Sitaka

Shiitake (Lentinus edodes) pripada grupi najboljih i najukusnijih pecuraka. Prepoznatljiva je po svojoj lekovitosti, izvanrednom ukusu i bogatoj aromi. Naziv ove egzoticne pecurke potice od Japanskih reci: Shii koja znaci hrast i take sto znaci pecurka. Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao shiang-gu ili phoang-mo. Shiitake je samonikla u Japanu, Kini, Koreji i drugim azijskim zemljama umerenog klimatskog pojasa. Za Shiitake se zna više od hiljadu godina, a prvi zapisi poticu od japanskog naucnika Vanga iz 1313. godine.

Godinama u Kini je to bila dominantna gljiva, a zahvaljujući svojim sastojcima, poslednjih decenija ima sansi da to postane i u Evropi. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shiitake znacajno povecava snagu i vitalnost organizma i omogucava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremecaja (Stamet, P., 1993). Shiitake sadrze imunostimulanse, sastojke efikasne protiv tumora i protiv virusa, sastojke koji snižavaju holesterol, sprecavaju zacepljenje krvnih sudova, regulišu pritisak, poboljšavaju krvotok, uravnotežuju nivo šećera u krvi, regulišu probavu, poboljšavaju rad disajnih organa, deluju antireumatski i antialergijski, stimulišu ili smiruju centralni nervni sistem na neškodljiv način, jačaju fizičku snagu i izdržljivost, usporavaju starenje. Japanski i Američki istraživači su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odredjen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. U svakom slučaju preporuka je koristiti shiitake kao ukusnu hranu bez herbicida, kao preventivu i lek.

Ova ukusna pecurka ima odlične nutritivne vrednosti. Ona je zapravo dobar izvor minerala : kalcijuma(Ca), fosfora(P), gvožđa(Fe), kalijuma(K) i magnezijuma(Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takođe sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih ćelija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo prečišćenije, koncentrovanije derivate shiitake. Među njima lentinan i LEM su najučestalije proučavana jedinjenja koja su pokazala antitumorna, antivirusna, antibakterijska i hepatoprotektivna dejstva. Visok sadržaj ergosterola u svežim shiitakama čini sušene veoma važnim izvorom D vitamina jer se ergosterol pretvara u provitamin D2 u prisutstvu sunčeve svetlosti. Naime, istraživanja su pokazala da izlaganje svežih

pecuraka direktnom uticaju sunčeve svetlosti u trajanju od 3h dnevno povećava sadržaj provitamina D2 pet puta. Svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži gotovo punu u SAD preporučenu dnevnu količinu D vitamina.

Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe povećava sadržaj slobodne amino kiseline za oko 2,180mg/dl u sušenoj, čineći je ukusnijom (Kiribushi, 1991).   Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima. Chihara je sa svojim saradnicima prvi iz shiitake izolovao lentinan (i još nekoliko drugih antitumornih supstanci), utvrdivši da taj cudesni polisaharid vrlo velike molekularne težine može, zavisno od doze, kociti sarkom 180 od 90 - 100 % i dovesti do njegovog potpunog povlacenja.   Glavni nacin delovanja lekovitih gljiva u prevenciji tumora ipak je imunostimulacijski: antitumorne supstance iz gljiva aktiviraju citavu "mrežu" imunoloških reakcija, a narocito potenciraju obrambeno delovanje makrofaga, prirodnoubilackih (NK) celija i limfocita T.

Yamamura i Cochran su sredinom 70-ih iz shiitake izolovali AC2P, koji selektivno koči orthomyxoviruse (u koje spadaju i virusi influence), a otac i sin Mori su u shiitake pecurkama našli virusima slične čestice koje u organizmu podstiču lučenje interferona. F. Suzuki i njegov tim otkrili su da RNK iz spora shiitake takođe podstiče proizvodnju interferona, a zatim i da spoj KS-2, ekstrakovan iz micelijuma shiitake, pruža značajnu profilaktičku i terapijsku zaštitu protiv virusa influence...

Povratak na početak strane

 

Proizvodnja sitake

Proizvodnja

Proizvodnja japanske gljive sitake, bez koje se ne može zamisliti makrobioticki jelovnik, može biti unosan posao. Njeno posejavanje na sto kubika drvenih oblica daje vecu zaradu nego najskuplje sorte maline zasejane na jednom hektaru.

Postoje dva nacina da se sitake odgaji na našem podrucju.

