PreveoNikola Pajvančić

PreveoNikola Pajvančić

Copyright © 1995 by Ro hin ton Mi stryTranslation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Ro hin ton Mi stryA Fi ne Ba lan ce

Po sve će no Fre ni

„Dok dr ži te u ru ka ma ovu knji gu, za va lje ni u me kom na slo nja ču, re ći će te se bi: mo žda će me ona za ba vi ti. A po što pro či ta te ovu pri ču o ve li kim ja di ma, bez sum nje će te le po ve če ra ti, kri ve ći auto­ra za sop stve nu neo se tlji vost, op tu žu ju ći ga za sil na pre te ri va nja i neo b u zda nu uobra zi lju. Bu di te me đu tim uve re ni: ova tra ge di ja ni je plod ma šte. Sve je isti na.“

Ono re de Bal zak, Či ča Go rio

Pro log: 1975. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 I – Grad na mo ru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 II – Da bi sno vi ra sli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 III – U se lu na re ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 IV – Ma le smet nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211 V – Pla ni ne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .249 VI – Dan u cir ku su, noć među straćarama . . . . . . . . . .320 VII – U po kre tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .365VI II – Ulep ša va nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .397 IX – Ka kvih sve za ko na ima. . . . . . . . . . . . . . . . . . .435 X – Plovidba pod jed nom za sta vom. . . . . . . . . . . . . .469 XI – Sve tla bu duć nost je po tam ne la . . . . . . . . . . . . . .505 XII – Ru ka sud bi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .539XI II – Že nid ba, pan tlji ča ra i pu sti njak . . . . . . . . . . . . . .573XIV – Po vra tak sa mo će . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .603 XV – Po ro dič no pla ni ra nje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .635

Sadržaj

Rohinton Mistri10

XVI – Krug se za tvo rio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .673 Epi log: 1984. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .713 Rečnik manje poznatih reči i izraza . . . . . . . . . . .761 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .765

Prolog: 1975.

j u tar nji eks pres, ote žao od put ni ka, sa svim je us po rio, pa se on da iznenada trg nuo na pred, kao da će po vra ti ti pu nu br zi nu. Krat ka var ka ko ju je voz iz veo pro dr mu sa la

je nje gov ži vi te ret. Grozd lju di što je vi sio na vra ti ma opa sno se is te gao, kao me hur od sa pu ni ce ko ji sa mo što ni je pu kao.

Ma nek Ko la u ku peu ni je is pu stio šip ku iz nad gla ve, a ni gu žva mu ni je do zvo li la da pad ne. Ose tio je da mu ne či ji la kat iz bi ja udž be ni ke iz ru ke. Od mah po red, je dan mr šav mla dić iz le teo je iz se di šta pra vo u na ruč je čo ve ka ko ji je se deo pre ko pu ta. Ma ne ko vi udž be ni ci pa do še na njih.

„jao!”, viknu mla dić ka da mu pr vi tom tre snu na le đa.On i nje gov stric se uz smeh ras pe tlja še. Išvar Dar dži, ko ji je

imao is kri vljen le vi obraz, po mo gao je si nov cu da usta ne iz nje­go vog kri la i vra ti se na se di šte. „Ome, sve je u re du?“

„Osim ru pe u le đi ma, sve je u re du“, re če Om pra kaš Dar dži, po di žu ći dve knji ge uvi je ne u sme đu har ti ju. Dr žao ih je ta nu šnim ru ka ma i osvr nuo se da vi di ko me su is pa le.

Ma nek pri zna de da im je on vla snik. Od po mi sli na te ške udž­be ni ke ka ko uda ra ju u tu krh ku kič mu sav se stre sao. Pri se tio se

Rohinton Mistri14 Osetljiva ravnoteža 15

Pro dor ni smrad va tre od ba le ge do leb deo je do vo za. Ma lo na pred, na pru žnom pre la zu, oku pi la se go mi la. Ne ko li ko lju di is ko či iz vo za i po đe pru gom.

„Na dam se da ne će mo za ka sni ti“, re če Om pra kaš. „Ako ne ko stig ne pre nas, ga rant smo pro pa li.“

Ma nek Ko la upi ta pu tu ju li da le ko. Išvar re če ime sta ni ce. „O, i ja ta mo si la zim“, re če Ma nek pre la ze ći pr stom pre ko ret kog br ka.

U na di da će ugle da ti broj ča nik nekog sata, Išvar po gle da u šu mu ruku ko ja kao da je ra sla ka ta va ni ci. „Iz vi ni te, ko li ko je sa ti?“, upi ta ne ko ga pre ko ra me na. Čo vek ot me nim po kre tom spu sti ru kav i ot kri sat: če tvrt do de vet.

„Haj de, jar, mr daj!“, re če Om pra kaš, plje snuv ši se di šte iz me­đu bu ti na.

„Ni je po slu šan kao vo lo vi u na šem se lu, a?“, re če nje gov stric a Ma nek se na sme ja. Išvar do da de da je to isti na – još otkad je on bio de te, nji ho vo se lo ni ka da ni je iz gu bi lo u pra znič noj tr ci vo lov skih za pre ga.

„Daj vo zu ma lo opi ju ma, pa će da ju ri kao vo lo vi“, re če Om pra kaš.

Kroz pre tr pa ni ku pe pro bi jao se pro da vac če šlje va, oki da ju ći zup ce ve li kog če šlja. Lju di su gun đa li i re ža li na nje ga, be sni što ih sa da još i on gnja vi.

„Ehej!“, vik nu Om pra kaš da mu pri vu če pa žnju.„Pla stič ni rajf, ne sa lo miv, pla stič na šna la, u ob li ku cve ta, u

ob li ku lep ti ra, ra zno boj ni če šlje vi, ne sa lo mi vi“, de kla mo vao je pro da vac če šlje va rav nim gla som i bez mno go odu še vlje nja. Ni je bio si gu ran je li ovo pra va mu šte ri ja ili sa mo ša ljiv dži ja ko ji bi da pre kra ti vre me. „Ve lik če šalj, ma li če šalj, ro ze, na ran dža sti, cr ve ni, ze le ni, pla vi žu ti če šalj – sve ne sa lo mi vi.“

Om pra kaš pro vu če če šlje ve kroz ko su da ih is pro ba, pre ne go što se od lu či za je dan džep ni, cr ve ni. Za vu kao je ru ku u džep pan­ta lo na i iz vu kao nov čić. Pro da vac če šlje va je tr peo ne pri ja telj ske lak to ve i ra me na dok je tra žio ku sur. Ru ka vom je obri sao ulje za ko su sa is pro ba nih ali ne pro da tih če šlje va, pa ih je vra tio u ra nac,

vrap ca ko ga je pre mno go go di na ubio ka me nom; po sle mu je zbog to ga po zli lo.

Iz vi nja vao se žu stro. „Ve o ma mi je žao, knji ge su mi is pa le i…“„Ne ma bri ge“, re če Išvar. „Ni si ti kriv.“ Si nov cu je do dao:

„Do bro što ni je bi lo obr nu to, a? Da sam ja te bi pao u kri lo, od mo je te ži ne bi ti ko sti po pu ca le.“ Opet su se na sme ja li, sa da i Ma nek s nji ma, da pot kre pi iz vi nje nje.

Išvar Dar dži ni je bio kru pan čo vek; je di no je su prot nost sa Om pra ka še vim su vim udo vi ma bi la iz vor do set ki o nje go vom sil nom sta su. Po ne kad bi se na taj ra čun ša lio je dan, a po ne kad dru gi. Išvar bi za ve če rom oba ve zno si pao ve ću por ci ju na si nov čev li me ni ta njir; u drum skoj go sti o ni ci sa če kao bi da Om pra kaš ode po vo du ili do nu žni ka, a on da hi tro pre ba cio ne što svo je hra ne na nje gov list.

Ako bi se Om pra kaš po bu nio, Išvar bi re kao: „Šta će lju di u se lu re ći ka da se vra ti mo? Da sam bra tan ca u gra du mo rio gla đu i sam sve jeo? Sa mo ti na va li, na va li! Čast ću sa ču va ti sa mo ako mi se pod go jiš!“

„Ne bri ni“, uz vra ćao bi Om pra kaš. „Ako ti je čast ve li ka ko li ki ti je sto mak, imaš ti nje i pre vi še.“

Om pra ka šov stas, me đu tim, odo le vao je tru du nje go vog stri­ca i on je sve jed no osta jao mr šav kao čač ka li ca. I nji ho vi iz gle di u ži vo tu ta ko đe su osta ja li mr ša vi, a slav ni po vra tak u se lo i da lje je bio pu sti san.

ju žni eks pres po no vo uspo ri. Toč ko vi se za u sta vi še uz pne u­mat sko ši šta nje. Voz se na la zio iz me đu sta ni ca. Va zdu šne koč ni ce na sta vi le su si plji vo da dah ću još ko ji tre nu tak pre ne go što su za mu kle.

