Predrag Èièovaèki UDK: 101.3:101.8College of the Holy Cross Originalni nauèni radWorcester, USA

KROZ OGLEDALO METAFORE:Refleksija o aktuelnosti Kantove filozofije

Apstrakt: Ovaj rad ispituje znaèaj Kantove transcendentalne filozofije timešto se usmerava na centralne metafore korišæene u njegovim delima. Èetiri metaforesu ovde izdvojene kao najva�nije: (a) kopernikanski obrt, (b) postojbina istine i oke-an iluzije, (c) zvezdano nebo i moralni zakon, i (d) veèni mir. Autor naglašava jake islabe stane Kantove filozofije koje razotkrivaju te metafore i argumentiše da, uzetezajedno, one ukazuju na dve centralne preokupacije èitavog Kantovog filozofskogopusa: (1) aktivna uloga kreativnog subjekta u svim formama ljudskog iskustva, i(2) granice ljudske kreativnosti. Dalja refleksija bi trebalo ne samo da uka�e na nekedruge metafore i njihovu ulogu u Kantovoj filozofiji, nego takoðe i da razjasni kako jeon shvatao samu prirodu metafora: Da li su metafore izraz naše kreativnosti, ili pakizraz granica te kreativnosti?

Kljuène reèi: antinomije, saznanje, kopernikanski obrt, Kant, metafore, me-tafizika, moralni zakon, filozofija, um.

I. Kantove metafore

Veliki filozofi su èešæe zapamæeni po centralnim metaforamai drugim stilskim figurama nego po svojim sofisticiranim doktrina-ma. Platonovo ime nas obièno podseæa na alegoriju Peæine, koja jepoznata èak i onima koji nikada nisu proèitali ni jedan red njegovihvelièanstvenih dijaloga. Hegelovo ime bi nas mo�da podsetilo nanjegov proglas o „kraju istorije“, ili na slikovitu predstavu sovemudrosti, Minerve, koja širi krila u sumrak, kada je lice sveta veæpostalo sumorno. U sluèaju Nièea, to bi mogao biti njegov poziv naprevrednovanje svih vrednosti, koji kulminira u liku nemilosrdnognadèoveka. Pominjanje Vitgenštajnovog imena bi nas verovatno pri-setilo na njegov izraz „jezièke igre“, koji je sada u opštoj upotrebi, ilimo�da na zakljuèak njegovog èudnog i nedokuèivog Logièko-filo-zofskog traktata; tamo on prvo tvrdi da „moramo odbaciti lestve ko-jima smo se penjali“, a zatim zakljuèuje knjigu reèenicom: „O èemuse ne mo�e govoriti, o tome treba æutati“.

101

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

Takve metafore se pamte ne samo zbog retorièke lepote imoæi ubeðenja, nego i zbog toga što uspevaju da sa�mu kompleksnefilozofske teorije velikih mislilaca, njihove grandiozne vizije, u ne-koliko �ivih slika i oèaravajuæih izraza. One nalaze svoje mesto ukolektivnom pamæenju ne samo zbog toga šta tvrde ili impliciraju,nego još više zbog toga što nas preusmeravaju i restruktuiraju naèinna koji do�ivljavamo svet i naše mesto i ulogu u njemu. To sugerišeda metafore nisu samo spoljašnji ornamenti i efektivna sumiranja;one nisu samo govorne figure veæ i misaone figure. Kao takve, meta-fore mo�da pripadaju samoj osnovi mišljenja. One mogu biti onamotivišuæa sila koja, pre svih drugih, vodi filozofe do toga da razvijui artikulišu svoje misli na sistematski naèin.

