27
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ Студијски предмет: Методика наставе природе и друштва ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЧАСА (програмирана настава) Методичар: Студент:

Programirana nastava - priprema za cas

Embed Size (px)

DESCRIPTION

uciteljipriroda i drustvo

Citation preview

Page 1: Programirana nastava - priprema za cas

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУУЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

Студијски предмет: Методика наставе

природе и друштва

ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЧАСА

(програмирана настава)

Методичар: Студент:

Ужице, 2011/2012. године

Page 2: Programirana nastava - priprema za cas

I Општи подаци

Назив школеДатумЧас по редуРазредМентор

27.04.2012.

IV

II Општи методички подаци

Наставни предметНаставна темаНаставна јединицаТип часа

III Циљ и задаци часа:

Oбразовни

Васпитни

Функционални

Природа и друштвоОсврт уназад - прошлостМодерна српска државаОбрада

- Усвајање oсновних знања и најзначајнијих догађаја у српској држави у 19. веку, Првом и Другом српском устанку, као и о периоду независне српске државе под влашћу династије Обреновић.

- Развијање интересовања за наставу природе и друштва.

- Развијање љубави према отаџбини.

- Развијање одговорног односа према себи, другима и окружењу.

- Оспособљавање ученика да уоче, повезују и примењују стечена знања свакодневно у животу.

- Развијање тачности и самосталности у раду.

- Развијање интелектуалних способности – пажња, памћење, уочавање, класификовање, именовање, примењивање претходних знања и знања стечених на часу.

2

Page 3: Programirana nastava - priprema za cas

IV Oстали методички подаци

Социолошки облици наставног рада фронтални, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстуална, метода писања

Извори знања-уџбеник из природе и друштва за четврти разред

-наставна средства, наставник, искуство ученика

Литература1. М. Матовић, С. Буквић (1996):Методика наставе природе и друштва, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

2. Б. Грдинић, М. Ждерић, С. Стојановић (2001): Методика познавања природе, Сомбор

3

Page 4: Programirana nastava - priprema za cas

V Структура и ток часа

Кор

ак

Садржај

Обл

иц

и

рад

а

Мед

оде

рад

а Наставнасредства

АктивностУченика

I

УВОДНИ ДЕО ЧАСА(7-8 минута )

Ученицима се најпре представљам, а затим почињем реализацију часа. Н: Шта је то прошлост?У: Прошлост је све оно што се догодило до сада.Н: Тако је. Каква прошлост може бити. У: Може бити блиска, далека и даља.Н: Каква је даља, а каква далека прошлост? У: Даља је све оно што се десило током прошлог века, а далека све што се десило пре више од једног века.Н: На који начин можемо да обележимо одређен догађај у далекој прошлости, како би нам га приближили, односно, како би нам било јасније које место, хронолошки, у историји заузима?У: Користимо ленту времена.Н: Тачно. Хајде да означимо годину вашех рођења.Који је то век?У: Двадесет први.Хајде сада да означимо, на пример годину рођења ваших родитеља?Који је то век?У: Двадесети.Н: Сада ћемо да означимо и век

Фронтални

Дијалошка Жива реч Препознавање, учениково искуство, пажња.

4

Page 5: Programirana nastava - priprema za cas

II

III

пре двадесетог, који је то?У: Деветнаести.

Најава наставне јединице, на табли пишем наслов, а ученици у своје свеске – Модерна српска држава

Ученицима делим упутство за рад. (прилог бр. 1)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА(30 минута)

Ученицима делим наставни садржај који ће учити, а који се налази на наставном листићу (1. информација)(прилог бр. 2)

Говорим ученицима да одложе наставне листиће.

Након тога ученици добијају задатак. (прилог бр. 3) Када заврше задатак на наставном листићу, добијају листић са тачним одговорима. (прилог бр. 4)

Н: Ако су ваши одговори исти као на овом наставном листићу, тачно сте урадили први задатак и прелазите на даљи рад, а ако нису тачни, поново се враћате на садржај да учите, и тачне одговоре упишите у Простор за додатни рад (прилог бр. 5)

Ученицима делим нови садржај за учење (2. информација, прилог бр. 6)Након учења добијају задатке (прилог бр. 7). Када заврше,

Индивидуални

Текст метода, метода писања

садржаји на наставним истићима

Читање, учење и писање

5

Page 6: Programirana nastava - priprema za cas

IV

V

добијају тачне одговоре (прилог бр. 8) да упореде решења. Уколико решења нису тачна поново се враћају на садржај да уче, а затим упишу одговоре у листић (прилог бр. 9)

Ученицима делим нови садржај за учење (3. информација, прилог бр. 10)Након учења добијају задатке (прилог бр. 11). Када заврше, добијају тачне одговоре (прилог бр. 12) да упореде решења. Уколико решења нису тачна поново се враћају на садржај да уче, па да препишу тачне одговоре.

Ученицима делим нови садржај за учење (4. информација, прилог бр. 13)Након учења добијају задатке (прилог бр. 14). Када заврше, добијају тачне одговоре (прилог бр. 15) да упореде решења. Уколико решења нису тачна поново се враћају на садржај да уче, па да препишу тачне одговоре.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА(око 10 минута)

Са ученицима усмено понављам најбитније садржаје.

фронтални

Дијалошка, метда разговора

Жива реч Учениково искуство, пажња

6

Page 7: Programirana nastava - priprema za cas

IV

7

Page 8: Programirana nastava - priprema za cas

V

8

Page 9: Programirana nastava - priprema za cas

VI

9

Page 10: Programirana nastava - priprema za cas

1

Page 11: Programirana nastava - priprema za cas

1

Page 12: Programirana nastava - priprema za cas

ЗАПИС НА ТАБЛИ

Модерна српка држава

1

Page 13: Programirana nastava - priprema za cas

ПРИЛОЗИ

1

Page 14: Programirana nastava - priprema za cas

Прилог бр. 1Упутство за рад

Помоћу овог материјала самостално ћеш учити о модерној српској држави. Потруди се да пажљиво прочиташ текст, а затим одговори на питања која се налазе испод текста. Уколико не знаш одговор поново пажљиво прочитај текст и покушај да одговориш.Ако и тада не знаш одговор на питање, решење се налази на следећој страни. Уколико немаш проблема при решавању задатака своје одговоре провери, тако ћеш сазнати колико си научио.Пажљиво ради и срећно!

Прилог бр. 2Модерна српска држава

У 19. веку почиње да се ствара нова српска држава. Турска насиља над народом су се појачавала. Српски кнезови су покушали да организују отпор. Кад су Турци сазнали за то, на превару су ухватили и погубили многе српске кнезове. Овај догађај зове се сеча кнезова. Најугледнији Срби су се састали у Орашцу, на празник Сретење, 15. фебруара 1804. године. За вожда (вођу) су изабрали Ђорђа Пертовића – Карађорђа. Најзначајније битке, у којим су Срби надјачали турску војску биле су на Инванковцу, Мишару и Делиграду. Ослобођен је и Београд. На ослобођеним територијама, Срби су успоставили своју власт.

Прилог бр. 3

1. Када је почела да се ствара нова српска држава? ________________________________________________________________________2. Шта је сеча кнезова? ________________________________________________________________________3. Када су се Срби састали у Орашцу?________________________________________________________________________4. Кога су Срби изабрали за вожда?________________________________________________________________________5. Где су се одиграле најзначајније битке?________________________________________________________________________

1

Page 15: Programirana nastava - priprema za cas

Прилог бр. 4

ОДГОВОРИ

1. Српска држава је почела да се ствара у 19. веку.2. Сечом кнезова се назива догађај када су Турци на превару ухватили и погубили многе српске кнезове.3. Срби су се састали у Орашцу на Сретење, 15. фебруара 1804. године.4. Срби су за вожда изабрали Ђорђа Петровића – Карађорђа.5. Најзначајније битке биле су на Инванковцу, Мишару и Делиграду.

Прилог бр. 5

1. ______________________________________________________2. ______________________________________________________3. ______________________________________________________4. ______________________________________________________5. ______________________________________________________

Прилог бр. 6

Модерна српска држава

После првих неуспеха, турска држава је сакупила велику војску и са свих страна напала Србију 1813. године. Устаници су поражени и многи од њих, међу њима и Карађорђе, напустили су земљу.Други српски устанак почео је на Цвети, 23. априла 1815. године када су на сабору у Такову кнезови изабрали Милоша Обреновића за вођу. Он је тада рекао: Ево мене, ето нас- рат Турцима! Највеће борбе вођене су на Љубићу и Дубљу.

Прилог бр. 7

6. Када је Турска напала Србију? _____________________________________________________________________7. Када је почео Други српски устанак?_____________________________________________________________________8. Ко је изабран за вођу?_____________________________________________________________________9. Где су вођене највеће борбе?_____________________________________________________________________

Прилог бр. 8

1

Page 16: Programirana nastava - priprema za cas

ОДГОВОРИ

6. Турска је напала Србију 1813. године.7. Почео је на Цвети, 23. априла 1815. године.8. За вођу је изабран Милош Обреновић.9. Највеће борбе вођене су на Љубићу и Дубљу.

Прилог бр. 9

6. ____________________________________________7. ____________________________________________8. ____________________________________________9. ____________________________________________

Прилог бр. 10

Модерна српска држава

Милош је био ратник, али и вешт преговарач. У преговорима са Турцима успео је да обезбеди боље услове за српски народ, што је значило да неће више Турска уређивати унутрашњу управу, него сами Срби. За време Милоша Обреновића Срби су од 1830. имали право да самостално управљају државом, да имају своје судије, тргују и подижу школе и цркве. Србија је постала кнежевина а Милош добио титулу кнеза и основао династију Обреновић.

Прилог бр. 11

10. Шта је Милош успео да обезбеди Србима?_____________________________________________________________________11. Од када Срби имају право да самостално управљају државом?_____________________________________________________________________12. Коју титулу је добио Милош Обреновић?_____________________________________________________________________

Прилог бр. 12

ОДГОВОРИ10. Милош је обезбедио Србима унутрашњу управу.11. Од 1830. године Срби су имали право да самостално управљају државом.12. Милош Обреновић је добио титулу кнеза.

1

Page 17: Programirana nastava - priprema za cas

Прилог бр. 13

Модерна српска држава

За време владавине Михаила Обреновића, сина кнеза Милоша, Турци су напустили градове и утврђења у Србији. Њему су свечано уручени кључеви градова 1867. године. Европске земље признале су Србију за независну државу 1878. године. Милан Обреновић је добио титулу краља и Србија је постала краљевина 1882. године.

Прилог бр. 14

13. За време чије владавине су Турци напустили Србију?_____________________________________________________________________14. Када су Михаилу Обреновићу уручени кључеви градова?_____________________________________________________________________15. Када је Србија постала краљевина и ко је добио титулу краља?_____________________________________________________________________

Прилог бр. 15

ОДГОВОРИ

13. За време владавине Михаила Обреновића Турци су напустили Србију.14. Михаилу Обреновићу сууручени кључеви градова 1867. године15. Србија је постала краљевина 1882. године, а титулу краља је добио Милан Обреновић.

1

Page 18: Programirana nastava - priprema za cas

1

Page 19: Programirana nastava - priprema za cas

1

Page 20: Programirana nastava - priprema za cas

2

Page 21: Programirana nastava - priprema za cas

2

Page 22: Programirana nastava - priprema za cas

2

Page 23: Programirana nastava - priprema za cas