Om pra kaš po gle da kroz pro zor da usta no vi gde su sta li. Gru bo skle pa ne ko li be ni za le su se s dru ge stra ne že le znič ke ogra de, uz ja rak ko jim je te kla ot pad na vo da. De ca su se igra la mot ka ma i ka me ni ca ma. Uz bu đe no šte ne ska ku ta lo je oko njih, po ku ša va ju ći da im se pri dru ži. Ne da le ko oda tle ne ki čo vek go do pa sa mu zao je kra vu. Mo gli su bi ti bi lo gde.

Rohinton Mistri16 Osetljiva ravnoteža 17

Du go oče ki va no bru ja nje na po kon pro stru ji va go ni ma i voz za drh ta duž du gač ke, če lič ne kič me. Olak ša nje oza ri li ca put ni ka. Ka da su va go ni pro šli po red ram pe, svi su iz vi li ši je da vi de za što su bi li sta li. Tro ji ca po li ca ja ca sta ja la su po red na br zi nu po kri ve nog le ša ko ji je če kao pre voz za mr tvač ni cu. Ne ki put ni ci do dir nu še če lo ili sklo pi še dla no ve pa pro šap ta še: „Ram, Ram.“

Ma nek Ko la si đe iza stri ca i si nov ca, te za jed no po đo še s pe ro na. „Opro sti te“, re če on iz va div ši pi smo iz dže pa. „Tek sam sti gao u grad, mo že te li mi re ći ka ko da stig nem na ovu adre su?“

„Nas si na šao“, re če Išvar ne po gle dav ši har ti ju. „I mi smo tek sti gli.“

Om pra kaš ipak po gle da pi smo pa re če: „Gle, isto ime!“Išvar iz dže pa iz va di is kr za nu ce du lju, pa ih upo re di. Nje gov

si no vac je bio u pra vu, le po je pi sa lo: Di na Da lal, pa za tim adre sa.Om pra kaš osmo tri Ma ne ka s iz ne nad nim ne pri ja telj stvom.

„Šta ćeš ti kod Di ne Da lal? Da ni si kro jač?“„ja kro jač? Ne, ona je pri ja te lji ca mo je maj ke.“Išvar kuc nu si nov ca po ra me nu. „Vi diš, bez ve ze si se pre pla šio.

Haj de da na đe mo gde je adre sa.“Ma nek ni je shva tao šta im to zna či, sve dok mu Išvar is pred

sta ni ce ni je ob ja snio. „Om i ja smo kro ja či, shva taš. Di na Da lal nu di po sao dvo ji ci kro ja ča. Na me ra va mo da se pri ja vi mo.“

„A vi ste mi sli li da ja ta mo žu rim da vam pre ot mem po sao“, osmeh nu se Ma nek. „Ne bri ni te, ja sam sa mo stu dent. Di na Da lal i mo ja maj ka za jed no su išle u ško lu. Sta no va ću kod nje ne ko li ko me se ci, to je sve.“

Upi ta li su pan va lu za pra vac, pa po šli uli com ko ju im je on po ka zao. Om pra kaš je i da lje bio po ma lo sum nji čav. „Ako ćeš sta no va ti kod nje ne ko li ko me se ci, gde ti je ko fer, gde su ti stva ri? Sa mo dve knji ge imaš?“

„Da nas idem tek da je upo znam. Za me sec da na ću pre ba ci ti stva ri iz stu dent skog do ma.“

ne is pu šta ju ći iz ru ke onaj ve li ki dvo red ni, a on da je na sta vio s ti him oki da njem dok je išao da lje kroz ku pe.

„Gde ti je onaj žu ti če šalj?“, upi ta Išvar.„Po lo mio se.“„Ka ko?“„Bio mi je u zad njem dže pu. Seo sam na nje ga.“„Ni je ti to do bro me sto za če šalj. Če šalj ti je, Ome, za gla vu, a

ne za tur.“ Si nov ca je uvek zvao Om. Pu no ime, Om pra kaš, ko ri­stio je sa mo ka da je bio ljut.

„Da si ti na nje ga seo, če šalj bi se ras pao u pa ram par čad“, uz vra ti nje gov si no vac a Išvar se na sme ja. Na ka zni le vi obraz u to me mu ni je sme tao, ne po kre tan kao oba la oko ko je se osme si bez bed no mre ška ju.

Za go li cao je Om pra ka ša is pod bra de. Nji ho ve go di ne – če tr­de set šest i sedam na est – naj če šće ni su bi le pra vi po ka za telj nji ho­vog od no sa. „Osmeh ni se ma lo, Ome. Ta be sna usta ne idu ti uz film sku fri zu ru.“ Na mig nuo je Ma ne ku, da i nje ga uklju či u ša lu. „Ta ko na ta pi ra nog ju ri će te sve cu re, ali ni šta ti ne bri gaj, ja ću ti oda bra ti do bru že nu. Krup nu i sna žnu, ja ku za dvo je.“

Om pra kaš se is ke zi pa do te ra ko su no vim če šljem. Voz i da lje ni je da vao zna ka da će se po kre nu ti. Lju di ko ji su oti šli is pred sa da su se vra ti li s ve sti ma da je po kraj ši na, bli zu ram pe, na đe no još jed no te lo. Ma nek se pri bli ži vra ti ma da slu ša. Čist i brz na čin da se ode, po mi sli on, sa mo ako voz uda ri čo ve ka pu nom sna gom.

„Mo žda ima ne ke ve ze s van red nim sta njem“, re če ne ko.„Ka kvim van red nim sta njem?“„Pre mi jer ka je ju tros na ra di ju odr ža la go vor. Ne što ka ko ze mlji

pre te unu tra šnji ne pri ja te lji.“„Zvu či kao još jed na ta ma ša po li ti ča ra.“„Za što svi bi ra ju pru gu za ubi ja nje?“ gun đao je ne ko tre ći. „Ni je

ih bri ga za lju de kao što smo mi. Ubi stvo, sa mo u bi stvo, te ro ri stič ki na pad nak sa li ta, smrt u po li cij skoj sta ni ci – na kra ju zbog sve ga vo zo vi ka sne. Šta fa li otro vu, sko ku s kro va ili no žu?“

Rohinton Mistri18 Osetljiva ravnoteža 19

Pro da vac je me šao ku tla čom po bu re tu, a ko ma di ći le da su zvec ka li i plu ta li na tam no cr ve nom mo ru. „Sla žem se“, re če Ma nek. „Iz gle da od lič no.“

„Mi ne će mo“, re če Išvar hi tro. „ju tros smo se pre je li za do ru­čak“, a Om pra kaš po ti snu če žnju s li ca.

„Do bro“, re če Ma nek sum nji ča vo, pa na ru či jed nu ve li ku ča šu. Po sma trao je kro ja če ko ji su sta ja li gle da ju ći u stra nu, po da lje od pri ma mlji vog bu re ta i nje go ve oro še ne ča še. Vi deo je nji ho va umor na li ca, vi deo je ko li ko im je ode ća bed na, nji ho ve iz li za ne ja pan ke.

Po pio je po la pa je re kao: „Do sta mi je. Ho će te vi?“Od mah nu li su gla vom.„Ba ci će se.“„Va ži, jar, ako će da se ba ci“, re če Om pra kaš i uze šer bet. Ot pio

je ne ko li ko gu tlja ja pa ga pru žio stri cu.Išvar je is ka pio ča šu pa je vra tio pro dav cu. „Ovo je bi lo ve o ma

uku sno“, re kao je, sav oza ren od za do volj stva. „Ve o ma lju ba zno što si nas po nu dio, ve o ma nam je pri ja lo, mno go hva la.“ Si no vac ga je po gle dao s neo do bra va njem, kao da će mu re ći da se ma lo ob u zda.

Ko li ka za hval nost za ma lo šer be ta, po mi sli Ma nek, ka ko sa mo iz gle da ju želj ni obič ne do bro te.

Na vra ti ma ve ran de sta ja la je bron za na plo či ca: G. i gđa Ru stom K. Da lal. Go di ne ze le ne pa ti ne ukra si le su slo va. Di na Da lal ih je otvo ri la ka da su po zvo ni li pa je uze la zgu žva nu ce du lju i pre po­zna la svoj ru ko pis.

„Vi ste kro ja či?“„Han dži“, re če Išvar, žu stro kli ma ju ći gla vom. Sva tro ji ca su na

njen po ziv ušla na ve ran du pa su ne la god no sta ja la.Ve ran da, ko ja je ne ka da bi la otvo re na, pre tvo re na je u do dat nu

so bu dok je po koj ni muž Di ne Da lal još bio de te – nje go vi ro di te lji

Pro šli su po red pro sja ka po gr blje nog na ma lim dr ve nim ko li ci­ma, či ji su ga toč ki ći di za li de set cen ti me ta ra od ze mlje. Ni je imao pr ste na ša ka ma, a no ge su mu bi le am pu ti ra ne sko ro do be da ra. „O, ba bu, ek pa i sa daj-raj!“ za pe vao je, tre su ći li men ku obe ma umo­ta nim ša ka ma. „O ba bu! Haj ba bu! Araj ba bu, ek pa i sa daj-raj!“

„Ovaj je je dan od naj go rih ko je sam vi deo ot ka ko sam sti gao u grad“, re če Išvar, a osta la dvo ji ca se slo ži še. Om pra kaš za sta de da uba ci nov čić u li men ku.