Povodom dvestogodišnjice smrti Imanuela Kanta (1804–2004),jednog od nesumnjivo najveæih filozofskih umova svih vremena,vredno je podsetiti se centralnih metafora koje su izra�avale njegoveglavne preokupacije i uverenja. Premda je uvek nastojao da koristi irazvije racionalno mišljenje do najdaljih granica, Kant se nije kloniopovremene upotrebe stilskih figura. Èetiri takve figure koje su naèi-nile najjaèi utisak na njegove savremenike i sledbenike su: koperni-kanska revolucija, ostrvo istine i uzburkani okean privida, zvezdanonebo i moralni zakon i vizija veènog mira.1

Prvu nalazimo u èuvenom predgovoru drugog izdanja Kanto-ve majstorske Kritike èistog uma:

Dosada se pretpostavljalo da se sve naše saznanje mora upra-vljati prema predmetima; ali pod ovom pretpostavkom propadali susvi pokušaji koji su èinjeni da se o predmetima isposluje nešto apriori pomoæu pojmova, èime bi se naše saznanje proširilo. Zbogtoga neka se jednom proba da li u predmetima metafizike neæemobolje uspevati ako pretpostavimo da se predmeti moraju upravljatiprema našem saznanju, što veæ bolje odgovara zahtevu moguænostijednog njihovog saznanja a priori koje o predmetima treba da utvrdinešto pre nego što nam oni budu dati.2

102

PR

ED

RA

GÈ

IÈO

VA

ÈK

I

1 O jednom drugaèijem, ali veoma instruktivnom, shvatanju metafora kodKanta, vidi David W. Tarbet, „The Fabric of Metaphor in Kant’s Critique of PureReason“, Journal of the History of Philosophy 6 (1968), str. 257-270. Vidi takoðe iLewis White Beck, „Kant’s Strategy“, The Journal of the History of Ideas 28 (1967),str. 224-236.

2 Kritika èistog uma, prev. dr Nikola Popoviæ (Beograd: BIGZ, 1976), str. 17;Bxvi.

Takav pristup metafizici je veoma razlièit od Hegelove Mi-nervine sove èiji je glavni zadatak da promišlja i razume ono što seveæ dogodilo. Prema Kantu, baš kao i prema Platonu, osnovni zada-tak filozofije nije opisni i reflektujuæi, veæ normativan i revoluciona-ran. Kantova koncepcija filozofije je, meðutim, èak revolucionarnijanego Platonova. Um nije samo ogledalo sveta, niti je svetiljka po-moæu koje razlikujemo senke i obrise od stvari kakve one zaista jesu.Um je naimenovani sudija i zakonodavac usmeren na to da svet nate-ra da postane bolji nego što je to bio ranije. Kantov kopernikanskiobrt daje najubedljiviji izraz promeni paradigme, promeni koju jepokrenuo Dekart i koju je iznela moderna: subjekt nije taj koji trebada se usmerava prema objektu, nego upravo obrnuto. Kantova èuve-na objava da „mi saznajemo a priori o stvarima samo ono što sami unjih ula�emo“ našla je svoj puni razvoj u „Transcendentalnoj esteti-ci“, gde su vreme i prostor razjašnjeni kao apriorne forme èulnosti, iu „Transcendentalnoj analitici“, gde je Kant sistematski uredio kate-gorije kao osnovne apriorne pojmove razuma.3 Svo saznanje za kojesu sposobna ljudska biæa je moguæe samo kroz te apriorne elemente.

Kant nije nikada prestajao da naglašava ljudske aktivne,spontane i kreativne moæi, ali on nije zaboravljao ni da uka�e nanjihove nepremostive granice. Njegov ‘kreativni èovek’nije ni blizuNièeovog Übermensch-a, a takoðe je znatno ogranièeniji u svojimkreativnim sposobnostima nego što su to Šiler, Fihte, Hegel i Šelingbili skloni da veruju. Iako inspirisani Kantom, ti nemaèki idealisti supropustili da primete da se ljudska stvaralaèka moæ ostvaruje u svetukoji sam èovek nije stvorio. Nasuprot njima, Kant koristi predivnusliku „postojbine istine“. U Kritici èistog uma ta postojbina istine jeopisana kao ostrvo „koju opkoljava prostrani i burni okean, pravosedište privida, gde poneka magluština i poneka santa leda koja æe seubrzo rasplinuti la�no nagoveštavaju nove zemlje i, zavaravajuæipraznim nadama mornara koji neprestance izgleda za novim otkriæi-ma, zapliæu ga u pustolovine od kojih nikako ne mo�e da odustane, akoje isto tako nikako ne mo�e da privede kraju“.4

Ta postojbina istine – spoznatljivo ostrvo u nespoznatljivomokeanu univerzuma – je èovekova oblast, oblast u kojoj je on stvara-lac i zakonodavac. Nasuprot Vitengenštajnu koji je na kraju svog

