PredZZS_5_voda

1

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine

Inženjerstvo zaštite životne sredineRudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd

4. ZAGADJENJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

ZAGADJIVANJE I ZAŠTITA VODA

Beleške sa predavanja

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAGADJIVANJE I ZAŠTITA VODA

2

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


SADRŽAJ POGLAVLJA1. O ZAGAĐIVANJU I ZAŠTITI VODA2. PRIRODNO ZAGAĐIVANJE VODA 3. HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VODA4. FIZIČKO ZAGAĐIVANJE VODA5. ZAGAĐIVANJE ATMOSFERSKE VODE6. ZAGAĐIVANJE PODZEMNIH VODA7. INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE8. ZAGAĐIVANJE VODA GORIVIMA9. BIOLOŠKO ZAGAĐIVANJE VODA10. ZAGAĐIVANJE VODA EKSPLOATACIJOM I TEHNOLOŠKOM PRERADOM MINERALNIH SIROVINA 11. ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA12. BIOREMEDIJACIJA KISELIH RUDNIČKIH VODA BAKTERIJAMA

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


SADRŽAJ POGLAVLJAPREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA MEŠANJE OTPADNE VODE GRUBO CEĐENJE ODSTRANJIVANJE ČVRSTIH ČESTICA TALOŽENJEM

(SEDIMENTACIJA) ODVAJANJE ČVRSTIH ČESTICA POMOĆU HIDROCIKLONA ODVAJANJE ČESTICA CENTRIFUGIRANJEM ODVAJANJE ČESTICA FILTRACIJOM PREČIŠĆAVANJE VODE FLOTACIJOM NEUTRALIZACIJA OTPADNIH VODA PREČIŠĆAVANJE VODE PRECIPITACIJOM PREČIŠĆAVANJE VODE METODOM KOAGULACIJE I

FLOKULACIJE PREČIŠĆAVANJE VODE METODOM ADSORPCIJE KORIŠĆENJE I ZAŠTITA VODA

3

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


1. ♣ Withgott J., Brennan Scott, 2006: Environment, the science behind stories. –Pearson, San Francisko. (na engleskom)

2. ♣ Stadnickii, G. V., Rodionov, A. I. 1988: Ekologiia, - V. Sh., Moskva. (na ruskom)

3. ♣ Miljković M., 2000: Zaštita radne i životne sredine. - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

4. ♣ Ratajac R., Veselinović D., Antonović G., Bošković B., CvetkovićM., 2004: Ekologija i zaštita životne sredine. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

5. ♣ Savić I, Terezija V., 2002: Ekologija i zaštita životne sredine,Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

6. ♣ Galperin A. M., Forster W., Schaef H.Ju., 1997: Man-made massives and environmental protection. – Publishing House of Moscow State Mining University, Moscow. (na ruskom)

Preporučena literatura za čitanjeZa

štita

živ

otne

sred

ine

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

e


ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA VODA

Izvori

G ornji zaštitni

sloj g line

D onji zaštitni

sloj g line

Zaštićeni vodozahvat

N ezaštićen i vodozahvat

H ranjenje vodozahvata

P odzemne vode

Arteski bunari

B unari

N ivo izdani Jezero,

izvor

4

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Tropske kišne šumeTropske šume

Savane

PustinjeTundre

Toplo

Hladno Suvo

Vlažno

Padavine

Temperatura

Pašnjaci

Šume umerenog pojasa

Četinari

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Kruženje vode u prirodi

5

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Kruženje vode u prirodi

Atmosfera 13 000 Sneg, ledene kape,

glečeri 33 000 000

Podzemne vode15 300 000

Okeani 1 350 000 000

Padavine 385 000

Padavine 111 000

Nivo vode

Vodonosni sloj

Voda u tlu 122 000

Oticanje rekama 40 000

Isparavanje 425 000

Ljudske potrebe

Transpiracija Isparavanje71 000

Crpljenje iz tla Infiltracija

11 000

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Slatke vode – 2,5 %

Okeani – 97,5 %

Površinske vode – 1 %

Podzemne vode – 20 %

Ledene kape i glečeri 79 %

Voda u organizmima –1 %

Jezera – 52 %

Vlaga tla – 38 %

Ukupna voda Slatke vode

Površinske vode

Atmosferska voda 8 %

Reke 1 %

Resursi vode na Zemlji (0,023 % )

