Prikaz Projekta Revitalizacija Velikog Kanala DTD i Priprema Uvodjenja Savremenog Postrojenja Za Obradu Otpadnih Voda Za Gradove i Industrije u Podrucju Backe

7/18/2019 Prikaz Projekta Revitalizacija Velikog Kanala DTD i Priprema Uvodjenja Savremenog Postrojenja Za Obradu Otpadnih Voda Za Gradove i Industrije u Podrucju Backe

1/63

PRIKAPRIKAZZ PROJEKTAPROJEKTA : " R: " Revitalizacijaevitalizacija

Velikog kanalaVelikog kanala--DTD i priprema uvoenjaDTD i priprema uvoenjasavremenog postrojenja za obradusavremenog postrojenja za obradu

otpadnih voda za gradove i industrije uotpadnih voda za gradove i industrije upodrupodruju Baju Bake "ke "

Mr KrMr Krmar Dejanmar DejanPrirodnoPrirodno--matematimatematiki fakultetki fakultet

Departman za hemijuDepartman za hemiju


2/63

U IZRADI PROJEKTA UU IZRADI PROJEKTA UESTVOVALIESTVOVALI

SU:SU:

Norwegian Institute for Water Research (Oslo) NECW - Renesansa-Agencija za menadment,

konsalting i posredovanje Prirodno-matematiki fakultet, Departman za hemiju i

Departman za biologiju(Novi Sad)

Poljoprivredni fakultet, Departmanza ureenje voda(Novi Sad) Graevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu


3/63

HS DUNAVHS DUNAV--TISATISA--DUNAVDUNAV

Jedan najveJedan najveih u Evropiih u Evropi

Jedan od najznaJedan od najznaajnijihajnijihu svetskim razmeramau svetskim razmerama

Namena iNamena i uupravljanjepravljanjekanalomkanalom

OdvodnjavenjeOdvodnjavenje

NavodnjavanjeNavodnjavanje

Snabdevanje vodomSnabdevanje vodom

Recipijent za otpadne vodeRecipijent za otpadne vode

ReReni saobani saobaajaj

Uzgoj ribeUzgoj ribeTurizam i rekreacijaTurizam i rekreacija


4/63

VELIKI BAVELIKI BAKI KANALKI KANAL

Kanal koji spaja Dunav i Tisu od Bezdana do BeKanal koji spaja Dunav i Tisu od Bezdana do Beeja je deoeja je deo

slosloenog hidroenog hidro--sistema DTD u Basistema DTD u Bakoj i sastoji se od nekolikokoj i sastoji se od nekolikokanala povezanih ustavama i prevodnicamakanala povezanih ustavama i prevodnicama

1. Kanal1. Kanal VrbasVrbas -- BezdanBezdan duduine 80.8 km (poine 80.8 km (poinje odinje odtriangla u Vrbasu i spaja se sa Dunavom blizu ustavetriangla u Vrbasu i spaja se sa Dunavom blizu ustaveBezdanBezdan2. Deo kanala2. Deo kanala BeBeejej--BogojevoBogojevo duduine oko 39 km ( odine oko 39 km ( odVrbas triangla do hidroVrbas triangla do hidro--veze na spoju sa Tisom )veze na spoju sa Tisom )


5/63

Podeljen je u tri dela (bazena). Bazeni se sastoje od jednog iliPodeljen je u tri dela (bazena). Bazeni se sastoje od jednog ilivivie kanala podeljenih nekim hidrotehnie kanala podeljenih nekim hidrotehnikim objektima (kim objektima (prevodnicama, ustavama, crpnim stanicama). Ovi bazeni su:prevodnicama, ustavama, crpnim stanicama). Ovi bazeni su:bazen br.1bazen br.1 prevodnica Bezdan, crpna stanica Bezdan 2,prevodnica Bezdan, crpna stanica Bezdan 2,ustavaustava ebefok, prevodnica Sombor, ustava Mali Stapar)ebefok, prevodnica Sombor, ustava Mali Stapar)bazen br.2bazen br.2 -- ustava Mali Stapar, prevodnica Vrbasustava Mali Stapar, prevodnica Vrbas

bazen br.3bazen br.3 prevodnica Vrbas i Kucura , hidroprevodnica Vrbas i Kucura , hidro--spoj Bespoj Beejej


6/63

KARAKTERISTIKE VELIKOG BAKARAKTERISTIKE VELIKOG BAKOG KANALAKOG KANALA

- DUDUINA U SREDNJOJ BAINA U SREDNJOJ BAKOJ JE 118 kmKOJ JE 118 km-- PERIODI EKSPLOATACIJE VAPERIODI EKSPLOATACIJE VANI ZA RENI ZA REIM VODE:IM VODE: Period visokog vodostaja u Dunavu blizu BezdanaPeriod visokog vodostaja u Dunavu blizu Bezdana Period odbrane od poplavaPeriod odbrane od poplava

