PREVENTIVNE MERE U INDUSTRIJIU svakom industrijskom objektu ima više strana opasnosti od požara koje se mogu klasifikovati na sledeći način:

− opasnosti koje dolaze od sirovina− opasnosti koje sa sobom nosi tehnološki proces− opasnosti koje dolaze od međuproizvoda i gotovih proizvoda− opasnosti od energetskih uređaja i instalacija− opasnosti od prirodnih pojava

Znatan broj požara i eksplozija nastaje usled nepoštovanja i narušavanja elementarnih uslova zaštite, zbog grešaka u rukovanju, neispunjavanja obaveznog obučavanja radnika, loše discipline i dr.Ovakve greške mogu imati katastrofalne posledice.U slučaju požara u industriji, stvarna šteta koja nastaje daleko je veća od direktne štete, pošto gubici su usled obustavljanja proizvodnje, ponovne izgradnje ili popravka oštećenog, gubitak tržišta i dr.Osnovni zahtev za zaštitu od požara i eksplozija pri vođenju tehnološkog procesa predviđa: organizacione i tehnološko-tehničke mere zaštite.

Preventivna zaštita sigurno kao najbitniji deo zaštite od požara i eksplozija, predstavlja jedan kompleks tehničko-tehnoloških i organizacionih mera za isključivanje mogućnosti nastanka požara i eksplozije.

Ovde spadaju:− mere zaštite od požara preduzete pri projektovanju i izgradnji proizvodnih kapaciteta− mere zaštite od požara i eksplozije, koje se ostvaruju pri vođenju tehnološkog procesa tj.

u korištenja proizvodnih kapaciteta.

Organizacione mere zaštiteOrganizacione mere zaštite obuhvataju:

− dobro poznavanje i ispunjavanje pravila zaštite od požara i eksplozija pri izvođenju tehnološkog procesa

− upoznavanje subjekata u procesu u procesu proizvodnje sa osnovnim uzrocima paljenja kod datog tehnološkog procesa ili operacije

− ostvarivanje redovne kontrole i provere zaštitnih i kontrolno-mernih uređaja− ustanovljavanje evidencije i plana remonta, čišćenja, podmazivanja itd.− sprovođenje obuke iz oblasti zaštite od požara i eksplozije i provera znanja za svako

radno mesto− obuka radnika za korišćenje aparata i uređaja za gašenje početnih požara.− utvrđivanje postupka za alarmiranje, lokalizaciju i gašenje požara.− utvrđivanje puteva za evakuaciju ljudi, opreme i materijala u slučaju požara.

Pored organizacionih mera, ovde spade i donošenje pravilnika za zaštitu od požara koji treba da regulišu i sledeća pitanja:

− održavanje reda na teritoriji objekta, puteva, prolaza i prilaza do zgrade, objekta i mesto za napajanje vodom.

− kretanje vozila i distribucija tereta u krugu preduzeća− organizacija rada sa otvorenim plamenom i alatima koji iskre i varniče kao i druge opasne

operacije koje mogu dovesti do požara i eksplozije

− održavanje uređaja za gašenje požara i sistema za otkrivanje, dojavu i signalizaciju požara.

− postupak u slučaju izbijanja požara− postupak za transport zapaljivih i eksplozivnih materijala− način čuvanja zapaljivih i eksplozivnih materija u pogonima, radionicama, magacinima i

drugim mestima.− način i mesto odlaganja otpadnih materija u pogonu, radionicama i na radnim mestima i

postupak za njihovo deponovanje.− uređivanje i čišćenje pogona, radionica, skladišta i drugih radnih mesta,− mesta gde je zabranjeno pušenje i korišćenje otvorenog plamena, kao i aparata i uređaja

koji u svom radu stvaraju iskre u varnice

U najvećoj meri stepen opasnosti od požara i eksplozije čini tehnološki proces rada. Bitno utiču fizičko-hemijske karakteristike materijala (u pogledu njihove zapaljivosti i eksplozivnosti) i u osnovi daju karakter proizvodnji i osnovu za procenu opasnosti. Osim toga bitno je i pitanje njihovog tretmana u samom procesu (temperatura, pritisak itd.).

Svi ostali elementi, prateća postrojenja i instalacije jednog industrijskog objekta su uslovljeni. Njihova konstrukcija, izvođenje, korišćenje i održavanje mora biti podređeno zahtevima tehnološkog procesa.