Prvi je putem zasejavanja oblica sveže odsecenog drveta tako što se u zarez na oblici ubacuje micelijum. Oblica se zatvara voskom i inkubira godinu dana na vlažnom mestu. Iz micelijuma se razvijaju hife koje prožmu celu oblicu koja postaje stanište i hrana gljive. Nakon toga oblicase potapa u hladnu vodu. Ako se pravilno inkubira, takva oblica daje plodove od tri do pet godina. Na ovaj nacin šitake se u farmerskim kompleksima proizvodi u SAD. Proizvodnja gljive shiitake može se vršiti tradicionalnim nacinom na drvenim oblicima, kako se i danas najcešce obavlja u Japanu ili na odgovarajucem supstratu. Proizvodnja na supstratu je ekonomicna i svi tehnološki postupci su

dosta slicni proizvodnji gljive bukovace. Kao supstrat koriste se biljni ostatci kao što su slama citarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slicno. Veoma dobri rezultati se postižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška, piljevine i mekinja. Proizvodnja se pri tome obavlja u tri faze. Prva faza obuhvata pripremu supstrata, sitnjenje i sterilizaciju. Nakon sterilizacije, supstrat se ohladi, inokulira micelijom, dobro izmeša a potom se pristupi punjenju vreca. Vrece se cvrsto nabiju i izbuše na više mesta radi lakše izmene gasova.

Druga faza je inkubacija (prorastanje supstrata micelijom) koja se obavlja na temperaturi 20-22°C i traje oko 30 dana. Završetak ove faze je kada micelija potpuno proraste supstrat, odnosno kada se belicasta paucina pojavi na unutrašnjoj strani vreca. Treca faza je plodonošenje. U ovoj fazi je najbitnije održavanje vlažnosti na nivou 85-90%, temperature na 20°C, i redovno provetravanje. Prva berba je izmedu 40-45 dana nakon usejavanja, a sledeca za 10-12 dana. Period plodonošenja traje 60-70 dana. U zavisnosti od održavanja uslova i kvaliteta supstrata, prinos je 20-30% od težine supstrata. Najpogodnije drvo za za gajenje na oblicima je hrast, bukva, breza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1,0-1,5 m dugi i 8-12 cm debeli. Koristi se sveže poseceno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži (zalivanjem ili potapanjem u vodu). Vlažnost je optimalna, ako se piljevina od tog drveta,

stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju. Za gajenje se koristi mesto u bašti zašticeno od direktnog suncevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici. Rez napunjen micelijom prekrije se plasticnom trakom, koja se pricvršcuje za drvo. Tako zasejane oblice poslažu se na odabrano mesto jedna preko druge, pokriju se sa 20 cm debelim slojem vlažne slame i sve zajedno se pokrije tamnom plasticnom folijom. Na foliji se izbuši 5-6 rupa na svaki m?. Zasejava se i pomocu specijalnih cekica, s kojim se ukucavaju komadici vec proraslog drveta u nove trupce koji se žele zasejati. Najpogodnije vreme za setvu micelije je u prolece. U toku 3-4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do

drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti, a ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali najcešce prva berba je iduce godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela se krece od 14-20°C, a optimalna vlažnost od 80-90%. Trajnost drveta zasejanog shiitake gljivom iznosi 5-6 godina. Za to vreme se postiže se prinos do 15-20% težine zasejanog drveta.

Proizvodnja 2

Osim na drvenim oblicama, moze se uzgajati i na supstratu od piljevine.

U supstrat za uzgoj Shiitaka stavlja se 20-25% rižinih mekinja ili krupno mlevenu pšenicu kao obogaceno hranivo i po koji put kalcij-karbonat zato što regulira pH vrednost u supstratu. Piljevina se meša s rižinom mekinjom ili mlevenom pšenicom u pravom promeru i uskladi se sa zadovoljavajucim promerom vode od 62-68%.Mešanu piljevinu pakujemo u plasticne vrece do vrha kako bi stvorili panj. Na kraju se zavežu pamucnom vezicom i vrece su spremne za sterilizaciju.