Pre šli su uli cu pa se po no vo ras pi ta li za pra vac. „U ovom gra du ži vim već dva me se ca“, re če Ma nek, „ali je to li ko ogro man i to li ko me zbu nju je. Pre po zna jem sa mo ne ke ve će uli ce. Spo red ne uli či ce mi sve iz gle da ju isto.“

„Mi smo do šli pre šest me se ci i još ima mo isti pro blem. U po čet ku smo bi li skroz iz gu blje ni. U po čet ku ni u voz ni smo zna li da uđe mo – pro šla bi dva ili tri pre ne go što smo na u či li ka ko se va lja gu ra ti.“

Ma nek re če da mu je ov de gro zno i da je dva če ka da se vra ti ku ći, u pla ni ne, do go di ne, ka da za vr ši stu di je.

„Mi smo isto do šli sa mo na krat ko“, re če Išvar. „Da za ra di mo ne ku pa ru, pa da se vra ti mo u na še se lo. Če mu ova kav ve lik grad? Bu ka i gu žva, ne maš gde da ži viš, ne ma vo de, đu bre na sve stra­ne. Užas.“

„Na še se lo je da le ko odav de“, re če Om pra kaš. „Či tav dan pu to­va nja vo zom – od uju tru do uve če.“

„jed nog da na će mo se ipak vra ti ti“, re če Išvar. „Ni čeg lep šeg od rod nog me sta.“

„ja sam sa se ve ra“, re če Ma nek. „Da se ta mo stig ne tre ba dan i noć, pa još je dan dan. S pro zo ra na še ku će vi de se sne žni pla­nin ski vr ho vi.“

„Bli zu na šeg se la te če re ka“, re če Išvar. „Vi diš je ka ko bli sta, ču ješ je ka ko pe va. Le po je to me sto.“

Ne ko vre me su ho da li ćut ke, udu blje ni u mi sli o do mu. Om pra­kaš je pre ki nuo ti ši nu ta ko što je po ka zao te zgu sa šer be tom od lu be ni ce. „Baš bi pri ja lo, na ovu vru ći nu.“

Rohinton Mistri20 Osetljiva ravnoteža 21

„A ti?“, obra ti se ona Om pra ka šu, ko ji je de lo vao ne ka ko pre­zri vo. „još ni reč ni si re kao.“

„Moj si no vac go vo ri sa mo ka da se sa ne čim ne sla že“, re če Išvar. „Nje go va ćut nja je do bar znak.“

Išva ro vo li ce joj se do pa lo, bi lo je to li ce ka kvo po ma že lju di ma da se opu ste i ko je ma mi na raz go vor. Ali tu je bio i ovaj ću tlji vi tip, od koga kao da reči beže. Bra da mu je bi la pre sit na za osta tak li ca, ma da bi sve ipak iz gle da lo sra zmer no, sa mo ka da bi se osmeh nuo.

Iz ne la im je uslo ve za po sle nja: mo ra će da do ne su sop stve ne ši va će ma ši ne; bi će pla će ni po učin ku. „Što vi še ha lji na sa ši je te, vi še će te za ra di ti“, re kla je a Išvar se slo žio da je to po šte no. Ce ne će za vi si ti od slo že no sti kro ja. Rad no vre me je od osam uju tro do šest po pod ne – ma nje od to ga ne mo že, ma da slo bod no mo gu da ra de i du že. Na po slu ne ma pu še nja i žva ka nja pa na.

„Pan ni kad ne žva će mo“, re če Išvar, „ali po ne kad vo li mo da po pu ši mo po bi di.“

„Mo ra će te da pu ši te na po lju.“Uslo vi su bi li pri hva tlji vi. „Ka ži te mi adre su va še rad nje“, re če

Išvar. „Gde da do ne se mo ši va će ma ši ne?“„Ov de. Ka da do đe te sle de će ne de lje, po ka za ću vam gde da ih

sta vi te, u so bu po za di.“„Okej dži, hva la vam, do la zi mo u po ne de ljak si gur no.“ Mah nu li

su Ma ne ku dok su od la zi li. „Vi di mo se po no vo.“„Na rav no“, od go vo ri Ma nek i uz vra ti ma ha njem. Po što je

pri me tio upi tan po gled Di ne Da lal, is pri čao joj je ka ko su se upo­zna li u vo zu.

„Mo raš da pa ziš s kim raz go va raš“, re kla je. „Ni kad ne znaš na ka kve pre va ran te mo žeš da na le tiš. Ovo ni je ono tvo je se o ce u pla ni na ma.“

„De lo va li su mi vr lo pri stoj no.“„Hmm, da“, re če ona neo d re đe no. On da se po no vo iz vi ni la

što je po mi sli la da je on kro jač. „Ni sam mo gla le po da te vi dim, sta jao si iza njih, a me ni je vid sve sla bi ji.“ Baš sam ble sa va, re kla je u se bi, što sam za ovog le pog mom ka po mi sli la da je kri vo no gi

su od lu či li da će to bi ti deč ja so ba u nji ho vom ma le nom sta nu. Za zi da li su je i na me sti li pro zor s gvo zde nom re šet kom.

„Ali me ni tre ba ju sa mo dva kro ja ča“, re če Di na Da lal.„Opro sti te, ja ni sam kro jač. Zo vem se Ma nek Ko la.“ Za ko ra čio

je is pred Išva ra i Om pra ka ša. „O, ti si Ma nek! Do bro do šao! Opro sti, ni sam te pre po zna la.

Go di ne su pro šle ot ka ko sam po sled nji put vi de la tvo ju maj ku, a te be ni ka da ni sam ni vi de la.“

Osta vi la je kro ja če na ve ran di pa ga uve la u dnev nu so bu. „Sa če­ka ćeš me ov de ne ko li ko mi nu ta, dok za vr šim s onom dvo ji com?“

„Na rav no.“Ma nek osmo tri otr ca ni na me štaj: po ha ba nu so fu, dve sto li ce

iz li za nih se di šta, iz gre ba ni sto čić za čaj, tr pe za rij ski sto s is pu ca­lim i iz ble de lim pla stič nim stol nja kom. Ona si gur no ne ži vi ov de, za klju čio je on, ovo je ve ro vat no do dat ni iz vor pri ho da, stan za iz da va nje. Zi do ve je odav no tre ba lo okre či ti. Za ba vio se sa iz ble­de lim mr lja ma mal te ra, isto kao ne kad s obla ci ma, za mi šlja ju ći ži vo ti nje i pre de le. Psi ko ji se ru ku ju. So ko što se na glo ob ru ša va. Čo vek sa šta pom za ho da nje pe nje se uz pla ni nu.

Di na Da lal je na ve ran di pre šla ru kom pre ko cr ne ko se, u kojoj se sede još nisu pojavile, pa je pa žnju usme ri la na kro ja če. Če lo joj je u če tr de set dru goj još bi lo glat ko, još ni je ogru be lo, ni po sle pet na est go di na ot ka ko je pri mo ra na sa ma da za ra đu je za ži vot, to li ce zbog ko ga su se dru go vi nje nog bra ta nad me ta li ko će je pre za di vi ti. Upi ta la ih je ka ko se zo vu i ima ju li kro jač kog is ku stva. Kro ja či su tvr di li da o žen skoj ode ći zna ju sve. „Ume mo čak da uzme mo me re pra vo s mu šte ri je i ši je mo po ko joj god mo di že li te“, re če Išvar sa mo po u zda no. Sa mo je on pri čao, dok je Om pra kaš kli mao gla vom.

„Na ovom po slu ne će bi ti mu šte ri ja za me ru“, ob ja sni la je ona. „Ši će se pra vo sa pa pir nih šni to va. Sva ke ne de lje će te mo ra ti da sa ši je te po dva de set, tri de set ha lji na, ko li ko god kom pa ni ja na ru či, sve u istom sti lu.“

„Deč ja igra“, re če Išvar. „Ali pri sta je mo.“

Rohinton Mistri22 Osetljiva ravnoteža 23

„Pre me sti ću je dan kre vet u dru gu so bu za se be.“Po gle dao je kroz vra ta i video so bu još ma nju i u još go rem sta­

nju, pre tr pa nu na me šta jem – tu su bi li or mar (na ko me je ta ko đe bio ko fer), škri pav sto, dve sto li ce i tri zar đa la kov če ga na sla ga na na sto či ću.

„ja to vas iz ba cu jem iz va še so be“, pro mu mla Ma nek. Po sta jao je sve po ti šte ni ji od okru že nja u ko me se za te kao.

