4 �

Biqana Vukovi} • Julijana Vuksan Branka [eperac

PRIRODA I DRU[TVO

za ~etvrti razred osnovne {kole

• DRAGANI] •Beograd, 2006.

Za izdava~aMiodrag Dragani}

UrednikNikola Strajni}

Urednik izdawaRadivoj Nikolajevi}

Recenzentidr Milomir Stepi}, profesor geografijemr Svetlana A}i}, biolog, Poqoprivredni fakultet u ZemunuMarija Jovanovi}, profesor razredne nastave

______________________________________________________________

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je, re{ewem broj 650-02-00060/2006/1, od 4. septembra 2006. godine, izdavawe i upotrebu ovog uybenika u ~etvrtom razredu osnovne {kole._________________________________________________________________________

isbn 86-441-0666-X

4 �

Simboli Putokaz kroz uxbenik

Ponavqawe gradivaobnavqawe ste~enog znawa

Pitawa i zadaciUpu}ivawe na radnu svesku

Doma}i zadatakUpu}ivawe na radnu svesku

izvedi ogled

iz razli~itih izvorasaznaj ne{to vi{e o …

Za radoznaleDodatni tekst i zanimqivosti

�

4

�

�

�

moja Domovina – Deo Svetaosnovne odrednice dr`ave ............................................................ 8osnovne odrednice dr`ave Srbije ............................................... 9Razvoj moderne srpske dr`ave .....................................................14Geografski polo`aj Srbije .........................................................16Prirodno-geografske odlike Srbije ......................................... 17

Reqef ....................................................................................... 17vode ...........................................................................................19Klima .....................................................................................24

Ugro`ena i za{ti}ena podru~ja u Srbiji ............................... 26Stanovni{tvo Srbije.................................................................... 27Prava i obaveze dr`ave i gra|ana ............................................29o~uvawe nacionalnog identiteta............................................... 30Konvencija o pravima deteta ..................................................... 32

SUSRet S PRiRoDomRaznovrsnost `ivog sveta ...........................................................34Flora na{e zemqe .......................................................................38Fauna na{e zemqe .......................................................................43Doma}e `ivotiwe i gajene biqke .............................................. 50Proizvodwa zdrave hrane ............................................................ 53 Prirodne pojave ............................................................................54^ovek kao deo prirode ................................................................. 56Spoznaja sebe, uo~avawe polne razli~itosti ........................... 57osnovi zdravog `ivota ................................................................58odgovoran odnos prema drugima i prema sebi ......................... 60

iStRa@Ujemo PRiRoDne PojavePravila koja va`e za sva kretawa ............................................64Pomerawe i zaustavqawe ............................................................ 65[ta i kako uti~e na kretawe .................................................... 66Senka .............................................................................................. 70Zvuk ................................................................................................. 72materijali i wihova svojstva .................................................... 74Koji materijali se najboqe naelektri{u, a koji najboqe provode struju ............................................... 77Kako pove}ati ili smawiti dejstvo magneta .......................... 78

SaDR@ajmaterijali i svetlosna propustqivost .................................... 79Koji materijali najboqe provode toplotu ................................80ispitivawe rastvorqivosti materijala ...................................81Sme{e .............................................................................................83Postupci za razdvajawe sastojaka sme{e ................................84Povratne i nepovratne promene materijala ............................85 Prepoznavawe promena

pri kojima nastaju novi materijali ...................................86Sagorevawe materijala ................................................................ 87Zapaqivi materijali ..................................................................88

RaD, eneRGija, PRoiZvoDwa i PotRo[waRad - svesna aktivnost ~oveka ...................................................90Uticaj prirodnih i dru{tvenih faktora na `ivot i rad qudi .........................................................................92Prirodna bogatstva i wihovo kori{}ewe ................................ 93Zalihe ............................................................................................. 96Primena prirodnih sirovina..................................................... 99Prerada prirodnih sirovina .................................................... 100Sunce, vazduh, voda - obnovqivi izvori energije ................. 102 Ugaq, nafta, gas - neobnovqivi izvori energije ...................105nedovoqno iskori{}eni - alternativni i ekolo{ki izvori energije ..................................................... 108Delatnost qudi u razli~itim krajevima Srbije .................... 110Proizvodwa i usluge ................................................................... 113Rad, proizvodwa, potro{wa i odr`ivi razvoj ....................... 115

oSvRt UnaZaD - PRo[loSttragovi pro{losti ...................................................................... 118vremenska lenta ......................................................................... 120locirawe doga|aja ...................................................................... 122Hronologija tehnolo{kih i nau~nih otkri}a .........................123na~in `ivota u sredwem veku ...................................................125Pro{lost srpskog naroda............................................................126Prvi i Drugi svetski rat ...........................................................127 istorijski izvori ...................................................................... 129vladari Srbije .............................................................................130

4

�

�

�

moja Domovina Deo SvetaoSnovne oDReDniCe DR@ave

Qudi su nekada ̀ iveli u rodovskim zajednicama. Potom su se, radi lak-{e odbrane, udru`ivali u plemena, a zatim u plemenske saveze.

Plemena su se selila u potrazi za hranom i boqim uslovima ̀ ivota. Od wih su nastali razli~iti naro-di koji su naselili razli~ite teritorije.

Naj{ira zajednica u kojoj se `ivi je dr`ava. Wu ~ini teri-torija koja je ome|ena dr`av-nom granicom. Svaka dr`ava ima svoja obe-le`ja ili simbole (zastavu, grb, himnu). U okviru granica jedne dr`ave, `ive pripadnici razli~itih naroda.

oSnovne oDReDniCe DR@ave SRbijeSrbija se nalazi na Balkanu (u regionu jugoisto~ne Evrope) i u Panonskoj

niziji (regionu sredwe Evrope).

Obnovite ono {to ste do sada nau~ili o kartografskim znacima.Od ponu|enih kartografskih znakova zaokru`ite onaj znak koji prikazuje dr`avnu granicu:

⋅)(⋅)(⋅) (⋅ || =======

• Prati na karti dr`avnu granicu Srbije i nabroj na{e susede.

4

10

�

11

Srbija se grani~i sa Ma|arskom na severu, Rumunijom na severoistoku, a s Bugarskom na istoku. Na{i susedi na jugu su Makedonija i Albanija i na jugozapadu Crna Gora. Na zapadu, Srbija se grani~i sa Bosnom i Hercegovinom (odnosno sa Republikom Srpskom), a na severozapadu sa Hrvatskom.

Povr{ina Srbije je 88.361 kvadratni kilometar. U pore|ewu sa zemqama u okru`ewu, Srbija je dva puta ve}a od BiH, tri puta od Albanije, pet puta od Slovenije...

Koja dr`ava je najbli`i sused mestu u kome `ivi{? • Koji je glavni grad Srbije? • Koje glavne gradove drugih dr`ava zna{? • Na kojim rekama le`i Beograd?

• Uporedi veli~inu na{eg glavnog grada sa ostalim ve}im gradovima u na{oj zemqi.

U{}e Save u Dunav

Glavni grad Srbije – Beograd – nalazi se na u{}u Save u Dunav i jedan je od najstarijih gradova u Evropi.

Beograd je sedi{te dr`avne vlasti i prestonica srpske kulture, obrazovawa i nauke. U wemu se nalazi i najve}i broj institucija iz oblasti umetnosti od nacionalnog zna~aja.

Me|u wima su i: Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej i Narodno pozori{te, osnovani u XiX veku.

•

Saborna crkva (pogled sa Save)

Srpska akademija nauka i umetnosti Predsedni{tvo Srbije

Sve~ano zdawe Narodne skup{tine Stari dvor – Skup{tina grada Beograda

4

12

�

13

Prvi pomen beogradskog grba poti~e iz vremena sina cara Laz-ara, despota Stefana Lazarevi}a (1403). Od tada je nekoliko puta mewao izgled, a dana{wi grb je nastao 1931. godine.

Grb Beograda

Dr`avna obele`jaRepublika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.

Zastava Srbije Mali grb Veliki grb Srbije

Himna Republike Srbije je sve~ana pesma „Bo`e pravdeß. Ova himna prvi put je izvedena 1882. godine prilikom progla{ewa kraqevine. Tekst pesme, koju je deset godina ranije komponovao Davorin Jenko, napisao je Jovan \or|evi}.

BO@E PRAVDE

Beograd je i sedi{te Univerziteta (osnovan 1808. kao Velika {kola, danas ima oko sto hiqada studenata i veliki broj fakulteta i instituta) i Univerziteta umetnosti.

Sa vi{e od milion i po stanovnika i velikim brojem fabrika i preduze}a, Beograd je i industrijski centar na{e zemqe.

Beograd je zbog svog izuzetnog polo`aja (na obalama dveju velikih reka, Save u Dunava, a izme|u Panonske ravnice na severu i valo-vite, pitome [umadije na jugu) bio raskrsnica va`nih puteva. To je bila prednost u vreme mira, ali i nedostatak u godinama ratova i osvajawa. Tokom svoje duge i burne istorije, Beograd je ~esto ra-zaran i trideset osam puta ponovo obnavqan.

Beograd u XVii veku

„Beograd je tako veli~anstven grad da ga nije mogu}e opisati. Ovaj lepi grad zadivquje svojim utvr|ewem...“

Evlija ^elebija (zapis iz 1669. godine)

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у камено доба. Ime na{eg glavnog grada prvi put se pomiwe u iX veku. Beograd je pr-vi put postao prestonica Srbije u doba despota Stefana Lazarevi}a (1403. godine), a 6. aprila 1867. Turci su predali kqu~eve tvr|ave knezu Mihailu Obrenovi}u i zauvek ga napustili. Od tada, Beograd je prestonica i dr`avno, duhovno, kulturno i ekonomsko sredi{te na{e dr`ave.

Bo`e pravde, ti {to spaseod propasti dosad nas,~uj i odsad na{e glasei od sad nam budi spas.

Mo}nom rukom vodi, branibudu}nosti srpski brod,Bo`e spasi, Bo`e hranisrpske zemqe, srpski rod!

Slo`i srpsku bra}u draguna svak di~an slavan radsloga bi}e poraz vragua najja~i srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista granibratske sloge znatan plodBo`e spasi, Bo`e hranisrpske zemqe, srpski rod!

Nek na srpsko vedro ~elotvog ne padne gneva gromBlagoslovi Srbu selo poqe, wivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe danik pobedi mu vodi hodBo`e spasi, Bo`e hranisrpske zemqe, srpski rod!

Iz mra~noga sinu grobasrpske slave novi sjajnastalo je novo dobaNovu sre}u, Bo`e daj!

Otadybinu srpsku branipetvekovne borbe plodBo`e spasi, Bo`e branimoli ti se srpski rod! R. sveska, str. 6

4

14

�

1�

Dositej Obradovi} (1739–1811) je bio kwi`evnik, filozof, pedagog i prosvetiteq. Otvorio je Veliku {kolu u Beogradu.

Vuk Stefanovi} Karayi} (1787–1864) reformisao je srpski jezik i pravopis. Skupqao je narodne pesme i umotvorine.

Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) bio je lekar i jedan od najzna~ajnijih i najpopularnijih srpskih pesnika. Svoj talenat i svoj `ivot posvetio je borbi za slobodu.

Stevan Mokrawac (1856–1914) je jedan od najzna~ajnijih srpskih kompozitora, muzi~ki pedagog i horovo|a. Osnovao je Prvu srpsku muzi~ku {kolu.

RaZvoj moDeRne SRPSKe DR@aveDevetnaesti i dvadeseti vek obele`ila su nau~na i tehni~ka otkri-

}a koja su podstakla i ubrzala razvoj industrije i trgovine. Od XiX veka, qudi sve vi{e naseqavaju gradove u kojima se pove}avala potreba za in-dustrijskim radnicima. Ma{ine se koriste za obradu zemqe i zamewuju qude.

Prvom `elezni~kom prugom u Kraqevini Srbiji, koja je vodila od Beograda do Ni{a, pro{ao je sve~ani voz 4. septembra 1884. godine.

Parna lokomotiva

Devetnaesti vek obele`ile su i mnoge pobune i ustanci. Me|u wima su i Prvi i Drugi srpski ustanak. Bore}i se protiv turskih vlasti, srpski narod je obnovio svoju dr`avu.

Zastava iz Prvog srpskog ustanka s likom kraqa Stefana Prvoven~anog

Protekla dva veka u srpskoj dr`avi obele`ili su i mnogobrojni umetnici (slikari, kwi`evnici, kompozitori), ~ija su umetni~ka dela imala veliku vrednost i u to vreme i danas. Mnogi od wih su se zalagali za {to boqi i br`i razvoj srpske dr`ave i svojim radom doprineli tom razvoju.

Radna sveska str. 7Prvi

srpski ustanak

1804–1813.

Drugi srpski ustanak

1815.

Vladavina Mihaila

Obrenovi}a 1860–1868.

Balkanski ratovi

1912–1913.

Prvi svetski

rat1914–1918.

Drugi svetski

rat1939–1945.

4

1�

�

1�

PRiRoDno-GeoGRaFSKe oDliKe SRbijeRE­QE­F

GeoGRaFSKi Polo@aj SRbije Za dr`avu koja je povezana sa ostalim zemqama i ima izgra|ene puteve

i `elezni~ke pruge ka`e se da ima povoqan geografski polo`aj. Na{a zemqa je upravo takva. Za wu se ka`e da je raskrsnica puteva u ovom delu Evrope.

Na severu na{a zemqa se prostire u ju`nom delu Panonske nizije, a naj-ve}im delom nalazi se na Balkanskom poluostrvu.

Glavna `elezni~ka magistrala kroz na{u zemqu je pruga Horgo{ – Su-botica – Novi Sad – Beograd – Ni{, odakle se ra~va prema Sofiji i Solunu.

Posledwih decenija u na{oj zemqi se grade putevi sa dva odvojena kolovoza, od kojih svaki ima po dve saobra}ajne trake (autoput [id–Beograd–Ni{–Le-skovac, Beograd–Pan~evo, i zapo~eta je gradwa autoputa Beograd–Horgo{).

@elezni~ka stanica u Beogradu

Beograd je zna~ajno drumsko i `elezni~ko ~vori{te, a tako|e i me|unarodno re~no i vazdu{no pristani{te. Civilni aerodromi – u Beo-gradu, Ni{u i Pri{tini – omogu}uju boqu povezanost na{e zemqe sa osta-lim dr`avama u svetu.

Re~nim tokovima (naro~ito Dunavom) kroz teritoriju na{e zemqe pro-laze brodovi, {to je od velikog zna~aja za turizam, trgovinu, hemijsku i prehrambenu industriju...

Luka Beograd

Radna sveska, str. �

[ta je reqef?

[ta predstavqamo bojama na geografskoj karti?

•

•

•

4

1�

�

1�

Ravni~arska reka Sala{

Najve}a ravnica nalazi se na severu na{e zemqe. Ona je deo velike Panonske nizije.

• Prona|i na karti gde se jo{ prostiru nizije u na{oj zemqi.• Uo~i koja boja preovladava u centralnom i ju`nom delu na{e zemqe.• Pro~itaj sa karte nazive planina.• Da li si posetio/la neku planinu?

Zlatibor je planina izuzetne lepote. Krase ga prijatna klima, prostrani proplanci i bujni pa{waci. Poznat je rehabilitacioni, turisti~ki, sport-ski centar.

Na wemu je razvijen lov i ribolov. Divqa~ zlatiborskih lovi{ta su srna, divqa sviwa, divqa ma~ka, lisica...

Reke i jezera obiluju pastrmkom, mrenom, lipqanom...Kopaonik je najve}a planina u Srbiji. Privla~an je zbog prostranih

pa{waka, gustih zimzelenih i me{ovitih {uma. Sa wegovih vrhova mogu se videti [ar-planina, Stara planina i ostale okolne planine.

