DIDAKTIKO-METODIKA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN

DIDAKTIKO-METODIKA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN

VASPITNO-OBRAZOVANI RAD ( Pisana priprema )

Nastavni predmet ______________________________________________________________________

Razred ______________________________________________________ Medicinska kola

Redni broj asa 3 i 4Nastavna jedinica Istorijat razvoja raunaraCilj i zadaci asa _______________________________________________________________________

Tip asa ______________________________________________________________________________

Nastavne metode _______________________________________________________________________

Oblici nastavnog rada ___________________________________________________________________

Nastavna sredstva ______________________________________________________________________

TOK NASTAVNOG RADA

( Uvod, cilj, glavni deo asa, zavrni deo )

U uvodnom delu asa uvesti uenike u novu nastavnu jedinicu obnavljanjem prethodne i ponoviti odnos Informatike i drutva, uticaja informacionih tehnologija na savremeno drutvo. Metodom razgovora frontalnim oblikom rada.Istorija raunara traje oko hiljadu godina. Mnogi naunici dali su znaajan doprinos razvoju raunara. Verbalnom metodom ( monolokom u poetku ) otvoriti nastavnu jedinicu.

Istoriju elektronskih digitalnih raunara moemo podeliti na est generacija u zavisnosti od faza razvoja i to:

Prvu generaciju (1951-1958) karakteriu korienje elektronskih (vakumskih) cevi kao aktivnih elemenata i kablovskih veza izmeu elemenata. Ovi elementi su bili veliki, troili su mnogo struje i oslobaali veliku koliinu toplote. Raunari su bili veliki npr. ENIAC je bio teak 30 tona i troio je oko 174 KWh. Za skladitenje programa i podataka koristile su se razliite memorije (magnetne trake i doboi). Za pisanje programa koristio se mainski jezik;

sl. 2.1. Elektronska cev

2.2. ENIAC

Drugu generaciju (1959-1963) karakteriu tranzistori koji su se ugraivali umesto elektronskih cevi. Bili su jeftiniji, bri, manji, troili manje elektrine energije i razvijali manje toplote. Najpoznatiji raunari ove generacije bili su Philco Transac S-2000 i IBM 1401. Pored hardverskih unapreenja pojavili su se i novi programski jezici : Flow-Matic, iz kog su kasnije nastali COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP;

sl. 2.3. Tranzistor

sl.2.4. IBM 1401

Treu generaciju (1964-1970) karakterie primena integrisanih kola (Integrafed Circuit). Uvoenje integralnih i LSI (Large Scale Integration) integralnih kola sa visokim stepenom integracije omoguilo je proizvodnju ipova sa hiljadama tranzistora. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, mala potronja elektrine energije i brzina izvoenja operacija zaajno su unapredili razvoj mini raunara. Za skladitenje podataka i programa koristile su se magnetne trake. Ovu generaciju karakteriu i poboljane periferne jedinice koje su omogiile povezivanje vie perifernih ureaja i povezivanje vie raunara pomou telefonske linije.Za upravljanjem i kontrolu raunara razvili su se operativni sistemi, a za pisanje programa koriste se vii programski jezici COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP.Najkarekteristiniji raunari za ovu generaciju su IBM 360 i PDP-1;

sl. 2.5. Integrisano kolo

sl.2.6. IBM 360

etvrtu generaciju (1971-1987) karakteriu komponente izraene na bazi poluprovodnikih sklopova korienjem LSI (Large Scale Integrated) i VLSI (Verrz Large Scale Integration) visoko integrisanih sklopova koja omoguava stvaranje mikroprocesora koji predstavlja osnovu dananjih raunara.Poboljane hardverskih karakteristika dovodi do smanjenja dimenzija raunara, poveanja kapaciteta glavne i periferijske memorije, znatno bre obrade podataka.Operativni sistemi su jednostavniji za upotrebu veem broju korisnika. Novi programski jezici su omoguili lake pisanje aplikativnog softvera koji se koristi u svim sverama drutva.

sl. 2.7. Mikroprocesor

sl.2.8. Savremeni raunar

Peta generacija (od 1990 ) zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omoguavaju istovremeni rad vie kompjutera (procesora) na reavanju odreenog zadatka;

estu generaciju kompjutera (neurokopjuteri) karakterie razvoj neuronskih mrea koje bi trebalo da istovremeno obrauju veliki broj informacija korienjem vie hiljada porocesora to lii na rad ljudskog mozga