60 MSK-64 skale za povratni period od 50 godina, a 80 MSK-64 skale za povratne periode od 100, 200, 500, 1000 i 10000 godina. Dogođeni maksimalni seizmički intenzitet na području Novog Kneževca je bio 50 MSK-64, kao manifestacija zemljotresa Ada. Žarišta koja određuju nivo seizmičke ugroženosti na prostoru Novog Kneževca su žarišta Ada, Zrenjanin, Ledinci, Hopovo. Prema Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima (''Službeni list SFRJ'', broj 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90) osnova za planiranje i projektovanje je seizmički intenzitet prikazan na karti za povratni period od 500 godina. U svakom slučaju ovakve seizmičke karakteristike obavezuju da se kod građenja primenjuju određene mere zaštite, ali ne predstavljaju ograničavajući faktor za organizaciju prostora i gradnju na predmetnom području, ukoliko se poštuju odgovarajući propisi i standardi iz ove oblasti.



Podaci o izvorištu vodosnabdevanja

Napajanje vodom na lokaciji fabričkog kompleksa se vrši iz 5 postojećih bušenih bunara, koji su na dubini od 187 m do 275 m.Na bunarima su ugrađene dubinske pumpe koje potiskuju vodu iz bunara u cevovod, a zatim u rezervoar koji je instaliran na krovu pumpne stanice. Iz rezervoara vodom se snabdevaju pumpe za tehnološku i protivpožarnu vodu. Ukupni kapacitet bunara je oko 5000 l/min.

Napajanje novoprojektovanog kotla vodom vrši se iz postojećeg napojnog rezervoara. Prema podacima iz predloga glavnog mašinskog projekta, postojeće pumpe zadovoljavaju kapacitativno, kao i postojeća termička priprema vode.

Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim pokazateljima

U 2010. godini na području Srbije vršena su klimatološka osmatranja na 97 meteoroloških stanica. Klimatološki podaci obuhvataju merenja i osmatranja u terminima 07, 14 i 21 sat. Osmatranja obuhvataju 51 meteorološku pojavu i merenja 12 meteoroloških elemenata. Pored osnovnih izmerenih vrednosti tabelarni prikazi sadrže i izvedene meteorološke veličine: relativnu vlažnost vazduha, napon vodene pare itd.Odgovarajući meteorološli pokazatelji su uzeti sa najbliže meteorološke stanice "Senta" koja se nalazi na sličnoj nadmorskoj visini kao i Novi Kneževac.Podaci su uzeti iz Meteorološkog godišnjaka 1, Klimatološki podaci 2010., izdatog od strane RHMZ Mesečne vrednosti.

Tabela 1: Mesečne vrednosti klimatskih parametara sa meteorološke stanice Senta za 2010. godinu:



U pogledu učestalosti vetrova područje Novog Kneževca se razlikuje od većeg dela Vojvodine za koju je karakterističan jugoistočni vetar (košava). Na ovom području dominantan vetar je iz severozapadnog pravca sa učestalošću pojave od 166 ‰. Srednje brzine vetrova u toku godine su od 1,69 m/s do 2,62 m/s. Broj dana sa olujnim vetrovima u toku godine je prosečno godišnje 8,1. Učestalost tišina je srednja, najviše bezvetrice je leti, dok je najmanje dana bez vetra zimi.



Opis flore i faune, prirodnih dobara posebne važnosti, retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta

Prirodne pogodnosti za rasprostranjenje biljnih vrsta na području uže i šire okoline Novog Kneževca nisu iste. One su uslovljene pre svega razlikama u reljefu, razlikama u visini podzemnih voda, u geološkom i pedološkom sastavu zemljišta, antropogenom uticaju i drugim faktorima. Na lokaciji „Lepenke“ d.o.o. i u bližoj okolini nisu utvrđena prirodna dobra od posebne važnosti kao ni retke i ugrožene biljne i životinjske vrste.

Karakteristike pejzaža

Kompleks zauzima prostor između ulica Krstusrki put, Cara Dušana, Dobrovoljačke, starog kraka Novokneževačkog kanala i reke Tise.Sa severne strane krug fabrike se graniči sa slobodnom površinom, sa južne strane se nalazi ulica cara Dušana, iz koje se ulazi u dve interne saobraćajnice, odnosno dve kapije Lepenke.Sa istočne strane se nalazi slobodna močvarna površina.Sa zapadne strane kruga se nalazi Krsturski put. Na južnoj i istočnoj strani kruga, neposredno uz fabrički krug, nalaze se privatni objekti.

Nepokretna kulturna dobra

Na lokaciji na kojoj se nalazi kompleks fabrike "Lepenka" nema evidentiranih zaštićenih prirodnih dobara. Kako je sadašnja fabrika nastala na prostoru stare fabrike svile iz 1903. godine, u okviru ovog kompleksa postoje vredni objekti graditeljske baštine. Objekti od ambijentalnog značaja (ukupno 3 objekta) se čuvaju i namenjeni su za: telefonsku centralu i slične administrativne poslove – jedan spratni objekat na glavnom ulazu, a drugi spratni objekat u neposrednoj blizini ulaza III.Južna granica fabrike se graniči sa kompleksom pravoslavne crkve, izgrađene 1796. godine, i koja se nalazi pod zaštitom od 1972. godine. Izvođenje i rad projekta – kotlarnice za kotao na ugalj nema uticaja na navedene objekte. Obzirom da je urbanističkim planom na predmetnoj parceli evidentirano kulturno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a i da je deo parcele evidentiran kao arheološko nalazište, nosilac projekta će obezbediti uslove Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, pored uslova iz urbanisitičkog plana.

Naseljenost i koncentracija stanovništva

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u opštini Novi Kneževac ima ukupno 11568 stanovnika. U opštini postoji 9 naseljenih mesta koja su obuhvaćena u 5 mesnih zajednica.Od ukupnog broja stanovnika u Novom Kneževcu, 58.3% čini urbano stanovništvo.Ukupan broj domaćinstava je 4319.

Postojeći privredni objekti i objekti infrastrukture i suprastrukture

Saobraćajnice Prilaz fabrici je iz ulice Cara Dušana.

VodovodNapajanje vodom se vrši iz 5 postojećih bušenih bunara, koji su na dubini od 187 m do 275 m.Kanalizacija



Atmosferska i fekalna kanalizacija su jedna celina. Atmosferske otpadne vode i fekalne vode se putem odvode do septičke jame koju po potrebi čisti JKP iz Novog Kneževca. Za prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda se koristi poseban tretman za prečišćavanje.

ElektroinstalacijaSnabdevanje električnom energijom svih potrošača se vrši preko dve trafostanice.U jednoj trafostanici su smešteni transformatori sledećih karakteristika:3 x 1600 kVA, 20/0,4 kV i 2 x 1600 kVA, 20/6 kV.

U drugoj trafostanici su smešteni transformatori sledećih karakteristika:1 x 630 kVA, 20/0,4 kVKao rezervni izvor snabdevanja električnom energijom koristi se agregat snage 180 kVA.

Napajanjem električnom energijom preko agregata ne mogu se napajati svi potrošači, već samo oni koji u slučaju nestanka niskog napona ne smeju ostati bez snabdevanja električnom energijom.Zaštita od atmosferskog pražnjenja objekata izvedena je klasičnom gromobranskom instalacijom.



3. OPIS PROJEKTA

Na postojećem kompleksu „LEPENKA“ d.o.o. , u jednom delu objekta koji je bio namenjen za proizvodnju papira, će se izgraditi građevinski objekat za smeštaj kotla na ugalj. Obzirom da se stari objekat naslanjao na postojeću kotlarnicu u kojoj su smeštena dva parna kotla (kapacitet kotla BKVR je 20t/h, 13 bara; Minel kotlogradnja je 14t/h, 13 bara na tečno/gasovito gorivo) sva prateća oprema za hemijsku i termičku pripremu vode će se koristiti. Kotao na ugalj će se povezati novim cevovodima pare za postojeći razdelnik pare.

Opis prethodnih radova na izvođenju projekta

Prilikom izvođenja projekta kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW, izvode se sledeće vrste prethodnih radova: rušenje i demontaža, zemljani radovi, zidarski radovi, betonski radovi, armirački radovi, izolaterski radovi, bravarski radovi, čelična konstrukcija, pokrivački i fasaderski radovi i suvomontažni radovi.

I. Rušenje i demontaža obuhvata sledeće radove:1. demontažu postojećeg krovnog pokrivača od lima zajedno sa termoizloacijom i

odlaganje na privremenu deponiju u krugu fabrike2. demontažu postojećih krovnih čeličnih rožnjača i odlaganje na privremenu deponiju u

krugu fabrike3. demontažu postojećih čeličnih poprečnih glavnih ramova od varenih kutijastih profila i

odlaganje na privremenu deponiju u krugu fabrike4. razbijanje postojeće betonske podne ploče na mestu novih temelja zidova i stubova

kotlarnice, temelja kotla, dimnjaka, kanala i jame za elevator i odvoz šuta na lokalnu deponiju u krugu fabrike

5. razbijanje postojeće spoljne betonske podne ploče na mestu prostora za utovar šljake i odvoz šuta na lokalnu deponiju u krugu fabrike

6. razbijanje postojećih armirano-betonskih temelja na mestu novih temelja kotla i temelja kotlarnice i odvoz šuta na lokalnu deponiju u krugu fabrike

7. isecanje štemovanjem otvora u postojećem armirano-betonskom kanalu radi priključenja novog armirano-betonskog kanala i odvoz šuta na lokalnu deponiju u krugu fabrike

8. utovar, transport do deponije udaljene oko 10km od fabrike i istovar šuta i betonskih komada

9. rušenje postojećih ozidanih prostorija od pune opeke, zajedno sa prostorijom od lake konstrukcije na gornjoj ploči zajedno sa metalnim stepeništem do nje i transport do deponije udaljene oko 10km od fabrike

Otpad koji nastaje prilikom izvođenja ovih radova je metalni otpad od demontaže, šut i betonski komadi. Sve vrste otpada se privremeno odlažu na predviđen prostor u krugu fabrike a zatim odvoze na deponiju udaljenu oko 10km od fabrike, gde se istovaruju.