Neke na{e planine prekrivaju guste {ume, dok su neke kr{evite i bez vegetacije.

Obnovite ono {to ste ranije nau~ili o teku}im i staja}im vodama.

VO­DE­

• Pro~itaj sa karte nazive na{ih najva`nijih reka.

• Koja reka proti~e blizu tvog mesta?

Zlatibor Kopaonik

Radna sveska, str. 9

4

20

�

21

Tisa je najve}a leva pritoka Dunava. [iroka je i spora, {to je odlika ravni~arskih reka.

Tisa kod Titela

Velika Morava je na{a najve}a re-ka (245 km). Nastaje spajawem Ju`ne i Zapadne Morave koje se sastaju ne-daleko od Stala}a.

Provla~e}i se izme|u planina Ov-~ara i Kablara, Zapadna Morava stvorila je klisuru izuzetne lepo-te, jednu od najlep{ih u Srbiji.

Kroz Srbiju teku i brze planinske reke, kao {to su Drina, tara, Ibar i druge.

Drina, modra i brza reka, nastaje od Tare i Pive. Du`ina wenog toka (kroz Srbiju i Bosnu) do u{}a u Savu iznosi 346 kilometara.

Na{a zemqa ima bogatu i razgranatu re~nu mre`u. Pri­to­ke su mawe re-ke koje se ulivaju u ve}e. Reka sa svojim pritokama ~ini re~­ni­ si­stem. Ze-mqi{te sa kojeg voda oti~e u neku reku, jezero ili more naziva se sli­v.

Reke na{e zemqe pripadaju slivovima Crnog mora:– Dunav sa pritokama, od kojih su najzna~ajnije: Tisa, Tami{, Sava,

Morava i Timok; i Egejskog mora – Lepenac i P~iwa.Nagib zemqi{ta odre|uje pravac re~nih tokova. Zbog ve}eg nagiba zem-

qi{ta prema severu, ve}ina na{ih reka oti~e u Crno more.Tok Dunava kroz na{u zemqu dug je 588 km i plovan je celom du`inom.

Po koli~ini vode, hidroenergetskim, saobra}ajnim i turisti~kim poten-cijalima, Dunav je najzna~ajnija od svih reka koje proti{u kroz Srbiju.

\erdapska klisura predstavqa najve}u turisti~ku vrednost ne samo u Srbiji ve} i na ~itavom toku Dunava kroz devet zemaqa.

Drina\erdap – najve}a i najlep{a re~na klisura Evrope

Ov~arsko-kablarska klisura

• Podseti se ko su ekolozi!• Kao mladi ekolog {ta bi pred-

uzeo/la da za{titi{ reke od zaga|ivawa?

�

23

• Obnovi ste~ena znawa o staja}im vodama.

U na{oj zemqi ima ne-koliko desetina prirod-nih i ve{ta~kih jezera. Najlep{a me|u wima su: Pali}ko, Srebrno, Boven-sko, Vlasinsko, Borsko je-zero i sedam belocrkvan-skih jezera.

^ovek je krotio reke i na wima gradio hidroelek-trane. Najve}e ve{ta~ko je-zero u Srbiji je \erdapsko jezero i na wemu se nalazi najzna~ajnija hidroelek-trana u zemqi. Vlasinsko jezero je najvi{e (1213 m nadmorske visine) i naj-ve}e ve{ta~ko planinsko jezero (16 km2) u na{oj zemqi. U Srbiji postoji oko 130 izvora mineral-nih voda, od kojih su mnogi ure|eni kao bawe. Pozna-te bawe su: Melenci, Vr-wa~ka bawa, Sokobawa, Bukovi~ka, Mataru{ka, Ni{ka bawa i druge.

Radna sveska, str. 10 i 11

Vrwa~ka Bawa

Pali}ko jezero kod Subotice

\erdapsko jezero

4

22

• Pro~itaj sa karte nazive na{ih jezera.

• Koje jezero je najbli`e tvom mestu?

• [ta zna{ o wemu?

4

24

�

2�

KLI­MA

U Srbiji postoje dve velike klimatske oblasti: – panonska, u kojoj je zastupqena panonsko-kontinentalna klima, i – planinska, u oblastima iznad 800 metara nadmorske visine.

Zima na Goliji

U planinskim predelima zime su duge i hladne. Ima mnogo snega koji se dugo zadr`ava. U ni`im planinskim predelima vremenski uslovi su znat-no umereniji.

Na planinama, prole}e i jesen su slabo izra`eni. Leta su kratka, sve-`a i ki{ovita.

Leto na Zlatiboru

Vojvo|anska ravnica

Leta u ravnici su duga i topla. Prole}e i jesen kratko traju. Krajem pro-le}a i po~etkom leta najvi{e je ki{nih dana. Leto i jesen mogu dugo biti bez ki{e.

Zime su hladne i sneg se dugo zadr`a-va. Duva hladan i suv vetar – ko­{ava, a ponekad i severni vetar (severac) koji donosi veoma hladno i suvo vreme.

Radna sveska, str. 12

• U kom godi{wem dobu najvi{e u`iva{?

Zima u Banatu

4

2�

�

2�

UGRo@ena i Za[ti]ena PoDRU^ja U SRbijiNa{u zemqu odlikuju prirodne lepote i bogatstva. Na osnovu kriteriju-

ma Svetske unije za za{titu prirode, teritorija na{e zemqe predstavqa jedan od {est evropskih centara biolo{ke raznovrsnosti.

Naci­o­nalni­ parko­vi­ predstavqaju zna~ajne i vredne prirodne celine na{e zemqe. Ta podru~ja se izdvajaju po svojoj o~uvanoj ili samo neznatno izmewenoj prirodi, retkim biqnim i `ivotiwskim vrstama, ali i kulturno--istorijskim spomenicima i etnolo{kim vrednostima.

Pored nacionalnih parkova, za{ti-}ena prirodna dobra u Srbiji su i:

– rezervati prirode,– predeli izuzetnih odlika,– spomenici i parkovi prirode.

Rezervat pri­ro­de je izvorni ili neznatno izmeweni predeo gde je poseb-no izra`ena jedna ili vi{e prirodnih vrednosti koje treba za{tititi ili pri-rodna pojava koju treba pratiti ili usme-ravati. Rezervati prirode su sastavni deo nacionalnih parkova (Obedska i Carska bara, na primer).

Park i­li­ spo­meni­k pri­ro­de je pod-ru~je dobro o~uvanih prirodnih svojsta-va voda, vazduha i zemqi{ta, bez ve}ih promena. Najpoznatiji parkovi ili spo-menici prirode u nas su: Deliblatska pe{~ara, kawon Tare, \erdapska klisu-ra, \avoqa varo{...

Nacionalni park Tara

Radna sveska, str. 11

\avoqa varo{

Radna sveska, str. 13

Stanovni[tvo SRbijeSrbija (bez Kosova i Metohije) ima oko 7.500.000 stanovnika. Etni~ki

sastav stanovni{tva je veoma raznovrstan, {to je rezultat velikih istorijskih promena koje su se de{avale na ovim prostorima.

Subotica – grad na severu na{e zemqe ~iji su gra|ani pripadnici velikog broja razli~itih nacionalnosti.

Ne postoji dr`ava u kojoj `ivi samo jedan narod. U na{oj zemqi, pored najbrojnijih Srba, `ive: Ma|ari, Slovaci, Rumuni, Bugari, Makedonci, Jevreji, Buwevci, Romi, Bo{waci, Albanci, Hrvati, Rusini i pripadnici drugih naroda.

Srbi `ive u gotovo svim susednim zemqama, a najvi{e ih je u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji. Neki su se nastanili, privremeno ili stalno, i u nekim drugim dr`avama (u Nema~koj, Austriji, Francuskoj, SAD).

Naporedo s razvojem tehnologije, modernizacijom proizvodwe i naglom urbanizacijom, sve ve}i broj qudi (uglavnom mladih) napu{ta selo i u po-trazi za obrazovawem i poslom odlazi u grad.

Iako se gradska naseqa {ire i grade nova, problem prenaseqenosti je i daqe aktuelan. Zbog velike gustine naseqenosti qudi te{ko dolaze do posla i mesta za stanovawe.

U velikom broju sela ̀ ive uglavnom samo stari qudi, tako da mnoge {kole imaju samo po nekoliko |aka, dok neke

Nacionalni park \erdap

4

2�

�

2�

PRava i obaveZe DR@ave i GRa|anaDa bi dr`ava dobro funkcionisala, razvijala se i zadovoqavala po-

trebe svojih gra|ana, bez obzira na wihovu boju ko`e ili veroispovest, va-`no je da svi koji u woj `ive po{tuju i ispuwavaju svoje obaveze i koriste svoja prava. Dr`ava je tako|e du`na da brine o svojim stanovnicima i da svojim ure|ewem i organizacijom omogu}i svima da ostvare svoja prava

Radna sveska, str. 15

nemaju nijednog. Udeo mladih (do petnaest godina) u strukturi sta-novni{tva je 23 odsto, a starije generacije (preko 65 godina) 10 odsto.

Broj stanovnika ~esto varira zbog privremenog ili trajnog od-laska i dolaska stanovnika.

Veruje se da bra~ni parovi, naro~ito mladi, zbog lo{ih materijalnih uslova, zbog stica-wa obrazovawa ili prezaposle-nosti ~esto imaju samo jedno ili dvoje dece, a mnogi i ne planiraju da dobiju dete. To je u posledwe vreme sve vi{e izra`eno i pred-stavqa veliki problem na{e ze-mqe.

Radna sveska, strana 14

Moderno opremqena Seoska {kolagradska {kola

– da idem u {kolu i da se obrazujem,– da se bavim sportom,– da idem lekaru kada sam bolestan,– da se dru`im i `ivim sre}no,– da slobodno {etam svojim gradom ili selom,– da se za{titim i tra`im pomo} kada mi je potrebna,– da koristim zajedni~ka prirodna bogatstva...

ja imam pravo

ja ispuwavam svoje obaveze. Da li i ti to ~ini{?

Na{a obaveza je da: • u~imo, • po{tujemo utvr|ene zakone i propise, • brinemo o zdravqu, • uva`avamo prava drugih, • ~uvamo zajedni~ka prirodna bogatstva, • pru`amo pomo} kada je neko u nevo-qi...

4

30

�

31

o^Uvawe naCionalnoG iDentiteta

Na{a dr`ava je vi{enacionalna sredina. U woj se neguju i po{tuju razli~ite kulture, tradicije i obi~aji.

Yamija

Pravoslavni hram

Sinagoga Katoli~ka crkva

Pripadnici razli~itih vera imaju mogu}nost da verske obrede obavqa-ju u svojim verskim objektima (crkvama, sinagogama, yamijama...). Postoje i kulturne ustanove, TV i radijski programi, ~asopisi i kwi`evna izdawa na jezicima razli~itih naroda.

Svi narodi koji `ive u Srbiji imaju ista prava i wihova je du`nost da se po{tuju. Organizovawem kwi`evnih ve~eri, pozo-ri{nih predstava, posetama nacionalnim i kulturnim spomenicima, obele`avawem zna~ajnih datuma vezanih za pro{lost nekog naroda, susretima folklora... neguje se tradicija i ~uva identitet nekog naroda.

Internacionalni etno-centar u Kova~ici

Mu{ka no{wa @enska no{wa (19. vek) Ba~ka (19. vek) Banatiz zbirke Etnografskog muzeja u Beogradu

Narodna igra iz [umadije

Jo napetDobar dan

Dobr� deñ

Slova~ka narodna no{wa

Radna sveska, str. 16

Romska igra

4

32

�

33

KonvenCija o PRavima DetetaOrganizacija ujediwenih nacija (OUN) donela je konvenciju (skup

pravila) o pravima deteta, koju treba da po{tuju svi weni potpisnici. Na osnovu te konvencije, pesnik Qubivoje R{umovi} napisao je kwigu Bukvar de~jih prava.

Члан 6.

1. Државе потписнице признају да свако дете има неотуђиво

право на живот2. Државе потписнице ће

обезбедити у највећој могућој мери опстанак и развој детета

Члан 22.Државе потписнице ће

обезбедити да дете које тражи избеглички статус или

које се сматра избеглицом има одговарајућу заштиту и

хуманитарну помоћ... и права утврђена овом

Конвенцијом...

Imam pravo da `ivim Besan sam kao zoqaImam pravo da di{em A suza kapqe s licaPrirodi da se divim To nije moja voqaU~im da ~itam i pi{em Da budem izbeglica

Члан 35.

Државе потписнице ће спречити отмицу, продају или трговину

децом у било ком циљу и у било ком облику.

Ja nisam {e}er ni bra{noNiti sam kisela vodaPa to bi bilo stra{noDa me neko nekome proda

Qubivoje R{umovi}

Brigu o deci preuzele su mnoge organizacije Ujediwenih nacija: UNICEF, UNESKO...

UN (Ujediwene nacije) osnovane su 1945. godine da bi odr`ale me|unarod-ni mir i bezbednost i razvijale dobre me|uqudske odnose.

UNI­CE­F (UNICEF – Uni­ted Na­ti­ons Chi­l­dren’s Fund) – de~ji fond Ujediwenih nacija, poma`e vladama da dugoro~no zadovoqe potrebe dece.

UNE­SKO­ (Unesco – Uni­ted Na­ti­ons Educa­ti­ona­l­ Sci­enti­fi­c a­nd Cul­tura­l­ Orga­ni­­zati­on) – organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu, ustanov-qena da podsti~e razmenu informacija, ideja i kulture.

Svima wima ciq je isti ili sli~an. Neke od aktivnosti UNICEF-a su:

– obezbe|ewe uslova da deca u ranom detiwstvu budu za{ti}ena od bolesti koje se mogu spre~iti i da budu emocionalno zbrinu-ta u porodici,

– modernizacija {kolskog sistema,– za{tita prava dece i ̀ ena koji su izlo`eni nasiqu, zloupotre-

bi, zanemarenosti i eksploataciji...

EVROPSKE ASOCIJACIJE – MANIFESTACIJE

U svetu i kod nas organizuju se mnogi skupovi i prire|uju raznovrsne sve~anosti u kojima su glavni u~esnici deca iz raznih kra-jeva sveta.

Igra, pesma, drugarstvo, razumevawe dru-gog i druga~ijeg, de~je stvarala{tvo obele-`avaju „Radost Evrope“, susrete dece od 7 do 14 godina koja se od 1968. svake godine sastaju u Beogradu. Tom manifestacijom (inicijator je bio De~ji kulturni centar Beo-grad) obele`ava se �. o­kto­bar – Svetski­ dan deteta.

Po~etkom svakog oktobra, beogradski ma-li{ani u svojim porodicama ugoste vi{e stotina vr{waka iz cele Evrope koji sa sobom donose muziku, igre, kulturu i obi~aje svoje zemqe.

Oni, zajedno sa svojim doma}inima, tokom deset dana – koliko program traje, na beogradskim ulicama, trgovima i u dvoranama prikazuju razli~ite ve{tine i umewa. Tokom godine u na{oj zemqi organizuje se jo{ nekoliko sli~nih manifestacija.

Prijateq je ~ovek bez koga se ne mo`e.An|elka, 9 godina

Iz Re~nika prijateqstva (sajt Radost Evrope)

Radna sveska, str. 17

4

34

�

3�

SUSRet S PRiRoDomRaZnovRSnoSt @ivoG Sveta

Obnovi ste~ena znawa iz prethodnih razreda o biqkama i `ivotiwama.

@ivi svet je, radi lak{eg prou~avawa, podeqen na carstva.

