PREDMET:

GLAVNI PROJEKATELEKTRINIH INSTALACIJAULINOG OSVETLJENJANaruilac MZ Gornje Trnjane, Grad Leskovac

Lokacija:Leskovac, Gornje Trnjane

Objekat:ELEKTRINA INSTALACIJA ULINOG OSVETLJENJA

Odgovorni projektant: Vladimir Velikovi, dipl.ing.el.

Ni, novembar 2013.

POSEBAN PRILOG

o primenjenim propisima merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu pri projektovanju elektrinih instalacija jake i slabe struje, u skladu sa ZAKONOM O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU (Slubeni glasnik RSbr.101/2005)

PRIMENA MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri korienju elektrinih instalacija jake i slabe struje

Opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom

Opasnost od preoptereenja

Opasnost od struje kratkog spoja

Opasnost od elektrinog udara

Opasnost od previsokog napona dodira i napona koraka

Opasnost od pogrenog manipulisanja

Opasnost od poara

Opasnost od uticaja vode, vlage i praine, eksplozivnih i zapaljivih materijala i hemijskih uticaja

Opasnost od nedozvoljenog pada napona

Opasnost od sluajnog mehanikog oteenja

Opasnost od uticaja struje zemljospoja

Opasnost od nestanka napona

Opasnost od statikog elektriciteta

Opasnost od uticaja elektromagnetnog polja

Opasnost od radioaktivnog zraenja

Opasnost od atmosferskog pranjenja

Predviene mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti kod elektrinih instalacija jake i slabe struje.

Opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom.

Opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom su otklonjene pravilnim izborom elektrine opreme. Elektrina oprema je predviena za ugradnju i nadgradnju na zid, opremljena je zatitnim kuitima i poklopcima, te je time spreen sluajni dodir delova pod naponom.

Svi predvieni napojni vodovi su odgovarajue konstrukcije i snabdeveni su odgovarajuim izolacijama i zatitnim platevima, a predvia se i pravilno uvoenje istih u prikljune ormane i zatitna kuita elektrine opreme.

Opasnost od preoptereenja

Zatita od preoptereenja izvedena je pravilnim izborom zatitnih prekidaa i osiguraa na strani centralnih ureaja ime su onemoguena preoptereenja svih kablova i ureaja.

Opasnost od stuje kratkog spoja

Ova opasnost je otklonjena pravilnim dimenzionisanjem vodova i opreme na kratak spoj te ne postoji opasnost od posledica kratkog spoja. Kod propisno izvedenih instalaterskih i montanih radova, a prema uputstvima proizvoaa pojedinih vrsta oprema, pojava kratkog spoja je onemoguena.Opasnost od elektrinog udara (indirektnog dodira)

Zatita od elektrinog udara predviena je automatskim iskljuenjem pri pojavi greke (topljivi osigurai) i malim naponom (48V).

Opasnost od previsokog napona dodira i napona koraka

Zatita od previsokog napona dodira reena je sistemom snienog napona, pravilnim izborom opreme, uzemljenje svih metalnih delova koji ne pripadaju strujnim krugovima i pravilnim izborom uzemljivaa.

Opasnost od napona koraka otklonjena je izradom zajednikog uzemljivaa objekta na koji se vezuju sve metalne mase u i na objektu.

Opasnost od pogrenog manipulisanja

Izborom opreme ugraene po standardima i ubacivanjem osoblja gde je to potrebno izbegnuta je opasnost od pogrenog rukovanja.

Opasnost od poara

Zatita od poara je reena pravilnim izborom elektrine opreme koji pri pravilnom izvoenju i propisnom odravanju ne moe biti uzrok poara.

Opasnost od uticaja vode, vlage i praine, eksplozivnih i zapaljivih materija i hemijskih uticaja

Zatita je izvrena pravilnim izborom opreme koja je birana prema nameni i mestu ugradnje uzimajui u obzir uslove rada, to je naznaeno na crteima i u tekstualnoj dokumentaciji.

Opasnost od nedozvoljenog pada napona

Zatita od nedozvoljenog pada napona predviena je pravilnim dimenzionisanjem napojnih vodova. Proraun preseka napojnih vodova kao i padovi napona dati su kao sastavni deo projektne dokumentacije.

