Prikaz instrumenta

1.Uvod U uvodu u prikaz psiholokog mernog instrumenta, trebalo bi prikazati osnovne podatke o upitniku. To podrazumeva jasno odreenje predmeta merenja upitnika, kao i podatke o autoru i godini konstrukcije. Neophodno je dati kratak prikaz osnovnih teorijskih postavki na kojima je upitnik utemeljen; vano je navesti da li instrument predstavlja operacionalizaciju konstrukciji nekog ve poznatog je konstrukta na (racionalni osnovu pristup instrumenta), ili konstruisan empirijskih

nalaza (empirijski pristup). Ako je re o instrumentu koji je adaptiran za upotrebu kod nas, potrebno je navesti originalni naziv instrumenta i ime (imena) autora prevoda i adaptacije. Ako nije, to je potrebno jasno naznaiti. U skladu sa teorijskom zasnovanou, predmetom merenja i mogunou kvantifikacije odgovora na stavke, potrebno je svrstati instrument u neku od kategorija o kojima je bilo rei na predavanjima i vebama (test / upitnik za procenu linosti / skala procene/ anketa). Ukoliko instrument koriste. Npr.: VITI (Vekslerov individualni test inteligencije) je psiholoki test namenjen proceni i opte inteligencije, ali i verbalnog (VIQ) i na neverbalnog, odnosno manipulativnog (MIQ) kolinika inteligencije. VITI predstavlja srpski prevod a adaptaciju instrumenta su WAIS-R (referenca) i jezik, autori adaptacije Josip Berger saradnici ima vie verzija ili paralelnih formi, potrebno je dati kratku informaciju o verzijama koje su do sada koriene i/ili se danas

(referenca). Autor izvorne verzije instrumenta je Dejvid Veksler. Test nije zasnovan na nekoj od teorija inteligencije, ve je konstruisan na osnovu iskustava Prva iz prakse WB) u proceni inteligencije kao je 1939. u klinikim Belvju Instrumenti uslovima. (Wechsler verzija instrumenta, skala, poznata Veksler

Bellevue,

konstruisana

poput WB-II, WAIS (Wechsler Adult Intelligence Scale, Vekslerova skala za procenu inteligencije odraslih) i WISC (Wechsler Intelligence Scale

for

Children,

Vekslerova

skala

za

procenu

inteligencije

dece)

predstavljaju revizije i adaptacije prvobitne verzije skale. 2. Struktura instrumenta U ovom segmentu prikaza, potrebno je navesti da li instrument sadri samo jednu skalu (u sluaju da je predmet merenja jedinstven), ili vie skala (ukoliko instrument ima vie nezavisnih predmeta merenja, ili meri vie pojavnih oblika istog fenomena). Ukoliko je re o vie skala, potrebno je navesti i njihove broj nazive. stavki, Podaci i broj o strukturi stavki po instrumenta supskalama. podrazumevaju ukupan

Ukoliko instrument sadri suvie stavki i skala, pa bi navoenje broja stavki svake od njih ugrozilo preglednost prikaza, dovoljno je navesti ukupan broj stavki upitnika i orijentaciono navesti raspon veliine skala (veliinu najmanje i najobimnije skale). Potrebno je navesti predmete merenja skala, kao i format odgovora stavki. Takoe, potrebno je osvrnuti se u osnovnim crtama na sadraj uputstva ispitanicima. Npr. VITI obuhvata 11 skala koje mere aspekte verbalnih i neverbalnih kognitivnih Informacije ponavljanje sposobnosti. (29 nizova Verbalni segment i instrumenta brojeva unazad), (po Renik obuhvata 9 (35 skale za stavki), brojeva Ponavljanje unapred stavki

stavki),

Aritmetika (14 stavki), Shvatanje (16 stavki) i Slinosti (10 stavki). Neverbalni aspekt inteligencije mere skale Dopuna (20 stavki slika kojima nedostaju detalji), Strip (10 pria u formi stripa, koje je potrebno postaviti u korektan redosled), Mozaik (10 figura koje je potrebno sklopiti od 9 kocaka), ifra (90 znakova) i Sklapanje figura (4 figure koje treba sklopiti od ponuenih delova). Za neke skale, meri se i belei vreme izrade zadataka, to se kasnije uzima u obzir pri bodovanju. Pre ispitivanja, koje se sprovodi individualno, ispitanicima se sugerie da je potrebno da slede uputstva ispitivaa i potrude se da zadatke urade najbolje to mogu. 3. Merne karakteristike Potrebno je osvrnuti se pre svega na pouzdanost skala, uz navoenje (ukoliko je mogue) koeficijenata najee se navode Kronbahovi alfa koeficijenti pouzdanosti (pri emu se pouzdanost shvata kao interna

konzistencija

instrumenta).

Ukoliko

u

literaturi

postoje

podaci

o

mernom kvalitetu instrumenta, korisno je navesti i njih. Npr. Skale VITI-ja od 0,9 generalno (za skalu imaju prihvatljive do se 0,7 metrijske (za skalu dobra

karakteristike, pri emu se vrednosti Kronbahovih alfa koeficijenata pouzdanosti kreu Informacije) pri emu ifra). Nalazi studija X-a, Y-a i Z-a (reference) svedoe o visokom psihometrijskom kvalitetu instrumenta, istiu reprezentativnost, homogenost i interna faktorska valjanost. 4. Nain primene Neophodno je navesti kakvi su uobiajeni uslovi primene instrumenta: da li se primenjuje individualno ili grupno, da li ispitiva aktivno uestvuje u ispitivanju, da li je ispitivanje obino anonimno, itd. U ovom segmentu prikaza, treba se osvrnuti i na oblasti primene - da li se instrument u istraivanjima i/ili u praksi. Ukoliko se instrument primenjuje u praksi, potrebno je precizirati u kojim oblastima se primenjuje. Ovde treba navesti i da li je instrument preveden na vie jezika, da li je normiran u vie drava, i da li postoje norme kod nas. Potrebno je navesti i nain izraunavanja skorova na testu/upitniku. Npr. VITI se primenjuje individualno. Ispitiva koordinira ispitivanje upuujui ispitanika u sadraj zadataka i principe njihove izrade. U skladu sa pravilima netanih testovnog je i zadavanja odgovora) materijala i da testa, ispitiva i uvid u odreenim moe u situacijama (5 sukcesivnih poznavanje ispitivaa od prekinuti ispitivanje Zadatak

odreenom skalom i prei na sledeu. To podrazumeva dobro ispitivaevo tana reenja. je praenje beleenje dopuni ili u o vremena koje ispitaniku odgovor; u

potrebno da izvri odreene zadatke. Tokom ispitivanja, ispitiva moe ispitanika dati zatraiti povratnu razjasni uputstvu, tanosti svoj odreenim ispitaniku situacijama, preciziranim informaciju ispitiva moe Nakon

odgovora.

Ispitiva

treba da motivie ispitanika za to bolje postignue na testu.

sprovedenog testiranja, odgovori se ocenjuju u skladu sa uputstvom. Na osnovu broja tanih odgovora, sirovi skorovi ispitanika pretvaraju se u

standardizovane neverbalni i

skorove, ukupni

koji

se

dalje

transformiu

u

verbalni, se i

kolinik

inteligencije.

Identifikuju

odstupanja od prosenog postignua ekstremno visoki ili ekstremno niski skorovi na pojedinanim skalama. VITI se najee primenjuje u cilju individualne procene intelektualnih sposobnosti ispitanika. Instrument se koristi pre svega u klinikoj i pedagokoj praksi, ali se neretko primenjuje i u istraivake svrhe. Instrument se uspeno primenjuje u razliitim kulturama (prevodi i norme postoje za englesku, japansku, nemaku, novogvinejsku i druge populacije). Prevod i norme instrumenta za nau populaciju datiraju iz 1997; postoji i prevod skale WB-II, ali se zbog zastarelosti normi ova verzija instrumenta vie ne primenjuje kod nas. 5. Kritiki osvrt Na osnovu navoda iz literature, treba dati kratak komentar o

instrumentu optu ocenu njegovog kvaliteta i primenljivosti, kao i sugestije za eventualno poboljanje. Takoe, ovaj deo bi trebalo da sadri i miljenje autora prikaza o instrumentu. Npr. VITI se generalno moe okarakterisati kao najpopularniji

instrument za procenu inteligencije, ne samo u klinikoj i kolskoj praksi (reference). X, Y i Z ga smatraju zlatnim standardom u oblasti procene kognitivnih sposobnosti (referenca). Uprkos njegovom kvalitetu i primenljivosti, ima prostora za poboljanja; naime, N (referenca) smatra da bi testu trebalo prikljuiti dodatne skale za precizniju procenu kapaciteta radne memorije... (miljenje autora prikaza)...