Prezentacija 1 - TAP

Библиографско цитирање

Научни рад у светлу електронске библиотеке и

цитатних индекса

Полазишта научног рада

Данас научни рад има далеко боља полазишта него што је то био случај чак и у време наших непосредних претходника:

дигитални запис чини доступним културна добра која би се могла користити само под специјалним условима,


Тражење знања у базама података (Knowledge Discovery in Databases / KDD) подразумева захтев за одговарајућим садржајем, квалитетом и презентацијом података.


KDD је манифестација експанзије претраживачких оруђа, која не достижу софистицираност која би искључивала помоћ библиотекара,

библиографска и сваковрсна информација премошћује временске, просторне, политичке и економске баријере,


На сваком сајту престижне академске институције корисник може да прочита и упутства о методама које у процесу научних истраживања може применити, као и о техникама библиографског цитирања.

ЦИТИРАЊЕ Аутор се опредељује да цитира мишљење другог истраживача из више

разлога:

- поштујући научни ауторитет и ауторска права других научника;

- како би представио континуитет научне мисли о теми коју проучава;

- са жељом да претходна сазнања послуже као предложак његовим судовима;

- у тежњи да потврђивањем или опонирањем читаоце убеди у валидност сопственог става;

- у намери да читаоце упозна са библиографским подацима о свим, или одабраним ранијим радовима, како би таква селективна или потпуна библиографија увек могла бити извор нових истраживања;

- са циљем да оправда сопствено бављење том темом и истакне оригиналност својих судова.

Преузимање туђих ставова, у целини или парцијално, без навођења тачних и проверљивих библиографских података, резултира плагијатом, а не оригиналним научним радом.

ЦИТИРАЊЕ Истраживачи треба да се, без обзира да ли је у питању

традиционално или електронско окружење, придржавају следећих савета:

- неопходно је упознати се са ранијим истраживањима;- неизоставно се коректно морају навести

извори коришћени за писање рада;

- у навођењу библиографских података треба се определити за један принцип, локалног или међународног карактера;

- одабрани принцип за библиографско цитирање треба у потпуности поштовати и доследно га примењивати;

- коришћени извор треба увек наводити језиком и писмом на коме је објављен.

ЦИТИРАЊЕ У појединим научним областима развили су се самостални

облици цитирања, који су потом прихваћени као општа научна апаратура. Као узори за цитирање користе се следећи приручници и стандарди:

Gibaldi, J. 1988. MLA handbook for writers of research papers. 3rd. ed. New York : Modern Language Association <http://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/>.

Publication Manual of the American Psychological Association. 1994. 4th ed. Washington, DC: The Association. <http://www.apa.org/books/ 2000.html> both in English and in Spanish.

Turabian, Kate.L. 1996. A Manual for writers of term papers, theses and dissertations. 6th ed. Revised by John Grossman and Alice Bennett. Chicago: University of Chicago Press.

Модели цитирањаа) Chicago Style - према приручнику аутора Kate Turabian из 1996.

(уметност, игра, историја, музика, филозофија, религија, теологија, позориште);

б) MLA стил (Modern Language Association’s style, коришћен од 1983. у областима језика и књижевности);

в) APA стил (American Psychological Association’s style, најчешће примењиван у областима пољопривреде, антропологије, археологије, астрономије, биологије, бизниса, економије, менаџмента, образовања, геологије, домаћинства, лингвистике, физичког васпитања, политичких наука, психологије, социологије);

г) ISBD (International Standard for Bibliographic description – Међународни стандард за библиографско описивање, увођен поступно за различите врсте библиотечке грађе од половине осамдесетих година до данас);

д) према правилима Српске академије наука и уметности;ђ) према правилима Матице српске.

Chicago Style

Монографска публикација: Презиме, име аутора. Датум издавања. Наслов

књиге. Место издавања : име издавача.

Примери:

Иванић, Душан. 1998. Књижевност Српске Крајине. Београд: БИГЗ: Чигоја штампа.

Давидовић, Никола. 2004. Прогонство. Paris: Sloga Presse.

Chicago Style

Чланак у периодичној публикацији:Презиме, име аутора. Година издавања. Наслов чланка. Наслов периоgичне

публикације у којој је текст објављен том публикације (месец,односно датум): стране на којима је текст објављен.

Пример:Вуксановић, Миро. 2004. Сретен Марић међу својима. Летопис Матице српске књ. 473, св.3 (март): 351-361.

Chicago Style

Чланак у монографској публикацији:Презиме, име аутора. Датум издавања књиге. «Наслов коришћеног текста». У наслов књиге којом је текст обухваћен, прир. презиме, име приређивача књиге, стране на којима је текст објављен. Место издавања: издавач.

Пример:Pajić, Predrag. 2004. «The Library of Congress as a Pillar of the Jeffersonian Ideas of Democracy». У Интелектуална слобоgа и савремене библиотеке, прир. Вранеш, Александра, стр. 31-38. Београд: Филолошки факултет.

Chicago Style

Чланак у енциклопедији: Наслов енциклопедије, податак о

издању, одредница «име одреднице у енциклопедији»

Пример:

Encyclopedia Britannica, 15th ed., s.v. «Hutchinson, Thomas»

Chicago Style

Чланак у енциклопедији доступној on-line: «Наслов чланка у енциклопедији

доступној on-line» Наслов енциклопеgије доступне on-line;преузет <датум када је преузет>; доступан преко <интернет адреса>

Пример: «Louis Pasteur» Britannica Online; преузет

<21.03.2003>; доступан преко <http://www.eb.co m/31>

MLA стилМонографска публикација:

Презиме, име аутора и име и презиме другог аутора. Наслов књиге. Податак о имену преводиоца, приређивача, или некој другој врсти ауторства. Податак о издању или броју томова. Место издавања : издавач, година издавања.