II. Zemljani radovi obuhvataju sledeće:1. mašinski i ručni iskop zemlje za temelje dimnjaka, trakastih temelja kotlarnice i temelj

novog kotla, kao i raspiranje i odvoz viška zemlje na lokalnu deponiju u krugu fabrike2. mašinski i ručni iskop zemlje za jamu elevatora, kao i raspiranje i odvoz viška zemlje na

lokalnu deponiju u krugu fabrike3. mašinski i ručni iskop zemlje za nove AB kanale u nasipu šljunka, kao i raspiranje i

odvoz viška zemlje na lokalnu deponiju u krugu fabrike



4. mašinski i ručni iskop zemlje za temelje AB zidova prostora za šljaku, kao i raspiranje i odvoz viška zemlje na lokalnu deponiju u krugu fabrike

5. nabavka i ugradnja tampon sloja šljunka ispod temelja, zajedno sa mašinskim nabijanjem i ispitivanjem zbijenosti na 3 mesta

6. nabavka i ugradnja tampon sloja šljunka ispod temelja i ispod podne AB ploče, zajedno sa mašinskim nabijanjem i ispitivanjem zbijenosti na 3 mesta

7. zatrpavanje temelja zemljom iz iskopa u slojevima, sa mašinskim nabijanjem u vlažnom stanju

8. utovar zemlje, transport do deponije udaljene oko 10km od fabrike i istovar sa planiranjem viška zemlje.

Otpad koji nastaje prilikom izvođenja ovih radova je višak zemlje, koji se privremeno odlaže na lokalnu deponiju u krugu fabrike a zatim odvozi na deponiju udaljenu oko 10km od fabrike, gde se istovaruje.

III. Zidarski radovi obuhvataju sledeće:1. zidanje pregradnih zidova od pune opeke2. zidanje fasadnih zidova kotlarnice od pune opeke3. popravka-krpljenje postojećih zidova i AB serklaža 4. zidanje zidova od opeke u produžnom malteru kao zaštita vertikalne hidroizolacije

Prilikom izvođenja ovih radova ne dolazi do stvaranja otpada.

IV. Betonski radovi obuhvataju sledeće:1. betoniranje tampon sloja betona MB 20 ispod temelja2. betoniranje tampon sloja betona MB 20 kao podloga hidroizolacije3. betoniranje tampon sloja betona MB 20 kao zaštita hidroizolacije4. betoniranje temelja kotla betonom MB 30, zajedno sa oplatom5. betoniranje gornje ploče temelja kotla, sa jednovremenom izradom greda i zidova na

istoj (u okviru temelja kotla) betonom MB 30, zajedno sa oplatom6. betoniranje temelja kotlarnice betonom MB 30 sa mašinskim vibriranjem i oplatom7. betoniranje stubova kotlarnice betonom MB 30 sa mašinskim vibriranjem i oplatom8. betoniranje greda kotlarnice betonom MB 30 sa mašinskim vibriranjem i oplatom9. betoniranje AB zida kotlarnice betonom MB 30 sa mašinskim vibriranjem i oplatom10. izrada međuspratnih tavanica od lakomontažnih „Fert“ elemenata (gredice i punioci)

betonom MB sa mašinskim vibriranjem i oplatom i potrebnim podupiračima11. betoniranje-krpljenje podne ploče vodonepropusnim betonom MB 30 uz mašinsko

vibriranje12. betoniranje temelja dimnjaka, jame za elevator i ventilatora betonom MB 30 sa

mašinskim vibriranjem i oplatom13. betoniranje podnih kanala u kotlarnici 14. betoniranje horizontalnih serklaža zidova15. betoniranje trakastih temelja zidova prostora za šljaku betonom MB 30, zajedno sa

oplatom16. betoniranje zidova prostora za šljaku betonom MB 30, zajedno sa oplatom17. betoniranje ploče prostora za šljaku betonom MB 30.


V. Armirački radovi obuhvataju nabavku, transport, pripremu i ugradnju rebraste i mrežaste armature za temelje kotla i temelje multiciklona, vrećastog filtera i ventilatora dimnih gasova.




VI. Izolaterski radovi obuhvataju sledeće:1. izrada horizontalne hidroizolacije kanala i jame elevatora2. izrada vertikalne hidroizolacije kanala u podu i zidova jame elevatora.


VII. Bravarski radovi obuhvataju sledeće:1. nabavka, izrada i ugradnja ivičnih profila, zajedno sa ankerima sa kukom na kraju2. nabavka, izrada i ugradnja poklopnih ploča podnih kanala i svih drugih otvora u podu,

od rebrastog čeličnog lima3. izrada, montaža, zastakljenje, zaštita i finalna obrada čelične bravarije


VIII. Čelična konstrukcija obuhvata sledeće radove:1. montaža postojećih čeličnih krovnih rožnjača2. nabavka, izrada i montaža čeličnih krovnih rešetki, spregova i stepenica3. nabavka, izrada i montaža čelične konstrukcije za nošenje razne mašinske opreme

(pumpe, ventilatori, kanali...)4. nabavka, izrada i montaža čelične konstrukcije dimnjaka.


IX. Pokrivački i fasaderski radovi obuhvataju sledeće:1. pokrivanje i izolacija krova kotlarnice termo sendvič panelima od dvostrukog čeličnog

profilisanog lima sa termoizolacijom2. oluci, vertikalni, viseći, pravougaonog preseka od pocinkovanog lima3. oluci horizontalni od pocinkovanog lima, pravougaonog preseka


X. Suvomontažni radovi obuhvataju sledeće:1. izrada spuštenog plafona iznad komandne sobe gips kartonskim pločama, sa izradom

potkonstrukcije direktno pričvršćene za nosive čelične i AB grede2. izrada zidova komandne sobe gips kartonskim pločama, sa izradom potkonstrukcije

direktno pričvršćene za nosive AB grede.


Opis objekta

Novi objekat kotlarnice za novi kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW biće na mestu dela postojeće hale u okviru kompleksa „Lepenka“ d.o.o. u Novom Kneževcu. Predlogom glavnog mašinskog projekta je zahtevana hala unutrašnjih gabarita 9,00x19,85m, najmanje čiste visine od 15m, na mestu postojeće hale, koja se na tom delu, u dužini od 42m potpuno ruši. Glavni ulaz u novu kotlarnicu je na fasadnom zidu dimenzija 400x420cm, što su postojeća vrata u taj deo hale koja se premeštaju. U kotlarnicu je predviđen još jedan ulaz na glavnoj severozapadnoj fasadi, jednokrilnim vratima dimenzija 0,9x2,0m. Sva vrata se otvaraju ka spolja.



Kotlarnica se prirodno osvetljava prozorima na severozapadnoj i jugoistočnoj fasadi. Prozori su od dvostrukog sigurnosnog stakla i otvaraju se na ventus, raspoređeni su u svtlosne trake visine 2m, sa prekidima širine 35cm, na mestu stubova. Provetravanje kotlarnice je prirodnim putem, pomoću fiksnih metalnih žaluzinana severoistočnoj i jugozapadnoj fasadi. Platforma oko kotla na 4,5m i platforme na 15,50m i 19,00m su od LMT tavanice i AB greda. U podu su predviđeni AB kanali za razvod elektro kablova, širine 50cm i 80cm, i dubine 35 do 49cm. Kanali su pokriveni rebrastim limom prečnika 4/5mm. Krovna obloga i obloga zidova su predviđeni od sendvič panela od dvostrukog profilisanog lima sa termoizolacijom između, debljine 10cm. Fasadna obloga je od pune opeke d=25cm, zidana u produžnom malteru. Obrada poda kotlarnice je zaglađeni beton. Pod će se izvesti u mini padu ka slivnicima i kanalima u podu. Glavna noseća konstrukcija je od armiranog betona sa čeličnom krovnom konstrukcijom i sastoji se od poprečnih AB ramova na razmaku 4,65m i ukrućenih horizontalnim spregovima u ravni krova. Konstrukcija je projektovana za sopstvenu težinu lakog krovnog pokrivača, sopstvenu težinu konstrukcije, opterećenje snagom od 1,00 KN/m2, seizmički uticaj za VIII MCS zonu i vetar brzine 25m/s. Kontrola svih elemenata konstrukcije sprovedena je za napone, deformacije i stabilnost.

Novi objekat kotlarnice će se nalaziti sa desne strane postojećeg objekta parne kotlarnice. Iza novog objekta je predviđen prostor za postavljanje multiciklona za otprašivanje dimnih gasova, ventilatora dimnih gasova, dimnjaka i ventilatora za primarni vazduh. Ispred novog objekta je planirano skladište uglja i elevator za ubacivanje uglja u bunker za ugalj koji je u objektu nove kotlarnice.

Sva oprema (sem predgrejača svežeg vazduha, mokrog odšljakivača, trakastog transportera, elevatora i napojnih pumpi) je korišćena oprema nabavljena iz šećerane Požarevac, ista je bila demontirana, lagerovana u šećerani u Kovinu i preseljena je u „Lepenku“ d.o.o. Novi Kneževac.

Novoprojektovana oprema i uređaji su:

1. parni kotao kapaciteta 15 t/h

Proizvođač „Đuro Đaković“ Slavonski BrodTip kotla Strmocevni Broj komada 1Maksimalna trajna proizvodnja pare 15 t/hNominalna proizvodnja pare 12 t/hMinimalna proizvodnja pare 3,75 t/hNadpritisak pare na izlazu 11 barTemperatura pare ZasićenaTemperatura napojne vode 105°CTemperatura pare na izlazu 190°CStepen iskorišćenje 80%Gorivo Sušena Kolubara granulacije 15-50mm

Donja toplotna moć Hd=16320 kJ/kg

Kotao je smešten ne betonskom temelju u kojem su izvedeni levci za pepeo i šljaku ispod mehaničko-lančane rešetke. Kotao je snabdeven odgovarajućim otvorima za kontrolu rada i otvorima za ugradnju elemenata za kontrolu i merenje.



