PRENOS RADNJE NA NASLEDNIKA PRAVNIM POSLOM MEU IVIMA
PRENOS RADNJE NA NASLEDNIKA PRAVNIM POSLOM MEU IVIMALjubodrag
Pljaki,sudija Vrhovnog suda SrbijeZakonom o registraciji privrednih
subjekata ("Slubeni glasnik RS" br. 55/04, 61/05), ureuju se
uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih
subjekata, kao i nain voenja Registra privrednih subjekata.
Privredni subjekt, u smislu ovog zakona, jeste pravno ili fiziko
lice, koje obavlja delatnost proizvodnje i/ili prometa robe i/ili
vrenja usluga na tritu radi sticanja dobiti i koje je registrovano
u Registru.
Odredbom lana 71. ovog Zakona, iznad koga stoji podnaslov
"Brisanje preduzetnika iz Registra", predvieno je da e se brisanje
preduzetnika iz Registra izvriti na osnovu:
1. registracione prijave podnete od strane preduzetnika;
2. registracione prijave podnete od strane naslednika ili
zakonom ovlaenog organa, u sluaju smrti preduzetnika, uz koju se
podnosi izvod iz matine knjige umrlih.
U praksi se postavilo pitanje da li se radnja preduzetnika moe
preneti na naslednika pravnim poslom meu ivima (inter vivos).
Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, moramo poi od pravne
prirode preduzetnike delatnosti i prakse Evropskog suda za ljudska
prava u odnosu na imovinu.
Preduzetnika delatnost
Odredbom lana 1. Zakona o privatnim preduzetnicima ("Slubeni
glasnik SRS" br. 54/89, 9/90 i "Slubeni glasnik RS" br.
19/91...101/05), predvieno je da "privatni preduzetnik samostalno
obavlja delatnosti, pod uslovima i na nain predvien ovim Zakonom."
U odredbi lana 1a), ovaj Zakon jo vie produbljuje pravnu prirodu
ove delatnosti, utvrujui da "privatni preduzetnik, u smislu ovog
Zakona, jeste fiziko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju
i samostalno obavlja delatnost". ini se da je ovom odredbom bitno
opredeljena pravna priroda preduzetnike delatnosti, kroz svrhu
osnivanja radnje. Jedini cilj osnivanja radnje radi samostalnog
obavljanja delatnosti nije humanitarnog karaktera, ni zabavno -
revijalnog, niti sportskog. Sticanje dobiti je ono to preduzetnika
opredeljuje da otvara radnju. Naravno, da drava razliitim merama
ukupne ekonomske, posebno fiskalne politike, moe da olaka i podstie
preduzetnitvo na koji nain omoguava graanima da sami sebi obezbeuju
posao i, na due vreme, stvaraju bogato drutvo. Sticanje dobiti,
samo po sebi, zvui veoma privlano, ali ovoj pogodnosti radi
realizacije kreativnih sposobnosti fizikih lica odgovara i
odgovarajua obaveza iz lana 7. istog Zakona: "za obaveze koje
proistiu u obavljanju delatnosti radnje, osniva odgovara celokupnom
svojom imovinom." Na taj nain se preduzetniku, u ostvarenju svrhe
osnivanja radnje, stavlja u izgled vrlo rigorozna mera za sluaj da
u obavljanju poslova - radnje, preuzme obaveze koje ne moe da
izvri.
Zakonodavac, polazei od injenice da preduzetnik otvaranjem
radnje ne eka na zaposlenje od dravnih institucija, ve sam sebi
obezbeuje posao, vidno izdvaja i status njegovih lanova porodinog
domainstva. Oni se (lan 13. Zakona) ne uraunavaju u ukupan broj
radnika. Logino, jer lanovi porodinog domainstva moraju mnogo da
pomognu preduzetniku u obavljanju delatnosti, za koju svrhu se u
preduzeima osnivaju posebne pratee slube (to ih katkad ini
preglomaznim, a time neefikasnim i nekonkurentnim na tritu). Zbog
toga, Zakon ureuje da "lanovi porodinog domainstva osnivaa radnji
mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa."
Opredeljujui sticanje profita kao razlog za osnivanje radnje,
zakonodavac istovremeno ukazuje i na sam karakter preduzetnike
delatnosti. Nema sumnje, na osnovu reenog, da je on imovinski. Na
ovom mestu ukazaemo na odredbu lana 58. stav 3. Ustava RS, prema
kojoj se samo "zakonom moe ograniiti nain korienja imovine."
Mogunost prenosa radnje na naslednika (lana porodinog
domainstva)
Zakon o privatnim preduzetnicima pravilno uvia pravni poloaj
lanova porodinog domainstva u odnosu na njihovog lana -
preduzetnika.
Oni svojim radom (i bez zasnivanja radnog odnosa) idu ka istom
cilju zbog koga je njihov lan porodinog domainstva osnovao radnju -
da se profit uveava. Oni zato imaju bitno drugaiji odnos u odnosu
na obavljanje delatnosti i sredstva rada u radnji u odnosu na
ostale radnike koji zasnivaju radni odnos. Posledice koje proizlaze
iz odgovornosti preduzetnika celokupnom imovinom i te kako pogaaju
i lanove porodinog domainstva, mnogo toga to ini poslovnu tajnu
radnje uvaju i lanovi porodinog domainstva, ak i bez posebnog
obavezivanja. Oni su u prilici da saznaju i tajne pojedinih
tehnolokih procesa u obavljanju poslova radnje. Tako se i stvaraju
porodine radnje sa poslovnim ugledom, kredibilitetom i strpljivo
uveavanom klijentelom. Ima u tome naravno, mnogo udela umee samog
preduzetnika, ali ne treba umanjivati znaaj i ostalih lanova
porodinog domainstva, u sticanju imovine, pogotovu ako imaju i
odgovarajue strune kompetencije u obavljanju odreene vrste posla,
posebno tehnolokog procesa.
Kakva pravna situacija nastaje ukoliko preduzetnik eli da radnju
prenese na svog zakonskog naslednika, lana porodinog domainstva,
koji i u strunom i iskustvenom smislu ima sve reference da nastavi
da obavlja istu preduzetniku delatnost koristei, nesporno izgraeni
ugled radnje?
Rekosmo, lan 71. Zakona o registraciji privrednih subjekata ima
u vidu brisanje preduzetnika iz Registra. ini se da je ovom
prilikom koriena terminologija 50-tih godina prolog veka u potpuno
drugaijem ustavnom odreenju svojinskih oblika. Ona je u direktnom
neskladu sa prethodno izreenim analizama preduzetnike delatnosti i
uea lanova porodinog domainstva u njoj. Brisanje preduzetnika iz
Registra u zemljama razvijene trine ekonomije uvek izaziva
sumnjiavost u razloge zbog kojih se brisanje trai. Brisanjem se
uklanja strpljivo sticani ugled radnje, kvalitet proizvoda i uopte
same preduzetnike delatnosti. Svaki novi preduzetnik, koji bi posle
zatvaranja radnje nastavio sa istim predmetom poslovanja takoe, bi
bio pod sumnjom u dokazivanju na tritu i praktino bi poinjao
ispoetka.
Zbog toga, imajui u vidu zakonsku mogunost iz citiranog lana 71.
Zakona o registraciji privrednih subjekata da se za sluaj smrti
(mortis causa) brie preduzetnik iz Registra i da naslednik moe da
nastavi istu delatnost, nema nikakvih smetnji da se takav prenos sa
preduzetnika na naslednika izvri i za ivota (inter vivos). Takav
prenos nijednim propisom izriito nije zabranjen.
Ugaoni kamenovi izmeu kojih taj prenos treba da se izvri, jesu
da prenos ne sme da bude u suprotnosti sa javnim interesom i na
tetu treih lica. To je, uostalom, sadrina naela Zatite prava graana
i javnog interesa iz lana 6. Zakona o optem upravnom postupku, koji
se kao procesni propis primenjuje na ovaj sluaj.
Prenosom radnje na izloeni nain, vri se u osnovi prenos
vlasnikih prava preduzetnika na imovini. Novi sticalac prenosom
dobija i steeni ugled radnje, njenu tradiciju i reputaciju, brojnu
klijentelu, mogua zatiena autorska prava. Stie se mogunost da se ve
steeni renome uveava i da deca budu uspenija od svojih roditelja.
Teko je objanjivo da otac mora da zatvori radnju da bi je sin
ponovo otvorio. Isuvie je bilo zatvaranja radnji u davnim
vremenima. Mnogo toga se promenilo, svest sa normativnim mora da
ide u korak.
Praksa Evropskog suda za ljudska prava
Sa gledita primene meunarodnog prava u naem pravnom poretku
bitno je ukazati na odredbu lana 194. stav 4. Ustava RS, koja
predvia da "potvreni meunarodni ugovori i opte prihvaena pravila
meunarodnog prava, deo su pravnog poretka Srbije." Stavom 5. istog
lana je predvieno da "zakoni i drugi opti akti doneti u Republici
Srbiji, ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim
ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava."
Ve smo rekli da je preduzetnika delatnost, po samom zakonu,
profitnog, imovinskog karaktera. U tom pravcu, Protokol uz
Konvenciju o ljudskim pravima i imovinskim slobodama (Pariz 20. 03.
1952. godine, u lanu 1. o zatiti imovine predvia da "svako fiziko i
pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine."
U praktinoj primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima
(Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2007, strana
1156) u predmetu Mauckx protiv Belgije, stoji da je Evropski sud za
ljudska prava stao na stanovite:
"Prihvatajui da svako ima pravo na neometano uivanje svoje
imovine, lan 1. u sutini garantuje pravo na imovinu. Zaista, pravo
raspolaganja imovinom predstavlja tradicionalni i fundamentalni
aspekt prava na imovinu. Organi koji primenjuju Konvenciju nastoje
da osiguraju da svako meanje u pravo na imovinu tei nekom optem ili
javnom interesu.
Da bi bilo u skladu sa testom proporcionalnosti u odnosu izmeu
kolektivnog interesa i interesa pojedinca, meanje mora da se vri na
nain koji nije arbitraran i koji je u skladu sa zakonom."
Prema odlukama Suda, preduzee shvaeno kao skup prava, interesa i
odnosa usmerenih ka odreenom cilju i organizovano kao ekonomska
jedinica koju vodi preduzetnik, takoe uiva zatitu Protokola broj 1.
Preduzee se sastoji od interesa i odnosa kao to su klijenti,
kredibilitet, poslovne tajne, a takoe i potencijalnih izvora
prihoda kao to su organizacija i reklamiranje. U sutini, lan 1.
Protokola broj 1. u vezi poslovanja (odnosno preduzea) odnosi se
samo na njihovu klijentelu i kredibilitet, jer su ovo jedini
entiteti sa odreenom vrednou, koji po mnogim aspektima odgovaraju
prirodi privatnog prava, te time predstavljaju "vrednost" i stoga
"imovinu" u smislu prve reenice ovog lana (napred citirano
delo).
O posebnom znaaju steene klijentele u poslovanju preduzetnika
kao vrednosti, na prema tome i njegove imovine, Sud se izjasnio i u
predmetu Latridis protiv Grke.
"Sud je utvrdio da je pre iseljenja podnosilac predstavke vodio
bioskop 11 godina po formalno vaeem ugovoru o zakupu, bez ikakvog
meanja vlasti, te da je tokom tog vremena stekao klijentelu, to
predstavlja vrednost" (isto delo, strana 1159-1160).
Vano je napomenuti da pre obraanja Evropskom sudu za ljudska
prava, podnosilac predstavke mora da dokae da je iscrpeo sve domae
pravne lekove tzv. nacionalni pravni put. To znai, da je u dravi
protiv koje ulae predstavku ve vodio spor o stvari koja je predmet
predstavke i da je o tome odluivala najvia sudska instanca te
drave.
"Podnosilac predstavke se pred Sudom moe pojaviti kao stranka
samo ako je u postupku pred domaim stranama isticao povredu
Konvencije, na koju se poziva pred Sudom. U pogledu ovog zahteva,
jednostavnija situacija postoji onda kada se podnosilac predstavke
pred nacionalnim pravosuem izriito pozvao na povredu Konvencije.
Sud meutim, smatra da je ovaj uslov ispunjen i onda kada se
podnosilac predstavke u sutini pozvao na povredu Konvencije,
nepomenuvi je izriito. Da li je ovo ispunjeno, Sud ceni u svakom
konkretnom sluaju." (Dragoljub Popovi Evropski sud za ljudska
prava, izdanje "Sl. glasnik", knjiga 3).
Imajui u vidu zakonska reenja domaeg zakonodavstva u tretiranju
ovog problema, ustavnu obavezu na davanje prioriteta zakljuenim
meunarodnim ugovorima i pravilima meunarodnog prava u odnosu na
domae zakonodavstvo i praksu Evropskog suda za ljudska prava, nuno
se nameu
Zakljuci
1. Preduzetnika delatnost je profitnog karaktera, imovinske
prirode iji je tradicionalni i fundamentalni aspekt pravo
raspolaganja.
2. Mogunost prenoenja radnje sa preduzetnika na naslednika za
sluaj smrti (mortis causa), znai istu takvu mogunost prenoenja
pravnim poslom meu ivima (inter vivos), koji prenos nijednim
propisom izriito nije zabranjen.
3. U vrednost preduzetnikove delatnosti, na prema tome i
imovine, izmeu ostalog, spadaju i steeni kredibilitet i
klijentela.