Пример:Милетић, Светозар. О српском питању. Избор и предговор Чедомир Попов. Нови Сад: Градска библиотека, 2001.Mašić, Branislav i Lončarević, Ranko. Menadžment – škole i novi pristupi. 2. prošireno izd. Banja Luka: Ekonomski fakultet, 2004.

Уколико се монографска публикација наводи у напомени, у којој је неопходан податак о странама, опис ће се незнатно разликовати:

Презиме, име аутора. Наслов књиге. Податак о имену преводиоца, приређивача, или некој другој врсти ауторства. Податак о издању или броју томова. (Место издавања : издавач, година издавања) број страна.Милетић, Светозар. О српском питању. Избор и предговор Чедомир Попов. (Нови Сад: Градска библиотека, 2001) стр. 189

MLA стилФототипско издање: Презиме, име аутора. Наслов књиге. Место првог издања, година

првог издања. Место поновљеног, фототипског издања: издавач, година репринт издања.

Пример:Соларић, Павле. Поминак књижески. Венеција, 1810. Инђија: Народна библиотека «Др Ђорђе Натошевић», 2003.

Секундарно ауторство:Уколико Вам је при опису важније секундарно ауторство (податак о преводиоцу, приређивачу, писцу предговора, поговора, уреднику, илустратору...), структура описа ће бити следећа:

Презиме, име преводиоца, прев. (или прир., уред., илустр.). Наслов дела. Име и презиме аутора. Место издавања: издавач, година издавања.

Примери:Шево, Александар, прев. Тамо где престаје ружичасти свет (савремена руска прича). Београд: Рашка школа, 2000.

MLA стил

Прилог у серијској публикацији:

Прилог у часопису: Презиме, име аутора. «Наслов текста у публикацији.» Наслов

часописа број свеске или тома (година, или потпун датум) : стране на којима се текст налази.

Пример: Рибникар, Јара. «Нова стара прича.» Летопис Матице српске књ.473,

св.3 (март 2004) : стр. 265-269.

Прилог у новинама: Презиме, име аутора. «Наслов текста.» Наслов новина датум: број

страна.

Пример:

Кљакић, Слободан. «Черчилов рат звезда против Хитлера.» Политика 21.12.2004: 5

MLA стил

Монографска публикација доступна on-line:

Презиме, име аутора. Наслов књиге. <адреса са интернета>. Датум преузимања.

Veltman, K.H. Augmented Books, knowledge and culture. <http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d/6d.> 02.02.2002

Прилог у серијској публикацији доступан on-line:

Презиме, име аутора. «Наслов текста.» Наслов периодичне публикације да тум периодичне публикације. Име базе података. Датум преузимања.

Du Toit, A. “Teaching Infopreneurship : students’ perspective.” ASLIB Pro ce e dings February 2000. Proquest. 21.02.2000.

Прилог у енциклопедији доступан on-line:

«Име одреднице.» Наслов енциклопедије. <адреса са интернета>. Датум преузимања.

“Wilde, Oscar.” Encyclopedia Americana. < > 15.12.2004.

APA стил

Монографска публикација:

Презиме, иницијал имена аутора (година издавања). Наслов књиге. Место издавања: издавач

Tumarić, M. (2004). Viza. Novi Sad: Tusami.

Приређено издање:

Презиме, иницијал имена, и презиме, иницијал имена (прир.) . (година издавања) . Наслов дела. Место издавања: издавач.

Петровић, Соња (прир.). (2001). Косовска битка у усменој поезији. Београд: Гутенбергова галаксија.

APA стил

Преведена књига: Презиме, иницијал имена аутора. (година издавања) . Наслов дела.

(име и презиме преводиоца, прев.) . Место издавања: издавач.

De Sosir, F. (1977). Opšta lingvistika. (Sreten Marić, prev.). Beograd: Nolit.

Вишетомно дело: Презиме, иницијал имена аутора. (година издавања) . Наслов дела.

У иницијали имена и пуна презимена више аутора (прир.) , Наслов књиге (број тома) . Место издавања: издавач.

Štajnbek, Dž. (2004). Plodovi gneva. U Edicija Nobelovci (Knj.23-24). Novi Sad: Dnevnik.

Нештампани рукопис: Презиме, иницијал имена аутора. (година) . Наслов дела.

Необјављени рукопис.

Bdevi, M. (2001). Narodne biblioteke u Libiji. Neobjavljeni rukopis.

APA стил

Прилог у периодичној публикацији:

Презиме, иницијал имена аутора (на исти начин поновити уколико је више аутора). (година или пуни датум) . Наслов текста. Наслов часописа, свеска, стране

Бонфоа, И. (2004) . Поезија је сећање бића. Mons Aureus, 5-6, 16

Прилог доступан преко интернета: Презиме, иницијал имена аутора (година) . Наслов текста.