103

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

3 Ibid., str. 18; Bxvii.4 Ibid., str. 188; A235-236/B294-295.

Traktata proglasio metafizièko-jezièki moratorijum („O èemu se nemo�e govoriti, o tome treba æutati“), Kant je bio ubeðen da je odnajveæeg znaèaja da govorimo i kritièki razmotrimo zašto nikada nemo�emo razumeti metafizièke teme koje nas tako neodoljivo priv-laèe. One izra�avaju najdublja stremljenja uma i zbog njih bi bilo po-trebno napisati jednu kritiku èistog uma. On je verovao da se svatakva metafizièka stremljanja na kraju svode na tri: besmrtnost duše,postojanje Boga, i moguænost slobode u mehanièki determinisanomsvetu. Njihovo ispitivanje nam poma�e da izbegnemo iluzije i drugesamo-obmane s obzirom na to ko smo i za šta smo sposobni. „Trans-cendentalna dijalektika“ nas, na primer, pouèava da se ne mo�e nitidokazati niti negirati postojanje Bo�ije. Ona nas takoðe vodi da uo-èimo ono što je Kant nazvao „najsreænijim otkriæem“ ljudskog uma,naime postojanjem njegovih antinomija. Te antinomije su na izglediskljuèujuæe tvrdnje – èetiri teze i èetiri antiteze – za koje se mogunavesti jednako strogi razlozi i koji ukazuju na nepremostive i trajnegranice ljudskog uma.

Taj æorsokak èistog uma je znaèajan utoliko što je Kanta do-veo do nekoliko kljuènih uvida. Premda je uvek spremno sledioAristotela u ubeðenju da smo mi racionalne �ivotinje, antinomijskiæorsokak je Kantu omoguæio – makar delimièno – oslobaðanje odzarobljujuæeg intelektualizma koji je dominirao filozofijom još odvremena starih Grka. Nadalje, on mu je omoguæio da razreši nepod-nošljivu napetost izmeðu nauke i religije time što je našao za ne-ophodno da ogranièi „znanje, da bih dobio mesta za veru“.5 Kantovznaèajni uvid je bio taj da se neke fundamentalne trvrdnje uma nemogu proceniti samo na osnovu evidencije, ali da one ipak nekakomoraju biti razrešene. One mogu biti razrešene sledeæi „potrebe i in-terese uma“, što ga je navelo da intelektualizam zameni moralizmomi utvrdi „primat praktièkog nad teorijskim umom“.

Kant je razjasnio šta time misli u Zasnivanju metafizike mora-la i u Kritici praktièkog uma. U zakljuèku drugog dela nalazimo èu-venu tvrdnju:

Što se razmišljanje èešæe i postojanije njima bavi, dve stvariispunjavaju dušu uvek novim i sve veæim divljenjem i strahopo-štovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni ... Prvipogled na bezbrojno mnoštvo svetova tako reæi poništava moju

104

PR

ED

RA

GÈ

IÈO

VA

ÈK

I

5 Ibid., str. 23; Bxxx.

va�nost kao �ivotinjskog stvorenja koje materiju od koje je postaloopet mora vratiti planeti (samo jednoj taèki u vasioni), pošto je nakratko vreme (ne zna se kako) bilo obdareno �ivotnom snagom. Dru-gi pogled, naprotiv, beskrajno uzdi�e moju vrednost kao inteligenci-je, pomoæu moje liènosti, u kojoj mi moralni zakon otkriva �ivotnezavisan od �ivotinjstva i èak od celog èulnog sveta, bar koliko semo�e zakljuèiti iz svrhovitog odreðenja mog postojanja posred-stvom tog zakona, odreðenja koje nije ogranièeno na uslove i grani-ce ovog �ivota veæ ide u beskonaènost.6