Opasnost od sluajnog mehanikog optereenja

Opasnost od sluajnog mehanikog optereenja ne postoji poto je sva oprema u kuitu od metala, a svi kablovi su na mestima gde postoji opasnost od mehanikih oteenja poloeni u zatitne cevi. Lociranje opreme je vreno tako da nije izloeno mehanikim oteenjima.

Opasnost od uticaja struje zemljospoja

Izvoenjem zajednikog uzemljivaa izbegnuta je opasnost od struje zemljospoja.

Opasnost od nestanka napona

Zatita od nestanka mrenog napona otklonjena je postavljanjem akumulatorskih baterija dovoljnog kapaciteta u paralelnom radu sa ispravljakim ureajem za normalno napajanje.

Opasnost od statikog elektriciteta

Opasnost od statikog elektriciteta otklonjena je pravilnim izvoenjem uzemljenja.

Opasnost od uticaja elektromotornog polja

Zatita je predviena primenom zatitnih mera prilikom paralelnog voenja i ukrtanja sa energetskim vodovima kao i izvoenjem uzemljenja armature kablova na oba kraja.

Ope napomene i obaveze

Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji graevinskog objekta ili vri promenu tehnolokog precesa due od sedam dana, duan je da izradi propisan eleborat o ureenju gradilita, koji uz izvetaj o poetku radova dostavlja nadlenoj inspekciji rada.

Proizvoa orua za rad na mehanizovani pogon je obavezan da dostavi uputstvo za bezbedan rad i da na oruu potvrdi da su na istom primenjene propisane mere i normativi zatite na radu.

Poslodavac je obavezan da 8 dana pre poetka rada obavesti nadleni organ inspekcije rada o poetku rada, kao i pri promeni tehnolokog postupka ukoliko se tim promenama menjaju slovi rada.

Poslodavac je duan da optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otkljanjanje.

Poslodavac je duan da aktim u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdaravlje na radu, osposobljava zaposlene za bezbedan izdarv rad, obezbedi zaposlenima korienje sredstava za linu zatitu na radu, da zaposlenog upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i da osposobljavanje obavi teorijski i praktino.

Periodine procene osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, vre se na nain i postipkom utvrenim aktom o proceni rizika.

Poslodavac kod kojeg se pri radu pojavljuju eksplozivne smee, mora imati Pravilnik o rukovanju elektrinim postrojenjima koja su eksplozivno zatiena kao i o evidenciji izvoenja radova izgradnje, opravki i odravanja tih postrojenja.. Tim Pravilnikom treba predvideti i obavezne povremene preglede tih postrojenja kao i rokove ovih pregleda s tim daoni ne mogu biti dui od jedne godine.

Poslodavac moe dati zaposlenima na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za linu zatitu na radu ili opasne materije samo ako raspolae propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu, odravanje, odnosno pakovanje, transport i korienje i skladitenje u kojoj je proizvoa, odnosno isporuilac naveo bezbednosno-tehnike podatke, vane za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu.

Prilikom nabavke orua za rad i ureaja uz dokumentaciju koja se prilae uz orua za rad i ureaje moraju se pribaviti i podaci o njihovim akustinim osobinama iz koji e se videti da buka na radnim mestima nee prelaziti doputene vrednosti. Ako je za ispunjenje uslova odoputenim vrednostima buke potrebno preduzimanje posebnih mera (priguivai buke,elastina podleganja i sl.) u pomenutoj dokumentaciji moraju biti naznaene i te mere.

Sva oprema i materijali, predvieni ovim projektom moraju da odgovaraju svim vaeim srpskim tehnikim propisima i standardima.

Sva postrojenja i odravanje istih moraju se uskladiti sa postojeim propisima.

Svuda gde to propisi zahtevaju, postaviti vidno oznaene natpise sa upozorenjima:

Visina napona

Namena odreene opreme

Druga vana obavetenja

Pri izvoenju radova ili remonta postrojenja i opreme obavezno je postaviti opomensku tablicu u pogledu:

Stanja ukljuenosti/iskljuenosti

Zabrana

Druga vana obavetenja za rukovaoca

Pri rukovanju i manipulaciji u postrojenju, obavezna je primena zatitne opreme i sredstava.