Radna sveska, str. 18, zadaci 1 i 2.

biqkeBiqke su, kao i `ivotiwe i ~ovek, `iva bi}a. Botani~ari smatraju

da biqno carstvo na Zemqi ~ini oko 500 000 vrsta. Taj broj nije kona~an po{to se stalno otkrivaju nove vrste biqaka. Me|usobno se razlikuju po stani{tu na kome `ive, spoqa{woj i unutra{woj gra|i, du`ini `ivota, veli~ini...

Biqke na visokim planinama Biqke u pe{~ari

Biqke na vodi ili u vodi

Biqke u stenovitoj sredini Biqke u {umi

Postoje i mnoge sli~nosti po kojima su biqke grupisane radi lak{eg prou~avawa. Jedna od takvih podela je na ni`e i vi{e biqke.

NI@E BIQKE

VI[E BIQKE

Paprat Mahovina

^etinari Li{}ari

Alge Li{ajevi

4

3�

�

3�

KI^MEWACI

Ribe

Gmizavci

Vodozemci

Sisari

@IVOTIWE

@ivotiwe su organizmi koji se ra|aju, rastu, razvijaju, di{u, hrane, kre}u se, razmno`avaju i, na kraju, uginu. Zoolozi smatraju da ima vi{e od milion vrsta `ivotiwa, ali se stalno otkrivaju nove. Po nekim zajedni~kim karakteristikama, `ivotiwe su grupisane na razne na~ine radi lak{eg prou~avawa.

Naj~e{}a podela je na~iwena zavisno od toga da li imaju ili nemaju ki~mu i to je podela na beski­~­mewake (sun|eri, dupqari, crvi, meku{ci, zglavkari, bodqoko{ci) i ki­~­mewake (ribe, vodozemci, gmizavci, ptice, sisari).

BESKI^MEWACI

Radna sveska, str. 18

Rak

Gliste

Pu`

Ptice

Radna sveska, str. 18, zadaci 1 i 2

4

3�

�

3�

FloRa na[e ZemQeFlo­ra – celokupni biqni svet na planeti, na nekom kontinentu, {irem

podru~ju ili u jednoj oblasti. Na bogatstvo biqnog sveta uti~u mnogi faktori `ive i ne`ive prirode.

Prisustvo nekih `ivotiwa, ali i biqaka u odre|enoj sredini mo`e da uti~e na brojnost i raznovrsnost biqaka te sredine. ^ovek svojim prisustvom, proizvodwom, {irewem naseqa, razvojem saobra}aja i industrije, primenom agrotehni~kih mera, ali i razvojem svesti o potrebi za{tite okoline uti~e na pove}awe ili smawewe biqnih vrsta.

Na biqno carstvo uti~u i klima, razvijena re~na mre`a, kvalitet vode, vazduha i zemqi{ta, reqef, sun~evo zra~ewe...

Radna sveska, str. 19, zadatak 1

ZNA^AJ BIQAKA

Hranu, koja im je potrebna za `ivot biqke stvaraju u zelenim delovima. Taj proces naziva se fo­to­si­nteza. Tokom fotosinteze osloba|a se kiseonik koji je svim `ivim bi}ima neophodan za disawe.

Radna sveska, str. 19, zadaci 2, 3 i 4.

Biqke su hrana drugim `ivim bi}ima – `ivotiwama (biqojedima i sva{tojedima) i ~oveku.

Osim u ishrani, ~ovek koristi biqke u raznim oblastima, na primer, gra|evinarstvu, za izradu name{taja, za proizvodwu lekova, za~ina, parfema, papira... Biqke se koriste i za ogrev i, kona~no, oplemewuju prostor u kome ~ovek boravi.

Biqke uti~u i na izgled zemqi{ta: pe{~are se po{umqavaju (sadi se drve}e) i tako se smawuje rasejavawe peska i pro{irivawe pe{~are, ubla`ava se snaga vetra i spre~ava erozija tla.

TIPI^NE VRSTE

Podsetite se koji su tipi~ni predstavnici `ivotnih zajednica u na{oj zemqi.

Wiva Livada

biqke

OGREV

ZA^INI

LEKOVI

PARFEMI

PAPIR

NAME[TAJ

GRA\EVINARSTVO

UGQen-DioKSiDulazi u list

KiSe

oniK

SUn^eva eneRGijavoda

4

40

�

41

Vo}wak Vinograd

Povrtwak [uma

Bara Reka

RETKE I UGRO@ENE VRSTE

U Srbiji je zvani~no opisano 3665 biqnih vrsta. Od ovog broja 287 vrsta biqaka raste iskqu~ivo na Balkanskom poluostrvu.

Naro~iti zna~aj imaju vrste koje postoje samo na na{im prostorima i ne uspevaju van granica na{e zemqe. Taj jedinstveni biolo{ki resurs ~ini {ezdesetak vrsta koje se i u Srbiji nalaze na veoma malom prostoru. Wihov opstanak, kao i opstanak ostalih ugro`enih vrsta u svetu, veoma je zna~ajan radi o~uvawa biqne raznovrsnosti na na{oj planeti.

Za{tita wihovih populacija i stani{ta jedna je od najva`nijih aktivnosti Zavoda za za{titu prirode Srbije.

Srpski kukurek raste samo na Go~u Runolist

Broj biqnih vrsta se smawuju a neke vrste potpuno nestaju zbog sve ve}e zaga|enosti zemqi{ta, vazduha i vode, promene klime, stalnog pove}awa gustine naseqenosti i pove}ane potrebe za stambenim prostorom. Naseqa se pro{iruju na ra~un plodnog zemqi{ta, a zbog sve ve}e potrebe za hranom qudi kr~e {ume i pretvaraju livade u plodne oranice.

Nestajawe pojedinih biqnih vrsta predstavqa opasnost za biosferu, ali i za opstanak ~oveka.

Retke i­ ugro­`ene bi­qke na{i­h krajeva Vrste ko­ji­h vi­{e nema

Pan~i}eva omorika Banatski bo`ur Pan~i}ev grahor[arplaninski tu|inac Moravski vodeniJagor~evina ora{ak ora{akPan~i}eva poto~arka Kragujeva~ki slezRtawska metvica Pan~i}eva udov~icaRunolistSasa

Pan~i}eva poto~arka raste samo na Kopaoniku

4

42

�

43

Krilasti zvon~i} mo`e se na}i samo na Staroj planini Pan~i}eva omorika

ZA[TITA I REVITALIZACIJA

Da bi se spre~io nestanak pojedinih biqnih vrsta, stru~waci prave spiskove ugro`enih vrsta koje treba za{tititi zakonom. Ponekad se i ~itava podru~ja stavqaju pod za{titu (rezervati prirode, nacionalni parkovi). Ugro`ene biqne vrste gaje se u posebnim uslovima kako bi se {to vi{e razmno`ile i ponovo vratile u prirodu.

Botani~ka ba{ta ÿJevremovacŸ Kolekcija algi u Botani~koj ba{ti

FaUna na[e ZemQeFauna – zajedni~ki naziv za celokupni ̀ ivotiwski svet na{e planete,

jednog kontinenta, podru~ja ili oblasti.

Leptir

Rov~ica Sova Veverica Sova Veverica Veverica

Paun Zec

Divqa ma~ka ^apqa

• U Srbiji je do sada za{ti}eno 215 biqnih vrsta.• [umadija je nekada bila prepoznatqiva po {umama po kojima je i

ova oblast i nazvana. Danas je, na`alost, ostalo samo ime.• Prvi pisani trag o za{titi prirode kod nas nalazi se jo{

u Du{anovom zakoniku iz XiV veka i odnosi se na zabranu prekomerne se~e {uma.

4

44

@ivotiwe su deo lanca ishrane i hrane se biqkama ili drugim `ivotiwama.

Na taj na~in odr`ava se optimalan broj `ivih bi}a i ostvaruje prirodna ravnote`a..

• Predato­ri­ su `ivotiwe koje se u prirodi hrane drugim `ivotiwama, kao svojom uobi~ajenom hranom. One su tim `ivotiwama prirodni „neprijateqi“, tj. predatori.

• Ko su predatori zeca? To su `ivotiwe koje se hrane wime: vuk, ris, {akal, lisica, divqa ma~ka, kuna zlatica, kuna belica, psi skitnice, ma~ke skitnice, jastrebovi, vrane i svrake. Nije zecu lako, pored toliko prirodnih neprijateqa.

Meso nekih `ivotiwa jedan je od glavnih izvora belan~evina neophodnih za pra-vilnu ishranu ~oveka. Osim mesa, od wih dobijamo mleko, jaja, mast, ali i vunu, ko`u i krzno, koji se koriste pri izradi ode}e i stvari za svakodnevnu upotrebu.

[akal

Radna sveska, str. 20, zadatak 1

Lisica

Vukovi

Medved

�

4�

4

4�

�

4�

Bara

Wiva

TIPI^NE VRSTE

Obnovi ste~ena znawa o `ivotiwama koje su tipi~ni predstavnici `ivotnih zajednica u na{im krajevima.

[uma

Prolanak sa niskim rastiwem

Proplanak s niskim rastiwem

4

4�

�

4�

RETKE I UGRO@ENE @IVOTIWE

Mnoge `ivotiwe u na{oj zemqi postale su prava retkost, mnoge su na`alost odavno nestale, „zahvaquju}i“ u velikoj meri ~oveku i naru{avawu prirodnih stani{ta.

Mnoge `ivotiwe su lovqene zbog svog skupocenog krzna ili rogova, ko`e ili kvalitetnog mesa.

Retke i ugro`ene vrste u na{oj zemqi:

Pelikan

Beloglavi sup

.. ,

Divokoza Jelen

ZA[TITA I REVITALIZACIJA

Odre|ene `ivotiwske vrste dr`ava zakonom {titi od izumirawa.Neke od wih gaje se u za{ti}enim sredinama ili zoo-vrtovima kako bi se spre~ilo wihovo istrebqewe i omogu}ilo wihovim razmno`avawem i povratak u prirodno stani{te.

@ivotiwe kojih vi{e nema na na{im prostorima:

• orao bradan• crni le{inar• vodena vidrica• ibis...

Ibis

Vidra

• U Srbiji je zakonom za{ti}eno 427 vrsta `ivotiwa.• Nedavno su iz Bavarske (pokrajina u Nema~koj) uvezeni dabrovi

i pu{teni u Zasavicu (reka u Srbiji), iz koje su nestali sredinom pro{log veka.

Radna sveska, strana 20, zadaci 2, 3

beogradski zoolo{ki vrt

Slon

Majmun

Nilski kow

4

�0

�

�1

Gajene bi­qke – ~ovek gaji zbog razli~itih potreba i brine se o wima.

Povrtwak

Vinograd

Vo}wak

Vrt

Doma}e @ivotiwe i Gajene biQKe Podseti se koje `ivotiwe pripadaju grupi doma}ih `ivotiwa.

Radna sveska, strana 21, zadatak 1

Do­ma}e `i­vo­ti­we – `ivotiwe o ~ijem sme{taju, zdravqu i ishrani brine ~ovek. Doma}e `ivotiwe dele se na:

– stoku: krupnu (kow, gove~e, magarac), sitnu (sviwa, ovca, koza) i– `ivinu (koko{ke, patke, guske, }urke, plovke, morke).U doma}e `ivotiwe se ubrajaju i p~ele i obi~ni (sivi) zec.

Zna~­aj do­ma}i­h `i­vo­ti­wa – ~ovek ima vi{estruku korist od doma}ih `ivotiwa. Wihovo mleko, meso i jaja koristi u ishrani, od ko`e, dlake i kostiju nekih `ivotiwa izra|uje odre|ene predmete. Osim toga, koristi ih i za rad u poqu, vu~u ili jahawe...

Kow Magarac Gove~e

Koza Ovce Sviwe

Guska Patka ]urka Koko{i

Radna sveska, str. 21, zadatak 2 i str. 22, zadatak 3

4

�2

�

�3

PRoiZvoDwa ZDRave HRaneNa{a zemqa ima dobre uslove za proizvodwu zdrave hrane. Bira se

zdravo seme (kada je re~ o povr}u i ̀ itaricama, na primer), proverenih sor-ti koje su stvorili na{i selekcionari na institutima za poqoprivredu. Takvo seme daje boqe prinose, a biqke su otpornije na nepovoqne vremenske uslove i bolesti. [teto~ine se suzbijaju, kada god je to mogu}e, biolo{kim agrotehni~kim merama koje ne zaga|uju okolinu kao hemijska sredstva. Kva-litetno meso, mleko i ostali proizvodi `ivotiwskog porekla dobijaju se uzgojem zdravih doma}ih `ivotiwa i uvozom grla plemenite rase.

Bi­o­lo­{ke mere – upotreba `ivih organizama za suzbijawe parazita, korova i {teto~ina.

@itarice

ZNA^AJ GAJENIH BIQAKA

Gajene biqke su va`an deo ishrane svakog ~oveka. Osim za ishranu, qudi gaje biqke i da bi wima hranili doma}e `ivotiwe ili za preradu.

Biqke se koriste u prehrambenoj industriji, ali i za izradu tkanina (kudeqa, lan, pamuk...). Hmeq se koristi u industriji piva, gro`|e se prera|uje u vino, od mnogih vrsta vo}a priprema se alkohol, a mnoge biqke koriste se i u proizvodwi lekova.

Poqe suncokreta

Semenke suncokreta

Kadifica {titi plavi patlixan

brokoli {titi krastavacluk {titi {argarepu

Uqe

Paradajz {titi kupus

Radna sveska, str. 22, zadaci 4 i 5

4

�4

�

��

PRiRoDne PojaveObnovi ste~ena znawa o uticaju ne`ive prirode na `ivu prirodu kroz godi{wa doba.

Smenu godi{wih doba ose}aju i `ivotiwe. U prole}e mnoge od wih dobijaju mlade, prore|uje im se perje (mitarewe) ili dlaka (liwawe), ptice selice se vra}aju iz toplijih krajeva, a one koje su boravile na na{im prostorima odlaze na sever Evrope.

Vrabac celu godinu provede u istom kraju

Pred zimu, selice odlaze u toplije krajeve, dolaze nam ptice sa severa Evrope, a one koje ostaju dobijaju gu{}e perje. @ivotiwama postaje gu{}a dlaka, sakupqaju hranu i pripremaju skloni{te u kojem }e provesti zimu. Neke od wih }e ovaj hladni period i prespavati.

@ivotni ciklus biqke

GO­DI­[wA DO­BA

Radna sveska, str. 23–25

Divqe patke su ptice selice

4

��

�

��

^oveK Kao Deo PRiRoDe – SveSno i DRU[tveno bi]e

Obnovi ste~ena znawa o `ivoj i ne`ivoj prirodi.

Po uspravnom hodu, razumu, govoru, radu i na~inu `ivota ~ovek se razlikuje od ostalog `ivog sveta.

Jo{ od davnina `iveo je kao ~lan u`ih i {irih dru{tvenih grupa. Razvijao je govor i tako se boqe sporazumevao sa drugima. Usavr{avao je oru|e za rad, udru`ivao se u radu s drugim qudima i proizvodio.

^ovek se prilago|ava prirodi kao {to i prirodu prilago|ava sebi.

Radna sveska, strana 26

SPoZnaja Sebe, Uo^avawe Polne RaZli^itoSti

Qudi se razlikuju po mnogobrojnim osobinama (pol, boja ko`e, kose, o~iju, oblik lica, visina...)

^ovek svet spoznaje ~ulima. Ona mu omogu}uju da komunicira sa spoqnim svetom, a sve informacije dobijene putem ~ula sti~u se u mozgu.

^ovek ima pet ~ula: 1. ~ulo vida2. ~ulo sluha3. ~ulo mirisa4. ~ulo ukusa5. ~ulo dodira.

