Page 1 of 10 

 

Hipoteka ......................................................................................................................................... 1 Pojam (Zakon o hipoteci § 2.) .............................................................................................................. 1 Predmet hipoteke (Zakon o hipoteci § 3,5.) ........................................................................................ 1 Zasnivanje (Zakon o hipoteci § 8.) ....................................................................................................... 2 Prava i obaveze strana u poslu ............................................................................................................ 3 Prenos prava i obaveza ........................................................................................................................ 4 Namirenje ............................................................................................................................................ 5 Vansudski postupak namirenja (Zakon o hipoteci deo četvrti, glava druga) ...................................... 5 Prestanak hipoteke .............................................................................................................................. 6 Ispis ...................................................................................................................................................... 6 

 Katastar zemljišta, zemljišne knjige i katastar nepokretnosti ........................................................... 7 Načela na kojima se zasniva Katastar su: ............................................................................................ 8 Sastav i sadržina katastra nepokretnosti ............................................................................................. 9 Upisi u katastar nepokretnsoti ............................................................................................................ 9 

 

Hipoteka

Pojam (Zakon o hipoteci § 2.) Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti neporetrnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj se svojini nepokretrnost nalazi.

Zajednička hipoteka (Zakon o hipoteci § 4.) – jedna hipoteka može opeteretiti više nepokretnosti bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima. U tom slučaju poverilac može svoje potraživanje naplatiti po svom savesnom izboru iz jedne ili iz više nepokretnosti.

Potraživanje (Zakon o hipoteci § 7.) – potraživanje obuhvata glavno potraživanj, kamatu i troškove naplate (deo koji nije obuhvaćen može se naplati samo iz ostale imovine – načelo specijalnosti založnog prava)

Predmet hipoteke (Zakon o hipoteci § 3,5.) Hipoteka obuhvata sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni, pripatke nepokretnosti određene ugovorom kao i sva poboljšanja i povećanja vrednosti do kojih je došlo nakon zasnivanja hipoteke. Kao predmet hipoteke mogu biti:

1. Nepokretna stvar 2. Deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi (zasniva se na celoj stvari uz

saglasnost svih zajedničara. Zajedničari ostvaruju pravo preče kupovine), 3. Susvojinski udeo u nepokretnoj stvari (nije potrebna saglasnost ostalih suvlasnika osim

kada je reč o susvojini na objektu u izgradnj. Suvlasnici ostvaruju pravo preče kupovine). 4. Poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži

pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto..), 5. Pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito

pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj odnosno društvenoj svojini, 6. Objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira da li je već izgrađen,

pod uslovom da je izdato pravosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata (Zakon o planiranju i izgradnji).

Page 2 of 10 

 

Zasnivanje (Zakon o hipoteci § 8.) Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretrnosti. Kao iustus titulus javljaju se:

1. Ugovor ili sudsko poravnanje (ugovorna hipoteka), 2. Založna izjava (jednostrana hipoteka), 3. Zakonska odredba (zakonska hipoteka), 4. Sudska odluka (sudska hipoteka).

Ugovor o hipoteci (Zakon o hipoteci deo drugi, glava 1.) Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojem se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen da poveerilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti na način propisan zakonom.

Može postojati kao samostalan ugovor ili biti deo osnovnog ugovora, Dug dospeva u skladu sa osnovnim ugovorom. Forma javne isprave – mora biti zaključen u pismenoj vormi, sa potpisima overenim u sudu ili

zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Strane ugovornice – poverilac sa jedne strane i vlasnik, odnosno investitor i kupac objekta u

izgradnji. Obavezne odredbe:

o Određenje ugovornih strana, o Clausula intabulandi – bezuslovna izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše

hipoteku na njegovoj nepokretnosti, o Precizno određenje potraživanja (valuta, iznos rata, vreme dospelosti, mesto i način

plaćanja, podaci o glavnom potraživanju, kamati i drugim elementima, načinu plaćanja kamate, rokovima dospevanja potraživanja...)

o Precizno određenje hipotekovane nepokretnosti – uključujući i dokaz o vlasništvu, o Podatke o stvarima (sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu

odvojeni, pripatke nepokretnosti) koje hipoteka ouhvata. Zakonska hipoteka Nastaje po sili zakona, pošto određeni zakonski propisi daju založnom poveriocu pravo zaloge na nepokretnostima. Ranijim zakonima nije se tražila javnost ove hipoteke, ali sada su odredbe zakona samo iustus titulus, dok je za konstituisanje obavezan upis kao i kod drugih načina nastanka. Sudska hipoteka Nastaje na osnovu sudske odluke koja mora biti pravosnažna i izvršna. Jednostrana hipoteka (Zakon o hipoteci deo drugi, glava druga) Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave. Založna izjava – isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti nepokretnosti, na način predviđen zakonom. Po sadržini i formi primenjuju se odredbe o Ugovoru o hipoteci. Izvršni ugovor i izvršna založna izjava (Zakon o hipoteci § 15.) U redovnom postupku poverialac se iz hipoteke namiruje u skladu sa ZIO. Međutim, namirenje poverialca može se izvršiti i u vansudskom postupku namirenja u slučaju da ugovor o hipoteci ili založna izjava budu zaključeniu kao izvršni ugovor ili izvršna založna izjava. Ugovor o hipoteci odnosno založna izjava je izvršna isprava pod uslovom da sadži sledeće odredbe:

1. Jasno naznačenu odredbu odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje držaoca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, poveerilac može da naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokrtnosti prinudnim putem da bude isplažnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu,

2. Izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci proajom njegove nepokretnosti u skladu sa odrebama obo zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokreetnosti

Page 3 of 10 

 

prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu.

3. Jasno naznačenu odredbu odnosno izjavu vlasnika da je saglaan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.) radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poverioce u postupku prodajem, a naročito da omogući pristup nipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.),

4. Izričitu izjavu trežeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu državinu a nije vlasnik (zakupac...) da je svesno posledica do kojih uovor o hipoteci može dovesti, uključujući i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenje državine na njoj, kao i da je saglasno sa pravima i obavezama iz tačke 3. ovog stava.

Prava i obaveze strana u poslu Prava vlasnika nepokrtenosti (Zakon o hipoteci § 16.)

1. Da drži predmet hipoteke 2. Da upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni, 3. Da pribira prirodne ili građanske plodove koje hipoteka daje, 4. Da otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca (u kom slučaju se ništa ne menja u

dužnikovoj obavezi i obezbeđenom potražianju). Obaveze vlasnika nepokretnosti (Zakon o hipoteci § 17.)

1. Ne sme fizički menjati predmet hipoteke bez pismene saglasnosti hipotekarnoj poverioca (koju ovaj ne može uskratiti bez razloga),

2. Da čuva i odrđava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, 3. Da osigura predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci, 4. Da dozvoli pristup nepokretnosti poveriocu i sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje (ako

je reč o izvršnom ugovoru ili izvršnoj založnoj izjavi u skladu sa Zakon o hipoteci § 15.). Prava poverioca

1. Pravo namirenja iz vrednosti hipotekovane stvari (Zakon o hipoteci § 2,24.) 2. Pravo prvenstva u naplati potraživanja (Zakon o hipoteci § 2,40.) 3. Pravo sledovanja – hipotekarni poverilac ima parvo da se napalti iz vrednosti koja se bodija

prodajom hipotekovane nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dužnika ili je prešla u svojinu trećeg lica.

4. Pravo naplate pre dospelosti (Zakon o hipoteci § 18.) - u slučaju da zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca vrednost hipotekovane stvari smanjena ili radnji koje vlasnik namerava da preduzme pret opasnost od smanjenja njene vrednosti, poverilac ima pravo da zahteva dodatno obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti a u daljem sledu događaja i zahteva naplatu celokupnog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti (smanjenje vrednosti utvrđuje sudski veštak na zahetv poverioca).

5. Sudska zabrana oštećenja – zahteva za obezbeđenje u vidu nove hipoteke, pravo na naplatu pre dospelosti, poverilac ima pravo i na zahtev za sudsku zabrami oštećenja koja obuhvata dozvolu suda da poverilac preduzme određene mere u cilju izbegavanja smanjenja vrednosti o trošku dužnika (mere može preduzeti i pre odluke suda ako je reč o izvršnoj hipoteci).

Page 4 of 10 

 

Prenos prava i obaveza 1. Ustupanje potraživanja 2. Nadhipoteka 3. Preuzimanje duga 4. Otuđenje dela nepokretnosti

Ustupanje potraživanja (Zakon o hipoteci § 20.) Poverilac može svoje potažianje obezbeđeno hipotekom preneti na treće lice. Za ovakav prenos nije potrebna saglasnost dužnika. Prenos mora biti učinjen ugovorom u formi javne isprave i upisano u registrar nepokretnosti. Nadhipoteka (Zakon o hipoteci § 21.) Nadhipoteka jeste zalaganje potraživanja obezbeđenog hipotekom. Vrši se na osnovu ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipoterkarnog poverioca. Ugovor mora biti u formi javne isprave, sadržati clausulu intabulandi, upisano u registar i dužnik mora o tome biti obavešten. Preuzimanje duga (Zakon o hipoteci § 22.) Dug prema hipotekarnom poveriocu može se preneti ugovorom o preuzimaju duga obezbeđenog hipoekom između vlasnika i pribavioca odnosno vlasnika, dužnika i pribavioca. Ovaj ugovor mora imati pisanu saglasnost poverioca. Otuđenje dela nepokretnosti (Zakon o hipoteci § 23.) Ako vlasnik izvrši deobu ili spanjanje hipoteke sad rugom nepokreetnošću, ona se po službenoj dužnosti upisuje na tim nepokretnostima i svaka hipoteka obezbeđuje celokupno potraživanje (zajednička hipoteka).

Page 5 of 10 

 

Namirenje Namirenje se može učiniti u skladu sa ZIO ili u skladu sa odredbama o vansudskom namirenju Zakona o hipoteci. Hipotekarni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti ako dužnik ne plati dug o dospelosti. Namirenje se sprovodi u skladu sa ZIO (odnosno ZPPPA u slučaju poreskog potraživanja), a ako je hipoteka uspostavljena kao izvršna hipoteka u skladu sa Zakon o hipoteci § 15, onda se mogu primeniti i pravila vansudskog namirenja u skladu sa Zakonom o hipoteci. Izbor namirenja u odnosu hipotekovane stvari i ostale imovine – hipotekarni poverilac može da zahteva namirenje bilo kojim redosledom ili iz obe imovine istovremeno. Zastarelo potraživanje – hipotekarni poverilac može se namiriti i u slučaju zastarelosti osnovnog potraživanja, ali tada ne može namirivati kamatu. Naknadni ugovor (Zakon o hipoteci § 27.) Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja u formi javne isprave kojim se ugovara delimični ili potpuni prenos prava na predmetu umsto ispunjenja duga, svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti. Lična subrogacija (Zakon o hipoteci § 28.) Ukoliko treće lice isplati hipotekarni dug, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca. Redosled namirenja

U odnosu na poverioce – poreska uprava, hipotekarni poverilac sa najranijim upisom, kasniji hipotekarni poverioci, obični poveroci. Odlučujući trenutak jeste trenutak upisa u katastar a ne trenutak nastanka potraživanja.

U odnosu na potraživanja – troškovi prodaje, poverioci u skladu sa redosledom, ostatak pripada dužniku. Rok za naimirenje je 7 dana i poverilac je dužan da o raspodeli sačini konačun obračuni dostavi ga svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti..

Stečaj – u slučaju stečaja, predmet hipoteke je predmet razlučnog prava namirenja.

Vansudski postupak namirenja (Zakon o hipoteci deo četvrti, glava druga) Ovo treba uraditi!!!

Page 6 of 10 

 

Prestanak hipoteke

1. Namirenje potraživanja 2. Propast nepokretnosti 3. Opšti interes 4. Sudska javna prodaja 5. Vansudska prodaja 6. Naknadni ugovor 7. Konfuzija i konsolidacija 8. Odricanje 9. Amortizacija obezbeđenog potraživanja

Namirenje potraživanja – Ako je dug isplaćen u potpunosti dužnik ili vlasnik nepokretnosti mogu zahtevati brisanje hipoteke. Zahtev mora da sadrži pismenu izjavu poverioca da pristaje na ispis hipoteke (poverilac je dužan izdati ovu potvrdu) ili pravosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Propast nepokretnosti – ako predmet propadne u celosti, vlasnik može zahtevat ispis hipoteke. U slučaju obnove predmeta, hipoteke se ponovo uspostavlja, a upis se vrši po samom zakonu (mislim da su neki raniji zakonici imali rok od 20 godina nakon čega obnova nije inicirala hipoteku).

U slučaju delimične propasti – hipoteka se svodi na preostali deo. Suma osiguranjaj u slučaju propasti – hipotekarni poverilac stiče zakonsko založno pragvo na

naknadu iz osiguranja. Opšti interes – u slučaju opšteg interesa (eksproprijacija...). Ispis se vrši na zahtev novog vlasnika nepokretnosti, a hipotekarni poverilac stiče založno pravo na isplaćenoj naknadi, odnosno upisuje opravo hipoteke na nepokretrnost koja je predata u svojinu vlasniku uzmesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu. Sudska javna prodaja – nakon sudske javne prodaje, hipoteka na nepokretnosti prestaje. Vansudska prodaja – u ovom slučaju, ispis se vrši na zahtev kupca predemta, ali prava docnijih poverilaca ostaju rezervisana. Naknadni ugovor – u ovom slučaju, ispis se vrši na zahtev kupca predemta, ali prava docnijih poverilaca ostaju rezervisana. Konfuzija i konsolidacija Odricanje od hipoteke – jednostranom izjavom volje poverioca u vidu javne isprave (ako može da se odrekne duga može i hipoeke – ko može više može i manje). Amortizacija obezbeđenog potraživanja – na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija ako jeproteklo 20 godina od dana dospelossti obezbeđenog potraživanja, upisani hipotekarni poverilac više ne psotoji niti se može pronaži, kao ni njegovi naslednici ni lica docnije jupisana kao prijemnici ili za proteklo vreme upisani hipotekarnih poverilac nije zahteva niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registrar nepokretnosti.

Ispis Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana u skladu sa zakonom. Ispis se vrši na zahtev dužnika, vlasnika nepokretnosti ili poverioca. Ispis na zahtev vlasnika – vrši se ako je dug isplaćen u potpunosti. Zahtev mora da sadrži pismenu izjavu poverioca da pristaje na ispis hipoteke (poverilac je dužan izdati ovu potvrdu) ili pravosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.

Page 7 of 10 

 

Katastar zemljišta, zemljišne knjige i katastar nepokretnosti Katastar zemljišta je javna knjiga u kojoj se vodi evidencija o položaju, veličini, kulturi bonitetu i korisnicima zemljišta, dakle nema karakter vlasničke evidencije. Izvod iz katastra zemljišta je posedovni list. Zemljišne knjige su javne knjige u koje se upisuju nepokretne stvari (zemljišta i zgrade) i prava koja se odnose na nepokretrnosti (tereti...) one su vlasnička evidencija koja se oslanja na katastar zemljšta. Izvod iz zemljišnih knjiga je vlasnički list. Katastar nepokretnosti je osnovni javni registar o nepokretnostima i sstvarinim pravima na njima. Katastar nepokretnosti objedinjuje podatke katastra zemljišta i zemljišne knjige. Izvod iz katastra nepokretnosti je list nepokretnosti. Katastar nepokretnosti Pojam Katastar nepokretnosti je osnovni javni registar o nepokretrnostima i stvarnim pravima na njima (Zakon o državnom premeru i katastru § 4). U katastar se upisuju:

1. Zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta), 2. Nadzemni i podzemni građevinski objekti, 3. Posebni delovi objekata koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaža i drugi).

Page 8 of 10 

 

Načela na kojima se zasniva Katastar su: 1. Načelo državnog premera 2. Načelo upisa 3. Načelo obaveznosti 4. Načelo javnosti 5. Načelo pouzdanja 6. Načelo zakonitosti 7. Načelo prvenstva 8. Načelo određenosti

Načelo državnog premera (ZDPK § 59.) – katastar nepokretrnosti zasniva se na podacima državnog premera. Načelo upisa (ZDPK § 60.) - svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa) a pretaju brisanjem iz upisa. U slučajevima određenim zakonom predmetna prava se mogu steći i pre upisa a upisom proizvode dejstvo prema trećim licima (deklarativnost upisa). U katastar se mogu upisati i određena obligaciona prava koja se od trenutka upisa mogu suprotstaviti trećim licima. Načelo obaveznosti (ZDPK § 61.) - imalac prava nepokretnosti obavezan je da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastaar nepokretnosti (sam RGZ može imati obavezu upisa u nekim slučajevima). Načelo javnosti (ZDPK § 63.) - podaci Katastra nepokretnosti su javni i svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke, pod uslovima određenim ovim zakonom. Niko se ne može pozivati na to da mu daciti upisani u Katastru nepokreetnosti nisu bili ili nis nisu mogli biti poznati niti to može dokazivati. Načelo pouzdanja (ZDPK § 62.) - podaci o nepokrtnostima upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja. Načelo zakonitosti (ZDPK § 64.) - upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu ZDPK i drugih propisa. Načelo prvenstva (ZDPK § 65.) - upis u katastar nepokretnosti i utvrđivanje reda prvenstva vrši se prema vremenskom redosledu podnošenja zahteva za upis, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Načelo određenosti (ZDPK § 66.) - sadržina svakog upisa u katastar nepokretnosti mora biti potpuno određena u pogledu nepokrtnosti na koju se upis odnosi, vrste upisa, prava odnosno druge činjenice koja se upisuje, kao i u pogledu subjekta upisa, redosleda prvenstva upisa i isprava na osnovu kojih je upis izvršen.

Page 9 of 10 

 

Sastav i sadržina katastra nepokretnosti Elaborat premera – skup dokumenata i podataka nastalih u postupku projektovanja i realizacije katastarskog, komasacionog premera ili postojećeg premera na osnovu kohjih se osniva ili obnavlja katastar nepokretnosti. Elaborat premera čuva se trajno. Zbirka isprava – skup isprava na osnovu kojih je izvršen upis ili brisanje upisa na nepokretnostima (npr. Ugovori, rešenja o nasleđivanju, sudske presude...). Zbirka isprava čuva se trajno. Baza podataka katastra nepokretnosti – skup geoprostornih i drugih podataka o nepokretnostima i stvavrnima pravima na njima koji naročito sadrži podatke o parcelama, objektima posebnim delovima objekata i imaocima stavrnih prava na nepokretnostima. Iz ove baze izdaje se katastarski plan i list nepokretnosti. Katastarski plan jeste dvodimenzionalni prikaz parcela i objekata u ravni državne projekcije i izdaje se u propisanom formatu, obliku i razmeri, u digitalnom ili analognom obliku za jednu ili više parcela. List nepokretnosti jeste osnovni dokument o nepokreetnostima i stvarnim pravima na njima. Izdaje se za nepokretnost (sadrži podatke o nepoketnostima) i imaoca prava (podaci o svim nepokretnostima koji pripadaju jednom istom imaocu prava). List nepokretnosti sadrži: 1) podatke o zemljištu (A list), 2) podatke o nosiocu prava na zemljištu (B list), 3) podatke o posebnim delovima zgrade i drgim građevinskim objektima i nosiocima prava na njima (V list),) podatke o teretima i ograničenjima (G list).

Upisi u katastar nepokretnsoti Vrste upisa:

1. Upis nepokretnosti 2. Upis stvarnih prava 3. Predbeležba 4. Zabeležba

Upis nepokretnosti jeste upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Upis se vrši na osnovu elaborata premera i isprave. Podaci o objektu upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova, a podaci o posebnim delovima objekata upisuju se na osnovu tehničke dokumentacije na osvnou koje je izdata građevinska dozvola ili zemljišne knjige,akta nadležnog organa ili elaborata geodetskih radova. Upis stvarnih prava jeste upis kojim se stiču, prenose, ogrančavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prva na nepokretnostima. Svojina na napokretnostima upisuje se kao svojina, susvojina (upisuju se svi suvlasnici i njihov udeo) ili zajednička svojina (upisuje se na ime svih imalaca prava svojine). Pored toga, upisuju se i službenosti i hipoteka. Predbeležba jeste upis kojim se uslovno stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju stvarna prava na nepokrtenostima. Upisuje se na rok od 90 dana ili na rok određen od strane nadležnog organa. Vrši se na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konačan upis stvarnih prava, što je u slučaju:

1. Ako privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu ne sadrži izjavu o dozvoli upisa, niti postoji posebna ispravakoja to dozvoljava,

2. Ako je izjava o dozvoli upisa uslovna ili oročena, a uslov i rok nisu ispunjeni, 3. Ako javna isprava nije postala pravosnažna, 4. Ako nadležni organ u javnoj ispravi odredi upis predbeležbe, 5. Na osnovu isprave za upis u kojoj je nepokretnost na koju se predbeležba odnosi odrediva, ali

nije potpuno i tačno određena. Zabeležba jeste upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos prava na nepokretnostima, koja se odnose na lična prava imaoca, na samu nepokretnost ili na prane odnose povodom nepokretnosti. Od upisa zabeležbe uslovni su svi svi upisi u katastru koji su protivni svrsi upisane zabeležbe. Postoji više vrsta zabeležbi: zabeležba ličnog stanja imaoca prava, prvenstvenog reda za budući upis, pokretanja spora za utvrđivanja prava na nepokretnosti, pokretanje postupka eksproprijacije, postupai izvršenja, pobijanje dužnikovih pravnih radnji i ostale zabečežbe predviđene zakonom.

Page 10 of 10 

 

Opšti uslovi za upis 1. Upisana nepokretnost – nepokretnost mora biti upisana ili može biti upisana istovremeno sa

upisom stvarnog prava. 2. Upisani prethodnik – upis će biti dozvoljen samo kada postoje isprave koje dokazuju pravni

kontinuitet između podnosioca zahteva za upis i lica koje je već upisano u katastar nepokretnosti.

3. Isprave za upis – privatnopravna isprava (isprava o pravnom poslu) ili javnopravna isprava (odluka određenog organa) podobni za upis, s tim da je obavezno da svaka isprava sadrži:

o Mesto i datum overe o Označenje nepokretnosti, o Podatke o prethodniku upisanom u evidenciju

Zabrana upisa Upis u katastar neće se dozvoliti kada je zakonom, odlukom suda ili drugog nadležnog organa određena zabrana upisa na određenoj nepokretnosti. Upis u katastar nepokretnosti neće se dozvoliti i u slučaju kada bi se takvim upisom izvršila povreda prinudnih propisa. Organ nadležan za rad katastra je Republički geodetski zavod sa sedištem u Beogradu, Bulevar vojvode Mišića 39.