Period bez protokaPeriod bez protoka Period proizvodnjePeriod proizvodnje eeeraera


7/63

ISTORIJAT GRADNJEISTORIJAT GRADNJE

JOSIF KIJOSIF KI (idejni tvorac i graditelj)(idejni tvorac i graditelj)


8/63

RAZVOJ INDUSTRIJE

19 vek po19 vek poetak industrijalizacijeetak industrijalizacije

20 vek intenzivan razvoj industrije20 vek intenzivan razvoj industrije CrvenkaCrvenka--KulaKula--Vrbas najveVrbas najvea industrijska zonaa industrijska zonau regionuu regionu

eeerana u Vrbasuerana u Vrbasu 1930.1930. godinagodinaRazglednica Francovog kanala iz 1926. god.Razglednica Francovog kanala iz 1926. god.


9/63


10/63

NAJZAGAENIJI VODOTOK U EVROPINAJZAGAENIJI VODOTOK U EVROPI 400.000400.000 mm ULJAULJA DUBINA VODEDUBINA VODE 3030 cmcm PROTOKPROTOK VODEVODE 0,50,5 m/sm/s

DANASDANAS


11/63


12/63

MONITORING VELIKOG

BAKOG KANALA ILATERALNIH KANALA

Monitoring kvaliteta vodeVelikog Bakog kanalaje uraen na sedam lokacija,

a monitoring kvaliteta vodelateralnih kanala (Delta I-64 -desna pritoka, Delta I-61 - levapritoka, KC-III pritoka delte I-64 ikanal I/456)je raen na 10 lokacija.


13/63

MONITORING INDUSTRIJSKIH OTPADNIH

VODA

41 635--DTD Bogojevo-Beej001JKP "Standard"

19 750-Kanal I-64Veliki Baki kanal001eerana "Crvenka"

1 950-Kanal I-64Veliki Baki kanal001eerana "Baka" Vrbas

7 350-Kanal I-64Veliki Baki kanal002

7 250-Kanal I-64Veliki Baki kanal001JKP Kula

19 450-Kanal I-64Veliki Baki kanal001Panon Crvenka

15 500--Veliki Baki kanal001Fabrika armature Kula

6 420-Kanal I-61Veliki Baki kanal001"Eterna" Kula

1 500KC IIIKanal I-64Veliki Baki kanal001Farma svinja "Farmacoop"

Vrbas




"Carnex" Vrbas

5 000--Veliki Baki kanal001"Vital" Vrbas

Stacionaa izliva (m)Pritoka II vrstePritoka I vrsteGlavni recipijentIspustNaziv

zagaivaa


14/63

KVALITET OTPADNIH VODA KOJEKVALITET OTPADNIH VODA KOJESE ISPUSE ISPUTAJU U VELIKI BATAJU U VELIKI BAKIKI

KANAL U INDUSTRIJSKOMKANAL U INDUSTRIJSKOM

REGIONU VRBASREGIONU VRBAS--KULAKULA--CRVENKACRVENKA


15/63

KOLIKOLIINA OTPADNE VODE POINA OTPADNE VODE PO

ZAGA

IVAZAGA

IVA

IMA U INDUSTRIJSKOM BASENUIMA U INDUSTRIJSKOM BASENUVRBASVRBAS--KULAKULA--CRVENKACRVENKA

19934236730Ispust tehnolokih otpadnih voda001AD FABRIKA EERA "BAKA"

586055Ispust komunalnih otpadnih voda002JKP KULA

101010121009Ispust komunalnih otpadnih voda001JKP KULA

328344932160Ispust komunalnih otpadnih voda001JKP STANDARD

226226226Ispust tehnolokih otpadnih voda001Fabrika armature Kula

6836181442500Ispust tehnolokih otpadnih voda001AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti

16026060Ispust tehnolokih otpadnih voda001AD "ETERNA", Fabrika koe

520600415Ispust otpadnih voda od izubrivanja001RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD"Carnex"

23794440276Ispust rashladnih otpadnih voda001AD "PANON"

9279140000Ispust barometarskih i tehnolokih

otpadnih voda001AD "Crvenka" Fabrika eera

101010Ispust iz kafilerije003AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas

165017001600Ispust rashladnih i baro voda002AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas

288031002700Ispust tehnolokih i rashladnih voda001AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas

srednjednevniprotok

(m3/dan)

maksi-malanprotok

(m3/dan)

mini-malanprotok

(m3/dan)

