PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

PRIVREDNI SISTEM I PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH GRANICA PROIZVODNIH

MOGUĆNOSTIMOGUĆNOSTI

PREDAVANJE 2

Prof. dr Zoran Milenković

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi Ekonomije

Privredni sistemPrivredni sistem

Privredni sistemPrivredni sistem u osnovi predstavlja u osnovi predstavlja materijalno-organizacioni sistem koji materijalno-organizacioni sistem koji obezbeđuje proizvodnju ili promet obezbeđuje proizvodnju ili promet (robini i novčani) materijalnih dobara (robini i novčani) materijalnih dobara i usluga, namenjenih podmirenju i usluga, namenjenih podmirenju pojedinačnih, opštih i zajednipojedinačnih, opštih i zajedniččkih kih potreba.potreba.

22


Iz rečenogIz rečenog, , privredni sistem privredni sistem predstavlja društveno-ekonomsku predstavlja društveno-ekonomsku strukturu,strukturu, tj. privredne subjekte tj. privredne subjekte posredstvom čije aktivnosti i posredstvom čije aktivnosti i međusobnih odnosa se ostvaruje međusobnih odnosa se ostvaruje funkcionisanje privredne strukture, funkcionisanje privredne strukture, tj. proizvodnja materijalnih dobara tj. proizvodnja materijalnih dobara i usluga.i usluga.

33


Osnovni pravci razvoja privrednog Osnovni pravci razvoja privrednog sistema Srbijesistema Srbije

Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj fazi razvoja RS trebalo bi da sefazi razvoja RS trebalo bi da se zasniva zasniva na sledećim osnovama:na sledećim osnovama:

a)a) jasnom definisanju uloge države u jasnom definisanju uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija;privredi, odnosno izgradnji institucija;

44


b)b) tržišnom karakteru privrede;tržišnom karakteru privrede;

c)c) promenama svojinskih odnosa resursa promenama svojinskih odnosa resursa preko privatizacije- restruktuiranja preko privatizacije- restruktuiranja privrednih subjekataprivrednih subjekata, banaka i javnog , banaka i javnog sektora;sektora;

d)d) maksimiranju društvenog blagostanja.maksimiranju društvenog blagostanja.

55


a) Ja) Jasno definisanjasno definisanjee uloge države u privredi, uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucijaodnosno izgradnji institucija

- Država- Država se mora povući odande gde joj nije se mora povući odande gde joj nije mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna. mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna.

OOna mora voditina mora voditi::- odgovornu - odgovornu monetarnu i fiskalnu politikumonetarnu i fiskalnu politiku, , - - politiku politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvomekonomskih odnosa sa inostranstvom,,- - izbor globalne strukture investicija, izbor globalne strukture investicija, - - odnosno odgovornost za odnosno odgovornost za privredni rast i razvoj privredni rast i razvoj

zemlje u celini, zemlje u celini, - - socijalne politike i transfernih plaćanjasocijalne politike i transfernih plaćanja . .

66


b)b) TTržišnom karakteru privrederžišnom karakteru privrede

- - Tržišna privredaTržišna privreda je danas već je danas već dominantan oblik privređivanja u svim dominantan oblik privređivanja u svim razvijenim zemljama svetarazvijenim zemljama sveta..

- - sistem RS sistem RS mora prihvatiti tržišnu mora prihvatiti tržišnu privredu u svom celovitom obliku koji privredu u svom celovitom obliku koji uključuje: tržište roba i usluga, tržište uključuje: tržište roba i usluga, tržište rada, zemljišta, kapitalna dobra i rada, zemljišta, kapitalna dobra i finansijska tržišta. finansijska tržišta.

77


c) Sc) Svojinski odnosvojinski odnosii resursa resursa

- - Dugogodišnji koncept društvene svojine, Dugogodišnji koncept društvene svojine, koji je u osnovi znakoji je u osnovi značčio koncept bez jasno io koncept bez jasno definisanog titulara, i koji je sledio logiku definisanog titulara, i koji je sledio logiku svačije i ničijesvačije i ničije obično je dovodio do niske obično je dovodio do niske efikasnosti proizvodnje. efikasnosti proizvodnje.

- Cilj u RS - Cilj u RS ravnopravan tretman svih ravnopravan tretman svih svojinskih oblika nad resursima, kao što je svojinskih oblika nad resursima, kao što je to danas u razvijenim zapadnoevropskim to danas u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. zemljama.

88


Privredni sistem i tranzicija u SrbijiPrivredni sistem i tranzicija u Srbiji

Tranzicija predstavlja osnovno obeležje Tranzicija predstavlja osnovno obeležje privreda zemalja Centralne i Istočne privreda zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom poslednje decenije Evrope tokom poslednje decenije prošlog vekaprošlog veka..

99


Proces tranzicije Proces tranzicije označava prelazak označava prelazak sistema koji odlikuju državna sistema koji odlikuju državna (društvena) svojina, direktivno (društvena) svojina, direktivno planiranje, birokratsko upravljanje i planiranje, birokratsko upravljanje i politička kontrola uprave - u sistem politička kontrola uprave - u sistem koji počiva na privatnoj svojini, koji počiva na privatnoj svojini, pravnim regulativama, preduzetništvu pravnim regulativama, preduzetništvu i tržišnoj orijentaciji. i tržišnoj orijentaciji.