Kantovi prijatelji su bili tako impresionirani tom metaforomda su dali da se reèi „zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon umeni“ uklešu na njegov grob. Te reèi jezgrovito opisuju dva najdu-blja pola njegovog mišljenja: kosmos, prema kome je bio usmeren usvojoj mladalaèkoj strasti i moralni zakon, koji je bio predmetnjegovog gotovo mistiènog entuzijazma u starosti. U vidnoj suprot-nosti prema alegoriji Peæine, Kant nije verovao da je ispravan odnosprema ta dva sveta izra�en kroz dilemu „ili-ili“. Nasuprot Platonupre njega i Hegelu posle njega, Kant je bio duboko ubeðen da smomi stanovnici dva sveta. Mada se delimièno poklapaju, oni ne mogubiti redukovani na jedan. Kao što nismo u stanju da jednostavno iza-beremo jednu iz antinomijskog para tvrdnji i odbacimo drugu, tako-ðe nismo u stanju a da ne uèestvujemo u oba sveta; oba su stvarna ioba razotkrivaju autentiène aspekte èovekove kompleksne i podelje-ne prirode. Takav neukidivi dualizam ne olakšava veæ èini te�imnaša nastojanja do pronaðemo svoje mesto i ulogu u stvarnosti.Izgleda da saznatljivi svet fenomena anulira naš znaèaj kao moralnihi duhovnih biæa, dok noumenalni svet kome te�imo uzdi�e vrednostnaše egzistencije ali ne mo�e nikada biti racionalno dokuèen i sa-znat. Bez obzira na to, premda nam on ostaje nepoznat, ne mo�emobiti indiferentni prema tom transcendentnom svetu i pravilan odnosprema njemu je odnos poverenja i vere.

Kant je smatrao da skok vere ne mora biti potpuno iracionalani trudio se da nas ubedi – ne uvek vrlo ubedljivo – u moguænost ra-cionalne vere. Nudio je razlièite odgovore na pitanja o stvarnompredmetu te vere. U moralnim spisima, to je bila srazmernost vrline isreæe, pod pojmom najvišeg dobra. U spisima iz filozofije religije, to

105

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

6 Kritika praktièkog uma, preveo dr Danilo N. Basta (Beograd: BIGZ, 1979),str. 174-175; Ak 5:162-163.

je bila nada u ostvarenje carstva nebeskog na zemlji. U istorijskim ipolitièkim spisima, to je bila velièanstvena vizija veènog mira.

Niukom sluèaju naivan i utopijski mislilac ubeðen u neizbe-�ni progres èoveèanstva, Kant je upozoravao da su reèi „veèni mir“bile ispisane iznad vrata vrata jedne gostionice, zajedno sa slikomgroblja. On se nadao da je naša racionalna sposobnost dovoljna danas odvrati od ambisa samouništenja, dalje od idiliènog mira veènogpoèivališta, i da nas usmeri ka stvaranju boljeg i pravednijeg sveta.Sledeæa Kantova metafora objašnjava kako da èovek postane vredantakvog ideala: svet bi mogao postati mesto u kome ljudska biæa �ivedostojanstveno i mirno, samo ako politika savije svoje koleno predmoralnošæu.

II. Kritièki osvrt

Razmišljajuæi o prethodnoj istoriji filozofije, Kant bi se ne-dvosmisleno sporio sa Vitgenštajnom oko toga da li trebalo odbacitilestve kojima smo se penjali. Èak i kada je insistirao na voðenju me-tafizike ka sigurnom putu jedne nauke, on nije gajio iluzije da æe fi-lozofija ikada postati završeno saznanje, niti da bilo kom filozofutreba pristupiti sa oèekivanjem da æe njegove teorije sadr�ati konaè-ne proglase istine. Kao što nema kraja istorije, tako nema ni kraja fi-lozofije. Kant je razmišljao u tom duhu i kao filozof i kao predavaèfilozofije. U Najavi programa svojih predavanja za zimski semester1765-66, on je upozoravao da student naivno zamišlja „da æe nauèitifilozofiju. To je, meðutim, nemoguæe, jer on treba da nauèi kako dafilozofira“.7 U tom uèenju kako da filozofira, Kant savetuje da se, za-jedno sa njegovim studentima, pridr�avamo sledeæeg saveta: „Filo-zofski pisac ... na kome neko bazira svoje instrukcije se ne smetretirati kao paradigma suda. Umesto toga, njega treba tretirati kaopovod za formiranje sopstvenog suda o njemu, a èak i kao povod zasuðenje protiv njega“.8

Uzimajuæi Kantovu filozofiju kao povod za formiranje sop-stvenog suda, susreæemo se sa mnogim hvale vrednim idejama imnogim koje se mogu kritikovati. Razvijajuæi svoj kopernikanski

106

PR

ED

RA

GÈ

IÈO

VA

ÈK

I

7 Ak 2:306.8 Ak 2:307.

obrt, Kant nije pa�ljivo razmotrao da li, umesto dva paradigmatskaodnosa izmeðu objekta i subjekta, mo�da postoje tri. Prva paradig-ma, koju njegov obrt dovodi u pitanje i odbacuje, tretira objekat ne-zavisno i superiorno u odnosu na subjekt. Kant je obrnuo tu shemu, ada nije uvideo da odnos subjekta i objekta ne mora biti odnos subor-dinacije veæ odnos kooperacije. Kada je formulisao osnovni zakonsvakog sintetièkog saznanja tvrdeæi da „uslovi moguænosti saznanjauopšte jesu u isto vreme uslovi moguænosti predmeta iskustva“,9 onnije shvatio da to slaganje ne implicira nu�no bilo kakav transcen-dentalni subjektivizam ili transcendentalni idealizam. Sve što taj za-kon saznanja pretpostavlja jeste da se principi saznajnog subjekta iprincipi saznatog objekta moraju podudariti – ako ne potpuno, ondau znaèajnom stepenu. Oni se, meðutim, mogu podudarati iz razlièitihrazloga i ne nu�no zbog toga što se bilo subjekt bilo objekt nameæeonom drugom èlanu tog odnosa. Podudaranje osnovnih principa semo�e sastojati u korelaciji principa koji su izvorno prisutni u obaèlana, ili mo�e biti ostvareno u interaktivnom procesu saznanja.Kant je povremeno sugerisao tu poslednju moguænost, na primerkada je tvrdio da „misli bez sadr�aja jesu prazne, opa�aji bez pojmo-va jesu slepi“.10 Na �alost, on se brzo udaljio od ispitivanja ideje dasaznanje u suštini mo�e biti interaktivni odnos i propustio je prilikuda razvije jednu novu interaktivnu metafizièku paradigmu.

Metaforièki kontrast postojbine istine i uzburkanog okeananam ukazuje zašto su filozofski pokreti kao empirizam, pozitivizami pragmatizam delimièno taèni, a delimièno pogrešni. Oni su u pravuutoliko što nas ogranièavaju na onu oblast za koju mo�emo opravda-no tvrditi da je naša, da je mo�emo kontrolisati i njome manipulisati.Ali oni greše utoliko što pretpostavljaju da æe uzburkani okean pre-stati da podstièe našu maštu i da nas mami da se udaljimo od poznateobale. Naše potrebe nikada neæe biti iscrpljene, niti zadovoljene,onim što mo�emo meriti, kontrolisati i posedovati. Metafizika nemora više ikada povratiti svoj status kraljice nauka, ali njena privlaè-nost neæe nikada išèeznuti.

Niti bi trebalo da išèezne, tvrdio je Kant, posebno ako se tametafizika shvati kao metafizika morala. U tom sluèaju se, meðutim,i metaforièni medij prezentira na razlièit naèin. U sluèaju Kantove

107

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

9 Kritika èistog uma, str. 137; A158/B197.10 Ibid., str. 73; A51/B75.

vizije veènog mira, metafora je – bar na površini – vremenska, a neprostorna. Premda je ta vizija izra�ena kroz jezik buduæih politièkihpromena, Kantovo upozorenje o politici koja mora saviti kolenopred moralnošæu nosi u sebi nešto drugaèiju poruku. Sasvim neprak-tièna i gotovo zahtevajuæi ono što je nemoguæe – baš kao i jevrej-sko-hrišæanska vizija koja ju je inspirisala – u srcu Kantove vizije jeoèekivanje unutrašnje a ne spoljašnje promene, individualne a nedruštvene transformacije. Vizija veènog mira je produ�etak Kanto-vih najèvršæih ubeðenja da je krajnji ispit našeg humanitata i dosto-janstva moralni a ne polièki. Kant bi se slo�io sa Aristotelom da jeèovek i racionalna i politièka �ivotinja. Iznad svega toga, insistiraobi Kant, èovek je moralno biæe.

