Preveo s nemakogNikola B. Cvetkovi

ta znamota moemo da uradimoKaKo da se pripremimo

Copyright Verlag C.H. Beck oHG, Mnchen 2013Translation copyright 2017 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Gian Domenico Borasiober das Sterben

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projektaodgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projektaodgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

Sadraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1 . ta znamo o umiranju? . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Zato umiremo? (15) Programirana smrt elija (17) Smrt organa (18) Otkazivanje celog organizma (19) Da li je smrt mozga konana smrt? (24) Raanje i smrt kao paralelni procesi (26) Bliski susreti sa smru (29)

2 . Kraj ivota: elja i StvarnoSt . . . . . . . . . . . 31

Bolnice (35) Odeljenja intenzivne nege (36) Domovi za lica kojima je potrebna posebna nega (37) Kod kue (38) Palijativna odeljenja i smetaj (40)

3 . StruKture nege umiruih oSoba . . . . . . . . . 41

Lekari (42) SAPV timovi (44) Palijativno odeljenje (47) Palijativna medicina i savetnike

an Domeniko Borazio8

usluge (48) Stacionarni domovi (hospisi) (49) Ambulantna sluba (50) Piramida nege (51) ta jo uiniti? (52) Obrazovanje studenata medicine (53) Obrazovanje osoblja koje ve radi (55) Perspektive (56)

4 . ta je Potrebno ljudima na Kraju ivota? . . 57

a. Komunikacija (58)Empirijska posmatranja (58) Predavanja iz medicine na drugaiji nain (60) Zbrinjavanje kroz upoznavanje (61) Multiprofesionalna komunikacija (63) Komunikacija kod umanjene svesti (65) Komunikacija u okviru porodice (67)b. Medicinska terapija (69)Bolovi (69) Oteano disanje (72) Neuropsihijatrijski simptomi (74) Palijativna sedacija (78)c. Psihosocijalna nega (79)Psiholoka nega (81) Socijalni rad (83) Pomo u tugovanju (85)d. Spiritualna briga (88)ta stvarno znai spiritualnost (u medicini)? (89) Spiritualnost, znaaj, vrednost i smisao ivota (90) Uloga lekara (92) Uloga duhovnika (94) Uloga tima (95) Zakljuak (97)

5 . meditacija i teKe boleSti . . . . . . . . . . . . . . . 99

ta je meditacija? (102) Zato meditacija moe da pomogne teko obolelima? (104) Upozorenje za kraj (107)

O umiranju 9

6 . izgladneli i edni? iShrana i unoenje tenoSti u fazi umiranja i Kod dementnih Pacijenata ili budne Kome (coma vigile) . .109

Nedovoljno unoenje hrane i tenosti kod zdravih i bolesnih osoba (110) Vetaka ishrana i demencija (115) Ishrana i unoenje tenosti kod pacijenata u budnoj komi (118)

7 . najei Problemi na Kraju ivota (i KaKo Se od toga braniti) . . . . . . . 123

Problemi u komunikaciji (123) Greke u terapiji (128) Psihosocijalni/spiritualni problemi (138)

8 . PriPrema za Kraj ivota: SaglaSnoSt za negu i elje Pacijenta . . . . 143

elja za kontrolom (144) Punomo (145) Instrumenti pripreme (146) ta se deava kada ne postoji pismena elja? (155) ta se deava ako nije mogue ustanoviti ni pretpostavljenu elju pacijenta? (157) Kada se ukljuuje sud? (157) Tri zlatna pravila o odlukama pred kraj ivota (158)

9 . ta je Pomo Pri umiranju? medicina na Kraju ivota izmeu SoPStvene odluKe i brige . . . . . . . . 161

Aktivna pomo pri umiranju (162) Pasivna pomo pri umiranju i medicinske indikacije (164) Indirektna pomo pri umiranju (167) Nova klasifikacija (170) Pomo pri samounitenju (asistencija pri suicidu) (171) Da li nam je potrebna lekarska asistencija prilikom suicida? (172)

an Domeniko Borazio10

10 . Palijativna medicina i rad u hoSPiSu: mit i realnoSt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Palijativna medicina i rad u hospisima (179) Borba za prihvatanje palijativne medicine (184)

11 . ivot u PriSuStvu Smrti: PoKlon Palijativne medicine . . . . . . . . . . . 191

Zakljuak (197)

izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Predgovor

Podsticaj da napiem ovu knjigu doao je pre svega od slualaca mojih predavanja o umiranju, koji su me uporno pitali da li to to su upravo uli i to su smatrali korisnim moe da se proita u nekoj knjizi. Neki sluaoci tih preda-vanja, koji su ve imali neka iskustva sa umiranjem svojih prijatelja ili lanova porodice, rekli su mi da bi im bilo od koristi da su pre tog iskustva bili upoznati sa mnogim stvarima u vezi sa njim.

Dodatni podsticaj za ovu knjigu proistekao je iz vie puta uoenog zapaanja: mnogi ljudi, ak (i upravo) viso-koobrazovani i razumni, ponaali su se spram smrti na neobino iracionalan nain. Ovo vai za umirue osobe i njihove bliske lanove porodice, to moda i nije tako zauujue. Ali ovo vai u istoj meri i za profesionalni personal, i u velikoj meri za lekare. Veliki broj primera iz ove knjige pojasnie ovaj aspekt. ta je razlog takvog iracionalnog ponaanja? Odgovor je skoro uvek isti: strah.