1010


Tranzicija postsocijalističkih zemalja je Tranzicija postsocijalističkih zemalja je izraz želje i nade da se pređe prag izraz želje i nade da se pređe prag siromaštva i zakorači u svet siromaštva i zakorači u svet razvijenih. razvijenih.

1111


TTranzicijaranzicijaGGlavne karakteristike tranzicionih proceslavne karakteristike tranzicionih proces

koje su utvrđenekoje su utvrđene je jesusu::

a)a) LiberalizacijaLiberalizacija, , koja predstavlja proces koja predstavlja proces smanjivanja trgovinskih problema i smanjivanja trgovinskih problema i stvaranje uslova da se većina cena stvaranje uslova da se većina cena formira na slobodnom tržištu, odnosno formira na slobodnom tržištu, odnosno da se otklone dispariteti u cenama;da se otklone dispariteti u cenama;

1212


b) b) Makroekonomska stabilizacijaMakroekonomska stabilizacija, , koja koja dolazi kao druga faza posle visoke dolazi kao druga faza posle visoke inflacije koja je rezultat procesa inflacije koja je rezultat procesa liberalizacije. Uz budžetsku i fiskalnu liberalizacije. Uz budžetsku i fiskalnu disciplinu, kao i uz sređivanje prilika na disciplinu, kao i uz sređivanje prilika na području platnog bilansa, dolazi do području platnog bilansa, dolazi do procesa makroekonomske stabilnosti, uz procesa makroekonomske stabilnosti, uz kontrolu inflacije, rast proizvodnje i kontrolu inflacije, rast proizvodnje i zaposlenosti;zaposlenosti;

1313


c)c) Resrukturiranje i privatizacijaResrukturiranje i privatizacija, , kao kao proces reformisanja preduzeća za proces reformisanja preduzeća za efikasnu proizvodnju, kroz prelazak efikasnu proizvodnju, kroz prelazak njihovog vlasništva u privatne ruke, njihovog vlasništva u privatne ruke, uključujući tu finansijski sistem i javna uključujući tu finansijski sistem i javna preduzeća;preduzeća;

1414


d) d) Promene u političkom, pravnom i Promene u političkom, pravnom i privrednom sistemuprivrednom sistemu, , sa stanovišta sa stanovišta njihovog razvoja. Otuda se u procesu njihovog razvoja. Otuda se u procesu tranzicije tranzicije RSRS mora poći od pretpostavke mora poći od pretpostavke da se celovito i konzistentno na dugi rok da se celovito i konzistentno na dugi rok izgrade institucionalna rešenja koja će izgrade institucionalna rešenja koja će poći od savremenih iskustava razvijenih poći od savremenih iskustava razvijenih zemalja.zemalja.

1515


Elementi privrednog sistemaElementi privrednog sistema

1. Inputi i autputi u privredi. 1. Inputi i autputi u privredi.

2. Privredni (tržišni) subjekti. 2. Privredni (tržišni) subjekti.

3. Ekonomske aktivnosti u privrednom 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom

sistemu. sistemu.

4. Institucije privrednog sistema4. Institucije privrednog sistema..

1616


1. 1. Inputi u privrediInputi u privredi

INPUTI INPUTI su robe i usluge koje koriste su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. preduzeća u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeću tehnologiju i Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute.kombinacijom inputa proizvodi autpute.

IInputinputi su činioci proizvodnje, a to su: su činioci proizvodnje, a to su:- - zemlja, zemlja, - - rad i rad i - - kapital.kapital.

1717


1. 1. Inputi u privrediInputi u privrediPrimer:Primer:

Zamislite da ste gladni Zamislite da ste gladni ii da teško možete da teško možete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, pečupečurrke, sir i razni začini, električna pećnica i ke, sir i razni začini, električna pećnica i živi rad čovekaživi rad čoveka (kuvara), odnosno (kuvara), odnosno njegovo njegovo znanje u spremanju pice su znanje u spremanju pice su inputiinputi, , a pica je a pica je autputautput. Posle konzumiranja nastavljate da . Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, pratite predavanja, aa usput usput ste ste naučili šta su naučili šta su inputi, a šta su autputi. inputi, a šta su autputi.

1818


AutAutputi u privrediputi u privredi

AUTPUTI AUTPUTI su različite proizvodne robe i su različite proizvodne robe i usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji za više input u prehrambenoj industriji za više od 100 proizvoda). od 100 proizvoda).

Autputi i proizvodnja su sinonimi. Autputi i proizvodnja su sinonimi.

1919


2. 2. Privredni (tržišni) subjektiPrivredni (tržišni) subjekti..

PPotrošači ne mogu sami da određuju šta otrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga. će se proizvoditi od dobara i usluga.

Tržište Tržište spajaspaja interese potrošača i interese potrošača i proizvođača s tehnološkim proizvođača s tehnološkim mogućnostima. mogućnostima.

2020


Tražnja potrošača se usklađuje s Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom dobara od strane ponudom dobara od strane kompanijekompanije. . Dakle, odluke Dakle, odluke kompanijekompanije su su uslovljene troškovima i cenama roba i uslovljene troškovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s usluga, odnosno ponudom, i zajedno s tražnjom potrošača (njihovim tražnjom potrošača (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga) dohotkom i cenama roba i usluga) određuju šta će se proizvoditi. određuju šta će se proizvoditi.

2121


2. 2. Privredni (tržišni) subjektiPrivredni (tržišni) subjekti..

