PreveoNenad Dropuli

Naslov originala

Tracy ChevalierThe Last Runaway

Copyright 2013 by Tracy Chevalier

Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Maja Milenkovi Pejovi

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

Ovu knjigu posveujem Kvekerskom kampu Katoktin i koledu Oberlin, mestima koja

su me oblikovala u mladosti.

Horizont

Nee moi da se vrati. Kad je Onor Brajt iznenada obavestila svoju porodicu da e poi sa sestrom Grejs u Ameriku kad je pregledala svoje stvari i zadrala samo

ono najneophodnije, kad je podelila sve svoje pokriva-e, kad se oprostila s ujacima, strievima i tetkama, kad se izljubila s njihovom decom i unucima, kad je sela u kola koja e ih odvesti u Bridport, kad je uhvatila Grejs podruku pa su zajedno krenule uz rampu u Bristolu sve to je radila s neizgovorenom milju u glavi: Mogu uvek da se vratim. No ispod tih rei skrivala se sumnja da e se, im napusti englesko tlo, njen ivot zauvek izmeniti.

Pomisao na mogunost povratka makar je uklonila aoku iz njenih postupaka tokom sedmica pred polazak, kao to tajni sastojak sosa, prstohvat eera, na primer,

Trejsi evalije8

ublaava njegovu kiselost. Omoguila joj je da sauva spokoj i da se ne rasplae kao njena drugarica Bidi kad joj je Onor poklonila pokriva koji je upravo dovrila, kola smeih, utih i be rombova spojenih u osmokra-ku Vitlejemsku zvezdu prstenastim bodom i paperjastim porubom po kom je bila poznata. Zajednica ju je dari-vala potpisanim pokrivaem svaki kvadrat nainio je i potpisao drugi prijatelj ili lan porodice a nije imala mesta za oba pokrivaa u kovegu. Potpisani pokri-va nije bio toliko dobro izraen kao njen, ali, naravno, morala je da ga uzme. Neka ovo ostane s tobom, da te na mene sea, rekla je dok joj je uplakana drugarica gurala pokriva nazad u ruke. Napraviu ih ja jo u Ohaju.

Preskoivi misli o samom putovanju, Onor je poku-ala da se usredsredi na kraj puta i daaru koju je njen budui zet crtao u pismu Grejs iz Ohaja. vrsta je to kua, ako i nije kamena kao to si navikla, napisao je Adam Koks. Ovde se kue ponajvie grade od drveta. Tek kad se porodica utemelji i verovatno se nee seliti, podie se kua od cigle.

Kua se nalazi na kraju Glavne ulice, na izlazu iz grada, nastavio je. Fejtvel je jo malen, ima petnaest porodica Prijatelja, ali narae, s pomoi Bojom. Radnja mog brata je u Oberlinu, veem gradu pet kilometara od Fejtvela. Nadamo se da e se preseliti kad Fejtvel naraste dovoljno za trgovinu tkaninama i odeom. Mi to ovde zovemo tekstilna roba. Mnogo novih rei valja nauiti u Americi.

Poslednji begunac 9

Onor nije mogla da zamisli ivot u kui nainjenoj od drveta, koja brzo gori, lako se krivi, koja kripi, stenje i ne daje onaj oseaj trajnosti kao kamen i cigla.

Iako se trudila da svoje brige ogranii na ivot u drvenoj kui, nije uspevala da obuzda um; misli su joj stalno skretale na plovidbu Pustolovom, brodom koji e ih preneti preko Atlantika. Onor je poznavala brodove, kao i svaki itelj Bridporta. Ponekad je ila s ocem u luku kada stigne poiljka konoplje. ak se penjala na brod i gledala mornare kako savijaju jedra, namotavaju uad i ribaju palubu, ali plovila nije nikad. Kad joj je bilo deset godina otac ih je poveo na jedan dan u oblinje seoce Ip, pa se s Grejs i braom vozila amcem. Grejs je uivala na vodi, oduevljeno je ciala, smejala se i pravila se da e pasti. Onor je pak stezala ogradu amca dok su braa veslala i trudila se da ne deluje uplaeno zbog njihanja i neprijatnog udnovatog oseanja da vie nema vrsto tlo pod nogama. Gledala je majku u tamnoj haljini i s belom kapom kako eta tamo-amo po obali i eka da joj se deca bezbedno vrate. Onor je od tada izbegavala vonje amcem.

ula je prie o nemirnom moru, ali nadala se da e tu nevolju, kao i svaku drugu, savladati upornou i str-pljenjem. Ali nije bila roeni moreplovac. Tako su joj mornari kazali. Moda je trebalo to da shvati jo kada je u amcu prvi put osetila vodu pod nogama. Kad su

Trejsi evalije10

napustili Bristol stajala je na palubi s Grejs i ostalima i gledala obale Somerseta i severnog Devona kako klize pored njih. Za druge putnike nestabilnost je bila zabavna novina, ali Onor je obuzimao sve vei nemir, na pokrete broda odgovarala je mrtenjem i zgrenim ramenima, a duboko u utrobi oseala je teinu, kao da je progutala gvozdeni teg od pola kilograma. Opirala se koliko je mogla, ali dok je Pustolov prolazio pored ostrva Landi, stomak joj se najzad zgrio i povratila je po palubi. Jedan mornar u prolazu nasmejao se. Povraa, a tek smo izali iz Bristolskog kanala!, graknuo je. ekaj da izaemo na puinu, onda e videti ta je munina!