Strah je naslov svih neizgovorenih vatrenih debata o kraju ivota; on je prisutan, iako neizgovoren, u svim

an Domeniko Borazio12

razgovorima izmeu pacijenata i lekara o tekim bole-stima i esto se zanemaruje; on je najvea prepreka u komunikaciji o smrti; on je (uz neophodno poboljanje kompetentnosti lekara prema umiruim pacijentima) glavni razlog za pogrene odluke i patnje smrtnog toka.

I pored mnogobrojne literature o ovoj temi, jo uvek se tema smrti u naem drutvu moe smatrati tabuizi-ranom, to je u vezi sa osnovnim strahom od nestanka sopstvenog ja kroz smrt. Ali uz to ide i konkretan, veoma rairen strah od bolnog toka smrti i strah od preputenosti medicinskim merama koje produavaju ivot, a koje bez mogunosti da se lino na to utie proces umiranja nepotrebno produavaju.

Glavni cilj ove knjige je da kod ljudi umanji strah od umiranja, pre svega strah od umiranja u bolovima. Veo-ma konkretni strahovi velikog broja ljudi od umiranja u patnjama i gubljenja kontrole nad sopstvenim ivotom dovode na paradoksalan nain do neke vrste self-fulfilling prophecy (samoispunjavajueg proroanstva), koje do te mere potvruje strahovanja ljudi da oni svojim strahovi-ma doputaju da kontroliu njihova ponaanja. Jer strah iskrivljuje poimanje stvarnosti, ograniava prihvatanje informacija i ograniava svaki dijalog. Ali ove tri stvari jesu centralne za pripremu za kraj ivota. A ljudi o kojima treba da brinemo pred kraj njihovog ivota ue nas da je priprema za smrt najbolja priprema za ivot.

Minhen/Lozana, avgust 2011. an Domeniko Borazio

Predgovor 10 . izdanju

Da e ova mala knjiga doiveti deset izdanja za manje od godinu dana niko nije mogao ni da pretpostavi. Oigledno je da u drutvu postoji velika potreba za informacijama o umiranju, kao i sve vea spremnost za suoavanjem sa temom kraj ivota. Veliki broj pisama italaca, meu njima od velikog broja starijih osoba, teko bolesnih, onih koji neguju bolesne i mojih kolega iz zdravstvenih ustano-va, ohrabrio me je da dopunim ovo novo izdanje knjige.

Moja najvea elja je i dalje da ova knjiga umanji jo uvek visok nivo straha od umiranja bar za nekoliko mili-metara i olaka dijalog o kraju ivota. Zahvalan sam svim itaocima, pacijentima i kolegama, prijateljima i posebno lanovima svoje porodice, koji su mi sve vreme pruali podrku. Svi oni mi daju snagu da verujem da e doi do bitnog poboljanja naeg zdravstvenog sistema (i ne samo njega), emu mislim da na neki nain doprinosim.

Minhen/Lozana, oktobar 2012. an Domeniko Borazio

1 .ta znamo o umiranju?

Zauujue je: ako izuzmemo roenje, nijedan medicin-ski dogaaj ne pogaa ljude kao umiranje. A i pored toga se radi o nedovoljno istraenom polju. O raanju znamo dosta toga: stotine hiljada publikacija i na hiljade strunih knjiga bave se trudnoom i raanjem. Embriologija je detaljno prouila sve faze od oplodnje jajne elije pa sve do razvoja fetusa. Delimino je ak poznato koji genetski kodovi upravljaju pojedinim delovima razvoja embriona. Ali ta znamo o umiranju? Ovde je najvei broj pitanja jo uvek bez odgovora, poevi od najvanijih:

Zato umiremo?

Ovo pitanje je manje banalno nego to to izgleda na prvi pogled. Nauci je polo za rukom da uz pomo genetskih manipulacija bioloki vek niih organizama (na primer, jedne vrste algi) produi neogranieno dugo. To je bilo

an Domeniko Borazio16

mogue od kada je postalo poznato da odreeni delovi na krajevima naih hromozoma (tzv. telomeri) odreuju oekivani ivotni vek elija koje tvore svaki organizam. Bioloki smisao ogranienog ivotnog veka istraivai evolucije vide u prenosu naeg genetskog materijala. Po takozvanoj Selfish-DNA-Hypothesis (Hipoteza o egoisti-noj naslednoj supstanci) sva iva bia su samo bioloke maine iji je cilj maksimalno prenoenje, umnoavanje i meanje genetskog materijala. Ako se ova hipoteza pre-ciznije razmotri, onda je evoluciono-bioloka funkcija svakog ivog bia zavrena onog trenutka kada je ono reprodukovalo dovoljno naslednika i obezbedilo da oni odrastu i postanu sposobni za dalju reprodukciju. Po tome kada to obezbedi, svako bie bi trebalo po mogu-nosti to pre da okona svoju bioloku egzistenciju kako ne bi bilo konkurent svojim naslednicima to se tie hrane a time i ugrozilo dalje irenje svojih gena.

Sasvim je jasno da se ljudi, kad je re o njihovom raz-mnoavanju i socijalnom ponaanju, vie