SVET OKO NAS

Razred i odeljenje: II~1Predavač: Jasmina LjubisavljevićNastavna jedinica: Praznici – tradicija i običajiTip časa: obrada novog gradivaCilj časa: Sticanje novih znanja o praznicima, tradiciji i običajima, razumevanje pojmova običaj i tradicija; razlikovanje praznika i njihovoh obeležja, tj. običaja; razvijanje svesti kod učenika o značaju tradicije i poštovanja običaja za kulturu jednog naroda.Nastavni oblik: frontalni, individualniNastavne metode: monološka, dijaloška, demonstrativna, metoda rada na tekstuNastavna sredstva: Power Point prezentacija, lap-top, projektor, aplikacije, natpisi, dodatni rekviziti (pokloni, ćilim)

Tok časa:

Uvodni deo:Učenike uvodim u rad i novu nastavnu jedinicu kroz interesantnu priču o Deda Mrazu

(PRILOG 1.) Priča koju slušaju učenici praćena je ilustracijama, koje im dodatno objašnjavaju njen sadržaj (PRILOG 2.). Nakon završene priče kroz nekoliko pitanja učenike navodim ka otkriću o čemu ćemo danas govoriti:

Kada nam dolazi Deda Mraz? Šta je Nova godina? Zašto je to praznik? Kada je dočekujemo i slavimo?

Najavljujem nastavnu jedinicu i napominjem učenicima da ćemo danas zajedno kroz igru, razgovor i posmatranje interesantnih sličica naučiti nešto više o praznicima.

Glavni deo časa:Pošto rešimo da zavirimo u poklone koje nam je ostavio Deda Mraz na kraju priče,

učenici izvlače iz njih sličice i rečenice koje se odnose na praznike: rođendan, Novu godinu, Uskrs, Božić i Krsnu slavu (PRILOG 3.). Na tabli se nalaze nazivi pomenutih praznika i učenici imaju zadatak da razvrstaju sličice i rečenice koje se odnose na određeni praznik, tako što prvo odrede kom prazniku to pripada, ako je u pitanju rečenica pročitaju je, a zatim zalepe na tablu, na odgovarajuće mesto.

Pošto čujemo i vidimo šta pripada određenom prazniku nastavljamo razgovor o njima: Koji vi praznik najviše volite? Zašto? Kako jednim imenom nazivamo kićenje jelke za Novu godinu, farbanje jaja za Uskrs,

mešenje i sečenje kolača za Slavu, duvanje svećica za rođendan...? Kako bi vi objasnili nekom šta je običaj?

Objašnjavam učenicima da ja običaj ustaljen način ponašanja za neki određeni praznik. To je tradicijom prenešen način ponašanja koji se u narodu poštuje i radi uvek kada dođe neki od ovih praznika. Postoje običaji koji se vezuju samo za jedan narod, tj. običaji koje samo mi poštujemo, ali i oni koji se poštuju i obavljaju širom sveta.

Koji običaji se poštuju i kod nas i u svetu?

Znate li neki običaj koji se poštuje samo kod nas? Koji običaj se u našem odeljenju poštuje i ponavlja uvek kada je nekom rođendan?

Nastavljam razgovor sa učenicima: Sigurna sam da za mnoge praznike odlazite u selo, kod bake i deke ili kod rođaka ili da

ako i ne odete nikuda praznike provodite u krugu svoje porodice. Zbog toga su i svi ovi praznici koje smo na početku naveli porodični praznici.

Kako vi provodite Božić? Koje običaje poštujete, obavljate zajedno sa svojom porodicom? A kako se u vašoj porodici proslavlja Slava? Znate li šta je ovo? (demonstriram učenicima ćilim) Objašnjavam im da je to ćilim koji je moja baka tradicionalno nasledila od svoje majke i

da je njime ukrašavala sobu u kojoj se svečano proslavljao svetac, zaštitnik porodice, Krsna slava. Napominjem da je to nekada tako bilo i da je danas mnogo drugačije. Nastavljam sa pričom:

Iz priča moje bake saznala sam i da su se za slavu, kao poklon nekada donosile samo jabuke, koliko ukućana, toliko jabuka i uz ti malo šećera ili kolača.