Наслов периодичне публикације, свеска, стране. [on-line] . Доступно преко: интернет адреса [датум преузимања]

Ryan, T. (2004) . Turning patrons into Partners When Choosing Integrated Library System. Infotoday, 15, 4. [on-line] . Доступно преко: http://www.infotoday.com/cilmag/mar04/ryan.shtml [27.03.2004]

APA стил

Филм: Презиме, иницијал имена продуцента (продуцент), презиме,

иницијал имена директора (директор) . (година) . Наслов [филм] . Место издавања: издавач.

McCallum, R. (producer), Lucas, G. (director) . (2002) . Star Wars [филм]. Beverly Hills,California : 20th Century Fox, Film Corporation.

Касета, плоча, компакт диск: Презиме, иницијал имена аутора (врста ауторства) . (година) .

Наслов (врста носиоца информација и број) . Место издавања: издавач, пуна адреса издавача.

Dojčinović, U. (aranžman i harmonizacija za kvartet gitara) . (2002) . Uroš Dojčinović, kompozicije za 1,2,3 i 4 gitare na folklorne teme . Novi Sad: Prometej.

ISBD

Монографска публикација: Наслов текста : поднаслов текста = упоредни наслов на

страном језику / аутор, други аутор исте врсте одговорности ; аутор другог ранга одговорности. – Податак о издању. – Место издавања : издавач, година издавања (место штампања : штампарија, година штампања). – укупни број страна.

Пример:

О Косову : антропогеографске студије и други списи / Атанасије Урошевић ; прир. Јордан Ристић, Милорад Филић. – Приштина : Народна и универзитетска библиотека «Иво Андрић» : Институт за српску културу; Гњилане : Књижара «Свети Сава», 2001 (Београд : Стручна књига, 2001). – XVII, 475 стр.

ISBD

Прилог у монографској публикацији: Наслов рада / име и презиме аутора //

Наслов монографске публикације / име и презиме аутора. – Место издавања : издавач, година издавања. – Стране на којима се текст налази.Реч унапред / Милка Ивић // Из славистичке ризнице : разговори са Предрагом Пипером / Милош Јевтић. – Београд : Београдска књига; Ваљево : Кеј, 2002. – Стр. 5

ISBD

Прилог у серијској публикацији: Наслов рада / име и презиме аутора // наслов

часописа (место издавања). – YU ISSN. – Годиште, том, књига, свеска ( датум), стране на којима се текст налази

Пример: Историјско гостопримство града Смедерева /

Димитрије Ц. Ђорђевић // Mons Aureus (Смедерево). – YU ISSN 1451-3846. – 2, 5-6 (2004), стр. 224-233

Српска академија наука и уметности

Монографске публикације:

Иницијал имена и презиме, Наслов књиге, Место година издавања.Б. Ђорђевић, Летопис културног живота Србије поg окупацијом, Београд, Нови Сад 2001.

Приређена књига:

Наслов књиге, Приредио име и презиме аутора, издавач, број књиге ако је део едиције, место, година, стране.

Стојан Новаковић, личност и gело (научни скуп повоgом 150-гоgишњице рођења), уредник Владимир Стојанчевић, САНУ, књ.25, Београд, 1995, 612 стр.

Прилог у серијској публикацији:

Иницијал имена и презиме, Наслов текста, у: Наслов серијске публикације, том/година издавања, стране на којима се текст налази.Н. Грдинић, Костићева антологија Змајеве поезије, у: Домети, 31, 116-117, стр. 9-23.

Матица српска

Монографска публикација: Име и презиме аутора: Наслов gела, «Издавач»,

место издавања, година.

Миро Вуксановић: Семољ гора, «Просвета», Београд, 2000.

Прилог у серијској публикацији: Име и презиме аутора, Наслов текста, Наслов

часописа, година, том, књига, свеска, стране.

Јован Попов, Костићева књига о Змају, Домети, 2004, 31, 116-117, стр. 79-85.

Библиографска парентеза

Библиографска парентеза, као уметнута скраћеница у тексту која упућује на потпуни библиографски податак о делу које се цитира, наведен на крају рада, састоји се од отворене заграде, презименa аутора (малим верзалом), године објављивања рада који се цитира, те ознаке странице са које је цитат преузет и затворене заграде. Презиме аутора наводи се у изворном облику и писму.

(ИВИЋ 1986: 128) за библиографску јединицу: ИВИЋ, Павле. Српски нароg и његов

језик. – 2. изд. Београд: Српска књижевна задруга, 1986.

Ако се цитира више суседних страница истог рада, дају се цифре које се односе на прву и последњу страницу која се цитира, а између њих ставља се црта, на пример:

(ИВИЋ 1986: 128–130) за библиографску јединицу: ИВИЋ, Павле. Српски нароg и његов језик. –

2. изд. Београд: Српска књижевна задруга, 1986.

Ако се цитира више несуседних страница истог рада, цифре које се односе на странице у цитираном раду, одвајају се запетом, на пример:

(ИВИЋ 1986: 128, 130) за библиографску јединицу: ИВИЋ, Павле. Српски нароg и његов

језик. – 2. изд. Београд: Српска књижевна задруга, 1986.

Уколико је реч о страном аутору, презиме jе изван парентезе пожељно транскрибовати на језик на коме је написан основни текст рада, на пример Џ. Марфи за James J. Murphy, али у парентези презиме треба давати према изворном облику и писму, нпр.

(MURPHY 1974: 95) за библиографску јединицу: MURPHY, James J. Rhetoric in the Middle Ages: A History of Rhe

torical Theory from Saint Augustine to the Re naissance. Berkeley: University of California Press, 1974.