Pored stanovništva (domaćinstava) i Pored stanovništva (domaćinstava) i preduzeća, bitno je funkcionisanje preduzeća, bitno je funkcionisanje finansijskog tržišta finansijskog tržišta (banke, berze i (banke, berze i druge finansijske institucije) i druge finansijske institucije) i države. države.

2222


Banke Banke su finansijsko-kreditne ustanove su finansijsko-kreditne ustanove preko kojih cirkulišu novčana sredstva preko kojih cirkulišu novčana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje potrebna za normalno funkcionisanje privrede. Posebno su značajne privrede. Posebno su značajne berzeberze kao jedan od oblika funkcionisanja kao jedan od oblika funkcionisanja finansijskog tržišta, jer obezbeđuju finansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju alokaciju resursa.najpovoljniju alokaciju resursa.

2323


Država, Država, kao privredni subjekt, kao privredni subjekt, obezbeđuje političku i pravnu vlast, obezbeđuje političku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše tokove roba, usmerava i kontroliše tokove roba, usluga i novca radi postizanja opštih usluga i novca radi postizanja opštih interesa društva, odnosno interesa društva, odnosno funkcionisanja privrednog sistema. funkcionisanja privrednog sistema.

2424


MeMeđđusobno delovanje privrednih subjekatausobno delovanje privrednih subjekata

STANOVNIŠTVO -DOMAĆINSTVA

PRIVREDA -KOMPANIJE

FINANSIJSKO TRŽIŠTE

DRŽAVA

2525


33. Ekonomske aktivnosti u privrednom . Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemusistemu

Osnovne ekonomske aktivnosti Osnovne ekonomske aktivnosti u u privrednom životu svakog društvaprivrednom životu svakog društva odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji. razmeni i potrošnji.

Centralno mesto zauzima proizvodnja Centralno mesto zauzima proizvodnja namenjena potrošačima. namenjena potrošačima.

2626


33. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu

ProizvodnProizvodnee kompanijekompanije proizvode robe i proizvode robe i usluge i to je njihova osnovna usluge i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angažovana delatnost, mada mogu biti angažovana u prometu svojih proizvoda ili u prometu svojih proizvoda ili trgovini drugih roba i usluga. trgovini drugih roba i usluga.

2727


FinansijskFinansijskee kompanijekompanije, , kao što su kao što su banke, berze, dilersko-brokerskbanke, berze, dilersko-brokerskee firmefirme, , finansijski, investicioni, penzioni i finansijski, investicioni, penzioni i drugi fondovi, osiguravajuća društva i drugi fondovi, osiguravajuća društva i druge institucije, obavljaju finansijske druge institucije, obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse na aktivnosti koje se odnodse na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i odnose na poslove sa novcem i kapitalom. kapitalom.

2828


Investicione aktivnostiInvesticione aktivnosti su posebna su posebna vrstavrsta aktivnosti na tržištu novca i aktivnosti na tržištu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala povećanje proizvodnje, imala višestruka korist u budućnosti. višestruka korist u budućnosti.

2929


Razmena roba, novčanog kapitala, Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, znanja, informacija i tehnologije, znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na drugog odvija se ne samo na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) tržištu što podrazumeva tržištu što podrazumeva aktivnosti aktivnosti vezane za bilans tekućih i bilans vezane za bilans tekućih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom.sa inostranstvom.

3030


PPored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji ored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i niz drugih i niz drugih

- - aktivnosti koje se odnose na raspodelu aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, dohotka, formiranje cena,

- - politiku zapošljavanja i problem politiku zapošljavanja i problem nezaposlenosti, nezaposlenosti,

- - akakuumulaciju, odnosno, štednju, mulaciju, odnosno, štednju, - - veličinu zaliha, veličinu zaliha, - - deviznih rezervi, deviznih rezervi, - - količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga, količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga,

tehnologije itd.tehnologije itd. 3131


4. 4. Institucije privrednog sistemaInstitucije privrednog sistema

Klasičan primer ekonomske institucije je Klasičan primer ekonomske institucije je tržištetržište..

Planiranje Planiranje je sastavni deo strategije je sastavni deo strategije preduzeća i drugih privrednih subjekata preduzeća i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na predvidja alokacija resursa-inputa na različite korisnike da bi se dostigao različite korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti privredjivanja. najviši stepen efikasnosti privredjivanja.

3232


Svojinski odnosi, Svojinski odnosi, odnosno svojina odnosno svojina (privatna, državna, mešovita i sl.) je (privatna, državna, mešovita i sl.) je institucija koja odreinstitucija koja određđuje način uje način korišćenja,korišćenja, upotrebe i raspolaganja upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i stvarima, novcem, nepokretnostima i dr. dr.

3333


Osnovna pitanja ekonomijeOsnovna pitanja ekonomije

1. 1. Šta će proizvoditi i u kojim Šta će proizvoditi i u kojim količinama?količinama?

2. Kako će se dobra proizvoditi?2. Kako će se dobra proizvoditi?

3. Za koga će se dobra proizvoditi?3. Za koga će se dobra proizvoditi? 3434


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti

Svaka privreda raspolaže s određenom Svaka privreda raspolaže s određenom količinom rada, tehnološkog znanja, količinom rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje, vodenog fabrika, alata, zemlje, vodenog potencijala i prirodnih resursa. potencijala i prirodnih resursa.

3535


Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi pordrazumeva rešavanje pitanja kako pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati resurse između različitih alocirati resurse između različitih mogućih dobara. mogućih dobara.

