PRIMENA TRANSFUZIJE · 2020. 5. 7. · POSTUPAK PRE PRIMENE TRANSFUZIJE • Krv i derivati krvi su sastavni, ponekad i osnovni deo intezivne terapije. • Ukoliko ih je neophodno

PRIMENA TRANSFUZIJE

POSTUPAK PRE PRIMENE TRANSFUZIJE

• Krv i derivati krvi su sastavni,

ponekad i osnovni deo intezivne terapije.

• Ukoliko ih je neophodno primeniti moraju se

prethodno trebovati iz transfuzije

po određenim standardima,

• popunjenom dokumentaciojom na osnovu

koje se dobija traženi produkt krvi.


Za primenu cele krvi moraju

postojati apsolutne indikacije a to su:

- masivno iskrvavljenje,

- akuto profuzno krvavljenje.


• Pre odluke davanja transfuzije sestra punktira venu i uzima 5–10 ml;

• Popunjava uputnicu u duplikatu

• Potpis sestre, faksimil, pečat

Tehnika davanja krvi i hemoprodukata i praćenje bolesnika

• Pre primene sestra obavezno proverava prateću

medicinsku dokumentaciju i podatke na

nalepnici (etiketi) izdate krvi.

• Jedinicu krvi treba ostaviti na sobnoj temperaturi 15-30 minuta do najviše 2 sata

- Oprezno kod skladištenja u frižideru jer može

da hemolizira.

Pre davanja transfuzije prekontrolisati kesu


• Kese treba punktirati plastičnim iglama u namenska proširenja

- Neophodna je pažljiva manipulacija sa kesama

da se ne naruši “zatvoreni sistem” (spoljašnja

kontaminacija).

• Za transfuziju treba koristiti “standardni pribor za krv”

Doza krvi


• Bolesniku treba objasniti tehniku izvođenja transfuzije i njen cilj.

• Postaviti ga u udoban ležeći položaj i osigurati

povoljan položaj ruke za transfuziju.

• Izvršiti inspekciju vena i odabrati venu za ve-

nepunkciju.


• Kroz pribor za krv ne dodavatni lekove.

• Neophodno je zaustaviti protok hemoprodukta

• Sistem isprati fiziološkim rastvorom.


• Monitoring bolesnika traje u toku transfuzije i

30 minuta po završetku transfuzije.

• Nakon završene transfuzije staviti sterilanu

gazu na mestu venepunkcije i napraviti

kompresiju određeno vreme.

• Ukoliko se nakon transfuzije nastavlja infuzija,

infuzionim rastvorom treba promeniti sistem.


• Iskorišćeni pribor pravilno odložiti u za to

namenjene kontejnere.

• Dokumentaciju brižljivo čuvati a kesu nakon

date transfuzije sačuvati 24 sata.

• Kod pojave nepovoljnih efekata ne izvlačiti

iglu iz vene, već održavati vensku liniju

0,9% NaCl, kako bi se sačuvao venski put za

aplikaciju određene terapije.

NEPOVOLJNI EFEKTI HEMOTERAPIJE

• Nepovoljni efekti hemoterapije se mogu

sistematizovati prema vremenu pojave i prema

etiopatogenezi.

• Prema vremenu razvrstane su u rane i kasne,

• Prema etiopatogenezi u imune i neimune.

Simptomi i znaci akutne transfuzijske reakcije- Bol na mestu venepunkcije i duž vene kojom

se vrši transfundovanje krvi;

- psihička uznemirenost;

- bolovi i stezanje u grudnom košu;

- bol u slabinskom predelu;

- tahikardija;

- povišena telesna temperatura;

- jeza i drhtavica;

- hipotenzija;


- gađenje i povraćanje;

- otežano disanje;

- crvenilo lica;

- hemoglobinurija;

- šok;

- generalizovano krvavljenje;

- oligurija;

- Anurija.


• Simptomi i znaci koji se javljaju kod svesnih pacijenata je neobjašnjiva uznemirenost, bol u leđima, crvena mokraća i povećanje telesne temperature

• Težina hemolizne komplikacije zavisi od volumena -inkompatibilne krvi (10-20ml).

• Najčešći uzrok transfuzije inkompatibilne krvi administrativna greška.


• Čim je dokazana mogućnost tranfuzije

inkompatibilne krvi, treba postupiti na sledeći

način:

• transfuzija mora biti zaustavljena, ali bez

izvlačenja igle iz vene, a prohodnost igle mora

biti održavana infuzijom 0,9% NaCl


• Dalji tretman bolesnika po nalogu lekara;

• Transfuziološka ustanova mora biti odmah

obaveštena radi pokretanja svih ispitivanja,

vezanih za ranu detekciju suspektne hemolize;

• Kontrola podataka o identitetu primaoca i

jedinice transfundujuće krvi mora biti takođe

odmah izvedena pored bolesničke postelje.


• Anafilaksija• Anafilaktičke transfuzijske komplikacije su

retke, ali veoma teške zbog svog burnog

razvoja i dramatičnog toka.