Jedna od glavnih odlika `ivih bi}a jeste sposobnost razmno`avawa koja obezbe|uje produ`ewe i opstanak vrste. Organi za razmno`avawe, koji ujedno predstavqaju i polnu razli~itost ~oveka, sastoje se od polnih `lezda u kojima se stvaraju polne }elije.

@enske polne `lezde su jajnici, a mu{ke semenici. Kada se mu{ka polna }elija spoji sa `enskom polnom }elijom dolazi do oplodwe. Razvoj ploda u maj~inoj utrobi traje devet meseci. Posle devet meseci beba je sposobna da `ivi u spoqnoj sredini, da samostalno di{e i tada je spremna da se rodi.

Dolazak bebe na svet u porodici se o~ekuje sa velikom qubavqu i nestrpqewem i novoro|en~e predstavqa najve}u radost za roditeqe.

Radna sveska, str. 27

Ultrazvu~ni snimak bebe u maminom stomaku

4

��

�

��

oSnovi ZDRavoG @ivotaKada smo zdravi i raspolo`eni ~esto

zaboravqamo da zdravqe treba da ~uvamo.O uzrocima bolesti ne treba razmi{qati

tek kada se razbolimo. Ve}ina bolesti mo`e se spre~iti redovnim odr`avawem higijene tela i ode}e, raznovrsnom ishranom, zdravim fizi~kim aktivnostima (tr~awe, plivawe, gimnastika...), redovnim, svakodnevnim od-marawem i lekarskim pregledima. Svi ti uslovi su neophodni da bi ~ovek bio zdrav.

^i­sto­}a tela je nezaobilazni ~inilac zdravqa. Da ne bismo do{li u dodir sa brojnim parazitima i bakterijama koji se nalaze u pra{ini i prqav{tini moramo redovno prati ruke, redovno se umivati, kupati, negovati kosu i nokte.

Veoma je va`no da na{a ode}a bude ~ista. Rubqe (koje bi trebalo da bude od pamuka) treba svakodnevno mewati.

I obu}a treba da bude ~ista, udobna i komotna (da ne pritiska krvne sudove). Nogama najvi{e odgovara ko`na obu}a. Ona noge treba da {titi od vlage, hladno}e i povreda.

Hrana koju svakodnevno unosimo u organizam mora biti sve`a i razno-vrsna.

Tr~awe je zdravo

Hranu treba pravilno raspodeliti na obroke. Pored glavnih obroka (doru~ak, ru~ak, ve~era), deca treba da uzimaju i u`inu.

ZA[TITA OD BOLESTI

Da bismo se za{titili od nekih bolesti treba da se redovno vakcini{emo. Time organizam sti~e otpornost na odre|ene bolesti.

U mere o~uvawa zdravqa svrstava se i si­stematski­ pregled. Obavqa se jednom godi{we kako bi se bolest na vreme otkrila i spre~ilo weno {irewe.

[TETNOST PU[EWA, ALKOHOLA I DROGE

Sastojci dima cigarete (kojih ima nekoliko hiqada) {tetno deluju na plu}a, srce, krvotok i organe za varewe. Pu{ewe smawuje apetit, radnu sposobnost i `ivotni vek ~oveka.

Nepu{a~ima koji sede u zadimqenoj prostoriji dim {teti koliko i samo pu{ewe.

Konzumirawe alko­ho­la upropa{tava `ivot i onoga ko pije i wegovoj porodici. ^ovek pod dejstvom alkohola gubi kontrolu kretawa, govora i pona{awa. Vrlo je razdra`qiv i sklon sukobima. Pijani qudi ~esto uzrokuju saobra}ajne nezgode ili stradaju u nesre}ama.

Uzimawe dro­ge je najve}e zlo dana{weg vremena. Onaj ko uzima drogu vrlo brzo se na wu navikne i postane od we zavisan. Droga {teti mozgu, nervnom sistemu, bubrezima, jetri. Ona uni{tava ceo organizam.

Uzimawe droge izaziva preranu smrt. Osobe koje koriste drogu su bezvoqne, zapla{ene i nesposobne za uobi~ajene aktivnosti koje zdravim qudima ne predstavqaju nikakvu te{ko}u (u~ewe, rad i sli~no).

Radna sveska, str. 28

4

�0

�

�1

Poma`u}i starim i bolesnim sugra-|anima, ~ovek ne samo da ispu wava moralne obaveze ve} izgra|uje i oplemewuje svoju li~nost.

Postoje razli~ite ustanove i organizacije koje pru`aju pomo} bolesnim i starim osobama.

Qudi i deca tako|e daju svoj doprinos time {to se ukqu~uju u razli~ite humanitarne akcije.

oDGovoRan oDnoS PRema DRUGima i PRema Sebi

Od svog postanka ~ovek `ivi i radi u razli~itim zajednicama. Najve}i deo svog `ivota provodi okru`en vr{wacima.

Sa wima sti~e razli~ita `ivotna saz-nawa i razvija svest o sebi i drugima.

Dete (kao i odrasli qudi) dru`i se i sara|uje, sti~e i razvija oblike pona{awa koji su po`eqni i prihvatqivi u dru{tvu i sredini u kojoj `ivi.

Znak za mesto predvi|eno za osobe sa hendikepom

Mnogima je potrebna na{a pomo}.

4

�2

�

�3

@ivotiwama, posebno ku}nim qubimcima, potrebna je briga i pomo}.

Osim nege i redovnih obroka, treba ih vakcinisati i voditi na redovne kontrole veterinaru.

Nekada qudi svoje qubimce ostave na ulici gde oni, naviknuti na `ivot u ku}i, ~esto stradaju. Oni koji pre`ive lutaju u potrazi za hranom i skrovi{tem. Posledwih godina vi{e se vodi ra~una o napu{tenim `ivotiwama i otvaraju se azili – mesta gde im se pru`a pomo} i uto~i{te.

Radna sveska, str. 29

iStRa@Ujemo PRiRoDne Pojave

4

�4

�

��

PomeRawe i ZaUStavQaweKre}emo se i onda kada stojimo ili sedimo u autobusu u pokretu. Kada

voza~ naglo zako~i, mi pole}emo napred.

Tela se kre}u pravolinijskom ili krivolinijskom putawom. Brzina kretawa tela obi~no je razli~ita.

Postoji ravnomerno i neravnomerno kretawe.

PRavila Koja va@e Za Sva KRetawa

Obnovi ste~ena znawa o kretawu.

U prirodi se sve kre}e.Kretawe – promena polo`aja tela u prostoru i vremenu u odnosu na

druga tela.

Ukoliko se telo ne kre}e, ka`emo da ono mi­ruje.

Da bi ne{to podigao ili pokrenuo ~ovek koristi snagu svojih mi{i}a, neku prirodnu silu ili ma{ine.

Zaokru`i razli~itim bojama razli~ite oblike kretawa. [ta zakqu~uje{? Radna sveska, str. 30 i 31

4

��

�

��

Objasni vezu izme|u oblika aviona i otpora sredine kroz koju se kre}e.

[ta i KaKo Uti^e na KRetawe Pri kretawu tela prelaze odre|eni put. Pri tome, telo nailazi na

o­tpo­r sredine u kojoj se kre}e.

Hodawe po pesku Pored obale Hod kroz vodu

Otpor sredine deluje suprotno od smera kretawa.

Otpor zavisi od sredine kroz koju se telo kre}e.

Otpor sredine zavisi i od oblika i veli~ine tela. Na mawe telo delova}e mawi otpor sre-dine nego na ve}e.

Pad s otvorenim padobranom

Slobodan pad

Tela se br`e kre}u po glatkim nego po hrapavim povr{inama.

Posmatraj slike i uo~i pravac kretawa prikazanih tela.

4

��

�

��

Sve {to se nalazi nad zemqom posle izvesnog vremena pada na wenu povr{inu. Privla~na sila koja deluje u pravcu sredi{ta Zemqe, zove se gravi­taci­ja ili Zemqi­na te`a.

Da bi satelit, raketa ili neka druga svemirska letelica poslata sa Zemqe dospela u svemir, mora biti dovoqno daleko da je ne bi privukla Zemqina te`a, ali i dovoqno daleko od drugih nebeskih tela koja svojom te`om mogu da je privuku. Da bi raketa savladala Zemqinu gravi-taciju, mora da se kre}e brzinom od oko 28 000 km na sat.

U svemirskim letelicama, koje se kre}u po svojoj orbiti, deluju veoma slabe sile gravitacije, stoga stvari (i qudi) u wima lebde.

Poletawe svemirske letelice sa Zemqe

Matemati­~­ko­ klatno­ – kuglica obe{ena o dugi konac za pokretnu ta~ku koja se pod uticajem neke spoqa{we sile mo`e izvesti iz polo`aja mirovawa. Ono se kre}e levo-desno do istog polo`aja (osciluje) pod uticajem Zemqine te`e. Wegove oscilacije su skoro neprigu{ene, tako da ono, izvedeno iz ravnote`nog polo`aja, mo`e dugo da osciluje.

Brzina kretawa klatna zavisi od du`ine klatna i ja~ine sile Zemqine te`e, ali ne i od veli~ine kuglice.

Du`e klatno br`e }e se kretati.Kretawe klatna je peri­o­di­~­no­ jer se posle odre|enog vremena ponavqa

na isti na~in.Takvog kretawa ima svuda oko nas: okretawe kazaqke na satu, rotacija Zemqe oko Sunca, otkucaji srca, treperewe glasnih `ica, treperewe `ica muzi~kih instrumenata, quqawe na quqa{ci...

Italijan Galileo Galilej je u XVi veku otkrio da svaka oscilacija klatna traje isto vreme, {to je u XVii veku iskoristio Holan|anin Kristijan Haj-gens da napravi prvi sat sa klatnom.

Hajgensov nacrt za sat s klatnom

du`

ina

klat

na

Pri kretawu nani`e brzina kretawa se pove}ava. Matemati­~­ko­ klatno­

Za{to }e se telo (na primer, kwiga, plo~ica i sl.) du`e kretati po ledu nego po hrapavoj povr{ini stola?

•

Kotrqawe je lak{e od klizawa.

Radna sveska, str. 32 i 33

4

�0

�

�1

SenKaSvetlost je oblik energije. Nau~ili ste da je za ve}inu `ivih bi}a

Sun~eva svetlost jedan od uslova neophodnih za `ivot.Osim Sun~eve svetlosti, postoje i drugi izvori svetlosti: sijalica,

vatra, sve}a, buba svitac...Predmeti kroz koje svetlost prolazi su pro­vi­dni­ (npr., staklo, voda,

led, dijamant...), a oni kroz koje svetlost ne prolazi su neprovidni (npr., metal, drvo, zemqa, kamen...).

Providnii neprovidni materijali

Senka nastaje sa druge strane tela koja ne propu{taju svetlost. Postoje tamne senke, koje se javqaju tamo gde svetlost ne dopire ili dopire veomaslabo i svetle senke, koje nastaju tamo gde ima izvora svetlosti.

Ako je izvor svetlosti jak, mo`e da se javi i po­lusenka.

Radna sveska, strana 34

Sunce je ~oveku slu`ilo kao prvi ~asovnik. Pretpostavqa se da su prvi ~asovnici bili na~iweni od {ipke pobodene u zemqu, a oko we je bilo pore|ano kamewe koje je ozna~avalo polo`aj Sun~eve senke. Vremenom su ovi ~asovnici bili precizniji u po-kazivawu ta~nog vremena. Danas se, uglavnom, vi{e ne koriste (osim kao ukras).

Sun~ev ~asovnik

4

�2

�

�3

ZvUKObnovi znawe o zvuku i tonu koje si stekao na ~asovima muzi~ke kulture.

Svakodnevno smo okru`eni mnogim prijatnim i neprijatnim zvukovima. Zvuk se kre}e kroz gasove (npr. vazduh), ~vrsta tela (npr., zidove), kroz te~nost, ali ne i kroz bezvazdu{ni prostor (vakuum).

Svako telo kada se pobudi mo`e da osciluje (vibrira,treperi) tako da predstavqa izvor zvuka. U laboratorijama se kao izvor zvuka naj~e{}e koristi zvu~na viqu{ka.

Ustanovqeno je da vibracije jednog predmeta mogu da dovedu do vibrirawa drugog predmeta. Ta pojava zove se rezo­nanca.

Zvu~na viqu{ka

Kada otvoru staklene cevi (menzure), napuwene donekle vodom i spojene sa ~a{om u kojoj je voda, pribli`imo zvu~nu viqu{ku i mewamo visinu vode u woj, podizawem ili spu{tawem menzure, do}i }e do promene visine vazduha u menzuri koji treperi, i primeti}emo da se visina zvuka mewa.[to je visina vode u menzuri ve}a,visina vazduha je mawa pa je ton vi{i. [to je visina vode mawa, a visina vazduha koji treperi ve}a, ton }e biti ni`i. U nekom trenutku mo`e do}i do poklapawa u~estalosti vibrirawa izvora zvuka sa u~estalo{}u vibrirawa vazduha – nastaje rezonanca i ja~ina zvuka se naglo pove}ava.

Radna sveska, str. 35, zadaci 1 i 2

Duva~­ki­ i­nstrumenti­ imaju cev u kojoj treperi vazduh kada se u wih duva.Tonovi razli~ite visine dobijaju se promenom du`ine cevi, zatvarawem ili otvarawem rupica ili sistema poklopaca. Skra}ivawem cevi dobijaju se vi{i tonovi.

@i­~­ani­ i­nstrumenti­ imaju zvu~nu (rezonatorsku) kutiju kroz koju treperi vazduh usled treperewa `ica instrumenta.

Skra}ivawem du`ine `ice (prstima) dobija se vi{i ton.

• Zvuk br`e putuje kroz topao nego kroz hladan vazduh; br`e putuje kroz te~nost nego kroz gasove, a najboqe putuje kroz ~vrste materije.

• Ja~ina zvuka izra`ava se u decibelima (dB). Ako je ja~ina zvuka ve}a od 130 dB javqa se bol.

• Najglasnija `ivotiwa je plavi kit koji mo`e da proizvede zvuk ja~ine 180 dB. Zvuk mo`e da se registruje i na udaqenosti do 850 km.

• Zvuk visoke frekvencije – ULTRAZVUK – na{ao je primenu u mnogim oblastima qudskog `ivota (medicina, pomorstvo...)

• Mnoge `ivotiwe (npr., slepi mi{, kit, delfin) koriste zvuk da bi se orijentisale u sredini u kojoj se kre}u ili da bi ulovile plen.

Radna sveska, str. 35, ogled 1 Radna sveska, str. 36, ogledi 2 i 3

Stub vazduha

4

�4

�

��

Rastegqi­vo­st – svojstvo materi-jala da se pod dejstvom spoqa{wih sila iste`u. Ovo svojstvo naj-izra`enije je kod metala (npr., bakar, srebro, aluminijum, zlato...).

Zlatna `ica

To­plo­tna svo­jstva ozna~avaju sposobnost materijala da provode toplotu. Takve materijale zovemo to­plo­tni­ pro­vo­dni­ci­ (npr., srebro, bakar, zlato...).

Materijali koji slabo provode toplotu su to­plo­tni­ i­zo­lato­ri­ (npr., drvo, opeka, porcelan, plastika, stiropor, vazduh...).

E­lektri­~­no­ svo­jstvo­ – svojstvo mate-rijala da provode elektri~nu struju. To su elektri~ni pro­vo­dni­ci­ (metali: srebro, bakar, aluminijum...). Slabe provodnike zovemo i­zo­lato­ri­ (npr., guma, plastika, staklo, drvo, keramika, vazduh...).

Bakarna `ica oblo`ena gumom

mateRijali i wiHova SvojStvaMaterijali imaju razli~ita svojstva, tj. karakteristike koje se mogu

izmeriti ili vizuelno oceniti. Svojstva materijala uti~u na wihovu upotrebnu vrednost i kvalitet.