Kota opsluživanja kotla je na 4,5m. Najviša galerija na kotlovima je u zoni gornjih priključaka na kotlovski bubanj na koti 11,55m. Glatkocevni zagrejač vode je smešten kao izdvojeni paket na posebnoj čeličnoj konstrukciji.

2. centrifugalni ventilator za primarni vazduh, karakteristika:

Kapacitet ventilatora 5,7 m3/h (20.520 m3/h)Statički pritisak 2650 PaUsisna temperatura 20°CEfektivna snaga 30 kWProizvođač „Klima“ - CeljeBroj komada 1

3. parni zagrejač, karakteristika:

Kapacitet vazduha 5,7 m3/hOgrevna površina 193 m2

Temperatura izlaznog vazduha 80°CProizvođač „Kirka Suri“ - BeogradPritisak pare 3 barBroj komada 1

4. multiciklonski prečistač dimnih gasova zajedno sa nosećom konstrukcijom i ispunim zasunima, karakteristika:

Tip multiciklona M910C-20/7-BBroj komada 1Kapacitet 41750 m3/hStatički pad pritiska 1000 Pa Maksimalna temperatura dimnih gasova 250°C

5. centrifugalni ventilator za dimne gasove, karakteristika:

Kapacitet 11,6 m3/s (41.760 m3/h)Usisna temperatura dimnih gasova 250°CNapor 4220 PaEfektivna snaga 90 kWProizvođač „Klima“ - CeljeBroj komada 1

6. dimnjak, karakteristika

Konstrukcija Dvoplaštni čelični dimnjakPrečnik Ø900/ Ø1100mmVisina H=25mBroj komada 1



7. napojni uređaji (postojeći) karakteristika:

Kpotreban maksimalni kapacitet 28 m3/h Napor 240 PaTemperatura napojne vode 105°CSnaga elektromotora 45 kWProizvođač „Jastrebac“ - NišBroj komada 2Tip VPD 80-6/7

8. naugljivanje:

Kapacitet 20 t/h Dimenzije 1200x680x24200 mmŠirina kofica 250 mmEfektivna snaga 11 kWBroj komada 1Kapacitet pužnog doz. 20 t/hPrečnik spirale 200 mmDužina 1,5 mEfektivna snaga 4 kWUgao transporta 0°Usipni koš 2 m3

Broj komada 1Proizvođač Eing

9. mokri odšljakivač:

Dužina 12,6 mŠirina korita 750 mmEfektivna snaga 3 kWDno korita Bazalitne ploče Broj komada 1Proizvođač MS Termopro



Glavne karakteristike tehnološkog procesa

Kompletna tehnologija biće zasnovana na proizvodnji pare iz kotla na ugalj, i neće se uključivati drugi kotlovi osim ako kotao na ugalj ne bude u funkciji.

Kotao je snage 8 MW, strmocevnog tipa, ležeće izvedbe sa mehaničkom lančanom rešetkom za sagorevanje uglja. Zidovi su ekranisani membranskim cevima. Kotao je sa prirodnom cirkulacijom vode sa jednim poprečnim bubnjem, koji ispusnim cevima snabdeva donje kolektore. Iz njih se vrši napajanje cevi ozračene ogrevne površine, gde dolazi do isparavanja, a zatim mešavina vode i pare preko gornjih sabirnih kolektora i prestrujnih cevi dolazi u bubanj kotla. Izdvojena voda se vraća u donje razvodne kolektore većim delom kroz povratne cevi, a manjim delom kroz padne cevi. Visina sloja uglja na rešetki se reguliše vertikalnim zasunom na početku rešetke. Glatkocevni zagrejač vode je smešten kao izdvojeni paket na posebnoj čeličnoj konstrukciji. Za sagorevanje uglja u kotlu ugrađena je mehanička lančana rešetka sa zonskim dovodom vazduha. Doprema uglja od deponije do kotlovskog bunkera vrši se sa postojeće deponije utovarivačem preko novoprojektovanog elevatora uglja. Punjenje bunkera kotla se vrši preko elevatora. Izlazni kanal elevatora ubacuje u bunker, čiji je najviši deo postavljen na visinskoj koti 19,0m. Kotao ima bunker kapaciteta 30m3, što predstavlja rezervu od 16 časova pri maksimalnoj produkciji kotla. Šiberi za ugalj su smešteni na donjoj ivici bunkera uglja. Od šibera ugalj se transportuje preko sprovodnih levkova do kotlovske rešetke za sagorevanje.

Nakon zagrejača vode, dimni gasovi prolaze kroz multicevni prečistač, gde se vrši njihovo otprašivanje i smanjenje koncentracije čađi pre emitera.

Šljaka nastala sagorevanjem uglja pada kroz levak za šljaku u mehanički ležeći odšljakivač i na osnovu novoprojektovanog rešenja se preko transportera šljake vodi u predviđeni prostor van kotlarnice za skupljanje šljake.

Upravljanje uređajima predviđeno je da se odvija u sledećim nezavisnim regulaciono-upravljačkim krugovima:

Broj reg. kruga Opis regulacionog kruga

1 Regulacija temperature primarnog vazduha nakon izlaza iz zagrejača vazduha preko regulacionog mot.ventila pare

2 Regulacija nivoa vode u kotlovskom bubnju3 Regulacija pritiska pare 4 Regulacija protoka dimnih gasova u funkciji održanja podpritiska u ložištu



Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju

Vrste i količine potrebnog materijala za izgradnju

Prema predlogu glavnog arhitektonsko-građevinskog projekta kotlarnice za kotao na ugalj, potrebna količina pune opeke d=25cm, za zidanje pregradnih i fasadnih zidova kotlarnice, iznosi 236,9 m3. Potrebna količina opeke d=12cm iznosi 58,23 m3. Za izvođenje betonskih radova, potrebna količina betona MB20, obračunato po m2 je 220,7.Potrebna količina betona MB30, obračunato po m3 je 314,5. Potrebna količina betona MB30, obračunato po m2 je 534,3.Potrebna količina armature iznosi 20211 kg.Potrebna količina hidroizolacije obračunato po m2 iznosi 75,86.Potrebna količina ivičnih profila obračunato po m iznosi 31,24.Potrebna količina poklopnih ploča obračunato po m2 iznosi 7,7.Potrebna količina prozora komplet je 5 komada.Potrebna količina žalizina sa čel.mrežicom je 4 komada.Potrebna količina vrata je 1 spoljna i 1 unutrašnja.Potrebna količina fiksnih prozora sa jednostrukim sigurnosnim staklom je 2 komada.Potrebna količina čeličnih krovnih rožnjača je 4136 kg.Potrebna količina čeličnih krovnih rešetki, spregova i stepenica je 2160 kg.Potrebna količina čelične konstrukcije za nošenje razne mašinske opreme je 5000 kg.Potrebna količina čelične konstrukcije dimnjaka je 9983 kg.Potrebna količina izolacije krova obračunato po m2 iznosi 321,55.Potrebna količina vertikalnih oluka je 36,5 m.Potrebna količina horizontalnih oluka je 40,5 m.Potrebna količina gips kartonskih ploča, obračunato po m2 iznosi 33,28.

Vrsta i količina potrebnog energenta

Energent za rad kotla biće isklučivo ugalj. Sastav uglja Sušena Kolubara „Vreoci“ dat je u tabeli 2:

Tabela 2: sastav uglja Sušena Kolubara

Naziv Oznaka Jedinica Vrednost

Vlaga W % 21,10Pepeo A % 6,97

Sagorljivi sumpor SSAG % 0,57Ugljenik C % 49,43Vodonik H % 4,10

Kiseonik i azot O+N % 17,83Donja toplotna moć HD kJ/kg 16.320,00

* sastav preuzet iz Glavnog mašinskog projekta kotlarnice za kotao na ugalj

U tabeli 3 prikazan je proračun potrošnje goriva i ukupnih produkata sagorevanja pri različitim režimima rada. Tabela je preuzeta iz predloga glavnog mašinskog projekta kotlarnice za kotao na ugalj.



Tabela 3:



Vrsta i količina potrebnog kiseonika

Prema podacima iz predloga glavnog mašinskog projekta, teorijska zapremina potrebnog kiseonika je 1,0696 m3/kg. Teorijska zapremina potrebnog vazduha iznosi 5,0935 m3/kg.

Iz prethodne tabele (tabela 3) se vidi da je potrebna kolilčina svežeg vazduha 16.636 m3/h, a kapacitet ventilatora svežeg vazduha iznosi 20.570 m3/h, tj rezerva ventilatora je 20%, odnosno ventilator svežeg vazduha zadovoljava tražene karakteristike u pogledu kapaciteta.

Vrsta i količina potrebne vode

Napajanje novoprojektovanog kotla vodom vrši se iz postojećeg napojnog rezervoara. Prema podacima iz predloga glavnog mašinskog projekta, pri maksimalnoj produkciji pare ukupna rezerva termički pripremljene vode je:

Trez= (Vx a)/Guk x60 [min]

Gde je V=20m3, zapremina napojnog rezervoara,a=0,9 – stepen punjenja napojnog rezervoara,Guk= 15m3/h – potrošnja napojne vode.

Dobija se vreme rezerve:

Trez=72 min, što je u skladu sa propisima,

odnosno postojeće pumpe zadovoljavaju kapacitativno, kao i postojeća termička priprema vode.

Vrsta i količina potrebnih siro vina

Sirovina koja se koristi za rad kotla je upravo ugalj. Važno je naglasiti da prema predlogu glavnog mašinskog projekta, ugalj koji se koristi mora zadovoljavati minimalne norme propisane ovim predlogom projekta, tj. ne sme se upotrebljavati ugalj nižeg kvaliteta od onog predviđenog predlogom projekta, kao i da se nosilac projekta pridržava režima rada kotla propisanog od strane proizvođača kotla. Obzirom da su moguća odstupanja u kvalitetu uglja prilikom svake isporuke, potrebno je prilikom svake šarže utvrditi da li ugalj zadovoljava tražene karakteristike.

Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenje (jonizujuća i nejonizujuća)

Kao produkti sagorevanja uglja javljaju se vodena para, dimni gasovi (azotovi oksidi, sumpor dioksid, ugljen dioksid), zatim pepeo i šljaka, a u slučaju nepotpunog sagorevanja, kao i lošeg održavanja kotla mogu da se jave ugljen monoksid i čađ. Prema podacima iz predloga glavnog mašinskog projekta kotlarnice za kotao na ugalj, teorijska zapremina vodene pare je 0,8035 m3/kg.



Teorijska zapremina suvih produkata sagorevanja je 5,0637 m3/kg, a vlažnih produkata sagorevanja 5,8672 m3/kg. Stvarna zapremina vodene pare iznosi 0,8691 m3/kg,Stvarna zapremina vlažnih produkata sagorevanja je 7,8652 m3/kg, a stvarna masa dimnih gasova je 11,2412 kg/kg. Iz tabele 3 vidi se da je količina dimnih gasova 33.024 m3/h, a kapacitet ventilatora dimnih gasova je 41.760 m3/h, što predstavlja rezervu ventilatora od 21%, odnosno ventilator dimnih gasova zadovoljava karakteristike u pogledu kapaciteta.

PRORAČUN ZAGAĐENJA:

Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.), predmetni kotao na ugalj spada u srednja postrojenja za sagorevanje.

Provera zadovoljavanja uslova zagađenja za postojeću visinu dimnjaka (25m) određuje se iz uslova da najveća koncentracija bilo kog zagađivača u prizemnom sloju vazduha ne sme da bude veća od srednje dnevne maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK), koja prema važećim propisima iznosi:

Zagađivač Jedinica Iznos Leteći pepeo i čađ mg/m3 0,5Sumpor dioksid mg/m3 0,5

Azotni oksid mg/m3 0,085

Proračun emisije iz dimnjaka:

Polazne Veličine

Naziv Veličine Ozn. Jed. PREMA PRODUKCIJI

Produkcija Pare D [t/h] 3,75 6,00 8,00 10,00 12,00 15,00

Potrošnja Goriva

B [t/h] 0,616 0,986 1,315 1,643 1,972 2,465

B [kg/s] 0,171 0,274 0,365 0,456 0,548 0,685

Količina Dimnih Gasova

V [m3/h] 8.255,89 13.209,42 17.612,56 22.015,70 26.418,84 33.023,55

V [m3/s] 2,29 3,67 4,89 6,12 7,34 9,17

Vo [Nm3/h] 4.847,00 7.755,21 10.340,28 12.925,34 15.510,41 19.388,02

Sadržaj Gorivog sumpora u gorivu

S % 0,43 0,43 0,43 0,43 0,43 0,43

Sadržaj azota u gorivu

S % 5,30 5,30 5,30 5,30 5,30 5,30



Emisija SO2 Procenat SO2 koji se zadržava u lebdećem pepelu u gasnom traktu kotla

μ'SO2 % 0,1

Procenat SO2 koji se zadržava u odvajaču čestica

μ''SO2 % 0

Obrazac za proračun sadržaja SO2 u dimnim gasovima

Količina SO2

na izlazu iz dimnjaka

GSO2 kg/h 4,770 7,632 10,176 12,720 15,264 19,079

Količina SO2

na izlazu iz dimnjaka

GSO2 gr/s 1,325 2,120 2,827 3,533 4,240 5,300

Količina Dimnih Gasova t=192°C m3/s 8.255,89 13.209,42 17.612,56 22.015,70 26.418,84 33.023,55

Koncentracija SO2

mg/m3 0,16 0,16 0,16 0,16 0,16 0,16

Emisija NO2 Obrazac za proračun sadržaja NO2 u dimnim gasovima

Za kotlove sa maksimalnom produkcijom D<75t/h koeficijenat koji karakteriše oslobađanje azotnih oksida

Koeficijenat oslobađanja azotnih oksida

k - 0,2200 0,3520 0,4693 0,5867 0,7040 0,8800

Količina Azotnih Oksida

GNO2 [kg/h] 0,075 0,193 0,344 0,537 0,773 1,208

Količina Azotnih Oksida

GNO2 [gr/s] 0,021 0,054 0,095 0,149 0,215 0,336

Količina Dimnih Gasova t=192°C

[m3/s] 8255,89 13209,42 17612,56 22015,70 26418,84 33023,55

Koncentracija NO2

GNO2 [gr/m3] 0,0025 0,0041 0,0054 0,0068 0,0081 0,0102


2 2 220 (1 ' ) (1 '' )SO SO SO

kgG B Sh

µ µ = ⋅ ⋅ ⋅ − ⋅ −

X

dNO

us

H kgG k BH h

= ⋅ ⋅

4,475Dk = ⋅


Emisija SO2+NO2 Ukupna koncentracija SO2 i NO2

G [gr/s]

Ukupna koncentracija SO2 i NO2

G [gr/s] 1,45 2,44 3,39 4,41 5,50 7,27

Emisija čađi i pepela Iznos letećeg pepela i čađi iz dimnjaka

Stepen odvajanja multiciklona

ηc % 97,48 97,47 97,47 97,47 97,46 97,46

Stepen gupitka toplote usled mehanički nepotpunog sagorevanja

q4 % 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00

Sadržaj Pepela A % 6,97 6,97 6,97 6,97 6,97 6,97

Količina emitovanog lebdećeg pepela iza multiciklona

GP [gr/s] 0,035 0,056 0,075 0,093 0,112 0,140

Maksimalna količina emitovanog lebdećeg pepela ispred ciklona

GP [gr/s] 6,347 10,155 13,540 16,925 20,310 25,388

Provera koncentracije zagađivača čađi i pepela

Maksimalna prizemna koncentracija zagađivača

Udaljenje od dimnjaka sa maksimalnom koncentracijom zagađivača

Koeficijenat koji zavisi od brzine vetra a računa se po

sledećim izrazima

Vm<2

Vm>2


32 3mA G F m n mgC

mH V T⋅ ⋅ ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ ∆

[ ]maxX d H m= ⋅

[ ]34,25 (1 0,28 )md V f= ⋅ ⋅ + ⋅ −

[ ]37 (1 0,28 )md V f= ⋅ ⋅ + ⋅ −

2 25, 88S O N O

g rG G Gs

= + ⋅ ∑

64 410 1 1

3600 100 100 100 100c

P uq qB A grG

sη

α ⋅ = ⋅ − ⋅ − ⋅ ⋅ +


Brzina Dimnih Gasova na izlazu iz dimnjaka

wo [m/s] 0,48 0,76 1,02 1,27 1,53 1,91

Prečnik dimnjaka na izlazu

D [m] 0,90 0,90 0,90 0,90 0,90 0,90

Visina Dimnjaka H [m] 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00

Temperatura Dimnih Gasova na izlazu

TG [°K] 465,00 465,00 465,00 465,00 465,00 465,00

Temperatura Atmosfere TO [°K] 283,0

0 283,00 283,00 283,00 283,00 283,00

Razlika temperatura dimnih gasova i temperatura atmosfere

ΔT [°K] 182,00 182,00 182,00 182,00 182,00 182,00

f [m/s2K]

0,0012 0,0032 0,0057 0,0089 0,0128 0,0200


sledećim izrazima

d Vm<2

d Vm>2

Maksimalna prizemna koncentracija zagađivača

Udaljenje od dimnjaka sa maksimalnom koncentracijom zagađivača


sledećim izrazima

d Vm=1 4,378 4,425 4,462 4,496 4,528 4,573

d Vm=15 27,928 28,229 28,466 28,683 28,886 29,171

Udaljenje od dimnjaka sa

maksimalnom koncentracijom

zagađivača

Xmax

[m] 3,940 3,983 4,016 4,047 4,075 4,116

[m] 25,135 25,406 25,619 25,815 25,997 26,254

Koeficijenat m

1,485 1,480 1,476 1,472 1,468 1,462

Koeficijenat Vm

1,563 1,828 2,013 2,168 2,304 2,482


32 3mA G F m n mgC

mH V T⋅ ⋅ ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ ∆

[ ]maxX d H m= ⋅

[ ]34,25 (1 0,28 )md V f= ⋅ ⋅ + ⋅ −

[ ]37 (1 0,28 )md V f= ⋅ ⋅ + ⋅ −

[ ]3

10,67 0,1 0,34

mf f

= −+ ⋅ + ⋅

2 3

2 2

10ow D mfH T s K

⋅ ⋅ = ⋅ ∆

[ ]30,65mV TV

H⋅ ∆= ⋅ −


Koeficijenat n

1,120 1,033 0,995 0,976 0,970 0,976

Koeficijenat koji zavisi od meteroloških uslova

A [-] 180,00 180,00 180,00 180,00 180,00 180,00

Usvojen je najnepovoljniji

uticaj atmosferskih

uslova

Stepen odvajanja uređaja za čađ i pepeo

F [-] 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0

Usvojen stepen za

multiciklonsko postrojenje

Postojeće zagađenje drugih izvora zagađenja

Cf [mg/m3] 0,255 0,255 0,255 0,255 0,255 0,255Kada ostali

zagađivači rade na maksimumu

Koncentracija zagađivača VM=1m/s

Cm [mg/m3] 0,00311 0,00392 0,00456 0,00517 0,00579 0,00673

Ukupno zagađenje Cf+Cm

Cf

+Cm[mg/m3] 0,2579

3 0,25873 0,25937 0,25999 0,26061 0,26155

Dozvoljena Koncentracija Zagađivača ukupno

MDK [mg/m3] 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50

Prekonačenje Koncentracije zagađenja

nema nema nema nema nema nema

U nominalnom režimu rada:− kotao će proizvoditi 137,3kg/h pepela− količina dimnih gasova je 26.418,84 m3/h na 192°C− emisija SO2 će biti 15,264 m3/h, a ukupna koncentracija 984 mg/mN

3, što je manje od dozvoljene granične vrednosti 1000 mg/mN

3

− emisija NO2 će biti 0,773 kg/h, odnosno koncentracija NO2 će biti 49,8 mg/mN3, što je

manje od dozvoljene granične vrednosti 500 mg/mN3

− koncentracija praškastih materija će biti 0,3 kg/h, a ukupna koncentracija 19,34 mg/mN3,

što je manje od dozvoljene granične vrednosti 20 mg/mN3 .