Nije stoga daleki okean ono na šta treba da se otisnemo, kaošto to nije ni neki udaljeni planetarni sistem na zvezdanom nebu, veæsu to skrivene dubine sopstvene duše: moralni zakon nije eho koji donas dopire sa neba iznad nas, veæ iz nas. Stoga je sasvim opravdanoto da su na njegovom grobu uklesane reèi koje nas podseæaju nazvezdano nebo iznad nas i moralni zakon u nama, jer to je Kantovanajbolja, ali i najgora, metafora. Najbolja – jer ni jedna druga ne bimogla sa�etije izraziti osnovno ubeðenje njegove raznolike, revolu-cionarne i – pre svega – duboke filozofije. Najgora – jer ona razot-kriva neke od njegovih èvrsto usaðenih predrasuda i pogrešnihusmerenja. Kantova vizija kompleksne i unutrašnje podeljene ljud-ske prirode nije dovoljno kompleksna i izdiferencirana. Umetnost ireligija nas uèe da, pored fenomenalnog i noumenalnog, mi pripada-mo i mnogim drugim svetovima. U Kantovoj filozofiji, meðutim,negirana je neutralnost svemu što se nalazi izvan mehanièkog zako-na prirode i moralnog zakona racionalnog agenta. Sve je ugurano ujednu od te dve kategorije. Uprkos Kantovim ubeðivanjima u Kriticimoæi suðenja, lepota ima nezavisni znaèaj i ne mo�e se redukovatina „simbol moralnosti“. Niti mo�e religija biti ogranièena u okviri-ma du�nosti shvaæenih kao „bo�anske zapovesti“, kao što je on topredlagao u svojoj knjizi Religija u okvirima granica samog uma.

Takoðe izgleda da je Kant precenio autonomnu moæ racional-nog moralnog biæa, time što je obrnuo odnos slobodne volje (Wol-len) i moralnog trebanja (Sollen). Kao i u sluèaju kopernikanskogobrata u kome subjekt nameæe objektu svoje apriorne kognitivnestrukture, u Kantovoj metafizici morala moralni zakon je tretiran kao

108

PR

ED

RA

GÈ

IÈO

VA

ÈK

I

da mora pripadati samoj volji, kao nu�ni izraz njenih najintimnijihtendencija. Praktièki um mora samom sebi propisati zakon i suštinadobre volje se sastoji upravo u tom zakonodavstvu. Problem jeste utome da je time iskrivljen odnos volje i trebanja, jer trebanje neodreðuje volju veæ volja odreðuje trebanje. To stanovište, samo posebi problematièno, postaje još problematiènije kada treba da obja-snimo ne samo problem zla nego i bilo koji slobodan izbor koji od-stupa od moralnog zakona: Kako shvatiti to da volja prvo postavljazakon a zatim ga sama krši?11

III. Povod za dalja razmišljanja

Ako smo u pravu time što ozbiljno uzimamo Kantove central-ne metafore, jedno va�no pitanje za opštu procenu aktuelnosti nje-gove misli se mora ticati i procene tih metafora: Da li su one još uveku stanju da stimulišu naše sistematsko promišljanje i dublje pronica-nje u misterije nikada potpuno dokuèivih, premda vitalno znaèajnih,filozofskih problema?

Bez obzira na to kako nameravamo da odgovorimo na to pita-nje, mora se primetiti odreðeno jedinstvo Kantovih centralnih meta-fora i njihova usmerenost ka aktivnom i kreativnom subjektu. Veæsmo napomenuli da Kantov subjektivistièki obrt treba ponovo pro-misliti, ne nu�no tako što bismo se vratili na staru doktrinu o primar-nosti objekta, nego tako što bismo ozbiljno razmotrili kako subjekt iobjekt deluju jedan na drugog u kognitivnim i ne-kognitivnim rela-cijama i šta oni doprinose da bi uèinili takve relacije moguæim. Kan-tov filozofski pristup takoðe ostavlja otvorenim sledeæa pitanja uvezi sa prirodom metafora: Da li bi on tvrdio da su metafore nešto štomi kreiramo, da su one izraz naše aktivne i kreativne prirode? Ili bimo�da, u duhu svoje diskusije o prirodi genija iz Kritike moæi suðe-nja, smatrao da subjekte koji izra�avaju metafore treba smatratisamo instrumentima neke sile koju niti kontrolišemo niti razumemo,a koja razotkriva samu prirodu stvarnosti? Drugim reèima: Da li sumetafore izraz naše kreativnosti, ili izraz granica te kreativnosti?