„Ne bu di sme šan.“ Glas joj je bio od se čan. „Že le la sam sta na­ra, i ima la sam iz u zet no mno go sre će što sam na šla jed nog fi nog mla dog Par si ja – si na mo je škol ske dru ga ri ce.“

„To je ve o ma lju ba zno od vas, go spo đo Da lal.“„I još ne što. Mo raš da me zo veš te ta Di na.“Ma nek klim nu gla vom.„Stva ri do ne si kad bu deš hteo. Ako ti se ne svi đa u do mu, so ba

je sprem na – ne mo ra mo da če ka mo ne ki od re đe ni da tum sle de­ćeg me se ca.“

„Ne, to je u re du, ali hva la vam, go spo đo…“„Ehej, pa zi.“„Te ta Di na, hte doh da ka žem.“ Osmeh nu li su se.Po što je Ma nek oti šao iz sta na, po če la je da šet ka po so bi,

od jed nom uzru ja na, kao da će usko ro po ći na ne ko du gač ko pu to­va nje. Sa da ne ma po tre be da ide kod bra ta i mo lja ka no vac za ki ri ju. Du bo ko je udah nu la. Nje na krh ka ne za vi snost po no vo je sa ču va na.

Su tra će do ne ti ku ći pr vu ko li či nu ma te ri ja la za ši ve nje iz Ore-vo ar eks por ta.

kro jač. Vi di ga ka ko je sna žan, si gur no od onog ču de snog pla­nin skog va zdu ha o ko me to li ko pri ča ju, od zdra ve hra ne i vo de.

Za gle da la se ma lo pom ni je, na kri viv ši gla vu u stra nu. „Pro šlo je vi še od dva de set go di na, ali vi dim da li čiš na maj ku. Znaš da smo Aban i ja za jed no išle u ško lu.“

„Da“, re če on, ose ća ju ći se ne la god no zbog nje nog usred sre­đe nog po sma tra nja. „Ma ma mi je pi sa la o to me. Ta ko đe je že le la da vam ka žem da ću se pre se li ti sle de ćeg me se ca, a ona će vam po sla ti ček za ki ri ju.“

„Da, da, to je u re du“, re če ona pre šav ši pre ko nje go ve bri ge za po je di no sti i po no vo od lu tav ši u pro šlost. „U ško li smo bi le pra va ma la ču do vi šta. Ima le smo i tre ću dru ga ri cu, Ze no bi ju. Kad smo nas tri za jed no, bi će grd nih ne vo lja, ta ko su na stav ni ci go vo ri li.“ Uspo me na joj na li ce iz ma mi se tan osmeh. „Elem, da ti po ka žem svo ju ku ću i tvo ju so bu.“

„Ov de i ži vi te?“„A gde bih dru gde?“ Dok ga je vo di la kroz bed ni stan čić, pi ta la

ga je šta stu di ra.„Hla đe nje i kli ma ti za ci ju.“„Na dam se da ćeš ne što ura di ti po vo dom ove vru ći ne, da se

ov de lep še ži vi.“Sla ba šno se osmeh nuo, ras tu žen me stom gde ona sta nu je. Ni je

mno go bo lje od stu dent skog do ma, po mi slio je. Ipak, ra do vao se se lid bi. Sve je bo lje, po sle ono ga što se ta mo de si lo. Stre sao se i po ku šao da mi sli na ne što dru go.

„Ovo će bi ti tvo ja so ba.“„Ve o ma je le pa. Hva la vam, go spo đo Da lal.“U jed nom uglu se na la zio or mar na ko me je le žao iz gre ban,

ulu bljen ko fer. Po red or ma ra je sta jao ma li sto. Tu se, kao i u dnev noj so bi, po tam ne la ta va ni ca lju šti la a sa po si ve lih zi do va na ne ko li ko me sta ot pao je i mal ter, dok su se ne ka dru ga, ne dav no po no vo omal te ri sa na, is ti ca la kao tek za le če ne ra ne. Dva uza na kre ve ta pru ža la su se pod pra vim uglom uza zi do ve. Upi tao se ho će li ona spa va ti u is toj so bi.

I

Grad na moru

D i na Da lal je ret ko se bi do zvo lja va la da o svom ži vo tu raz mi šlja s ka ja njem ili gor či nom, ili da se pi ta za što je sve is pa lo ka ko je ste i za što joj je iz ma kla sve tla bu duć nost

ko ju su joj svi pred vi đa li u ško li, dok se još zva la Di na Šrof. Ako bi po ne kad i po to nu la u ta kva ras po lo že nja, br zo bi iz njih is pli­va la. Če mu ve či to po na vlja ti jed nu te istu pri ču, upi ta la bi sa mu se be – ka da se ona uvek isto za vr ša va; ko jim god hod ni kom da po đe, uvek će za vr ši ti u is toj so bi.

Di nin otac je bio dok tor, le kar op šte prak se s re la tiv no uspe­šnom or di na ci jom, čo vek ko ji se Hi po kra to ve za kle tve dr žao po ne što stra stve ni je od svo jih ko le ga. U pr vim go di na ma ka ri­je re dok to ra Šro fa, pri ja te lji, ro đa ci i sta ri ji dok to ri nje go vu su po sve će nost po slu di jag no sti ko va li kao ti pič nu za mla da lač ku strast i bo drost. „To odu še vlje nje mla dih za i sta prija“, go vo ri li su uz osmeh i mu dro kli ma li gla vom, ube đe ni da će vre me, za jed no s jed nom zdra vom do zom ci ni zma i po ro dič nih oba ve za, za ga si ti va tre ide a la.

Me đu tim brak, ro đe nje si na a je da na est go di na ka sni je i kće­ri, ni šta ni su pro me ni li za dok to ra Šro fa. Vre me je sa mo uve ća lo

Rohinton Mistri28 Osetljiva ravnoteža 29

Pe to go di šnja Di na je me đu tim pri me ti la bol na oče vom li cu, pre ne go što je sti gao da ga sa kri je. Pri tr ča la mu je i po pe la mu se u kri lo. „Ta ta, ja ho ću da bu dem dok tor kad po ra stem, isto kao ti.“

Svi su se na sme ja li, za plje ska li i re kli: ka kva pa met na de voj či­ca, zna ka ko da do bi je šta že li. Ka sni je su ša pu ta li da sin ni je istog ko va kao otac – ne ma ni ka kvih am bi ci ja, ne će da le ko do gu ra ti.

Di na je u go di na ma što su sledile po na vlja la svo ju že lju i da lje gle da ju ći u oca kao u ne ka kvog bo ga ko ji lju di ma da ru je zdra vlje, ko ji se bo ri pro tiv bo le sti i po ne kad uspe va da pri vre me no osu je ti smrt. Dok tor Šrof je bio odu še vljen svo jim pa met nim de te tom. Na ro di telj skim sa stan ci ma u sa mo stan skoj ško li, di rek tor ka i uči te­lji ce uvek su za nju ima le sa mo naj ve će po hva le. Bu de li to že le la, da le ko će do gu ra ti u ži vo tu, bio je ube đen dok tor Šrof.

Go spo đa Šrof je ta ko đe bi la ube đe na da nje nu kćer ku tre ba pri do bi ti za bor bu pro tiv glu pog čo ve ko lju bi vog pla na dok to ra Šro fa da ra di u da le kim, za ba če nim se li ma. Di na, me đu tim, ni je hte la da sa ra đu je; ni je se sla ga la s pod mu klim me to di ma smi šlje­nim da se njen vo lje ni otac za dr ži kod ku će.

On da se go spo đa Šrof od lu či la za dru ge me to de, ni je vi še po ku­ša va la da ga ube di spo mi nju ći no vac, lič nu bez bed nost ni nje go ve naj mi li je, po što je zna la da ta ko ne ma ni ka kve iz gle de na uspeh. Ume sto to ga je po če la da pri ča o nje go vim pa ci jen ti ma, da tvr di ka ko ih on na pu šta, ona ko sta re, sla be i bes po moć ne. „Šta će oni kad ti bu deš da le ko? Oni ti ve ru ju i ra ču na ju na te be. Ka ko mo žeš da bu deš ta ko su rov? Ne maš poj ma ko li ko im zna čiš.“

„Ne, ni je u to me stvar“, re kao je dok tor Šrof. Do bro je po zna­vao za mr še ne ar gu men te ko je je ume la da upo tre blja va vo đe na lju­ba vlju pre ma nje mu. Str plji vo je ob ja snio da u gra du ima do volj no le ka ra op šte prak se ko ji će se po sta ra ti za pre hla de i upa le – ta mo gde on ide, lju di ne ma ju ni ko ga. Te šio ju je da je to sa mo pri vre­me no, gr le ći je i lju be ći mno go vi še ne go što je za nje ga bi lo uobi­ča je no. „Obe ća vam da ću se br zo vra ti ti“, re kao je. „Pre ne go što se i na vik ne te na mo je od su stvo.“

ne rav no te žu iz me đu nje go vog ža ra da po ma že lju di ma i že lje da za ra di za pri sto jan ži vot.