Dozvoljene granične vrednosti date su u Prilogu III, Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.).

Postojeći dimnjak visine 25m odgovara zahtevima dozvoljene koncentracije zagađenja.

Otpadna voda:Odvođenje atmosferskih voda vrši se pomoću dve spoljne olučne vertikale za viši deo krova i jednom spoljnom za niži deo krova od pocinkovanog lima. Vertikale odvode vodu u horizontalan razvod kišne kanalizacije.


[ ]3 ( 0,3) (4,36 )m mn V V= − − ⋅ − −


Za odvođenje vode sa poda kotlarnice predviđena su dva slivnika u podu koja su povezana na kanalizacionu instalaciju ispod poda kotlarnice.Cevovodima otpadne vode omogućeno je pražnjenje kotla i ostale instalisane opreme.Svi prelivi i pražnjenja raznih sudova povezani su cevovodima sa jamom za hlađenje ili kanalizacijom. Postavljanje cevovoda otpadne vode je predviđeno sa stalnim padom prema mestu odvoda (u smeru isticanja).

Buka:Obzirom na prirodu tehnološkog procesa, rad kotlarnice za kotao na ugalj može uticati na postojeći nivo buke na lokaciji. U tom smislu, potrebno je periodično vršiti merenje buke u životnoj sredini na lokaciji „Lepenke“ d.o.o.

Jonizujućih i nejonizujućih zračenja nema.

Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija

Kao otpadne materiju u prethodnim radovima na izvođenju projekta nastaju metalni otpad od demontaže, šut i betonski komadi, koji se privremeno odlažu na predviđen prostor u krugu fabrike a zatim odvoze na deponiju udaljenu oko 10km od fabrike, gde se istovaruju. Takođe nastaje i višak zemlje kod zemljanih radova, koji se privremeno odlaže na lokalnu deponiju u krugu fabrike a zatim odvozi na deponiju udaljenu oko 10km od fabrike, gde se istovaruje.

Kao otpadne materije u radu kotlarnice za kotao na ugalj, nastaju pepeo i šljaka. Pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja privremeno će se odlagati u krugu fabrike, a zatim će se odvoziti na deponiju. Šljaka nastala sagorevanjem uglja pada kroz levak za šljaku u mehanički ležeći odšljakivač i na osnovu novoprojektovanog rešenja se preko transportera šljake vodi u predviđeni prostor van kotlarnice za skupljanje šljake.

Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja

U toku rada kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW, najveći uticaj na životnu sredinu imaće emisija zagađujućih materija u vazduh iz dimnjaka kotla. Međutim, predlogom projekta predviđeno tehničko rešenje omogućava da emisija ovih materija u vazduh ne premašuje granične vrednosti definisane propisima.

Kotlarnica tokom rada može generisati izvesnu buku, pa je potrebno periodično meriti nivo buke u životnoj sredini na lokaciji. Obzirom na lokaciju objekata i udaljenosti od najbližih stambenih objekata, u toku redovnog rada buka ne sme prelaziti granične vrednosti date u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" br. 75/2010), odnosno ne sme prelaziti za dan i za veče 65 dB(A), a za noć 55 dB(A).



4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILACPROJEKTA RAZMATRAO SA OBRAZLOŽENJEMGLAVNIH RAZLOGA ZA IZBOR ODREĐENOG REŠENJA IUTICAJIMA NA ŽIVOTNU SREDINU

Lokacija

Predmetna kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW gradi se na mestu dela postojeće hale u okviru fabrike “Lepenka” d.o.o. Deo hale, koja je ranije bila namenjena za proizvodnju papira, će se srušiti i na tom mestu biće izgrađena nova kotlarnica. Nosilac projekta je ovo rešenje odabrao iz praktičnih razloga.

Proizvodni procesi

Proizvodni proces definisan je predlogom glavnog mašinskog projekta i predstavlja optimalno tehnološko i ekonomsko rešenje, odnosno uštedu pri proizvodnji toplotne energije.

Metode rada

Metode rada definisane su odgovarajućom predprojektnom dokumentacijom.

Planovi lokacije i nacrt projekata

Planovi lokacije dati su u prilogu Studije.Predprojektna dokumentacija nalazi se kod Nosioca projekta.

Vrsta i izbor materijala

Vrste i izbor materijala izvršio je nosilac projekta uz dogovor sa projektantima i izvođačima radova.

Vremenski raspored za izvođenje projekta

Planirani rok za izgradnju i puštanje u rad kotlarnice je mart-april 2014. godine.

Funkcionisanje i prestanak funkcionisanja

Nakon izgradnje kotlarnice, svi objekti na lokaciji biće u funkciji.

Datum početka i završetka izvođenja

Početak izvođenja predprojektne dokumentacije je polovina 2013. godine, a planirani završetak projekta je mart-april 2014. godine.

Obim proizvodnje

Snaga predmetnog kotla je 8 MW.Kotao je namenjen proizvodnji pare pritiska 12 bar za potrebe tehnologije. U nominalnom režimu rada produkcija pare je 12 t/h, a potrošnja uglja 1,97 t/h.



Kontrola zagađenja

Na predmetnoj lokaciji vrše se ispitivanje emisije u vazduh iz emitera kotlarnice, kao i ispitivanje buke u životnoj sredini i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda.

Uređenje odlaganja otpada

Kao otpadne materije u radu kotlarnice za kotao na ugalj, nastaju pepeo i šljaka. Pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja privremeno će se odlagati u krugu fabrike, a zatim će se odvoziti na deponiju. Šljaka nastala sagorevanjem uglja pada kroz levak za šljaku u mehanički ležeći odšljakivač i na osnovu novoprojektovanog rešenja se preko transportera šljake vodi u predviđeni prostor van kotlarnice za skupljanje šljake.

Uređenje pristupa i saobraćajnih puteva

Kotlarnici za kotao na ugalj pristupa se postojećim saobraćajnicama na lokaciji kompleksa „Lepenka“ d.o.o.

Odgovornost i upravljenje životnom sredinom

Odgovornost za upravljanje životnom sredinom ima Nosilac projekta.

Obuka

Zaposleni u „Lepenka“ d.o.o. osposobljani su u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakonom o zaštiti od požara.

Monitoring

Na kompleksu „Lepenka“ d.o.o. vrši se monitoring otpadnih voda, kvaliteta vazduha i buke u životnoj sredini.

Monitoring odnosno praćenje stanja životne sredine obavlja Nosilac projekta tako što angažuje ovlašćenu ustanovu da vrši merenja i kontrolu stanja životne sredine.

Na osnovu rezultata merenja zagađenja životne sredine vrši se praćenje stanja zagađenja (monitoring).

Nosilac projekta dužan je da vrši:

Ispitivanje emisije u vazduh

Ispitivanje emisije u vazduh vrši se prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.).

Ispitivanje nivoa buke u životnoj sredini

Ispitivanje nivoa buke vrši se prema Uredbi o indikatorima buke, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 75/2010), kao i Pravilniku o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Službeni glasnik RS", broj 72/2010).



Planovi za vanredne prilike

U toku redovnog rada ne može doći do takve nezgode koja bi bitno ugrozila okolinu. Do nezgode na lokaciji može doći u slučaju požara koji se rešava u okviru važećih propisa protivpožarne zaštite i postupanja u slučaju požara.Planiranje i reagovanje u kriznim (vanrednim) situacijama je koordiniran i planiran proces. Dobro planiranje smanjuje posledice koje mogu nastati u vanrednoj situaciji. Zaposleni treba da budu obučeni shodno svojim odgovornostima prema Planu i upoznati sa načinom sprovođenja Plana za vanredne prilike.

Način dekomisije, regeneracije lokacije i dalje upotrebe

Način dekomisije, regeneracije i dalje upotrebe predmetne lokacije nije razmatran. U slučaju udesa mora se izgraditi Plan i obim sanacije.



5. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIŽOJ OKOLINI

Stanovništvo

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, u opštini Novi Kneževac ima ukupno 11568 stanovnika. U opštini postoji 9 naseljenih mesta koja su obuhvaćena u 5 mesnih zajednica.Od ukupnog broja stanovnika u Novom Kneževcu, 58,3% čini urbano stanovništvo.Ukupan broj domaćinstava je 4319.

Lokacija „Lepenke“ d.o.o. nalazi se u zoni koja je planskom dokumentacijom predviđena za radnu zonu, mada se kompleks graniči direktno sa objektima stanovanja. Najbliži objekti stanovanja nalaze se pored ulaza u kompleks. . Kotlarnica za kotao na ugalj u toku eksploatacije neće imati značajnijih negativnih efekata na zdravlje stanovništva.

Flora i fauna

Na predmetnoj lokaciji i u bližoj okolini nema zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta koje su od posebnog značaja. Fauna i flora nisu izloženi riziku zbog rada projekta.

Zemljište, voda i vazduh

Zemljište na kome se gradi kotlarnica za kotao na ugalj predstavlja građevinsko zemljište, koje je u vlasništvu „Lepenka“ d.o.o. iz Novog Kneževca. Za potrebe izgradnje kotlarnice za kotao na ugalj, na predmetnoj lokaciji izvršeno je ispitivanje zemljišta, a rezultati ispitivanja prikazani su u predlogu geomehaničkog elaborata, izrađenom od strane GeoEXPERT d.o.o. Subotica, jula 2013. god.Prema ovom predlogu elaborata, geomehanički profil terena na lokaciji izgrađuje homogen sloj prekonsolidovane niskoplastične gline. Prema SRPS U.B1.002, tlo pripada grupi A6 – plastičan, glinovit materijal, sa preko 75% čestica ispod 0.075mm, sklon bubrenju/skupljanju.

Na predmetnoj lokaciji vrši se monitoring otpadnih voda, kvaliteta vazduha i nivoa buke u životnoj sredini.