Naziv ispusta otpadnih vodaIspustZagaiva


16/63

OPTI POKAZATELJI KVALITETA OTPADNIHVODA

Sadraj ukupnih organskih materija u otpadnim vodama izraenih

preko HPK

15003800100001AD FABRIKA EERA "BAKA"

365370360002JKP KULA

385460310001JKP KULA

280350250001JKP STANDARD

18330030001FABRIKA ARMATURE KULA

10314070001AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti

7301200260001AD "ETERNA", Fabrika koe

5600115002900001RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex"

Industrija mesa

13030060001AD "PANON"

18373800100001AD "CRVENKA" Fabrika eera

31167530004 000003AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas

22352030002AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas


Srednjavrednost

(mgO2/l)

Maksimalnavrednost

(mgO2/l)

Minimalna vrednost(mgO2/l)

IspustZagaivai


17/63

718185078001AD FABRIKA EERA "BAKA"

217220214002JKP KULA

199252146001JKP KULA





265460001272001RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex"

Industrija mesa

539910001AD "PANON"

929185068001AD "CRVENKA" Fabrika eera




Srednjavrednost(mgO2/l)

Maksimalnavrednost

(mgO2/l)

Minimalna vrednost(mgO2/l)

IspustZagaivai

SadrSadraj ukupnih organskih materija u otpadnimaj ukupnih organskih materija u otpadnim

vodama izravodama izraenih preko BPKenih preko BPK55


18/63

Optereenje otpadnih voda organskim

materijamaHPK

781671;49,8%

447142;28,5%

128237;8,2%

121333;7,7%

29154; 1,9%

38305; 2,4%

2483; 0,2%

880; 0,1%

8344; 0,5%

12886; 0,8%

FABRIKA EERA "BAKA" "CRVENKA" FABIKA EERA

CARNEX FARMACOOPVITAL JKP STANDARDETERNA FABRIKA ARMATURE KULAJKP KULA PANON

BPK5

374026;48,65%

226163;29,42%

76009;9,89%

57512;7,48%

6836; 0,89%

16861;2,19%

1285; 0,17%

212; 0,03%

4628; 0,60%

5229; 0,68%

FABRIKA EERA "BAKA""CRVENKA" FABIKA EERACARNEXFARMACOOPVITALJKP STANDARDETERNAFABRIKA ARMATURE KULAJKP KULAPANON


19/63

SadrSadraj suspendovanih materija uaj suspendovanih materija u

otpadnim vodamaotpadnim vodama

35431201.00001AD FABRIKA EERA "BAKA"

10313373002JKP KULA

8710073001JKP KULA





18653990400001RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD"Carnex" Industrija mesa

8324010001AD "PANON"

562401001AD "Crvenka" Fabrika eera


11231316002AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas820180750001AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas

Srednjavrednost

(mg/l)

Maksimalnavrednost

(mg/l)

Minimalnavrednost

(mgl)IspustZagaivai


20/63

Optereenje otpadnih voda suspendovanim

materijamaSuspendovane mater ije

184222;49.1%

13590; 3.6%

54286; 14.5% 40397; 10.8%39592; 10.6%

28044; 7.5%

3666; 1.0%

1068; 0.3%

2108; 0.6%

8252; 2.2%


CARNEX FARMACOOP

VITAL JKP STANDARD

ETERNA FABRIKA ARMATURE KULA

JKP KULA PANON

Ukupna zapreminaUkupna zapreminalagunalaguna eeeraneerane"Crvenka je 600000 m3, a"Crvenka je 600000 m3, aeeerane "Baerane "Baka" jeka" je

288000 m3.288000 m3.


21/63

Sadraj ukupnog azota u otpadnim vodama zagaivaaindustrijskog basena Vrbas-Kula-Crvenka

20.958.50.5001AD FABRIKA EERA "BAKA"

64.387.840.8002JKP KULA

80.6102.458.7001JKP KULA

42.165.529.3001JKP STANDARD

32.260.33.9001FABRIKA ARMATURE KULA

2.13.41.0001AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti

27.227.227.2001AD "ETERNA", Fabrika koe

361.5535.531.8001RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD"Carnex" Industrija mesa

1.52.40.2001AD "PANON"

47.0130.00.5001AD "Crvenka" Fabrika eera

3581.06571.0591.0003AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas



Srednjavrednost(mgN/l)

Maksimalnavrednost(mgN//l)

Minimalnavrednost(mgN/l)

IspustZagaivai


22/63

OptereOptereenje otpadnih voda ukupnimenje otpadnih voda ukupnim

azotomazotomUkupni N

10863;24.1%

11449;25.4%6643; 14.7%

7832; 17.3%

599; 1.3%

5763; 12.8%

1611; 3.6%

394; 0.9%


CARNEX FARMACOOP

VITAL JKP STANDARD

JKP KULA OSTALI


23/63

SadrSadraj ukupnog fosforaaj ukupnog fosfora u otpadnim vodamau otpadnim vodama

2.011.00.1001AD FABRIKA EERA "BAKA"