Sigurnost nekog tehnološkog procesa je nemoguće sprovesti i na odgovarajućem nivou ukoliko nisu preduzete i potrebne organizacione i tehničke mere za zaštitu od požara i eksplozija.

Šire gledano i lokacija jednog objekta (tehnologije) kako makro tako i mikro u funkciji je njenog sigurnog korišćenja.

Tehnološke mere zaštiteTehnološke mere zaštite od požara obuhvataju:

− poznavanje fizičko-hemijskih svojstava koje karakteriše materije sa aspekta njihove zapaljivosti i eksplozivnosti u procesu proizvodnje

− poznavanje količina požarno i eksplozivnih materija u procesu proizvodnje i vođenje tehnološkog procesa

− mogućnost pojave-izlaza zapaljivih komponenata i smeša iz aparata i vodova u proizvodne prostorije i način otklanjanja nastalog akcidenta

− predviđanje mogućih pojava koje mogu da budu izvor paljenja i uslov da one dođu u dodir sa gorućim materijalima

− utvrđivanje mogućih procesa razvoja eventualnog požara− zamena opasnih tehnoloških operacija manje opasnim− izolovanje izmeštaj opasnih delova tehnološkog procesa u posebne prostorije i na

otvoreni prostor− smanjivanje količine zapaljivog materijala u tehnološkom procesu− sprečavanje mogućnosti nastanka eksplozivnih smeša− čuvanje lako zapaljivih materijala i manipulacija njima u atmosferi inertnog gasa− hermetizacija procesa proizvodnje i dr.

Tehničke mere zaštite od požara obuhvataju:

− utvrđivanje i označavanje mogućih konstruktivnih, montažnih i eksploatacionih nedostataka na aparatima i uređajimai opremi koji mogu dovesti do stvaranja izvora paljenja u toku rada

− analizu potrebe za kontrolno-mernom i regulacionom opremom radi obezbeđenja strogo utvrđenih parametara za vođenje tehnološkog procesa

− utvrđivanje celishodnosti primene automatskih uređaja za distanciono vođenje tehnoloških procesa sa jednog mesta

− obezbeđenje opreme i prolaza specijalnim vatrozaštitnim vratima i vatropregradama itd.

LokacijaLokacija kako makro tako i mikro, ne samo da je važan element tehnološkog procesa, gledano kroz njegovo odvijanje radi ostvarivanja zadatih parametara proizvodnje, već ima izuzetan značaj za ostvarivanje sigurnog rada.

Makrolokacija - sa aspekta zaštite od požara mora da ispunjava sledeće uslove:− da ima dobre prilazne puteve− pravac najčešćih periodičnih vetrova ne sme da dovede do ugroženosti

lokaciji susednih objekata i obrnuto− da je omogućena bezbedna deponija ili uklanjanje otpadnih materijala− da ima dovoljno vode kako za samu tehnologiju tako i za slučaj gašenja požara− lokacija vatrogasne jedinice treba da omogući pravovremenu intervenciju

Mikrolokacija – je ustvari smeštaj pojedinih objekata unutar kruga radne organizacije proizvodnih pogona, skladišta, upravne zgrade, pomoćnih radionica, kotlarnice i dr i mora biti takav da obezbeđuje zahteve sa aspekta zaštite od požara i eksplozija.

Osnovni elementi za pravilan izbor pojedinih objekata u krugu industrijskog kompleksa su:− pravilna dispozicija objekata, uz obezbeđenje potrebnog odstojanja radi

isključivanja međusobne ugroženosti− grupacija objekata prema nameni− pravilan raspored zelenih površina-prirodnih prepreka za zaštitu od prenošenja sa

jednog objekta na drugi− pravilan raspored saobraćajnica koje omogućavaju nesmetano kretanje vatrogasnih

vozila kao i evakuaciju ljudstva i materijala

Najveća sigurnost u smislu zaštite od požara moguće je postići ako se industrijski kompleks podeli u zone i to: proizvodna zona, skladišna zona, zona pomoćnih radionica, upravna zona itd. Transportni putevi unutar objekta treba da budu tako raspoređeni da omogućavaju pristup vatrogasnim vozilima do svakog objekta, a takođe do mesta za napajanje vozila vodom.