OdnosnoOdnosno – koliko zemlje će se koristiti za – koliko zemlje će se koristiti za gajenje pšenice, a koliko za druge gajenje pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko poljoprivredne kulture ili koliko uložiti uložiti raspoloživih resursa za raspoloživih resursa za izgradnju izgradnju stanovstanovaa ii/ili privrednih objekata/ili privrednih objekata sl. sl.

3636


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti

PPretpostavka retpostavka je je da se proizvode dva da se proizvode dva materijalna dobra i da je to alociranje materijalna dobra i da je to alociranje raspoloživih resursa. raspoloživih resursa.

Pretpostavimo da privreda proizvodiPretpostavimo da privreda proizvodi

- - automobileautomobile i i

- - hranuhranu.. 3737


Legenda:Legenda:

- - PPF –PPF – Granica proizvodnih mogućnosti Granica proizvodnih mogućnosti

- PPC –- PPC – Kriva proizvodnih mogućnosti Kriva proizvodnih mogućnosti

- MRT –- MRT – Granična stopa transformacije Granična stopa transformacije

- MRS –- MRS – Granična stopa supstitucije Granična stopa supstitucije

- Q- Q – kriva proizvodnje – kriva proizvodnje

- A, B, C- A, B, C – obim proizvodnje – obim proizvodnje

3838


Zašto se kriva proizvodnih Zašto se kriva proizvodnih mogućnosti društva drugačije mogućnosti društva drugačije zove granicom proizvodnih zove granicom proizvodnih mogućnosti ?mogućnosti ?

3939


Kriva proizvodnih mogućnosti ukazuje Kriva proizvodnih mogućnosti ukazuje na vaoma važan zaključak: Postoji na vaoma važan zaključak: Postoji samo određena količina sredstava i samo određena količina sredstava i ljudi kojima se, i uz najviša ljudi kojima se, i uz najviša tehnološka znanja, može proizvesti tehnološka znanja, može proizvesti samo određena, ograničena količina samo određena, ograničena količina dobara kojima se sistem potreba ne dobara kojima se sistem potreba ne može u potpunosi zadovoljiti. Odatle može u potpunosi zadovoljiti. Odatle se ona naziva još i granicom se ona naziva još i granicom proizvodnih mogućnosti društva.proizvodnih mogućnosti društva. 4040


Zašto kriva proizvodnih mogućnosti Zašto kriva proizvodnih mogućnosti društva ima konkavan (povijen društva ima konkavan (povijen unutra) oblik ?unutra) oblik ?

Konkavnost krive proizvodnih Konkavnost krive proizvodnih mogućnosti društva implicira zakon mogućnosti društva implicira zakon rastućih (relativnih) troškova koji važi rastućih (relativnih) troškova koji važi kada se povećanje količine jednog kada se povećanje količine jednog dobra može očekivati samo dobra može očekivati samo povećanim odricanjem od drugog povećanim odricanjem od drugog dobra. (Pereto optimum!)dobra. (Pereto optimum!)

4141


Na sledećoj slici, kombinacija Na sledećoj slici, kombinacija FF prikazuje ekstremnu situaciju u kojoj prikazuje ekstremnu situaciju u kojoj se proizvodi samo hrana i nijedan se proizvodi samo hrana i nijedan automobil, dok situacija automobil, dok situacija AA prikzauje prikzauje drugu ekstremnu situaciju gde svi drugu ekstremnu situaciju gde svi proizvodni resursi idu u proizvodnju proizvodni resursi idu u proizvodnju automobila. automobila.

4242


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti (PPF – Production possibility frontier)(PPF – Production possibility frontier)

Alternativne mogućnosti proizvodnjeAlternativne mogućnosti proizvodnje

MogućnostiMogućnostiHranaHrana

(hiljade tona)(hiljade tona)

AutomobiliAutomobili(hiljade (hiljade

komadakomada))

AA 00 150150

BB 11 140140

CC 22 120120

DD 33 9090

EE 44 5050

FF 55 00

4343


Proizvodne mogućnosti možemo prikazati Proizvodne mogućnosti možemo prikazati i pomoću i pomoću PPCPPC – – krive proizvodnih krive proizvodnih mogućnostimogućnosti, gde je , gde je hranahrana prikazana na prikazana na horizontalnoj, a horizontalnoj, a automobiliautomobili na na vertikalnoj osi. vertikalnoj osi.

U tački U tački FF uočavamo brojku uočavamo brojku 55, što govori o , što govori o 55 hiljada jedinica hrane (na desno), a po hiljada jedinica hrane (na desno), a po vertikalnoj osi vertikalnoj osi 00 jedinica automobila. jedinica automobila.

U tački U tački EE može se proizvesti može se proizvesti 44 hiljade hiljade jedinice hrane (udesno) i jedinice hrane (udesno) i 5050 hiljada hiljada jedinica automobila (prema gore).jedinica automobila (prema gore).

4444


Spajanjem prostora između pobrojanih Spajanjem prostora između pobrojanih tačaka koje predstavljaju različite tačaka koje predstavljaju različite kombinacije automobila i hrane kombinacije automobila i hrane dobijamo dobijamo krivu koja pokazuje granicu krivu koja pokazuje granicu proizvodnih mogućnosti (PPF).proizvodnih mogućnosti (PPF).