Odgovorni projektant

SADRAJ

3PRIMENA MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

91. PROJEKTNI ZADATAK

91.1.Prikljuak uline rasvete na niskonaponsku mreu

91.2.Ulina rasveta

91.3.Ostali podaci i zahtevi

102.TEHNIKI OPIS

102.1.PROJEKTNE PODLOGE

102.2.KRAI OPIS TEHNIKOG REENJA

102.3.SVETILJKE I SVETLOSNI IZVORI

102.4.STUBOVI

112.5.KABLOVSKI RAZVOD I RAZVODNI ORMAN OSVETLJENJA

123.TEHNIKI USLOVI

123.1.Opti i pogodbeni uslovi

123.2.Uslovi za rad, materijal i dispoziciju opreme

143.3.Uslovi za izradu instalacije niskog napona

153.4.Tehniki uslovi za izvoenje gromobranske instalacije

174.NADZOR

185.PRORAUN

18Izbor kabla

18Nazivna struja IB

19Izbor tipa elektrinog razvoda

20Izbor preseka i tipa kablova

20Radna temperatura kabla

21Provera kabla na pad napona

226.PREDMER I PRORAUN

237.GRAFIKA DOKUMENTACIJA

248.PRILOZI

1. PROJEKTNI ZADATAK

Glavni projekat elektroinstalacija uline rasvete Mesne zajednice Gornje Trnjane treba da sadri:1.1. Prikljuak uline rasvete na niskonaponsku mreuPredvideti prikljuak na postojeu NN infrastrukturu prema propisima Elektrodistribucije. Formirati poseban orman osvetljenja iz koga napojiti strujne krugove rasvete koji e biti kontrolisani vremenskim releom1.2. Ulina rasvetaPredvideti postavljanje uline rasvete na trosegmentnim stubovima koji e biti optimalno rasporeeni du jedne strane ulice. Odrediti poloaj i visinu svetiljke i duinu lire da bi se zadovoljili optimalni parametri u smislu osvetljenosti kolovoza (>1 cd/m2) i trotorara (>7.5 lux). Kablovski razvod voditi podzemno, vodei rauna da se ne oteti postojea instalacija elektroenergetike, telekomunikacija, vodovoda i kanalizacije.1.3. Ostali podaci i zahtevi

Kompletnu elektrinu instalaciju projektovati u skladu sa namenom i mestom ugradnje.

Projekat uraditi u skladu sa: vaeim tehnikim propisima, Zakonom o planiranju i izgradnji, posebnim uslovima definisanih dogovorom Investitor-Projektant, ostalim delovima projektne dokumentacije.

Sainiti jedinstveni predmer i predraun po kome se moe vriti nabavka projektovane opreme i instalacija i izvoditi radovi.

Investitor

2. TEHNIKI OPIS2.1. PROJEKTNE PODLOGE

Za potrebe izrade idejnog i glavnog projekta elektro instalacija osvetljenja ulice dostavljene su sledee projektne podloge na osnovu kojih je uraena projektna dokumentacija i to:

-Tehniki uslovi ED Leskovac za prikljuenje na distributivni elektroenergetski sistem objekta ulinog osvetljenja u Gornjem Trnjanu od 14.11.2013. godine.-Informacija o lokaciji Graske uprave za urbanizam Grada Leskovca od 01.11.2013. godine

-Kopiju plana Republikog geodetskog zavoda, Slube za katastar nepokretnosti2.2. KRAI OPIS TEHNIKOG REENJA

U Mesnoj zajednici Gornje Trnjane izvrena je rekonstrukcija NN mree 3x380/220.

Ovim tehnikim reenjem se predvia osvetljavanje mesnog puta na ve postojeim stubovima NN mree.Dispozicija stubova i izbor svetiljki i svetlosnih izvora je izvren na osnovu fotometrijskog prorauna.2.3. SVETILJKE I SVETLOSNI IZVORI

Saglasno fotometrijskom proraunu predviaju se svetiljke sa metal-halogenim sijalicama snage 125W. Visina postavljanja sevetiljki je 6m sa inklinacijom od 6 stepeni prema horizontali. Svetiljke su u zaptivenom izvoenju IP 65 sa naglavkom za montau na liru i opremaju se predspojnim spravama za kompenzirani spoj i sijalicom. Svetiljka se servisira bez upotrebe posebnih alata.