Када се у раду помиње више студија које је један аутор публиковао исте године, у тек стуалној библиографској напомени потребно је одговарајућим азбучним словом прецизирати о којој се библиографској одредници из коначног списка литературе ради, на пример (МURPHY 1974а: 12).

Уколико библиографски извор има више аутора, у уметнутој библиографској напомени наводе се презимена прва два аутора, док се презимена осталих аутора замењују скраћени цом и gр.:

(ИВИЋ, КЛАЈН и др. 2007) за библиографску јединицу: ИВИЋ, Павле и Иван Клајн, Митар Пешикан,

Бранислав Брборић. Српски језички приручник. 4.

изд. Београд: Београдска књига, 2007.

Ако је из контекста јасно који је аутор цитиран или парафразиран, у текстуалној библио графској напомени није потребно наводити презиме аутора, нпр.

Према Марфијевом истраживању (1974: 207), први сачувани трактат из те области срочио је бенедиктинац Алберик из Монте Касина у другој половини XI века.

Ако се у парентези упућује на радове двају или више аутора, податке о сваком следећем раду треба одвојити тачком и запетом, нпр. (БЕЛИЋ 1958; СТЕВАНОВИЋ 1968)

Ако је у тексту, услед немогућности да се користи примарни извор, преузет навод из секундарног извора, у парентези је неопходно уз податак о аутору секундарног извора навести и реч: према).

„Усменост“ и „народност“ бугарштица Ненад Љубинковић доводи у везу са прилагођеношћу средини (према КИЛИБАРДА 1979: 7) ...

Цитирана литература даје се у засебном одељку насловљеном Цитирана литература. У том одељ ку разрешавају се библиографске парентезе скраћено наведене у тексту. Библиографске јединице (рефе ренце) наводе се по азбучном или абецедном реду презимена првог или јединог аутора како је оно наведено у парентези у тексту. Прво се описују азбучним редом презимена првог или јединог аутора радови објављени ћирилицом, а затим се описују абецедним редом презимена првог или јединог аутора радови објављени латиницом. Ако опис библиографске јединице обухвата неколико редова, сви редови осим првог увучени су удесно за два словна места (висећи параграф).

Монографска публикација:

ПРЕЗИМЕ, име аутора и име и презиме другог аутора. Наслов књиге. Податак о имену преводиоца, приређивача, или некој другој врсти ауторства. Податак о издању или броју томова. Место издавања: издавач, година издавања.

Пример: БЕЛИЋ, Александар. О језичкој природи и језичком развитку: лингвистичка испитивања. Књ. 1. - 2. изд. Београд: Нолит, 1958. МИЛЕТИЋ, Светозар. О српском питању. Избор и предговор Чедомир Попов. Нови Сад: Градска библиотека, 2001.

Монографска публикација са корпоративним аутором:

Комисија, асоцијација, организација, уз коју на насловној страни није наведено име индивидуалног аутора, преузима улогу корпоративног аутора.

БЕОГРАДСКА филхармонија. Сезона 2005-2006: Циклус Ханс Сваровски. Београд: Београдска филхармонија, 2005.

Анонимна дела:

Дела за која се не може установити аутор

препознају се по своме наслову.

БУГАРШТИЦЕ. Избор и предговор Новак

Килибарда. Београд: Рад, 1979.

Зборник радова са конференције:

ПАНТИЋ, Мирослав (ур.). Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности. Научни скуп, Деспотовац, 20-21. август 2003. Деспотовац: Народна библиотека «Ресавска школа», 2004.

Монографске публикације са више издавача:

ПАЛИБРК-СУКИЋ, Несиба. Руске избеглице у Панчеву, 1919-1941. Предговор Алексеја Арсењева. Панчево: Градска библиотека: Историјски архив, 2005.

ЂОРЂЕВИЋ, Љубица. Библиографија дела Десанке Максимовић, 1920-1971. Београд: Филолошки факултет: Народна библиотека Србије: Задужбина Десанке Максимовић, 2001.

Фототипско издање:

ПРЕЗИМЕ, име аутора. Наслов књиге. Место првог издања, година првог издања. Место поновљеног, фототипског издања: издавач, година репринт издања.

При мер: СОЛАРИЋ, Павле. Поминак књижески.

Венеција, 1810. Инђија: Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“, 2003.

Секундарно ауторство:

Зборници научних радова описују се према имену уредника или приређивача.

Презиме, име уредника (или приређивача). Наслов дела. Место издавања: издавач, година издавања.

Пример: РАДОВАНОВИЋ, Милорад (ур.). Српски језик на крају века.

Београд: Институт за српски језик САНУ - Службени гласник, 1996.

ЈОВАНОВИЋ, Слободан, (ур.). Народна библиотека Крушевац. Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 1977.

Рукопис

ПРЕЗИМЕ, име. Наслов рукописа (ако постоји или ако је у науци добио општеприхваћено име). Место настанка: Институција у којој се налази, сигнатура, година настанка.

Пример: НИКОЛИЋ, Јован, Песмарица. Темишвар: Архив

САНУ у Београду, сигн. 8552/264/5, 1780–1783. Рукописи цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а

не према пагинацији, изузев у случајевима кад је рукопис пагиниран.

Прилог у серијској публикацији:Прилог у часопису:

ПРЕЗИМЕ, име аутора. „Наслов текста у публикацији.“ Наслов часописа број свеске или тома (година, или потпун датум): стране на којима се текст налази.