Vrece sa supstratom se sterilisu od 121-123*C od 2-3 sata ili u posebnoj sobi sa parom od 97-103*C od 6 do 8 sati. Sterilizacija uništava materije koje štete miceliju. Nakon hladjenja vrece se

nacepljuju micelijem. Nakon nasadjivanja ili inkulacije, piljevinu obrasta micelij ,takodje postoji alat koji se koristi kod nasadivanja, buši se 5-6 rupa na svaki uzdužni centimetar , 0,5-1,2 cm u dubinu. Te rupe zalepimo samolepivom trakom da ne bi došlo do ispadanja micelija i isparavanja vlage. Nakon inkulacije, vrece se stavljaju na police u zasebnu sobu gde je temperatura od 25 – 28*C Nakon 60-90 dana a najbolje je nakon 120 dana, micelij je tada obrastao substrat, sledi šokiranje ili potapljanje stubica u vodu, u kojoj je temperatura niža od temp. u prostoriji za oko 5*C, stubici moraju odstajati u vodi nekoliko sati,najpoželjnjije 24 sata, . Vrece se skidaju i stubici se slože u police, na odredjenu udaljenost od 10-20 cm, radi strujanja vazduha i mesta za rast gljiva. Ako se gljiva koristi za sušenje, berba pocinje kada se rub klobuka izravna tj. pre nego plodno telo pocne bacati spore. Ako se koristi u svežem stanju, bere se kad je 50-60% klobuka otvoreno tj. klobuk je savijen prema dole, a opna koja pokriva himenij je pukla. Beru se na nacin da se lagano pritisne strucak i zaokrene (vrtenje levo desno). To je najbolji nacin odvajanja gljive od oblice jer npr. ako se gljive cupaju dolazi do oštecenja kore. Ono može izazvati zagadjenje plesnima i gubitak vlage i tako skratiti period iskorištavanja oblica. Berba (prvi talas) traje oko 7 dana, a ako se potapa treba pricekati još 3 dana da bi se obnovio micelij na ožiljcima te tako prevenirati eventualna zagadenja ili truljenja na ožiljcima.

Nakon berbe mora se paziti na kolicinu vlage u oblicama. Ako se primeti da su ubrane gljive izvukle vecinu vode iz oblica, potrebno ih je potopiti da bi se nadoknadila vlaga. Ukoliko je vlage dovoljno, tada sledi faza odmora odnosno faza obnavljanja micelija u oblicama. Temperatura u prostoriji treba biti malo povišena (za 5-6°C) uz jace kretanje vazduha medju oblicama da bi se sprecila zaraza plesnima, medjutim oprez je neophodan da se oblice ne bi isušile.

Povratak na početak strane

 

Bukovaca

Lekoviti, dobro poznati sastojci pečuraka, koji blagotvorno i preventivno utiču na ljudski organizam su tema poslednjih i najnovijih istraživanja u evropi i svetu. Njihovo višestruko pozitivno dejstvo je

već odavno dokazano.

Svakim danom, sve više ljudi se odlučuje za PREVENTIVNU MIKOTERAPIJU (MIKOTERAPIJA – preventivno KONZUMIRANJE lekovitich pečuraka) da bi unapred, smanjili šansu, bilo kakvom oboljenju, infekciji, stresu da utiču pogubno i negativno na organizam. Statistike iz mnogih zemalja pokazuju da i već oboleli ljudi, uz svoju redovnu terapiju, uz savet svoga lekara, uzimaju lekovite pecurke, jer im ubrzavaju – pospešuju ozdravljenje ili utiču na to da se mnogo bolje osećaju. Jedna od poznatih supstanci koja se nalazi u pecurkama je PLEURAN. To je fugalni beta 1,3-D glukan, tj, polisaharid, koji se sastojiod glikoznih jedinica sa imuno-modularnim dejstvom, a odlikuje sa velikom imuno-stimulacijom (jačanjem imunog sistema organizma). Pleuran, takodje ima veliki uticaj na smirenje bilo kakvog procesa zapaljenja u organizmu, kao i same preventive protiv zapaljenja.

Osim Pleurana, u pecurkama se nalaze jos mnoge, za zdravlje korisne i neophodne supstance: Hlorofil (acidum folicum) koji ubrzava rast i regeneraciju ćelija, belančevine, proteini, vitamini, minerali, jod, selen, cink, kalijum, natrijum, fosfor. Jedna od osnovnih satojaka pecurke su vlakna-cerealije, koja kada se unesu u organizam, čiste velikom brzinom iz organizma (krvi) sve štetne materije koje hemijskim procesom vezuju za sebe. Potom se prirodnim putem izlučuju iz

organizma.

Generalno-pecurke blagotvorno i lekovito deluju na naš organizam, i to tako što ga detoksikuju (izbacuju štetne materije iz organizma), regulišu krvni pritisak, smanjuju nivo šećera i holesterola u krvi, povećavaju imunitet organizma, ublažavaju zapaljenja i infekcije, utiču na poboljšavanje krvotoka i prokrvljenosti kako mozga tako i celog organizma, povećavaju potenciju i plodnost, ublažavaju posledice hemoterapije, smanjuju rizik pojavljivanja bilo kakvih vrsta tumora u organizmu.