Pre ispuštanja u atmosferu kvalitet prečišćenih gasova mora u potpunosti da zadovolji najviše standarde u skladu sa važećom zakonskom regulativom. Granične vrednosti emisije definisane su Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.).Rad kotlarnice neće bitno uticati na kvalitet vazduha, obzirom da je predprojektnom dokumentacijom predviđeno rešenje koje obezbeđuje da emisija gasova u atmosferu bude ispod dozvoljenih GVE.

Predmetna kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW neće imati uticaj na kvalitet površinskih i podzemnih voda.

Klimatski činioci

Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW u toku svog rada neće imati uticaj na klimatske činioce.



Građevine, nepokretna kulturna dobra, arheološka nalazišta i ambijentalne celine

Južna granica fabrike se graniči sa kompleksom pravoslavne crkve, izgrađene 1796. godine, i koja se nalazi pod zaštitom od 1972. godine. Kako je sadašnja fabrika nastala na prostoru stare fabrike svile iz 1903. godine, u okviru ovog kompleksa postoje vredni objekti graditeljske baštine. Objekti od ambijentalnog značaja (ukupno 3 objekta) se čuvaju i namenjeni su za: telefonsku centralu i slične administrativne poslove – jedan spratni objekat na glavnom ulazu, a drugi spratni objekat u neposrednoj blizini ulaza III.Obzirom da je urbanističkim planom na predmetnoj parceli evidentirano kulturno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a i da je deo parcele evidentiran kao arheološko nalazište, osim uslova iz urbanisitičkog plana, nosilac projekta će obezbediti uslove Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Izvođenje i rad projekta – kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW nema uticaja na navedene objekte.

Pejzaž

Izvođenje i rad projekta kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW nema uticaja na pejzažne karakteristike.

Međusobni odnos navedenih činilaca

Nema podataka o izloženosti.



6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

Zagađenje vazduha

U toku rada predmetne kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW doći će do emisije prašine i štetnih gasova u okolnu atmosferu.

Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.), predmetna kotlarnica za kotao na ugalj ubraja se u srednja postrojenja za sagorevanje. Praćenje kvaliteta vazduha vršiće se merenjem koncetracije sledećih zagađujućih materija u vazduhu: praškaste materije, ugljen monoksid (CO), oksidi sumpora izraženi kao SO2, azotni oksid izražen kao NO2 i organske materije izražene kao ukupni ugljenik. Merenje emisije vršiće ovlašćena ustanova, u skladu sa važećim propisima.

Pre ispuštanja u atmosferu kvalitet gasova i kvalitet prečišćenih gasova mora u potpunosti da zadovolji standarde u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/2013) i Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.).

Merenje zagađenja vazduha na predmetnoj lokaciji vrši se dva puta godišnje.

Do zagađenja vazduha može doći u slučaju požara.

Zagađenje vode i zemljišta

Predmetni projekat svojim radom ne utiče na kvalitet zemljišta, kao i ni podzemnih ni površinskih voda.

Buka

Radom kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW može doći do povećanog nivoa buke, te je s toga potrebno vršiti merenje nivoa buke u životnoj sredini. Obzirom na lokaciju objekata i udaljenosti od najbližih stambenih objekata, u toku redovnog rada buka ne sme prelaziti granične vrednosti date u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" br. 75/2010), odnosno ne sme prelaziti za dan i za veče 65 dB(A), a za noć 55 dB(A).Na predmetnoj lokaciji vrši se merenje nivoa buke u životnoj sredini, od strane Zavoda za javno zdravlje Subotica, Centar za higijenu i humanu ekologiju.

Zdravlje stanovništva

Uticaju projekta (emisija iz kotlarnice) mogu biti izloženi samo zaposleni u fabrici. Ovaj uticaj je mali, obzirom da će prema projektnim podacima emisija iz kotlarnice biti ispod GVE. U slučaju akcidenta može doći do uticaja na zdravlje zaposlenih.



Meteorološki parametri i klimatske karakteristike

Ne postoji uticaj na meteorološke parametre i na klimatske karakteristike.

Ekosistem

Ekosistem može biti ugrožen samo u slučaju akcidenta. U zavisnosti od veličine akcidenta i brzine reagovanja zavisiće i uticaj na ekosistem.

Naseljenost i koncentracija stanovništva

Rad kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW nema negativan uticaj na naseljenost i koncentraciju stanovništva.

Namena i korišćenje površina

Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW nema negativnog uticaja na namenu i korišćenje površina.

Komunalna infrastruktura

Komunalna infrastruktura nije ugrožena pri redovnom radu. U slučaju akcidenta većih razmera infrastuktura može biti ugrožena.

Prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra

Rad kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW nema uticaja na prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra.

Pejzažne karakteristike područja

Pejzažne karakteristike područja neće biti ugrožene radom projekta.



7. PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA

Prikaz opasnih materija, njihove količine i karakteristike

U toku rada kotlarnice neće se koristiti opasne materije. Od udesnih situacija na predmetnoj lokaciji moguć je požar.

Vazduh

U slučaju požara u kotlarnici za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW, vazduhom bi se širio oblak dima koji u sebi sadrži razna manje ili više toksična jedinjenja.

Nivo koncentracije zagađujućih materija u dimnom oblaku zavisio bi od vremenskih uslova. Pri neutralnim i nestabilnim vremenskim prilikama najveća koncentracija je pri tlu u relativnoj blizini zapaljenog objekta i to do rastojanja od 20 njegovih visina, računajući sa visinom objekta još oko 50 m iznad njegove gornje ivice. Na slici je prikazano kretanje dimnih gasova i dužina zagađenjima zahvaćenog tla u pravcu kretanja vetra.

Slika - Prenos zagađujućih materija

Uzimajući u obzir toksikologiju produkata sagorevanja, masu gasovitih proizvoda, toplotu i brzinu sagorevanja, kao i najčešće vremenske prilike, u slučaju požara došlo bi do lokalnog zagađenja vazduha bez većih posledica na širu okolinu.

Voda i zemljište

Čestice iz oblaka dima se vremenom talože i padaju na okolno tlo i objekte. Na ovaj način došlo bi do izvesnog zagađenja zemljišta, a samim tim i podzemnih voda.

Buka

U trenutku nastanka akcidenta (požar, eksplozija) dolazi do stvaranja povišenog nivoa buke, ali je ovaj uticaj kratkotrajan.



Mere prevencije, pripravnost i odgovornost na udes kao i mere otklanjanja posledica udesa odnosno sanacije

Prevencija udesa je skup mera i postupaka na nivou postrojenja, kompleksa i šire zajednice, koji imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica. Mere i postupci prevencije određuju se na osnovu podataka dobijenih procenom opasnosti od udesa.

Mere i postupci prevencije se sastoje u:

• adekvatnom prostornom planiranju i zoniranju naselja (određivanje zona zaštite, udaljenosti opasnih aktivnosti od naselja itd.);

• izradi analize opasnosti od udesa i davanju mišljenja i saglasnosti na njih; • izboru novih tehnologija koje manje zagađuju životnu sredinu i obezbeđuju veći

stepen zaštite i onih tehnologija koje smanjuju potrebe transporta opasnih materija;• blagovremenom otklanjanju svih uočenih tehničko-tehnoloških nedostataka;• održavanju radno-tehnološke discipline na potrebnom nivou;• urednom održavanju prohodnosti svih puteva i prolaza unutar opasnih instalacija;• primeni tehničkih sredstava i opreme detekcije i zaštite;• kontroli i nadzoru monitoringa i sistema bezbednosti; • informisanju i uključivanju javnosti u odlučivanje o svim pitanjima značajnim za

bezbednost stanovništva.

Mere i postupci prevencije obuhvataju i izradu, praćenje i sprovođenje podzakonskih akata, normativa i standarda koji se odnose na ovu oblast.

U okviru predmetne kotlarnice prevencija se sastoji pre svega u pravilnom projektovanju i izgradnji objekta, uz poštovanje zakonskih propisa i standarda, kao i u kasnijem redovnom održavanju, pravilnom radu i kontroli parametara procesa, i kontroli i ispitivanju instalacija i opreme za gašenje požara. Neophodna je i obuka svih zaposlenih koji rade u kotlarnici, za bezbedan i zdrav rad, kao i obuka iz zaštite od požara.

Pripravnost je stanje koje se postiže pripremom svih nadležnih subjekata, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na udes uz najmanje moguće posledice, a obezbeđuje se donošenjem planova zaštite.

Odgovor na udes započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o udesu koja sadrži podatke:

o mestu i vremenu udesa; vrsti opasnih materija koje su prisutne; proceni toka udesa; proceni rizika po okolinu i druge značajne podatke za odgovor na udes.

U slučaju udesa potrebno je preduzeti sledeće mere: utvrditi uzok i obim udesa izvršiti angažovanje određenog broja ljudi osposobljenih za sanaciju udesa pribaviti odgovarajući materijal za sanaciju u slučaju udesa većih razmera potrebno je obavestiti Ministarsvo nadležno za zaštitu

životne sredine ili njihove predstavnike.



8. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA I GDE JE TO MOGUĆE, OTKLANJANJE SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

U toku redovnog rada projekta ne očekuje se značajan negativan uticaj na životnu sredinu. U slučaju akcidenta na lokaciji ne očekuje se prekogranični uticaj, a verovatnoća da do akcidenta na lokaciji dođe je mala. U slučaju akcidenta ugroženi bi bili ljudi i objekti na predmetnoj lokaciji.

Mere predviđene zakonom i drugim propisima podrazumevaju primenu normativa i standarda pri izradi objekta, izboru i nabavci opreme i uređaja. Mere zaštite životne sredine sprovode se kroz adekvatan izbor opreme, preventivne mere zaštite od akcidentnih situacija i kroz pravilan tretman otpadnih materija.