2.4. STUBOVI

Predviaju se postojei stubovi NN mree. N alokaciji su postavljeni armirano-betonski stubovi, nosei i specijalni. Taan tip, raspored i oznake stubova dati su u situacionom planu ovog projekta kao i u projektu rekonstrukcije NN mree 3x380/220V u Gornjem Trnjanu 2.5. KABLOVSKI RAZVOD I RAZVODNI ORMAN OSVETLJENJAZa povezivanje svetiljki ulinog osvetljenja koristi se kablo tipa SKS X00-A 4x16mm2. Kablove na stubovima nosie oprema za samonosee kablovske snopove. Strujne veze izraditi vodozaptivnim strujnim stezaljkama. Mreu uraditi tako da ne predstavlja opasnost po montera na stubu kada je ista pod naponom - dakle izolovano.Merni razvodni orman i razvodni orman za osvetljenje postaviti na severnoj fasadi TS 10/0,4kV Gornje Trnjane - kula prema tehnikim uslovima za prikljuenje na distributivni elektroenergetski sistem ED Leskovac od 14.11.2013. godine. MRO treba da sadri merni i razvodni deo. U mernom delu ugraditi trofazno direktno brojilo 10A-60A, 3x230/400V i automatske osigurae od 16A tipa C, 10kA. U razvodnom delu ugraditi opremu za upravljanje i komandovanje ulinim osvetljenjem.

Odgovorni projektant

3. TEHNIKI USLOVI3.1. Opti i pogodbeni uslovi

1.Ovi tehniki uslovi su sastavni deo projekta i obavezni su za Izvoaa i Investitora.

2.Izvoa radova je duan da se pre poetka radova upozna sa projektom i da blagovremeno od nadzornog organa trai potrebna objanjenja.

3.Investitor je obavezan da izvoenje radova poveri ovlaenoj organizaciji, a za nadzor nad izvoenjem radova odredi lice koje poseduje ovlaenje za vrenje nadzora.

4.Za sve mogue izmene u reenju po projektu i odstupanja ma koje vrste kako u pogledu tehnikog reenja, tako i u pogledu izbora materijala, mora se pribaviti pismena saglasnost Investitora, tj. njegovog strunog nadzornog organa. Ukoliko ovo ne uini Izvoa radova snosi odgovornost za sve izmene i radove izvedene na osnovu njih.

5.Izvoa je duan da vodi poseban dnevnik rada za radove po ovom projektu. Nepredviene radove ili poveanje predvienih po koliini i utroku materijala, kao i izmene radova mora prethodno da odobri Investitor ili njegov nadzorni organ a Izvoa je duan da ih upie u dnevnik rada, koji overava nadzorni organ ili Investitor.

6.Prilikom izvoenja radova voditi rauna da se ne otete ve izvedeni objekti i instalacije. Pri tome armirano-betonske konstrukcije smeju se buiti samo uz pismenu saglasnost nadzornog organa za graevinske radove.

7.Izvoai (ukoliko ih ima vie) su duni da radove izvode vremenski, prostorno i tehniki usklaeno.

8.Za ispravnost izvedenih radova Izvoa garantuje dve godine, raunajui od dana tehnikog prijema objekta. Svaki kvar koji se pojavi u toku rada, a prouzrokovan je upotrebom nekvalitetnog materijala ili nesolidnom izradom Izvoa mora da otkloni bez ikakvog prava na naknadu.

9.Sav materijal koji e se ugraditi mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta. Materijal koji ne ispunjava ove zahteve ne sme se ugraditi.

3.2. Uslovi za rad, materijal i dispoziciju opreme

Sav materijal upotrebljen za ovu instalaciju mora biti prvoklasnog kvaliteta i izraen prema standardima SRPS. Sva oprema se isporuuje komplet za montau i upotrebu ako nije posebno drugaije navedeno.

Pri izvoenju radova, izvoa je duan da vodi rauna o ve izvedenim radovima na objektu. Ako bi se izvedeni radovi pri montai elektrinih instalacija nepotrebno i usled nemarnosti i nestrunosti otetili, trokove tete snosie izvoa elektrinih instalacija.

Ruenje i seenje (stubova, zidova, greda) ne sme se vriti bez znanja i odobrenja nadzornog organa za ove radove.

Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi, svi provodnici koji pripadaju jednom strujnom kolu moraju biti postavljeni u istu cev, odnosno kabl. Spajanje provodnika moe se vriti samo u spojnim i razvodnim kutijama, ormarima i baterijama. Metalne zatitne obloge cevi i kablova ne smeju biti upotrebljene kao povratni provodnici ni kao provodnici za zatitno uzemljenje.

Instalacione cevi i kablove treba polagati po pravoj liniji vertikalno i horizontalno. Krivolinijsko polaganje moe se vriti samo izuzetno. Pri horizontalnom polaganju cevi moraju imati mali pad prema kutijama ili ahtovima. Na slobodnim krajevima cevi treba postaviti uvodnike od izolacionog materijala.

Instalacione cevi i kablovi poloeni u zidu ili podu ne smeju se prekrivati materijalom koji bi ih nagrizao. Polaganje provodnika i kablova u cevi treba da je izvedeno tako da se provodnici bez tekoa mogu izvlaiti sem u posebnim sluajevima.

U vlanim prostorijama moe se postaviti samo oprema nepromoive izrade.

Privrivanje kablova na zid vri se pomou obujmica na meusobnom rastojanju.

- 30cm. od preseka 1,5mm ;

- 40cm. preseka od 2,5 - 4,0mm ;

- 50cm. preseka veeg od 6mm .

Pri prolazu kroz pregradne zidove, cevi izmeu vlane i suve prostorije treba polagati tako da u njihove otvore ne moe da prodre vlaga ni da se skupi voda. Cevi treba da su od materijala otpornog na vlagu i da su postavljene sa nagibom prema vlanoj prostoriji. Pri polaganju cevi kroz spoljni zid objekta, unutranja prostorija se tretira kao suva u odnosu na spoljni prostor.

Sva oprema i instalacija e se montirati na mestima i kako je oznaeno crteima.

Pri paralelnom polaganju, horizontalne vodove jake i slabe struje treba postaviti :

- pri vrhu zida polau se vodovi telekomunikacije;

- na 10cm. ispod njih polau se vodovi za signalizaciju;

- na 10cm. ispod ovih polau se vodovi energetike.

Razvodne kutije na ovim vodovima postavljaju se koso jedna ispod druge pod uglom od 45. Na mestima ukljetenja koja se izvode pod pravim uglom rastojanja izmeu vodova moraju biti najmanje 10mm. Ako nije izvodljivo postavlja se izolacioni umetak debljine 3mm.

Paralelno voenje vodova sa dimnim kanalima ili grejnim cevima treba izbegavati. Ako to nije mogue vodove treba postavljati na oko 5cm. odstojanja. Pri ukrtanju vodova sa dimnim kanalima i dr. razmak izmeu vodova i istih treba da iznosi najmanje 3 cm. Elektrine vodove treba zatititi od zagrevanja odgovarajuom toplotnom izolacijom.

3.3. Uslovi za izradu instalacije niskog napona

Instalacije se moraju izvesti prema pisanom i grafikom delu projekta i vaeim Tehnikim propisima za izvoenje ove vrste instalacija.

Pre i posle polaganja svih kablova mora se proveriti kontinuitet galvanske veze pojedinih ila, otpor i izolovanost izmeu svake (ile( i (mase(. Ukoliko otpor izolovanosti ne odgovara propisima kablovi se moraju zameniti. Merenje otpora izolovanosti vri se instrumentima iji je napon jednak nazivnom naponu instalacije, ali ne nii od 100 V.

Obzirom da su kablovi sa plastinom izolacijom voditi rauna o temperaturi polaganja pri kojoj se nesmetano moe vriti polaganje i rad sa kablovima. Temperatura polaganja ne sme biti nia od +5(C. Ukoliko se polaganje vri na temperaturi ispod +5(C kabl se prethodno mora zagrejati, pa tek onda vriti odmotavanje sa bubnja i razvlaenje.

Prilikom prenoenja i razvlaenja kablova primeniti postupak koji onemoguuje naprezanje ili oteenje ila, izolacije ili zatitnog omota.

Pri polaganju kablova voditi rauna o propisanom polupreniku savijanja kabla koji za provodnike tipa PP mora biti minimalno 12-15 D za bakarne kablove.

Pri ukrtanju kablovskih vodova sa vodovodnim cevima i kanalizacijom mora se obezbediti minimalno vertikalno rastojanje 50 cm za kablove 10 kV, a 30 cm za kablove 1 kV.

Paralelno voenje kablovskih vodova uz temelje i zidove zgrada treba da se vri na razmaku veem od 50 cm od temelja.

Kablove u rovu obeleiti olovnim obujmicama na kojima su utisnuti podaci: tip, presek, i napon kabla. Obujmice se postavljaju na rastojanju od 5 m i to na ulazu i izlazu iz kablovske kanalizacije i na mestima gde se kablovski vod ukrta sa drugim podzemnim instalacijama.

Duine kablova date u predmeru i predraunu radova sa orijentacione, pa se pre polaganja i seenja kablova duina mora proveriti na licu mesta. Kablove izvoditi od to duih celih komada sa to manje spojeva.

Na mestima gde se kablovi polau u podu, kroz zid ili du neke konstrukcije, kabl poloiti kroz zatitne cevi. Kabl i cev se zajedniki ne smeju savijati, ve se kabl polae kroz prethodno savijenu cev.

Kod zajednikog polaganja kablova slabe struje sa energetskim kablovima najmanje potrebno dozvoljeno rastojanje pri paralelnom voenju ovih kablova iznosi 20 cm, a pri ukrtanju 10 mm.

Razvodne ormane izraditi prema tehnikom opisu. Na mestima uvoda kablova u orman postaviti odgovarajue uvodnice.

Razvodne ormane spojiti na zajedniko uzemljenje gvozdenom pocinkovanom trakom punog preseka po vaeim propisima.

Sav materijal i oprema koji se ugrauje mora odgovarati danas vaeim SRPS standardima.

Po zavrenoj izgradnji izvriti proveru svih elektrinih i mehanikih spojeva, uzemljenja, napona dodira i zatim izvriti ispitivanje i probni rad pojedinih ureaja pod naponom bez optereenja.

Instalacione prekidae za osvetljenje postaviti na onoj strani vrata sa koje se otvaraju. Visina postavljanja od poda 1,5m. Visina do utikakih kutija u stambenim prostorijama je 30cm, a u svim ostalim treba da se kree od 50 do 170cm., prema specifinim uslovima.

Ormare brojila za merenje potronje elektrine energije treba postaviti tako da brojila ne budu nia od 60 ni via od 220cm. Ostale razvodne table postaviti prema projektu, odnosno prema posebnim pogonskim ili upotrebnim uslovima i uobiajenoj praksi.

Instalacija mora tokom postavljanja i ili kada je zavrena, ali pre predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa TP. Prilikom proveravanja i ispitivanja moraju se preduzeti mere za bezbednost lica i zatitu od oteenja elektrine i druge opreme.Opta ispitivanja moraju se izvesti prema sledeem redosledu:

- neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjednaenje potencijala,

- otpornost izolacije el. instalacije,

- zatita elektrinim odvajanjem el. instalacije,

- otpornost poda i zidova,

- automatsko iskljuivanje napajanja,

- dopunsko izjednaenje potencijala, i

- funkcionalnost.

Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjednaenje potencijala ispituje se merenjem el. otpornosti naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili naizmenine struje sa najmanjom strujom od 0,2 A.

3.4. Tehniki uslovi za izvoenje gromobranske instalacije

Za izradu instalacije gromobrana upotrebiti standardne elemente po SRPS-u N. B4. 900, pocinkovane toplim postupkom. Elementi instalacije na kojima je zatitni plat od cinka oteen, ne smeju se ugraditi.

Ako se objekat nalazi unutar energetskog ili industrijskog kompleksa s zajednikim uzemljivaem koji se dimenzionie prema drugim elektroenergetskim i sigurnosnim parametrima,materijal za uzemljiva gromobrana e se definisati u skladu sa projektom zajednikog uzemljenja kompleksa.

Spojevi elik-bakar smeju se izvoditi samo preko olovnog uloka debljine najmanje 2 mm. Po izradi, spoj se mora zatiti dvostrukim antikorodivnim premazom.

Svi delovi trake na kojima je izvreno seenje ili buenje radi nastavljanja ili spajanja moraju biti po spajanju zatieni antikorodivnim premazom. Sastavi pod zemljom moraju biti zaliveni bitumenom.

Na uzemljiva gromobranske instalacije povezati sve metalne delove podzemnih instalacija sa kojima se uzemljiva ukrta ili su od uzemljivaa udaljeni manje od 3 m.

Po izvrenoj izradi uzemljivaa obavezno izvriti merenje prelaznog otpora uzemljenja. Ukoliko se ustanove nedozvoljene vrednosti (iznad propisanih) izvriti poboljanje uzemljivaa u dogovoru sa projektantom.

Ukoliko gromobranski uzemljiva slui istovremeno kao uzemljiva van sistema za zatitu od previsokog napona dodira, izbor materijala, preseka i konfiguracije uzemljivaa mora da zadovolji tehnike uslove svih instalacija - sistema povezanih na uzemljiva

Montaa hvataljke mora se izvesti sa originalnim elementima za privrenje i prema upustvima proizvodjaa.

Na tapnoj hvataljki sa uredjajem za rano startovanje mora se postaviti natpisna ploica sa vidljivim upozoravajuim natpisom Opasno visoki napon.

Verifikacija gromobranske instalacije se izvodi u svemu prema t 4.2.1 i t 4.2.2 standarda SRPS IEC 1024-1Odgovorni projektanti

4. NADZOR

Potrebno je da investitor ima ovlaenje strunog lica koje e vriti nadzor pri izvoenju radova u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji objrkata .Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema tehnikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola, kontrolu i proveru kvaliteta, izvoenje svih vrsta radova i primenom propisa, standarda i tehnikih normativa, proveru da li postoje instalacije koje se ugrauju, davanje uputstva izvoau radova, saradnju sa projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.

Odgovorni projektan

5. PRORAUN

Izbor kabla

Optereenje provodnika treba tako izabrati da se ne prekorai dozvoljena temperatura. Izbor kabla je sproveden prema dijagramu datom na slici 1.

Nazivna struja IBTo je struja koja je prema t.2.5.4 standarda SRPS N.A0.826 proraunom predviena da tee kroz strujno kolo u redovnom radu.

Vrednost ove struje se odreuje na osnovu analize optereenja. Pri analizi, polazi se od instalirane snage, (Pinst/() odreujui faktor jednovremenosti optereenja (k) i faktor snage (cos(), dolazi se do maksimalno jednovremene snage Pmax/( i Qmav/( odnosno maksimalne jednovremene struje Imax/( koja u stvari predstavlja nazivnu struju IB.

Faktor jednovremenosti optereenja odreuje se na osnovu tehnolokog procesa i linog iskustva projektanta. Izbor tipa elektrinog razvodaTri bitna uslova utiu na izbor tipa razvoda:

spoljni uticaj na elektrini razvod prema standardu SRPS N.B2.730, SRPSN.B2.751, EC 60364-5-52

zahtevi enterijera

ekonomski razlozi

Ako du jedne trase, poloenih izolovanih provodnika ili kablova, postoje razliiti tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoljena struja se odreuje za deo tipa razvoda sa najloijim uslovima.Odreivanje korekcionog faktora za grupna strujna kola-faktor kn

Korekcioni faktor za grupna strujna kola u standardu SRPS N.B2.752 su data za sluaj istovremenog optereenja svakog kabla trajno dozvoljenom strujom. Meutim u praksi je to sluaj samo u napojnom strujnom kolu koje se sastoji od n paralelnih kablova spojenih na isti zatitni ureaj.

U svim ostalim sluajevima vrste optereen ja su po strujnim kolima razliite. To zahteva posebno preispitivanje u svakom konkretnom primeru i u veini sluajeva je mogue usvojiti blai korekcioni faktor.

Odreivanje korekc. faktora za temperaturu okoline-faktor k(Vrednosti trajno dozvoljenih struja u standardu SRPS N.B2.752 su data za temperature okoline:

za izolovane provodnike kablove u vazduhu, bez obzira na nain polaganja (0=30 0C

za kablove koji su ukopani u zemlju ili poloeni u kablovnice pod zemljom (0=20 0C

Temperature okoline u praksi se odreuju na osnovu glavnog projekta ostalih instalacija, npr. grejanja, ventilacije, klimatizacije ili iz glavnog projekta tehnolokog procesa.