Znači, granica proizvodnih mogućnosti Znači, granica proizvodnih mogućnosti (PPF) prikazuje kombinacije autputa (PPF) prikazuje kombinacije autputa koje je privreda u stanju da proizvede koje je privreda u stanju da proizvede pri raspoloživim činiocima proizvodnje i pri raspoloživim činiocima proizvodnje i raspoloživom tehnologijom.raspoloživom tehnologijom.

4545


Granica proizvodnih mogućnostiGranica proizvodnih mogućnosti PPF PPF

1 2 3 5

A

H

0

PPF posle ekonomskog rasta

PPF pre ekonomskog rasta

Au

tom

obil

i (u

hil

adam

a)

50

120

Hrana (u hiljadama tona)

IC

E

4

F

A

U Tačke C i E su efikasne

Neefikasna tačka U

Nemoguća tačka I

4646


Tačka izvan granice kao što je tačka Tačka izvan granice kao što je tačka II je nemoguće postići uz raspoložive je nemoguće postići uz raspoložive resurse. Bilo koja tačka unutar krive, resurse. Bilo koja tačka unutar krive, kao što je kao što je UU pokazuje da su neki od pokazuje da su neki od resursa nezaposleni ili nisu iskorišćeni resursa nezaposleni ili nisu iskorišćeni na najbolji način.na najbolji način.

4747

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi EkonomijeKoličina automobila

Količina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (PPF)(PPF) OPORTUNITETNI TROŠAK OPORTUNITETNI TROŠAK

0

2200

600

B2000

700

+100 automobila

-200 računara

200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil

4848

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi EkonomijeKoličina automobila

Količina računara

3000

1000

A

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (PPF)(PPF) OPORTUNITETNI TROŠAK OPORTUNITETNI TROŠAK

0

2200

600

B2000

700

Trošak 100 automobila = 200 računara

2.200 – 2.000 = 200 računara

700 – 600 = 100 automobila

4949


Zašto je važno poznavanje graničnog Zašto je važno poznavanje graničnog proizvoda ?proizvoda ?

Granični proizvod nekog od Granični proizvod nekog od proizvodnih faktora jeste dodatni proizvodnih faktora jeste dodatni proizvod koji se dobija dodavanjem proizvod koji se dobija dodavanjem jedinice tog faktora uz fiksirani nivo jedinice tog faktora uz fiksirani nivo ulaganja drugog proizvodnog ulaganja drugog proizvodnog faktora. faktora.

5050


Za svaki nivo fiksirane vrednosti Za svaki nivo fiksirane vrednosti konstantnog faktora može se nacrtati konstantnog faktora može se nacrtati drugačija kriva opadajućih prinosa drugačija kriva opadajućih prinosa varijabilnog faktora. varijabilnog faktora. Granični Granični proizvodproizvod se definiše kao odnos se definiše kao odnos promene obima proizvodnje i promene obima proizvodnje i promene ulaganja varijabilnog inputa.promene ulaganja varijabilnog inputa.

5151


Na osnovu funkcije prosečnog i Na osnovu funkcije prosečnog i graničnog proizvoda i na osnovu graničnog proizvoda i na osnovu funkcije elastičnosti proizvodnje funkcije elastičnosti proizvodnje može se dokazati da je elastičnost može se dokazati da je elastičnost proizvodnje odnos graničnog i proizvodnje odnos graničnog i prosečnog proizvoda.prosečnog proizvoda.

5252


PPFPPF i granična stopa tansformacije i granična stopa tansformacije (MRT)(MRT) PPF PPF ima negativan nagib. ima negativan nagib. Da bi se efikasno proizvela dodatna količina Da bi se efikasno proizvela dodatna količina

hrane, potrebno je uhrane, potrebno je uzzeti inpute iz eti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o reč je o graničnoj stopi transformacije graničnoj stopi transformacije (MRT)(MRT) automobila hranom. automobila hranom.

MRT meriMRT meri koliko se automobila moralo koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane.jedinicu hrane.

5353


PPF i granična stopa tansformacijePPF i granična stopa tansformacije

Pomerajući se niz granicu proizvodnih Pomerajući se niz granicu proizvodnih mogućnosti, povećava se i mogućnosti, povećava se i MRTMRT (granična stopa supstitucije)(granična stopa supstitucije)

5454


Ako se krećemo od tačke Ako se krećemo od tačke A A gde se gde se samo proizvode automobili, te deo samo proizvode automobili, te deo rada i kapitala iz proizvodnje rada i kapitala iz proizvodnje automobila, gde su granični proizvodi automobila, gde su granični proizvodi niskiniski, usmerimo u proizvodnju hrane, , usmerimo u proizvodnju hrane, gde su granični proizvodi gde su granični proizvodi visokivisoki vidimo da bi smo dobili dodatnu vidimo da bi smo dobili dodatnu jedinicu hrane, izgubili veoma malu jedinicu hrane, izgubili veoma malu količinu automobila.količinu automobila.

5555


KKako se pomeramo niz ako se pomeramo niz PPPPC C (granica (granica proizvodnih mogućnosti)proizvodnih mogućnosti) i i proizvodimo sve manje automobila, proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala produktivnost rada i kapitala rasteraste u u proizvodnji automobila, dok proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane proizvodnji hrane oopadapada. .

5656


U tački U tački CC'' produktivnosti su jednake, te produktivnosti su jednake, te je tu je tu MRTMRT jednaka jednaka 11. Naime, u tački . Naime, u tački C'C', , MRTMRT jednaka je jednaka je 11, jer se trebamo , jer se trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji odreći jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli automobila, da bismo proizveli dodatnu dodatnu jednujednu jedinicu hrane.jedinicu hrane.