6

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


PRIRODNO ZAGAĐIVANJE VODA

Osnovni izvori zagađivanja prirodnih voda su: otpadne vode urbanih sredina, minealna đubriva, organske i neorganskematerije, kisele rudničke, drenažne vode, otpadne vode prerade i korišćenja mineralnih sirovina, sedimentne i radioaktivne materije i otpadna toplota.

Zavisno od uzroka zagađivanja i efektima koje izazivazagadjena voda na živi svet, postoje sledeće kategorijeprirodnih voda: atmosferske, površinske i podzemne. Površinske vode se dele na stajaće i tekuće, a od stajaćihvoda posebno se izdvajaju jezera, mora i okeani. Pored toga postoje i otpadne ili upotrebljavane vode.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Pitanje vode za piće postaje sve aktuelnije.

Nedostatak vode za svakodnevnu upotrebu čovekapostaće tako jedan od značajnih ograničavajućih faktora za dalji razvoj ljudskog društva.

7

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Zagađivači vodenih ekosistema mogu biti prostronokoncentrisani i rasuti. Koncentrisani zagađivači su urbane sredine, industrijski, rudarski kompleksi, energetskapostrojenja, poljoprivreni objekti. Sakupljene vode se, posleprečišćavanja ili bez daljeg tretmana, puštaju u vodotokove. Kod rasutih zagađivača, zagađujuće supstance se u vodeneekosisteme unose nekontrolisano i koncentrisano: padavinama, bujicama, spiranjem poljoprivrednog zemljišta, spiranjem – erozijom etaža površinskih kopova, izlivima –probojima rudničkih voda, spiranjem sa javnih puteva itd. Kontrola rasutog zagađivanja je veoma teška. Vidkoncentrisanog zagađivanja je i havarijsko zagađivanje(iznenadno, nekontrolisano).

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


D ju b riva , h e rb ic id i, p e stic id i

F a rm e , n jive , g o lf

te re n i

R u d n ic i, d e p o n ije ja lo vin e

K ie le ru d n ičke

vo d e

Izlive n a n a fta

T a n ke ri

G ra d je vin a rstvo , se ča šu m a ,

e ro zija S p ira n je tla

In d u strijski o tp a d ,

h e m ika lije

U rb a n i o tp a d i sa vo d o m

B a kte rije , o g a n ski o tp a d

T a čka st i za g a d jiva č i P o lu ta n ti

F a rm e sto ča rstva

R a su ti za g a d jiva č i

N a se lje n a m e sta S p a ljiva n je o tp a d a

D e p o n ije

HEMIJSKO ZAGAĐIVANJE VODA

8

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Sastav i kvalitet vode u prirodi veoma su promenljivi i zavise od čitavog niza faktora. Značajno je pri tome njihovo poreklo, istorijat, hemijski sastav, ali i prisustvo i sastav živog sveta u njima. Procesima razgradnje i mineralizacije, u ciklusu kretanja vode mineralni sastojci cirkulišu u ekosistemu.

Na procese utiče čitav niz faktora, posebno temperatura, pH i sadržaj kiseonika u vodi i drugih ekoloških faktora koji znatno variraju u toku dana i noći, kao i u toku godine.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


PRIRODNO ZAGAĐIVANJE VODAIlustracija preobražajaekosistema

Proces, u okviru koga se povećava biološka produkcija živog sveta u vodama (biomasa), naziva se – eutrofizacija, a takve vode – eutrofne. Povećana trofičnost voda pokazatelj je njihove intenzivne eutrofizacije.