7.97.97.9002JKP KULA

8.69.27.9001JKP KULA3.35.70.9001JKP STANDARD

27.0150.00.3001FABRIKA ARMATURE KULA

1.01.30.9001AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti

5.010.00.04001AD "ETERNA", Fabrika koe

154.6660.012.0001RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD"Carnex" Industrija mesa

0.61.50.04001AD "PANON"

0.63.00.1001AD "Crvenka" Fabrika eera


0.41.10.04002AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas29.288.02.4001AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas

Srednjavrednost(mgP/l)

Maksimalnavrednost(mgP//l)

Minimalnavrednost(mgP/l)

IspustZagaivai


24/63

OptereOptereenje otpadnih voda ukupnimenje otpadnih voda ukupnim

fosforomfosforom

Ukupni P

1041; 13.8%

155; 2.1%

1869; 24.8%

3350; 44.4%292; 3.9%

445; 5.9%

130; 1.7%

184; 2.4%

79; 1.0%

FABRIKA EERA "BAKA" "CRVENKA" FABIKA EERACARNEX FARMACOOPVITAL JKP STANDARDFABRIKA ARMATURE KULA JKP KULAOSTALI


25/63

------0.09srednje

------0.15maksimalne

------0.04minimalne

AD"ETERNA",Fabrika koe

0.134.861.450.130.011.402.08srednje

0.2911.303.900.180.033.505.80maksimalne

0.000.060.030.050.000.150.23minimalne

FABRIKAARMATURE

KULA

OlovoNikalBakarGvoeKadmijumCinkHrom

Metali (mg/l)

VrednostiFabrika

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

550

600

Cr Zn Ni Pb Cd Fe Cu

Optereenjeotp

adnevodemetalima(g/d

an)

FABRIKA ARMATURE KULA

AD "ETERNA", Fabrika koe


26/63

REZULTATI MERENJA KVALITETAREZULTATI MERENJA KVALITETA

POVRPOVRINSKIH VODAINSKIH VODA

KVALITET VODE VELIKOG BAKVALITET VODE VELIKOG BA

KOG KANALAKOG KANALA


27/63

Srednja vrednost ukupnogSrednja vrednost ukupnogHPK u vodi Velikog BaHPK u vodi Velikog Bakogkog

kanalakanala0

50

100

150

200

250

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule

Vrbas I Most uVrbasu

Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

HPK(mgO2/l)

Vrednost ukpnog HPK zaVrednost ukpnog HPK zalokaciju most u Vrbasulokaciju most u Vrbasu

Most u Vrbasu

050

100150200250300350400

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

HPK(mgO2/l)


28/63

SrednjaSrednjavrednostvrednostukupnogukupnogBPKBPK55

Vrednst ukpnog BPKVrednst ukpnog BPK55 zaza

lokaciju most u Vrbasulokaciju most u Vrbasu

010

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

BPK5(mgO2/l)

Most u Vrbasu

0

50

100

150

200

250

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

BPK5(m

gO2/l)


29/63

1998 2000 2001 2002 2003

Vrbas II

Vrbas I0

2

4

6

8

10

12

Srednjevrednosti

rastv

orenog

kiseonika

m

gO2/l

Vremenski period

Srednje godiSrednje godinje vrednostinje vrednostirastvorenog kiseonikarastvorenog kiseonika (Veliki(VelikiBaBaki kanal, stanice Vrbas I iki kanal, stanice Vrbas I iVrbas II)Vrbas II)

% saturacije kiseonikom% saturacije kiseonikom

0

1020304050607080

90100

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

Saturacija%


30/63

SadrSadraj suspendovanihaj suspendovanihmaterija u vodi Velikogmaterija u vodi Velikog

BaBakog kanalakog kanala

SadrSadrajajsuvogsuvogostatkaostatkauu

vodi Velikog Bavodi Velikog Bakogkogkanalakanala

0

50

100

150

200250

300

350

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

SM(

m

g/l)

0

200400

600

800

10001200

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

Suvi

ostatak(m

g/l)


31/63

SadrSadrajajukupnogukupnogazotaazotauu


SadrSadrajajorganskogorganskogazotaazotauu


0

5

10

15

20

25

30

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

UkupniN(mgN/l)

0

5

10

15

20

25

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

Organs

kiN(

m

gN/l)


32/63

Sadraj amonijanogazota u vodi Velikog

Bakog kanala

Sadraj amonijanogazota u vodi Velikog

Bakog kanalana lokaciji most uVrbasu

0

1

2

3

4

5

6

7

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

NH4+(

mgNH4+

/l)