„Ka kvo raz o ča ra nje“, go vo ri li su pri ja te lji i ro đa ci od ma hu ju ći gla vom. „Ko li ko smo sa mo od nje ga oče ki va li. A on i da lje rin ta kao pi sar, kao fa na tik, ni ka ko ne će da uži va u ži vo tu. Si ro ta go spo­đa Šrof. Ni kad od la ska na od mor, ni kad od la ska na za ba ve – baš ni ka kve ra do sti u ži vo tu.“

U pe de set pr voj, ka da ve ći na le ka ra op šte prak se po či nje da raz ma tra mo guć no sti ra da s po la rad nog vre me na, za po šlja va nja jef i nog po moć ni ka ili čak pro da je or di na ci je za rad ra nog od la ska u pen zi ju, dok tor Šrof ni je imao ni ra čun u ban ci a ni na rav da se bi ta ko udo vo lja va. Ume sto to ga se do bro volj no pri ja vio da pred vo di jed nu ak ci ju no vo pe če nih dok to ra u unu tra šnjo sti ze mlje. Tu, gde ti fu su i ko le ri na pu tu ni su sta ja li ni na u ka ni teh no lo gi ja, i gde su oni i da lje re dov no ko si li se lja ne, dok tor Šrof će po ku ša ti da uni­šti smr to no sne ko se ili da im, u naj ma nju ru ku, bar otu pi oštri ce.

Me đu tim, go spo đa Šrof je pred u ze la dru ga či ju ak ci ju: da od vra­ti mu ža od od la ska, ka ko je slu ti la, u si gur nu smrt. Po ku ša la je da na u či Di nu re či ma ko ji ma će na te ra ti oca da se pre do mi sli. Ipak je dva na e sto go di šnja Di na bi la oče va mi lje ni ca. Go spo đa Šrof je zna la da od si na Nu sva na u tom po du hva tu ne će ima ti po moć. Ako bi nje ga pri do bi la, sa mo bi upro pa sti la sve iz gle de da pro­me ni mu že vljev stav.

Pre kret ni ca u od no su iz me đu oca i si na na sta la je pre se dam go di na, na Nu sva nov še sna e sti ro đen dan. Na ve če ru su po zva ni stri če vi i tet ke a ne ko je re kao: „Da kle, Nu sva ne, usko ro ćeš po če ti da učiš za dok to ra, da na sle diš oca.“

„Ne že lim da bu dem dok tor“, od go vo rio je Nu svan. „Ba vi ću se bi zni som – uvo zom i iz vo zom.“

Ne ki stri če vi i tet ke klim nu li su s odo bra va njem. Dru gi su se trg nu li, ka o ba ja gi pre stra vlje ni, pa se okre nu li dok to ru Šro fu. „je li to isti na? Ne će bi ti or ta klu ka si na i oca?“

„Na rav no da je ste“, re kao je on. „Mo ja de ca su slo bod na da ra de šta že le.“

Rohinton Mistri30 Osetljiva ravnoteža 31

joj je stra vič no ne do sta jao. Zbog maj či nog po vla če nja to je po sta lo mno go go re.

Nu svan Šrof je već dve go di ne pre oče ve smr ti za ra đi vao za ži vot kao po slov ni čo vek. još je bio sa mac, ži veo je kod ku će i šte­deo pa re dok je tra žio pri kla dan stan i pri klad nu že nu. Po što mu je otac umro a maj ka se po vu kla u se be, shva tio je da je po tra ga za sta nom po sta la ne po treb na a po tra ga za že nom iz u zet no hit na.

Sa da je pre u zeo na se be ulo gu gla ve po ro di ce i Di ni nog sta­ra te lja. Svi nji ho vi ro đa ci slo ži li su se da ta ko i tre ba da bu de. Hva li li su nje go vu ne se bič nu od lu ku, pri zna ju ći da su se pre va ri li u po gle du nje go vih spo sob no sti. Ta ko đe je pre u zeo na se be i upra­vlja nje po ro dič nim fi nan si ja ma, obe ćav ši da maj ci i se stri ni ka da ni šta ne će ne do sta ja ti; on će se o nji ma sta ra ti od sop stve ne pla te. Me đu tim, još dok je to go vo rio, znao je da za tim ne ma po tre be. No vac od pro da je or di na ci je dok to ra Šro fa bio je za to do vo ljan.

Nu sva no va pr va od lu ka u ulo zi gla ve po ro di ce bi la je da sma nji po slu gu. Za dr žan je ku var, ko ji je do la zio na po la da na i pri pre mao dva glav na obro ka; Li li, slu žav ka ko ja je ži ve la s nji ma, ot pu šte na je. „Ne mo že mo i da lje da ži vi mo u pre đa šnjem luk su zu“, ob ja vio je. „Ne mam do volj no i za nje nu pla tu.“

Go spo đa Šrof je iz ra zi la iz ve snu sum nju u ve zi s tom pro me­nom. „Ko će da či sti? ja vi še ni sam okret na kao ne kad.“

„Ne bri ni ma ma, svi će mo de li ti kuć ne po slo ve. Ti mo žeš one lak še, kao što je bri sa nje pra ši ne. Sva ko si gur no mo že da ope re sop stve no po su đe. A Di na je mla da cu ra, pu na sna ge. Do bro će joj do ći da na u či ka ko se vo di do ma ćin stvo.“

„Da, mo žda si u pra vu“, re kla je go spo đa Šrof, ne ja sno ube đe na u po sto ja nje po tre be za šted njom.

Di na je me đu tim zna la da to ni je sve. Ne de lju da na ra ni je, dok je ka sno po sle po no ći pro la zi la kroz ku hi nju na pu tu za ku pa ti lo, ugle da la je bra ta s ajom: Li li je se de la na kra ju ku hinj skog sto la, s no ga ma oslo nje nim na ivi cu; Nu svan je, s pi ža mom oko sto pa la, sta jao iz me đu Li li nih bu ti na i pri vla čio nje na be dra ka se bi. Di na je po sma tra la nje go vu go lu stra žnji cu s po spa nom ra do zna lo šću, pa

Dok tor Šrof me đu tim to obe ća nje ni je is pu nio. Tri ne de lje po po kre ta nju me di cin ske ak ci je bio je mr tav, ne od ti fu sa ili ko le re, već od uje da ko bre, da le ko od spa so no snih pro tiv o tro va.

Go spo đa Šrof je vest pri mi la mir no. Lju di su pri ča li da je raz log to me što je ona dok tor ska su pru ga i da je če šće u pri su stvu smr ti ne go obič ni lju di. Ra ču na li su da joj je dok tor Šrof si gur no če sto sa op šta vao ta kve ve sti o svo jim pa ci jen ti ma i ta ko je pri pre mio za ne iz be žno.

Ka da je od luč no uze la glav nu reč u pri pre ma ma za po greb i svi me ru ko vo di la iz u zet no efi ka sno, lju di su se za pi ta li ne ma li mo žda u nje nom po na ša nju ne če ga po ma lo čud nog. Iz me đu da va nja nov ca iz tor bi ce za raz ne tro ško ve, pri ma la je sa u če šće, te ši la oža lo šće ne ro đa ke, pa zi la na ulja ni cu iz nad kre ve ta dok to ra Šro fa, pra la i pe gla la svoj be li sa ri i sta ra la se da u ku ći ima do volj no ta mja na i san da lo vi ne. Lič no je ob ja sni la ku va ri ci ka kav će po se­ban ve ge ta ri jan ski obrok spre mi ti za su tra šnji dan.

Po sle pu na če ti ri da na po greb nih ob re da, Di na je još pla ka la. Go spo đa Šrof, ko ja se une la u pro ve ru ra ču na mo li tve nih ku ći ca u Ku la ma ti ši ne, otre si to je re kla: „Haj de, kće ri mo ja, ura zu mi se. Ta ti se to ne bi do pa lo.“ I ta ko je Di na da la sve od se be da se ob u zda.

On da je go spo đa Šrof od sut no na sta vi la, is pi su ju ći ček. „Da si hte la, mo gla si da ga za dr žiš. Te be bi po slu šao“, re kla je.

Di ni ni je ca ji pro va li li su s no vom že sti nom. Uz bol zbog gu bit­ka oca, su ze su joj sa da li le i zbog be sa, pa čak i mr žnje pre ma maj ci. Pro ći će ne ko li ko me se ci pre ne go što shva ti da u re če no me ni je bi lo zlo be ni op tu žbe, već sa mo tu žnog i pro stog na vo đe nja ono ga što je nje na maj ka vi de la kao či nje ni ce.

Šest me se ci po smr ti dok to ra Šro fa, po što je bi la pot po ra na ko ju su svi mo gli da se oslo ne, go spo đa Šrof je po ste pe no po če la da se uru ša va. Po vu kla se iz sva ko dnev nog ži vo ta i go to vo sa svim iz gu bi la za ni ma nje i za vo đe nje do ma ćin stva i za sa mu se be.