• Reakcije koje nastaju javljaju se već posle

samo nekoliko mililitara krvi odnosno plazme

i nisu praćene febrilnošću.


Anafilaksiju karakterišu

- naglo nastala uznemirenost;

- kašalj;

- respiratorne smetnje;

- otok pojedinih služokoža i delova tela;

- iznenadni nagon na povrćanje;

- grčevi u stomaku;

- obilno povraćanje;

- prolivi;

- gubitak svesti;

- šok.


• Mogu biti prisutni drhtavica pa čak i

generalizovana hiperemija i hipertenzija

u početnoj fazi reakcije koja brzo biva

zamenjena dubokom hipotenzijom.

• Transfuziju treba odmah zaustaviti, iglu ne

vaditi (prohodnost održavati) i primeniti anti-

šok medikametoznu terapiju po nalogu lekara

kao i oksigeno terapiju.

•

• ZDRAVSTVENA NEGA U HIRURGIJI

– POGLAVLJE 10

– Od 215-219 strane

Obavezna literatura

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

• Obavljanje stručnih poslova istovremeno zahteva i vođenje dokumentacije rada.

Urgentna stanja

• Kod urgentnih hirurških stanja neophodno je da se u istoriju bolesti navedu svi preduzeti dijagnostički i terapijski postupci.

• OBIM DOKUMENTACIJE

Posebna značajnost

• Posebno je važno za sestru da zna da je svaki pisani medicinski akt i potencijalni sudskomedicinski dokument

POSTUPAK S UMRLIM

SESTRINSKE INTERVENCIJE PRI ZBRINJAVANJU UMRLOG

• Za utvrđivanje smrti bolesnika nadležan je lekar.

• Zbrinjavanje umrlog se sprovodi na osnovu propisanih pravila uz poštovanje etičkih i higijenskih principa.

Zbrinjavanje umrlog i transport organizuje i sprovodi sestra:

• postavlja paravan • umrlog oslobađa sondi, proteza, katetera,

kanila itd.;• higijenski ga obrađuje, • tamponima gaze zatvara očne kapke;• povezuje zavojem donju vilicu preko brade i

temena;• postavlja ruke na grudi ili pored tela


• popunjava obrazac sa podacima o identitetu umrlog i kartu za obeležavanje umrlog pričvršćuje za palac ili članak noge;

• telo pokriva čaršafom;• dva časa nakon konstantovanja smrti umrli se

transportuje u institut za patologiju;


• ukoliko klinika ima za to namenjene prostorije• ostaje dva sata, a nakon toga upućuje u

institut za patologiju;• prostorija i postelja u kojoj je bolesnik

egzitirao na određeni način se dezinfikuje i steriliše.

FORMIRANJE DOKUMENTACIJE ZA UMRLE

• Za svakog umrlog bolesnika mora se pripremiti sledeća dokumentacija:

• karta za obeležavanje umrlih koja se odmah pričvrsti za članak noge umrlog;

• sprovodna lista leša u dva primerka;• potvrda o smrti u tri primerka;• otpusna lista u tri primerka;• sprovodnicu za prenos mrtvaca (ukoliko se

sahrana vrši u drugom mestu);• istorija bolesti sa epikrizom koja se odmah

dostavlja Institutu za patologiju ukoliko se vrši obdukcija.

IZVEŠTAVANJE O SMRTI

• Dva sata u za to predviđenu prostoriju

• Posle isteka tog vremena glavna medicinska sestra ili dežurni lekar piše telegram za porodicu.

• Ukoliko je neophodno, piše i za ustanovu

• Jedinicu

• Telegram - odmah se upućuje na nadležnu adresu,

• “Ekspedicionu knjigu”uvede tačno vreme prijema i predaje nadležnoj pošti.

• Svaka klinika i centar hitne pomoći u sklopu dokumentacije vode i “knjigu umrlih”.

•

POSTUPAK SA LIČNIM STVARIMA UMRLOG

• glavna medicinska sestra određuje komisiju koja prikuplja i sačinjava spisak pokojnikove zaostavštine

• Spisak se sačinjava u dva primerka.

POSTUPAK SA LIČNIM STVARIMA UMRLOG

• Tako potpisani spisak stvari se odlaže u istoriju bolesti umrlog kao dokument. Lične stvari umrlog se predaju uz potpis porodici odnosno ovlašćenom licu.

• Ostale stvari koje se nalaze u garderobi prijemnog odeljenja ista lica preuzimaju u prijemnom odeljenju.

• Ako je umrlo lice ostavilo testament, komisija konstatuje u kakvom je stanju nađen i predaje ga nadležnoj službi pravnog odseka koja ga dalje dostavlja nadležnom sudu.

• ZDRAVSTVENA NEGA U HIRURGIJI

– POGLAVLJE 11

– Od 231-233 strane

Obavezna literatura

Documents

PRIMENA TRANSFUZIJE · 2020. 5. 7. · POSTUPAK PRE PRIMENE TRANSFUZIJE • Krv i derivati krvi su sastavni, ponekad i osnovni deo intezivne terapije. • Ukoliko ih je neophodno