Пример: РИБНИКАР, Јара. „Нова стара прича.“ Летопис

Матице српске књ. 473, св. 3 (март 2004): стр. 265–269.

Прилог у новинама:

ПРЕЗИМЕ, име аутора. „Наслов текста.“ Наслов новина датум: број страна.

Пример: КЉАКИЋ, Слободан. „Черчилов рат

звезда против Хитлера.“ Политика 21.12.2004: 5.

Монографска публикација доступна on-line:

ПРЕЗИМЕ, име аутора. Наслов књиге. <адреса са Интернета>. Датум преузимања.

Пример: VELTMAN, K.H. Augmented Books, knowledge

and culture.

<http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d/6d.> 02.02.2002.

Прилог у серијској публикацији доступан on-line:

ПРЕЗИМЕ, име аутора. „Наслов текста.“ Наслов периодичне публикације . Да тум периодичне публикације. Име базе података. Датум преузимања.

Пример: TОIT, A. „Teaching Infopreneurship:

students’ perspective.” ASLIB Proceedings February 2000. Proquest. 21.02.2000.

Прилог у енциклопедији доступан on-line:

„НАЗИВ ОДРЕДНИЦЕ.“ Наслов енциклопедије. <адреса са Интернета>. Датум преузимања.

Пример: „WILDE, Oscar.” Encyclopedia Americana.

< http://www.encyclopedia.com/doc/1G1-92614715.html > 15.12.2008.

ЦИТАТНА АНАЛИЗА

Цитатном анализом се открива: доступност научних резултата

аудиторијуму Комуникацијски канали, Кључни аутори, Кључна периодика, Кључне институције


Свака научна дисциплина има границе које превазилази у складу са практичним и интелектуалним авантуризмом својих чланова.

WWW

Револуција у приступу научним радовима.

Otto Kinne за Интернет каже да је моћног тела, а обезглављен.

ЕЛЕКТРОНСКО ОКРУЖЕЊЕ

Отвореност информација преко електронске библиотеке, заштита интелектуалне својине и један облик евалуације научних резултата у виду цитатних индекса, отварају бројна питања нашим савременицима, на која се често не могу понудити задовољавајући одговори, јер је у процесу настајања и профилисања тако структуираних садржаја изостала систематичност и јасна законска регулатива усклађена са захтевима мултидисциплинарности и интердисциплинарности научних радова.


Научни рад данас је директно зависан од технолошког напретка.

Мноштво актуелних и релевантних информација понуђено је преко Интернета, али им је истовремено и заустављен приступ корисника, односно могуће је сазнати библиографски податак и сажетак, али не и пуни текст. Резултат тога је површност.


Корисник може бити погрешно усмерен, или заустављен, у својим истраживањима, јер:

заборавља да кредибилитет информација са веба може бити нарушен;

добија читав низ непотребних информација, пошто не разуме логику претраживања машине и терминологију,

пренебрегава етичке препоруке и правила која су увек важила у научном свету,


Корисник може у своју службу ставити погодности да:

пронађе информације преко узајамних библиотечких каталога и база података доступних кроз пројекте откупа од стране библиотека,

да користи предности међубиблиотечке сарадње

Мерљивост научног рада

Праћење развоја науке о науци. Директна условљеност финансирања

научног рада његовим квантитативно мерљивим резултатима.

Подвлачење разлика између природних, друштвених и примењених научних дисциплина.

ИНДИКАТОРИ У НАУЧНОЈ ДИСЦИПЛИНИ

Примереност сциентометријских индикатора научној дисциплини или групи дисциплина подразумева:

Познавање динамике развоја дисциплине, Статус науке унутар једне научне групације, Специфичности у научном комуницирању, Навике у објављивању резултата научног

рада, Примењивање класификације људског знања

(УДК, European Science Foundation, Thomson Scientific)

ЦИТАТНИ ИНДЕКСИ

Shepard's Citations (1873) Eugene Garfield 1960. иницира ISI (Institute for

Scientific Information, Philadelphia, SAD, односно Thomson Scientific) –

ISI је још увек једина институција чије се цитатне базе користе као стандард у вредновању научног рада.


ПРОИЗВОДИ ISI: Природне и примењене науке - SCI (Science

Citation Index), који Derek J. de Solla Price 1965. назива мрежом научних радова, укљученом 1972. у Dialog system.

Друштвене науке - SSCI (Social Science Citation Index)

Хуманистика и уметност - A&HCI (Arts & Humanities Citation Index).

АУТОНОМНО ЦИТАТНО ИНДЕКСИРАЊЕ

Уведено 1998 - Giles, Lawrence и Bollacker Индексирање више није мануелни процес. Самостално претражује радове, бележи

цитате, идентификује идентичне цитате у различитим изворима и уочава контекст у коме се цитат налази.

Омогућава линкове ка цитатима и евалуацију према статистици појављивања.

АУТОНОМНО ЦИТАТНО ИНДЕКСИРАЊЕ

CiteSeerX system: рачунарске и информационе науке. Развили су га Dr. Isaac Councill и Dr. C. Lee Giles.

Microsoft Academic (10% грешака) Web of Knowledge – одличан избор

периодичних публикација, слаб конференцијског материјала

Еlsevier: Scopus – углавном конференције, недостају издања до 1992.


RePec: економија Google Scholar (GS): актуелни чланци, али

ограничено издања до 1990. Критикован због фантомских цитата и сиве литературе.