To ni ma lo ni je uti ca lo na Nu sva na, ko me su bi le dva de set tri i ko ji je bio za o ku pljen sop stve nom bu duć no šću. Dva na e sto go­di šnjoj Di ni je ro di telj me đu tim tre bao bar još ko ju go di nu. Otac

Rohinton Mistri32 Osetljiva ravnoteža 33

Sa da su go spo đi Šrof mo ra li da go vo re šta da ra di. Ka da bi pred nju sta vi li hra nu, ona je je la, ma da je od to ga ima la ma lo ko ri sti, po što je po sta ja la sve mr ša vi ja. Mo ra li su da je pod se ća ju da se oku pa i pre svu če. Ako bi joj ne ko is ce dio pa stu na čet ki cu pa joj je pru žio, opra la bi zu be. Di ni je naj ne pri jat ni ji za da tak bio da po ma že maj ci u pra nju ko se – vla si su u pra me no vi ma pa da le na pod ku pa ti la, a on da bi ih sle di lo još i vi še dok ju je če šlja la.

jed nom me seč no go spo đa Šrof je išla u hram va tre na mo li tve za mu ža. Go vo ri la je da joj pru ža ve li ku ute hu ka da ču je sta rog da stu ra Fram dži ja ka ko se umi ru ju ćim gla som mo li za du šu nje­nog su pru ga. Di na je iz o sta ja la iz ško le da bi pra ti la maj ku u hram, jer se bri nu la da će ova ne gde za lu ta ti.

Pre po čet ka ob re da da stur Fram dži se uli zič ki ru ko vao s go spo­đom Šrof, pa bi du go gr lio Di nu, ka ko je imao obi čaj da gr li de voj­ke i mla de že ne. Zbog te na vi ke da pi pa i sti ska ste kao je na di mak da stur Dab­Čab i ne pri ja telj stvo ko le ga, ko ji mu ni su to li ko za me­ra li zbog tih po stu pa ka, već zbog ne do stat ka pre fi nje no sti, zbog ne spo sob no sti da za gr lja je pri kri je očin skom ili du hov nič kom bri gom. Bo ja li su se da će jed nog da na pre te ra ti, da će za ba la vi ti nad žr tvom ili uči ni ti ne što slič no i ta ko osra mo ti ti hram va tre.

Di na se zgr či la u nje go vom sti sku, dok ju je tap šao po gla vi, tr ljao joj vrat, gla dio le đa i pri pi jao se uz nju. Imao je ve o ma krat­ku bra du, če ki nje ko je su pod se ća le na lju spe ren da nog ko ko sa i ko je su joj gre ba le obra ze i če lo. Pu stio ju je ta man ka da je smo gla hra bro sti da otrg ne za ro blje no te lo iz nje go vih ru ku.

Po sle hra ma va tre osta tak da na je kod ku će Di na po ku ša va la da na te ra maj ku na raz go vor, tra ži la je nje ne sa ve te o do ma ćim po slo vi ma ili re cep ti ma, a ka da to ne bi us pe lo, pi ta la ju je o ocu, o da ni ma ka da su se tek bi li uze li. Su o če na s maj či nim sa nja lač kim ćut nja ma, Di na se ose ća la bes po moć no. Bri gu za maj ku usko ro je ubla žio mla da lač ki na gon, ko ji ju je ob u zda vao – u ži vo tu je si gur no če ka ju sop stve ni ja di i tu ge, ne ma po tre be da pre ra no pri hva ta ta kvo bre me.

se on da od šu nja la u kre vet, ne oti šav ši u ku pa ti lo, za ža re nih obra za. Ipak, si gur no se za dr ža la tren pre du go, po što ju je Nu svan vi deo.

O to me ni ko ni je re kao ni reč. Li li je oti šla (uz ma lu ot prem­ni nu, za šta go spo đa Šrof ni je sa zna la), upla ka no iz ja vlju ju ći da ni ka da vi še ne će na ći ta ko div no do ma ćin stvo. Di na ju je sa ža lje­va la, a isto vre me no je i pre zi ra la.

On da je u ku ći za vla dao no vi po re dak. Svi su se svoj ski tru di li. Eks pe ri ment iz sa mo do volj no sti de lo vao je za bav no. „Kao on da ka da smo išli na kam po va nje“, re kla je go spo đa Šrof.

„To je pra vi duh“, re kao je Nu svan.Ka ko su da ni pro la zi li, Di ni ne du žno sti po če le su da se umno­

ža va ju. U znak da i on uče stvu je, Nu svan je na sta vio da pre od la ska na po sao pe re svo ju šo lju, ta nji rić i ta njir od do ruč ka. Sem to ga, ni je ra dio ni šta.

jed nog ju tra, po što je is pio po sled nji gu tljaj ča ja, re kao je: „Da nas mno go ka snim, Di na. Ope ri mo je po su đe, mo lim te.“

„Ni sam ti ja slu ški nja! Sam ope ri svo je pr lja ve ta nji re!“ Ne de lje po ti ski va ne ozlo je đe no sti iz bi le su na po vr ši nu. „Re kao si da će sva ko pra ti svo je! Sve svo je smr dlji ve stva ri me ni osta vljaš!“

„Slu šaj ti sa mo ma lu ti gri cu“, re kao je Nu svan, ko me je to bi lo za bav no.

„Ne smeš ta ko da raz go va raš sa sta ri jim bra tom“, uko ri la ju je go spo đa Šrof bla go. „Sve mo ra mo rav no prav no da de li mo.“

„On va ra! Ni šta ne ra di! Sve me ni osta vlja!“Nu svan je za gr lio maj ku: „Vi di mo se, ma ma“, pa je sr dač no

po tap šao Di nu po ra me nu da je odo bro vo lji. Ona je ustuk nu la. „Ti gri ca je još be sna“, re kao je i oti šao na po sao.

Go spo đa Šrof je po ku ša la da umi ri Di nu, obe ća la je da će ka sni­je po raz go va ra ti o to me s Nu sva nom, mo žda će ga ube di ti da unaj­mi aju s po la rad nog vre me na, ali je nje na od luč nost za ne ko li ko sa ti ne sta la. Sve se na sta vi lo po sta rom. Ka ko su ne de lje pro la zi le, ume sto da po no vo uve de prav du u do ma ćin stvo, po če la je i sa ma da po sta je još jed na oba ve za na sve du žem spi sku svo je kćer ke.

Rohinton Mistri34 Osetljiva ravnoteža 35

Kao da je to talk, mi sli la je Di na po sma tra ju ći kra jič kom oka, obo re ne gla ve, s mu kom po ti sku ju ći smeh. Gla vu ni je di za la sve dok on ne bi za vr šio pred sta vu.

„je si li se va lja no po mo li la?“, pi tao ju je po što bi iza šli.Di na je kli ma la.„Do bro. Sa da će ti iz gla ve iza ći sve ru žne mi sli, ose ti ćeš u sr cu

mir i spo koj.“Di ni vi še ni je bi lo do zvo lje no da na pra zni ke pro vo di vre me u

ku ća ma dru ga ri ca. „To je ne po treb no“, re kao je Nu svan. „Vi đaš ih sva ki dan u ško li.“ One su mo gle da do la ze kod nje ako bi on to do zvo lio, ali to ni je bi lo po seb no za bav no, po što se on uvek mo tao u bli zi ni.

jed nom ju je iz su sed ne so be čuo ka ko se sa dru ga ri com Ze no­bi jom ru ga nje go vim zu bi ma. To je po tvr di lo nje go vo ube đe nje da ma le đa vo li ce tre ba bud no nad zi ra ti. Ze no bi ja je go vo ri la da on li či na ko nja.

„Da, na ko nja s jef i nim zu ba lom“, do da la je Di na.„Slon bi se po no sio to li kim kljo va ma“, na sta vi la je Ze no bi ja,

po ku ša va ju ći da je nad ma ši.Bi le su van se be od sme ha ka da je on ušao u so bu. Oši nuo ih

je obe le de nim po gle dom pre ne go što se pre te ći spo ro okre nuo, osta viv ši za so bom ti ši nu i ne sre ću. Da, upa li lo je, shva tio je iz ne­na đe no i sla vo do bit no – strah je upa lio.

Nu svan je od u vek pa tio zbog ru žnih zu ba i pred kraj pu ber te ta po ku šao je da ih is pra vi. Di na, ko joj je ta da bi lo tek šest ili se dam, ne mi lo srd no ga je za vi tla va la. Pro te tič ki tret man bio je pre vi še bo lan i on je od u stao, ža le ći se ka ko je, po što mu je otac dok tor, ve o ma čud no što mu to ni su sre di li u de tinj stvu. Kao do kaz pri­stra sno sti po ka zi vao je na Di ni na sa vr še na usta.

Uz ne mi re na si no vlje vim bo lom, nji ho va maj ka je po ku ša la da ob ja sni: „Za sve sam ja kri va, si ne, ni sam zna la da deč je zu be tre ba sva kog da na ma si ra ti, bla go pri ti ski va ti na unu tra. To me me je na u či la sta ra Di ni na da di lja, ali za te be je bi lo pre ka sno.“

Go spo đa Šrof je go vo ri la u jed no slo žnim re či ma i uz da si ma i zu re ći tra ži la od go vo re na Di ni nom li cu. Što se bri sa nja pra ši ne ti če, ni ka da ni je uspe va la da stig ne da lje od ra ma u ko me se na la zi la di plom ska fo to gra fi ja nje nog mu ža. Ve ći nu vre me na pro vo di la je gle da ju ći kroz pro zor.