5757


Nastavljajući niz Nastavljajući niz PPCPPC (granica proizvodnih (granica proizvodnih

mogućnosti) mogućnosti) produktivnost inputa u produktivnost inputa u proizvodnji automobila proizvodnji automobila rasteraste, dok u , dok u proizvodnji hrane proizvodnji hrane opadaopada,, tako da tako da MRT MRT (granična stopa transformacije) (granična stopa transformacije) postaje postaje manje od manje od 11 kao što je slučaj u tački kao što je slučaj u tački EE gde je gde je MRTMRT jednaka jednaka 22. U tački . U tački EE se se moramo odreći moramo odreći 22 jedinice inputa u jedinice inputa u proizvodnji automobila da bismo proizvodnji automobila da bismo proizveli proizveli jednu jednu dodatnu jedinicu hrane.dodatnu jedinicu hrane.

5858


PPF i granična stopa tansformacijePPF i granična stopa tansformacije

1 2 3 5

A

H

0

PPF posle ekonomskog rasta

PPF pre ekonomskog rasta

Aut

omob

ili (u

hila

dam

a)

50

120

Hrana (u hiljadama tona)

I

C

E

4

F

A

U

C'

2A

∆H

∆A

B

5959


Takođe, kada postoje Takođe, kada postoje nezaposleninezaposleni resursi, resursi, privreda se ne nalazi na privreda se ne nalazi na svojoj granicisvojoj granici proizvodnih proizvodnih mogućnosti, već negde mogućnosti, već negde unutar njeunutar nje, , kod nas to je tačka kod nas to je tačka UU. .

6060


PPF i granična stopa tansformacijePPF i granična stopa tansformacije Kada je Kada je MRTMRT niska, tada je odnos- niska, tada je odnos-

srazmera srazmera graničnog troška proizvodnje graničnog troška proizvodnje hrane (MCH)hrane (MCH) i i graničnog troška graničnog troška proizvodnje automobila (MCA)proizvodnje automobila (MCA) nizak. nizak.

Nagib Nagib PPFPPF meri granični trošak proizvodnje meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C:D', D:E) važi sledeća relacija:C:D', D:E) važi sledeća relacija:

MRT = MCA/ MCHMRT = MCA/ MCH 6161


PPF i efikasnost privredaPPF i efikasnost privreda

Dobra moraju biti proizvedena u onim Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači biti volji količinama koje će potrošači biti volji da kupe. da kupe.

MRSMRS koja nam govori koju količinu koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošajednog dobra je potrošačč voljan voljan žrtvovati da bi dobio više drugog žrtvovati da bi dobio više drugog dobradobra. .

*(MRS – Granična stopa supstitucije)*(MRS – Granična stopa supstitucije)6262


Efikasnost proizvodnje Efikasnost proizvodnje se ogleda u se ogleda u ostvarenju povećanja proizvodnje ostvarenju povećanja proizvodnje jednog dobra, a bez smanjenja jednog dobra, a bez smanjenja proizvodnje nekog drugog dobra.proizvodnje nekog drugog dobra.

Ekonomija jedne zemlje je efiksana Ekonomija jedne zemlje je efiksana na njenoj granici proizvodnih na njenoj granici proizvodnih mogućnosti.mogućnosti.

6363


Jedan od najvažnijih kriterijuma za vrednovanje posledica u smislu efikasnosti je delo osnivača teorije socijalnog izbora, Vilfreda Pareta.

6464


Kada bi svaki član društva davao prednost stanju X prema Y ili barem ostao indiferentan prema stanju Y, rešenje bi bilo jednostavno i izabrano stanje bi u svakom slučaju bilo stanje X.

6565


Ali, ako bi barem jedan član društva stanje X preferirao, a ostali bili indiferentni prema obema stanjima, treba uzeti stanje X kao socijalno poželjno za dato društvo. Odluke, koje ove uslove ispunjavaju, smatraju se jakim (superiornim) Pareto poboljšanjima, a stanje Pareto optimumom.

6666


Privredno stanje je Pareto efikasno kada ne postoji mogućnost da se jedna osoba izdigne i to tako da ostali ne dođu u gori položaj. A Pareto neefikasan slučaj je kada postoji mogućnost za preferiranje jedne osobe, pod uslovom da drugi zbog toga ne ispaštaju.

6767


Paretov optimum – opisuje situaciju u kojoj nijedan pojedinac ne može poboljšati svoj položaj, a da neki drugi pojedinac ne doživi pogoršanje svog položaja.

6868


Ovo znači da su proizvodnja, razmena i potrošnja tako efikasno organizovane da nikakva organizacija ovih aktivnosti ne bi donela koristi nekom od aktera, a da se pri tom ne pogorša položaj drugih.

6969


PPF i efikasnost privredaPPF i efikasnost privreda U našem slučaju granična stopa U našem slučaju granična stopa

supstitucije hrane za automobile jeste supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. jedinice hrane.

U isto vreme U isto vreme granična stopa granična stopa susuppstitucijestitucije meri trošak proizvodnje meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. smanjenja proizvodnje automobila.