CiteBase Windows Live Academic

ЕКОНОМИЈА И ЦИТАТНОСТ

Квалитет показатеља добијених кроз цитатне индексе директно зависи и од економских услова.

Часописи и конференције, чија се цитатност мери, често постављају високе материјалне захтеве пред ауторе, те наука постаје привилегија материјално добростојећих појединаца и заједница.

Цена објављивања у научним часописима у САД Износ у USD Врста приступа

BMC Biochemistry (BioMed Central) 1485 open access BMC Biology (BioMed Central) 1775 open access BMC Medicine (BioMed Central) 1775 open access Genome Biology (BioMed Central) 2065 open access NAR Nucleic Acid Research 2670 open access, cheaper for members PLoS Biology 2850 open access PLoS Computational Biology 2220 open access PLoS Genetics 2220 open access PLoS Medicine 2850 open access PLoS Neglected Tropical Diseases 2200 open access PLoS ONE 1300 open access PLoS Pathogens 2850 open access PNAS 1700 average costs, paid access PNAS 2900 open access

ЕКОНОМИЈА И ЦИТАТНОСТ

EMBO Journal дозвољава ауторима бесплатно објављивање 6 страна текста, док за сваку следећу страну аутор треба да плати $200. Просечна цена коју аутор драговољно плаћа је $800.

SIGMETRICS

Дискусиона група на Интернету

која се бави питањима библиометрије, сциентометрије и инфометрије. Основана у оквиру Америчког удружења за информационе науке и технологију (American Society for Information Science and Technology).

SIGMETRICS

Групација се бави формирањем листе истакнутих истраживача у одређеним областима; селекцијом релевантне научне литературе; усмеравањем истраживача, нарочито студената по појединим предметима; развијањем дискусионих трибина и опција које доприносе унапређивању научних истраживања.

International Society for Scientometrics and Informetrics

Удружење основано у Берлину 1993. године са циљем да унапређује истраживања у областима библиометрије (Vasily Nalimov – творац појма библиометрија), сциентометрије, информетрије, вебометрије и технометрије.


SCI, SSCI, A&HCI пружају јасну и релевантну претраживу информацију - у класичним каталозима она би била третирана као предметна обрада, унакрсни каталог, као скуп дескриптора, или развијени тезаурус - а свакако представља опште односе међу појмовима.

Bibexcel

Olle Persson обликовао је Bibexcel у алат прилагођен потребама анализирања великих количина библиографских података, односно података у неком од текстуалних формата прилагођених за каснију обраду и анализу. Један од главних циљева програма јест припрема датотека за импортовање у Excel или било који други програм који користи табом одвојене податке.

Bibexcel

Које задатке обавља Bibexcel: библиометријске анализе цитатна анализа коцитатна анализа (Henry Small зачетник

самоорганизујућег класификационог система) утврђивање припадности истој групи на основу цитирања оних аутора са којима је аутор већ писао коауторске радове

Bibexcel

анализа библиографских парова – утврђивање сличности докумената према броју цитираних истих докумената

кластер анализа (statističkа tehnikа za utvrđivanje relativno homogenih grupa objekata, za kategorizaciju odnosno klasifikaciju pojedinih jedinica analize према njihovој sličnostи / različitostи / merenim obeлеžjima)

припрема библиометријских карата, картографирање (Pajek, NetDraw)

Bibexcel

Bibexcel за анализу користи записе из стандардних ИСИ база података (SCI, SSCI, A&HCI). Осим стандардног ИСИ формата, Bibexcel омогућује и конверзију података осталих стандардних формата (WinSpirs/SilverPlatter, EndNote ShowAll, Scopus-ris …).

АНАЛИЗА ЦИТАТА

Експлицитни цитати – претраживи и упоредиви.

Имплицитни цитати - идеје и резултати који су постали саставним делом јавног знања.


Прегледни радови цитирани су често више од оригиналних, због своје велике библиографске употребљивости те врсте радова.

Методолошки радови добијају непропорционално више цитата од теоријских или емпиријских радова.


Не цитира се све што се при писању неког рада прочита, а не прочита се све што се цитира.

Оно што се цитира обично је мали део онога што се прочита.

Да ли је оно што је цитирано допринело раду, просуђује се увидом у изворна документа.


Не може се аутоматски рећи да рад (аутор, часопис) који није цитиран није вредан или није добар.

Бројање цитата може у најбољем случају бити груби показатељ квалитета, а мале се разлике не смеју интерпретирати као значајне.


У поступку цитирања врло је често пресудна доступност документа, коју одређују:

покривеност службама за индексирање и сажимање,

доступност изворног документа преко библиотека или личним путевима (чак и лични интерес да се цитира неки аутор).


Резултати добијени цитатном анализом могу се сматрати експерименталним.


Одређивање припадности научне дисциплине једној групацији наука и, зависно од тога:

да ли је већа цитатност књига или чланака у периодици (књиге ближе друштвеним, а периодика природним наукама),

шта третирају као савремену, а шта као текућу публикацију и информацију,

да ли се савременом сматра публикација стара 20 или 5 година


Условљеност коришћења одређених цитатних база зависно од научне дисциплине на коју се односе;

Релевантност база података зависно и од групације наука - природне, друштвене, хуманистичке;

Релевантност извора из којих се цитира, уз анализу врсте радова, језика, периодичне публикације, ауторства

ЦИТАТНА АНАЛИЗА Специфичности истраживања зависе од: финансирања, броја истраживача, животне доби научника, мотивације, величине и састава истраживачке групе, стила истраживања, политике научног развоја, језика, рецензираности научног часописа, редовности излажења.