Nu svan je maj či no pro pa da nje ra di je po sma trao kao po vla če­nje do stoj no jed ne udo vi ce, ko ja od ba cu je bez vred ni te ret ovo ze­malj skog ži vo ta da bi se usred sre di la na du hov no. Svu pa žnju je po sve tio po di za nju Di ne. Po mi sao na ogrom nu od go vor nost na nje go vim ple ći ma ne pre kid no ga je bri nu la.

Oca je od u vek do ži vlja vao kao iz u zet no stro gog; pre ma nje mu je ose ćao stra ho po što va nje, čak ga se po ma lo i bo jao. Ako že li da za u zme oče vo me sto, za klju čio je da će mo ra ti u dru gi ma da iza zi va isti strah pa se re dov no mo lio za hra brost i po moć u tom za dat ku. Po ve ra vao se ro đa ci ma – stri če vi ma i tet ka ma – da ga Di nin pr kos, nje na tvr do gla vost, do vo de do lu di la i da mu sa mo po moć sve vi šnjeg da je sna ge da is tra je u svo jim du žno sti ma.

Nje go va iskre nost ih je di ra la. Obe ća li su da će se i za nje ga mo li ti. „Ne bri ni Nu sva ne, sve će bi ti u re du. Upa li će mo sve tilj ku u hra mu va tre.“

Obo dren nji ho vom po dr škom, Nu svan je po čeo jed nom ne delj no da vo di Di nu sa so bom u hram va tre. Ta mo bi joj u ru ku gur nuo šta pić san da lo vi ne i žu stro joj šap nuo na uho: „Sa da se mo li ka ko va lja – mo li da da dži ja da po sta neš do bra de voj ka, mo li da te na u či po slu šno sti.“

Dok se ona kla nja la pred sve ti li štem, on je išao oko spolj nog zi da is ki će nog sli ka ma raz li či tih da stu ra i pr vo sve šte ni ka. Od jed nog por tre ta do dru gog, pre la zio je ru ka ma pre ko ve na ca, gr lio ra mo ve, lju bio sta klo i na kra ju do la zio do ve o ma vi so ke sli ke Za ra tu stre za ko ju bi za le pio usne na či tav mi nut. On da bi raz ma zao po če lu ma lo pe pe la iz po su de na vra ti ma sve ti li šta, još ma lo pre ko vra ta, pa ot kop čao dva dug me ta ko šu lje da pro tr lja gru di pu nom ša kom.

Rohinton Mistri36 Osetljiva ravnoteža 37

„Ne, ne, ne moj ta ko dra stič ne me re“, pre kli nja li su ga oni. „U in ter na ti ma je mno ga na ša de voj ka pro pa la. Bu di uve ren, Bog će te na gra di ti za str plje nje i oda nost. A i Di na će ti za hva lji va ti kad od ra ste i shva ti da je to sve bi lo za nje no do bro.“ Od la zi li su ša pu ću ći ka ko je on ži vi sve tac – kad bi sa mo sva ka de voj ka ima la to li ko sre će da ima bra ta kao što je Nu svan.

Obo dren nji ho vim ohra bri va njem, Nu svan je is tra ja vao. Lič no je ku po vao svu Di ni nu ode ću, od lu či vao šta pri li či jed noj mla doj de voj ci. Ku plje na ode ća obič no joj je bi la ili te sna ili pre ve li ka, po što njoj ni je do zvo lja vao da bu de pri sut na dok on ku pu je. „Ne že lim do sad ne ras pra ve u pri su stvu pro da va ca“, re kao je. „Uvek me sa mo bru kaš.“ Ka da su joj tre ba le no ve škol ske ke ce lje išao je s njom u ško lu na dan ka da su do la zi li kro ja či da nad gle da uzi ma­nje me re. Is pi ti vao je kro ja če o ce na ma i ma te ri ja li ma, po ku ša vao da usta no vi ko li ko se di rek tor ka ugra đu je. Di na se uža sa va la tog do ga đa ja ko ji se po na vljao sva ke go di ne i pi ta la se ka kvoj će je no voj sra mo ti iz lo ži ti pred dru ga ri ca ma.

Sve nje ne dru ga ri ce sa da su no si le krat ku ko su i ona je za mo li­la za isto pra vo. „Ako mi do zvo liš da se oši šam, či sti ću tr pe za ri ju sva kog da na, a ne sva kog dru gog“, po ku ša la je da se cenj ka. „Ili mo gu da ti sva ke no ći glan cam ci pe le.“

„Ne“, re kao je Nu svan. „Če tr na est go di na je pre ra no za mo der ne fri zu re, ki ki ce su te bi sa svim do bre. Sem to ga, ne mam pa ra za fri ze­re.“ Ipak je br zo do dao i glan ca nje ci pe la na spi sak nje nih du žno sti.

Ne de lju da na na kon po sled nje mol be Di na je u škol skom ve­ceu, uz Ze no bi ji nu po moć, od se kla ple te ni ce. Ze no bi ja je u ži vo tu že le la da po sta ne fri zer ka, i ob ra do va la se što joj je ša ka pa la gla va naj bo lje dru ga ri ce. „Haj de sve da ot fi ka ri mo“, re kla je. „Da bu de baš krat ka.“

„je si li po lu de la?“, pi ta la je Di na. „Nu svan bi iz ko že is ko čio.“ I ta ko su se do go vo ri le da fri zu ra bu de paž i Ze no bi ja joj je skra ti la ko su dva­tri cen ti me tra iz nad ra me na. Iz gle da lo je ma lo ne rav no, ali su obe de voj ke bi le odu še vlje ne re zul ta tom.

Nu svan joj ni ka da ni je sa svim po ve ro vao. Sa da, po što joj je dru ga ri ca oti šla, Di na je pla ti la. Za tra žio je da po no vi šta je re kla. Ona je to sme lo i uči ni la.

„Od u vek si ima la obi čaj da to ro češ sve što ti pad ne na pa met. Ali sa da vi še ni si de te. Ne ko mo ra da te na u či re du.“ Uz dah nuo je. „To je, iz gle da, mo ja du žnost“, pa je bez upo zo re nja po čeo da je ša ma ra. Pre stao je ka da joj je do nja usna pro kr va ri la.

„Svi njo!“, je ca la je ona. „Ho ćeš da bu dem ru žna kao ti!“ Na šta je on uzeo le njir i mla tio je gde je sti gao, dok je ona be ža la da iz beg ne udar ce.

Go spo đa Šrof je za pro me nu pri me ti la da ne što ni je u re du. „Za što pla češ, kće ri mo ja?“

„Onaj glu pi Dra ku la! Uda rio me je ta ko da mi je krv po šla!“„Uf, si ro to mo je de te.“ Za gr li la je Di nu pa se vra ti la na svo je

me sto kraj pro zo ra.Dva da na po sle to ga Nu svan je po ku šao da se po mi ri ta ko što

je do neo Di ni pakovanje ma šni. „Le po će ti sta ja ti na ki ki ca ma“, re kao je.

Ona je oti šla po škol ski ra nac, iz va di la ma ka ze za li kov no i isec ka la ma šne na ko ma di će.

„Vi di, ma ma!“, re kao je on go to vo u su za ma. „Vi di ovu tvo ju pa ko snu kćer ku! Kr va vo za ra đe ni no vac na nju tro šim, a to mi je hva la.“

Le njir je po stao Nu sva no vo omi lje no po ma ga lo u za vo đe nju di sci pli ne. Naj če šći po vod za ka žnja va nje bi la je nje go va ode ća. Po sle pra nja, pe gla nja i sla ga nja, Di na je mo ra la da raz vr sta u nje­go vom or ma ru če ti ri odvo je ne go mi le: be le ko šu lje, ko šu lje u bo ji, be le pan ta lo ne, pan ta lo ne u bo ji. Po ne kad bi stra te ški po sta vi la pru ga stu ko šu lju s be li ma, ili in fil tri ra la pe pi to pan ta lo ne me đu be le. Upr kos ba ti na ma, ni ka da joj ni je do ja di lo da ga iza zi va.

„Ka ko se sa mo po na ša, kao da joj se sam Sa ta na u sr cu sa krio“, go vo rio je umor no Nu svan ro đa ci ma ko je su za ni ma le ve sti. „Mo žda bi pro sto tre ba lo da je po ša ljem u in ter nat.“

Rohinton Mistri38 Osetljiva ravnoteža 39

„Da ni sam čuo vi še ni reč! Ni reč! Da nas si pre vr ši la sva ku me ru! Pr vo se oku paj, ga du ro pr lja va! Ope ri te dla či ce pre ne go što ih raz ba caš po ce loj ku ći i do ne seš nam ne sre ću!“

„Ne bri ni, od tvo je nju ške će sva ka ne sre ća po be ći.“ Sa da je sta ja la go la na plo či ca ma, ali on ni je od la zio. „Tre ba mi to pla vo da“, re kla je.