UREDBAO RAZVRSTAVANJU OBJEKTA, DELATNOSTI I

ZEMLJIŠTA U KATEGORIJE UGROŽENOSTI OD POŽARA

("Sl. glasnik RS", br. 76/2010) na snazi od 30.10.2010.

Ovom uredbom propisuju se osnovi, merila i uslovi za kategorizaciju objekata, delatnosti i zemljišta prema ugroženosti od požara u zavisnosti od :

tehnološkog procesa koji se u njima odvija, vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti, vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekata, značaja i veličine objekata i vrste biljnog pokrivača.

Objekti koji čine jedinstvenu tehnološku celinu razvrstavaju se u istu kategoriju ugroženosti od požara. Izuzetno, deo objekta ili prostora, koji je zaštićen ili građevinski izveden tako da nema opasnosti od širenja požara na susedne prostore i objekte drugih, može se razvrstati u nižu kategoriju od one u koju je razvrstan celokupni objekat ili prostor.

Razvrstavanje objekata u kategorije ugroženosti od požara uslovljeno je: namenom objekta, tehnološkim procesom, vrstom i količinom zapaljivih materija, vrstom materijala upotrebljenog za izgradnju, namenom i značajem prostora i vrstom biljnog pokrivača, a primenom sledećih merila, tj. polazeći od:

1) namene objekta;

2) instaliranih kapaciteta postrojenja za proizvodnju, preradu ili promet, odnosno od vrste tehnološkog postupka;

3) kapaciteta rezervoara ili objekata za zapaljive materije i skladišta eksplozivnih materija;

4) veličine objekta i njegove lokacije i vrste konstrukcije i materijala od koga je izgrađen;

5) broja zaposlenih radnika i broja ljudi koji u objektu borave;

6) blizine profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice koju obrazuje nadležni organ;

7) površine prostora i biljnog pokrivača.

Pod proizvodnjom, preradom i uskladištavanjem, u smislu ove uredbe, podrazumeva se proizvodnja, prerada, unutrašnji transport, držanje i smeštaj eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i drugih zapaljivih materija kod proizvođača ili distributera.

Pod prometom, u smislu ove uredbe, podrazumeva se: nabavka ili prodaja eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i drugih zapaljivih materija; utovar u prevozna sredstva i istovar iz njih; prenošenje i rukovanje kod dopreme, smeštaja i otpreme u skladišnim i drugim radnim prostorijama; doprema i otprema putem cevovoda, pretakanje i druge radnje sa eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima i drugim zapaljivim materijama.

Objekti se razvrstavaju u sledeće kategorije ugroženosti od požara:

I. Objekti sa visokim rizikom od izbijanja požara:

II. Objekti sa povećanim rizikom od izbijanja požara:

III. Objekti sa izvesnim rizikom od izbijanja požara:

I. Objekti sa visokim rizikom od izbijanja požara:

U I.1 kategoriju razvrstavaju se:

1.1. objekti ili prostori u kojima se proizvode, prerađuju i uskladištavaju zapaljive tečnosti čija temperatura paljenja je ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu veće od 220t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima kapaciteta iznad 15000t;

1.2. objekti za proizvodnju i skladištenje eksplozivnih materija,

1.3. pogonski objekti u velikim hidroelektranama, termoelektranama sa generatorima hlađenim vodonikom i nuklearnim elektranama.

U I.2. kategoriju razvrstavaju se objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 190 do 220t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima kapaciteta od 13000t do 15000t.

U I.3. kategoriju razvrstavaju se objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 150 do 190t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima kapaciteta od 11000t do 13000t.

U I.4. kategoriju razvrstavaju se objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 120 do 150t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima kapaciteta od 9000t do 11000t.

U I.5. kategoriju razvrstavaju se objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 100 do 125t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima kapaciteta od 7000 t do 9000 t.

U I.6. kategoriju razvrstavaju se:

1. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 80 do 100t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima kapaciteta od 5000t do 7000t;

2. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 38°C do 60°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu veće od 120t/d,

b) skladište u rezervoarima ili objektima količine veće od 9000 t.