Tokom izvođenja radova na pripremi terena i izgradnji objekta potrebno je planirati i primeniti sledeće mere zaštite:

• Nosilac projekta je dužan da poštuje Zakon o planiranju i izgradnji, kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona

• Vršiti redovno kvašenje zaprašenih površina i sprečiti rasipanje građevinskog materijala tokom transporta

• Utvrditi obavezu sanacije zemljišta, u slučaju izlivanja ulja i goriva tokom rada građevinskih mašina i mehanizacije

• Otpadni materijal koji nastane u procesu izgradnje (komunalni otpad, građevinski materijal i metalni otpad, i sl.) propisno sakupiti, razvrstati i odložiti na za to predviđenu i odobrenu lokaciju

• Materijal iz iskopa odvoziti na unapred definisanu lokaciju, za koju je pribavljena saglasnost nadležnog organa; transport iskopanog materijala vršiti vozilima koja poseduju propisane koševe i sistem zaštite od prosipanja materijala

• Ako se u toku izvođenja građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvođač radova je dužan da odmah prekine radove i obavesti nadležnu organizaciju za zaštitu spomenika kulture

• Ako se u toku radova naiđe na prirodno dobro koje je geološko-paleontološkog tipa i minerološko-petrografskog porekla, za koje se pretpostavlja da ima svojstvo prirodnog spomenika, izvođač radova je dužan da o tome obavesti nadležnu organizaciju za zaštitu prirode.

Nosilac projekta je dužan:

• Da poštuje Zakon o zaštiti vazduha, kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona

• Predvidi odgovarajuću opremu, tehnička i tehnološka rešenja, kojima se obezbeđuje da emisija zagađujućih materija u vazduh zadovoljava propisane granične vrednosti

• Da postrojenje prilikom projektovanja, gradnje i korišćenja održava tako da ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većim od graničnih vrednosti emisije

• Ukoliko dođe do kvara uređaja kojim se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa zbog čega dolazi do prekoračenja graničnih



vrednosti emisije, nosilac projekta je dužan da kvar ili poremećaj otkloni ili prilagodi rad novonastaloj situaciji ili obustavi tehnološki proces kako bi se emisija svela u dozvoljene granice u najkraćem roku

• U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele u propisane vrednosti

• Nosilac projekta svakog izvora zagađivanja dužan je da dostavi nadležnom organu podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni

• Obezbedi redovan monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju • Obezbedi kontinualna merenja emisije ako za to postoji obaveza (kada je maseni protok

emisije za određenu zagađujuću materiju veći od propisanih vrednosti) samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje

• Vodi evidenciju o obavljenim kontinualnim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke jednom u tri mesca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, a i da dostavi merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu

• Obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenih organizacija, ako merenja emisije obavlja samostalno

• Obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualni monitoring, a podatke dostavi u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja

• Vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja • Vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjenje emisije zagađujućih

materija kao i mernih uređaja za merenje emisije

Za termoenergetska postrojenja, obaveze Nosioca projekta su:

• Primeniti važeće tehničke normative i standarde propisane za izgradnju, korišćenje i održavanje ove vrste objekata

• Predvideti odgovarajuće mere zaštite, odnosno opremu, tehnička i tehnološka rešenja, kojima se obezbeđuje da emisija zagađujućih materija u vazduh zadovoljava propisane granične vrednosti

• U toku probnog rada, izvršiti početno merenje emisije gasova i izveštaj sa rezultatima izvršenih merenja dostaviti nadležnom organu; u slučaju da koncentracije zagađujućih materija u emitovanim gasovima prelaze propisane granične vrednosti, sprovesti postupak podešavanja parametara uređaja radi postizanja propisanih zahteva emisije

• Pribaviti dozvolu u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha • Skladišta čvrstog goriva (uglja) planirati kao zatvorena ili natkrivena, radi sprečavanja

emisije praškastih materija • Nije dozvoljeno skladištenje otpadnih materija na nepokrivenom i nebetoniranom

prostoru u krugu kompleksa • Upravljanje otpadnim materijama koje imaju karakter opasnog otpada uključiti u

postojeći sistem upravljanja otpadom na lokaciji



• Predvideti adekvatno uređeno skladište za smeštaj opasnog otpada u skladu sa važećim propisima koji uređuju postupanje sa ovom vrstom otpada

• Predvideti prostor za privremeno skladištenje otpada za smeštaj najmanje dvostruke količine otpada koja prosečno nastaje između dva ciklusa prevoza, čime se obezbeđuje njihova zaštita od spoljnih uticaja

• Mesto za skladištenje otpada opremiti uređajima, opremom i sredstvima za dojavu, gašenje i sprečavanje širenja požara i drugom sigurnosnom opremom

• Projektovati i izvesti odgovarajuću zvučnu zaštitu, kojom se obezbeđuje da buka koja se emituje pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja uređaja i opreme, ne prekoračuje propisane granične vrednosti

• Nakon puštanja pogona u rad ili pri probnom radu pogona izvršiti kontrolno merenje nivoa buke na granici kompleksa i izvršiti ocenu efikasnosti primenjenih mera zaštite, pri čemu se uzima kao merodavan kriterijum za noć, budući da emitovana buka ne zavisi od doba dana, već od režima rada pogona; u slučaju da izmereni nivoi buke prelaze dozvoljene vrednosti, poboljšati zvučnu izolaciju prema osetljivim i ugroženim objektima

• Zvučnu barijeru izvesti od odgovarajućeg materijala i adekvatne visine, čime se obezbeđuje smanjenje nivoa buke na granici lokacije do dozvoljenih vrednosti za dan i za noć

• Sprovoditi neophodne mere zaštite od mogućih udesa (požar), kao i mere za otklanjanje posledica u slučaju udesnih situacija; pribaviti saglasnost nadležnog organa na predviđene mere zaštite od požara

• Sprovoditi program praćenja uticaja rada pogona na životnu sredinu, koji se odnosi na merenja emisije zagađujućih materija u vazduh, u skladu sa važećim propisima.

Mere u slučaju udesa (požara)

Mere prevencije za slučaj izbijanja požara ili eksplozija na lokaciji „Lepenke“ d.o.o. sprovode se zahvaljujući obezbeđivanju, redovnoj kontroli i servisiranju:

− Hidrantske mreže,− Prenosnih sredstava za gašenje požara.

HIDRANTSKA MREŽA

U okviru fabričkog kompleksa „Lepenka“d.o.o. postoji unutrašnja i spoljašnja hidrantska mreža. Unutrašnja hidrantska mreža ima po jedan hidrantski priključak na svakoj etaži objekta prečnika Ø50mm, sa kompletnom hidrantskom opremom. Spoljašnja hidrantska mreža izvedena je sa cevovodom prečnika 110mm. Snabdevanje vodom hidrantske mreže je iz sopstvenih bunara.Prema predlogu glavnog projekta zaštite od požara, ukupna količina vode za potrebe gašenja požara iznosi 10 lit/s.

Kontrolu hidrantske mreže vrše isključivo za to ovlašćene ustanove periodično na svakih šest meseci.



PRENOSNA SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA

Prenosna protivpožarna sredstva se koriste za gašenje početnih i manjih požara i čine ih vatrogasni aparati „S“ tipa i CO2. Prema predlogu glavnog projekta zaštite od požara, predviđen broj aparata je sledeći:

− Ručni PP aparati sa ugljen dioksidom tip CO2-5, 2 komada− Ručni PP aparati sa prahom tip S-9, 8 komada− Prevozni PP aparati sa prahom tip S-50, 4 komada.

Aparati koji su postavljeni sa spoljne strane objekata moraju biti zaštićeni od atmosferskih uticaja sunčevih zraka, mehaničkih oštećenja i sl. stavljanjem u ormariće ili na neki drugi pogodan način.

Kontrolu protivpožarnih aparata vrše za to ovlašćene ustanove na period od 6 meseci.

U svim objektima se mogu koristiti sva raspoloživa sredstva u zavisnosti koja materija gori. Preporučuje se prah i pena sa većim brojem punjenja. Voda se može koristiti u neophodnim količinama bez nepotrebnih nalivanja.

Svu električnu instalaciju i gromobransku instalaciju je potrebno redovno održavati i periodično pregledati od strane ovlašćene stručne ustanove, koja će nakon izvršenog pregleda izdati izveštaj o stručnom nalazu pregledane instalacije. Uočene kvarove ili nedostatke je potrebno odmah otkloniti. Pored redovnog, preglede vršiti i nakon svake rekonstrukcije ili dogradnje.

U krugu fabrike je potrebno postaviti (tamo gde to već ne postoji) oznake upozorenja:

Zabranjeno pušenje Zabranjena upotreba otvorenog plamena Opasnost od požara Opasnost od eksplozije.

Zaštitne mere prilikom izbijanja požara

Radnici koji su se zatekli u neposrednoj blizini mesta požara dužni su da pristupe gašenju požara prema postupku koji je uvežban za vreme redovne periodične obuke.

Prilikom gašenja požara, bez obzira na mesto njegovog nastanka, radnici su dužni da se pridržavaju sledećih opštih principa i postupaka:

− gašenju požara prvi pristupaju radnici koji su se zatekli u neposrednoj blizini mesta nastanka požara, bez obzira da li je u pitanju njihovo radno mesto ili ne,

− pristupiti gašenju požara odmah, bez odlaganja,− u slučaju da je nemoguće savladati požar postojećim sredstvima u početnoj fazi, alarmirati

vatrogasnu jedinicu,− požar gasiti aparatima za gašenje početnih požara ili adekvatnim sredstvom koje se može

naći pri ruci. Koristiti samo podesna sredstva za gašenje,− prilikom gašenja požara po mogućstvu nastojati da se prilikom intervencije pravi što manje

dodatne štete,− isključiti napajanje električnom energijom momentalno, na glavnoj sklopki, ili trafo stanici

ili tamo gde je to moguće,



− u slučaju da je nemoguće isključiti dovod struje, električne instalacije pod naponom gasiti isključivo podesnim sredstvima za gašenje požara (S i CO2 aparati),

− svaki požar predstavlja stresnu situaciju u kojoj se pojedinci teško snalaze. Gašenju požara se mora prići energično, ali bez stvaranja nervoze ili nepotrebne panike. Pojedince koji eventualno podlegnu panici odstraniti što dalje od mesta požara,

− evakuisati sva ugrožena lica na bezbedno mesto,− obezbediti pristup vatrogasnoj jedinici u što kraćem roku,− na mestu požara ne stvarati nepotrebnu gužvu, već obezbediti prisustvo samo optimalnog

broja radnika,− požar po mogućstvu ugasiti u njegovoj najranijoj fazi. Ukoliko to nije moguće, lokalizovati

ga do dolaska pojačanja i to uklanjanjem zapaljivih i gorivih predmeta iz neposredne okoline požara.