On je za ko ra čio una zad i plju snuo na nju šo lju hlad ne vo de iz la vo ra. Za drh ta la je, ali mu je pr ko sno uz vra ća la po gled, a bra da­vi ce su joj se ukru ti le. Sna žno ju je ušti nuo za jed nu i ona se tr gla. „Vi di je sa mo, si si ce po če le da joj ra stu. Mi sliš da si već že na. Tre­ba lo bi od mah da ti ih od se čem, za jed no s po ga nom je zi či nom.“

Gle dao ju je ne ka ko čud no i ona se upla ši la. Shva ti la je da ga nje ni oštri od go vo ri raz ja ru ju, da su ne ka ko po ve za ni s na či nom na ko ji zu ri u no vo i zni kle ma lje me đu nje nim no ga ma. Bi lo bi bez bed ni je da de lu je po kor no, da ubla ži nje gov bes. Okre nu la se i ras pla ka la, s ru ka ma pre ko li ca.

On je za do vo ljan oti šao. Pa žnju mu je pri vu kao njen ra nac na kre ve tu. Otvo rio ga je ra di in spek ci je i na šao ple te ni ce. Vi si le su mu iz me đu pal ca i ka ži pr sta i škr gu tao je zu bi ma sve dok mu osmeh ni je po la ko umek šao be sne cr te li ca.

Ka da je Di na za vr ši la ku pa nje, on je do neo rol nu cr ne izo lir­tra ke i za le pio joj ple te ni ce za ko su. „Ova ko ćeš ih no si ti“, re kao je. „Sva kog da na, čak i u ško lu, sve dok ti ko sa po no vo ne iz ra ste.“

Za ža li la je što ih ni je ba ci la u škol skom ve­ceu. Či ni lo joj se da joj s gla ve vi se mr tvi pa co vi.

Su tra dan je kri šom po ne la izo lir­tra ku u ško lu. Pre pr vog ča sa je od le pi la ple te ni ce. Bo le lo je, cr na tra ka te ško se odva ja la. Po što se ško la za vr ši la, uz Ze no bi ji nu po moć po no vo ih je za le pi la. Ta ko je rad nih da na iz be ga va la Nu sva no ve ka zne.

Ne ko li ko da na ka sni je u gra du su me đu tim iz bi li ne mi ri, po sle Po de le i od la ska Bri ta na ca, i Di na je bi la za tvo re na u ku ći s Nu sva­nom. U svim če tvr ti ma na sna zi su bi li i dnev ni i noć ni po li cij ski čas. Kan ce la ri je, pro dav ni ce, fa kul te ti, ško le, sve je bi lo za tvo re no i ni je bi lo bek stva od ogav nih ple te ni ca. Do zvo lja vao joj je da ih

Di na ni je mo gla da ba ci od se če ne ple te ni ce u kan tu za ot pat­ke. Sta vi la ih je u ra nac i od ju ri la ku ći. Po no sno se šeć ka ju ći po so ba ma, mno go je pu ta pro šla kraj broj nih ogle da la da vi di svo ju gla vu iz raz li či tih uglo va. On da je oti šla u maj či nu so bu i če ka la – na nje no iz ne na đe nje, odu še vlje nje ili ne što tre će. Go spo đa Šrof, me đu tim, ni je pri me ti la ni šta.

„Ka ko ti se svi đa mo ja no va fri zu ra, ma mi ce?“, upi ta la je Di na na po slet ku.

Go spo đa Šrof je na tren bez iz ra zno zu ri la. „Vr lo je le pa, kće ri mo ja, vr lo le pa.“

Nu svan se te ve če ri vra tio ka sno. Po zdra vio je maj ku i re kao da je imao pre vi še po sla u kan ce la ri ji. On da je ugle dao Di nu. Du bo ko je uz dah nuo i sta vio ru ku na če lo. Po že leo je, is cr pen, da po sto ji ne ki na čin da se sa tim iz bo ri bez no ve sva đe, ali nje na dr skost, njen pr kos, ni su sme li pro ći ne ka žnje no; pa ka ko bi ina če po gle­dao se be u ogle da lu?

„Di na, do đi ova mo. Ob ja sni za što me ni si po slu ša la.“Ona se po če ša la po vra tu gde ju je dla či ca za svr be la. „Ka ko te

ni sam po slu ša la?“Oša ma rio ju je. „Ne od go va raj mi pi ta nji ma.“„Re kao si da ne maš pa ra za fri ze ra. Ovo je bes plat no, sa ma

sam se oši ša la.“Po no vo ju je oša ma rio. „Skra ti je zik, upo zo ra vam te.“ Iz va dio

je le njir i oši nuo je po dla no vi ma, a on da, po što je pro ce nio da je pre stup bio iz u zet no te žak i ivi com po pr sti ma. „To će te na u či ti da ne iz gle daš kao be sram ni ca.“

„je si li ti vi deo svo ju ko su u ogle da lu? Iz gle daš kao klovn“, re kla je ona, ne do zvo lja va ju ći mu da je za stra ši.

Nu sva no va fri zu ra je, po nje go vom su du, bi la iz raz do sto jan­stve ne ot me no sti. Raz de ljak mu je de lio ko su po sre di ni, a on je s obe nje go ve stra ne red us po sta vljao bri žlji vom pri me nom gu ste po ma de. Di ni no ru ga nje iza zva lo je gnev stro gog vas pi ta ča. Udar­ci ma le nji ra po li sto vi ma i ru ka ma po te rao ju je u ku pa ti lo, gde je po čeo da je ski da.

Rohinton Mistri40

Tri go di ne po sle oče ve smr ti Nu svan se ože nio. Ne ko li ko ne de lja ka sni je po vla če nje nje go ve maj ke iz ži vo ta po sta lo je pot pu no.

Dok je ra ni je po slu šno od go va ra la na uput stva – usta ni, po pij čaj, ope ri ru ke, po pij lek – sa da je po sto jao sa mo zid ne ra zu me va nja.

Di na vi še ni je bi la u sta nju da sa ma ne gu je maj ku. Ka da smrad iz so be go spo đe Šrof vi še ni je mo gao da se ig no ri še, Nu svan je stra šlji vo na čeo tu te mu sa svo jom že nom. Ni je se usu dio da ne po­sred no za tra ži nje nu po moć, ali se na dao da će je nje na do bra na rav na ve sti da se sa ma po nu di. „Ru bi, dra ga, ma mi je sve go re. Po treb no joj je mno go bri ge, i to stal no.“

„Sme sti je u sta rač ki dom“, re kla je Ru bi. „Ta mo će joj bi ti bo lje.“On je za kli mao gla vom da je umi ri, pa je ura dio ne što jef i ni je

i hu ma ni je ne go da po ša lje maj ku u sta ro gvo žđe – ka ko bi se bez sum nje iz ra zi li ne ki zlob ni ro đa ci – unaj mio je bol ni čar ku.

Bol ni čar kin rad ni vek je kod njih bio kra tak; go spo đa Šrof je umr la ka sni je te go di ne i lju di su na po kon shva ti li da dok to ro va su pru ga ni je ot por ni ja na tu gu od osta lih smrt ni ka. Umr la je na isti dan ša hen ša hi ka len da ra kao njen muž. Od ta da je mo li tve za njih u istom hra mu va tre oba vljao da stur Fram dži. Di na je ta da već na u či la ka ko da iz be ga va zam ke nje go vih pre te ra no sr dač nih

ski ne sa mo za ku pa nje a od mah po sle to ga bi nad zi rao nji ho vo po nov no sta vlja nje.

Za ro bljen u sta nu, Nu svan je opla ki vao sud bi nu nji ho ve ze mlje i bes kraj no je gun đao. „Sva kog da na ko ji pre se dim kod ku će, gu bim no vac. Ti pro kle ti ne kul tur ni di vlja ci ne za slu žu ju ne za­vi snost. Ako već mo ra ju da po ko lju jed ni dru ge, nek odu ne gde dru gde i oba ve to u ti ši ni. Mo žda u svo jim se li ma. Da ne uz ne mi­ra va ju naš div ni grad na mo ru.“

Po što je po li cij ski čas uki nut, Di na je od le te la u ško lu, sreć na kao pti ca pu šte na iz ka ve za, želj na tih osam sa ti po sto ja nja bez Nu sva na. A i nje mu je lak nu lo ka da se vra tio na po sao. Pr ve ve če­ri po što je u gra du za vla dao mir, vra tio se ku ći iz u zet no ve seo. „Po li cij ski čas je go tov a go to va je i tvo ja ka zna. Mo žeš da ba ciš ple te ni ce“, re kao je, ve li ko du šno do da ju ći: „Znaš, krat ka ko sa ti le po sto ji.“

Otvo rio je tor bu za spi se i iz va dio no vi rajf. „Sa da mo žeš da no siš ovo ume sto izo lir­tra ke“, na ša lio se.

„No si ga sam“, re kla je i ni je hte la da ga uzme.