Most u Vrbasu

0

5

10

15

20

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

NH4+(m

gNH4+/l)


33/63

Sadraj ukupnogfosfora u vodi Velikog

Bakog kanala

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

U

kupniP(

m

gP/l)


34/63

Sadraj metala u vodiVelikog Bakog kanala

Srednje mesenekoncentracije mangana u

vodi Dunava kod Bezdana iVelikom Bakom kanalu

nizvodno od prevodnice uperiodu 1998-2003. godine

0

100

200

300

400500

600

700

Uzvodnood

Crvenke

Uzvodnood Kule

Nizvodnood Kule


Uzvodnood

triangla

Nizvodnood

triangla

g/l

Pb

CrCd

Ni

Zn

Cu

Mn

Fe

0

50

100

150

200

250

300

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Vreme (mesec)

Koncen

tracijam

angana(g

/l)

Dunav - Bezdan

DTD - Vrbas II


35/63

Sadraj metala u sedimentu Velikog Bakog kanala

Levaobala

1/4-L

Sredinakanala

1/4-D

Desnaobala

0-20

20-40

20-50

20-60

50-70

60-80

0

50

100

150200

250

300

350

400

450

Koncentrac

ijaMn(mg/kg)

Debljina mulja (cm)

0-20

20-40

20-50

20-6050-70

60-80

Lokacija 200 muzvodno od mosta

na Vrbasu

Levaobala

1/4-L

Sredinak

anala

1

/4-D

Ddesnaob

ala

0-20

2

0-40

20-60

50-70

60-80

0

20

40

60

80

100

120

140

Koncentracija

Ni(mg/kg)

Debljinasedimenta (cm)

0-20

20-40

20-60

50-70

60-80


36/63

Leva obala

Sredina kanala

Desna obala

0-

20

20

-40

20

-50

20

-60

50

-70

60

-8

0

0

100

200

300

400

500

600

700

KoncentracijaZn(mg/kg)

Debljina sedeimenta (cm)

0-20

20-40

20-50

20-6050-70

60-80

Levaobala

1/4-L

Sredinakanala

1/4-D

Desn

aobala

0-20

20-50

50-70

0

100

200

300

400

500

600

KoncentracijaCr(mg/kg)

Debljinasedimenta

(cm)

0-20

20-40

20-50

20-60

50-70

60-80

Levaobala

1/4-L

Sredinakanala

1/4-D

Desnaobala

0-2020-40

20-5020-60

50-7060-800

20

40

60

80

100

120

140

KoncentracijaPb(mg/kg)

Debljina sedimenta(cm)

0-2020-40

20-50

20-60

50-70

60-80

30


37/63

Levaobala

1/4-L

Sredinakanala

1/4-D

Desn

aobala

0-2020-40

20-5020-6050-70

60-80

0100

200300400500

600

700

800

900

Ko

ncentracijaCu(m

g/kg)

Debljinasedimenta

(cm)

0-20

20-40

20-50

20-60

50-70

60-80

0

5

10

15

20

25

0-20 20-40 20-50 20-60 50-70 60-80

Debljina sedimeta (cm)

Koncentracija

Fe(g/kg)

Leva obala

1/4-L

Sredina kanala

1/4-D

Desna obala

0

1000

2000

3000

4000

0-20 20-40 20-50 20-60 50-70 60-80

Debljina sedimenta (cm)

KoncentracijaH

g(g/kg)

Leva obala

1/4-L

Sredina kanala

1/4-DDesna obala


38/63

Sadraj mangana, nikla, cinka, hroma i bakra usedimentu kanala na lokaciji 1000 m uzvodno

od mosta u Vrbasu

0

100

200

300

400500

600

700

800

Mn Ni Zn Cr Cu

Koncentracijameta

la(mg/kg)

80-100 cm

50-80 cm

20-50 cm

0-20 cm

Sadraj nikla, hroma i bakra usedimentu prevazilazi koncentracije

koje se preporuuju kada je potrebnoprimenuti remedijaciju sedimentaprema holandskim i kanadskimpreporukama. Sadraj kadmijuma,cinka i olova u sedimentu premakanadskim preporukama ukazuju namogui verovatan uticaj na okolinu, aprema holandskim preporukama suiznad "ciljane" vrednosti.

Sadraj metala u sedimentu Velikog Bakog kanala je iznad vrednosti kojeukazuju na dobar i eljeni kvalitet sedimenta. Sediment zahteva remedijaciju

pre konanog odlaganja.


39/63

Specifini organski polutanti u vodi Velikog Ba

kog kanala

Koncentracije BTEX su ispod maksimalno dozvoljenih koncentracijaza I II klasu koje su propisane pravilnikom o opasnim materijama u

vodama (500 g

l benzena, 10 g

l etilbenzena, 500 g

l toluola i 50 g

lksilola). Koncentracije fenola kreu se od 0.25 gl do 6.9 gl. Prema pravilniku

o opasnim materijama u vodama 1 gl smatra se III klasom dok od 1do 300 gl pripada IIIIV klasi.

Koncentracija PAH je ispod zakonom dozvoljene vrednosti za III klasu(200 ngl za sumu est kancerogenih PAH).

Sadraj mineralnih ulja je van klase (1180 gl) na lokaciji nizvodno odtriangla u estom ciklusu merenja, kao i na mostu u Vrbasu u treem iestom ciklusu merenja. III / IV klasa registrovana je uzvodno od Kule umaju 2004., na lokacijama uzvodno i nizvodno od triangla, a u svimostalim uzorcima sadraj mineralnih ulja odgovarao je kvalitetu I IIklase.


40/63

KVALITET VODE LATERALNIH KANALAKVALITET VODE LATERALNIH KANALA

Srednja vrednost

ukupnog HPK u vodilateralnih kanala

Vrednost ukpnog HPK uvodi I-64 pre uliva u VelikiBaki kanal

0

500

1000

1500

2000

2500

I-61preuliva uVK

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

HPK(mgO2/l)

0

100

200

300

400

500

600

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

HPK

(m

gO

2/l)

800


41/63

Srednja vrednostSrednja vrednostukupnog BPKukupnog BPK55 u vodiu vodi

lateralnih kanalalateralnih kanala

Vrednost ukpnog BPK5

u vodi I-64 pre uliva uVeliki Baki kanal

0

100

200

300

400500

600

700

800

I-61preuliva u VK

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

BPK5

(m

gO

2/l)

0

50

100

150

200

250

300

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

BPK5(m

gO2/l)


42/63

0

1020

30

40

50

60

7080

90

I-61preuliva u VK

I 456 I-64 nizv.od Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

Saturacija%

% zasienosti vodekiseonikom u

lateralnim kanalima


43/63

Sadraj suspendovanihmaterija u vodi lateralnih

kanala

Sadraj suvog ostatka u

vodi lateralnih kanala

0

100

200

300

400

500

600

I-61preuliva u VK

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

SM(

m

g/l)

0500

1000

15002000250030003500400045005000

I-61preuliva u VK

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

Su

viostatak(mg/l)

O180


44/63

AZOTNE

MATERIJE

10 mgl1 mglAmonijum

jon

III-IVI-IIParametar

0

20

4060

80100

120140

160

I-61preuliva u VK

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

UkupniN

(mgN/l)

0

10

20

30

40

50

60

70

80

I-61pre

uliva u VK

I 456 I-64 nizv.

od Crvenke

I-64 nizv.

od Kule

I-64 pre

uliva u VK

KC III

OrganskiN

(mgN/l)

0

20

40

60

80

100

120

I-61preuliva u VK

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

NH4+(mgNH4+/l)

NANAI PROPISII PROPISI

41.5Ukupni N

0.30.2Amonijani

azot

Ciljnavrednost

Referentnavrednost

ParametarICPDRICPDR


45/63

Sadraj ukupnog fosfora u vodi lateralnihkanala

0

123

4

5

67

89

10

I-61preuliva

I 456 I-64 nizv.od Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u VK

KC III

Uk

upniP

(m

gP/l)

0.2 mg P/l0.1 mg P/lUkupni P

Ciljnavrednost

Referentnavrednost

Parametar


46/63

Sadraj metala u vodi lateralnih kanala

0

500

1000

1500

2000

25003000

I-61preuliva

I 456 I-64 nizv.od

Crvenke

I-64 nizv.od Kule

I-64 preuliva u

VK

KC III

g/l

Pb

Cr

Cd

Ni

Zn

Cu

Mn

Fe


47/63

SpecifiSpecifini organski polutantini organski polutantiuuvodivodilateralnih klateralnih kanalaanala

Koncentracije BTEX su ispod maksimalno dozvoljenihKoncentracije BTEX su ispod maksimalno dozvoljenihkoncentracija za Ikoncentracija za I//II klasu koje su propisane Pravilnikom oII klasu koje su propisane Pravilnikom oopasnim materijama u vodama (500opasnim materijama u vodama (500ggl benzena, 10l benzena, 10 gglletilbenzena, 500etilbenzena, 500ggl toluola i 50l toluola i 50ggl ksilola).l ksilola).

Koncentracije fenola kreKoncentracije fenola kre

u se od 0.25u se od 0.25

gg

l do 6.9l do 6.9

gg

l. Premal. Prema

pravilniku o opasnim materijama u vodama 1pravilniku o opasnim materijama u vodama 1 ggl smatra se Il smatra se I IIIIklasom dok od 1 do 300klasom dok od 1 do 300 ggl pripada IIIl pripada III//IV klasi.IV klasi.