SSCI индексира радове објављене на енглеском језику у око 95 %, на немачком у 2% do 3%, на француском 1%, 2% на свим осталим језицима.

Снажан утицај истраживача енглеског говорног подручја, 30% већи од осталих.


Самоцитати се редовно јављају у библиографијама научних радова, с основним задатком повезивања претходног и садашњег рада (континуитет научних истраживања), односно могућим исправкама објављених резултата.

Аутори научних чланака чешће цитирају своје радове него радове било кога другог аутора.


Пломп је предложио да се радови цитирани барем 25 пута третирају као показатељ научног успеха појединог истраживача.

Не може се рећи да радови који нису цитирани немају научну вредност.


У испитивању мишљења наставника 45 британских универзитета утврђено је да већина мисли како цитатна анализа "неће бити прецизна мера квалитета појединог факултета или факултетског одсека и да би, што је још горе, могла бити злоупотребљавана усмеравајући научне процесе у сасвим погрешном смеру".

За америчке научнике анализа цитатности као показатеља вредности неке публикације је "узнемирујући тренд”.


Мали степен цитираности радова аутора пореклом из малих земаља, чак и када су они објављени у светски признатим научним публикацијама.


За избор у више универзитетско звање у документацији треба приложити доказ о СЦИ индексу.

Треба водити рачуна да је цитатност само квантитативни показатељ и да треба бити потврђен компентентном рецензијом.


Nederhof (2006) - просечна старост цитиране литературе је 39 година;

хуманистичке науке се спорије развијају од природних, а радови су цитирани тек 3 до 4 године после објављивања;

Минимум за очекивање цитата је 5 година, при чему изворник мора бити покривен метаподацима (датум, место излажења, стране)

ЦИТАТНА АНАЛИЗА Научна продуктивност и релевантност

истраживача зависе од: поређења светских и локалних

параметара за ово истраживање, доступности информација из светске

научне заједнице, паралелности текстова, посебно сажетака

на матерњем и на енглеском језику, провере преко мрежних сервиса.

ЦИТАТНА АНАЛИЗА КРИТЕРИЈУМИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ НАУЧНОГ ЧАСОПИСА При вредновању научних часописа Министарство ће на основу процене

надлежних комисија утврдити постојање следећих услова: 1. Да се у научном часопису објављују радови научног карактера; 2. Да научни часопис има редакцију састављену од истакнутих научних радника

у области коју покрива; 3. Да научни часопис остварује или доприноси сарадњи истакнутих стручњака

из одређене научне области, односно дисциплине; 4. Да се при избору чланака за објављивање примењује систем рецензирања; 5. Да часопис има ISSN и UDC број; 6. Да чланци објављени у часопису имају UDC број; 7. Да чланци имају апстрат/резиме на српском и једном од светских језика; 8. Да излази редовно. При одлучивању о захтеву узима се у обзир и број свезака који се објављују

годишње, период излажења часописа и објављивање радова на неком од светских језика.


ЦИТАТНА АНАЛИЗА ДОЦЕНТ Врста научног резултата Минимална вредност коефицијента Компетентности P10+P20+P50+P61+P62 4,67 И Р63-66+Р70 2,33

ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР Врста научног резултата Минимална вредност коефицијента Компетентности P10+P20+P50+P61+P62 16,67 од тога P10+P20+P50+P61 10 и Р63-66+Р70 3.33

РЕДОВНИ ПРОФЕСОР Врста научног резултата Минимална вредност коефицијента Компетентности Р10+Р20+РЗ 0+Р50+Р61+Р62 26,67 од тога P10+P20+P50+P61 13,33 и Р63-66+Р70 4,67

књиге Монографије P10 Истакнута научна књига и монографија међународног значаја. Pll 10 Научна књига и монографија међународног значаја P12 7 Научна књига и монографија националног значаја P13 5

Поглавља у књигама и прегледни чланци R20 Поглавље у књизи; прегледни чланак у водећем часопису, у тематском зборнику

радова, у монографији, или у едицији посвећеној одређеним научним областима (категорије P51) P21 4 Поглавље у књизи, прегледни чланак у часопису, у тематском зборнику радова,

у монографији, или у едицији посвећеној одређеној научној области.(категор. Р52) Р22 2 Поглавље у књизи, прегледни чланак у часопису, у тематском зборнику радова,

у монографији, или у едицији посвећеној одређеној научној области (категор. P61) Р23 1

Објављени радови Р50 Рад у водећем часопису међународног значаја I P51-а 8 Рад у водећем часопису међународног значаја II P51 –б 5 Рад у часопису међународног Р52 3

Рад у часопису националног значаја Р62 1,5 Научна критика, полемика и научни интервју

објављен у научном часопису Р63 1 Уводно предавање на скупу националног значаја штампано у целини Р64 1,5

Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у целини Р65 0,5

Ауторски табак лексикографске обраде научног издања речника или Енциклопедије Р66 1 Радови објављени у Р70

Пленарно предавање на скупу међународног значаја изводима штампано у изводу P71 1,5

Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу Р72 0,5

Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу. Р73 0,2

Матични научни одбор за српски језик и књижевност 1. Јужнословенски филолог M24 2. Књижевна историја M24 3. Српски језик - студије српске и словенске M24 4. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику M24 5. Зборник Матице српске за књижевност и језик M24 6. Анали Филолошког факултета, Београд M51 7. Археографски прилози M51 8. Филолошки преглед M51 9. Глас САНУ, Одељење језика и књижевности M51 10. Годишњак Филозофског факултета Нови Сад M51

Hуngarologiai Kozlemenyek, Filozofski fakultet, Novi Sad M51 12. Liceum, Kragujevac M51 13. Наш језик M51 14. Наслеђе, ФИЛУМ, Крагујевац M51 15. Ономатолошки прилози M51 16. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор M51 17. Српски дијалектолошки зборник M51 18. Стил, Бања Лука / Београд M51 19. Свеске Задужбине Иве Андрића M51 20. Театрон, публикација за позоришну историју и театрологију, Београд M51 21. Зборник Филолошког факултета, Косовска Митровица M51 22. Зборник Филозофског факултета у Нишу M51 23. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику M51 24. Зборник Матице српске за славистику M51 25. Facta Universitatis. Series: Linguistics and literature M52 26. Glasnik Odjeljenja umjetnosti CANU, Podgorica M52 27. Годишњак катедре за српску књижевност са југословенским Књижевностима M52 28. Књижевност и језик M52 29. Letуnk, Novi Sad M52

30. Philologia, Filološki fakultet, Beograd M52 31. Прилози проучавању језика, Нови Сад M52 32. Pro Femina, Beograd M52 33. Radovi Filozofskog fakulteta u Banjaluci M52 34. Radovi Filozofskog fakulteta, Univerzitet Istočno Sarajevo M52 35. Riječ, Institut za jezik, Nikšić M52 36. Школски час српског језика и књижевности M52 37. Славистика M52 38. Tanуlmanyok, Novi Sad M52 39. Зборник за српски језик, књижевност и умјетност, Бања Лука M52 40. Браничево, Пожаревац M53 41. Братство, Београд M53 42. Даница, Београд M53 43. Градац, Чачак M53 44. Градина, Ниш M53 45. Хид, Нови Сад M53

46. Исидоријана, Београд M53 47. Књижевност, Београд M53 48. Контрастивна језичка истраживања, Нови Сад M53 49. Кораци, Крагујевац M53 50. Krajina, Banja Luka M53 51. Лексиколошка проучавања, Филозофски факултет, Ниш M53 52. Летопис Матице српске M53 53. Лингвистичке актуелности (електронски) Београд M53 54. Lumina, Novi Sad M53 55. Међај, Ужице M53 56. Наше стварање, Лесковац M53 57. Нова зора, Билећа M53 58. Нови живот, Нови Сад M53 59. Панчевачко читалиште M53 60. Поља, Нови Сад M53 61. Повеља, Краљево M53

62. Преводилац, Београд M53 63. Примењена лингвистика M53 64. Prosvjeta, Zagreb M53 65. Putevi, Banja Luka M53 66. Руковет, Суботица M53 67. Савременик плус, Београд M53 68. Сцена, Нови Сад M53 69. Srpska vila, Bijeljina M53 70. Studia Ruthenica, Novi Sad M53 71. Stvaranje, Podgorica M53 72. Свеске, Панчево M53 73. Švetlosc, Novi Sad M53 74. Txt, studentski časopis za književnost i teoriju književnosti, Filol. fak., Beograd M53 75. Улазница, Зрењанин M53 76. Универзитетска мисао, Нови Пазар M53 77. Узданица, Јагодина M53

ЗАКЉУЧАК

Погодности коришћења електронске библиотеке, пораст информативности и увођење евалуације научног рада преко цитатне анализе резултати су технолошког напретка, али се не сме заборавити да су условљени економским, лингвистичким, чак и личним разлозима, те самим тим као резултат евалуације научног рада не могу имати потпуно објективне показатеље.

ЗАКЉУЧАК

Начини формирања знања и улога аутора остаће у будућности исти.

Промениће се начин комуницирања научника, представљања научних закључака, анализирања и дистрибуирања.

Избор из литературе:

Bates R. Phelan's bibliometric analysis of the impact of Australian educational research. [online]. Australian Educational Researcher; v.30 n.2 p.57-64; August 2003. Availability: <http://0-search.informit.com.au.library.sl.nsw.gov.au/fullText;dn=129052;res=AEIPT> ISSN: 0311-6999. [cited 20 Sep 09].

Calver, MC and Bryant, KA. Pacific Conservation Biology: An Authorship and Citation Analysis [online]. Pacific Conservation Biology; Volume 14, Issue 4; 2008; 285-303. Availability: <http://0-search.informit.com.au.library.sl.nsw.gov.au/documentSummary;dn=714754498021922;res=IELHSS> ISSN: 1038-2097. [cited 20 Sep 09].

Hattie J; Print M and Krakowski K. The productivity of Australian academics in education. [online]. Australian Journal of Education; v.38 n.3 p.201-218; Nov 1994. Availability: <http://0-search.informit.com.au.library.sl.nsw.gov.au/fullText;dn=66344;res=AEIPT> ISSN: 0004-9441. [cited 20 Sep 09].

Publication Information: Bazerman, Charles. 2000. Shaping Written Knowledge: The Genre and Activity of the Experimental Article in Science. WAC Clearinghouse Landmark Publications in Writing Studies: http://wac.colostate.edu/books/bazerman_shaping/ Originally Published in Print, 1988, by University of Wisconsin Press, Madison, Wisconsin. Publication Date: November 1, 2000

Documents

Prezentacija 1 - TAP