Vodeno bilje

Vodeno bilje počinje da prekriva basen

Nataloženi sedimenti

Površina vode

Vre

me

Okolne stene

Taloženje materijala

9

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


PRIRODNO ZAGAĐIVANJE VODAPrirodna eutrofizacija (autohtona) nastaje usled prirodnih porocesa koji se odvijaju u svakom vodenom ekosistemu (izumiranja organizama, prirodne sukcesije). To je proces menjanja životne sredine pod uticajem živog sveta.

Za razliku od njega proces veštačke eutrofizacije, koja se odvija pod uticajem faktora izvan vodenog ekosistema (najčešće usled raznovrsnih čovekovih aktivnosti), znatno je brži od procesa prirodne eutrofizacije.

Vodeno bilje

Vodeno bilje počinje da prekriva basen

Nataloženi sedimenti

Površina vode

Vre

me

Okolne stene

Taloženje materijala

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


10

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Prema hemijskoj prirodi zagađujućih materija, zagađivanje može biti neorgansko i organsko.

Osnovne kategorije neorganskih zagađujućih materija su: rastvorljive soli (među kojima su često soli toksičnih elemenata), rastvorljivi minerali iz razgradjenih stena i kiseliostaci (najčešće iz metalurgije, ugljenih kopova ili iz takozvanih kiselih kiša).

Osnovni izvori organskog zagađivanja su otpadne materije iz ljudskih naselja, industrije, koncentracije minerala, metalurgije, poljoprivrede i stočarstva.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Industrijske otpadne vode sadrže razne hemijske toksične supstance. Njihove količine i vrste zavise od niza faktora, pre svega od prirode industrijskih procesa. Mogu sadržati organske, neorganske ili različite kategorije razgradivih ili nerazgradivih hemijskih materija. Količina industrijskih otpadnih voda varira od doba dana i noći, a zavisi i od niza drugih faktora.

11

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Industrijske vode mogu poticati iz bazne i hemijske prerađivačke industrije, mogu nastati pri proizvodnji metalaili pri njihovoj obradi, eksploataciji mineralnih sirovina, pripremi (pranju, separaciji, koncentraciji – posebno flotacijskim postupcima, luženju), korišćenju fosilnih goriva, istraživanju i eksploataciji nafte, ili prilikom prerade drugih prirodnih materijala i sirovina. Velike količine otpadnih voda nastaju prilikom korišćenja hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i produkata prehrambene industrije.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Zagadjivanje voda mineralnim djubrivima za poljoprivredu

12

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Posebnu kategoriju otpadnih voda predstavljaju komunalne otpadne vode.

Interesantna je i kategorija otpadnih voda koju čine atmosferske vode, koje se u gradskim i industrijskim naseljima slivaju u kanalizacionu mrežu.

Izvor zagađivanja voda je i zagađivanje raznim transportnim sredstvima – vagonima, brodovima, tankerima, šlepovima, prilikom utovara, istovara ili transporta robe (doprema rude gvoždja u topionicu, koncentrata bakrarne rude, koncentrata galenita i marmatita). Znatnu opasnost za vodene ekosisteme (u poslednjim decenijama) predstavljaju i zagađivanja nastala havarijskim oštećenjem tankera.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


13

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


14

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


FIZIČKO ZAGAĐIVANJE VODAFizičko zagađivanje voda odnosi se prvenstveno na promene osnovnih fizičkih svojstava (temperature, providnosti, odnosno zamućenja, radioaktivnosti i dr.), koja mogu biti značajna za život vodenih organizama i za čoveka koji ih koristi u svakodnevnom životu. Najznačajnije oblike fizičkog zagađivanja vodapredstavljaju termalna, a naročito radioaktivna zagađivanja. U velikom broju raznih industrijskih i energetskih procesa koristi se voda kao sredstvo za hlađenje. Ogromne količine toplih otpadnih voda snažno utiču na temperaturni režim vodenih tokova i akumulacija, povećavaju njihovu temperaturu i za desetak stepeni (izlivi iz termoelektrana, nuklearnih centrala, željezara).

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAGAĐIVANJE ATMOSFERSKE VODE

Atmosferske vode su u današnje vreme, takođe, izložene zagađivanjima. Pri prolazu kroz atmosferu, padavine rastvaraju okside, S, N, C, i dr., pri čemu nastaju kisele kiše koje imaju negativan uticaj na vegetaciju. Te padavine nose i čestice čađi i dima koje padaju na sve površine u prirodi.