U I.7. kategoriju razvrstavaju se:

1. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 60 do 80t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 3000t do 5000t;

2. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 38°C do 60°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 100 do 120t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 7000t do 9000t;

3. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 60°C do 100°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu veće od 120t/d,

b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine veće od 9000t;

4. objekti ili prostori u kojima se proizvode, prerađuju i uskladištavaju materije sklone samopaljenju, otrovne ili nagrizajuće materije, oksidirajuće materije i materije koje se mogu zapaliti ili stvoriti eksplozivne koncentracije zbog reakcije vode ili kiseonika u količinama većim od 5000t,

5. objekti za proizvodnju, preradu i obradu zapaljivi čvrstih materija kapaciteta većeg od 200t/d, pri čemu nastaju eksplozivne smeše gasova, para i prašine,

6. crpna postrojenja ili stanice za zapaljive tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 38°C,

7. prostori sa zaštićenom i visokokvalitetnom šumom (nacionalni parkovi i sl.) sa površinom većom od 10000ha.

U l.8. kategoriju razvrstavaju se:

1. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 40 do 60t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 800t do 3000t;

2. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 38°C do 60°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 70 do 100t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 4000t do 7000t;

3. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 60°C do 100°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 100 do 120t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 7000t do 9000t;

4. objekti ili prostori u čijim se pogonima proizvode, prerađuju i uskladištavaju materije sklone samopaljenju, otrovne ili nagrizajuće materije, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu veće od 60t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 3000t do 5000t;

5. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 100°C do 200°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:

a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu veće od 130t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine veće od 9000t;

6. objekti za proizvodnju, preradu i obradu zapaljivih čvrstih materija i predmeta temperature paljenja ispod 300°C kapaciteta od 140 do 200t/d pri čemu nastaju eksplozivne smeše prašina,

7. proizvodni pogoni u kojima se koriste zapaljive tečnosti i zapaljivi gasovi, kao što su topionice, čeličane, livnice, ciglane, proizvodnja porculana i stakla, farbare, gumarska industrija i sl.,

8. objekti za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih vlaknastih materija,

9. crpna postrojenja i stanice za zapaljive tečnosti temperature paljenja iznad 38°C do 60°C,10. prostori sa zaštićenom i visokokvalitetnom šumom (nacionalni parkovi i sl.) površine od 5000ha do 10000ha.

II. Objekti sa povećanim rizikom od izbijanja požara:

U II.1. kategoriju razvrstavaju se:

1. objekti za proizvodnju, preradu ili uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to: a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 20 do 40t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 200t do 800t;2. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 38°C do 60°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 40 do 70t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 1000t do 4000t;3. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 60°C do 100°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 70 do 100t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 4000t do 7000t;4. objekti ili prostori za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura zapaljivosti od 100°C do 200°C i koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 70 do 130t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 5000t do 9000t;5. objekti ili prostori u čijim se pogonima proizvode, prerađuju i uskladištavaju materije sklone samopaljenju, otrovne ili nagrizajuće materije, koji ispunjavaju

najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 20 do 40t/d,b) da se skladište u rezervoarima ili objektima količine od 800t do 3000t;6. objekti za proizvodnju, preradu i skladištenje zapaljivih čvrstih materija i predmeta temperature paljenja ispod 300°C koji ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova, i to:a) da imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 80 do 140t/d,b) da se skladište kapaciteta od 1000t do 5000t;7. objekti u čijim se pogonima obrađuju, prerađuju i uskladištavaju zapaljive čvrste materije u količinama od 50 do 100t/d, a u radu se koriste zapaljive tečnosti temperature paljenja ispod 60°C,8. objekti u čijim se pogonima proizvode, prerađuju i uskladištavaju zapaljive vlaknaste materije,9. javni i poslovni objekti u kojima se okuplja više od 1000 lica i poslovni objekti koji spadaju u kategoriju visokih objekata,10. objekti bolnica, stacionara, socijalnog i kolektivnog smeštaja,11. prostori sa zaštićenom i visokokvalitetnom šumom (nacionalni parkovi i sl.) površine od 800ha do 5000ha;12. tuneli na javnim putevima čija je dužina veća od 3 km ili čija ukupna dužina prelazi 4 km na dužini od 20 km puta,13. podzemne železničke i metro stanice,14. transformatorska stanica ili razvodno postrojenje 400/220kV, 220/110kV, 110/35kV i 110/10kV, sa pripadajućim rezervnim napajanjem signalno-komandnih uređaja,15. ostali nuklearni objekti,16. pogonski objekti u hidroelektranama i termoelektranama koji ne ispunjavaju uslov iz tačke 1.3 ovog člana i energane-toplane.