Mora takoðe biti napomenuto da se sve Kantove centralnemetafore bave granicama i „linijama razgranièenja“: izmeðu onoga

109

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V

11 Za dalju diskusiju videti, Nicolai Hartmann, Ethik (Berlin: de Gruyter,1926), poglavlja 11-13, a posebno 11a.

šta subjekt i objekt doprinose saznanju; izmeðu saznatljivog i nesa-znatljivog; izmeðu sveta mehanièke odreðenosti i moralnog izbora;izmeðu onoga šta jeste i šta bi trebalo da bude.12 Neki od Kantovihsledbenika – bez obzira da li raspravljamo o novokantovcima ili po-zitivistima – smatrali su da je on trebao da ostane sa ove strane linijerazgranièenja i izbegava svaku dalju raspravu o stvarima po sebi inoumena. Njihov moto je bio: „Ostavi nepoznato po strani i dr�i seonog što je saznato i saznatljivo“, ali to nije bila maksima samogKanta. Po njegovom shvatanju, granica je nešto što pripada obemastranama ograde i povezuje ih, bez obzira koliko razlièite one moglebiti. Za Kanta metafore po svojoj prirodi nisu samo oznake granicanego i posrednici izmeðu onoga što mo�e i što ne mo�e biti saznato.Njihova uloga nije samo da naznaèe ivice poznatog, neko takoðe i dastvore most – koliko god nesavršen on mogao biti – prema onomnepoznatom.

Na samom kraju ovog eseja va�no je primetiti još nešto. Isku-stvo nas uèi da se, u svim oblastima, istinski velika dela razlikuju odostalih po onome što bi se moglo nazvati „njihovo tajno blago“. Timdelima se mo�emo vraæati i uvek otkrivati nešto vitalno i stimulišu-æe, nešto što smo ranije propustili da primetimo. Glavna svrha ovogeseja i ove knjige nije, dakle, samo u tome da ponovo razmotri da lisu veæ poznate Kantove metafore još uvek vitalne i stimulativne,nego i da sugeriše moguæi pravac buduæih istra�ivanja: Ako bismose vraæali Kantovim velikim delima – pre svega tu spadaju njegovetri Kritike – da li bismo i u njima mogli naæi neke nove metafore inove izvore inspiracije?

Kant bi nas, nesumnjivo, ohrabrio da kritièki razmotrimo tapitanja i ... doðemo do sopstvenih zakljuèaka.

110

PR

ED

RA

GÈ

IÈO

VA

ÈK

I

12Mo�da stoga nije èudno da je prvobitno ime za Kritiku èistog uma trebalo dabude: „Granice èulnosti i uma“.

Predrag Èièovaèki

THROUGH THE PRISM OF THE METAPHOR: A REFLECTIONOF THE ACTUALITY OF KANT’S PHILOSOPHY.

Summary

This essay examines the significance of Kant’s transcendental philosophy byfocusing on the central metaphors used in his works. The four metaphors singled outhere are those of (a) the Copernican turn, (b) the land of truth and the ocean of illu-sion, (c) the starry heavens and the moral law, and (d) of perpetual peace. The authoremphasizes the strong and the weak points of Kant’s philosophy that these metaphorsreveals, and argues that these central metaphors work together and point toward thetwo essential concerns of Kant’s entire philosophical opus: (1) an active role of thecreative subject in all forms of human experience, and (2) the boundaries of the sub-ject’s creativity. Further reflection should not only reveal some other metaphors andtheir role in Kant’s philosophy, but also clarify how he himself understand the natureof metaphors: Are metaphors the expression of our creativity, or of the limitations ofour creativity?

Key words: antinomies, cognition, Copernican turn, Kant, metaphors, meta-physics, moral law, philosophy, reason.

111

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

V