15

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAGAĐIVANJE PODZEMNIH VODA

Podzemne vode razlikuju se od drugih voda u prirodi po tome što su siromašne organskim materijama. Ako podzemne vode potiču iz malih dubina, sastav im jesličan sastavu površinskih voda i zavisi od tla kroz koje protiču. Ukoliko od njih, prodiranjem kroz zemljište, dospeju površinske vode, one sa sobom nose i organske materije. Jedan deo tih materija zadržava se u zemljištu kroz koje površinske vode protiču. Podzemne vode mogu biti poreklom iz mnogo većih dubina. U tom slučaju, one su ili termalne ili mineralne i lekovite su.

16

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE

Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance kojesu toksične. Toksične materije su one materije koje su u malim koncentracijama štetne po živa bića, a u većim izazivaju smrt. Ove vode potiču iz veoma različitih proizvodnih procesa u industriji. Količine tih otpadnih voda zavise od niza faktora i variraju u zavisnosti od prirode industrijskih procesa, a menjaju se i u toku dana i godine. Ove vode mogu sadržati organske, neoragnske, biološki teže razgradive, kao i štetne i toksične materije. Odvođenje i prečišćavanje tih voda različito je rešeno i specifično je za svaku vrstu industrije.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE

17

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAGAĐIVANJE VODA GORIVIMA

Pri korišćenju čvrstih goriva iz dimnjaka se izbacuju velike količine dima i čestica čađi, naročito iz kotlarnica gradova. Ovi zagađivači prvenstveno zagađuju vazduh. Te materije završavaju svoje kruženje u vodenim ekosistemima posredstvom atmosferskih padavina. Naročito su pri tom štetne kisele kiše. Sneg danas sadrži mnoge od navedenih materija i posle topljenja ne može da se koristi kao kišnica. Eksploatacijom uglja površinskim kopovima, takođe se zagađuje najbliža okolina. Područja na kojima se odlaže jalovina obično se nalaze u blizini naselja i mogu da zagađuju podzemne vode. Vode koje se koriste pri prečišćavanju gasova i dimnjaka takođe su zagađene. Ukoliko bi se ispuštale direktno u reke bez predhodnog prečišćavanja, štetno bi delovale na živi svet u rekema.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOLOŠKO ZAGAĐIVANJE VODA

Pod biološkim zagađivanjem voda podrazumeva se prisustvo raznih patogenih organizama (bakterija, virusa, gljiva, glista, insekata itd.) koji predstavljaju uzročnike ili prenosioce mnogih pa i zaraznih bolesti ali istovremeno su to i »čistači prirode«. Većina ovih organizama iz raznih otpadnih voda (urbanih, industrijskih, poljoprivrednih, rudničkih itd.) dospeva u vodu za piće ili u vodu koj se koristi u domaćinstvu. Ovi organizmi u povoljnim uslovima i u dovoljnom broju mogu uzrokovati veoma opasne epidemije.

18

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAGAĐIVANJE VODA EKSPLOATACIJOM I TEHNOLOŠKOM PRERADOM MINERALNIH SIROVINA

Poznato je da se mineralne sirovine (metalične, nemetalične, energetske) mogu eksploatisati jamskim metodama ili površinskim kopovima, u kojima je najčešće prisutna voda (osim aridnih područja). U rudnicima sa jamskim eksploatacijom ona je poreklom od podzemnih ili površinskih voda, dok je u površinskim kopovima poreklom od površinskih i atmosferskih voda. Te rudničke, drenažne vode su, u svakom pogledu, suvišne i neprekidno se izbacuje u obližnje vodotokove ili bazene. Ruda koja se dobija, u dodiru sa vazduhom, oksidiše i nastaje zakiseljavanje vode (takozvane kisele rudničke vode) koja se izbacuje. To utiče na živi svet u vodenim ekosistemima u koje se te vode izbacuju, a zakiseljavaju pri tom i okolno zemljište.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Često se za odvajanje određenog korisnog minerala od ostalih pratećih – nepoželjnih, štetnih minerala i ostataka - jalovine koristi proces flotacijske koncentracije. U vodi koja se koristi rastvorena su flotacioni reagensi – složena organska ili neorganska jedinjenja, sredina je bazna ili kisela. Deo tih jedinjenja se zadržava na površini minerala, a manji deo odlazi u suspenziju. Tu su često i različiti penušači, cijanidi i druga jedinjenja. Cilj upotrebe flotacionih sredstava je da se čestice različitih minerala selektivno odvajaju čestice rude i jalovine otpad. Otpadne vode sadrže sve ove nabrojane supstance, ali i znatne količine čvrstih čestica rude jalovine. Zbog toga su otpadne vode nastale u proceu flotacije jako zagađujuće supstance, a takođe su toksične.

19

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



20

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



21

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA

Zaštita voda od zagađivanja, kao i unapređivanje postojećeg kvaliteta, postiže se sprečavanjem unošenja zagađujućih materija u količinama koje mogu uzrokovati nepovoljne promene kvaliteta vode. Postoji više razliočitih načina kojima se mogu otkloniti ili smanjiti količine zagađujućih materija u vodama. Neki od tih postupaka su: sistemi zatvorenih ciklusa (recirkulacija otpadnih voda), postupci veštačkog i prirodnog prečišćavnjaotpadnih voda, kao i mere zaštite voda od termalnog zagađivanja.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Postupak prečišćavanja otpadnih voda je složen i obično zahteva kombinovano korišćenje više pojedinačnih postupaka u nizu, što inače zavisi od prirode zagađujućih materija. Deli se na primarno, sekundarno i tercijarnoprečišćavanje. U okviru primarne faze vrši se mehaničko prečišćavanje (uklanjanje čestica čvrste faze) korišćenjem određenih mehaničkih sredstava (rešetke, sita, mikrosita, biološka sita, sedimentacija, flotacija), pri čemu se odstranjuje većina suspendovanih čvrstih čestica iz vode. U sekundarnoj fazi prečišćavanja uklanjaju se čvrste čestice i neorganske soli, a u tercijarnoj fazi rastvorena neorganska jedinjenja (fosfati, nitrati) i biološki nerazgradiva jedinjenja.

22

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Postupak primarnog prečišćavanja otpadnih voda

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Postupak sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda

23

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Postupak sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Postupak prečišćavanja otpadnih voda u Vreocima, Kolubara

24

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Postupak prečišćavanja otpadnih voda

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA BIOREMEDIJACIJA RUDNIČKIH I OTPADNIH VODA


Prirodno prečišćavanje otpadnih voda ili samoprečišćavanje zasniva se na korišćenju metabolizma mikroorganizama, pri čemu oni svojim enzimima razgrađuju pojedine organske materije. Ovakav proces biološke razgradnje može biti aeroban i anaeroban. U okviru aerobnog postupka mikroorganizmi vrše oksidaciju uz pomoć kiseonika, a u anaerobnom (hemosintetičke bakterije) koriste neke druge oksidante iz spoljašnje sredine. Pored mikroorganizama i mnogi drugi organizmi vrše razgradnju organskih materija (mnoge vodene biljke i ribe), čime doprinose prirodnom prečišćavanju voda.

25

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJABIOREMEDIJACIJA RUDNIČKIH I OTPADNIH VODA


Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



26

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOREMEDIJACIJA RUDNIČKIH OTPADNIH VODA BAKTERIJAMA

Rudarskom aktivnošću zaostaju, značajne količine sulfida metalau samom ležištu, ili u jalovini (posebno pirita) čije se raspadanje – oksidacija odvija čak i jako dugo posle završetka eksploatacije. Kisele rudničke vode, koje danas najviše ugrožavaju vodene ekosisteme po celom svetu na mestima rudarske aktivnosti i šire okoline, rezultat su oksidacije minerala - sulfida metala, a naročito pirita. Izlivanje rudničkih voda iz aktivnih ali naročito napuštenih rudnika ruda metaličnih minerala (najčešće su to sulfidi Cu, Zn, Pb, Au, Ag i U) sadrže visoke koncentracije sulfida ovih metala.

27

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Vrlo brzo, u dodiru ovih sulfidnih minerala sa drenažnim podzemnim vodama i uz prisustvo kiseonika započinje se čitav niz hemijskuh reakcija (oksidacija) ili mikrobioloških-bakterijalnih procesa što izaziva snižavanje pH vrednosti i povećanje koncentracije toksičnih jona sulfata i jona metala. Ovi toksični kiseli potoci uzrokuju degradaciju i uništavanja vodenih ekosistema nizvodno od izlivanja iz rudnika, odnosno , narušavaje životne sredine.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Pseudomonas putida Pseudomonas aeruginosa

28

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



Pseudomonas putida Thiobacilus ferooxidans

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOREMEDIJACIJA KISELIH RUDNIČKIH VODA BAKTERIJAMA

Pilot postrojenje u Vreocima (Pseudomonas putida)

29

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


SADRŽAJ POGLAVLJAPREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA MEŠANJE OTPADNE VODE GRUBO CEĐENJE ODSTRANJIVANJE ČVRSTIH ČESTICA TALOŽENJEM

(SEDIMENTACIJA) ODVAJANJE ČVRSTIH ČESTICA POMOĆU HIDROCIKLONA ODVAJANJE ČESTICA CENTRIFUGIRANJEM ODVAJANJE ČESTICA FILTRACIJOM PREČIŠĆAVANJE VODE FLOTACIJOM NEUTRALIZACIJA OTPADNIH VODA PREČIŠĆAVANJE VODE PRECIPITACIJOM PREČIŠĆAVANJE VODE METODOM KOAGULACIJE I

FLOKULACIJE PREČIŠĆAVANJE VODE METODOM ADSORPCIJE KORIŠĆENJE I ZAŠTITA VODA

30

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine



I prirodne i otpadne vode mogu, pored rastvorenih, da sadrže i nerastvorene materije, i to u obliku suspendovanih čestica ili koloidnih rastvora. Pri obradi otpadnih voda prvi zadatak je da se te materije odstrane i da se voda izbistri. Postoji znatan broj metoda za prečišćavanje voda. Koja će se od njih primenjivati, zavisi od obima i vrste zagađenja, kao i od toga koji kvalitet voda treba da se dobije. Industrijske vode, u zavisnosti od procesa u industriji, mogu da se prečiste do određenog stepena. Pri ispuštanju u prirodni vodeni sistem moraju biti zadovoljene norme koje su propisane odgovarajućim normativnim aktima za maksimalno dozvoljene doze za većinu supstanci.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Metoda za prečišćavanje vode deli se na mehaničke, fizičko-hemijske, hemijske, biohemijske, biološke i termičko-fizičke.

Prečišćavanje otpadnih voda je složen proces i često zahteva kombinovanje više raznih metoda koje su povezane u jedan lanac ili niz, nadopunjujući se međusobno. Njihov redosled zavisi od vrste zagađujućih supstanci. Uopšte uzev, proces prečišćavanja se deli na: primarno, sekundarno i tercijalno prečišćavanje. U narednoj tabeli dati su efekti prečišćavanja u pojedinim fazama i način kako se to postiže.


31

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Metoda za prečišćavanje vode deli se na mehaničke, fizičko-hemijske, hemijske, biohemijske, biološke i termičko-fizičke.


Zn (Zinc)Ur (Uranium) Sr (Strontium)

Pb (Lead) Hg (Mercury) Cr (Chromium)

Ni (Nickel) Fe (Iron) Cd (Cadmium)

Mo (Molybdenum) Cu (Copper) As (Arsenic)

Mg (Magnesium) Cs (Cesium) Al (Aluminum)

Mn (Manganese) Co (Cobalt) Ag (Silver)

Prečišćavanje otpadnih voda prirodnim mineralima – zeolitima

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


32

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Documents

PredZZS_5_voda