Koncentracija PAH je ispod zakonom dozvoljene vrednosti za IKoncentracija PAH je ispod zakonom dozvoljene vrednosti za I II klasu (200 ngII klasu (200 ngl za sumul za sumu est kancerogenih PAH).est kancerogenih PAH).

Na lokaciji KC III, dva putaNa lokaciji KC III, dva puta susu detektovane vrednostidetektovane vrednosti mineralnihmineralnihuljaulja koje prekorakoje prekorauju vrednosti za IIIuju vrednosti za III//IV klasu (31mg/l, III ciklusIV klasu (31mg/l, III ciklusispitivanja). Na lokaciji Iispitivanja). Na lokaciji I--64 pre uliva u Veliki Ba64 pre uliva u Veliki Baki kanalki kanaldetektovan je visok sadrdetektovan je visok sadraj mineralnih ulja (440, 6300, 350 iaj mineralnih ulja (440, 6300, 350 i203203ggl), dok je na ostalim lokacijama vrednost mineralnih uljal), dok je na ostalim lokacijama vrednost mineralnih uljabila u opsegu Ibila u opsegu I//II i IIIII i III//IV klase.IV klase.

MODEL UTICAJA ZAGAENJA NA VELIKI BAKI


48/63

MODEL UTICAJA ZAGAENJA NA VELIKI BAKIKANAL

U deonici od ua (triangla) pado prevodnice (6 renih km)akumulira se najvei deozagaenja otpadnih voda izindustrijskog basena Vrbas-

Kula-Crvenka

Model se zasniva na jednainama materijalnog bilansa za zagaujue


49/63

materije.

ili za dati sluaj:

Rezultati materijalnog bilansa prikazani su kao razlika masenogprotoka zagaujuih materija detektovana na lokaciji mosta u Vrbasu iulaznih masenih protoka zagaujuih materija u analiziranu deonicukanala():

[ g / h]

+

+

=

kolicina

aakumuliran

zagadjenja

ograzgradjennivo

zagadjenja

kolicinaizlazna

zagadjenja

kolicinaulazna

OAOROOOOO ++=+++ 54321

QCO nn =

OQCQCQCQCQCnnnnn

=+++ 5544332211

OAORO +=

Rezultati materijalnog bilansa za zagaujue materije


50/63

Rezultati materijalnog bilansa za zagaujue materijeza deonicu Velikog Bakaog kanala od ustave Vrbas pa

do mosta u Vrbasu

Materijalni bilans ukupnihorganskih materija odreenih kaoHPK za posmatranu deonicu

Protok Velikog Bakog kanala nalokacijama ustava Vrbas i most uVrbasu

-1000

-800

-600-400

-200

0200

400

600

800

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

DATUM

HPK(kg/h)

0

500

10001500

2000

2500

3000

IX/03

X/03

XI/03

XII/0

3I/0

4II/

04III

/04

IV/04

V/04

VI/04

VII/0

4

Vreme (mesec)

Proto

k(l/s

Most

Ustava

M t ij l i bil k ih kih t ij


51/63

Materijalni bilans ukupnih organskih materija

odreenih kao BPK5

Znatno vee detektovano zagaenje na lokaciji most u Vrbasu u XI iI mesecu posledica je akumulisanog zagaenja na toj lokaciji.

-1200

-1000

-800

-600

-400

-200

0

200

400

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

DATUM

BPK5(m

gO

2/l)


52/63

Materijalni bilans suspendovanih materija u vodi ispitivane

deonice

-2000-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

2000

2500

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

DATUM

SM(

kg/h)

U letnjim mesecima intenzivira se biolokiproces dolazi do meanja istaloenog mulja

zbog levitacije suspendovanih materija kojase ostvaruje izdvajanjem metana, ugljen-dioksida i azota u procesu denitrifikacije imoe se objasniti i uporediti sa mehanizmomu aktivnom mulju kada zbog nedostakakiseonika nastaje naduvani mulj koji se loetaloi.

Materijalni bilans azotnih materija


53/63

ate ja b a s a ot ate ja

Smanjenje amonijanog azota u

letnjem periodu ukazuje nanjegovo uklanjanje, najverovatnijeu procesu denitrifikacije, to jemoda izazvalo i pokretanjeistaloenih suspendovanihmaterija zbog inkorporacijegasovitog azota u istaloenommulju.