U II.2. kategoriju razvrstavaju se:

1. objekti ili prostori u kojima se proizvode ili prerađuju zapaljive tečnosti temperature paljenja ispod 38°C ili zapaljivi gasovi, koji imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu do 20t/d,2. objekti ili prostori u kojima se proizvode ili prerađuju zapaljive tečnosti temperature paljenja od 38°C do 65°C, koji imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu do 40t/d,3. objekti ili prostori u kojima se proizvode ili prerađuju zapaljive tečnosti temperature paljenja od 60°C do 100°C, koji imaju instalirane kapacitete za proizvodnju ili preradu od 40 do 70t/d,4. objekti ili prostori u kojima se proizvode, prerađuju ili koriste materije sklone samopaljenju,5. objekti ili prostori u kojima se prerađuju ili obrađuju zapaljive čvrste materije, a u procesu rada se koriste zapaljive tečnosti temperature paljenja ispod 60°C,6. javni i poslovni objekti u kojima se okuplja od 500 do 1000 lica,7. prostori sa zaštićenom i visokokvalitetnom šumom (nacionalni parkovi i sl.),

površine do 800ha,8. tuneli na javnim putevima čija je dužina veća od 1 km a manja od 3 km, ili čija je ukupna dužina veća od 2 km a manja od 4 km na dužini puta od 20 km,9. transformatorska stanica 35/10kV i 35/6kV sa pripadajućim rezervnim napajanjem signalno-komandnih uređaja,10. velike javne garaže (korisne površine veće od 1500m2).

U II.3. kategoriju razvrstavaju se:

1. objekti za proizvodnju, preradu i uskladištavanje zapaljivih tečnosti čija je temperatura paljenja preko 200°C, 2. objekti u kojima se prerađuju čvrste zapaljive materije a u radu se ne koriste zapaljive tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 65°C ili vrši skladištenje ovih materija u količini do 1000 tona,3. objekti u kojima se proizvode ili prerađuju materije u zagrejanom, razmekšanom ili rastopljenom stanju, pri čemu se oslobađa toplota praćena iskrama i plamenom kao što su na primer pogoni za topljenje, livenje i preradu metala,4. javni i poslovni objekti u kojima se okuplja od 200 do 500 lica;5. industrijski objekti površine preko 300m2 koji ne ispunjavaju druge uslove propisane ovim članom,6. stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom,7. magistralni i međunarodni naftovodi, gasovodi i produktovodi i pripadajući objekti (glavnemerno-regulacione stanice, kompresori, čistačke stanice, blok ventili i dr.),8. objekti u kojima se u procesu proizvodnje koriste, proizvode ili skladište radioaktivni materijali,9. Objekt auto-servisa površine preko 500 m2.

III. Objekti sa izvesnim rizikom od izbijanja požara:

U III. kategoriju razvrstavaju se:

1. distributivni gasovodi i merno-regulacione stanice na njima,2. objekti u kojima se radi sa negorivim materijama i hladnim mokrim materijalom,3. objekti u kojima se proizvode negorivi gasovi,4. objekti sa mokrom tehnologijom,5. objekti za dobijanje i hladnu obradu minerala i sirovina, za preradu ribe, mesa i mlečnih proizvoda, proizvoda od voća i povrća, 6. javni i poslovni objekti u kojima se okuplja do 200 lica,7. transformatorske stanice 10/0,4kV preko 1000KVA po trafo jedinici sa pripadajućim rezervnim napajanjem i komandno-signalnim uređajima i visokonaponskim i niskonaponskim razvodom,8. male i srednje javne garaže (korisne površine ispod 1500m2),9. visoki stambeni objekti koji nisu razvrstani po drugom kriterijumu,

10. objekti auto-servisa površine do 500 m2,11. objekti protivgradnih stanica,12. objekti za uzgoj stoke i živine,13. otvoreni sportski stadioni.

Izuzetno, pojedini objekti mogu se svrstati i u nižu kategoriju ugroženosti od požara i eksplozija nego što je to predviđeno čl. 4. i 5. ove uredbe - pod uslovom da su na objektu sprovedene mere zaštite od požara i eksplozija kojima se postiže ekonomičnije ili na drugi način povoljnije rešenje zaštite od požara i eksplozija za vlasnika ili korisnika objekta, a istovremeno se zadržava isti ili postiže veći nivo zaštite.