Kako je to danas? Neki običaji nisu ostali isti ili su potpuno nestali, dok su neki kao farbanje jaja za Uskrs

ili unošenje Badnjaka u kuću na Badnje veče tradicionalno prenosili u narodu i ostali i danas deo tih praznika.

Šta znači to da su se oni tradicionalno prenosili i da se i danas poštuju u narodu? Šta znači reč tradicija?

Objašnjavam učenicima da je tradicija prenošenje običaja sa generacije na generaciju, baš kao što su se nekada prenosile narodne pesme koje je Vuk zapisao, pa se i mi danas možemo upoznati sa njima. Isto tako smo se upoznali i sa običajima koji su se prenosili u našem narodu, pa tako i mi danas zajedno sa našim porodicama poštujemo i obavljamo običaje koje su nekada za praznike poštovali naši preci: bake, deke, pradede i prababe...

Jeste li čuli za neki običaj koji se nekada poštovao i obavljao, a danas više nije deo naše tradicije?

Koji verski praznik je najradosniji u našem narodu? Da li znate koju ulogu za Božić ima položajnik? Jeste li vi položajnici za Božić, kome? Po tradiciji se veruje da položajnik donosi zdravlje i sreću porodici za narednu godinu i

zato se daruje. Čime?Objašnjavam učenicima da je ono što je ostalo po tradiciji jeste darivanje položajnika novcem i kolačem, ali i da su nekada poseban dar bile vunene čarape ili prsluk koji bi domaćica isplela za svog najbitnijeg gosta, dok su danas pokloni mnogo savremeniji.

Na osnovu cele ove priče o praznicima, možete li da mi kažete zbog čega su ti dani tako nazvani, šta je to posebno kod njih?

Dodajem odgovorima učenika da su praznici posebni upravo zbog običaja koji se tradicionalno ponavljaju iz godine u godinu i zbog kojih se veruje u lepotu, posebnost i sreću koju sa sobom donosi svaki praznik.

Završni deo časa:

S obzirom da nam se Nova godina približava i da je to praznik kojem se deca pored rođendana najviše raduju, u završnom delu časa učenici dobijaju novogodišnje čestitku, kao bojanke (PRILOG 4.) uz zadatak da ih oboje i na poleđini napišu novogodišnju čestitku svom drugu ili drugarici iz klupe. Dok boje i pišu učenici slušaju pesmu ,,Deda Mraz“. Učenici takođe dobijaju gotov pisani materijal o praznicima, rečenice koje su lepili na tabli, da zalepe u svoje sveske.

PRILOG 1.

Zalutali Deda Mraz

Tog jutra bilo je tiho. Snežne pahulje vejale su u igri bez granica, do trotoara, krovova, bašta i grana koje su im bile stanica (demonstriram slajdove 1 i 2). Mirnim snom spavao je grad demonstriram slajdove 3, 4 i 5). Ni slutio niko nije šta će se dogoditi tad. Zimsko jutro držalo je sve pod kontrolom, kao da je ljuškalo ušuškane mame, tate, bate, seke, bake i deke. Tišinu je prekidao tek poneki lavež psa, koji bi izvirio iz svoje kućice bojažljivo da proveri ima li napolju šta novo. A duh praznika već je uveliko bio svuda naokolo. Iako je bilo pomalo rano, sve je bilo spremno za dolazak novih dana, ispunjenje želja, novih brojki u kalendaru koje će ispratiti godinu staru.

I dok je godina stara tiho i polako odlazila kao zvuk i pesma gitara...najednom se čulo... BUM, TRAS... i glasne reči: ,,Stigao sam za sve vas, stigao u pravi čas!“ A onda i pevušenje (u pozadini se čuje deo pesme ,,Deda Mraz“ uz demonstriranje slajda br. 6).

Deda Mraz je stigao. Posmatrao je oko sebe govoreći: ,,Jelka je tu, ukrasi su tu...dan je tu!“ (demonstriram slajdove 7 i 8) Bio je zbunjen: ,,Pa zar ranije nisam stizao kasno u noć, zvezde su bile moji vodiči i sve je bilo tajnovito i nestvarno kao u nekoj priči, što na bajku liči?“ ,,Svi spavaju...“, začuđeno primeti… ,,A možda ovde više nema mraka, možda im je to bila prošlogodišnja želja? Jel’ da da sam u pravu?“ (obraćam se učenicima) ,,Pa zar noćas ne stiže Nova godina?“ (obraćam se učenicima) ,, Ne stiže?! Pa kako to, ja uvek stignem tačno pred Novu godinu i ostavim poklone za svoje drugare. Na putu do svoje zemlje Deda Mrazova uvek čujem njihove radosne osmehe i osetim njihovu toplinu.” ,, Nešto mi nije jasno?”, pogledao je u kalendar, a kad tamo 22. decembar (demonstriram slajd br. 9). Shvatio je Deda, stigla je zima, ali ne i Nova godina.

Pa kako to, kako je zalutao u vremenu i stigao toliko ranije, gde je pogrešio, šta vi mislite? Gledajući kroz prozor, shvatio je…za sve su krive motorne sanke… one su mnogo brže od irvasa (demonstriram slajd br. 10). Eh, kad se samo seti Deda kako je lepo bilo putovati sa irvasima, polako i uvežbano (demonstriram slajd br. 11). Ali pošto se sve osavremenilo i Deda Mraz prati modu, postao je savremen. Za to je ipak najviše kriva Baka Mrazica koja ga je nagovorila da irvase zameni sankama, jer je pre stalno kasnio na novogodišnji ručak. Sada sigurno neće zakasniti, a moći će i da se proveseli sa irvasima, koji od kada su u penziji svakog dana proslavljaju neku svoju Novu godinu (demonstriram slajd br. 12).

Deda Mraz se zapitao šta da radi sa ovim poklonima, (demonstriram učenicima kutije sa poklonima). Rešio je da nas zamoli da mu ih pričuvamo, a za uzvrat ćemo i mi dobiti jedan prednovogodišnji poklon. Pristajete?

(Pokloni koje pokazujem materijal su za dalji tok časa).

PRILOG 3.

Rečenice koje učenici izvlače i lepe na tablu, vezane za praznike:

BOŽIĆ Na dan Hristovog rođenja, najradosniji praznik pozdravljamo se sa ,,Hristos se rodi“. Na bogatoj trpezi tog dana, pored svih drugih ukusnih jela, nalazi se i česnica (proja u

koju se stavljaju novčić, kukuruz, pšenica, dren...). Veče pre samog praznika, na Badnje veče u kuću se unosi Badnjak.

USKRS To je najveći praznik kada se pozdravljamo sa ,,Hristos vaskrs“. Za taj praznik se po običaju farbaju jaja. Deca vole da se na taj dan kucaju jajima i pobednik ima pravo da dobije jaje svog

protivnika.

KRSNA SLAVA Za taj dan se priprema svečani ručak sa slavskim kolačem i pali se slavska sveća. Tog dana nam u kuću dolaze dragi gosti, prijatelji i rođaci da zajedno proslavimo

našeg sveca, po verovanju zaštitnika naše porodice. Ujutru rano na taj dan tata ili deda odnose kolač u crkvu.

NOVA GODINA Za taj praznik kitimo jelku i ukrašavamo kuću. Deda Mraz nam tada donosi poklone. Taj praznik svečano slavi cela planeta i u ponoć svi čestitaju jedni drugima.

ROĐENDAN Tog dana dobijamo poklone od gostiju i ukućana. Na taj dan duvamo svećice, i sladimo se rođendanskom tortom. Srećni smo jer tog dana postajemo stariji i pametniji.

Sličice koje učenici izvlače i lepe na tablu, vezane za praznike:

BOŽIĆ

USKRS

KRSNA SLAVA

PRILOG 4.