Onor je povraala sestri po ramenu, na ebad, na pod njihove majune kabine i u emajlirani umivaonik. Povraala je i kad vie nije imala ta da izbaci iz sebe, njeno telo je poput maioniara stvaralo neto ni iz ega. Posle napada munine nije se oseala nimalo bolje. Kad je brod izaao na otvoreni okean i poeo snano da se valja na talasima, Onor je nastavila da povraa, ali sada se i Grejs razbolela, kao i mnogi drugi putnici, mada samo privremeno, dok se nisu privikli na novi ritam broda. Onor se nije navikla; munina ju je pratila svih mesec dana plovidbe.

Kad i nju samu nije muila morska bolest, Grejs je nego-vala Onor, prala joj arave, praznila umivaonik, dono-sila joj orbu i tvrde brodske biskvite, itala joj Bibliju

Poslednji begunac 11

ili knjige koje su ponele: Mensfild park, Stara prodavnica retkosti, Martin azlvit. Kako bi je razonodila, avrljala je o Americi, pokuavajui da joj skrene misli sa sumor-ne sadanjice na ono to ih eka. ta bi radije videla, medveda ili vuka?, upitala bi, pa bi sama odgovorila na svoje pitanje. Medveda, mislim, jer vukovi su kao prerasli psi, a medved lii samo na sebe. ime bi radije putovala, parobrodom ili vozom?

Onor je zajeala pri pomisli na jo jedan brod. Da, vozom, saglasila se Grejs. Volela bih da postoji voz kojim bismo stigle iz Njujorka u Ohajo. Jednog dana takvog voza e i biti. Oh, Onor, zamisli: uskoro emo biti u Njujorku!

Onor se namrtila, alei to i sama ne moe da posmatra ovo putovanje kao veliku pustolovinu, kao to je Grejs oigledno mislila. Njena sestra uvek je bila najnemirnija u porodici, jedina uvek spremna da poe s njihovim ocem kad je morao da putuje u Bristol, Port-smut ili London. ak je pristala da se uda za starijeg, dosadnog oveka zato to e je taj brak izbaviti iz Brid-porta. Grejs je poznavala petoricu brae Koks otkako su se pre nekoliko godina preselili iz Eksetera i otvorili prodavnicu tkanina, ali zainteresovala se za Adama tek kad je odluio da se iseli u Ohajo. Njegov brat Metju ve je iveo tamo, ali se razboleo, pa je njegova ena pisala Adamu molei ga da se nae bratu i pomogne im u poslu. Kad se Adam preselio u Ameriku, redovno se dopisivao s Grejs, a ona ga je opreznim nagovetajima

Trejsi evalije12

navela da je pozove da mu se pridrui kao supruga u Ohaju, gde bi vodili radnju zajedno s Metjuom i Abigejl.

Porodicu Brajt iznenadio je Grejsin izbor; Onor je oduvek mislila da e se njena sestra udati za nekog ivah-nijeg. Ali Grejs se toliko radovala ivotu u Americi da joj uopte nije smetala uzdranost njenog budueg mua.

Iako je bila strpljiva, moda i zbog grie savesti to je izloila sestru nedeljama morske bolesti, ak je i Grejs sve vie nervirala sestrina uporna munina. Posle neko-liko dana vie je nije nutkala da jede, poto Onor nije mogla nita zadrati u sebi due od nekoliko minuta. Ostavljala ju je samu u kabini i odlazila da eta po palubi, sedi, ije i ereta s drugim putnicama.

Onor je pokuala da poe s Grejs na Molitveni skup koji je organizovala aica drugih Prijatelja na brodu, ali dok je utke sedela s njima u maloj kabini, nije mogla da oisti svoj um od misli jer je strepela da e, ako to postigne, izgubiti ono malo samokontrole i ispovraati se pred svima. Uskoro su je ljuljanje broda i mete u stomaku naterali da izae.

Tokom neprijatnog puta od Bristola do Njujorka, zgrena kao crv na tesnom leaju ili presamiena nad nonom posudom, Onor se seala majke kako s belom kapom na glavi stoji na ljunkovitoj plai Ipa i pitala se zato je uopte ostavila bezbednost roditeljske kue.

Znala je zato: Grejs ju je zamolila, nadajui se da e joj novi ivot isceliti ranu na srcu. Onor je ostavio verenik i, mada nije bila pustolovnog duha kao Grejs,

Poslednji begunac 13

pomisao na ivot u zajednici koja je saaljeva navela ju je da poe sa sestrom. Nikada nije bila nezadovoljna u Bridportu, ali kad ju je Semjuel razreio veridbene obaveze, udela je za odlaskom koliko i Grejs.

Sva odea joj je zaudarala na kiselkasto meso i to nikakvim pranjem nije moglo da se ukloni. Onor je izbegavala ostale putnike, ak i sestru; nije mogla da podnese meavinu gaenja i saaljenja na njihovim licima. Nala je prostor izmeu dva bureta u zavetrini palube i tu se uvukla tako da ne bude na putu zaposle-nim mornarima i znatieljnim putnicima, ali dovoljno blizu ograde da moe da otri i ispovraa se u vodu ne privlaei niiju panju. Radije je boravila na palubi, ak i po kii i hladnoi, nego u tesnoj kabini s tvrdim leajem od dasaka i zaguljivim smradom ebadi. Ali prizor mora nije je privlaio beskrajno nebo i more bili su suta suprotnost zelenim brdima i ivicama Dorseta. Dok su se ostali putnici zabavljali s divljenjem posma-trajui olujne oblake, duge i sunce koje pretvara vodu u srebro, jata delfina uz korito broda ili kitov rep, za Onor su jednolinost i morska bolest umrtvili svako uenje koje bi moda osetila prema ovim tvorevinama prirode.

Kad se nije naginjala preko ograde, pokuavala je da skrene misli sa sopstvene bolne uzburkane utrobe bavei se runim radom. Kao poklon za putovanje njena majka je isekla eme od papira