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na:

• verske objekte; • plovne objekte; • stambene objekte koji ne pripadaju kategoriji visokih objekata; • poslovne prostore površine do 150m2 koji se koriste za obavljanje samostalne

delatnosti (ordinacija, apoteka, agencija, servis, ugostiteljke, trgovinske i zanatske radnje i radionice, biro, kancelarija, trafika, pomoćni objekti, gradilišta i sl.), odnosno na umetničke i stare zanate, poslove domaće radinosti (filigranska, opančarska i grnčarska delatnost, kao i izrada predmeta koji imaju estetsko obeležje narodnog stvaralaštva), a u kojima se ne koriste eksplozivne materije, zapaljive tečnosti i gasovi.

PROIZVODNJA I SKLADIŠTENJE GASOVA

ZONE OPASNOSTI

Proizvodnja i skladištenje gasova izaziva mnoge probleme u pogledu zaštite od požara s obzirom na osobine gasova odnosno mogu lako da se rašire po okolnom prostoru ako su gasovi zapaljivi lako dolazi do stvaranja eksplozivnih smeša sa vazduhom ako se nađe tu i izvor paljenja.Slični problemi se javljaju kada se radi sa zapaljivim tečnostima (stepen opasnosti će zavisiti od tačke ključanja što je ona niža veća je opasnost.Stvaranje zapaljivih smeša gasa ili pare u prostoru ili zatvorenim delovima objekta može nastati u okolini mesta, odnosno posude gde se nalazi gas (zapaljive tečnosti).Kod toga verovatnoća da će smeša ući u granice intervala zapaljivosti zavise od rastojanja od mesta gde se gas nalazi, odnosno od mesta gde se očekuje njegov izlazak u okolni prostor. U prostoru koji je najbliži mestu mogućeg izlaska gasa iz sistema verovatnoća da će se smeša nalaziti u granicama eksplozivnosti je najveća, a što se više udaljavamo od izvora gasa, to je verovatnoća nastajanja smeše u granicama zapaljivosti manja.Izvori opasnosti su mesta koja sadrže ili iz njih izlaze zapaljive materije. U zavisnosti od vremenske prisutnosti izvori opasnosti mogu biti:

− trajni− primarni− sekundarni

Trajni izvori opasnostiTrajnim izvorima opasnosti se smatraju oni izvori koji trajno sadrže ili ispuštaju zapaljivu materiju ili eksplozivnu smešu u okolni prostor ili se očekuje da će ispuštati duže vreme ili pak kratko vreme ali često npr. priključni elementi na pretakalištima; - otvoreni i zatvoreni rezervoari i bazeni, odušni ventili rezervoara, zapaljivog gasa ili zapaljive tečnosti; - izlazni otvori odsisnih kanala halama za lakiranje, tunela za sušenje i tehnološke ventilacije; - rezervoari otpadnih zapaljivih materija i tehnološke kanalizacije.

Primarni izvori opasnostiSu izvori koji povremeno kod normalnog rada sadrže ili ispuštaju zapaljivu materiju u okolni prostor. Povremeno prisustvo zapaljive materije predviđeno je tehnološkim procesom. Primarni izvori opasnosti su

− uređaji koji se otvaraju, a u njima se nalazi zapaljiva materija− zaptivke pumpi i kompresora i ventili kod kojih se može očekivati gubitak zapaljive

materije za vreme normalnog rada− mesta za uzimanje uzoraka ili ispusni ventili koji mogu ispuštati zapaljivu materiju a

često su u upotrebi− sigurnosni ventili - regulacioni ventili kojima se često rukuje u zatvorenom prostoru− bušotine za gas i naftu na izlaznim i remontnim vodovima− čišćenje zapaljivih tečnosti

Sekundarni izvori opasnostiSu izvori koji smo pod nenormalnim okolnostima tj. u slučaju kvara na postrojenju ili pogrešno vođenog tehnološkog procesa, ispuštaju zapaljivu materiju u okolni prostor. Primeri:

− mesto uzimanja uzoraka ili ispusni ventili koji nisu često u upotrebi− kompresori i pumpe u zatvorenom sistemu, od kojih se ne očekujeispuštanje zapaljive

materije u normalnom pogonu− ventili sa kojima se često rukuje− sigurnosni i regulacioni ventili u zatvoreno sistemu− postrojenja i uređaji koji mogu ispuštati zapaljivu materiju u okolni prostor za vreme

nenormalnih uslova rada− kontrole otvora, stakla pokazivača nivoa.