Svaka od naših pecuraka (proizvoda), je „specializovana“ za ublažavanje nekog problema ili oboljenja, a u preventivnoj zaštiti zdravlja su nezamenljive. BUKOVACU, osim višestrukog blagotvornog dejstva na organizam, nazivaju ELIKSIROM VEČNOG ŽIVOTA I ZDRAVLJA. Za sve ove godine istaživanja i testiranja, NISU OTKRIVENA BILO KAKVA NEGATIVNA DEJSTA BUKOVACE NA LJUDSKI ORGANIZAM.

Povratak na početak strane

Način proizvodnje bukovace

Kako proizvesti bukovacu?

Najbolje je gajiti bukovacu na supstratu od iseckane čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišćara – bukve, graba i hrasta. Bukovacu treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana.

Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu.

Bukovaca (Pleurotus ostreatus) ima skromne zahteve prema uslovima uspevanja. Bogata je hranivima, pre svega proteinima, vitaminima C i B, a ne sadrži saharozu, pa je značajna u ishrani dijabetičara. Raste na slami od žitarica, kočankama kukuruza, strugotini i na oblicama listopadnog drveta (najbolje bukve i graba).

Najbolje je gajiti bukovacu na supstratu od iseckane čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Slama se isecka na 4-5 cm, sterilizuje prelivanjem ključalom vodom, dobro pokrije i ostavi 24h da se ohladi. Pripremljena i ohlađena slama pre unošenja u plastične vreće treba da se izmeša sa micelijom. Potrebno je 3-4 litre micelije na 100 kg vlažnog pripremljenog supstrata. Može se u vreće ubacivati slama u slojevima (20-25 cm) i dodavati po decilitar micelije. Pri punjenju vreća slama se dobro sabije, vreća se veže na vrhu i potom nosi na inkubaciju. Vezani deo vreće postavlja se dole, a dno je gore. Vreća se izbuši zbog pristupa vazduha i oticanja suvišne vode. Micelija će dobro prorasti u tami, na temperaturi 20-25°C

i uz vlažnost vazduha 80-90%.

Prorastanje micelije traje 15-20 dana. Zatim se vrece prenose u prostoriju sa dnevnom svetlošću, iseku se (izuzev donjeg dela) i stavljaju u redove razmaknute oko 40 cm. Za rast plodonosnih tela bukovača traži osvetljenje, ali ne direktno osunčavanje.

U zavisnosti od soja, bukovaca može da raste na temperaturi 5–15°C ili 18–28°C. U toku proizvodnje održava se umerena vlažnost površinskim vlaženjem supstrata (ali ne gljiva) i prostorije. Ako nema dovoljno osvetlenja, dopunski se osvetljava ultravioletnim sijalicama (12 èasova osvetlenja i 12 časova mraka).

Bukovacu treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana. Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu. Ukupan prinos je oko 20% težine supstrata.

Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišæara – bukve, graba i hrasta. Drvo od kojeg se koriste oblice ne sme biti pre upotrebe odsečeno duže od 2 meseca.

Pripremljene oblice se utrape u jednom redu u jamu široku 110 cm, duboku 60–70 cm i dužine koja zavisi od broja oblica. Ako je veća proizvodnja, oblice se ređaju u više redova i srazmerno tome povećava se dubina jame. U uglu trapa postavi se plastična, gumena ili metalna cev, čiji je gornji deo iznad površine zemljišta najmanje 15–20 cm (za ventilaciju trapa). Oblice se prekriju folijom, zatim zemljom o obliku humke. Oko trapa, na udaljenosti oko 30 cm, iskopa se kanal dubine 40 cm, u koji se, po potrebi, sipa voda radi održavanja neophodne vlažnosti u trapu, odnosno u oblicama (za prorastanje micelije). Pri trapljenju u aprilu ili maju, inkubacija se završava u septembru. Tada se oblice ukopaju ispod krošnje nekog stabla na dubinu 30 cm, tako da urezi sa micelijom budu iznad površine zemljišta. Oko oblice treba napraviti "činiju" kao oko voćke, dubine oko 5 cm i širine oko 40 cm, koja služi za zalivanje prema potrebi. Ako micelija nije prorasla, oblice se ostavljaju do proleća u jami i tek tada se mogu ukopati u zemlju.

Pripremljene oblice sa micelijom radjaju 4–5 godina. Ukupan prinos je oko 20 procenata težine oblice.