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

DATUM

UkupniN

(kg/h)

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

DATUM

Orga

nskiN

-60

-40

-20

0

20

40

60

IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

DATUM

NH4+(

kg/h)


54/63

ZAKLJUAK

Na osnovu podataka o koliini i kvalitetu otpadnih voda industrije uindustrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka zakljueno je da je: ukupno organsko zagaenje industrije 36,6 t HPK/dan (oko 366000ES) ili 17,9 t BPK5/dan (oko 298 000 ES); optereenje suspendovanim materijama 8,3 t/dan;

optereenje azotnim materijima raunato preko ukupnog azota 907kg/dan; optereenje fosfatnim materijama raunato preko ukupnog fosfora166 kg/dan i ukupna koliina otpadnih voda je 36404 m3/dan (242 693 ES).


55/63

Najznaajniji zagaivai u ispitivanom industrijskom basenu sudve eerane. One zajedno ine oko 78 % ukupnog organskog

optereenja (1,23 t HPK/h ili 0,60 t BPK5/h), 52,7 % ukupnogoptereenja suspendovanim materijama i 49,5 % ukupnog azotnogoptereenja u industrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka.

Znaajana koliina zagaenja potie i od svinjogojske farme iklanice. Ova dva zagaivaa ine od 15,9-17,4 % ukupnogorganskog zagaenja u basenu u zavisnosti od toga da li jeoptereenje raunato preko HPK ili BPK5, zatim oko 25 %ukupnog optereenja suspendovanim materijama i 32 % ukupnog

azotnog optereenja u industrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka.


56/63

Monitoringom povrinskih voda utvreno je da voda VelikogBakog kanala na deonici od ustave Vrbas pa do ua (triangla)predstavlja najugroeniju deonicu u basenu i odabrana je zasimulaciju modela uticaja isputenih otpadnih voda na kvalitet

vode u Velikom Bakom kanalu.

Najvee koncetracije zagaenja na ispitivanoj deonicidetektovane su u periodima kada eerane isputaju svoje

otpadne vode

Utvreno je da su u XI i I mesecu, pri radu eerana, znatnovea zagaenja organskim materijama na lokaciji most uVrbasu nego to je u tom trenutku ulazno zagaenje.

Dobiveni podaci ukazuju da je u ovom periodu dolo doakumulacije organskih materija na toj lokaciji.


57/63


58/63

AKCIONI PLANAKCIONI PLANAKCIONI PLANAKCIONI PLANAKCIONI PLANAKCIONI PLANAKCIONI PLANAKCIONI PLAN

Osnovni cilj Akcionog plana jeste da svi zagaivai prestanu saisputanjem nepreiene otpadne vode u recipijent kako bi seotpoelo sa radovima na sanaciji i revitalizaciji kanala (izmuljenje i

ienje, uklanjanje i deponovanje mulja, uklanjanje akvatinevegetacije itd.)

Dosadanje analize dokazale su da nema svrhe obavljati bilo kakve

radove dok se ne otklone uzroci takvog stanja, jer se posledice, beztrajnog reavanja uzroka, ne mogu otkloniti na dui vremenski period


59/63

DEFINISANJE CILJEVADEFINISANJE CILJEVA

zazatita voda od zagaenjatita voda od zagaenja (spre(spreavanje upuavanje uputanjatanjaotpadnih voda)otpadnih voda)

otklanjanjeotklanjanje tete na vodoprivrednim objektimatete na vodoprivrednim objektima revitalizrevitalizacijaacijai unapreeni unapreenjeje kanalkanalaa

uspostavljanjeuspostavljanje stalnogstalnog monitoringa kvaliteta vodamonitoringa kvaliteta voda

korikorienje potencijala kanenje potencijala kanalaala edukacija i podizanje svesti korisnika iedukacija i podizanje svesti korisnika i ire javnostiire javnosti


60/63

MERE ZA POSTIZANJE CILJEVAMERE ZA POSTIZANJE CILJEVA

POVEPOVEANJE VISINE NAKNADE ZA UPUANJE VISINE NAKNADE ZA UPUTANJETANJEOTPADNIH VODAOTPADNIH VODA

PREDUZIMANJE ZAKONSKIH MERA PROTIVPREDUZIMANJE ZAKONSKIH MERA PROTIVZAGAENJAZAGAENJA

PRITISAK JAVNOSTIPRITISAK JAVNOSTI

MERE STIMULACIJEMERE STIMULACIJE


61/63

remedijacija


62/63

formiranja deponija za opasne materije, monitoring uticaja deponija na okolinu i

Uspostavljanje stalnog monitoringa kvaliteta vode

Glina

Unutranjipijezometar

SpoljniPijezometar

Plastina folija

Hvala na panji


63/63

Hvala na panji

Documents

Prikaz Projekta Revitalizacija Velikog Kanala DTD i Priprema Uvodjenja Savremenog Postrojenja Za Obradu Otpadnih Voda Za Gradove i Industrije u Podrucju Backe