Materijali se razlikuju po tome da li provode elktri~nu struju, da li se rastvaraju u vodi, privla~e li druge materijale (magnetno svojstvo), kao i po svojim toplotnim i mehani~kim svojstvima.

Mehani­~­ka svo­jstva pokazuju sposobnost materijala da se suprotstavqa delovawu spoqa{wih sila. Najva`nija mehani~ka svojstva su: tvrdo}a, ~vrsto}a, elasti~nost, `ilavost, krtost, istegqivost. Ova svojstva su od zna~aja za ocenu kvaliteta metala, gra|evinskog materijala, plastike, tekstila, ko`e, drveta i drugih materijala.

Tvrdo­}a predstavqa otpor kojim se materijal suprotstavqa prodirawu nekog tela pod dejstvom neke sile. Postoje razli~ite metode za odre|ivawe tvrdo}e. Prema Mosovoj skali, najtvr|i je dijamant, a najmek{i talk.

Dijamant,

Dijamant Talk

^vrsto­}a – svojstvo materijala da se suprotstavqa dejstvu spoqnih sila koje te`e da ga deformi{u. Razlikuju se: ~vrsto}a na kidawe, savijawe, uvrtawe, istezawe i na pritisak.

E­lasti­~­no­st – svojstvo materijala da se po prestanku delovawa spoqnih sila vra}aju u prvobitni polo`aj. Ve-liku elasti~nost imaju guma, kau~uk, neka tekstilna vlakna...

@i­lavo­st – svojstvo nekih mate-rijala da se pod u~estalim udarima ne kidaju i ne lome. Suprotno od `ilavosti je krto­st. Ako se pod u~e-stalim udarima ili pri savijawu mate-rijal lomi ili puca, onda je on krt.

Posude od bakra i srebra

Kerami~ke plo~ice

Aba`ur od stakla

4

��

�

��

Obnovi ste~ena znawa o elektricitetu i elektri~noj struji.

Znamo da se telo koje je izolator mo`e naelektrisati trqawem ili dodirom.Posmatraj slike otkrij {ta se dogodilo.

• Koji jo{ predmeti mogu da se naelektri{u?

Elektri~ni provodnici dobro provode elektricitet. Kretawe elektri-citeta kroz metalni provodnik zovemo elektri­~­na struja. Najboqi provodnici elektri~ne struje su metali, i to srebro i bakar. Od bakra se naj~e{}e izra|uju `ice, tj. kablovi kroz koje te~e elektri~na struja.

• Elektricitet je bio poznat jo{ starim gr~kim filozofima. Kada bi }ilibar protrqali krpom on je privla~io lake

predmete (na primer, perje).• Re~ ÿelektricitetŸ poti~e od gr~ke re~i elektron, {to zna~i

}ilibar.(vrsta okamewene smole prirodnog porekla).

Radna sveska, str. 40, zadaci 1-4 Radna sveska, str. 40-42, ogledi 1, 2, 3

Magnetno­ svo­jstvo­ – svojstvo materijala da privu~e drugi materijal, da ga namagneti{e. Ovo svojstvo ima ruda gvo`|a magnetit. Naj~e{}e se upotrebqavaju ve{ta~ki magneti napravqeni od ~elika ili legure gvo`|a sa niklom i hromom. Izra|uju se u razli~itim oblicima.

Rastvo­rqi­vo­st – svojstvo nekih ~vrstih, te~nih i gasovitih materijala da se u mawoj ili ve}oj meri rastvaraju u nekom rastvara~u (npr., u vodi, alkoholu, benzinu, nekoj kiselini i sl.).

Radna sveska, strane 37, 38 i 39

Koji PReDmeti Se najboQe naeleKtRi[U, a Koji najboQe PRovoDe eleKtRi^nU StRUjU?

Kompas

Magnet

4

��

�

��

KaKo Pove}ati ili Smawiti DejStvo maGneta?

Obnovi ste~ena znawa o magnetima.

Radna sveska, str. 43, zadaci 1, 2, 3 i 4.

Dejstvo magneta pove}ava se namagnetisawem.Utvr|eno je da namagnetisani ~elik, zahvaquju}i svojoj gra|i (sastavu),

zadr`ava magnetska svojstva du`e od gvo`|a, a gvo`|e du`e od nikla i kobalta.

Magneti se mogu i razmagnetisati ako se zagrevaju do usijawa, {to dovodi do poreme}aja ~estica u samom magnetu, tako da on gubi svojstvo privla~ewa metalnih predmeta.

¤ Premagr~kojlegendi,pastirMagnesjeprona{aomagnetutrenutkukada su se wegove sandale sa gvozdenim klincima i {tap sa gvozdenim vrhom priqubili za kamen – magnetit.

¤ Magnetverovatnopoti~eizMaleAzije,izMagnezijegdejeprona|enmagnet.

¤ Nau~nicipretpostavqajudasepticeseleupravcusever-jugiobrnutona osnovu Zemqinog magnetizma.

¤ Zemqajenajve}iprirodnimagnet.Magnetnaiglakompasakoristimagnetnu silu Zemqe. Na osnovu toga mo`emo da odredimo strane sveta, da se orijenti{emo. Magnetno poqe Zemqe nas {titi od prodora ve}eg dela kosmi~kih zraka.

Radna sveska, str. 44, ogledi 1 i 2

mateRijali i SvetloSna PRoPUStQivoSt

Obnovi ste~ena znawa o nastanku senke i svetlosnim izvorima.

Radna sveska, strana 45, ogled

Znamo da postoje materijali koji su providni i kroz koje svetlost mo`e da pro|e. Postoje i neprovidni materijali kroz koje svetlost ne mo`e da pro|e.

Svetlost prolazi kroz materijale razli~itih agregatnih stawa: kroz vazduh (sme{u gasova), kroz neka ~vrsta tela (npr. staklo), ali i kroz te~nosti (npr., kroz vodu). Pri tome, materijal uvek zadr`ava (upija) deo svetlosti.

* Agregatno stawe je oblik u kome se neka materija mo`e na}i – ~vrsto, te~no ili gasovito.

Neki materijali samo delimi~no propu{taju svetlost (npr., nao~ari za sunce).

¤ Sun~evimzracimajepotrebnookoosamminuta da stignu do Zemqe.

Predmeti od metala i ~elika

Radna sveska, str. 45, zadaci 1, 2

4

�0

�

�1

Koji mateRijali najboQe PRovoDe toPlotU?

Obnovi ste~ena znawa o toplotnim svojstvima materijala.

Kao {to znamo, postoje toplotni provodnici i toplotni izolatori. – Najboqu toplotnu provodqivost imaju metali i to srebro i bakar.– Slabu toplotnu provodqivost imaju, npr., drvo, staklo, keramika,

vuna i vazduh.Setite se da je perje ptica zimi

nakostre{eno upravo zato da bi vi{e vazduha ostalo izme|u perja i tako sa~uvalo neophodnu toplotu tela.

^ovek zimi nosi vunenu ode}u i to onu koja u svom tkawu ima {upqine u kojima se nalazi vazduh koji ga, pored vune, {titi od hladno}e.

Provodqivost nije ista kod svih materijala koji provode toplotu.

Radna sveska, strana 46, ogledTokom ogleda otkri}e{ da najboqu toplotnu provodqivost ima metalna {oqa, tj. da je ~aj u woj bio topliji nego u drugim {oqama.

iSPitivawe RaStvoRQivoSti mateRijala

Obnovi ste~ena znawa o svojstvu rastvorqivosti materijala.

Voda je dobar rastvara~ mnogih ~vrstih, te~nih i gasovitih supstanci, pa se u praksi najvi{e i koristi.

Neke supstance rastvara potpuno (npr., kuhiwsku so i {e}er), neke delimi~no (npr , gips, kre~), a neke prakti~no ne rastvara (npr., kre~wa~ki kamen).

U vodi se rastvaraju slede}e supstance:

^VRSTE TE^NE GASOVITE

kuhiwska so alkohol kiseonik

{e}er i druge. glicerin ugqen-dioksid

sona kiselina i dr. amonijak i dr.

Doka`i da je voda dobar rastvara~. Izvedi ogled iz Radne sveske.

Radna sveska, strana 47, ogled

Nacrtaj ogled koji si izveo / izvela:

primer

4

�2

�

�3

Sme[e Obnovi ste~ena znawa o vodi, vazduhu i zemqi{tu.

Sme{e nastaju tako {to se ~estice jednog ili vi{e materijala ravno-merno rasporede izme|u ~estica drugog materijala. Sastojci sme{e zadr`avaju svoja karakteristi~na svojstva, a sastav sme{a je obi~no proizvoqan.

U prirodi se retko nalaze ~isti materijali u ve}im koli~inama (npr., kuhiwska so, zlato i sli~no). Mnoge sme{e ~ovek sam pravi.

Radna sveska, strana 48, zadaci 1, 2

Sme{e mogu biti sastavqene od ~vrstih, te~nih i gasovitih materijala. Vazduh je sme{a gasova: azota, kiseonika, ugqen-dioksida, a sadr`i i izvesnu koli~inu vodene pare, pra{ine...

Zaga|eni vazduh u gradu

Prirodna voda nije ~ista, ve} sadr`i ne{to rastvorenih gasova iz vazduha, mineralnih soli iz zemqi{ta i druge materije.

Podzemne vode pri svom kretawu mogu da nai|u na ve}e koli~ine ugqen-dioksida. Voda ga rastvara i na povr{inu izbija kao kisela voda koja se fla{ira u fabrikama kisele vode.

Ovakve vode obi~no sadr`e i mineralne soli pa ih zovemo mi­neralne vo­de. Takve vode su lekovite te ih qudi koriste za le~ewe, kupawe ili pi}e.

Zemqi{te je sme{a peska, gline, humusa, vode, vazduha i mineralnih soli.

Odnos ovih sastojaka uti~e na plodnost zemqi{ta.

Jezero – izvor termomineralne vode u Vrwa~koj Bawi(temperatura vode 27°S)

Izvor Slatina (temperatura vode 17°S)

Za `ivot nam je neophodna hrana, i odnosno hranqivi sastojci koji se u woj nalaze. Oni u~estvuju u izgradwi tkiva, daju potrebnu energiju za rad svih organa, za odr`avawe telesne temperature, a imaju i mnoge druge funkcije.

Hrana mo`e biti `ivotiwskog porekla (meso, mleko, prera|evine od mesa i mleka, jaja, masno}e) i biqnog (vo}e, povr}e, `itarice, biqna uqa).

Neke namirnice uzimamo u obliku u kakvom se nalaze u prirodi (npr., vo}e i povr}e), a mnoge u prera|enom obliku, kao sme{u vi{e namirnica istog ili razli~itog porekla (npr., {pagete, vo}ni jogurt, kola~i i sli~no).

Radna sveska, str. 48 i 49, ogledi 1 i 2.

4

�4

�

��

PoStUPCi Za RaZDvajawe SaStojaKa Sme[e

Obnovi ste~ena znawa o sme{ama.

Po{to svaki sastojak u sme{i zadr`ava svoja karakteristi~na svojstva, sme{e se mogu razdvojiti jednostavnim fizi~kim postupcima, bez promene wihovog sastava.

Koji }e se postupak za razdvajawe primeniti zavisi od svojstava sastojaka sme{e.

Najjednostavniji postupak je o­dli­vawe.

Koristi se kada u te~nosti lebde ~estice ~vrstog materijala. Te~nost treba ostaviti izvesno vreme da odstoji kako bi se ~vrste ~estice istalo`ile. Zatim se pa`qivo odli-va bistar rastvor iznad taloga.

Postupkom odlivawa nikada se ne mo`e potpuno odvojiti ~vrsti materijal od te~nosti, jer ne{to te~nosti uvek ostane u talogu, a mogu}e je da sa te~no{}u pre|e i deo taloga.

Stoga se koristi pogodniji postupak koji se zove ce|ewe.

Izvodi se tako {to se u levak stavi porozni filter-papir ili upija~, gaza, vata, pa se kroz levak sipa mutni rastvor. Pri tome se krupne ~es-tice ~vrstog materijala zadr`avaju na filteru, dok ~ista te~nost prolazi.

U industriji se proces ce|ewa obavqa kroz ~vr{}e materijale. Vodovodska voda se od ~vrstih ~estica odvaja filtrirawem kroz sloj peska.

Neisparqivi ~vrsti materijali rastvoreni u nekom isparqivom rastvara~u (obi~no u vodi ) odvajaju se od rastvara~a i­sparavawem.

Ako ~vrsta sme{a sadr`i ~estice razli~ite veli~ine, mo`e se razdvojiti na grupe ~estica pribli`no iste veli~ine pro­sejavawem kroz sistem horizontalno postavqenih sita. Pri vrhu se nalaze sita sa najve}im rupicama, a idu}i nadole veli~ina rupica je sve mawa.

Radna sveska, strana 50 i 51, ogledi 1, 2 i 3.

PovRatne i nePovRatne PRomene mateRijala

Promene materijala mogu biti povratne i nepovratne.

POVRATNE promene su takve promene pri kojima se sastav materijala ne mewa, tj. ne pretvaraju se u druge materijale ve} mewaju oblik, veli~inu ~estica ili agregatno stawe.

Zrna bibera Sitwewe zrna u avanu Biber u prahu

NEPOVRATNE promene su takve promene materijala pri kojima iz jednih materijala nastaju drugi materijali sa potpuno novim osobinama.

Papir u pepeqari Papir koji gori Pepeo

Radna sveska, str. 52, zadaci 1, 2, 3

Radna sveska, str. 52, ogled

4

��

�

��

PRePoZnavawe PRomena PRi Kojima naStajU novi mateRijali

Tipi~ne nepovratne promene materijala su: gorewe, r|awe, truqewe, kuvawe...

Neki metalni predmeti promeni}e svoj sastav i svojstva pod uticajem kiseonika iz vazduha i vlage (r|awe).

Biqni i `ivotiwski ostaci pod uticajem mikroorganizama i vlage trule.

Pri kuvawu hrane, sastojci tih namirnica se nepovratno mewaju.

Radna sveska, strana 53

SaGoRevawe mateRijala

Neki materijali imaju svojstvo da u prisustvu kiseonika iz vazduha sagorevaju. Ukoliko pri sagorevawu osloba|aju veliku koli~inu toplote, mogu se koristiti za zagrevawe prostorija, pokretawe raznih ma{ina...

Od zapaqivih materijala najva`-nija su goriva (~vrsta, te~na i gaso-vita).

Pri­ro­dni­ gas pri sagorevawu osloba|a veliku koli~inu toplote po jedinici zapremine, jevtin je, pri sagorevawu zaga|uje vazduh mawe od ostalih goriva, zbog ~ega se koristi u doma}instvu i industriji.

Sva goriva, osim vodonika, pri sagorevawu osloba|aju {tetne sastoj-ke koje zaga|uju `ivotnu sredinu.

Toplana

Radna sveska, strana 54

Gorivo pokre}e i automobil

Radijator

4

��

�

��

ZaPaQivi mateRijaliZapaqivi materijali, na odre|enoj temperaturi, uz prisustvo kiseonika

iz vazduha mogu da sagorevaju i pre|u u druge materijale.

Zapaqivi materijali se grafi~ki ozna~avaju simbolom: Pored simbola stavqa se natpis: ZAPAQI­VO­.

Neki materijali koji se lak{e mogu zapaliti i prouzrokovati po`ar zahtevaju veliku opreznost pri radu i rukovawu.

Naj~e{}i uzrok po`ara je ~ovek (u 80 % slu~ajeva).

Zaboravqen ukqu~eni {tedwak ili yapaqena sve}a mogu iyayvati po`ar

Uzroci po`ara mogu biti i elektri~na struja i varnice.^est uzrok po`ara je i de~ja igra. Deca u po`aru uglavnom stradaju zato

{to se skrivaju od vatre umesto da be`e.

U zavisnosti od vrste materijala koji gori, po`ar se gasi:

– vodom,– penom,– zemqom,– peskom...

Aparati za ga{ewe po`ara

Radna sveska, str. 55

Vatrogasci u akciji

4

�0

�

�1

RaD, eneRGija, PRoiZvoDwa i PotRo[waRaD – SveSna aKtivnoSt ^oveKa

Od svog postanka ~ovek je radio. U po~etku, radom je zadovoqavao samo osnovne `ivotne potrebe. Vremenom, qudske zajednice su postajale brojnije, a ~ovek razumniji i sposobniji.

Sve uspe{nije je pot~iwavao prirodu svojim potrebama, za razliku od `ivotiwa koje su i daqe podre|ene prirodi i sposobne da zadovoqe samo

osnovne potrebe, to jest ono {to im je

neophodno za opstanak.

O `ivotu ~oveka u dalekoj pro{losti saznajemo na osnovu nalazi{ta

qudskih kostiju i proizvoda qudskih ruku.

Praistorijska umetnost – slika na zidu pe}ine

Prvi qudi su u po~etku `iveli od lova, ribolova i plodova koje su nalazili u prirodi.

Kasnije su pravili stalne naseobine, tako da su mogli da obra|uju zemqu i gaje biqke i `ivotiwe.

Sredwovekovno naseqe

Radna sveska, strana 56

4

�2

�

�3

UtiCaj PRiRoDniH i DRU[tveniH FaKtoRa na @ivot i RaD QUDi

U zavisnosti od toga u kojoj oblasti `ive, qudi se bave razli~itim de-latnostima.

Pri­ro­dni­ uslo­vi­ – plodno zem-qi{te, obradive povr{ine, koli~ina padavina koja je dobro raspore|ena tokom godine, nadmorska visina, bogatstvo {uma, livada, pa{waka, nalazi{ta ugqa, nafte, gasa... uti~u na `ivot i rad qudi.

Obradivo zemqi{te Nalazi{te nafte Vo}wak

Tamo gde postoje dobri dru{tveni­ uslo­vi­ – savremene ma{ine, izgra|ene fabrike, drumski, `elezni~ki i re~ni saobra}aj – qudi mogu da se bave razli~itim delatnostima.

Radna sveska, str. 57

Kako su prirodni i dru{tveni faktori povezani i dopuwuju se, tako su i delatnosti kojima se qudi bave me|usobno povezane. Tamo gde je povezanost prirodnih i dru{tvenih faktora dobra, gustina naseqenosti je ve}a.

PRiRoDna boGatStva i wiHovo KoRi[}eweNabroj prirodna bogatstva koja vidi{ na slici.

Savsko pristani{te – Beograd Hotel na Kopaoniku

Industrijsko postrojewe

4

�4

�

��

Nekontrolisano se~e {ume, ne po{tuje lovostaj, ispu{ta otpadne vode iz fabrika u vodotokove... Na taj na~in ugro`ava prirodu i dovodi u pitawe opstanak mnogih biqnih i `ivotiwskih vrsta.

Izduvni gasovi automobila

Fabri~ki dimwak

Resursi­ pri­ro­de su prirodne zalihe (vode, goriva, rude, {ume...) koje treba racionalno koristiti. Primewuju}i razli~ite tehnologije, ~ovek prera|uje sirovine dobijene iz prirode. Takvom preradom dobija najrazli~itije proizvode.

Racionalnom potro{wom sirovina ~ovek {titi prirodu i ne naru{ava wenu ravnote`u.

Svakodnevni otpad (staklo, papir, metal, plastika...) mo`e da se preradi i ponovo upotrebi. Taj proces se zove reci­kla`a.

Od upotrebqenog i starog papira preradom se dobija reciklirani papir.

Kontejner za papir

Staklo se mrvi i ponovo topi.

Kontejneri za staklo

Otpad koji ne mo`e da se iskoristi spaquje se u specijalnim pe}ima, a oslobo|ena toplota koristi se za zagrevawe.

Ambala`a koja se mo`e reciklirati obele`ena je ovim znakom:

Da bi se konzerve ili limenke razgradile potrebno je oko trista godina.

Radna sveska, strana 58

Priroda nam pru`a mnoga bogatstva koja kori-stimo za zadovoqewe svo-jih potreba.

Me|utim, ~ovek ne ~uva prirodu dovoqno.

Ribe te{ko pre`ivqavaju u reci zaga|enoj otpadnim vodama iz fabrika

4

��

�

��

ZaliHe Sve ono {to ~ovek mo`e da iskoristi sa povr{ine Zemqe ili iz wenih

dubina nazivamo prirodne zalihe. One mogu biti:

– OBNOVQIVE – energija Sunca, vode (mora, reke, jezera, podzemne vode) vetar i

– NEOBNOVQIVE – ugaq, nafta, prirodni gas i rude.

Vo­da je jedan od osnovnih uslova `ivota na Zemqi. Ona pokriva tri ~etvrtine Zemqine povr{ine. U woj `ivi veliki broj biqnih i `ivotiwskih organizama. Bez obzira na veliku povr{inu koju pokriva, veoma mali deo te vode mo`e se koristiti za pi}e.

^ista voda

Aparat za pija}u vodu

Najve}i zaga|i­va~­i­ prirodnih voda su hemijska i prehrambena industri-ja. Da bi se opasnost od zaga|ivawa smawila, neophodno je pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u reke, jezera, mora...

Zaga|ena voda

Mi­nerali­ su prirodni elementi od kojih su sastavqene stene u Zemqinoj kori.

Retki su minerali koji se sastoje od jednog ~istog elementa. Takvi su: zlato, srebro, dijamant i grafit. Jedan od najrasprostrawenijih minerala je kvarc. Upotrebqava se za izradu nakita i ukrasa. Kvarcni pesak je osnov-na sirovina za proizvodwu stakla.

Minerali grade pravilne trodimenzionalne oblike zvane kristali. Retki minerali, koji stvaraju lepe kristale koji se mogu se}i ili gla~ati, da bi dobili lep kona~ni izgled, nazivaju se drago­ kamewe.

Minerali iz kojih se lako mogu izdvojiti metali nazivaju se RUDE. (Olovo se dobija iz rude galenit, gvo`|e iz rude hematit, bakar iz rude malahit.) Rude se vade u rudnicima.

Zemqi­{te je rastresiti povr{inski sloj Zemqine kore. Nastalo je ras-padawem stena pod uticajem vode, vazduha i `ivih organizama. Postoji vi{e vrsta zemqi{ta.

[ume su `ivotne zajednice biqaka i `ivotiwa u kojima preovla|uju razli~ite vrste drve}a. U na{im krajevima ima i listopadnih i ~etinar-skih {uma.

^etinarska {uma

4

��

�

��

Toplota i vlaga su osnovni uslovi za razvoj {ume. U predelima gde vla-daju nepovoqni uslovi, kao {to su niske temperature ili su{a, {uma ne-ma.

PRimena PRiRoDniH SiRovinaPrirodne sirovine su zna~ajne za na{ `ivot jer se koriste u razli~ite

svrhe.

Kuhi­wska so­ – nalazi se ras-tvorena u morskoj vodi i na nekim mestima pod zemqom u debelim na-slagama. ^ista so je beo kristalni materijal slanog ukusa, rastvorqiv u vodi.

Neophodan je sastojak ishrane qu-di i `ivotiwa. Va`na je i kao indu-strijska sirovina(u prehrambenoj industriji za konzervisawe hrane, u industriji ko`e i sapuna) Grumen soli

Gi­ps je beo prah koji se koristi u gra|evinarstvu (podloge, podovi...) i u

industriji cementa. Tako|e slu`i za izgradwu gotovih elemenata, izgrad-wu lakih pregradnih zidova, arhitektonskih ukrasa. Zastupqen je u likov-noj umetnosti – vajarstvu: od wega se prave kalupi, modeli...

Gips se koristi i u medicini.

Gips na nozi

Gipsane figure

Mermer je naj~e{}e beo, ali se mo`e na}i i u drugim bojama. Koristi se u gra|evinarstvu i vajarstvu.

Radna sveska, str. 60

Listopadna {uma

Ukoliko se ~ovek i daqe bude nemarno odnosio prema prirodi, preti

opasnost od izumirawa biqnih i `ivotiwskih vrsta

Na{a zemqa raspola`e bogatim biqnim i `ivotiwskim svetom. Razli~ita stani{ta (livade, poqa, parkovi, bare, {ume...) prekrivena su biqkama kojima odgovara wihovo zemqi{te i klima (npr: livade su prekrivene detelinom, masla~kom, kamilicom, ladole`om...)

Na wima `ive i razli~ite vrste `ivotiqwa.

Nabroj `ivotiwe ~ije je stani{te {uma.

Na{ veliki nau~nik Josif Pan~i} otkrio je na planini Tari omori-ku, zimzeleno ~etinarsko drvo, koje je po wemu dobilo ime Pan~i}e­va omorika.

.

Radna sveska, str. 59

•

4

100

�

101

PReRaDa PRiRoDniH SiRovinaQudi od davnina znaju da koriste metale. Vremenom su pronalazili

nove na~ine prerade metala. To je dovelo do wegove ve}e upotrebe, {to je ubrzalo razvoj civilizacije.

Metali se mogu kovati, liti, vaqati i istezati u `ice. Najva`niji metali su: gvo`|e, bakar, aluminijum, cink i olovo.

Kovano gvo`|e

GVO@\E – dobija se iz rude, u visokoj pe}i. Lako se kuje i izvla~i u tanke `ice. Zbog svoje meko}e prera|uje se u ~­eli­k.

^ELIK – kad oja~amo gvo`|e dobi}emo ~elik. Koristi se za izradu gra-|evinskih konstrukcija, delova motora, hirur{kog pribora, pri gradwi mostova i mnogih drugih objekata koji podnose veliko optere}ewe.

BAKAR – metal crvenkaste boje, dobar provodnik elektriciteta i top-lote. Najvi{e se koristi za izradu provodnika.

ALUMINIJUM – lak i mekan metal koji se dobija iz rude (boksit). Naj-~e{}e se koristi u obliku legura u avionskoj, automobilskoj i ma{inskoj industriji. Osim toga, od wega se izra|uje i posu|e, delovi name{taja, tanki listovi – folije i sli~no.

HARTIJA (papir) – Proizvodi se od celuloze dobijene od drveta. Osnov-ne sirovine se me{aju u specijalnim ma{inama. Koristi se u mnoge svrhe, na primer: za pisawe, pakovawe, za upijawe te~nosti, za izradu ambala`e i dekorativnih predmeta. Jedan deo iskori{}ene hartije se reciklira i ponovo upotrebqava.

PLASTIKA – materijal koji se dobija od derivata nafte. Koristi se za izradu ambala`e, igra~aka, odevnih predmeta, elektri~nih utika~a...

Plastika zamewuje mnoge metalne, kerami~ke, drvene delove ili predmete.

PRERADA VODE I DOBIJAWE ZDRAVE HRANE

Prirodna voda nije hemijski ~ista. Hemijski ~ista voda dobija se de­sti­laci­jo­m. Takva voda je bezbojna, bez ukusa i mirisa.

Za pi}e se koristi voda iz reka, reni bunara* i jezera koja se prethodno pre~i{}ava. U zavr{noj fazi pre~i{}avawa dezinfikuje se hlorom kako bi se iz we uklonile {tetne bakterije – izaziva~i raznih oboqewa.

Zbog sve ve}eg zaga|ivawa prirode, pa i vode, sve vi{e qudi danas za pi}e koristi fla{iranu vodu.

Hrana je svakodnevna qudska potreba jer je izvor energije i zdravqa. Zbog toga moramo da vodimo ra~una kakvu hranu unosimo u organizam.

Da bi hrana bila {to zdravija, potrebno je stru~no i umereno koristiti hemijska sredstva pri wenoj proizvodwi.

Pri kupovini hrane treba obratiti pa`wu na wen izgled i miris. Na ambala`i zapakovane hrane navedeni su sastojci koji su joj dodati i rok trajawa. Obavezno ih treba pro~itati! Ako hranu ne ~uvamo na odgovaraju}i na~in (u fri`ideru ili zamrziva~u), ona }e se brzo pokvariti.

[ta }e{ uraditi sa jabukom pre nego {to je pojede{? Za{to?

* Reni-bunari se kopaju ispod re~nog dna i slu`e kao izvori podzemne vode.

Radna sveska, str. 61

4

102

�

103

SUnCe, vaZDUH, voDa - obnovqivi izvori energije -

Obnovi ste~ena znawa o Suncu, vodi i nastanku vetra.

• [ta je energija?

E­nergi­ja je sposobnost tela da izvr{i rad. Za sve promene oko nas potrebna je i energi­ja.

Energija je potrebna da bi se ne{to pokrenulo (automobil, vetrewa~a, ku}ni aparati...), da bismo se grejali, da bi na{ dom bio osvetqen da bi na{e telo funkcionisalo...

Razli~iti oblici energije

Postoje razli~iti oblici energije (o kojima }ete u~iti u starijim razredima) koja se dobija iz vi{e izvora. Neki izvori energije mogu se obnavqati, a neki ne mogu.

Obnovqivi izvori energije su: sun~eva (solarna) energija, energija vetra i energija vode. ^esto ovaj oblik energije qudi zovu i alternativni oblik energije, jer se ne dobija sagorevawem i ne zaga|uje okolinu.

ENERGIJA SUNCA

Sunce daje najve}i deo svet-losne i toplotne energije koju koristimo na Zemqi.

Sun~evu (solarnu) energiju danas koristimo za zagrevawe stanova, vode i sl., dok se za dobijawe elktri~ne energije slabije koristi.

ENERGIJA VAZDUHA (VETRA)

Snaga vetra ranije se koristila za pokretawe jedrewaka i vetrewa~a koje su mlele `ito. Danas vetrewa~e pokre}u turbine koje proizvode elektri~nu energiju. One ne zaga|uju okolinu.

Vetrewa~e (nekad i danas)

ENERGIJA VODE

Voda u rekama kre}e se razli~itom brzinom.Snagu vode, u pro{losti, qudi su koristili za vodenice u kojima se

mlelo `ito. Danas je vodenica na na{im prostorima malo i prava su retkost.

Vodenica na MoraviKu}a koja koristi solarni izvor energije

4

104

�

10�

Snaga vode koristi se za proizvodwu elektri~ne energije. Tako|e se iskori{}ava i energija talasa, plime i oseke.

Hidroelektrana

• Na nekim mestima na{e planete iz zemqe izbija topla voda koja se mo`e koristiti za zagrevawe ili proizvodwu elektri~ne energije.To je geotermalna energija. Takvih mesta najvi{e ima na Islandu (gejziri) i Kam~atki.

• Godine 1981. Laman{ je preleteo avion koji je pokretala solarna energija.

• Prva hidroelektrana izgra|ena je krajem XiX veka i mogla je da osvetli samo 250 sijalica.

• Najve}e centrale na vetar nalaze se u Kaliforniji. One mogu da proizvedu onoliko elektri~ne energije koliko daje i jedna nuklearna elektrana.

• Jedna od najve}ih plimnih centrala nalazi se u Francuskoj, na reci Rans.

Radna sveska, strana 62

UGaQ, naFta, GaS – neobnovQivi iZvoRi eneRGije –

Obnovi ste~ena znawa o energiji i resursima.

Neobnovqivi izvori energije su: drvo, ugaq, nafta i gas.Go­ri­va – materijali koji pri sagorevawu osloba|aju veliku koli~inu

toplote te se koriste kao izvor toplotne energije.Goriva mogu biti u ~­vrsto­m (drvo, ugaq), te~­no­m (nafta) i gaso­vi­to­m

(prirodni gas) agregatnom stawu.Prema po­reklu goriva se dele na pri­ro­dna (drvo, ugaq, nafta,

prirodni gas) i ve{ta~­ka (benzin, petrolej, mazut, lo`-uqe...) koja se dobijaju preradom prirodnih goriva.

Goriva se koriste za pokretawe ma{ina, rad industrijskih postrojewa, zagrevawe prostorija, pogon saobra}ajnih sredstava i dr.

Najstarije gorivo koje je ~ovek koristio je drvo­.

Skladi{te drveta Drvo za ogrev

Parna lokomotiva

Fo­si­lna go­ri­va su ugaq, nafta i prirodni gas. Nastala su od ostataka praistorijskih biqaka i `ivotiwa (nafta) ili drveta (ugaq).

4

10�

�

10�

Pri­ro­dni­ (zemni) gas nastaje pod zemqom, pri razlagawu ostataka biqaka i ̀ ivotiwa, bez prisustva vazduha. Ve}ina nalazi{ta gasa nalazi se u blizini nalazi{ta nafte.

Gasovod

Prirodni gas se izvla~i iz zemqe i gaso­vo­do­m doprema do potro{a~a.Veoma je zapaqiv i ima {iroku primenu, jer pri sagorevawu mawe zaga|uje okolinu nego ugaq i nafta.

Pri sagorevawu fosilnih goriva zaga|uje se vazduh, po{to se izdvaja dim koji sadr`i ~a| i mnoge {tetne supstance.

U dalekoj pro{losti, delovi Zemqine kore su lagano tonuli, a sa wima i ostaci `ivog sveta. Preko toga talo`io se novi sloj zemqi{ta. Pod pri-tiskom i bez prisustva vazduha, od ostataka {ume nastao je ugaq, a od ostataka biqnog i `ivotiwskog sveta mora – nafta.

Ugaq se vadi u rudnicima (ugqenokopima).

Ugqenokop

Postoji prirodni i ve{ta~ki ugaq. Pri­ro­dni­ ugaq mo`e biti kameni, mrki i lignit. Najve}u toplotnu mo} ima kame-ni ugaq koji se koristi u topionicama. U na{im termoelektranama se uglavnom koristi lignit. Ve{ta~­ki­ ugaq je koks.

Termoelektrana

Nafta je gusta, tamna i masna te~nost. Najve}a nala-zi{ta nafte su na dnu okeana.

Iz nalazi{ta, nafta se prikupqa u bazene odakle se nafto­vo­do­m sprovodi do ra­fi­neri­je u kojoj se prera|uje.

– Umesto automobila koristi autobus, a jo{ boqe bicikl ili idi pe{ice.– Posadi drvo. Najboqi pre~ista~i vazduha su ~etinari, po{to na svojim iglicama zadr`avaju i trideset puta ve}u koli~inu zaga|uju}ih materija od nekih listopadnih vrsta. Sadwom drveta stvara{ hladovinu, tako da }e{ tokom leta mawe koristiti klima--ure|aje iz kojih mo`e da se osloba|a {tetan gas. Istovremeno }e{ u{tedeti i elektri~nu energiju.

Radna sveska, str. 63, zadaci 1, 2, 3, 4, 5 i 6.

Najdu`i naftovod dug je 2 856 km i prostire se od Edmontona (Kanada) do Bafala (SAD)Najve}i svetski proizvo|a~i gasa su Rusija i SAD. U na{oj zemqi, prirodnog gasa ima u Vojvodini i centralnoj Srbiji, ali u nedovoq-nim koli~inama, pa se uvozi iz Rusije.Kinezi su koristili gas jo{ pre nekoliko hiqada godina za dobija-we soli iz morske vode.Nuklearna (atomska) energija koristi se za dobijawe elektri~ne energije. Energija se dobija iz urana. Kada se nuklearno gorivo istro{i, ostaje nuklearni otpad koji je veoma {tetan za sva `iva bi}a. Zato se zakopava duboko u zemqu ili baca u more, ali postoji opasnost da iscuri iz specijalnih kontejnera u koje se pakuje i izazove zaga|ewe.

Kako mo`e{ da pomogne{

prirodi i sebi?

Naftovod

4

10�

�

10�

Bi­o­gas se dobija od stajskog |ubriva. Proces se sastoji u tome {to se stajsko |ubrivo podvrgava vrewu bez prisustva vazduha, pri ~emu nastaju zapaqivi proizvodi.

neDovoQno iSKoRi[]eni – alteRnativni i eKolo[Ki iZvoRi eneRGije

^ovek koristi razli~ite izvore energije. Za neke zna i koristi ih od davnina, neke tek nekoliko decenija, a neke tek po~iwe da iskori{}ava.

Zbog ugro`enosti `ivotne sredine, ~ovek nastoji da {to vi{e iskori-sti izvore energije koji su obnovqivi i one koji mawe zaga|uju okolinu.

Energiju koju dobijamo od Sunca ve} koristimo, ali u nedovoqnoj meri. Ekolo{ka energija se koristi tako {to solarne plo~e pretvaraju Sun~evu energiju u toplotnu i akumuliraju je za daqu upotrebu.

Solarne plo~e

Snaga vetra koristi se za pokretawe vetrewa~a. Ekolo{ki izvori energije koji nisu dovoqno iskori{}eni su: biomasa,

prirodni gas, biogas, biodizel, vodonik... Neki od navedenih izvora koriste se za dobijawe toplote, dok se neki

upotrebqavaju i za pogon ma{ina.

ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

E­nergi­ja bi­o­mase – Biomasa je biqna masa nastala kao otpadak iz po-qoprivredne proizvodwe (slama p{enice, je~ma, soje i ra`i, stabqike kukuruza i suncokreta, li{}e, korewe) ili otpaci pri preradi drveta. Sa-gorevawem biomase dobija se toplotna energija.

Model automobila sa pogonom na vodonik

Pri­ro­dni­ gas se koristi za proizvodwu elektri~ne energije, ali i za pogon motornih vozila, lokomotiva i gasnih motora. Na svim kontinentima postoje vozila sa pogonom na ovo ekolo{ko gorivo.

Radna sveska, str. 64

Vo­do­ni­k je tako|e nedovoqno iskori{}en izvor energije. Smatra se go-rivom budu}nosti. U SAD je postignut veliki napredak u proizvodwi vozi-la koja kao gorivo koriste vodonik. Pri kretawu u atmosferu se izbacuje vodena para, tako da je to ekolo{ki naj~istije gorivo.

Bi­o­di­zel se dobija od uqa iz uqane repice, soje i suncokreta i dodaje se do-daje u klasi~ni dizel. Bio dizel mawe zaga|uje useve zbog ~istijih izduvnih ga-sova. Koristi se, ali jo{ uvek nedovoq-no, za pogon poqoprivrednih ma{ina.

fotosi

nteza

ugqen-dioksid

biqno uqe biodizel

4

110

�

111

DelatnoSti QUDi U RaZli^itim KRajevima SRbije

U ravni­ci­ qudi se naj~e{}e bave zemqoradwom, uzgajaju `itarice, industrijske biqke i povr}e.

Rad u poqu

Na obroncima niskih planina podi`u se vinogradi i planta`e vo}a.

Vo}wak

Pored zemqoradwe qudi na selu bave se i sto~ar-stvom – na mnogobrojnim farmama uzgajaju goveda, svi-we i `ivinu.

U tim krajevima izgra|ene su fabrike za preradu vo}a, povr}a, industrijskog biqa, ko`e, mleka...

Pakovawe povr}a u fabrici

Rad qudi u plani­nama zavisi i od nadmorske visine. Uslo-vi za `ivot i rad qudi u kr-{evitim krajevima izuzetno su te{ki.

U planinskim predelima deca dugo pe{a~e do {kole

Obradivog zemqi{ta skoro da i nema, osim malih povr{ina koje su na-stale kr~ewem. [to je nadmorska visina mawa, biqni i `ivotiwski svet je bogatiji. To qudima omogu}avs bavqewe raznovrsnijim delatnostima.

Na{i vinogradarski krajevi su: Fru{ka gora, @upa aleksandrova~ka, okolina Smedereva i Vr{ca...

Vo}arski krajevi su: [umadija, Vaqevske pla-nine, Smederevo....

Planinski potok

4

112

�

113

PRoiZvoDwa i USlUGeObnovi ste~ena znawa o radu kao ~ovekovoj svesnoj delatnosti.

Rad je ~ovekova svesna, svrsishodna delatnost po kojoj se on razlikuje od drugih `ivih bi}a. Proces proizvodwe je najbitnija qudska delatnost kojom ~ovek deluje na prirodu, prilago|avaju}i je svojim potrebama. Ciq proizvodwe je da se stvarawem materijalnih dobara (roba) i pru`awem usluga zadovoqe razli~ite qudske potrebe.

^ovek u procesu proizvodwe mo`e da pru`a slede}e usluge: ugostiteqske, trgovinske, saobra-}ajne, komunalne, finansijske i dr.

Proizvode}i mo`e da zado-voqi mnogobrojne potrebe: pot-rebe za hranom, stanom, ode}om, obrazovawem, kulturom, sportom, zabavom i dr. ^ovek je u procesu proizvodwe onaj koji proizvodi – proizvo|a~. Da bi mogao da proizvo-di on koristi svoje znawe, iskustvo ste~eno u proizvodwi i odre|ena sredstva za rad (alate, ma{ine, ure|aje, opremu...).

U procesu proizvodwe naj~e{}e se koriste sirovine preuzete iz prirode ili druge predmete da bi stvorio nov proizvod.

Proizvo|a~ nudi proizvode i usluge na tr`i{tu potro{a~ima (kupcima). Tr`i­{te je mesto na koje se iznosi roba i nude usluge, na kome se kupuje i prodaje (trgovawe), gde se razmewuju roba i usluge. U~esnici u trgovini (kupci i prodavci) mogu biti pojedinci i preduze}a, ali i dr`ave preko svojih institucija.

Qudi koji `ive u planinskim kra-jevima bave se i rudarstvom. Iz rudnika se vade ugaq, rude olova, cinka, bakra, aluminijuma...

Unutra{wost rudnika

Te oblasti bogate su razli~itim sirovinama koje se prera|uju fabrika-ma. Qudi uglavnom prera|uju drvo, rude, ko`u i vunu.

Planinske oblasti pokri-vene su saobra}ajnicama – iz-gra|eni su tuneli i mostovi koji ih povezuju sa drugim krajevima.

Na planinama je razvijen turizam tokom cele godine. Turiste podjednako privla-~e zeleni obronci planina i sne`ni pokriva~. Mnogo qudi poseti i izvore leko-vite i tople vode, kao i pe-}ine.

@elezni~ki tunel

Delatnosti qudi u selu i gradu se razlikuju, ali su ~vrsto povezani i ~ine neraskidivu celinu.

Radna sveska, strana 65

Jedan od najstarijih zanata – kova~

Savremeni tr`ni centar

4

114

�

11�

Danas postoje posrednici izme|u proizvo|a~a i potro{a~a ~iji je ciq da – uz {to ve}u zaradu – boqe snabdeju tr`i{te. Posrednici mogu biti trgovina na veliko i trgovina na malo (npr: supermarketi, piqare, internet, prodaja putem kataloga, prodaja na kioscima, automatima...).

Marketing preduze}a bave se prilago|avawem proizvoda i usluga zahtevima kupaca – cenom, na~inom predstavqawa i dostavqawa (distribucija proizvoda) i sli~no. To se ostvaruje ispitivawem tr`i{ta, potreba i zahteva kupaca, planirawem budu}e proizvodwe u skladu sa tim potrebama i zahtevima, kori{}ewem razli~itih vidova promocije i na~ina distribucije (npr. prodaja u supermarketima, piqarama, pijacama, prodaja posredstvom trgova~kih putnika ili kataloga itd.).

Promocija proizvoda, u odnosu na period od pre sto-dvesta godina veoma je napredovala.

Reklama za sat – nekad i sad

Za promovisawe proizvoda i usluga danas se koriste: bilbordi, televizijski spotovi, reklame na radiju, oglasi u novinama i na Internetu, uzorci proizvoda koji se poklawaju uz ~asopis ili neki drugi proizvod, predstavqawe proizvoda kupcima u prodajnim objektima uz mogu}nost da taj proizvod vide i isprobaju, organizovawe nagradnih igara...

Reklame su sve ma{tovitije

Ciq marketinga nije samo odgovaraju}e zadovoqewe potro{a~a, nego i prestizawe konkurencije boqom (prilago|enijom) ponudom na tr`i{tu.

Radna sveska, str. 66, zadaci 1-8.

RaD, PRoiZvoDwa, PotRo[wa i oDR@ivi RaZvoj

Obnovi ono {to si nau~io o radu, proizvodwi, zaga|ewu vazduha, o obnovqivim i neobnovqivim izvorima energije.

Nau~ili ste da je proces proizvodwe najva`nija qudska delatnost kojom se zadovoqavaju najrazli~itije potrebe. Pri procesu proizvodwe naj~e{}e se koriste materijali koje nalazimo u prirodi. U savremenoj proizvodwi koriste se moderne tehnologije. U ve}ini slu~ajeva one dovode do neodgovornog kori{}ewa prirodnih bogatstava, do zaga|ewa vode, vazduha, zemqi{ta (nekontrolisana se~a {uma), promene klime (pojava efekta staklene ba{te), o{te}ewa ozonskog omota~a i stvarawa ozonskih rupa, nekontrolisanog {irewa naseqa, smawewa biolo{ke raznovrsnosti i naru{avawa biolo{ke ravnote`e...

Ispu{tawe hemikalija u vodu

Zaga|ivawe zemqi{ta i vode

4

11�

�

11�

Ispu{tawe {tetnih materija u atmosferu

Takav razvoj dru{tva je neprihvatqiv. Vi{e nego ikad dosad, neophodna je za{tita i unapre|ewe `ivotne sredine. Radi opstanka `ivih bi}a i o~uvawa prirodnog bogatstva moraju se racionalnije koristiti prirodni resursi, a u proizvodwi se mora primewivati tehnologija koja mawe zaga|uje sredinu. To je neophodno ne samo zbog nas ve} i zbog budu}ih generacija i opstanka `ivog sveta na Zemqi.

O­dr`i­vi­ razvo­j podrazumeva procenu mogu}ih negativnih efekata razvoja privrede i dru{tva na `ivotnu sredinu i uklawawe tih uzroka

na vreme. To podrazumeva uklawawe otpadnih materi-jala i otrovnih supstanci, postavqawe filtera na fab-ri~ka postrojewa, uravno-te`eno pove}awe broja sta-novnika, razvoj savesti i svesti qudi o zna~aju za{tite `ivotne sredine (na primer, stvarawa navike da se kori-ste reciklirani materijali, upotrebqavaju obnovqivi iz-vori energije i sli~no).

• Sakupqaj sve materijale koji mogu da se recikliraju (npr. karton, papir, kese, staklene i plasti~ne boce, limenke...). Od tog materijala mo`e{ da napravi{ neki ukrasni predmet, novu igra~ku ili da odnese{ na mesto gde se takav materijal prikupqa za recikla`u.

• Kupuj predmete napravqene od recikliranog materijala.• Smawi gomile sme}a: od ostataka hrane mo`e se napraviti

kompost, stare stvari pokloni nekome ili nekoj dobrotvornoj ustanovi, kwige koje ti ne trebaju pokloni biblioteci, {tedi papir tako {to }e{ pisati na svakoj strani sveske...

• [tedi vodu za pi}e:tu{iraj se umesto da se kupa{ u kadi, {tedi vodu pri prawu sudova i zuba, vodu za pi}e hladi u fri`ideru umesto da je pu{ta{ iz slavine sve dok se ne ohladi, tra`i od odraslih da poprave neispravne vodokotli}e i gumice na slavinama, da ma{inu za prawe sudova i rubqa ukqu~uju kada su pune, koriste}i ekonomi~ne programe za prawe...

• Kupuj jelku sa korenom, a jo{ boqe kupi plasti~nu, jer ti mo`e trajati godinama.

• Otpatke bacaj samo na mestu koje je za to predvi|eno.

• Pazi {ta baca{ na zemqu, jer zemqa upija sve kao sun|er, pogotovo ako znamo da ve}ina naseqa vodu za pi}e dobija iz podzemnih voda.

• Objasni roditeqima za{to je va`no da svi brinemo o za{titi `ivotne sredine.

Zaga|ena reka ^ista planinska reka

^i{}ewe re~ne obale

Ova novogodi{wa jelka napravqena je od recikliranog materijala

Kako mo`e{ da pomogne{

prirodi?

Radna sveska, ogledi, str. 67 i 6Radna sveska, str. 67

zadaci 1–5,

4

11�

�

11�

Promene u na~inu `ivota, modi, tehnologiji i sve br`i razvoj nauke odrazili su se na izgled gradova i doprineli mnogim promenama.

Na osnovu fotografija zakqu~i-li ste da svaka porodica, nase-qe, grad imaju svoju pro{lost.

Ispri~aj {ta zna{ o pro{losti mesta u kome `ivi{.Napravite u okviru odeqewa izlo`bu o svojoj {koli, nasequ (kako su izgledali u pro{losti, a kako izgledaju danas...).

Novi Sad danas

Radna sveska, strana 69

&

&

oSvRt UnaZaD –– PRo[loSttRaGovi PRo[loSti

Raspitaj se kod starijih ~lanova porodice i familije o ro|acima i nekim zanimqivostima vezanim za wihovu pro{lost.

Novi Sadtridesetih godina XX veka

4

120

�

121

vRemenSKa lentaPodseti se za koji vremenski period ka`emo da je decenija, za koji da je vek, a za koji da je milenijum.

Koji zna~ajni doga|aji su obele`ili prvu deceniju tvog `ivota?

Doga|aji koji su navedeni u lenti pro{losti samo su neki od doga|aja koji su obele`ili odre|eni vek.

• Prona|i koji su jo{ doga|aji obele`ili pro{lost.

Radna sveska, strana 70

vek XIXII XIIIXIV XV

VladavinaStefanaNemawe

Srbija postaje kraqevina, a srpska crkva je samostalna

Srpsko carstvo i Du{anov zakonik

Velika seoba Srba

XVI XVII XVIII XIX XX XXI

turska vladavina

Prvi i Drugi srpskiustanak

Osnovana gimnazija u Sremskim Karlovcima

ObnovqenaPe}ka

patrijar{ija

Prvi i drugi svetski rat

Kosovskabitka

4

122

�

123

loCiRawe DoGa|ajaSvaki istorijski period obele`ila je neka li~nost svojim delima, u

raznim granama umetnosti: slikarstvu, kwi`evnosti, muzici, filmu i pozori{noj umetnosti.

XX vek

HRonoloGija teHnolo[KiH i naU^niH otKRi}a

Mnogobrojna nau~na i tehni~ka dostignu}a omogu}ila su boqi, lak{i i lep{i na~in `ivota.

AUTOMOBILI – NEKAD I SAD

Jedan od prvih automobila iz 1880 Mercedes iz 1906. godine

Automobil iz 1935. Ferari

Razvoj saobra}aja i saobra}ajnih sredstava u XiX veku uticao je na raz-voj privrede i trgovine i omogu}io lak{e i br`e obavqawe poslova.

Dostignu}a u oblasti medicine doprinela su pronala`ewu efikasnih lekova za mnoge bolesti.

Pronalaskom lekova i zdravstvene tehnologije mnoge bolesti su iskorewene, pa je tako i produ`en qudski vek.

Radna sveska, str. 71

XiX vekXiX vek

XX vek

XViii vek

XXi vek

Dositej Branko Radi~evi} Vuk Karayi}

Kraq Petar Prvi Mihajlo Pupin

4

124

�

12�

Radna sveska, strana 74

OTKRI]A

XVi VEK XiX VEK

@i­vi­n termo­sko­p

prete~a termometra

Galileo Galilej

1�1�. 1��� 1���. 1���Steto­sko­p

francuski lekarL. T. H Lasnek

Baci­l tuberkulo­ze

Robert Koh

Vakci­na pro­ti­v

besni­la

Luj Paster

Otkrivenih zraci­

(rendgen)

V. K. Rentgen

XX VEK

1928. Aleksandar Fleming otkriva penicilin, prvi antibiotik

1954.Prva transplantacija bubrega

1967. Prva transplantacija srca (dr Kristijan Bernar)

Radna sveska, strana 72

na^in @ivota U SReDwem veKUZemqoradwa i sto~arstvo bili su osnovna zanimawa qudi na selu. Se-

qaci koji su obra|ivali zemqu bili su du`ni da daju, u robi, namete vla-steli, a ~esto i da rade besplatno na wihovim imawima.

Qudi koji su se bavili zanatskom proizvodwom tako|e su bili du`ni da daju deo svojih prizvoda vlasteli.

Oko crkava i trgova stvarala su se trgova~ka sredi{ta i tu se se raz-vijali gradovi. Bili su okru`eni zidinama koje su ih {titile od napada neprijateqa.

Qudi su `iveli u zajednicama u kojima je bilo i po nekoliko generaci-ja.

[kolovawe je bilo privilegija bogatih. Oni koji su `eleli da steknu znawe, mogli su to da u~ine samo u okviru manastira i crkava.

U tom periodu, najvi{e se prepisuju kwige, a pi{u se i `itija vladara i svetaca...

HiV retrovirus Prvi put identifikovan 1983.1983.

Nakit, posude i drugi drugi upotrebni predmeti iz sredweg veka

Tipi~no sredwovekovno naseqe

4

12�

�

12�

Na{i preci su stari Sloveni. Posle brojnih seoba do-{li su na Balkansko poluostrvo i tu se naselili.

Na{e prve dr`ave su Ra{ka i Zeta. Stefan Nemawa (Xii vek) prvi je ujedinio srpske zemqe i pro{irio teritoriju srpske dr`ave.

Wegov najmla|i sin Rastko – sveti Sava izborio se za samostalnost srpske crkve i postao wen prvi arhiepiskop. Bio je pisac i prosvetiteq.

Stefan Prvoven~ani (kraj Xii i po~etak Xiii veka), sredwi sin Nemawin, o~uvao je srpsku dr`avu koja je za vreme wegove vladavine postala kraqevina.

Za vreme vladavine Du{a-na Nemawi}a srpska dr`ava je postala najja~a sila na Balka-nu. Posle smrti cara Du{ana, Srbija je slabila i wegovo car-stvo se raspalo.

Osmanlijska sila je nadirala i osvajala srpske teri-torije. Zbog toga su vo|ene mnoge bitke, a najzna~ajnije su bitke na reci Marici i na Kosovu poqu. Brane}i svoje teritorije, srpski narod pru`ao je otpor i organizovano podizao ustanke. Srbi su uspeli da obnove svoju dra`avu u XiX veku.

Prvi­ srpski­ ustanak podignut je pod vo|stvom \or|a Petrovi}a Kara|or|a, 1804. godine u Ora{cu.

Drugi­ srpski­ ustanak, deset godina kasnije u Takovu, predvodio je Milo{ Obrenovi}. On je za vreme vlada-

vine ve{tom poli-tikom smawio oba-veze Srbije prema Turcima pa su we-govi naslednici imali povoqnije uslove da omogu}e daqi razvoj Srbi-je.

Kara|or|e

PRvi i DRUGi SvetSKi RatPred kraj XiX veka ju`ni deo Srbije bio je pod vla{}u Turaka, a sever

dana{we Srbije pod vla{}u Austro-Ugarske.Izme|u 1912. i 1913. vo|ena su dva balkanska rata, u kojima su ju`na

Srbija i Kosovo i Metohija oslobo|eni od Turaka. Ve} slede}e godine (1914), Srbija je bila primorana da ponovo ratuje, jer ju je napala Austro--Ugarska.

Neposredan povod za Prvi­ svetski­ rat bio je atentat Gavrila Principa, srpskog mladi}a iz Bosne, na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Austro-Ugarska i Nema~ka objavile su Srbiji rat 28. jula 1914. godine, a ubrzo se vi{e evropskih dr`ava ukqu~ilo u sukob.

Velike bitke koje su se u Prvom svetskom ratu odigrale na teritoriji Srbije su bitka na Ceru, bitka na Kolu-bari i druge.

Bitka na Ma~kovom kamenu 1914. godiine

U wima su se kao hrabri vojnici i dobre vojsko-vo|e istakli @ivojin Mi{i}, Stepa Stepano-vi} i Radomir Putnik.

@ivojin Mi{i}, Radomir Putnik i Stepa Stepanovi}

Oslobo|ewe na{ih krajeva zavr{eno je 1918. godine kada je stvorena Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

U periodu izme|u Prvog i Drugog svetskog rata dr`avom su vladali kra-qevi iz dinastije Kara|or|evi}a.

Car Du{an i carica Jelena

Sveti Sava

Stefan Nemawa

Drugi srpski ustanak

Radna sveska, str 75

PRo[loSt SRPSKoG naRoDa

4

12�

�

12�

iStoRijSKi iZvoRiOstaci gra|evina i predmeta omogu}avaju nam uvid u samo jedan deo pro-

{losti. To dopuwuju se}awa, pri~e, pesme i zapisi, usmeno predawe, a po-ma`u nam i sa~uvani filmski i video-zapisi iz na{e najnovije istorije. Sve to su svedo­ci­ pro­{lo­sti­.

АРХЕОЛОШКИ НАЛАЗИ И ПРЕДМЕТИ

– ископине оруђа и оружја– предмети свакодневне употребе– остаци грађевина– стари новац– уметнички предмети– записи и натписи на плочама

ЗАПИСИ

– службени и други списи– писма значајних личности– записи– документа– фотографије

КЊИЖЕВНА ДЕЛА

– мемоари– летописи– биографије– историјска дела– дневници

Na osnovu kojih istorijskih izvora mo`emo najta~nije zakqu~iti {ta se de{avalo u pro{losti?

Da ne bi do{lo do vi{e razli~itih opisa istog doga|aja ili pojava iz pro{losti, koriste se autenti~ni istorijski izvori.

Drugi­ svetski­ rat po~eo je 1939, napadom Nema~ke na Poqsku. Godine 1941, 6. aprila, Beograd je bombardovan i na taj na~in je Drugi svetski rat zahvatio i na{e krajeve.

Nezadovoqan okupacijom narod je pru`ao otpor. Bio je organizovan u dva pokreta – partizane i ~etnike, koje su predvodili Josip Broz Tito i Dra-`a Mihailovi}. Uskoro je izme|u wih nastao sukob, a istovremeno je trajao i me|unacionalni i gra|anski rat sa mnogobrojnim civilnim `rtvama.

Josip Broz Tito

Dra`a Mihailovi} Spomenik u Jasenovcu

Jasenovac je bio koncentracioni logor koji je formiran u avgustu 1941. godine. Ve}i deo logora se nalazio u mestu Jasenovac u Hrvatskoj, oko 100 kilometara jugoisto~no od Zagreba.

Broj `rtava nikada nije ta~no utvr|en. Logorska arhiva je dva puta uni{tavana (po~etkom 1943. i aprila 1945). Zemaqska komisija Hrvatske konstatovala je u izve{taju Me|unarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, da je broj `rtava 500.000–600.000. @rtve logora bili su gotovo iskqu~ivo Srbi, Jevreji i Romi.

Drugi svetski rat zavr{en je 1945. godine, kapitulacijom Nema~ke i Japana. Kao dan pobede nad fa{izmom u svetu se svake godine slavi 9. maj.

Radna sveska, str. 76

I­S

TO­

RI­

jSK

I­ I­

ZV

O­R

I­

Radna sveska, strana 77

4

130

�

131

vlaDaRi SRbije

KARA\O­R\E­VI­]I­

Osniva~ dinastije je \or|e Petrovi} Kara|or|e. Dinastija Kara|or|evi}a dala je pet vladara. Vladali su Srbijom u tri perioda i Kraqevinom SHS, odnosno Kraqevinom Jugoslavijom.

NE­MAwI­]I­

Najzna~ajnija srpska sredwovekovna vladarska dinastija koja je najdu`e vladala

Srbijom (vi{e od dve stotine godina). Osniva~ dinastije je Stefan Nemawa.

Wegovim dolaskom na vlast po~iwe novo razdobqe u razvoju srpske dr`ave. Dinastija

Nemawi}a ugasila se smr}u cara Uro{a. Loza Nemawi}a, tj. rodoslov u slici, nalazi se u manastirima Gra~anici,

De~anima i Pe}koj patrijar{iji.

SteFan nemawa

SteFan PRvoven^ani

URo[ £££ De^anSKi

SteFan URo[ £¤ DU[an

SteFan URo[ ¤

laZaR HRebeQanovi]

\oR\e PetRovi] KaRa\oR\e

vlaDavina tURaKa

KneZ milo[ obRenovi]

KRaQ PetaR £ KaRa\oR\evi]

KRaQ aleKSanDaR obRenovi]

KRaQ milan obRenovi]

KneZ miHailo obRenovi]

KneZ milo[ obRenovi]

KneZ aleKSanDaR KaRa\oR\evi]

KneZ miHailo obRenovi]

KRaQ PetaR ££ KaRa\oR\evi]

KRaQ aleKSanDaR £ KaRa\oR\evi]

LAZARE­VI­]I­

Ova vladarska porodica vladala je Srbijom pre i posle Kosovskog boja.

O­BRE­NO­VI­]I­

Dinastiju je osnovao Milo{ Obrenovi}. I ona je dala pet vladara kao i dinastija Kara|or|evi}. Na prestolu Kne`evine i Kraqevine Srbije bili su sedamdeset dve godine. Srbijom su vladali u dva perioda.

Stefan lazarevi}

Bi­qana Vuko­vi­} – juli­jana Vuksan – Branka [eperacPRI­RO­DA I­ DRU[TVO­za ~etvrti razred osnovne {kole

Izdava~Izdava~ka ku}a „Dragani}ßDr Ivana Ribara 81-83, Novi Beograd

KoriceGorica Ze~evi}

Redaktura i lekturaSowa [o}

KorekturaVesna Ocokoqi}

[tampaReprograf, Beograd

Tira`1.000

2006.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

Plasman kwigeAdresa: Dr Ivana Ribara, 11070 Novi BeogradTelefoni: 011 / 318-0265 faks: 3180-266

Kwi`are ˜Dragani}ß21000 Novi Sad, Fru{kogorska 4, tel. 021/458-74526300 Vr{ac, Svetosavska 11, tel. 013/833-36526000 Pan~evo, Vojvode Putnika 6, tel. 013/333-15411300 Smederevo, Kraqa Petra Prvog 12, tel. 026/612-497e-mailoffice@draganic.co.yuhttp//www.draganic.co.yu

37.016:3/5(075.2)

VUKO­VI­] Bi­qana– juli­jana Vuksan – Branka [eperac Priroda i dru{tvo za ~etvrti razred osnovne {kole / Biqana Vukovi} – Julijana Vuksan – Branka [eperac. - Beograd : Dragani}, 2006 (Beograd, Reprograf). - 131 str. : ilustr. ; 28 cm

Tira`: 1.000.

ISBN86-441-0666-x1. Vuksan, Jasna 2. [eperac, Branka

COBISS.SR-ID133479180

4