M ali požari - koristiti suve hemikalije ili CO2

V eći požari - koristiti vodeni sprej ili maglu, pomeriti opasne materije iz požarnog prostora pod uslovom da nema rizika

Odmah po saznanju o požaru PRVO POZVATI:

− vatrogasnu jedinicu na broj: 193*,− MUP na broj: 192*,− Centar za obaveštavanje na broj: 1985 i− ukoliko preti opasnost da dođe do povrede zaposlenih ili drugih lica ili ukoliko ima

povređenih pozvati Hitnu pomoć na broj: 194*.* - objedinjene prijave akcidentnih situacija (milicija, vatrogasci i hitna pomoć) će se moći vršiti pozivom SAMO na jedan broj: 112, a aktiviranje ovog broja se očekuje u najskorijoj budućnosti.

U slučaju požara reagovala bi vatrogasna jedinica Novi Kneževac, koja je na rastojanju od oko 5km od lokacije. Očekivano vreme dolaska je 10 minuta. Na prilaznom putu ne postoje prepreke i prelazi.

Radi što bolje zaštite od požara i zbog brže i efikasnije intervencije u slučaju požara moraju se preduzeti sledeće preventivne mere:

− Prilazni putevi svim objektima moraju biti slobodni i nezakrčeni,− Saobraćajnice moraju biti slobodne i nezakrčene, ne smeju se držati drugi predmeti, motorna vozila, materijal i sl. što bi ometalo kretanje vatrogasnih vozila tokom intervencije,− U zimskom periodu redovno čistiti prilazne puteve i saobraćajnice od snega.

Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine (reciklaža, tretman i dispozicija otpadnih materija, rekultivacija, sanacija)

Tehnička rešenja zaštite životne sredine:

Postojeći dimnjak visine 25m odgovara zahtevima dozvoljene koncentracije zagađenja i omogućava da emisija zagađujućih materija u vazduh bude ispod GVE

Šljaka nastala sagorevanjem uglja pada kroz levak za šljaku u mehanički ležeći odšljakivač i na osnovu novoprojektovanog rešenja se preko transportera šljake vodi u predviđeni prostor van kotlarnice za skupljanje šljake.



Mere u slučaju zatvaranja kotlarnice

Prvi korak u slučaju prestanka rada i zatvaranja kotlarnice za kotao na ugalj bio bi obaveštavanje nadležnih organa.O prestanku rada, kao i o okolnostima koje su dovele do njegovog zatvaranja, potrebno je obavestiti sledeće nadležne organe pismenim putem:

− Agenciju za zaštitu životne sredine− Inspektora bezbednosti i zdravlja na radu− MUP i Vatrogasnu jedinicu.

Naredni korak po zatvaranju kotlarnice je prestanak dopremanja sirovina - uglja i pomoćnog materijala. Zatim bi se upotrebile preostale zalihe uglja.

Naredni korak bi bila demontaža kotlarnice. Većina opreme nakon demontaže ne predstavlja opasnost po životnu sredinu. Demontirana oprema se uklanja sa lokacije fabrike i pravilno odlaže do prodaje drugoj fabrici i/ili organizaciji za sakupljanje otpada.Sve vrste otpada, koji bi tom prilikom nastale, se uklanjaju i prodaju ovlašćenim operaterima za sakupljanje otpada.

Završetkom demontiranja otpočinje rušenje objekta. Armatura iz armirano – betonskih konstrukcija biće sakupljena i prodata kao metalni otpad. Otpadne betonske podloge će se predati ovlašćenoj organizaciji za sakupljanje otpada. Temeljna ploča biće uklonjena. Zemljište će u poslednjem koraku biti rukultivisano i revitalizovano, sa uređenjem zelenih površina. Nasipanje terena biće izvršeno do nivoa kota terena pre izgradnje objekta.

Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu

redovna kontrola svih ventila i sudova pod pritiskom, redovna kontrola ispravnosti gromobranskih i elektro instalacija, redovna kontrola ispravnosti hidrantske mreže i protivpožarnih aparata.



9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Osnovne karakteristike postojećeg stanja za potrebe ovog studijskog istraživanja definisane su na osnovu uvida u: postojeća planska dokumenta, urađena studijska istraživanja, predprojektnu dokumentaciju kao i stanje na terenu. Istraživanje i vrednovanje postojećeg stanja urađeno je uz poštovanje hijerarhije osnovnih odnosa polazeći od najšire analize postojećih ekoloških potencijala pa do pojedinih pokazatelja koji odslikavaju postojeće odnose.

Kako se radi o objektu koji u redovnim uslovima može imati mali, odnosno lokalni uticaj na životnu sredinu to se Program praćenja uticaja svodi samo na neposrednu okolinu.

Opis činilaca životne sredine prikazan je u poglavlju 5.

Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu:

zagađenje vazduha - u slučajevima kada izmerene vrednosti koncentracija štetnih materija prelaze GVE (granična vrednost emisije) koje su utvrđene Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.),

nivo buke u životnoj sredini - u slučajevima kada nivo buke pređe granične vrednosti definisane Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" br. 75/2010).

Mesta, način i učestalost merenja mogućih parametara

Mesta i način merenja utvrđeni su:

Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.),

Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl.glasnik RS", broj 72/2010),

Uredbom o indikatorima buke, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 75/2010)

Zagađenje vazduha

U toku redovnog rada „Lepenke“ d.o.o., vrše se redovna merenja emisije zagađujućih materija u vazduh u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/09 i 10/2013) i Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/2010 i 6/2011-ispr.), 2 puta godišnje.

Merenje emisije zagađujućih materija, prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (Sl. gl. RS br. 71/2010 i 6/2011 – ispr.) za srednja postrojenja za sagorevanje, koja koriste čvrsto gorivo obuhvata merenje: ugljen monoksida (CO), azotnih oksida izraženih kao NO2, praškastih materija, oksida sumpora izraženih kao SO2 i organskih materija izraženih kao ukupni ugljenik.



U cilju utvrđivanja uticaja predmetne kotlarnice za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW na okolinu predlaže se merenje emisije otpadnih gasova i organskih i praškastih materija na emiteru kotlarnice.

Monitoring emisije u vazduh:

Emiter Parametri za praćenje Učestalost merenja

Kotao na ugalj

Ugljen-monoksid (CO)

2 x godišnje*

Azotni oksidi izraženi kao NO2

Sumporni oksidi izraženi kao SO2

Ukupna koncentracija praškastih materijaOrganske materije izražene kao ukupni ugljenik

* merenje obavlja ovlašćena i akreditovana institucija

Ocena sadržaja čvrstih i gasovitih materija u izlaznim gasovima emitera vrši se poređenjem sa GVE datim u odgovarajućim propisima.

Nivo buke

Merenje nivoa buke u životnoj sredini vršiće se u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10), Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl.glasnik RS", broj 72/2010) i Uredbom o indikatorima buke, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 75/2010).



10. NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA

Kratak prikaz netehničkih podataka navedenih u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu

U okviru kompleksa „Lepenka“ d.o.o. u Novom Kneževcu planirana je izgradnja novog objekta kotlarnice za novi kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW, na mestu dela postojeće hale. Predlogom mašinskog projekta je predviđena hala unutrašnjih gabarita 9,00x19,85 m, najmanje čista visine od 15,00 m, na mestu postojeće hale, koja se na tom delu, u dužini od 42 m, potpuno ruši.

Pri redovnom radu kotlarnice mogući uticaji na životnu sredinu su emisija dimnih gasova iz dimnjaka kotla, kao i moguće povećanje nivoa buke. Predlogom projekta je predviđeno tehničko rešenje kotlarnice, kojim se obezbeđuje da emisija gasova u atmosferu bude ispod GVE definisanih propisima.

U toku rada kotlarnice, vršiće se merenje emisije u vazduh, kao i merenje nivoa buke u životnoj sredini, u skladu sa propisima.

Do uticaja na životnu sredinu može doći i u slučaju udesa, ali je uz pravilan rad i redovno održavanje verovatnoća za to mala.



11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODGOVARAJUĆIH STRUČNIH ZNANJA I VEŠTINA ILI NEMOGUĆNOSTI DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUĆI PODACI

Prilikom izrade Studije o proceni uticaja za projekat Kotlarnica za kotao na ugalj nominalnog kapaciteta 8 MW „Lepenka“ d.o.o. Novi Kneževac, izrađivači Studije nisu naišli na nepostojanje stručnih znanja i veština i nisu uočeni tehnički nedostaci jer se smatra da se u potpunosti koriste tehnička rešenja i materijali koji omogućuju adekvatnu zaštitu životne sredine.

Uz investiciono-tehničku dokumentaciju Nosilac projekta je pribavio sledeće uslove i saglasnosti:

Urbanističko-tehničke uslove zaštite od požara broj 217-3-271/13, izdate od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Kikindi, Odsek za preventivnu zaštitu, dana 28.11.2013.

Informaciju o lokaciji broj VI-05-353-16, izdatu od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove, dana 16.12.2013,

Izmene i dopune Informacije o lokaciji, broj VI-05-353-16/1, izdate od strane Opštinske uprave Opštine Novi Kneževac, Odeljenja za budžet, finansije i privredne delatnosti, Odsek za urbanizam, zaštitu životne sredine i komunalne poslove, dana 31.01.2014.

Uslove zaštite prirode za izgradnju kotlarnice za kotao na ugalj, kat.parc. 220/3, K.O. Novi Kneževac, broj 03-52/2, izdate od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Novi Sad, dana 05.02.2014.



TEKSTUALNI PRILOZI



GRAFIČKI PRILOZI


Documents

PREDMET STUDIJE O PROCENI UTICAJA - noviknezevac.rsnoviknezevac.rs/dok/studijakotlarnica.2014.pdf · Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti