UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA NI

PRETRANSFUZIJSKA ISPITIVANJA Literatura za reavanje testa

1 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

PRETRANSFUZIJSKA ISPITIVANJA Literatura za reavanje testa

Re autora Potovani polaznici testa, Od nastanka oveanstva krv je misterija, predmet izuavanja i opsednutost naunika. Poznavanjem ABO, Rh i drugih krvnogrupnih sistema osvetljeno je veliko podruje do tada neizbenih i seroloki nejasnih komplikacija transfuzije krvi. Otvorena su vrata za razvoj i prodor transfuziologije u sve grane klinike medicine, to je od kljunog znaaja za podizanje kvaliteta leenja sa jedne, i intenzivno izuavanje eritrocitnih antigena i antitela sa druge strane. Danas znamo mnogo o biohemijskim osobinama, nasleivanju i serolokim karakteristikama antigena najznaajnijijh krvnogrupnih sistema, upoznati smo sa njihovim klinikim znaajem. Radi poveanja bezbednosti primalaca krvi znaajno su unapreene imunohematoloke metode i tehnike, pa se tako danas transfuzioloke analize rutinski izvode standardizovanim serolokim metodama. Skromna elja autora ovog rada je da itaocima razliitih profila zdravstvene struke prui savrema saznanja o krvnim grupama ABO i Rh sistema i osnovnim elementima pretransfuzijskih ispitivanja, imajui u vidu njihov znaaj u klinikoj praksi. Poznavanje karakteristika eritrocitnih antigena i antitela, izbor odgovarajue metodologije, pravilna primena izabranih laboratorijskih postupaka, redovno izvoenje svih pretransfuzijskih ispitivanja svakako e doprineti da se smanje greke u svakodnevnom radu na svim segmentima transfuziolokog lanca. Ukoliko se itanjem ovog rada kod italake publike razvije ili jo bolje uvrsti interesovanje prema transfuzijskim imunohematolokim ispitivanjima, cilj autora bie u potpunosti ispunjen. ELIMO VAM PUNO USPEHA U REAVANJU TESTA

dr Zoran Stanojkovi lekar Zavod za transfuziju krvi Ni

Medicinski fakultet Ni

dr Ana Anti lekar Zavod za transfuziju krvi Ni

1 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

1. PRETRANSFUZIJSKA ISPITIVANJA Pretransfuzijska ispitivanja predstavljaju odreena, jasno definisana i standardizovana ispitivanja uzoraka krvi davaoca i primaoca, sa ciljem postizanja maksimalnog terapijskog uinka transfuzije, uz oekivano preivljavanje elija u cirkulaciji. Osnovni elementi pretransfuzijskih ispitivanja su: Potpuna i sigurna identifikacija pacijenta i uzorka krvi, Odreivanje ili provera i potvrda krvnogrupne pripadnosti ABO Rh(D) pacijenta, Ispitivanje kliniki znaajnih iregularnih eritrocitnih antitela u serumu pacijenta (skrining antitela), Elektronska ili manuelna provera rezultata krvne grupe i skrininga antitela pacijenta sa prethodnim analizama, ukoliko ih pacijent poseduje, Odabir odgovarajueg produkta u skladu sa ABO Rh(D) krvnom grupom pacijenta (ukoliko postoje specifinosti u testiranju, odabir krvi se vri prema njima), Provera i potvrda krvnogrupne pripadnosti ABO Rh(D) davaoca (jedinice krvi koja se testira), Utvrivanje kompatibilnosti sa primaocem, serolokim putem (izvoenje imunoserolokog crossmath-a izmeu seruma pacijenta i eritrocita davaoca) ili elektronskim putem, Ispravno voenje medicinske dokumentacije o rezultatima testiranja u pisanom i elektronskom obliku. Pretransfuzijska ispitivanja su uvedena u transfuzijsku praksu dvadesetih godina prolog veka i podrazumevala su odreivanje krvne grupe ABO davaoca i pacijenta, kao i inkubiranje seruma pacijenta sa eritrocitima davaoca resuspendovanim u fiziolokom rastvoru na sobnoj temperaturi. Sa otkriem Rh sistema uvedeno je i dodatno inkubiranje na 37C, zatim antiglobulin test korienjem AHG reagensa, a kasnije su uvedeni rastvori niske jonske jaine (LISS) koji su skratili vreme inkubacije od 30 60 minuta na 10 15 minuta. Sve primenjivane metode ispitivanja naglaavale su otkrivanje svih moguih antitela u serumu, kako kliniki znaajnih tako i kliniki beznaajnih prirodnih antitela. Savremene preporuke nalau smanjenje obima testiranja uz poveanu bezbednost za pacijenta izvoenjem samo onih testova koji imaju kliniki znaaj. Iz tog razloga danas se zbog brzine, senzitivnosti i specifinosti skrining antieritrocitnih antitela izvodi samo metodom indirektnog antiglobulinskog testa uz upotrebu test eritrocita u rastvoru niske jonske jaine. Skrining antitela metodom IAT-a je senzitivniji za otkrivanje antieritrocitnih antitela od testa kompatibilnosti i zbog toga ini obavezan deo pretransfuzijskih testiranja. Kada se u toku pretransfuzijskih ispitivanja skriningom u serumu/plazmi pacijenta otkrije antieritrocitno antitelo, mora mu se odrediti specifinost radi procene njegovog klinikog znaaja. U identifikaciji antitela serum/plazma pacijenta se testira odgovarajuom tehnikom sa test eritrocitima poznatog fenotipa iz panela, metodom kojom je antitelo otkriveno u skriningu. Ukoliko se radi o kliniki znaajnom aloantitelu, pre svake naredne transfuzije trebalo bi ispitati serum/plazmu radi iskljuenja prisustva novih, drugih aloantitela. Vano je naglasiti i da su prilikom identifikacije antieritrocitnih antitela autokontrola i direktan antiglobulinski test

2 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

(DAT) obavezni deo testiranja. Pozitivan DAT ili autokontrola i pozitivna reakcija sa svim test eritrocitima iz panela su inicijalni pokazatelji prisustva autoantitela. 2. PRIJEM UZORAKA KRVI Uzorci krvi za pretransfuziona ispitivanja se uzimaju u epruvetama sa EDTA kao antikoagulansom u koliini 5-10ml. Manja koliina krvi je dozvoljena samo kada se radi o uzorcima novoroenadi. Prijem uzoraka za pretransfuziona ispitivanja vri se iskljuivo od strane deurnog tehniara i to samo ako su doneti od strane medicinskog osoblja sa klinike.

Potrebna su dva uzorka pacijenta, a samo u izuzetnim situacijama (prvi red hitnosti, novoroenad) moe se primiti jedan uzorak. Ukoliko je trebovanje hitno potrebno je da na njemu stoji oznaka HITNO sa potpisom i faksimilom lekara i peatom ustanove. U suprotnom se nee reavati po prvom stepenu hitnosti. Hitna trebovanja bez prethodno odreene krvne grupe se realizuju unutar 45 minuta (mogu da se izdaju samo eritrociti O Rh(D) negativne krvne grupe). Uzorci moraju biti jasno i itko obeleeni: prezime, ime oca i ime pacijenta, klinika, odeljenje, datum uzimanja krvi. Podaci moraju biti istovetni sa podacima na trebovanju i uputu. U protivnom, deurni tehniar ne sme da primi uzorke sa prateom dokumentacijom, niti da ih pusti u rad. Ispravka i promena podataka na trebovanju ili epruvetama sa uzorkom krvi za ispitivanje ne sme se vriti na licu mesta (neposredno pre prijema uzoraka i trebovanja). Na uputu za trebovanje moraju biti popunjeni svi parametri: prezime i ime pacijenta, ime oca, pun datum roenja, dijagnoza bolesti, laboratorijski parametri (broj eritrocita, koncentracija hemoglobina, vrednost hematokrita, broj trombocita), ta se trai od komponenti krvi, koliina (broj jedinica eritrocita, broj doza trombocita, ml zamrznute svee plazme, broj doza krioprecipitata), cilj transfuzije (terapijske svrhe, operacija), hitnost trebovanja, prezime i ime medicinskog radnika koji je uzeo uzorak krvi na klinici, datum, potpis i faksimil lekara i peat ustanove. Potrebno je, takoe, da se donese i uredno popunjen uput (listice u tri primerka). Ukoliko je pacijentu ranije odreena krvna grupa, potrebno je da medinski radnik donese rezultat, a ako nije, potrebno je da uz trebovanje donese i uredno popunjen uput za krvnu grupu.

3 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

Uzorak krvi za pretransfuziona ispitivanja ne sme biti stariji od 3 dana u odnosu na vreme planirane transfuzije. Rezultati pretransfuzionog crossmatcha zastarevaju za 48h. Uzorci krvi pacijenta mogu se uvati do 48h na sobnoj temperaturi, a obavezno je najmanje 7 dana od dana prijema uzorka na temperaturi +2-8C. 3. ODREIVANJE KRVNE GRUPE ABO RH (D)

DAVAOCU I PRIMAOCU KRVNIH KOMPONENTI Krvne grupe su nasledne bioloke karakteristike koje se baziraju na prisustvu ili nedostatku odreenog antigena na povrini eritrocita. Za otkrie ABO krvno grupnog sistema poetkom XX veka Karl Landsteiner je dobio 1930. godine Nobelovu nagradu za medicinu. Danas je poznato ukupno 302 eritrocitna krvno grupna antigena koje je ISBT udruenje (Komitet za terminologiju antigena eritrocitne membrane podelio na 30 sistema (262 antigena), 6 kolekcija (12 antigena) i 2 serije male i velike uestalosti. Antigeni ABO se mogu kod ljudi sem na eritrocitima dokazati i na trombocitima i mnogim cirkuliuim proteinima. Kao tkivni krvnogrupni antigeni, prisutni su i na elijama endotelijuma, bubrega, srca, beike, pankreasa i plua. Ove grupnospcifine supstance mogu da budu i prisutne u telesnim tenostima. Dokazane su u plazmi, pljuvaki, semenoj tenosti, mokrai, suzama, znoju, eludanom i crevnim sokovima, tenostima hidrokele, ovarijumskih cista i amnionske tenosti. Na eritrocitima mogu da se dokau ve od pete nedelje fetalnog ivota, ali u poreenju sa odraslom osobom, dete na roenju ima manji broj antigena na eritrocitima iz pupanika. Inae, fenotipovi A, B, O i AB imaju svoju distribuciju u veini populacija, ali se ona razlikuje u odreenim delovima sveta. Krvna grupa O ima uestalost veu od 60% kod domorodaca Amerike i kod dela stanovnita Afrike i Australije. Uestalost krvne grupe A je od 40%-60% meu stanovnitvom Evrope, naroito je velika u Skandinaviji i delovima centralne Evrope, kako i u Aboridina u Junoj Australiji. Krvna grupa B ima veliku uestalost u Centralnoj Aziji (oko 40%), dok izmeu 8 i 12% stanovnika Evrope ima ovu krvnu grupu. Distribucija krvnih grupa ABO sistema na naim prostorima je: A 43 %, B 9%, O 44%, AB 4%. Odreivanje ABO Rh(D) krvno grupne pripadnosti je najznaajniji pojedinani test u imunohematolokim i pretransfuzijskim ispitivanjima. S obzirom da pogreno odreivanje krvne grupe moe da ima negativne posledice na zdravlje primaoca, senzitivnost i bezbednost metode koja se koristi za njeno odreivanje ne smeju nijednog trenutka da budu kompromitovani. Testiranje se sastoji od ispitivanja eritrocita (odreivanje ABO antigena) i ispitivanja seruma (odreivanje ABO antitela). Pri ispitivanju eritrocita, eritrociti pacijenta se dovode u vezu sa monoklonskim ili poliklonskim anti-A, anti-B i anti-AB teat reagensima, a pri ispitivanju seruma ispituje se serum bolesnika na prisustvo izohemoaglutinina anti-A i anti-B pomou test eritrocita A1 i B (ne radi se kod novoroeneta)

4 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

Slika broj 1: Test serumi za odreivanje ABO antigena Rezultati ispitivanja antigena i antitela ABO sistema moraju biti usaglaeni, a ako postoji bilo kakva neusaglaenost rezultat krvne grupe se ne moe izdati.

Slika broj 2: Odreivanje krvne grupe ABO Rh(D) Odreivanje Rh(D) antigena vri se dodavanjem monoklonskim anti-D reagenasa klase IgM. U sluaju negativnog rezultata nije potrebno dalje raditi antiglobulinski test (to je procedura za davaoce). Odreivanje krvne grupe ABO Rh(D) moe da se vri metodom na ploici, u epruveti ili mikroploama (MTP), a rezultat se tumai na osnovu prisustva ili odsustva aglutinacije:

5 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

Aglutinacija ispitivanih eritrocita sa anti-D serumom tumai se kao prisustvo D antigena na povrini eritrocita. Odsustvo aglutinacije tumai se kao odsustvo Rh (D) antigena na povrini eritrocita ili prisustvo malog broja antigenih receptora, pa je reakcija Ag-At slaba i nevidljiva.

Slika broj 3: Odreivanje krvne grupe ABO metodom na ploici 4. SKRINING ANTIERITROCITNIH ANTITELA Skrining antieritrocitnih antitela u pretransfuzijskim testiranjima obezbeuje klinikom lekaru sigurnost za dobijanje kompatibilne krvi u sluaju prisustva aloantitela, a u slubi transfuzije da na vreme uradi identifikaciju antitela i obezbedi odgovarajue jedinice krvi. To je metoda koja slui za otkrivanje prisustva kliniki znaajnih antitela u serumu/plazmi pacijenta (alo/autoantitela) koja uzrokuju imunu destrukciju eritrocita (extravaskularna - elijski posredovana/intravaskularna-komplementom posredovana), ali i neotkrivanje kliniki beznaajnih eritrocitnih antitela u serumu/plazmi pacijenta. Otkrivanje iregularnih (neoekivanih) eritrocitnih antitela vri se u razliitim sredinama i na razliitim temperaturama +4C, +22C (hladna eritrocitna antitela kliniki manje znaajna), +37C i AHG (topla eritrocitna antitela i uvek kliniki znaajna). Najpogodnija metoda kojom vrimo dokazivanje prisustva antitela u serumu ili plazmi pacijenata je INDIREKNI ANTIGLOBULINSKI TEST (IAT) uz upotrebu test eritrocita resuspendovanih u rastvoru niske jonske jaine (LISS). Ova metoda je jednostavna, brza i senzitivna, a moe da se izvodi u epruveti, na gelu ili mikroploama. Test eritrociti za skrining antitela kod primalaca krvnih komponenti se ne puliraju i treba da potiu od najmanje dva davaoca krvne grupe O. Na svojoj membrani minimalno treba da imaju sledee antigene: C, c, D, E, e, K, k, Fya, Fyb, Jka, Jkb, S, s, M, N, P1, Lea, Leb. Vana je homozigotna ekspresija antigena (zbog fenomena doze). Takoe, eritrociti za skrining antitela treba obavezno da imaju CCDee i ccDEE Rh fenotipove, sa sledeim rasporedom antigena: Jk (a+b), Jk (a-b+), S+s-, S-s+, Fy (a+b-), Fy (a-b+).

6 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

Slika broj 4: Komercijalni skrining eritrociti Kada se je skrining antitela pozitivan tj. otkrije se antieritrocitno antitelo, mora mu se odrediti specifinost radi procene njegovog klinikog znaaja. Ukoliko se radi o kliniki znaajnom aloantitelu, pre svake naredne transfuzije trebalo bi ispitati serum pacijenta radi iskljuenja prisustva novih, drugih aloantitela. U identifikaciji antitela serum bolesnika se testira odgovarajuom tehnikom sa test eritrocitima poznatog fenotipa iz panela, istom onom metodom kojom je otkriveno antitelo u skriningu (epruveta, gel). Uvek treba ukljuiti bolesnikove eritrocite kao autokontrolu, jer ona moe pomoi u otkrivanju antitela za visokofrekventne antigene i autoantitela. Specifinost antitela smatra se potvrdjenom kada POKAZUJE reakciju sa najmanje 2 vrste test eritrocita koji nose odgovarajui antigen i NE POKAZUJE reakciju sa najmanje 2 vrste eritrocita koji ne nose taj antigen. Kad god je mogue, anti-Jka, anti-Jkb, anti-S, anti s, anti Fya i anti Fyb iskljuuju se test eritrocitima koji pokazuju homozigotnu ekspresiju odgovarajueg antigena. Kada se utvrdi specifinost jednog antitela, veoma je vano da se ne propusti otkrivanje drugih kliniki znaajnih antitela, to moe dalje da dovede do transfuzije eritrocita sa inkompatibilnim antigenom i do hemolizne transfuzijske reakcije.

Slika broj 5: Panel eritrociti za identifikaciju anitela Temperatura na kojoj antitela aglutiniu eritrocite uluuje na njihovu klasu: IgM ili IgG. Antitela klase IgM (anti-Lea, anti-Leb, anti-M, anti-N) imaju nizak temperaturni opseg (4-30C), pa u testovima identifikacije ili unakrsnoj probi dobro reaguju na temperaturi ambijenta, ali nisu aktivna na temperaturi tela te se smatraju kliniki manje vanim antitelima. Antitela klase IgG veinom reaguju na 37C u IAT-u i smatraju se kliniki znaajnim antitelima (anti-ABO, anti-Rh, anti-Kell, anti-Duffy, anti-Kidd). Kada se otkrije specifinost antieritrocitnog antitela neophodno je da se utvrdi fenotip bolesnika na prisustvo antigena protiv koga je stvoreno antitelo na eritrocitima bolesnika nije prisutan antigen protiv koga deluje antieritrocitno antitelo.

7 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

Slika broj 6: Temperatura i reaktivnost antitela u testu To je procedura pomou koje se iskljuuje seroloka inkompatibilnost (nepodudarnost) izmeu krvi davaoca i primaoca. Test intereakcije se sprovodi u cilju otkrivanja jedinica eritrocita koje bi u krvotoku primaoca dovele do razaranja ili skraenja roka ivljenja bilo eritrocita pacijenta bilo transfundovanih eritrocita. U sluaju inkompatibilne transfuzije izohemaglutinini anti-A, anti-B dovode do intravaskularne hemolize sa potencijalno smrtnim ishodom za primaoca. Izvodi se kao intereakcija major i intereakcija minor. U interreakciji major dovodi se u kontakt serum pacijenta i eritrociti davaoca, a u intereakciji minor eritrociti pacijenta i serum davaoca. Obzirom da se sve jedinice krvi testiraju na iregularna eritrocitna antitela u sklopu obaveznih testiranja, te da se plazma sa prisutnim iregularnim antitelima (pozitivan skrining antitela davaoca) izdvaja i ne koristi za transfuziju, izvoenje interakcije minor je izbaeno iz rutinske prakse. Negativna interreakcija (odsustvo aglutinacije) ne ukazuje na moguu reakciju izmeu antitela pacijenta i antigena jedinice eritrocita koja se transfunduje. Krv se izdaje ukoliko je intereakcija negativna (-). Krv se moe izdati i ukoliko je intereakcija pozitivna (++, +), ali su pozitivni i skrining iregularnih eritrocitnih antitela pacijenta i autokontrola. U tom sluaju pretpostavlja se da se radi o nespecifinoj reakciji, ili su prisutna autoantitela, ili je kombinacija alo i autoantitela (skrining antitela je jae pozitivan od autokontrole te je potrebno uraditi eluciju antitela). Krv se izdaje tako to se bira jedinica eritrocita koja daje pozitivnu reakciju u testi intereakcije jaine manje u odnosu na jainu aglutinacije izmeu eritrocita i seruma bolesnika (autokontrola). Imunoseroloka intereakcija izmeu eritrocita davaoca i seruma pacijenta koji ima negativnu transfuzioloku anamnezu i kod koga nije utvreno prisustvo antieritrocitnih antitela, je poetkom sedamdesetih godina prolog veka u pojedinim zemljama sveta (USA) zamenjena skraenim testom intereakcije (direktna proba immediate spin). Ovom metodom moe se otkriti samo ABO inkompatibilija, a njen glavni nedostatak je injenica da se moe prevideti antitelo protiv antigena niske uestalosti, koje se otkriva IAT-om, ako taj antigen nije prisutan na eritrocitima iz skrininga. Ako pacijent dobije antigen-pozitivnu krv moe da doe do posttransfuzijske reakcije, te se izvoenje direktnog testa interreakcije preporuuje samo u hitnim stanjima. Prema podacima istraivanja koje je sprovedeno u 20 bolnica u USA koje su koristile metodu immediate spin, rizik pojave posttransfuzijske reakcije je bio 1/260.000

8 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

intereakcija (5 akutnih hemolitikih posttransfuzijskih reakcija na 1,3 miliona immediate spin interakcija tj. negativnih skrininga antitela). U novije vreme u nekim zemljama sveta savetuje se izvoenje kompjuterske unakrsne probe, tj. donoenje odluke o izboru krvi za transfuziju samo na osnovu rezultata prethodnih transfuzijskih ispitivanja pacijenta, koji su uneti u bazu podataka i baze podataka za skladitene jedinice krvi (deo tzv. type and screen procedure). Vodi za implementaciju elektronskog crossmatch-a Amerike Asocijacije Banaka krvi (AABB) iz 2003. godine odredio je sledee smernice: Implementaciju informacionog sistema koji je FDA validiran, Automatizovano odreivanje ABO Rh(D) krvne grupe i izvoenje skrininga antitela ukljuujui pozitivnu identifikaciju uzorka i elektronski transfer podataka, Odreivanje ABO Rh(D) krvne grupe u duplikatu, Ranije negativan skrining antitela pacijenta i negativnu transfuzioloku anamnezu, Bar-kodiranje jedinice eritrocita uz validirane podatke o davaocu: jedinstveni identifikacioni broj, ABO Rh(D) krvna grupa, vrsta produkta krvi, koliina, datum proizvodnje i datum unoenja podataka, Nemogunost kompjuterskog izdavanja krvi ako je krvna grupa ABO Rh(D) odreena samo jedanput ili ako se rezultat provere krvne grupe ABO Rh(D) ne poklapa sa ranijim rezultatom, Nemogunost rezervacije ili izdavanje jedinica eritrocita koje su ABO inkompatibilne sa ABO krvnom grupom pacijenta.

Slika broj 7: Primer elektronskog testa interreakcije

9 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

5. IZBOR KRVI ZA TRANSFUZIJU Za transfuziju se primenjuju ABO Rh(D) istogrupni eritrociti. Ako na zalihama nema eritrocita iste krvne grupe, daju se kompatibilni ABO Rh(D) eritrociti:

Slika broj 8: Kompatibilni ABO Rh(D) eritrociti Na primer, pacijentima krvne grupe AB daju se eritrociti krvne grupe AB, a u njihovom nedostatku eritrociti grupe B ili A, ili eventualno O. Kada je koliina Rh(D) negativne krvi ograniena mogu se dati Rh(D) pozitivni eritrociti, ali samo kod osoba mukog pola i kod ena koje su van generativnog perioda.

Slika broj 9: Zalihe eritrocita Kod bolesnika koji imaju kliniki znaajna antieritrocitna antitela, primenjuje se natigen-negativna krv za antitelo u serumu primaoca. Antigen-negativna krv se daje i kada je to kliniki

10 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

znaajno anitelo otkriveno prilikom ranijeg testiranja, a njegovo prisustvo se ne otkriva u aktuelnom uzorku. Ovakav pristup se nikada ne sme zanemariti poto je poznato da koncentracija antitela IgG klase opada vremenom i u jednom trenutku se ova antitela vie ne mogu otkriti klasinim serolokim metodama. Meutim, zaostaju elije pamenja (B limfociti) koje u sluaju ponovne primene antigena, veoma brzo, ve posle par dana poinju da stvaraju antitela koja dovode do hemolize inkompatibilnih eritrocita. Pacijenti sa anti-D antitelom bi trebalo da primaju krv sa fenotipom ccddee, jer je anti-C antitelo vrlo esto udrueno sa anti-D antitelom. U sluaju prisustva autoantitela izbor krvi za transfuziju zavisi od njegove specifinosti, mada se ona retko moe ustanoviti. Veina autoantitela, na sreu, ne pravi klinike probleme i nije kliniki znaajna. Kod ovih bolesnika za transfuziju se daju eritrociti sa pozitivnom intererakcijom metodom IAT-a, jer je ona pozitivna sa svim uzorcima eritrocita davaoca. Pozitivnost intereakcije treba da bude jednaka ili manja od pozitivnosti autokontrole u IAT-u. Bitno je da autoantitelo moe da zamskira prisustvo aloantitela, to se najee javlja u sluajevima kada je autokontrola slabije pozitivna od bilo kog pozitivnog nalaza sa eritrocitima iz panela ili eritrocitima davaoca. Kod bolesnika kojima su potrebne redovne transfuzije preporuuje se primena Rh i Kell fenotipiziranih ABO istogrupnih eritrocita. Izbor plazmatskih komponenti (trombocita, plazme i krioprecipitata) za transfuziju podrazumeva pravilo primene ABO istogrupne komponente. U sluajevima da na zalihama nema takve, mogu se primeniti ABO kompatibilne komponente krvi:

Slika broj 10: ABO kompatibilne komponente krvi

6. SISTEM UPRAVLJANJA KVALITETOM U PRETRANSFUZIJSKIM ISPITIVANJIMA Savremena imunohematoloka praksa zasnovana je na preporukama Saveta Evrope o etikim, drutvenim, naunim i obrazovnim pitanjima u oblasti transfuzije krvi. Jedna od glavnih preporuka iz oblasti transfuzije krvi je preporuka Saveta Evrope broj R (95) 15, koja kao dodatak sadri Vodi za pripremu, primenu i obezbeenje kvaliteta komponenata krvi.

11 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

Sistem upravljanja kvalitetom u pretransfuzijskim ispitivanjima podrazumeva: uvoenje odgovarajuih dokumentovanih standarda, potpunu dokumentaciju i kontrolu dokumentacije, pisani trag o svim laboratorijskim procedurama, ukljuujui i rezultate kontrole kvaliteta, brojeve serija i vrstu reagenasa, rok trajanja svih regenasa i identifikaciju osoblja, validiranu opremu i reagense, dobru komunikaciju, informacioni sistem i sistem za testiranje, detaljan opis standardnih operativnih procedura (SOP) za sve analize, unutranje i spoljanje provere, prijavu greaka, obuku kadra, automatizovanu opremu. Moderno doba podrazumeva uvoenje informacionog sistema u slubu transfuziju, u skladu sa specifinim zahtevima transfuzijske medicine. To znai da se dokumentacija u slubi transfuziju danas vodi u pisanom i elektronskom obliku. Informacioni sistem je povezan sa bankom podataka o skladitenim krvnim komponentama, a takoe ima i pristup informacijama o bolesnicima tj. primaocima transfuzije. Savremena tehnologija takoe podrazumeva i primenu automatskih aparata koji imaju kljuno mesto u transfuziolokoj praksi dananjice. Primena automata u pretransfuzijskim ispitivanjima znaajno utie na kvalitet i efikasnost u radu, sa jedne strane, i organizaciju rada Odeljenja za pretransfuziona ispitivanja, s druge strane. Sistem upravljanja kvalitetom kao znaajan segment svog rada ukljuuje i proveru reagenasa i test opreme. Preporuena uestalost i specifinost kontrole reagenasa i materijala je: a) za sve test procedure kontrole se postavljaju najmanje jednom dnevno i obavezno kada se uzima nova serija test reagnasa, b) ukoliko se ispituje samo jedan uzorak krvi, kontrole se postavljaju na isti nain kao i kada se ispituje serija uzoraka, c) pozitivna kontrola kod test eritrocita za skrining je serum sa poznatim antitelom u niskoj koncentraciji, bez dodatka albumina, d) kontrola ispitivanja eritrocitnih antigena (osim ABO i RhD) podrazumeva da pozitivnu kontrolu predstavljaju eritrociti sa heterozigotnom ekspresijom antigena, a negativnu eriotrociti koji nemaju odgovarajui antigen Pored unutranje (interne) kontrole kvaliteta rada koja je obavezni deo svakodnevnih testova, sprovode se i korisne su i spoljanje kontrole kvaliteta rada.

12 Pretransf

uzijska ispitiv

anja | Lite

ratu

ra za

rea

vanj

e te

sta

7. LITERATURA NEOPHODNA ZA PRIPREMU KANDIDATA ZA REAVANJE TESTA 1. Council of Europe

Guide to the preparation, use and quality assurance of blood components European Derectorate for the Quality of medicines, Recommendations No. R(95)15. 16th edition, 2010. 2. Mollison PL, Klein HG. Blood Transfusion in Clinical Medicine, 11th edition, 2008. 3. Guidelines for compatibility procedures in blood transfusion laboratories Working Party of the British Comitee for Standards in Haematology Blood Transfusion Task Force, Transmision Medicine 2004; 14:59-73. 4. Jovanovi Srzenti S, Veljkovi D. Imunohematoloke metode i tehnike za skrining i identifikaciju antitela u pretransfuzijskim testiranjima Intra.Net communication Beograd 5. Jovanovi Srzenti S, Veljkovi D. Imunoloki i kliniki znaaj krvnih grupa Intra.Net communication Beograd, 2009:269-284. 6. Anti A, Stanojkovi Z. Automatizacija u pretransfuzijskim ispitivanjima Bilt Transfuziol 2010; 56(1-2): 88-92.