Odreivanje korekc. faktora za termiku otpornost tla-faktor kt

Vrednost trajno dozvoljenih struja u standardu SRPS N.B2.752 su date za termiku otpornost tla od 2,5mK/W a to je peskovito tlo u skoro suvom stanju. Zbog toga se za svaki konkretni sluaj tanije defiNiee i usvaja korekcioni faktor na bazi podataka iz literature elektrodistributivnih preduzea datih u tabeli 1.

Tabela 1

Odreivanje korekcion. faktora za grupna strujna kola-faktor kn

Korekcioni faktori za grupna strujna kola u standardu SRPS N.B2.752 su dati za sluaj istovremenog opterenja svakog kabla trajno dozvoljenom strujom. Meutim, u praksi je to sluaj samo u napojnom strujnom kolu koje se sastoji od n paralelno postavljenih kablova spojenih na isti zatitni ureaj.

U svim ostalim sluajevima kablovi su istovremeno optereeni strujama ije su vrednosti manje ili vee od trajno dozvoljenih i vrste optereenja su po strujnim kolima razliite. To zahteva posebno preispitivanje u svakom konkretnom primeru i u veini sluajeva je mogue usvojiti blai korekcioni faktor.

Izbor preseka i tipa kablova

Na osnovu utvrenog tipa elektrinog razvoda, spoljanjih uticaja na elektrini razvod nazivne struje IB i trajno podnosive struje iz odgovarajuih tabela iz standarda SRPS N.B2.752 odreeni su preseci i tipovi kablova.

Radna temperatura kabla

Radna temperatura koju kabl postie u radnom reimu u funkciji nazivne struje IB i trajno podnosive struje IZ odreuje se sledeim obrascem:

gde je:

d temperature ambijenta

IB nazivna struja (A)

IZ trajno podnosiva struja (A)

c kojeficenat koji zavisi od tipa izolacije I tipa instalacije

Provera kabla na pad naponaPrema IEC 364-5-523 pad napona u% u kablu, se proraunava sledeim uproenim obrascem:

(%)

a disipacija snage:

(W)

gde su:

d i d kojeficenti u zavisnosti od tipa napajanja

i za trofazno AC sisteme

za monofazne AC sisteme

i su fazni omski I induktivni otpori po dunom metru kabla, na radnoj temperaturi, u ((/m)

je maksimalna jednovremena struja deonice

cos ( factor snage

nominalni liniski naponProrauni su raeni u softverskom paketu SIMARIS Design 5.0. Siemens.

Rezultati prorauna su dati u prilogu jednopolnih ema u grafikoj dokumentaciji.

Odgovorni projektant

6. PREDMER I PRORAUN7. GRAFIKA DOKUMENTACIJA

Crte 1 Situacioni plan elektrinih instalacija ulinog osvetljenja

Crte 2 Jednopolna ema ROS

8. PRILOZI1. Nazivna struja IB

SRPS N.A0.826

2. Izbor tipa elektinog razvoda SRPS IEC 60364-5-52

3. Trajno dozvoljena struja I0

7. Izbor preseka i tipa kabla

SRPS IEC 60364-5-52

6. Trajno

podnosiva struja kabla

IZ(IB/k1(k2

4. k1 za grupna strujna kola SRPS IEC 60364-5-52

5. k2 za temperaturu okoline SRPS IEC 60364-5-52

Slika 1.Dijagram faze izbora preseka i tipova kabla

PAGE 10

_1064513849.unknown

_1064514212.unknown

_1064514950.unknown

_1064515371.unknown

_1064518665.unknown

_1064515178.unknown

_1064514921.unknown

_1064514060.unknown

_1064513078.unknown

_1064513633.unknown

_966887469.xlsSheet1

Vrsta tlaTermika otpornost tla mK/WKorekcioni faktor

ljaka suva50.65

Pesak, suvi30.9

Pesak2.51

Zemlja jako suva21.1

Zemlja srednj suva1.51.2

Zemlja, suva0.951.4

Zemlja0.71.55

Krenjak0.61.6

Pesak vlani0.551.65

Zemlja vlana0.41.75

Kamen0.351.85