7070



Ekonomija efikasno proizvodi ako za Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća rsvakog kupca važi sledeća reelacija:lacija:

MRS = MRT.MRS = MRT. Granična stopa supstitucije = Granična stopa transformacije Granična stopa supstitucije = Granična stopa transformacije

7171



7272


(a)(a) Pre nego što postane razvijena, zemlja Pre nego što postane razvijena, zemlja je siromašna. Ona mora potrošiti je siromašna. Ona mora potrošiti gotovo sva svoja sredstva na hranu, a gotovo sva svoja sredstva na hranu, a vrlo malo na luksuzna dobra.vrlo malo na luksuzna dobra.

(b)(b) Rast utrošaka i tehnoloških promena Rast utrošaka i tehnoloških promena pokreće krivu proizvodnih mogućnosti pokreće krivu proizvodnih mogućnosti (PPF)(PPF) dalje od centra. Ekonomskim dalje od centra. Ekonomskim rastom, zemlja prelazi iz rastom, zemlja prelazi iz AA u u BB, , povećavajući potrošnju hrane vrlo malo povećavajući potrošnju hrane vrlo malo u poređenju sa povećanjem luksuznih u poređenju sa povećanjem luksuznih dobara.dobara.

7373


Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i

granična stopa sustitucije.granična stopa sustitucije. (a) Siromašna zemlja (b) Razvijena zemlja

7474


(a)(a) Tri zemlje kreću izjednačeno Tri zemlje kreću izjednačeno (1, 2 i 3). (1, 2 i 3). One imaju istu granicu proizvodnih One imaju istu granicu proizvodnih mogućnosti mogućnosti (PPF).(PPF). Međutim one imaju Međutim one imaju različitu stopu ulaganja. Zemlja različitu stopu ulaganja. Zemlja 11 ne ne ulaže (samo zamenjuje mašine) i ostaje ulaže (samo zamenjuje mašine) i ostaje u u AA11. Zemlja . Zemlja 22 umereno se uzdržava umereno se uzdržava potrošnje i ulaže u potrošnje i ulaže u AA22. Zemlja . Zemlja 33 žrtvuje žrtvuje veliki deo tekuće potrošnje i obilno veliki deo tekuće potrošnje i obilno ulaže u budućnost ulaže u budućnost AA33..

7575


(b) Kasnije, zemlje koje ulažu više kreću (b) Kasnije, zemlje koje ulažu više kreću sa napred. S toga je štedljiva zemlja sa napred. S toga je štedljiva zemlja 33 pomakla svoju granicu proizvodnih pomakla svoju granicu proizvodnih mogućnosti mogućnosti (PPF)(PPF) vrlo daleko, dok se vrlo daleko, dok se zemlja zemlja 11 uopšte nije pomakla svoju uopšte nije pomakla svoju granicu proizvodnih mogućnosti granicu proizvodnih mogućnosti (PPF). (PPF). UU budućnosti zemlja budućnosti zemlja 33 nastavlja sa nastavlja sa većim ulaganjima i s toga ona postže i većim ulaganjima i s toga ona postže i veću tekuću potrošnju.veću tekuću potrošnju.

7676


Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije.rast i granična stopa sustitucije.

(a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja

7777


Zakon opadajućih graničnih prinosa

pokazuje da svaki dodatni radnik povećava proizvodnju manje nego što je povećava predhodno dodati radnik.

7878


Šta je osnovna pretpostavka zakona Šta je osnovna pretpostavka zakona opadajućih prinosa ?opadajućih prinosa ?

U uslovima definisane tehnologije, ako se U uslovima definisane tehnologije, ako se nivo upotrebe proizvodnih faktora ne nivo upotrebe proizvodnih faktora ne menja za sve proizvodne faktore već menja za sve proizvodne faktore već samo za jedan od njih (ako su moguće samo za jedan od njih (ako su moguće različite kombinacije faktora), varijacije različite kombinacije faktora), varijacije samo jednog od njih (ostali, dakle, ostaju samo jednog od njih (ostali, dakle, ostaju fiksni) mogu vremenom da rezultiraju fiksni) mogu vremenom da rezultiraju opadajućim prinosima.opadajućim prinosima.

7979


Da li je zakon o opadajućim prinosima Da li je zakon o opadajućim prinosima apsolutan ?apsolutan ?

Zakon opadajućih prinosa nije Zakon opadajućih prinosa nije univerzalan, jer često počinje da deluje univerzalan, jer često počinje da deluje tek iza određene tačke, pošto se doda tek iza određene tačke, pošto se doda znatan broj jednakih doza promenljivog znatan broj jednakih doza promenljivog činioca. Do te tačke može se desiti da činioca. Do te tačke može se desiti da promenljivi činilac daje konstantni ili, promenljivi činilac daje konstantni ili, čak, rastući prinos.čak, rastući prinos.

8080


Primer:Primer: Kakav je uticaj dodatnog radnika Kakav je uticaj dodatnog radnika na proizvodnju. Ako imamo na proizvodnju. Ako imamo proporcionalne prinose s dodatnim proporcionalne prinose s dodatnim autputom od autputom od 4.000 mtc4.000 mtc pridodatog pridodatog početnom autputu od početnom autputu od 4.00 mtc4.00 mtc??

Na sledećoj tabeli prikazaćemo prisustvo Na sledećoj tabeli prikazaćemo prisustvo opadajućih graničnih prinosa. opadajućih graničnih prinosa.

DrugaDruga jedinica rada doprinosi samo jedinica rada doprinosi samo 2.000 2.000 mtcmtc dodatnog autputa, što je dodatnog autputa, što je 50%50% manje manje od doprinosa prve jedinice rada.od doprinosa prve jedinice rada.