Prostor u kojem možemo očekivati pojavu zapaljivih smeša u granicama opasnosti nazivamo zonom opasnosti.Zone opasnosti odnosno opasna mesta su prostori u zatvorenim prostorijama ili na otvorenom prostoru gde se javljaju ili mogu pojaviti u normalnom radu, kao i u slučajevima pogonskih smetnji i kvarova, smeše zapaljivih gasova, pare zapaljivih tečnosti i čestica zapaljive prašine sa vazduhom u koncentraciji od 10% donje granice eksplozivnosti (DGE).Opasno mesto u zatvorenom prostoru može obuhvatiti ceo ili smo deo tog prostora, a na otvorenom obuhvata određeni prostor oko izvora opasnosti.Kod određivanja zone opasnosti, neophodno je sagledavanje tehnološkog procesa, čime se određuje:

− karakteristika izvora opasnosti i težine gasova ili para u odnosu na vazduh)− intenzitet izvora opasnosti u zavisnosti od količine i pritiska zapaljivih gasova i para, − lokacija izvora opasnosti (iznad površine, na površini i ispod površine)− vremensko trajanje eksplozivne smeše u posmatranom prostoru− veličina i oblik prostorije gde je izvor opasnosti smešten,− ventilacija opasnog prostora (prisilna, opšta i tehnološka)

Pri određivanju zona opasnosti bitan je uticaj vremena, jer ako je eksplozivna smeša prisutna duže u

nekom prostoru, veća je mogućnost da se ona zapali. Ovaj vremenski kriterijum za određivanje zona opasnosti je veoma praktičan, a u svetu su poznati i stavovi raznih autora koji daju različite vremenske vrednosti za prisustvo eksplozivne smeše u opasnom prostoru.U tabeli je prikazan predlog engleskih i nemačkih autora i prema standardu JUS N S8.007 standard je za klasifikaciju zona opasnosti.Tabela : Vremenski kriterijum za klasifikaciju zona opasnosti (engleskih i nemačkih autora)

ZONE OPASNOSTI

PRISUTNOST EKSPLOZIVNE SMEŠE. SATI/GODIŠNJE

ENGLESKI NEMAČKI0 >1000 >1001 >100<1000 >1<1002 <10 <1

Verovatnoća pojave smeša je:

ZONA 0 10-2 ≤ p ≤ 1

ZONA 1 10-4 ≤ p ≤ 10-2

ZONA 2 10-8 ≤ p ≤ 10-4

Na brojnoj osi se može predstaviti:

Za najnepovoljniju situaciju s obzirom na trajniju bezbednost zone opasnosti se karakterišu verovatnoćom:

ZONA 0 p = 1

ZONA 1 p = 10-2

ZONA 2 p = 10-4

Specifična težina gasaSpecifična težina gasa je veoma važna osobina gasa, obzirom na to da će se u zavisnosti od specifične težine gasa, u slučaju mešanja sa vazduhom gas pretežno nalaziti u donjoj ili gornjoj zoni prostora.Ukoliko je relativna težina gasa manja od jedan (R<1), gas će biti lakši od vazduha i on se skuplja u gornjim delovima prostorije, a ukoliko je R<0,5 gas se smatra znatno lakšim od vazduha.Ukoliko je R=1, gas će se ravnomerno mešati sa vazduhom i uglavnom će se skupljati u blizini mesta izlaska iz posude, a ako je R>1, gas će biti teži od vazduha i skupljaće se u donjim delovima prostorije (podnim udubljenjima na podu, u podrumu itd.)Karakteristika izvora opasnosti određuje zonu opasnosti one se klasifikuju u tri zone 0, 1 i 2.

ZONA OPASNOSTI 0 - je prostor koji je ugrožen trajnim izvorom u kojem eksplozivne smeše

mogu biti prisutne duže vreme, a pojavljuju se često. Verovatnoća egzistencije smeše u tim prostorima ima granice od 10-2 do 1 (izvesnosti) i može se reći da vremenski period predstvaljaprisustvo smeše je od 100 i više sati godišnje.ZONA OPASNOSTI 1 – prostor ugrožen primarnim izvorom opasnosti u kojem je eksplozivna smeša gasova para ili prašine u vazduhu moguća kod normalnog rada uređaja i karakteriše se prisustvom eksplozivne smeše sa verovatnoćom 10-2 do 10-4 što odgovara postojanju smeše od 1 do 100 sati godišnje.ZONA OPASNOSTI 2 – prostor ugrožen sekundarnim izvorom opasnosti u kojem se eksplozivna smeša pojavljuje samo u slučaju kvara ili udesa. Verovatnoća nastajanja eksplozivne smeše je između 10-8 do 10-4, a odgovara vremenskom kriterijumu manje od jednog sata godišnje.Međutim za klasifikaciju zona opasnosti nije značajan samo izvor opasnosti već su značajni i prostor i ventilacija prostora.Smanjenje koncentracije zapaljivog gasa, para ili prašine postiže se ventilacijom opasnog prostora. Ventilacija može biti prirodna i prisilna.Prisilno ventilacioni prostori su oni u koji se dovodi dodatna količina čistog vazduha ili se odvodi vazduh iz prostorije. Intenzitet ventilacije zavisi od količine zapaljivog gasa i pare u opasnom prostoru. Kod primene prisilne ventilacije električni uređaji u prostoriji se priključuju tako da je njihov rad zaštićen od rada ventilatora za prisilno provetravanje, odnosno uređaji se mogu staviti pod napon tek nakon petostruke imene vazduha u prostoriji. Kod prestanka rada ventilatora uređaji se automatski isključuju sa napona.Određivanje zona opasnosti kada se uzmu u obzir najbitniji faktori kao što su vremenska prisutnost izvora opasnosti, prostor u kojem se nalazi izvor i uticaj ventilacije može se vršiti prema tabeli:Tabela : Zone opasnosti u zavisnosti od izvora i ventilacije

IZVOR OPASNOSTI

PROSTOR U ODNOSU NA VENTILACIJU

ZATVOREN PRIRODNO VENTILISAN

PRISILNO VENTILISAN OTVOREN

TRAJNI 0 0/1 1/0 1/2PRIMARNI 0/1 1/0 1/2 2/1SEKUNDARNI 1/0 1/2 1/2 2

Iz tabele se vidi da pojedine zone opasnosti uzrokuju:

ZONE OPASNOSTI UZROCI

ZONA 0 − trajni izvor opasnosti− primarni izvor opasnosti u zatvorenom prostoru

ZONA 1

− trajni izvor opasnosti u okolini ZONE 0− primarni izvor opasnosti− sekundarni izvor opasnosti ako nastala smeša ostaje duže

vremena u prostoru

ZONA 2− zona opasnosti 1 (ili 0) ako se zbog kvara mogu proširiti na

okolni prostor− sekundarni izvor opasnosti (kvar u prostoriji)

Zone se obeležavaju na sledeći način:

Slika Prikazivanje zona opasnosti

Primer: Ilustracija klasifikacije područja oko raznih izvora opasnosti za gasove i pare koje su lakše ili teže od vazduha. Klasifikacija opasnih prostora oko različitog izvora opasnosti za gasove i pare lakše od vazduha.

Oblik i veličina zone zavise od brojnih faktora. uzimaju se u obzir i preporuke koje daje tehnička regulativa: (kapacitet izvora, fizičko hemijsko opasne materije, vremenska učestalost pojave eksplozivne smeše, radna temperatura, pritisak, lokacija izvora opasnosti, vrste ventilacije, meterološke prilike otvoren prostor.Zone opasnosti se određuju tako da se prostor oko izvora ograniči na udaljenost „l“ u horizontalnom prostoru, a u vertikalnom na udaljenost „h“.Udaljenost prostiranja pojedine zone određena je na sledeći način:l ≥ 7,5 mh ≥ 4,5 m (osim hali za lakiranje i računa se na r = 0,5 mSmatra se da veličina od l= 7,5 m i h = 4,5 m odgovara prostoru zone 1

SPECIFIČNA TEŽINA

R < 1 - lakši gornji delovi prostorijaR < 0,5 – mnogo lakšiR = 1 – blizu izvora – mesta izlaskaR > 1 – teži – donji deo prostorija

ZONE OPASNOSTI

ZONA 0 TRAJNI IZVOR

ZONA 1 PRIMARNI IZVOR

ZONA 2 SEKUNDARNI IZVOR