8181


TrećaTreća jedinica rada doprinosi još manje jedinica rada doprinosi još manje nego druga, nego druga, 1.000 mtc1.000 mtc, a , a

četvrtačetvrta doprinosi još manje, doprinosi još manje, 500 mtc500 mtc..

Dakle radi se o Dakle radi se o zakonu opadajućih zakonu opadajućih prinosa.prinosa.

8282


Jedinice rada (osobe-godine)

Ukupni autput (mtc)

Dodatni autput postignut dodatnim jedinicama rada

(mtc po osobi-godini) 0 0 1 4.000 4.000 2 6.000 2.000 3 7.000 1.000 4 7.500 500 5 7.800 300

8383


Zakon opadajućih graničnih prinosa važi Zakon opadajućih graničnih prinosa važi za za postojeću proizvodnu tehnologijupostojeću proizvodnu tehnologiju. . Međutim, vremenom dolazi do Međutim, vremenom dolazi do poboljšanja tehnologijepoboljšanja tehnologije (genetski (genetski modifikovano seme, kvalitetnije modifikovano seme, kvalitetnije đubrivo, savremenija oprema za farme đubrivo, savremenija oprema za farme itd.) vremenom može preduprediti zakon itd.) vremenom može preduprediti zakon opadajućih graničnih prinosa. opadajućih graničnih prinosa.

Kako? Kako?

8484


Rečeno, ilustrovaćemo na sledećem Rečeno, ilustrovaćemo na sledećem grafikonu. Početnu krivu proizvodnje grafikonu. Početnu krivu proizvodnje označiti sa označiti sa Q1, Q1, ali poboljšanja ali poboljšanja tehnologije mogu dozvoliti pomeranje tehnologije mogu dozvoliti pomeranje krive naviše, najpre na krive naviše, najpre na Q2Q2, a zatim na , a zatim na Q3Q3. Dakle vremenom se povećava . Dakle vremenom se povećava broj zaposlenih, a uvodi se i nova broj zaposlenih, a uvodi se i nova tehnologija.tehnologija.

8585


Posledica ovoga je promena obima Posledica ovoga je promena obima proizvodnje sa proizvodnje sa AA (uz input od (uz input od 66 jedinica na krivoj jedinica na krivoj Q1Q1) na ) na BB (uz input (uz input od od 77 jedinica na krivoj jedinica na krivoj Q2Q2), pa na ), pa na CC (uz input od (uz input od 88 jedinica na krivoj jedinica na krivoj Q3Q3).).

8686


Produktivnost radaProduktivnost rada

Proizvodnja u nekom razdoblju

50

100

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

C

Q3

Q2

B

Rad u nekom razdoblju

Q3

A

Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa

8787



ProduktivnostProduktivnost je princip poslovanja je princip poslovanja kojim se ostvaruju kojim se ostvaruju maksimalni maksimalni rezultati poslovanja preduzeća uz rezultati poslovanja preduzeća uz minimalnominimalno trošenje radne snage.trošenje radne snage.

PProsečrosečaan proizvod koji pokazuje obim i n proizvod koji pokazuje obim i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada. rada.

8888


U čemu je razlika između ukupnog i prosečnog U čemu je razlika između ukupnog i prosečnog proizvoda ?proizvoda ?

Angažovanjem proizvodnih faktora po Angažovanjem proizvodnih faktora po završetku proizvodnog procesa dobija se završetku proizvodnog procesa dobija se određeni kvantum proizvoda koji se može određeni kvantum proizvoda koji se može nazvati nazvati ukupnimukupnim proizvodom. Ukupni proizvodom. Ukupni proizvod je funkcija utrošaka proizvodnih proizvod je funkcija utrošaka proizvodnih faktora. Ako se ukupan proizvod faktora. Ako se ukupan proizvod stavi u stavi u odnosodnos sa nekim od varijabilnih utrošaka sa nekim od varijabilnih utrošaka dobija se prosečni proizvod po tom dobija se prosečni proizvod po tom utrošku.utrošku.

8989



Produktivnost rada se povećava po Produktivnost rada se povećava po osnovuosnovu::

– rasta fonda kapitala rasta fonda kapitala ili ili

– tehnoloških promenatehnoloških promena..

Veza između Veza između produktivnosti rada i produktivnosti rada i životnog standardaživotnog standarda..

EfikasnostEfikasnost društva i svakog ljudskog rada društva i svakog ljudskog rada meri se nivoom njihove produktivnosti.meri se nivoom njihove produktivnosti.

9090

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi Ekonomije 9191

Značaj produktivnosti rada-mera privredne razvijenosti privrede-mera efikasnosti korišćenja utrošenog rada-indikator neefikasnosti nekog dela proizvodnog procesa

Rast produktivnosti rada uzrokuje-rast bruto domaćeg proizvoda-potpunije zadovoljenje društvenih potreba

Prof.dr Zoran MilenkovićProf.dr Zoran Milenković Osnovi EkonomijeOsnovi Ekonomije 9292

Pokazatelji nivoa produktivnosti rada

odnos količine ostvarene proizvodnje i jedinice radnog vremena

-samo za jedan proizvod ili uslugu-za više različitih proizvoda i/ili usluga-za pojedine faze proizvodnjejedinična količina potrebnog rada

HVALA NA PAHVALA NA PAŽNJI !ŽNJI !

Documents

PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI