Embed Size (px)
Citation preview
VODIĈ ZA PODSTICANJE VEĆEG UĈEŠĆA MALIH I
SREDNJIH PREDUZEĆA NA TRŢIŠTU
JAVNIH NABAVKI U CRNOJ GORI
Projekt Svjetske Banke i Uprave za javne nabavke
„Poboljšanje sistema javnih nabavki u Crnoj Gori“
Podgorica, jun2017. godine
Vlada Crne Gore
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE
1
Izdavaĉ
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE CRNE GORE
Za izdavaĉa
Doc dr Mersad Z MUJEVIĆ,direktor Uprave
Radni tim na Projektu WB - Uprave za javne nabavke
doc dr Mersad MUJEVIĆ, predsjednik UO Projekta
Mara BOGAVAC, pomoćnik Direktora, ĉlanica
Sanja POLEKSIĆ, samostalni savjetnik, ĉlanica
prof Svetlana TOMOVIĆ, samostalni savjetnik, ĉlanica
Milena ŠABAN, tehniĉki sekretar, ĉlanica
Radni tim na Projektu WB – WB
Vladimir BORIĈIĆ, voĊa tima i konsultant WB na Projektu
Manjola MALO, ekspert za javne nababke WB
Tiraţ
500 primjeraka
Priprema i štampa
DPC Podgorica
Jovana Tomaševića br 2
81000 Podgorica, Crna Gora
e majl: [email protected]
web: www.ujn.gov.me
tel: +382 20 243 150
fax: +382 20 245 549
2
Vodiĉ je pripremljen u okviru Programa podrške Svjetska banke (u daljem tekstuWB), Upravi
za javne nabavke (u daljem tekstu UzJN). Vodiĉ finansira WB, a sprovodi Vladimir Boriĉić,
lokalni ekspert. Realizacija „programa“ zapoĉetaje u januaru 2017. godine i završava se u maju
2017. godine.
Opšti ciljvodiĉa je da doprinese većem uĉešću malih i srednjih preduzeća na trţištu javnih
nabavki u Crnoj Gori.
Zahvaljujemo se svima koji su pomogli u istraţivanju i prikupljanju informacija, posebno
prestavnicima malih i srednjih preduzeća koji su pomogli da se istraţe i mapiraju kljuĉne
aktivnosti u pravcu prevazilaţenja potencijalnih prepreka u poslovanju na koje nailaze mala i
sednja preduzeća prilikom uĉešće u postupcima javnih nabavki u Crnoj Gori.
Zahvalni smo svim predstavnicima drţavnih organa i jedinica lokalne samouprave za pruţene
informacije koje su imale poseban znaĉaj pri izradi ovog vodiĉa.
Zahvalni smo i uĉesnicima okruglih stolova organizovanih tokom 2016 i 2017. godine, koji su
dali konstruktivne komentare i pomogli Upravi za javne nabavke da kandiduju ovaj projekat
Svjetskoj Banci, prije svega Direkciji za mala i srednja preduzeća, Zajednici opština CG, Uniji
poslodavaca CG, Montenegro biznis alijansi, Privrednoj Komori CG, Opštinama Podgorica,
Bar i Bijelo Polje.
Napominjemo da je Vodiĉ saĉinjen na osnovu analize najvaţnijih dokumenata kojim je ureĊen
sistem javnih nabavki u Crnoj Gori. Kroz pojedine tematske jedinice u dokumentu navedena su
oĉekivanja od daljeg razvoja sistema javnih nabavki u Crnoj Gori i njegovog usaglašavanja sa
pravnim tekovinama EU.
U cilju obezbjeĊenja praktiĉne upotrebljivosti ovoga Vodiĉa, on će se unapreĊivati i
prilagoĊavati u skladu sa eventualnim izmjenama i identifikovanim potrebama koje se mogu
pojaviti u narednom periodu u sistemu javnih nabavki.
Za pojedine stavove i sugestije koji su dati u ovom dokumentu, a koji nijesu prepoznati u
Zakonu o javnim nabavkama odgovoran je angaţovani konsultant Svjetske Banke.
3
4
PLAN VODIĈA…………………………………………………………………………...….7
1.UVOD...................................................................................................................................... 9
2. ANALIZA STANJA………………………………………………………………………..9 2.1. Struktura poslovnih subjekata u Crnoj Gori ........................................................................ 10
2.2. Mala i srednja preduzeća u EU-i......................................................................................... 13
2.3. Uloga trţišta javnih nabavki za MiSP.................................................................................. 15
2.4 Analiza najćešćih prepreka za ućeĉĊe MiSP u postupcima javnih nabavki i mogućnosti njhovog
otklanjanja ...................................................................................................................16 a) Ugovori velike vrijednosti i nemogućnost ispunjenja fakultativnih uslova, privremeno
zatvaranje trţišta kroz „okvirne sporazume“ .................................................................................. 16
b Nedostatak informacija i nedovoljno komuniciranje sa naruĉiocima ............................................ 17
c)Kratak rоk zа pripremu ponude ....................................................................................................... 19
d)Nedostatak potrebnog znanja o procedurama i iskustva u postupcima javnih nabavki .................. 20
e)Davanje prednosti najniţe ponuĊenoj cijeni u odnosu na kriterijum ekonomski najpovoljnija
ponuda...........................................................................................................................................21
f)Nepotrebna administrativna opterećenja ......................................................................................... 22
g)Kašnjenje u plaćanju ili neplaćanju za izvršeni posao .................................................................... 24
h)Nepoznavanje procedure zaštite prava u postupcima javnih nabavki ............................................. 25
i)Visoki bankarski troškovi kod finansijskog obezbjeĊenja u postupcija javnih nabavki ...........25
j)Druga opterećenja uza MiSP .......................................................................................................... 26
2.5. Prikaz prevazilaţenja prepeka za MiSP..................................................................................... 28
2.6. Analiza obaveza naruĉilaca i ponuĊaĉa po fazama postupka javne nabavke.............................29 2.6.1. Ciklus javnih nabavki /Koraci u javnim nabavkama ............................................................29
a) predtenderska faza....................................................................................................................... 29
b) tenderska faza.............................................................................................................................. 30
c) postenderska faza........................................................................................................................ 36
2.7. Dijagram toka postupka .............................................................................................................38
3. NAJĈEŠĆE GREŠEKE U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI I KAKO IH
PREVAZIĆI..........................................................................................................................41
4.STRATEŠKI OKVIR ............................................................................................................42 4.1. Dokumenta Evropske komisije i uloga Evropskog parlamenta za olakšanje MiSP .......... 42
4.2 Strateška dokumenta za razvoj MiSP u Crnoj Gori .............................................................. 43
4.3. Institucionalni okvir javnih nabavki u Crnoj Gori................................................................45
4.4. Zakonodavni okvir u Crnoj
Gori...........................................................................................506 4.4.1. Postojeći zakonodavni okvir ............................................................................................. 47
4.4.2. Izrada novih propisa u javnim nabavkama.......................................................................48
5. MJERE ZA UNAPRJEĐENJE SISTEMA JAVNIH NABAVKI U CRNOJ GORE....48
5.1.Mjere za unaprjeĊenje uĉešća MiSP u javnim nabavkama na nacionom nivou ....................... 53
5.2.Mjere za unapreĊenje uĉešća MiSP u javnim nabavkama na lokalnom nivou ........................ 57
5.3. Jaĉanje sistema javnih nabavki na nivou lokalnih samouprava .............................................. 54
5.4. Sistemski pristup unapreĊenja javnih nabavki u lokalnim samoupravama .............................55
5.5. Kriterijumi za mjerenje uspešnosti reformi javnih nabavki u lokalnim samoupravama..........57
5.6. Nosioci procesa reformi javnih nabavki u lokalnim samoupravama........................................57
5.7. Mjere za unaprjeĊenje javnih nabavki na nivou lokalnih samouprava.....................................57
5.8. Oĉekivane koristi od unapreĊenja javnih nabavki u lokalnim samoupravama.........................57
5
5.9. Informativni sto za MiSP ........................................................................................................ 58
6. OBUKA ZA PRIVREDNE SUBJEKTE I MiSP............................................................... 58
7. USPOSTAVLJANJE NAĈINA PRAĆENJA, IZVJEŠTAVANJA I DEFINISANJA
MJERA ZA POVEĆANJE UĈEŠĆA MiSP U JAVNIM NABAVKAMA ........................59
8. AKCIONI PLAN ZA JAĈANJE POSLOVNOG AMBIJENTA ZA MiSP...................60
9. BUDŢET I PLAN FINANSIRANJA................................................................................. 62
10. PROCEDURE ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU......................................................... 62
11. MOGUĆNOSTI NA JAVNIM TRŢIŠTIMA U EU
– EVROPSKI TENDERI I PODRŠKE ...........................................................................63
12. ZAKLJUĈAK .....................................................................................................................66
13. PRILOZI .............................................................................................................................80
6
Akronimi1
Akcioni plan AP
Bruto društveni proizvod BDP
Centralni registar privrednog suda CRPS
Drţavna komisija za kontrolu postupka javnih nabavki DK
Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća DzMSP
Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori DEuCG
Drţavna revizorska institucija DRI
Evropska unija EU
Evropska komisija EK
Evropski centar za informacije i inovacije EIIC
Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD
Evropska preduzetniĉka mreţa EEN
Evropski investicioni fond EIF
Evropska investiciona banka EIB
Evropski sud pravde ESP
Fond penzijskog i invalidskog osiguranja Fond PIO
Fond za zdravstveno osiguranje FzO
Fond za razvoj Crne Gore FzRCG
Grupa eksperata za tendere TEG
Globalni monitor preduzetništva GEM
Investiciono razvojni fond Crne Gore IRFCG
Instrument predpristupne pomoći IPA
Javno-privatno partnerstvo JPP
Mala i srednja preduzeća MiSP
Ministarstvo finansija MF
Ministarstvo ekonomije MIE
Montenegro biznis alijansa MBA
Program pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji PPCGEU
Poreska uprava PU
Privredna komora PKCG
Statistical Office of the Europen Comission EUROSTAT
Strane direktne investicije SDI
Svjetska banka SB
Ugovor o funkcioniranju EuropskeUnije UFEU
Uprava za javne nabavke UzJN
Uprava za inspekcijske poslove UzIP
Upravni sud US
Uprava za kadrove UK
Unija poslodavaca UP
Uprava carina UC
Vlada Crne Gore VCG
Vrhovno drţavno tuţilaštvo VDT
Zajednica opština Crne Gore ZoCG
Zakon o javnim nabavkama ZoJN
Zakon upravnom postupku ZUP
1 Najčešće skraćenice koje su zastupljene u široj stručnoj literaturi o javnim nabavama u Crnoj Gori
7
PLAN VODIĈA
1. UVOD:Ovo kratko poglavlje uglavnom poĉinje napomenama kljuĉnih ciljeva vodiĉa za
podsticanje većeg uĉešća malih i srednjih preduzeća na trţištu javnih nabavki u CG. Uvod
jasno definiše mala i srednja preduzeća i timeobjašnjava na koji vid preduzeća taĉno je vodiĉ
usmjeren.U uvodu je nedvosmisleno objašnjeno na koji naĉin je Vodiĉ za podršku razvoju
MiSPusaglašen sa Strategijama podrške razvoju MiSP, Strategijom razvoja sistema javnih
nabavki uCGza period 2016-2020 i na koji naĉin ih maksimalno koristi na nacionalnom,
regionalnim i lokalnim nivoima. Potrebno je imati na umu da je jedna od odlika efikasnog
ekonomskog razvoja usklaĊenost sektorskih planova na razliĉitim nivoima vlasti. Ono što
lokalna samouprava moţe da postigne razlikuje se od nivoa do nivoa, ali je ipak u okvirima
aktivnosti koje sprovodi drţavna vlast.
2. ANALIZA STANJA: Ovo znaĉajno poglavlje obuhvata, prije svega, analizu privrede u
drţavi i u opštinama, ali i prirode MiSP. Ovde je predstavljena analiza strukture i trendova koji
su karakteristiĉni za privredu na drţavnom i lokalanom nivou. Vaţna pitanja na koje bi trebalo
odgovoriti su sledeća: Koje su kljuĉne privredne aktivnosti u drţavi i opštinama? Da li se obim
ovih privrednih aktivnosti u proteklih pet do deset godina povećao ili smanjio i koji su bili
razlozi za promjenu? Vaţne informacije o MiSP koje su u ovom poglavlju predstavljene
podrazumijevaju broj malih i srednjih preduzeća po djelatnostima, broj preduzetnika, broj lica
koja su zaposlena u malim i srednjim preduzećima, trend zapošljavanja u poslednjih pet do
deset godina, trţište i izazove sa kojima se mala i srednja preduzeća trenutno suoĉavaju. Pored
toga uraĊena je i analiza slabosti, mogućnosti i prijetnji,analizakoja istiĉe glavneprobleme koje
bi trebalo rješavati kroz plan podrške malim i srednjim preduzećima,ijoš vaţnije, njihovu
povezanost tj. uzroĉno-poslediĉne veze.
3. STRATEŠKI OKVIR: Ovo poglavlje opisuje šta drţava i lokalna samouprava i
zainteresovanestrane u sektoru ţele da postignu. Ĉesto poĉinje sa izjavom o viziji, na primjer
prikazom predloţenog poslovnog okruţenja koje podstiĉe i omogućava razvoj MiSP. Kratak
rezime naĉina za ostvarivanje vizije kroz aktivnosti koje drţava i lokalne samouprave i
zainteresovane strane namjeravaju da preduzmu. Poglavlje se nastavlja opisom prioriteta i
strateških ciljeva plana i konkretnih ciljeva koji su povezani sa sprovoĊenjem plana za vodiĉ.
Ovi ciljevi predstavljaju indikatore uz pomoć kojih je moguće mjeriti napredak, uĉinak ili
sliĉno, u sprovoĊenju plana vodiĉa.
4. AKCIONI PLAN: Ovo poglavlje predstavlja konkretne aktivnosti koje treba preduzeti da bi
se ostvarila vizija. Ove aktivnosti obuhvataju odreĊene promjene u politici na nacionalnom
nivou i nivou lokalnesamouprave kao i nove projekte. Primjer promjena u politici je, recimo,
promjena pravila koja propisuju javne nabavke roba, radova i usluga. Akcioni plan obuhvata
period od 2017. do 2020. godine.
5. BUDŢET I PLAN FINANSIRANJA: Razmatranje troškova projekta- vodiĉa i naĉina na
koji će potrebna sredstva biti obezbijeĊena ukljuĉena su u poglavlje IV Akcionogplana. Bez
jasno opredeljenih sredstava u drţavnom i lokalnom budţetu sam Akcioni plan ostaje samo
slovo na papiru bez pokrića.
6. PROCEDURE ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU: Završno poglavlje se fokusira na naĉin
na koji će da prati napredak i uĉinak ovog vodiĉa. Praćenje se ĉesto zanemaruje, meĊutim ono
predstavlja izuzetno vaţan i upravo neophodan dio implementacije. Drţavi i lokalnoj
samoupravi praćenje omogućava da utvrdi da li je implementacija na pravom putu i ako nije,
koje modalitete za implementaciju bi trebalo preispitati.
8
1.UVOD
Sektor malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu MiSP) predstavlja sve znaĉajniji segment
privrede CG i predstavljaju kljuĉne nosioce njenog privrednog rasta i zapošljavanja već
nekoliko godina unazad.
Uz strane direktne investicije, ovaj sektor bi i u budućnosti mogao biti znaĉajna poluga
ekonomskog razvoja i osnovni kreator novih radnih mjesta. Da bi opstala i razvijala se na
trţištu, ova preduzeća moraju stalno graditi nove konkurentskeprednosti. Isto se moţe graditi
unutar samih preduzeća njihovim jaĉanje i razvojem, ali i kroz meĊusobnu saradnju i
povezivanje.
Iz razloga što MiSP imaju veoma vaţnu ulogu u razvoju ekonomije svake zemlje, neophodno
podsticati i omogućavati njihovo uĉešće u postupcija javnih nabavki.Uzimajući u obzir
ĉinjenicu na najave da se nabavke ukrupnjavaju na svim nivoima (državnom i lokalnom)
naroĉitu paţnju trebalo bi obratiti da MiSPbudu u većoj mjeri ukljuĉena u postupke nabavke
kod naruĉilaca, obveznika primjene ZoJN.
Javne nabavke su od kljuĉnog znaĉaja u Strategiji Evropa 2020., utvrĊenoj u EU pod nazivom
„Evropa 2020., strategija za pametan, održiv i sveobuhvatan rast”. Radi se o jednom od
instrumenata utemeljenih na trţištu koji se koriste za postizanje pametnog, odrţivog i
inkluzivnog rasta, a kojima se osigurava najefikasnije korišćenje javnih sredstava.
CGje prepoznala u svojoj agendi kroz Strategiju razvoja sistema javnih nabavki za period 2016
– 2020. godine neophodnost aktivnog odnosa drţave i lokalne samoprave na razvoja i
podsticanju MiSP.
Na osnovu istraţivanja koja su izvršena u neposrednoj komunikaciji sa predstavnicima ovih
subjekata i njihovim udruţenjima, a radi ocjene spremnosti prilagoĊavanja MiSP budućim
aktivnostima na polju javnih nabavki, pokazalo je da planiraju nove investicije i proširenje
poslovanja. Spremni su da ulaţu u ljudske resurse, tehniĉko-tehnološke i druge kapacitete
neophodne za uspješno poslovanje, kako bi bili konkuretni na trţištu.
U tom cilju, oĉekuju i veću podršku drţave CG i lokalne zajednice. Saglasno toj orijentaciji i
oĉekivanjima MiSP ovaj vodiĉ je namijenjen za pospješivanje uĉešća MiSP na svim nivioma u
segmentu javnih nabavki.
Slijedeći korake, savjete i ideje koje sadrţiovaj vodiĉ,drţava i jedinice lokalne samouprave
mogu da kreiraju i sopstvenu„atmosferu“, dokument – smjerniceĉijom realizacijom će uticati
na znatno unaprijeĊenje privrednog ambijenta.
U tu svrhu pravila o javnoj nabavci donešena na osnovu Direktive 2004/17/EZ Evropskog
parlamenta i Savjeta i Direktive 2004/18/EZ Evropskog parlamenta i Savjeta će se revidirati i
unaprijediti kako bi se povećala efikasnost javne potrošnje, a pogotovo kako bi se olakšalo
uĉešće malih i srednjih preduzeća (MiSP) u javnoj nabavci i kako bi se naruĉiocima omogućilo
da bolje iskoriste javnu nabavku pri postizanju zajedniĉkih društvenih ciljeva2.
CG je na dobro putu kada se tiĉe puna implementacija Direktiva iz paketa 2014/EU godine,
koja na jasan naĉin prepoznaju ulogu i znaĉaj MiSP na ekonomiju drţava.
2Direktiva 2014/24/ЕU
9
2. ANALIZA STANJA 2.1. Struktura poslovnih subjekata u Crnoj Gori
U CG seprema veliĉini, u skladu sa kriterijumima koji se primjenjuju za njihovu klasifikaciju,
poslovni subjekti dijele na mala i srednja. Prema podacima Monstat-a iz marta 2017. godine,
u CG posluje 27954 ili 98,9% malih i 268 ili 0,9% srednjih preduzeća, koja ostvaruju oko 76%
ukupnog prometa, uĉestvuje sa 67% u ukupnoj dodatoj vrijednosti i zapošljavaju skoro 2/3
ukupnog broja zaposlenih.
Sektori u kojima najĉešće posluju mala i srednja preduzeća su: trgovina na veliko i malo,
popravka motornih vozila i motocikla,usluge smještaja i hrane, struĉne, nauĉne i tehniĉke
djelatnosti, graĊevinarstvo, preraĊivaĉka industrija3.
Klasifikacija poslovnih subjekata na mala, srednja i velika, u skladu sa Zakonom o
raĉunovodstvu i reviziji („Službeni list CG“ br. 052/16 od 09.08.2016), vrši se na osnovu
prosjeĉnog broja zaposlenih, ukupnog prometa na godišnjem nivou i vrijednosti ukupne aktive.
To su fiziĉka i pravna lica, koja obavljaju odreĊenu djelatnost radi ostvarivanja dobiti na
trţištu, ukljuĉujući i samozaopošljavanje i porodiĉne poslove sa obrtom i drugim djelatnostima,
registrovanih kod nadleţnog organa bez obzira na oblik organizovanja. Struktura poslovnih
subjekata u CG posmatrana po osnova klase veliĉine treba da zadovolji sljedeće kriterijume:
- mala preduzeća su ona pravna lica kod kojih je:
1) prosjeĉan broj zaposlenih od 1 do 49;
2) poslovni promet manji ili jednak 10.000.000 eura;
3) prosjeĉna vrijednost aktive manja ili jednaka 10.000.000 eura.
- srednja preduzeća su ona pravna lica kod kojih je:
1) prosjeĉan broj zaposlenih od 49 do 249;
2) poslovni promet 10.000do 50.000.000 milona eura;
3) prosjeĉna vrijednost aktive 10.000do 43.000.000 miliona eura.
Tabela 1:Razvrstavanje poslovnih subjekata u Crnoj Gori
Pravna lica Prosjeĉan broj
zaposlenih Promet /u Eurima/ Aktiva/u Eurima/
Мala preduzeća od 1 do 49 ≤ 10 000 000 ≤10 000 000
Srednja preduzeća od 49 do 249 od 10 000 do 50 000 000 od 10 000 do 43 000 000
U skladu sa Statistiĉkim Biznis registrom CG, prema obliku svojine poslovni subjekti u
Crnoj Gori dijele se natri oblika svojine4, i to:
privatnu,
dva ili više oblika svojine, i
drţavnu svojinu.
Od ukupnog broja u privatnom vlasništvu je oko 99% poslovnih subjekata. Detaljnije
informacije date su tabeli koja slijedi;
3www.monstat.org/cg/publikacije 4Statistički Biznis registar Crne Gore koji je korišćen za analizu poslovnih subjekata u Crnoj Gori
10
Tabela 2: Razvrstavanje poslovnih sujekata po obliku svojine u Crnoj Gori
Naziv Poslovni subjeti u 2014. god.
% Poslovni subjeti u 2015 .god.
% Poslovni subjeti u 2016.god.
%
Privatna svojina 23 166 99,4 25 801 99,4
28 076
99,30 Dva ili više oblika
svojine 57 0,2 60 0,2 58 0,2
Drţavna svojina 85 0,4 94 0,4 134 0,5
Ukupno 23 308 100% 25 955 100% 28 268 100%
Za klasifikaciju poslovnih subjekata po veliĉini koristi se godišnji prosjek zaposlenih, a ne
zaposleni na odreĊeni datum, kao i ostvareni profit i raspoloţiva aktiva na godišnjem nivou.
U tabeli 3 prikazan je broj malih, srednjih i velikih preduzeća u CGza period od 2014-2016
godine. U klasi malih preduzeća broj poslovnih subjekata u 2016. u odnosu na 2015. godinu
porastao je za 8,1% , a zabiljeţen je porast broja poslovnih subjekata u klasi velikih
preduzeća.
Tabela 3: Razvrstavanje poslovnih sujekata po klasi veličine u Crnoj Gori
Oznaka Frekventnost 2014. god.
% Frekventnost 2015. god.
% Frekventnost 2016. god.
%
Mala preduzeća 23051 98,9 25 698 99 27 954 98,9 Srednja
preduzeća 221 0,9 220 0,9 268 0,9
Velika preduzeća 36 0,2 37 0,1 46 0,2
Ukupno 23 308 100% 25 955 100% 28 268 100%
Po sektorima djelatnosti u CG izvršena je klasifikacija aktivnih subjekta, u skladu sa
Klasifikacijom djelatnosti KD2010, koja u potpunosti korespondira Klasifikaciju djelatnosti
NACE Rev.2 koja se koristi u zemljama EU5.UporeĊujući podatke iz 2015. godine, u 2016.
godini biljeţi se porast poslovnih subjekata u svim sektorima djelatnosti. Rast se kretao
za10,1% u sektoru „Usluge pružanja smještaja i hrane“, zatim 9,6 % u sektoru
„GraĎevinarstvo“, zatim 9,4% „Stručne, naučne i tehničke djelatnosti“ i 6,5 % u sektoru
„Trgovina na veliko i na malo, popravka motornih vozila i motocikala“.
U tabelama koje slijede, po silaznom redosljedu, za period od 2014. do 2016. godine data je
zastupljenost poslovnih subjekata za pet djelatosti i broj poslovnih subjekata po jedinicama
lokalnih samouprava.
U tabeli 4. dati su pokazatelji zastupljenost poslovnih subjekata po sektorima u CG. Uvidom u
date podatke moţe sezakljuĉiti da je skoro 75% malih i srednjih preduzeća skoncetrisano u
petdjelatnosti/sektora i to:
trgovina na veliko i malo,
usluge pruţanja i hrane,
struĉne, nauĉne i tehniĉke djelatnosti,
5Podjela aktivnih poslovnih subjekata po sektorima djelatnosti u CG, Monstat 2016 -Tabela 3
11
graĊevinarstvo i
preraĊivaĉka industrija.
Tabela 4: Zastupljenost poslovnih subjekata po sektorima u Crnoj Gori
Šifra Naziv sektora Frekventnost
2014. god. %
Frekventnos
t 2015. god. %
Frekventnost
2016. god. %
G Trg. na veliko i malo,
popr. mot. voz. i mot. 8 263 35,5 8 944 34,5 9 582 33,8
I Usluge pruţanja smj. i
hrane 2 600 11,2 3 083 11,9 3 429 12,1
M Struĉne, nauĉne i tehn.
djelatnosti 2 400 10,3 2 710
10,4
0 2 990 10,6
F GraĊevinarstvo 2 410 10,3 2 659 10,2 2 942 10,4
C PreraĊivaĉka industrija 1 962 8,4 2 085 8,0 2 223 7,9
Ovo su djelatnosti/sektori gdje se kreće velika radna intezivnost, mala kapitalna ulaganja.
Najveći broj poslovnih subjekata u 2016. godini, zabiljeţen je u Podgorici i to 10 333 ili 36,6
%, zatim slijedi Budva sa 3267 ili 11,6% i Bar sa 2718 sa 9,6% uĉešća u ukupnom broju
poslovnih subjekata. Osim Podgorice, Budve i Bara i u ostalim opštinama, zabiljeţen je
porastbroja poslovnih subjekata za period od 2014-2016. godine .
Tabela 5: Poslovni subjekti po opštinama u Crnoj Gori
Opština
Aktivni
subjekti
2014. god.
Procenat
Aktivni
subjekti
2015. god.
Procenat
Aktivni
subjekti
2016. god.
Procenat
Andrijevica 52 0,2 64 0,3 72 0,3
Bar 2 352 10,1 2 614 10,1 2 718 9,6
Berane 437 1,9 465 1,8 506 1,8
Bijelo Polje 863 3,7 959 3,7 1 033 3,7
Budva 2 688 11,5 3 021 11,6 3 267 11,6
Cetinje 521 2,2 599 2,3 665 2,3
Danilovgrad 393 1,7 446 1,7 487 1,7
Gusinje 1 0,0 6 0,0 15 0,0
Herceg Novi 1 879 8,1 2 132 8,2 2 201 7,8
Kolašin 186 0,8 195 0,8 211 0,8
Kotor 1 043 4,5 1 153 4,4 1 201 4,2
Mojkovac 130 0,6 139 0,5 150 0,5
Nikšić 1 520 6,5 1 675 6,5 1 782 6,3
Petnjica 1 0,0 8 0,0 19 0,1
Plav 0 0,4 99 0,4 111 0,4
Pljevlja 496 2,1 552 2,1 579 2,1
Pluţine 28 0,1 33 0,1 34 0,1
Podgorica 8 255 35,4 9 350 36,0 10 333 36,6
Roţaje 469 2,0 521 2,0 557 2,0
Šavnik 22 0,1 24 0,1 39 0,1
Tivat 945 4,1 950 3,7 1 166 4,1
Ulcinj 825 3,5 850 3,3 996 3,5
Ţabljak 112 0,5 100 0,4 126 0,4
Ukupno 23 308 100.0 25 955 100,0 28 268 100,0
Trend kretanja broja poslovnih subjekata za opštine Podgorica, Bar i Budva dat je u šemi 1.
12
Šema 1.
Ako uzmemo broj aktivnih poslovnih subjekta i njihov trend kretanja u CG za period
2014/2016 godina moţe se zakljuĉiti da je najteţi period ekonomske krize prebroĊen, da se
osjećaju pozitivne promjene u poslovnom ambijentu, da se stvara prostor za dalje unapreĊenje.
MeĊutim brojne analize pokazuju da postoji potreba za razliĉitim vidovima sticanja znanja i
vještina menadţmenta i zaposlenih, unaprijedjenja pristupa finansijama, sertifikacija standarda
kvaliteta, podizanje konkuretnosti, posticaj inovativnosti, jaĉanje dijaloga javnog i privatnog
sektora, jaĉanje institucionalnog okvira za razvoj MiSP-a, jaĉanje saradnje svih institucija, na
nacionalnom i lokalnom nivou. Navedene potrebe su od posebne vaţnosti za poslovne subjekte,
radi smanjivanja slabosti koje negativno utiĉu na poslovanje MiSP-a i izlaza proizvoda naših
preduzeća na meĊunarodnom trţištu.
2.2. Mala i srednja preduzeća u EU
Mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća (MiSP) ĉine 99 % svih preduzeća u EU, osiguravaju
dva od tri radna mjesta u privatnom sektoru i zasluţna su za više od polovine cjelokupnog BDP
koji ostvaruju preduzeća u EU. Devet od deset MiSPzapravo su mikropreduzeća s manje od
deset zaposlenih. Kako bi se podrţala i pomogla MiSP, usvojeni su razni akcijski programi
poput Akta o malom preduzetništvu kojim suobuhvaćeni svi ti programi s ciljem stvaranja
sveobuhvatnog politiĉkog okvira. Uspostavljenisu i programi Obzor 2020 i COSME radi
povećanja konkurentnosti malih i srednjih poduzećauz pomoć istraţivanja i inovacija, radi
omogućivanja boljeg pristupa financiranju za MiSP.
MiSP uglavnom posluju na lokalnom i nacionalnom nivou jer ih je relativno malo ukljuĉeno u
prekograniĉne poslove unutar EU. Njihovo poslovanje obuhvaćeno je zakonodavstvom EU-a
na razliĉitim podruĉjima kao što su oporezivanje (član110. do 113. Ugovora o funkcioniranju
Europske Unije (UFEU)), trţišno takmiĉenje (članci 101. do 109. UFEU-a) i pravo društava
(pravo poslovnog nastana: član 49. do 54. UFEU-a), a definicija malih i srednjih preduzeća
moţe sepronaći u preporuci Komisije 2003/361/EZ.
U zemljama EU drugaĉija je definicija MiSP. U mala preduzeća se svrstavaju ona pravna lica
13
koja imaju manje od 50 zaposlenih, sa manje od deset miliona eura godišnjeg prometa i/ili
ukupnog bilansa stanja koji je manji od deset miliona eura. Srednja pravna lica imaju manje od
250 zaposlenih, manje od 50 miliona eura prometa i/ili ukupnog bilansa stanja manjeg od 43
milona eura. Detaljniji prilaz razvrstavanja poslovnih subjekata, nihova struktura i procentualno
uĉešće MiSP u EU dato je u tabelama koje slijede.
Ova preduzeća su kljuĉ poslovanja, izvor preduzetnićkog duha i inovacije koji u krajnjem
presudno utiĉu na konkuretnost preduzeća u EU. Stoga je cilj politike EU da na podruĉju malog
i srednjeg preduzetništva osigura da politika i mjere Unije budu prilagoĊene malim
preduzetnicima i da doprinesu većoj privlaĉnosti za osnivanje preduzeća i jaĉanju njihovog
poslovanja6.
U tom pravcu ostvarena su odreĊena dostignuća:
a) 2008. godine donesen je Akt o malom preduzetništvu koji sadrţi:
pametnu regulativu u smislu smanjenja prepreka u poslovanju, borbi protiv
kašnjenja u plaćanju, elektronskog izdavanjs raĉuna nakon plaćanjakoji bi se
izjednaĉili sa fiskalnim raĉuniuma, smanjenje administrativnih opterećenja MiSP u
postupcima javnih nabavki, uvoĊenje mogućnosti za zajedniĉno podnošenje ponuda,
pojednostavljenje finansijskog izvještavanja i drugo;
pristup finansiranju u cilju dobijanja potrebnih finansijskih sredstava na
finansijskom trţištu i kredita osiguravanjem zajmova, jemstava i preduzetniĉkog
kapitala, pojaĉana je aktivnost od strane Evropskih finansijskih institucija, EIB i
EIF, te u tom smislu 2011. godine donesen je Akcioni plan za poboljšanje pristupa
finansiranju za mala i srednja preduzeća;
„Akt o jedinstvenom tržištu - za visokokonkuretno socijalno tržištu ekonomiju“ koji
sadrţi politiĉke inicijative za lakši pristup MiSP trţiptima preduzetniĉkog kapitala;
politiku drţavne pomoći za mala i srednja preduzeća.
b) Program i mreţe EU za mala i srednja preduzeća
c) Program za mala i srednja predzuzeća i istraţivanja;
d) COMSE - Program za konkuretnost preduzeća i malih i srednjih preduzeća, koji svoje
aktivnosti sprovodi u skopu Okvirnog programa za konkuretnost i inovaciju u skladu
sa postavljenim opštim cijljevima.
Tabela 6: Razvrstavanje poslovnih subjekata u EU
Pravna lica Broj zaposlenih Poslovni prihod Ukupna vrijednost imovine 7
Мala pravna lica <50 < 10 miliona eura < 10 miliona eura
Srednja pravna lica <250 < 50 miliona eura < 43miliona eura
6Kratki vodič o Evropskoj uniji -2017 7A Partial and Fragile Recovery, Annual Report on European SMEs 2013/2014, Final Report
http://ec.europa.eu/growth/smes/business-friendly-environment/performance-review/files/supporting-documents/2014/annual-
report-smes-2014_en.pdf
14
Tabela 7: Struktura MiPS u EU
Broj poduzeća
(u mil)
Broj
zaposlenih
(u mil)
Ostvarena
vrijednost
(%)
Efikasnost rada
(u 1000 €
po osobi)
Ukupno MiSP 20,9 90,6 3617 39,9
Mikro 19,3 39,3 1348 34,3
Mala 1,4 27,9 1147 41,2
Srednja 0,2 23,4 1122 47,9
Velika 0,1 45,2 2559 56,6
Ukupno 21,0 135,8 6176 45,5 Izvor: prilagoĊeno premaKey figurens on European business with a special feature on SMEs, Eurostat,2011
Tabela 8:Procentualna struktura MiPS u EU
Broj poduzeća
(%)
Broj zaposlenih
(%)
Ostvarena
vrijednost
(%)
Efikasnost rada
(%)
Ukupn MiSP 99,8 66,7 58,6 87,8
Mikro 92,0 29,0 21,8 75,3
Mala 6,7 20,5 18,6 90,5
Srednja 1,1 17,2 18,2 105,3
Velika 0,2 33,3 41,4 124,5
Ukupno preduzeća 100 100 100 100
Izvor: prilagoĊeno premaKey figurens on European business with a special feature on SMEs, Eurostat,2011
U EU postoji 21 milion MiSP. Ova preduzeća su kljuĉni izvor zapošljavanje jer zapošljavaju
oko 66,7% od ukupnog broja zaposlenih u EU, od toga 29% je zaposleno u mikro preduzećima,
20,5% u malim i 17,2%u srednjim preduzećima, dok je uvelikim preduzećima zaposleno
33,3% zaposlenih. Po oblastima poslovanja najveći broj MiSP ĉine ona koja se bave trgovinom
na veliko i malo, ĉak 27%, zatim trgovina nekretninama, iznajmljivanje i druge usluge 22%,
MiSP-a koja se bave proizvodnjom ĉine 13%, zatim u graĊevinarstvu 11%, a najmanje MiSP-a
je u oblasti finansijskih, zdravstvenih i socijalnih usluga8.
2.3. Uloga trţišta javnih nabavki za MiSP
U CG javne nabavke se uvode 2001. godineusvajanjem prvog ZoJN kada su stvoreni bitni
preduslovi za efikasnije trţišno poslovanje, koji je dalje mijenjan i dopunjavan. U periodu od
uvoĊenja sistema javnih nabavki uoĉeno je da iste igraju vaţnu ulogu i kljuĉni su element
javnog ulaganja, znaĉajne su za jaĉanje jedinstvenog trţišta, postiĉu privredni razvoj i
predstavljaju vaţnu komponentu ekonomskog razvoja, imaju vaţno uĉešće u ukupnom BDP u
našoj zemlji.
Iz izvještaja o ugovorenim javnim nabavkama koje priprema Uprava za javne nabavke9 moše
se vidjeti da su obveznici primjene ZoJN u 2016. godini ugovorili su ukupno 447.739.222,36
euraza nabavku roba, usluga i radova i zakljuĉili ukupno 7.653 ugovora sprovodeci tenderske
8 Observatory of European SME – Analitical report, Flash Eurobarometar, European Comission,p.8 9http://www.ujn.gov.me/category/izvjestaji/
15
postupke i zakljuĉili 84.967 ugovora neposrednim sporazumom (prikaz ugovorenih nabavki
za period 2011/2016 i učešće u BDP).
Ukupno javne nabavke
( u EUR) BDP (u EUR)
% uĉešća JN
u BDP
2011. 377.260.094,38 eura 3.234.000.000,00 11,67
2012. 323.155.258,90 eura 3.149.000.000,00 10,26
2013. 277.001.460,50 eura 3.335.900.000,00 8,30
2014. 327.161.639,73 eura 3.400.000.000,00 9,62
2015. 428.890.701,64 eura 3.606.000.000,00 11,89
2016 447.739.222,36 eura 3.805.000.000,00 11,77
Upravljanje javnim nabavkama je kljuĉna odrednica dobrog upravljanja i napretka CG, jer
godišnji obim izdvojenih sredstava iz Budţeta CG, budţeta naruĉilaca, donacije, sredstva iz
evropskih strukturnih i investicionih fondova kojima za nabavku roba, usluga i radova jesu
potencijalno trţište za sva preduzeća u CG. Javnom nabavkom otvaraju se nove mogućnost za
MiSPĉime se podstiĉu ulaganja i doprinosi jaĉanju ukupnog privrednog rasta i razvoja.
2.4.Analiza najĉešćiprepreka za uĉešće MiSP u postupcima javnih nabavki i mogućnosti
njihovog otklanjanja
Postupci javnih nabavki su vrlo kompleksni, te se zbog toga mogu pojaviti poteškoće za MiSP
u razumijevanju samih procedura propisanih Zakonom o javnim nabavkama („Službeni list
CG“ br. 42/11, 57/14 i 28/15, u daljem tekstu: ZoJN). Osim toga, postoje i drugi problemi
koji mogu predstavljati velike prepreke da ova preduzeća uĉestvuju u procesu nadmetanja.
Obavljenim istraţivanjem i analizom uoĉene su najĉešće prepreke sa kojima se suoĉavaju
MiSP u procesu nabavki:
a) ugovori velike vrijednosti i nemogućnost ispunjavanja fakultativnih uslova koje odnose na
neophodne kapacitete (ekonomsko-finansijsku, stručno-tehničku i kadrovsku), kao i
privremeno zatvaranje trţišta kroz „okvirne sporazume“;
b) nedostatak informacija i nevoljno komuniciranje sa naruĉiocima;
c) kratak rok za pripremu ponude kod naroĉito sloţenih nabavki;
d) nedostatak potrebnog znanja o procedurama i iskustva u uĉestvovanju u postupcima javne
nabavke;
e) davanje prednosti najniţe ponuĊenoj cijeni u odnosu na kriterijum ekonomski
najpovoljnija ponuda;
f) nepotrebna administrativna opterećenja;
g) kašnjenje u plaćanju ili neplaćanju za izvršeni posao,
h) nepoznavanje procedure zaštite prava u postupcima javnih nabavki,
i) visoki bankarski troškovi kod finansijskog obezbjeĊenja u postupcija javnih nabavki
(garancije) i
j) drugo.
U daljem tekstu opisane su navedene prepreke i date odreĊene informacije za njihovo
prevazilaţenje.
16
a)Ugovori velike vrijednosti i nemogućnost ispunjenja fakultativnih uslova, privremeno
zatvaranje trţišta kroz „okvirne sporazume“
Centralizacija javnih nabavki sa jedne strane moţe naruĉiocima donijeti znaĉajne uštede, ali
moţe negativo uticati na poslovanje MiSP. Centralizacija/objedinjavanje nabavki potencijalno
predstavlja opasnost da MiSP budu iskljuĉena iz postupka javne nabavke jer nijesu u stanju da
odgovore zahtjevima naruĉilaca.Upravo je to jedan od najvećih izazova svake drţave,
omogućiti MiSP pristup u ovim postupcima koji su po pravilu predviĊeni samo za velike
ponuĊaĉe. Veoma je bitno naći naĉin da MiSP dobiju dio tako velikog posla.
ZoJN uzeo je u obzir poteškoće na koje bi nailazila MiSP, te je predvidio da naruĉioci moraju
nabavku oblikovati po partijama, uvijek kada je to moguće na naĉin da omogući uĉešće
MiSP10
. Podjela predmeta po partijama bi trebala da se vrši i u kvantitativnom i u kvalitativnom
smislu. U kvantitativnom smislu potrebno je da se partije odreĊuju tako što će se uzeti u obzir
veliĉina i broj partija koje bi se u skladu sa proizvodnim kapacitetima ponuĊaĉa,dok u
kvalitativnom smislu treba uzeti u obzir sadrţinu partija kako bi se prilagodila specijalizovanim
sektorima MiSP.Naravno da se oblikovanje predmeta nabavke po partijama moţe razmotriti i
prilikom sprovoĊenja okvirnih sporazuma.
Da bi se MiSP omogućilo uĉešće u okvirnim sporazumima, naruĉioci mogu uzeti u obzir
mogućnost zakljuĉivanja okvirnih sporazuma sa više ponuĊaĉa, a ne sa jednim. U poreĊenju sa
tradicionalnim postupcima javne nabavke u kojima naruĉioci biraju jednog ponuĊaĉa i sa njim
zakljuĉuju ugovor (koje je najčešće veliko pravno lice), u okvirnom sporazumu koji je
zakljuĉen sa više ponuĊaĉa, a pri tom je podijeljen po partijama daje se šansa većem broju
manjih ponuĊaĉa da dobiju dio koji bi mogli da ispune. Navedeno je naroĉito znaĉajno jer se
zakljuĉivanjem okvirnih sporazuma na duţi period na neki naĉin privremeno zatvara trţište.U
pojedinim zemljama EU donijeti su vodiĉi za sprovoĊenje okvirnih sporazuma u kojima se daju
smjernice naruĉiocima da prilikom sprovoĊenja postupka radi zakljuĉivanja okvirnog
sporazuma kao minimalni nivo sposobnosti ponuĊaĉa veţe za „najveći ugovor“ a ne za ukupnu
vrijednost svih ugovora koji će biti zakljuĉeni putem okvirnog sporazuma.
Pored kvalitativno i kvantitativno velikih ugovora, naruĉioci mogu iskljuĉiti MiSP
odreĊivanjem kapaciteta kao fakultativnih uslova za uĉestvovanje koji su neproprcionalni
predmetu nabavke. Na taj naĉin se diskriminišu ponuĊaĉi koji bi mogli da izvrše takvu
nabavku, kada bi ti uslovi bili realno odreĊeni.Primjera radi, odreĊivanje finansijskog
kapaciteta koji je neopravdano previsoko odreĊen moţe destimulisati MiSP da uĉestvuju u tom
postupku. Direktive iz 2004 i Direktive iz 2014 godine11
predviĊaju koliki je optimalan
finansijski kapacitet koji naruĉioci mogu predvidjeti u tenderskoj dokumentaciji, odnosno
minimalni prihod koji se traţi odponuĊaĉa. On ne smije biti veći od dvostruke procijenjene
vrijednosti javne nabavke osim u naroĉito opravdanim sluĉajevima kada je to neophodno zbog
posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke. Postoji i obaveza da fakultativni
uslovi (kapaciteti koji se uobičajno traže) moraju biti u logiĉkoj vezi sa predmetom nabavke i
ne smiju diskriminisati ponuĊaĉe.
Оgraniĉenje uĉešća MiSP odreĊivanjem kapaciteta koji su nerealno odreĊeni ili sa ciljem da se
smanji konkurencija u postupcima javnih nabavki u drţavama ĉlanicama EU doveli su
upravodo jasnog definisanja u novoj Direktivi ovog pitanja.
10 Član 77 ZoJN, član 46 Direktive 24/2014/EU 11 Član 58. Direktive 2014/24/ЕU
17
b) Nedostatak informacija i nedovoljno komuniciranje sa naruĉiocima
Za MiSPveliki problem predstavlja nedostatak potrebnih informacija u vezi sa postupcima
javnih nabavki (gdje mogu naći „oglase“ o javnim nabavkama, kao da vide tendersku
dokumentaciju, šta je neophodno za pripremu ponude, kako da stupe u kontakt sa narčiocima i
dr).
ZoJN CG je na jasan naĉin ureĊen postupak objavljivanja tenderske dokumentacije na
Portalu javnih nabavki12
. Ovaj zakon je i dalje išao pa je ĉlanom 66 obavezao svakog naruĉioca
da oglasi obavještenje o postupku javne nabavke u jednom dnevnom štampanom mediju koji
se izdaje i distribuira na cijeloj teritoriji CG i koji je dostupan na internetu, u roku od tri dana
od dana objavljivanja tenderske dokumentacije na portalu javnih nabavki. Postupak javne
nabavke koji je pokrenut ili sproveden bez oglašavanja obavještenja je ništav.
Preuzimanje tenderske dokumentacije od strane MiSP je besplatno. na taj naĉin sve
informacije i sva dokumentacija u vezi konkretne javne nabavke su lako dostupni za
MiSP.Pristup Portalu javnih nabavki je veoma jednostavan i nije potrebna predhodna
registarcija ponuĊaĉa.Na internet stranici i portalu javnih nabavki UzJN mogu se pretraţivati:
planovi javnih nabavki,
tenderske dokumentacije za nabavku roba, usluga i radova;
odluke o kvalifikaciji kandidata,
odluke o izboru najpovoljnije ponude,
odluke o obustavi postupka javne nabavke,
odluke o poništavanju postupka javne nabavke,
ugovori o javnoj nabavci,
izmjene, odnosno dopune plana javnih nabavki, tenderske dokumentacije, odluka i
ugovora,
mišljenja UzJN u vezi sa pravilnošću primjene zakona,
izvještaji o ugovorenim javnim nabavkama i
drugi akti.
Na portalu javnih nabavki je znatno unaprijeĊena pretraga javnih nabavki, a na internet stranici
dostupan je znaĉajan broj informacija i na engleskom jeziku.MiSP mogu koristiti upustvo koje
je od znaĉaja za pretragu Portala13
.TakoĊe, MiSP imaju mogućnost da za odreĊene nejasnoće u
vezi ZoJN dobiju odgovore od UzJNna jednostavan i brz naĉin putem telefona, e-majla ili
pisanim zahtjevom14
. Sliĉna rješenja postoje i u zemljama EU. U Bugarskoj je predviĊeno da
eksperti iz Agencije za javne nabavke daju savjete putem telefona, dok u Italiji u okviru
njihovog centralnog tijela, predviĊen projekt saradnje je kroz funkcionalni Hel Desk koji
pomaţe kompanijama, a naroĉito MiSP kako bi se povećalo njihovo uĉešće u postupcima
javnih nabavki15
. U Letoniji takoĊe postoji jedinstveni Web Portal na kojem se objavljuju
procedure, koji je besplatan i nudi informacije na dnevnom nivou16
.
12www.ujn.gov.me: Portal javnih nabavki 13http://www.ujn.gov.me/category/uputstva/ 14Adresa na kojoj se mogu naći kontakti podaci UzJN su.... 15http://ec.europa.eu/internal_market/publicprocurement/docs/sme_code_of_best_practices_en.pdf 16http://ec.europa.eu/internal_market/publicprocurement/docs/sme_code_of_best_practices_en.pdf
18
Prilikom pripremanja ponude bitno je da MiSP kao ponuĊaĉi znaju šta treba da ponude.
Naruĉilac je obavezan da jasno i precizno opiše karakteristike predmeta nabavke. S tim u vezi
bilo bi poţeljno da naruĉioci prethodno istraţe trţište, da razmotre rješenja koja postoje na
istom, te da tehniĉku specifikaciju pripreme na taj naĉin da zaista bude u skladu sa njihovim
stvarnim potrebama. Nejasne tehniĉke specifikacije najĉešće mogu odvratiti ponuĊaĉe od
uĉestvovanja u konkretnom postupku jer nijesu sigurni šta naruĉilac taĉno kupuje. U pojedinim
zemljama EU se zbog toga praktikuje dijalog izmeĊu naruĉilaca i ponuĊaĉa kako bi se utvrdilo
šta na trţištu moţe da se kupi, da li postoje neka alternativna rješenja i na koji naĉin dovoljno i
pravilno opisati predmet nabavke. Vrlo ĉesto ni sami naruĉioci nemaju potrebna znanja za
predmetom nabavke, a to moţe dovesti do toga, da u postupku dobiju sve neodgovarajuće
ponude ili uopšte ne dobiju ponudu. Каda se vodi dijalog izmeĊu naruĉilaca i ponuĊaĉa trebalo
bi imati u vidu da se postupa u skladu sa naĉelima jednakosti i da se na taj naĉin tehniĉke
specifikacije ne prilagoĊavaju pojedinom ponuĊaĉu.
Pored toga, ukoliko je postupak već zapoĉet, ali nije istekao rok za podnošenje ponuda,
ponuĊaĉi mogu traţiti dodatna pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude. Ovakav vid
komunikacije je izmeĊu naruĉioca i ponuĊaĉa je dozvoljen i potreban.Vrlo ĉesto se na taj naĉin
daju znaĉajna pojašnjenja i pruţa pomoć ponuĊaĉima u cilju pripreme prihvatljive ponude. U
skladu sa tim, ZoJN je predvidio da zainteresovano lice ima pravo da zahtijeva od naruĉioca
pojašnjenje tenderske dokumentacije.Naruĉilac je duţan da pojašnjenje tenderske
dokumentacije, zavisno od vrste postupka javne nabavke, dostavi podnosiocu zahtjeva i da ga
objavi na portalu javnih nabavki u roku od tri dana, od dana prijema zahtjeva, a istim se ne
mogu vršiti izmjene i/ili dopune tenderske dokumentacije i isto predstavlja sastavni dio
tenderske dokumentacije.
PonuĊaĉ, MiSP moţe pojašnjenje, zavisno od vrste postupka javne nabavke, zahtijevati od
naruĉioca u roku:
1) od 22 dana od dana objavljivanja, odnosno dostavljanja tenderske dokumentacije, ako je rok
za dostavljanje ponuda najmanje 37 dana, od dana objavljivanja odnosno dostavljanja tenderske
dokumentacije;
2) od osam dana od dana objavljivanja, odnosno dostavljanja tenderske dokumentacije, ako je
rok za dostavljanje ponuda najmanje 22 dana, od dana objavljivanja odnosno dostavljanja
tenderske dokumentacije;
3) u roku od šest dana od dana objavljivanja, odnosno dostavljanja tenderske dokumentacije,
ako je rok za dostavljanje ponuda najmanje 12 dana, od dana objavljivanja odnosno
dostavljanja tenderske dokumentacije;
4) u roku od tri dana od dana objavljivanja, odnosno dostavljanja tenderske dokumentacije, ako
je rok za dostavljanje ponuda kraći od 12 dana, od dana objavljivanja odnosno dostavljanja
tenderske dokumentacije.
U smislu povećanja stepena informisanosti ponuĊaĉa (MiSP), buduće aktivnosti u dijelu
elektronskih javnih nabavki bliţe su usmjerene ka razvoju sistema za eklektronsko podnošenje
ponuda, i to kroz sledeće faze:
analiza potrebnih izmjena zakonodavnog okvira vezanog za primjenu elektronskih
javnih nabavki;
аnaliza postojećeg institucionalnog okvira u CG;
analiza tehniĉkih rješenja i opcija koje su u primjeni ili se razvijaju u drţavama
ĉlanicama EU;
izbor optimalnog zakonskog, institucionalnog i tehniĉkog modela za primjenu u CG;
19
pripremu tehniĉkih rješenja, u skladu sa izabranim optimalnim modelom;
razvoj i puštanje u rad nove platforme elektronskih javnih nabavki.
Krajnji cilj je uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvene, sveobuhvatne platforme elektronskih
javnih nabavki koja bi sadrţavala sve navedene kljuĉne funkcionalnosti i to:
Postupak prije dodjele javne nabavke: e-objave; e-tenderska dokumentacija; e-
podnošenje ponuda; e-pregled i ocjena ponuda; e-dodjela javne nabavke;
Postupak poslije dodjele javne nabavke: e-narudţbe; e-raĉuni i e-plaćanja.
U procesu razvoja elektronskog sistema javnih nabavki u CG uraĊene su sljedeće aktivnosti:u
novembru 2015. godine od strane Ministra finansija obrazovana je Radna grupa za izradu
Projektnog zadatka (Terms of Reference - ToR-a) za pripremu uvoĊenja elektronskih javnih
nabavki (“Implementation of E-procurement system“). Radna grupa izradila je Prior
Information Notice - PIN (najava ugovora) i ista je objavljena u januaru mjesecu 2016.godine
(objavljeno na sajtu Ministarstva finansija - Direktorat za finansiranje i ugovaranje sredstava
EU pomoći (CFCU)www.mif.gov.me/rubrike/CFCU_tenderi/Tenderi). Dalje aktivnosti vezane
za projekat koje su uslijedile su izrada Contract Notice-a i finalizacija Terms of Reference -a
(na temelju Action Document-a za dati projekat), na osnovu kojeg su i popunjene pojedine
stavke u Contract Notice -u. Decembra 2016.godine Contract Notice je finaliziran i dato je
odobrenje za njegovu objavu. Za objavljivanje ToR-a neophodna je saglasnost Ministarstva za
informaciono društvo na projektni zadatak – reformom drţavne uprave ovi poslovi su u
nadleţnosti Ministarstva javne uprave, ToR je usaglašen i po svim oĉekivanjima do kraja
aprila/maja 2017 godine biće objavljen poziv za dostavljanje najpovoljnijih ponuda za ovaj
Projekt. Stim u vezi proces unaprjeĊenja Portala javnih nabavki pratiţe i proces sprovoĊenja
obuka radi promovisanja elektronskih javnih nabavki.
Prilikom uvoĊenja elektronskih javnih nabavki moraju se koristiti iskljuĉivo takvi informacioni
sistemi i tehnologije koji su široko dostupni svim zainteresovanim licima, da pri tome ne smije
postojati ograniĉenje konkurencije, odnosno bilo koji vid diskriminacije uĉesnika.
Crna Gora vodi intezivnu priprema za primjenu Nove Direktive kojom se zahtijeva obavezno
uvoĊenje zakonskih odredbi za primjenu odreĊenih tehnika e-nabavki od strane drţava ĉlanica
(e-aukcija, sistem dinamične nabavke i e-kataloge), pri ĉemu su naruĉioci slobodni da odluĉe
da li će ih primjenjivati.
c) Kratak rоk zа pripremu ponude
Jedna od poteškoća za MiSP je kratak rok za pripremu ponuda. ZoJN predviĊeni su minimalni
rokovi za podnošenje ponuda u postupcima javnih nabavki, što ne znaĉi da naruĉioci mogu da
odrede i duţi rok naroĉito ako je predmet nabavke sloţen i komplikovan i podrazumijeva
ozbiljniju pripremu. Rok za podnoĊenje ponuda je prilagošen vrsti postupka javne nabavke i
kreće od primjerenog roka u sluĉajevima iz ĉlana 25stav1 taĉka 1 alineja 2 i 3 do 37 dana u
otvorenom postupšku javne nabavke:
Vrsta postupka javne nabake Rok za podnošenje
ponude/prijave
Оtvoreni, prva faza ograniĉenog
postupka 37/22
Druga faza ograniĉenog postupka 22
Šoping 12
Pregovaraĉki postupak sa 22
20
objavljivanjem poziva za javno
nadmetanje
Pregovaraĉki postupak bez
predhodnog objavljivanja poziva za
javno nadmetanje
22,
osim u sluĉajevima iz ĉlana
25.stav1.taĉka 1 alineja 2 i 3
Kako je proces pripreme ponuda dosta sloţen, za MiSP neophodno je predvidjeti adekvatno
vrijeme za njihovu pripremu jer ovi subjekti najĉešće nemaju dovoljan i neophoda struĉni
kadar, a u sluĉajevima nabavki velike vrijednosti i sloţenih postupaka ovim preduzećima je
potrebno dodatno vrijeme da pronaĊu nekog partnera radi zajedniĉkog nastupa, tj. kako bi
uĉestvovali u zajedniĉkoj ponudi ili ponudi sa podugovaraĉem, odnosno podizvoĊaĉem.
Direktiva EU 2014/24/ЕU predviĊa mogućnost objavljivanja predhodnog informativnog
obavještenja kako bi se ponuĊaĉi, a i MiSP pravovremeno upoznala da će se uskoro sprovesti
postupak javne nabavke17
.Predhodno informativno obavještenje bi trebalo da bude dovoljno
detaljno i da sadrţi neophodne informacije za pripremanje ponude.
ZoJN Crne Gore je od samog poĉetka njegovog uvoĊenja uredio ovu obavezu na jedan veoma
transparentan naĉin i to kroz formu obaveznog objavljivanja plana javnih nabavki na Portalu
javnih nabavki do 31. januara tekuće godine tako da svaki ponuĊaĉ na poĉetku kalendarske
godine ima uvid u to šta će se kupovati naruĉilac, po kojoj cijeni i kada će se kupovati.
d) Nedostatak potrebnog znanja o procedurama i iskustva u postupcima javnih nabavki
Nedovoljno poznavanje procedura javnih nabavki od strane naruĉilaca i MiSP moţe biti uzrok
manjeg uĉešća MiSP u postupcima javnih nabavki. U pojedinim zemljama uraĊeni su
priruĉnicima za naruĉioce i za ponuĊaĉe sa naglaskom na potrebe MiSP, kao primjer dobre
prakse kojim se daju smjernice naruĉiocima kako da olakšaju uĉešće MiSP je brošura „Small
supplier better value“18
koja ima za cilj da podigne svijest naruĉilaca o mogućnostima
ostvarenja „vrijednost za novac“ koje MiSP mogu da ponude. U tom smislu navedena brošure
ukratko opisuju sa kojim problemima se mogu susresti MiSP i na koji naĉin bi se problemi
mogli prevazići.
U Holandiji je Ministarstvo privrede osnovalo agenciju„PianoO“19
koja pomaţe naruĉiocima da
budu profesionalniji u svojim nabavkama. Na ovom sajtu „PianoO“ оbjavljuje informacije u
vezi sa legistlativom u oblasti javnih nabavki, te primjerima dobre prakse. „PianoO“ takoĊe,
podstiĉe dijaloge izmeĊu javnog i privatnog sektora i u svojoj mreţi sa oko 3.500
profesionalaca u javnim nabavkama.Usavršavanje u oblasti javnih nabavki je potrebno
ponuĊaĉima, naroĉito za MiSP jer najĉešće nemaju dovoljno administrativnog kapaciteta koji
se iskljuĉivo bavi javnim nabavkama i u svemu razumije „jezik“ javnih nabavki. Zato je
neophodno u kontinuitetu organizovati radionice i treninge namijenjene iskljuĉivo MiSP,
pripremiti vodiĉe koji će im biti od pomoći u postupcima javnih nabavki. U Francuskojje
ureĊen detaljan vodiĉ za MiSP „Guide pratique pour la réponsedes PME à la commande
Publique“20
.Navedeni vodiĉ daje MiSP upustva kako da doĊu do informacija o nabavkama,
kako da razumije potrebe naruĉilaca na osnovu objavljene tenderske dokumentacijem, kako da
procijene dali raspolaţu sa potrebnim kapacitetima za konkretnu nabavku i dr.Velika Britanija
17 Član 48. Direktive 2014/24/ЕU 18http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20110822131357/http:/www.ogc.gov.uk/documents/CP0083_Small_supplier_bettr
_value.pdf 19http://www.secteurpublic.asso.fr/Club-Secteur-Public/Les-travaux/Guide-pratique-pour-la-reponse-des-PME-a-lacommande-
publique, 20http://ec.europa.eu/small-business/index_en.htm.
21
je otišla i korak dalje, te je razvila i MiSP trening program. Cilj ovog programa je da obezbijedi
potrebna znanja za uĉestvovanje u postupcima javnih nabavki i podigne svijest naruĉilaca o
problemima sa kojima se kojima se suoĉavaju MiSP.Prateći uspjeh ovog programa, Velika
Britanija je organizovala online kurseve za MiSP nazvan „Winning the Contract“ koji
obezbjeĊuje praktiĉne savjete za pronalaţenje mogućih poslova.Evropska komisija je posebnu
paţnju posvetila MiSP i formirala Portal namijenjen iskljuĉivo za MiSP – „European Small
Business Portal“ koji obezbjeĊuje znaĉajne informacije MiSP (npr: kreditiranje, garancije,
pravila poslovanja u EU, istraživanje, razvoj i inovacije, poslovanje izvan EU i dr)21
.
Strategijomrazvoja sistema javnih nabavki CG za period 2016-2020, i AP predviĊenesu
odrešene aktivnosti UzJN, PKCG, UPCG, MBA i ZoCG u cilju:
olakšanja pristupa informacijama o javnim nabavkama za MiSP, aspostavljanja informativnog stola za MiSP, izrade komunikacijskih smjernica za poslovne subjekte, sa fokusom na razvijanje
smjernica za MiSP ĉiji je rezultat izrada ovog vodiĉa, edukacija naruĉilaca u analizi trţišta i evaluaciji ponuĊaĉa, a time i prednosti sa
posebnim fokusom na MiSP, ukljuĉivanje strateških pitanja oko MiSP u okviru nastavnog plana za obuku sluţbenika
za javne nabavke.
UzJN vrši kontinuiranu obuku naruĉilaca22
u skladu sa programom strušnod usavršavanja, a
preporuka je da isto saĉini za ponuĊaĉe, kada se za to stvore odrţivi zakonski uslovi.
e) Davanje prednosti najniţe ponuĊenoj cijeni u odnosu na kriterijum ekonomski
najpovoljnija ponuda
Jedan od kljuĉnih problema za uĉešće MiSP u postupcima javnih nabavki je nemogućnost da
budu konkurentni velikim ponuĊaĉima ukoliko se izbor najpovoljnije ponude svede iskljuĉivo
na kriterijum najniţe ponuĊena cijena. Zato je preporuka da se više koristi mogućnost koje
pruţa kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda, koji kroz razliĉite elemente kriterijuma
obezbjeĊuje da se pored cijene nabavke uzmu u obzir i ostali bitni elementi koji se odnose i
koji su u vezi sa predmetom nabavke kao što su: kvalitet, tekući troškovi, troškovna
ekonomiĉnost, tehniĉke i tehnološke prednosti, post-prodajno servisiranje i tehniĉka pomoć i
dr.
Na taj naĉin naruĉioci imaju mogućnost da vrše evaluaciju ne samo cijene konkretnog
predmeta javne nabavke već da uzmu u obzir i troškove ţivotnog ciklusa koji obuhvataju c
sledeće:
troškovi u vezi sa nabavljanjem,
troškovi upotrebe, kao što je potrošnja energije i drugih resursa,
troškovi odrţavanja,
troškovi na kraju ţivotnog ciklusa, kao što su troškovi sakupljanja i recikliranja,
troškovi pripisani spoljašnjim ekološkim faktorima povezanim sa proizvodom, uslugom
ili radovima tokom njihovog ţivotnog ciklusa, pod uslovom da se njihova novĉana
vrijednost moţe odrediti i provjeriti;
troškovi emisija gasova sa efektima staklene bašte i emisija drugih zagaĊivaĉa i druge
troškove ublaţavanja klimatskih promjena i
21http://ec.europa.eu/small-business/index_en.htm) 22http://www.ujn.gov.me/program-strucnog-osposobljavanja-i-usavrsavanja/
22
drugi troškovi.
U zemljama EUkriterijum najniţa cijena se inaĉe koristi kao kriterijum za izbor najpovoljnije
ponude samo izuzetno, kada su predmet javne nabavke neka standardizovana roba, usluge ili
radovi i rjeĊe se primjenjuje nego što je to sluĉaj kod nas.
Direktiva 2014/24/ЕU је predvidjela da naruĉioci zasnivaju dodjelu ugovora o javnoj nabavci
na ekonomski najpovoljnijoj ponudi23
, a najniţa cijena kao poseban kriterijum više ne postoji.
Direktivom je data mogućnost da drţave ĉlanice mogu propisati, da naruĉioci ne mogu koristiti
samo cijenu ili samo troškove kao jedini element kriterijuma za dodjelu ugovora ili mogu
ograniĉiti njihovu primjenu na odreĊene kategorije naruĉilacaili odreĊene vrste ugovora24
.
MeĊutim, to ne znaĉi da naruĉioci ne mogu da odrede samo cijenu kao element kriterijuma.
ZoJN propisuje kao kriterijume za izbor najpovoljnije ponude (za dodjelu ugovora) najniţu
cijenu i ekonomski najpovoljniju ponudu25
. Shodno tome u praksi u crnogorskom sistemu
javnih nabavki više se koristi najniţa ponuĊena cijena u prosjeku oko 83 % (posmatrano za
period zadnjih 5 godina), dok se kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda koristio u prosjeku
oko 17 %26
.
Dalje, uvidom u godišnje izvještaje o javnim nabavkama na nacionalnom nivou, uoĉava se da
naruĉioci najĉešće opredjeljuju za postupak nabavke šopingom. Razlog za ovakvo stanje
ĉinjenica je jednostavnija procedura u smislu da nabavku sprovodi sluţbenik za javne
nabavke, te kraći rokovi za dostavljanje ponuda. MeĊutim, u postupku nabavke šopingom,
najniţa cijena je jedini kriterijum, što uzrokuje visok procenat uĉešća ovog kriterijuma u
javnim nabavkama u CG.
Nasuprot tome Direktive iz 2014 predvidjaju da naruĉioci zasnivaju dodjelu ugovora o javnoj
nabavci na ekonomski najpovoljnijoj ponudi27
, a najniţa cijena kao poseban kriterijum više ne
postoji. Data je mogućnost drţavama da mogu propisati da naruĉioci ne koriste cijenu ili samo
troškove kao jedini kriterijum za dodjelu ugovora ili mogu ograniĉiti njihovu primjenu na
odreĊene kategorije naruĉilaca ili odreĊene vrste ugovora28
. MeĊutim, to ne znaĉi da naruĉioci
ne mogu da odrede cijenu kao jedan od kriterijuma. U tom pravcu ići će i usaglašavanje
nacionalnih propisa u javnim nabavka.
f) Nepotrebna administrativna opterećenja
Pored gore navedenog i odreĊena administrativna opterećenja mogu negativno uticati na
MiSP.
U tom cilju, buduću ZoJN (koji je u nacrtu uraĎen) koji će se usklaĊivati sa Novim
Direktivama omogućiće znaĉajna olakšanja. Stim u vezi postoji mogućnost da se svi ili
odreĊeni uslovi za uĉešće u postupku javnih nabavki dokazuju izjavom privrednog subjekta.
Direktive predviĊaju da ovaj dokument sluţi kao preliminarni dokaz umjesto potvrda koje
izdaju nadleţni organi i drugih dokaza, a kojima se potvrĊuje da se privredni subjekt:
23 Član 67 Direktive 2014/24/ЕU 24Član 67 Direktive 2014/24/ЕU 25Član 93 ZoJN 26Podaci UzJN – Izvještaju o javnim nabavkama za period 2011-2015 , www.ujn.gov.me/izvjestaji 27 Član 67 Direktive 2014/24/ЕU 28Član 67 Direktive 2014/24/ЕU.
23
ne nalazi u jednoj od situacija zbog kojih se privredni subjekat iskljuĉuje ili moţe
iskljuĉiti iz postupka javne nabavke,
ispunjava uslove sposobnosti privrednih subjekata,
po potrebi, ispunjava objektivna pravila i kriterijume za smanjenje broja
kvalifikaovanih kandidata, ponuda i rješenja,
i druge relevantne informacije koje zahtijeva javni naruĉilac tenderskom
dokumentacijom.
Privredni subjekt će dostavljati izjavu na standardnom obrascu u ponudi ili prijavi za
kvalifikaciju u skladu sa tenderskom dokumentacijom. Ako se privredni subjekt oslanja na
sposobnost drugog subjekta, obavezan je u ponudi ili prijavi za kvalifikaciju dostaviti posebnu
izjavu koja sadrţi podatke za tog subjekta.Privredni subjekt će biti u obavezi, na zahtjev
javnog naruĉioca da, u roku ne kraćem od osam dana od dana prijema zahtjeva, da dostavi
traţena dokumenta ili podatke u kojima se navode izdavaoci propratnih dokumenata, internet
adresa za podatke kojima se moţe pristupiti elektronskim putem, sve identifikacione podatke i
izjave o pristanku, ako je primjenljivo. U sluĉaju da se ne moţe obaviti provjera ili izdati
potvrda za uslove sposobnosti, javni naruĉilac će zahtijevati od privrednog subjekta da u
primjerenom roku, ne kraćem od osam dana, dostavi sve ili dio popratnih dokumenata ili
dokaza. Naruĉilac će biti u obavezi, prije donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude u
postupku javne nabavke od ponuĊaĉa koji je podnio ekonomski najpovoljniju ponudu zatraţiti
da u primjerenom roku, ne kraćem od osam dana, dostavi aţurirane propratne dokumente, osim
ako već posjeduje vaţeća dokumenta.
Ako su informacije ili dokumentacija koje je trebao dostaviti privredni subjekt nepotpuni ili
pogrešni ili se takvima ĉine ili ako nedostaju odreĊeni dokumenti, javni naruĉilac moţe,
poštujući naĉela ravnopravnosti i transparentnosti, zahtijevati od tih privrednih subjekata da
dopune, obrazloţe i dostave potrebne informacije ili dokumentaciju u primjerenom roku koji ne
moţe biti kraći od pet dana.Ako ponuĊaĉ koji je podnio ekonomski najpovoljniju ponudu ne
dostavi aţurirana dokumenta u ostavljenom roku ili njima ne dokaţe da ispunjava uslove, javni
naruĉilac je duţan odbiti ponudu tog ponuĊaĉa i postupiti u odnosu na ponuĊaĉa koji je podnio
sljedeću najpovoljniju ponudu ili poništiti postupak javne nabavke, ako postoje razlozi za
poništenje.Odredba se neće primjenjivati kod zakljuĉivanja ugovora na osnovu okvirnog
sporazuma.
Pored reĉenog, budući ZoJN CG, će u cilju olakšanja i manjeg opterećenja urediti
uspostavljanje „Registra ponuĎača“ koji će voditi nadleţni organ, a najoptimalnije je da to
bude UzJN. Na taj naĉin bi registar ponuĊaĉa bio dostupan na Portalu UzJN (internet
stranici). Oni ponuĊaĉi koji su registrovani u Registru ponuĊaĉa neće morati da dostavljaju
dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova za ućešće u postupku javne nabavke. Dovoljno će biti
da navedu da su registrovani u Registru ponuĊaĉa.
U Registar ponuĊaĉa mogu se registrovati sva lica koja se inaĉe registruju kod Zavoda za
statistiku - MONSTATA ili Privrednog Sudapodnošenjem dokumenata kojima se dokazuje
ispunjenost obaveznih uslova u skladu sa Zakonom. Kada se ponuĊaĉi registruju u Registar, ne
moraju više za svaki postupak u kojem uĉestvuju da sakupljaju potrebne potvrde da bi dokazali
da ispunjavaju obavezne uslove za uĉestvovanje. Na taj naĉin se zaista maksimalno olakšava
uĉešće ponuĊaĉa i MiSP.
O svim promjenama koje nastaju u vezi sa statusom ponuĊaĉa, organizacije i organi koji su
nadleţni za izricanje sankcija i mjera koje sprjeĉavaju uĉešće lica u postupku javne nabavke
obavještavaju UzJN, odnosno automatski se vrši aţuriranje podataka.Registar ponuĊaĉa će
24
omogućiti da se administrativnepoteškoće koje ponuĊaĉi i MiSP imaju prilikom prikupljanja
dokaza svedu na minimum, da na jednostavniji i jeftiniji naĉin mogu uĉestvovati u postupcima
javnih nabavki.
U drţavama ĉlanicama EU, privredni subjekti i MiSP, nalaze da najveću prepreku njihovom
uĉešću u javnim nabavkama predstavljaju administrativna opterećenja koja proizilaze iz
potrebe da se dostavi znatan broj potvrda ili drugih dokumenata koji se odnose na uĉestvovanje
u postupku nabavke. Zato je Direktiva 2014/24/ЕU predvidjela ograniĉavanje takvih zahtjeva,
putem upotrebe Jedinstvenog evropskog dokumenta za nabavku (European Single Procurement
Document - ESPD) koji se sastoji od aţurirane izjave, te se na taj naĉin znaĉajno
pojednostavljuje procedura u korist i naruĉilaca i privrednih subjekata.29
Naruĉioci imaju pravo
da u svakom trenutku zahtijevaju dostavljanje cjelokupne dokumentacije ili njenog dijela
ukoliko smatraju da je to neophodno za pravilno sprovoĊenje postupka. Dokumentacija se traţi
samo od ponuĊaĉa kojem će biti dodijeljen ugovor. TakoĊe, Direktiva predviĊa da naruĉioci
nijesu u obavezi da zahtijevaju još uvijek vaţeće dokumente koje već imaju iz predhodnih
postupaka nabavke. Pored toga, EK omogućava i administrira elektronski sistem e-Certis. U
pitanju je informacioni sistem koji omogućava pronalaţenje raznih potvrda i uvjerenja koji su
ĉesto potrebni u postupcima javne nabavke u 28 drţava ĉlanica EU, Tursku, Islandu,
Lihteštajnu i Norveškoj. U pitanju je sistem koji omogućava naruĉiocima i ponuĊaĉima da
lakše saznaju koje potvrde i uvjerenja su obiĉno potrebni u postupcima javne nabavke u
pojedinim drţavama ĉlanicama (i u Turskoj, Islandu, Lihteštajnu i Norveškoj).
Dovoljno je unijeti opis traţenog dokumenta ili pretraţiti bazu podataka koristeći e-Certis
kriterijume pretrage, ukljuĉujući pretraţivanje rijeĉi. Informacije u bazi podataka pruţaju
nacionalna tijela i redovno se aţuriraju.
g) Kašnjenje u plaćanju ili neplaćanje za izvršeni posao
Neplaćanje za izvršene poslove ili samo postojanje sumnje da do plaćanja neće doći, moţe
takoĊe uticati na da MiSP ne uĉestvuju u postupku javne nabavke. Ukoliko nijesu plaćeni na
vrijeme ili uopšte ne budu plaćeni za ugovorenu isporuku roba, pruţenu uslugu ili izvedene
radove, moţe doći do steĉaja MiSP ili gubitka radnih mjesta. Zato je u ĉlanu 4Zakona o
rokovima izmirenja novĉanih obaveza ("Službeni list CG", br. 28/14 od
04.07.2014)predviĊeno: „Rok izmirenja novčanih obaveza izmeĎu javnog sektora i privrednih
subjekata je 30 dana od nastanka dužničko-povjerilačkog odnosa, a ugovorom je moguće
utvrditi i drukčiji rok ispunjenja obaveze dužnika, ali on ne može biti duži od 60 dana.Ako
ugovorom izmeĎu javnog sektora i privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje
novčanih obaveza, dužnik je dužan da bez prethodne opomene, izmiri novčanu obavezu u roku
od 30 dana.U slučaju kada je dužnik Fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik
sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje, može se ugovorom predvidjeti i duži rok izmirenja
novčane obaveze, ali on ne može biti duži od 90 dana.Novčanom kaznom u iznosu od 1.000 do
10.000 eura kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne izmiri novčane obaveze u rokovima
utvrĎenim ovim zakonom (čl. 3 i 4). Za prekšaj iz stava 1 ovog člana kazniće se i odgovorno
lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 do 2.000 eura.Nadzor nad sprovoĎenjem ovog
zakona vrši organ uprave nadležan za poslove utvrĎivanja, naplate i kontrole poreza.Način i
postupak vršenja kontrole organa iz stava 1 ovog člana propisuje Vlada Crne Gore, član 9
zakona“.30
29Član 59. Direktivе 2014/24/ЕU. 30Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza ("Sl. list Crne Gore", br. 28/14 od 04.07.2014)
25
Da bi zaštitila poslovanje, a naroĉito MiSP u EU je 2011. godine donijela novu Direktivu
2011/7/ЕU u cilju sprjeĉavanja kašnjenja u plaćanju koja je predvidjela striktnije mjere nego
prehodna 2000/35/ЕC. Ona je i sastavni dio „Small Business Act“-a.Direktivom 2011/7/ЕU kao
rok plaćanja javnog sektora prema privrednim subjektima iznosi 30 dana, a samo izuzetno taj
rok moţe biti 60 dana. ЕU је krenula u kampanju protiv kašnjenja u plaćanju31
,kako bi zaštitila
radna mjesta, promovisala rast i sprjeĉila steĉaj u MiSP. UtvrĊeno je da kašnjenje u plaćanju ili
ne plaćanju uopšte predstavlja glavnu prepreku slobodnog kretanja robe i usluga na
jedinstvenom evropskom trţištu i moţe znaĉajno uticati na konkurenciju.
h) Nepoznavanje procedure zaštite prava u postupcima javnih nabavki
Vaţan segment za efikasnost sistema javnih nabavki je sam postupak zaštite prava uĉesnika u
postupku javne nabavke i javnog interesa, koji se moţe ostvariti u svim fazama postupka javne
nabavke. ZoJN je ureĊena aktivna legitimacija u postupkunabavke. Postupak zaštite prava
ostvaruje se podnošenjem ţalbe DKna tendersku dokumentaciju i odluke naruĉioca32
. Ţalbu
moţe podnijeti ponuĊaĉ i zainteresovano lice33
.
U smislu ove teme, praksa je pokazala da MiSP nijesu u mogućnosti da zapošljavaju lica koja
će pratiti postupke naruĉilaca, pripremati ponude, pratiti rokove za dostavljanja ponuda,
uĉestvovati na javnom otvaranju ponuda, rokove za podnošenje ţalbe, ukljuĉiti se u postupak
pripreme i dostavljanja ţalbe protiv tenderske dokumentacije naruĉioca, ili ţalbe kojom bi
pobili zakonitost odluka naruĉioca.
U sluĉajevima i ako imaju zaposlene, ista nijesu dovoljno dobro obuĉena da izvršavaju
navedene zadatke, pa su MiSP prinuĊena da angaţuju struĉnjake sa strane kroz advokatske
usluge, što poskupljuje njihov proizvod, a indiretno utiĉe na visinu utrošenih javnih sredstava.
i) Visoki bankarski troškovi kod finansijskog obezbjeĊenja u postupcija javnih nabavki
(garancije)
U cilju zaštite od neozbiljnih ponuda i kršenja ugovora o javnoj nabavci ZoJN-ma propisana
duţnost naruĉiocu da u tenderskoj dokumentaciji utvrdi obavezuponuĊaĉimai MiSP da dostave
garanciju ponude, garanciju za dobro izvršenje ugovora prije samog zakljuĉivanja ugovora,
garanciju za avansno plaćanje i druge garancije za javne nabavke procijenjne vrijednosti preko
30.000 eura vrijednosti, kao i visinu garancija34
.U sluĉaju nedostavljanja garancije ponude,
ponuda je neispravna. Za nedostavljanje garancije za dobro izvršenje ugovora prije zakljuĉenja
isti nije moguće zakljuĉiti, a kod kršenja ugovora od strane izabranog ponuĊaĉa naruĉilac je
duţan da aktivira date garancije.
Obzirom da je bankarska garancija instrument osiguranja urednog izvršenja obaveza iz
ugovornog odnosa, odnosno zaštita od rizika neizvršenja tih obaveza, za izdavanje iste od
strane banke potrebno je predhodno da ponuĊaĉ, MiSP zakljuĉi ugovor sa bankom o izdavanju
bankarske garancije. Banka izdaje ponuĊaĉima bankarsku garanciju na odreĊeni iznos u eurima
sa rokom vaţenja po tenderskoj dokumentaciji ili po ugovoru za kojeg MiSP tvrde da su
preuzeli sve što je potrebno za izvršenje posla koji je predmet garancije, kao i da je
obezbijedilo potrebna ovlašćenja od nadleţnih organa. Garancija se izdaje na osnovu i po
odluci organa Banke. Garancijom se banka obavezuje da ćeza sluĉaj da mu njegov duţnik ne
31http://ec.europa.eu/growth/smes/support/late-payment/campaign/index_en.htm 32 Zakon o javnim nabavkama CG, čl. 122,123, više informacija o samom postupku zaštite prava dato je kroz tekst ovog
vodiča - tenderska faza 33 Zakon o javnim nabavkama CG, član 4 tačka 17 34 Zakon o javnim nabavkama CG, čl. 57
26
ispuni obavezu u vrijeme dospjeća iste, istu namiriti iz vlastitih sredstava ako budu ispunjeni
uslovi iz izdane garancije. Korisnik bankarske garancije obavezan je uredno i pravovremeno
izvršiti svoje obaveze koje ĉine predmet bankarske garancije i obavijestiti Banku o svakom
izmirenom dijelu i konaĉnom plaćanju obaveze za koju je izdana garancija. U sluĉaju da
ponuĊaĉ ne izvrši uredno i pravovremeno svoje obaveze, Banka je primorana platiti po iydanoj
garanciji korisniku garancije. Privredno duštvo (nalogodavac), MiSP na ĉije ime je izdata
ganacija je duţno platiti sve troškove Banci i kamatu u skladu sa vaţećim propisima. Prilikom
sklapanja ovog ugovora sa Bankom, ponuĊaĉ daje ovlašćenje za blokadu njegovih sredstava u
Banci i kod drugih banaka u Crnoj Gori, a radi naplate po izdatoj garanciji koja ĉini predmet
Ugovora. U sluĉaju bilo kakve prisilne naplate i štete koja nastaje za Banku ovi privredni
subjekti su u obavezi da istu podmire. Privredni subjekti su u obavezi da plate Banci proviziju
za izdavanje garancije, a prematarifi Banke za izdavanje bankarske garancije. Ugovorom se
regulišu i druga prava i obaveze ugovornih strana.
Ova zakonska obaveza u javnim nabavkama predstavlja dodatno finansijsko opterećenje za
MiSP, sami istiĉu kao problem visoki troškovi finansijskog obezbjeĊenja u postupcima javnih
nabavki, smatraju danaruĉioci nemaju potrebe zahtijevati finansijske garancije za javne
nabavke ispod 30.000 eura. Na taj naĉin bi se uticalo na smanjenje njihovih troškova kao i
troškova same nabavke. Takvim postupanjem naruĉilaca pruţile bi se finansijske olakšice
MiSP.
j) Druga opterećenja za MiSP
Iz Direkcije za mala i srednja preduzeća u CG istiĉu se i druga opterećenja koja mogu biti ili
su velika prepreka za uĉešće u procesu javnih nabavki ovih subjekata, a nijesu direktno
povezani sa ZoJN-a:
sloţenost samih procedura postupka za dobijanje dozvola za poslovanje, za odreĊene
djelatnosti;
nedovoljne ili slabe usluge podrške biznisu i poslovnog savjetovanja, kroz jaĉanje
poslovne infrastrukture (biznis centri i inkubatori);
nedostatak savjetodavnih informacija za osnivanje i poslovanje;
nedovoljno znanje i vještine za jaĉanje konkurentnosti MSP;
visoka nelikvidnost i nemogućnost naplate potraţivanja;
siva ekonomija i nelojalna konkurencija;
spora drţavna administracija;
barijere u pravnoj regulativi (administracija, porezi, carine, pitanja vezana za licence i
dozvole);
nefleksibilno trţište rada;
neusaglašenost sistema obrazovanja i vještina za potrebama trţišta rada,
dugo trajanje privrednih sporova;
nedostatak znanja i moderne tehnologije;
nedovoljna izvozna orijentisanost;
neadekvatne marketinške aktivnosti i vještine,
nedovoljna primjena meĊunarodnih standarda poslovanja,
neefikasnost pri izvršenju ugovora,
nizak nivo dodatne vrijednosti u proizvodnji;
barijere na lokalnom nivou, veliki broj i visina komunalnih taksi i naknada, visoki
troškovi za dobijanje odobrenja za rad, sloţenost dokumentacije koji zavise od vrste
poslovanja.
27
2.5. Prikaz prevazilaţenja prepreka za MiSP
Teškoće i problemi Mogućnost prevazilaţenja
Ugovori velike vrijednosti,
nemogućnost ispunjenja
fakultativnih uslova, privremeno
zatvaranje trţišta kroz „okvirne
sporazume“
podjela predmeta javne nabavke po partijama u
kvantitativnom i kvalitativnom smislu
оdreĊivanje fakultativnih uslova u srazmjeri sa predmetom
javne nabavke, naroĉito ograniĉavajući finansijski kapacitet
na najviše dvostruku vrijednost procijenjene vrijednosti
ugovora
uĉestvovanje MiSP u zajedniĉkoj ponudi i ponudi sa
podizviĊaĉima i podugovaraĉima
zakljuĉivanje okvirnih sporazuma sa više ponuĊaĉa, podjela
predmeta javne nabavke po partijama i u okvirnim
sporazumumima
Nedostatak informacije i nedovoljno
komuniciranje sa naruĉiocima
оbjavljivanje planova javnih nabavki naruĉilaca kao i
njegovih izmjena, te poštovanje rokovaiz ZoJN
оbjavljivanje javnih nabavki na Portalu UzJN koje se
sprovode po posebnim postupcima meĊunardonih
organizacija i finansijskih institucija
uvoĊenje jednog „šaltera“ za registraciju ponuĊaĉa
uvoĊenje jedinstvenog sistema registracije i pretrage
ponuĊaĉa za odreĊene šifre iz opšteg rjeĉnika javnih nabavki
(CPV) te njihovo automatsko obavještavanje o predmetima za
koje su zainteresovani
dodatno unaprjeĊenje Portala javnih nabavki
dodatno unaprjeĊenje call–centra za pruţanje pomoći
prilikom korišćeja usluga Portala javnih nabavki
dodatno unaprjeĊenje obuka svih korisnika Portala javnih
nabavki
dodatno unaprjeĊenje dijaloga izmeĊu MiSP i drţavnih
organa, lokalnih samouprava i dr.
izrada jedinstevne i jasne tehniĉke specifikacije za odreĊene
predmete javne nabavke
Kratak rok za pripremu ponude odreĊivanje duţih rokova za podnošenje ponuda naroĉito kod
sloţenih javnih nabavki
Nedostatak potrebnog znanja o
procedurama i iskustvima u
postupcima javnih nabavki
odrţavanje specijalizovanih obuka i radionica za MiSP
izrada priruĉnika, biltena za naruĉioce, ponuĊaĉe i posebno
za MiSP
Davanje prednosti najniţe
ponuĊenoj cijeni u odnosu na
ekonomski najpovoljniju ponudu
ohrabrivanje korišćenja ekonomski najpovoljnije ponude koja
moţe obuhvatiti i druge elemente kriterijuma osim cijene, sa
naglaskom na troškove ţivotnog ciklusa proizvoda
Nepotrebna administrativna
opterećenja omogućiti dostavljanje izjave o ispunjenosti obaveznih uslova
za uĉestvovanje u svim postupcima javnih nabavki
28
omogućiti dostavljanje ponuda elektronskim javnim
navakama
Kašnjenje u plaćanju ili neplaćanju
za izvršeni posao
striktno poštovati rokove za plaćanje propisane zakonom
Nepoznavanje procedure zaštite
prava u postupcima javnih nabavki poštovanje rokova za zaštitu prava i obuka zaposlenih
ponuĊaĉa za pripremu i podnošenje ţalbe
Visoki bankarski troškovi kod
finansijskog obezbjeĊenja u
postupcija javnih nabavki
(garancije)
nezahtijevanje sredstva za finansijsko obezbjeĊenje –
garancija za procijenjenu vrijednost ispod 30.000 eura u
postupku javne nabavke.
29
2.6. Analiza obaveza naruĉilaca i ponuĊaĉa po fazama postupka javne nabavke
U struĉnoj literaturi javne nabavke se ne prouĉavaju samo na osnovu postupka dodjele
ugovora, već na osnovu kompletnog ciklusa javnih nabavki. U tom smislu ciklus javnih
nabavki se moţe posmatrati kroz tri faze: predtendersku fazu, tendersku fazu i posttendersku
fazu.
Svaka faza postupka ukljuĉuje odreĊene korake koje treba da poštuje naruĉilac prilikom
pripreme i sprovoĊenja postupka javne nabavke, a ponuĊaĉi i MiSP-a prilikom pripreme
ponude.
Koraci u javnim nabavkama zavise od djelatnosti naruĉioca, vrste predmeta nabavke i vrste
postupka javne nabavke. Sveobuhvatan prikaz koraka u javnim nabavkama dat je u šemi
koja slijedi.
2.6.1. Ciklus javnih nabavki /Koraci u javnim nabavkama
Obaveze naruĉioca i ponuĊaĉa, MiSP-a mogu se posmatrati za komletni ciklus javnih nabavki
i po fazama ili koracima u postupku javnih nabavki. Radi povećanja informisanosti i jednih i
drugih, upućivanja u sam postupak javne nabavke po fazama u daljem testu je dat pregled
obaveza naruĉioca i privrednih subjekata kako bi jedan postupak javne nabavke uspješno
doveo do kraja35
.
a) Predtenderska faza
U predtenderskoj fazi pokretanja postupka javne nabavke naruĉioci su duţni da definišu koju
robu, usluge ili radove namjeravaju nabaviti. Naruĉilac je u obavezi da pripremi postupak
javne nabavke koji će omogućiti ravnopravnost i aktivnu konkurenciju meĊu potencijalnim
35 UzJN je mišljenja da će ovaj vodić biti od koristitii naručiocima i ponuĎačima
30
ponuĊaĉima36
. Ovo je naroĉito izraţeno kod same pripreme tenderske dokumentacije,
definisanja tehniĉke specifikacija, opisa predmeta javne nabavke, uslova podobnosti ponuĊaĉa
i kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude37
. Osnovno je pravilo da su naruĉioci duţni
osigurati potpune informacije o postupku javne nabavke i uslovima dodjele ugovora, da su
duţni osigurati praviĉnu i aktivnu konkurenciju meĊu potencijalnim ponuĊaĉima, kako bi
ponuĊaĉi mogli pripremiti svoje ponude na konkuretnoj osnovi38
.
Tokom pripreme postupka naruĉioci se odluĉuju postupke javnih nabavki u skladu sa ĉlanom
20 ZoJN koji podrazumijeva javnu objavu tendreske dokumentacije i mogućnost da svaki
zaintreresovani privredni subjekt saĉini i dostavi ponudu39
. Naruĉilac se moţe odluĉiti za
pregovaraĉki postupak bez predhodnog objavljivanja poziva za javno nadmetanja40
, kao
izuzetak, koji nije otvoren jer se tenderska dokumentacija dostavlja odreĊenom/im
privrednom/im subjektu/ima, pri kojem se naruĉiocu dozvoljava pregovaranje o finansijskim,
tehniĉkim, administrativnim ili bilo kojem drugom aspektu ponude privrednih subjekata. Ovaj
postupak je primjenjiv samo u sluĉaju hitnosti, izazvani dogaĊajima na koje naruĉilac nije
mogao da utiĉe i nije ih mogao predvidjeti41
, kao i naruĉilac moţe primjenjivati postupak
nabavke neposrednim sporazumom42
.
Šema 6. Vrste postupka javne nabavke43
U ovoj fazi naruĉioci bi trebali da razmotre rešenja koja postoje na trţištu, da tendersku
dokumentaciju i tehniĉku specifikaciju pripreme na jasan i precizan naĉin, u skladu sa
njihovim objektivnim potrebama. Nejasne tehniĉke specifikacije najĉešće mogu odvratiti
MSP-a od uĉestvovanja u konkretnom postupku jer nijesu sigurni šta naruĉilac taĉno treba da
nabavlja i da li mogu zadovoljiti njegovim potrebama.
36 „Zakon o javnim nabavkama CG“ , čl. 6, 7 i 8 37 Za sve informacije –„help desk“ ujn, pravilnik o obrascima u postupku javne nabavke i standardne tenderske
dokumentacija http://www.ujn.gov.me/2015/05/pravilnik-o-obrascima-u-postupku-javnih-nabavki-2/ 38 „Zakon o javnim nabavkama CG“, čl. od 49 do 56 39 „Zakon o javnim nabavkama CG“, čl. 20, 21 ,22, 24, 26, 27, 28, 29 40 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član 25 41 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član 31 42 Zakon o javnim nabavkama CG“, član 30 43 Novim ZoJN urediće se novi postupci javnih nabavki i tehnike, samim tim postoji mogućnost da se neposredni sporazum i
šoping iskljuće ili zamijene novim postupcima i tehnikama nabavke roba, usluga ili radova.
Otvoreni postupak
Ograniĉeni postupak
Pregovaraĉki postupak sa prethodnim
objavljivanjem poziva za javno nadmetanje
Konkurs
Šoping
Pregovaraĉki postupak bez prethodnog
objavljivanja poziva za javno
nadmetanje;
Neposredni sporazum
POTPUNA
TRANSPARETNOST
OGRANIĈENA
TRANSPARETNOST
31
b) Tenderska faza
U tenderskoj fazi vrši se izbor najpovoljnije ponude ponuĊaĉa. Obuhvata objavu ili dostavu
tenderske dokumentacije, prikupljanje ponuda, ocjenu i vrednovanje ponuda i dodjelu
ugovora. Naruĉioci tendersku dokumentaciju objavljuju na portalu javnih nabavki Uprave za
javne nabavke i oglašavaju u jednom od dnevnih listova, osim za pregovaraĉki postupak bez
predhodnog objavljivanja poziva za javno nadmetanje. Svi zainteresovani privredni subjekti
mogu bez bilo kakve nadoknade i bez prethodne registracije na Portalu javnih nabavki44
,
prikupiti potrebne informacije o pokrenutim postupcima javnih nabavki na kojem se mogu
pretraţiti:
- planovi javnih nabavki svih naruĉilaca,
- tenderske dokumentacije, pojašnjenja, izmene i/ili dopune tenderskih dokumentacija,
- odluke naruĉilaca u postupku javne nabavke,
- ugovori o javnim nabavkama,
- pojedinaĉni izvještaji o ugovorenim javnim nabavkama naruĉilaca,
- izveštaj o ugovorenim javnim nabavkamanoj na godišnjem nivou,
- druge informacije koje mogu biti od znaĉaja za MiSP-a.
Od posebne vaţnosti za uĉešće u postupcima javnih nabavki za privredne subjekte (MiSP-a)
su tenderske dokumentacije45
koje sadrţe sve informacije koje su potrebne da MiSP-a
donesu odluku da li će uĉestvovati ili ne u postupku javne nabavke, saĉiniti ili ne saĉiniti
ponudu. Pristup portalu javnih nabavki za jednostavan, na naĉin dat slikama 1, 2 i 3.
Slika 1.
44http://portal.ujn.gov.me/delta2015/login.jsp 45„Zakon o javnim nabavkama CG“, član 49
Ovdje moţete pretraţivati obavještenja u postupcima
javnih nabavki koji se pokreću u skladu sa Zakonom o
izmjenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama
(„Sl. list CG“, broj 42/11 i 57/14) koji se primjenjuje od
04. maja 2015. godine.
Napominjemo da sva zainteresovana lica mogu
besplatno i bez prethodne registracije da vrše pretragu i
pregled svih postavljenih sadrţaja preko linka
PRETRAGA.
32
Slika 2.
Bliţa informacija o naĉinu kreiraja dokumenata na portalu javnih nabavki dat je na internet
stranici UJN:http://www.ujn.gov.me/category/uputstva/.
Slika 3.
33
ZoJN-a je uredio rokove za podnošenje ponuda u zavisnosti od vrste postupka. Opšte
pravilo da naruĉilac utvrĊuje rokove tenderskom dokumentacijom na naĉin da privredni
subjekti (MiSP-a) imaju dovoljno vremena da preduzme sve potrebne radnje, saĉine i
podnesu valjanu ponudu.
Na koji naĉin se priprema ponuda, kako se dostavlja ponuda po partijama, šta je blagovrena
i neblagovremena ponuda, do kojeg perioda vaţi ponuda, da li je dozvoljeno dostavljanje
alternativnih ponuda, da li ponuĊaĉ moţe nastupiti samostalno, samostalno sa podugovaraĉem
/podizvoĊaĉem, zajedniĉki ili zajedniĉki sa podugovaraĉem/podizvoĊaĉem, kako prikupiti i
dostaviti dokaze za ispunjenost obaveznih i zahtijevanih fakultativih uslova, druge dokaze i
oblik dostavljanja dookaza ureĊuje ZoJN46
, te u skladu sa tim i tenderska dokumentacija
naruĉioca za konkretni postupak i predmet nabavke. Privredni subjekti (MiSP-a) saĉinjavaju i
dostavljaju ponudu u skladu sa tim, koju moţe, u roku za dostavljanje ponuda, da mijenja ili
dopunjava ili da od ponude odustane u pisanoj formi. Promjene i dopune ponude ili
odustajanje od ponude dostavlja se na isti naĉin kao i ponudu. Ponuda se vraća neotvorena u
sluĉaju odustanka od ponude. Zainteresovana lica (MiSP-a) u cilju bolje pripreme ponude
imaju pravo da zahtijevaju od naruĉioca pojašnjenje tenderske dokumentacije u zavisnosti od
postupka javne nabavke u odreĊenom roku47
, a naruĉilac je duţan da pojašnjenje tenderske
46 „ Zakon o javnim nabavkama CG“ , član br. od 65 do 83 47 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 56
34
dokumentacije, dostavi podnosiocu zahtjeva i da ga objavi na portalu javnih nabavki u roku
od tri dana, od dana prijema zahtjeva. Pojašnjenjem tenderske dokumentacije ne mogu se
vršiti izmjene i/ili dopune tenderske dokumentacije i isto predstavlja sastavni dio tenderske
dokumentacije.
Za odreĊene nejasnoće u vezi sa primenom ZoJN-a privredni subjekti (MiSP-a) mogu
zahtijevati pomoć od UzJN putem telefona, e-maila ili pisanim zahtevom i kroz uspostavljen
help-desk koji pruţajući savjete podstiĉu povećanje njihovog uĉešća u postupcima javnih
nabavki.
Vaţno je istaći da ZoJN-a ne zabranjuje dijalog izmeĊu naruĉilaca i ponuĊaĉa kako bi se
utvrdilo šta na trţištu moţe da se kupi, da li postoje neka alternativna rješenja i na koji naĉin
treba dovoljno i pravilno opisati predmet nabavke. Ovo zato što vrlo ĉesto ni sami naruĉioci
nemaju potrebna znanja u vezi sa predmetom nabavke, a to najĉešće dovodi do toga, da u
postupku dobiju neodgovarajuće ponude ili naruĉioci uopšte ne dobiju ponudu. Kada se vodi
dijalog izmeĊu naruĉilaca i ponuĊaĉa trebalo bi imati u vidu da se postupa u skladu sa
naĉelom jednakosti i da se na taj naĉin tehniĉke specifikacije ne prilagoĊavaju pojedinom
ponuĊaĉu. Ograniĉeni dijalog je dozvoljen, ukoliko je postupak zapoĉet, ali nije istekao rok za
podnošenje ponuda, u pisanom obliku na naĉin kako je gore navedeno u cilju dodatnih
pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude. Ovakav vid komunikacije je dozvoljen i
potreban. Vrlo ĉesto se na taj naĉin daju znaĉajna pojašnjenja i pruţa pomoć ponuĊaĉima u
cilju pripreme prihvatljive ponude. TakoĊe je u toku razmatranja i struĉne ocjene ponuda
naruĉilac, moţe zatraţiti od ponuĊaĉa odreĊena pojašnjenja koja će mu pomoći da pravilno
ocijeni ponudu. Mogućnost dijaloga meĊu naruĉiocima i ponuĊaĉima u odreĊenim fazama
postupka javne nabavke je dozvoljen u skladu sa ZoJN-a na naĉin da se uspostavljenim
dijalogom ne narušavaju osnovna naĉela javnih nabavki.
U odnosu na predhodni period, troškovi koji nastaju u pripremi ponuda su znatno sniţeni sa
mogućnošću da se dokazi o ispunjenosti uslova za uĉešće u postupku javne nabavke i drugi
traţeni dokazi mogu dostaviti u originalu, ovjerenoj kopiji, neovjerenoj kopiji ili elektronskoj
formi uz ostale uslove koji su ureĊeni ZoJN-a48
. Sadašnji troškovi biće prevaziĊeni
primjenom novog ZoJN-a, kojim će se propisati da ponuĊaĉi dostavljaju ovjerenu izjavu
kojom dokazuju da ispunjavaju postavljene uslove, a samo odabrani ponuĊaĉ dostavlja
potrebnu dokumentaciju kojom potvrĊuje navode iz izjave.
Nakon podnošenja ponuda, u roku utvrĊenom tenderskom dokumentacijom predstavnici
naruĉioca (komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda ili službenik za javne nabavke) vrše
javno otvaranje ponuda49
, kojem mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici ponuĊaĉa.
PonuĊaĉ koji opozove ili odustane od ponude nema pravo da prisustvuje postupku javnog
otvaranja ponuda. Postupak otvaranja ponuda poĉinje u naznaĉeno vijeme i na naznaĉeno
mjesto, najkasnije jedan ĉas nakon isteka vremena za dostavljanje ponuda, o ĉemu naruĉilac
saĉinjava Zapisnik o javnom otvaranju ponuda. Zapisnik se stavlja se na uvid, provjeru
sadrţaja i potpis ovlašĉenih predstavnika ponuĊaĉa kojima se uruĉuje primjerak, a kojeg
48 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 74 49 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član 98
35
postisuju i ĉlanovi komisije. PonuĊaĉima koji nijesu prisustvovali otvaranju zapisnik se
dostavlja u roku od tri dana od dana otvaranja. Nakon završetka postupka otvaranja ponuda,
ponude ne smiju biti dostupne neovlašćenim osobama.
Otvorene ponude naruĉilac pregleda, ocjenjuje, uporeĊuje i vrednuje50
prema uslovima i
zahtjevima postavljenim tenderskom dokumentacijom, bez uĉešća ponuĊaĉa. U toku
postupka ocjene naruĉilac moţe se zahtijevati od ponuĊaĉa objašnjenje radi otklanjanja
sumnji u ispravnost ponude. Sluĉajne greške u raĉunanju do visine od 3%, pravopisu i
kucanju prihvataju se kao pojašnjenje aobjašnjenjem ne mogu da se vrše izmjene, odnosno
dopune ponude. PonuĊaĉ je u obavezi da dostavi objašnjenje ponude u roku od osam dana od
dana dostavljanja zahtjeva, u suprotnom ponuda se odbija kao neispravna. Tokom ocjene i
vrednovanja ponuda naruĉilac moţe zahtijevati nezavisnu struĉnu pomoć ako je to potrebno
u skladu sa zahtjevima koje je odredio. U ovoj fazi obavezno se provjerava: blagovremenost,
oblik, sadrţaj, potpunost ponude, ispunjenost uslova sposobnostri i raĉunsku ispravnost
ponude. Ponuda koja je ocijenjena kao neispravna odbija se. Ponude se nakon pregleda i
ocjene rangiraju na osnovu kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude. Sve radnje u ovoj fazi
postupka su tajne do momenta objavljivanja odluke o izboru najpovoljnije ponude ili odluke o
obustavljanju postupka. O rezultatima pregleda, ocjene i vrednovanja saĉinjava Zapisnik o
pregledu, ocjeni i vrednovanju ponuda u kojem se navodi analitiĉki prikaz zahtijevanih i
dostavljenih dokaza, ispravnost i prihvatljivost ponuda i razloge iskljuĉenja ponuda. Odluku
o izboru najpovoljnije ponude/odluku o obustavljanju postupka javne nabavke donosi
ovlašćeno lice naruĉioca koja se dostavlja ponuĊaĉima najkasnije tri dana od donošenja i
objavljuje na portalu javnih nabavki.
Postupak javne nabavke završava se danom izvršnosti odluke o izboru najpovoljnije ponude,
odluke o obustavljaju postupka javne nabavke ili odluke o poništenju postupka javne nabavke.
Odluka o izboru najpovoljnije ponude postaje izvršna i nastaje ugovor odnosno okvirni
sporazum istekom roka mirovanja, ako nije izjavljena ţalba, odnosno objavom odluke DK-a
kojom se ţalba odbacuje ili odbija. U sluĉaju da istekne rok vaţenja ponude, ugovor odnosno
okvirni sporazum se zakljuĉuje nakon pisane izjave ponuĊaĉa o produţenju roka vaţenja
ponude i dostavljanjem produţene garancije ponude ako je dostavljanje garancije ponude bio
uslov za nadmetanje. U cilju dostavljanja produţenog roka vaţenja ponude i garancije
ponude ponuĊaĉu se daje primjeren rok. Ako izabrani ponuĊaĉ u ostavljenom roku ne dostavi
izjavu o produţenju roka vaţenja ponude i garancije ponude, odustane od svoje ponude,
odbije potpisati ugovor o javnoj nabavci i okvirni sporazum ili ne dostavi garanciju za dobro
izvršenje ugovora kako je zahtijevano u tenderskoj dokumentaciji naruĉilac će, ponovo
izvršiti rangiranje ponuda prema kriterijumu za izbor ne uzimajući u obzir ponudu odabranog
ponuĊaĉa i donijeti odluku o izboru nove najpovoljnije ponude ili ako postoje razlozi
obustaviti postupak javne nabavke. ZoJN-a omogućava ponuĊaĉima da nakon donošenja
odluke izvrši uvid u ponude i tok donošenja odluke u cilju zaštite svojih prava i javnog
interesa.
Naruĉilac ne smije zakljuĉiti ugovor u periodu roka mirovanja i donošenja odluke po
izjavljenoj ţalbi, ukoliko zakonom nije drugaĉije ureĊeno, tj. nakon isteka roka mirovanja u
50 „Zakon o javnim nabavkama CG“, čl. od 99 do 107
36
sluĉaju da nije izjavljena ţalba DK-a ili nakon odluĉivanja DK-e po ţalbi kojom se ţalba
odbija i odluka o izboru najpovoljnije ponude postaje konaĉna. Naruĉilac zakljuĉuje ugovor o
javnoj nabavci odnosno okvirni sporazum sa ponuĊaĉem/ima ĉija ponuda je izabrana kao
najpovoljnija u skladu sa uslovima iz tenderske dokumentacije i izabrane ponude. Ako je
ugovor o javnoj nabavci zakljuĉen suprotno odredbama ZoJN-a (član 15 stav 5 i člana 18
stav 1) kojim se ureĊuje antikorupcijsko pravilo i pravilo spreĉavanje sukoba interesa, ništav
je. Na odovornost ugovornih strana za ispunjenje obaveza iz ugovora o javnim nabavkama, na
odgovorajući naĉin se uz ZoJN-a primjenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Zaštita prava uĉesnika u postupku javne nabavke i javnog interesa, u svim fazama postupka
javne nabavke, obezbjeĊuje se na naĉin i pod uslovima utvrĊenim ZoJN-a. Pravo na ţalbu
imaju sva zainteresovana lica i ponuĊaĉi i izjavljuje se preko naruĉioca DK-a, u pisanom
obliku neposredno ili preporuĉenom pošiljkom, a ako su se ispune uslovi za dostavljanje
elektronskih dokumenata, elektronskim putem. Ţalbu pokreće lice koje ima pravni interes za
dobijanje ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma ili koji je pretrpjelo ili bi moglo
pretrpjeti štetu od navodnog kršenja subjektivnih prava. Ţalba se moţe izjaviti protiv:
tenderske dokumentacije; odluke o izboru najpovoljnije ponude; odluke o obustavljanju
postupka javne nabavke; odluke o poništenju postupka javne nabavke51
.
Ako je ţalitelj propustio izjaviti ţalbu u pravoj fazi na tendersku dokumentaciju gubi pravo
traţiti ispitivanje zakonitosti u kasnijoj fazi za predhodnu fazu. Ţalba sadrţisledeće podatke i dokaze
52:
Naziv i sjedište podnosioca ţalbe, adresa i lice za kontakt
Naziv i adresa, sjedište, naruĉioca
Podaci o tenderskoj dokumentaciji koja je predmet ţalbe (broj i datum objavljivanja ili
dostavljanja), odnosno o odluci naruĉioca (broj i datum odluke o izboru najpovoljnije
ponude, obustavljanju ili poništenju postupka javne nabavke)
Ţalbeni navodi (opis nepravilnosti i obazloženje)
Ţalbeni zahtjev
Dokazi kojima se povrede dokazuju (predlog dokaza)
Ţalbeni zahtjev
Potpis ovlašćenog lica podnosioca ţalbe
Uz ţalbu se prilaţe dokaz o uplati naknade za voĊenje postupka koja iznosi do 1% od
procijenjene vrijednosti javne nabavke s tim da visina naknade ne smije biti veća od 8.000
EUR-a. Naknada za voĊenje postupka je prihod budţeta CG. Ako je u postupku po ţalbi
odluĉeno u korist podnosioca ţalbe, naruĉilac je duţan da podnosiocu ţalbe nadoknadi
51 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. od 120 do 143 52 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. čl 125
37
troškove , u roku od 15 dana, od dana pravosnaţnosti odluke po ţalbi. Podnosilac ţalbe koji
nema sjedište na teritoriji CG duţan je da odredi punomoćnika za prijem pismena na teritoriji
CG ili odredi drugi naĉin dostave pismena koji neće odugovlaĉiti postupak dostave.
Blagovremeno podnijeta ţalba prekida sve dalje aktivnosti naruĉioca u postupku javne
nabavke, do donošenja odluke po ţalbi. U sluĉaju izjavljene ţalbe, naruĉilac moţe postaviti
zahtjev za odobrenjem nastavka postupka javne nabavke, zakljuĉivanja ugovora o javnoj
nabavci odnosno okvirnog sorazuma za predmet javne nabavke ili dio predmeta javne
nabavke iz razloga: mogućeg nastavka štete koja je nesrazmjerno veća od vrijednosti
predmeta nabavke, zaštite javnog interesa, hitnosti nabavke i radi mogućeg ugroţavanja
ţivota i zdravlja ljudi ili zbog drugih ozbiljnih opasnosti ili mogućih šteta. Okolnosti na koje
temelji svoj zahtjev, naruĉilac mora dokazati ili uĉiniti vjerovatnim.Zahtjev se moţe podnijeti
u roku od pet dana od dana prijema ţalbe, a o ovom zahtjevu DK-a odluĉuje u roku od tri
dana od dana podnošenja zahtjeva. Ako DK-a usvoji zahtjev naruĉilac je duţan da o tome
obavijesti sve uĉesnike u postupku, u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke53
.
Drţavna komisija a u postupku po ţalbi odluĉuje rješenjem i zakljuĉkom54
. Odluka komisije
mora biti obrazloţena. Odluka DK-e su konaĉne i naruĉilac je duţan da postupi po odluci i o
tome obavijesti komisiji u ostavljenom roku. Ako naruĉilac ne sprovede odluku u ostavljenom
roku, DK-a o tome obavještava Vladu, odnosno nadleţni organ jedinice lokalne samouprave i
predlaţe pokretanje postupka odgovornosti.Protiv odluke DK-a moţe se pokrenuti upravni
spor tj. sudska zaštita55pred Upravnim sudom, pri ĉemu se ocjenjuje zakonitost odluke DK-e u
ţalbenom postupku. Tuţba Upravnom sudu ne zaustavlja zakljuĉivanje ugovora o javnoj
nabavci. Postupak po upravnoj tuţbi u predmetu javne nabavke je hitne prirode.
Slika 4.
53 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 124 54 „Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 132 55 Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 136
38
U ţalbenom postupku DK-a zakljuĉkom moţe: odbaciti ţalbu zbog nenadleţnosti,
nedopuštivodsti, neurednosti, neblagovremenosti, nedostatka pravnog interesa i zbog toga što
je izjavljena od neovlašćenog lica;obustaviti ţalbeni postupak, prijemom pisano obavještenja
podnosioca ţalbe da odustaje od podnijete ţalbe. DK-a rješenjem: odbija ţalbu kao
neosnovanu, usvaja ţalbu i u cjelosti ili djelimiĉno poništava postupak javne nabavke i
donijetu odluku, ukazuje naruĉiocu na uĉinjene nepravilnosti i nalaţe mu sprovoĊenje novog
postupka i odluĉivanja ili preuzimanja potrebnih mjera kojima se uĉinjene nepravilnosti
otklanjaju56
.U postupku DK-a odluĉuje o zahtjevima u pogledu troškova postupka.
Odluke DK-e objavljuju se na internets stranici ovog organa u okviru sesije Rješenja i
zakluĉci (slika 4).
c) posttenderska faza57
Iako se sprovoĊenje postupka javne nabavke okonĉava dodjelom ugvora, njegova realizacija
je vaţan segment javnih nabavki. Samo izvršenje ugovora zakljuĉenog na osnovu postupka
javne nabavke regulisano je zakonom o obligacionim odnosima. MeĊutim, ZoJN-a ureĊeno je
da inspekcijski nadzor nad sprovoĊenjem ovog zakona i propisa donijetih na osnovu ovog
zakona vrši inspektor za javne nabavke u odnosu radnje naruĉioca, zakljuĉivanje i realizaciju
ugovora o javnim nabavkama58
. Posebnu ulogu u praćenju relizacije ugovora imaju naruĉioci
koji u skladu sa organizacijom rada mogu urediti postupak praćenja realizacije ugovora,
kontrolu instrumenata finansijskog obezbjeĊenja za dobro izvršenje ugovora, postupak
reklamacije u toku izvršenja ugovora, spoljno trgovinsko i carinsko poslovanje prilikom
realizacije ugovora sa inostranim dobavljaĉima, dostavljanje dokumentacije na kniţenje,
voĊenje evidencije o izvršenom ugovoru, arhiviranje dokumentacije izvršenja ugovora.
56 Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 132 stav 2 i 3 57 OdreĎena zapažanja i preporuke konsultanta WB kako da naručioci uspostave sopstvenu praksu i urede internu
proceduru za praćenje realizacije ugovora u cilju efikasnijeg trošenja javnih sredstava i zaštite interesa samih naručilaca 58„Zakon o javnim nabavkama CG“, član br. 148
39
Naruĉilac moše urediti proceduru koja će biti u vezi sa ostalim internim dokumentima i
standardima unutar naruĉioca, kao i u vezi sa eksternim dokumentima (Zakon o javnim
nabavkama, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o spoljnootrgoviskom poslovanju,
Carinski zakon, Zakon o izgradnji objekata i drugim zakonima vezano za predmet javne
nabavke i standarde), uredi odgovornost i ovlašĉenja praĉenja izvršenja ugovora o javnoj
nabavci, pravila komunikacije sa drugom ugovornom stranom u vezi sa izvršenjem ugovora,
dostavljanje zakljuĉenih ugovora i potrebne dokumentacije, odreĊivanje lica zaduţenih za
praćenje izvršenja ugovora o javnoj nabavci, izrade rješenja i obavještenja za formiranje
komisija za nadzor nad izvršenjem ugovora, prijem robe, usluga i radova, postupak kontrole i
realizacije finansijskog obezbjeĊenja, reklamacije u vezi sa izvršenjem ugovora, postupanje u
sluĉaju potrebe za otklanjane grešaka u garantnom roku, prijem i ovjeru raĉuna i drugih
dokumenata za plaćanje i knjiţenje i dostavljanje kompletne dokumentacije odjeljenju/sluţbi
za raĉunovodstvo i finansije, evidenciju ugovora o javnim nabavkama, ĉuvanje i arhiviranje
dokumentacije u vezi sa javnim nabavkama.
Praćenje izvršenja ugovora vrši se preko provere faktura kao elementa „dobre finansijske
prakse“ i sistema evidentiranja ţalbi korisnika kao elementa „dobre administrativne prakse“.
2.7. Dijagram toka postupka
U cilju pomoći za sveobuhvatno sagledavanja i primjenu dat je prikaz kljuĉnih odredbi ZoJN po
fazama i koracima postupka javne nabavke, kao i najĉešće greške zainteresovanih lica i ponuĊaĉa i
kako ih prevazići.
1. Početak postupka
40
Uslovi za pokretanje postupka javne nabavke
( član 37, 38 i 39)
Odluka o pokretanju postupka javne nabavke
(član 40)
Priprema tenderske dokumentacije
(čl. od 41-53 i član 63)
Objavljivanje i dostavljanje tenderske dokumentacije
(član 54)
Tenderska dokumentacija se objavljuje na Portalu javnih nabavki za postupke iz
ĉlana 20 stav 1 taĉka 1,2,3,5 i 6, dok se liĉno dostavlja ponuĊaĉima za postupak
nabavke iz ĉlana 20 stav 1 taĉka 4
_________________________________________________________
Oglašavanje obavještenja javnoj nabavci vrši se u jednom štampanom mediju u
CG
( član 62)
Naruĉilac ima mogućnost da vrši izmjene i dopune tenderske dokumentacije
(član 55)
Zainteresovano lice ima mogućnost da zahtijeva od naruĉioca pojašnjenje
tenderske dokumentacije
(član 56)
Rokove za podnošenje ponuda u postupku nabavke odreĊuje naruĉilac
(čl. od 87 do 92)
Naruĉilac moţe produziti rok za podnošenje ponuda ukoliko se vrše izmjene i/ili
dopune tenderske dokumentacije ako iste imaju znaĉajan uticaj na izradu ponuda
(član 55 stav 2)
2. Podnošenje i otvaranje ponuda
PonuĊaĉ priprema ponudu u skladu sa Zakonom i tenderskom dokumentacijom
(čl. od 75 do 84 / upustvo iz TD)
41
Ponude se predaju naruĉiocu do isteka roka za dostavljanje ponuda utvrĊenim
tenderskom dokumentacijom
Naruĉilac vrši prijem i evidentiranje ponuda tako što na svaki koverat, odnosno omot
oznaĉi datum i sat prijema ponude, evidentira ponude po redosljedu prijema i izdaje
potvrdu o prijemu ponude
(član 97 stav 1)
U roku za dostavljanje ponuda, ponuĊaĉ moţe da mijenja ili dopunjava ponudu ili da
od nje odustane u pisanoj formi na naĉin kako je i dostavio ponudu
(član 75 stav 2 i 3)
Rok za dostavljanje ponuda utvrĊen tenderskom dokumentacijom je krajnji rok za
dostavljanje ponuda
U sluĉaju odustanka od ponude, naruĉilac istu vraća ponuĊaĉu neotvorenu
(član 75 stav 4)
Javno otvaranje ponuda vrši se na naznaĉeno mjesto i vrijeme uz prisustvo
ovlašĉenih predstavnika ponuĊaĉa
(član 98 stav 1, 2 i 4)
Ponude se otvaraju prema redosljedu prijema
(član 98 stav 3)
Naruĉulac vodi zapisnik o javnomotvaranju ponuda
(član 98 stav 5 i 9)
Zapisnik potpisuju ĉlanovi komisije i ovlašćeni predstvanici ponuĊaĉa i uruĉuju se
svim ponuĊaĉima liĉno
(član 75 stav 6 i 7)
PonuĊaĉima koji nijesu prisustvovali javnom otvaranju naruĉilac je obavezan
dostavizti zapisnik
(član 75 stav 8)
Ponude se ĉuvaju tako da nijesu dostupne neovlašćenim licima
3. Postupak pregleda, ocjene, vrednovanja ponuda i donošenja odluke
Naruĉilac vrši pregled ocjenu i vrednovanje ponuda
(član 103 stav 1)
42
Naruĉilac provjerava blagovremenost, oblik, sadrţaj, potpunost ponude, ispunjenost
uslova sposobnostri i raĉunsku ispravnost ponude
Naruĉilac moţe zahtijevati od ponuĊaĉa pisano objašnjenje ponude za neobiĉajeno
krataka rok i neuobiĉajeno nisku cijenu i drugo
(Član 101stav 3)
Naruĉilac prihvata raĉunsku grešku u iznosu do 3 % vrijednosti ponude uz potvrdu
ponuĊaĉa
Vrenovanje ispravnih ponuda vrši se prema kriterijumu/ima
(Član 94, 95 i 96)
Naruĉilac vodi zapisnik o pregledu, ocjeni i vrednovanju ponuda
(član 103)
Donošenje odluke i ugovor o javnoj nabavci
(član 105, 106 i 107 ZoJN)
Odluka o obustavljanja postupka
(član 105)
Odluka o izboru najpovoljnije ponude
(član 106)
Objava odluka na portalu javnih nabavki i dostava ponuĊaĉima
(član 105 i 106 ZoJN)
Rok mirovanja
(Član 121stav 9 ZoJN)
Ţalba nije izjavljena Ţalba je izjavljena
DKKP (rješava po žalbi)
Zakljuĉivanje ugovora o javnoj nabavci
(član 107 ZoJN)
Istekom roka mirovanja odluke su
izvršne
Ţalba se odbija, odbaĉuje ili prihvata
Rješenja DKKP su konaĉna
43
3. NAJĈEŠĆE GREŠEKE U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI I
KAKO IH PREVAZIĆI
Najćešće greške MiSP-a Kako se greške prevazilaze
Nepraćenje obavještenja o pokrenutim
postupcima javnih nabavki Svakodnevno praćenje obavještenja na Portalu javnih nabavki
Nedovoljno izuĉavanje postavljenih
uslova tenderskom dokumentacijom i
tehniĉkom specifikacijom
Posebna paţnju posvetiti izuĉavanju tehniĉke specifikacije i
postavljenih uslova za uĉešće u postupku javne nabavke
Neblagovremeno podnošenje zahtjeva za Zainteresovano lice ima pravo u rokovima utvrĊenim ZoJN da
44
pojašnjenje tenderske dokumentacije zahtijeva od naruĉioca pojašnjenje tenderske dokumentacije i
moţe da pobija pojašnjenje u ţalbenom postupku kod DK
Nepodnešenje ţalbe na tendersku
dokumentaciju
Ţalbu izjaviti na naĉin i u roku ureĊen ZoJN, pri tom dokazati
aktivnu legitimaciju za podnošenje ţalbe (blagovremeni
zahtjev za pojašnjenje tenderske dokumentacije)
Ĉesto prekoraĉenje roka za dostavljanje
ponuda
Poštovati rok za dostavljanje ponuda koji je utvrĊenog
tenderskom dokumentacijom
Nedostavlje svih zahtijevanih dokaza ili
odgovarajućih dokaza o ispunjenosti
propisanih uslova , nedostavljanje
odgovarajuće garancije ponude ili
dostavljanje na nepropisan naĉin
PonuĊaĉ treba paţljivo prouĉiti propisane uslove i poštovati
dato upustvo u tenderskoj dokumentaciji, zatim saĉiniti
finansijski dio ponude u skladu sa tehniĉkom specifikacijom,
odnosno predmjerom radova iz tenderske dokumentacije, pri
tom iskazati cijenu na propisan naĉin i primijeniti propisanu
stopu PDV-a
Izmjene i dopune ponuda
Izmjene i dopune ponuda dozvoljenosu samo do isteka roka za
dostavljanje ponuda i to pisanom izjavom i potpisanom od
strane ponuĊaĉa
Odustajanje od ponude
Prije isteka roka za dostavljane ponuda moţe se odustati od
ponude i to pisanom izjavom, a naruĉilac je duţan neotvorenu
ponudu vratiti privrednom subjektu koji je odustao od svoje
ponude
Nepravilno saĉinjavanje ponuda po
partijama, zajedniĉke ponude ili ponude
sa podugovaraĉem/ podizvoĊaĉem
Pratiti odredbe ZoJN i upustvo naruĉioca iz tenderske
dokumentacije, a u sluĉaju nejasnoća zahtijevati pojašnjenje od
naruĉioca
Ne dokaţe ekvivaletnost ponuĊenog
proizvoda
U sluĉaju da se nudi ekvivalent proizvodu koji je zahtijevao
naruĉilac isto treba i dokazati na naĉin kako je predviĊeno
tenderskom dokumentacijom
Nedostavljanje zahtijevanih objašnjenja
ponude
Dostaviti blagovremeno objašnjenje ponude u sluĉaju da
naruĉilac to zahtijeva
Dostavljanje finansijske ponudesa
raĉunskom greškom
Saĉiniti ponudu sa mogućnošću raĉunske greške ne veće od
3%, u suprotnom ponuda je neispravna, a kada naruĉilac
utvrdi postojanje greške, istu ispraviti ili će ponuda biti
neispravna
Podnošenje neuredne ţalbe na tendersku
dokumentaciju i na rjezemje naruĉioca
Ţalbu moţe podnijeti zainteresovano lice i ponuĊaĉ, ista treba
da je blagovremena, saĉinjena na naĉin da sadrţi sve elemente
iz ĉlana 125 ZoJN,uz ţalbuje potrebno dostaviti dokaz o uplati
naknade za voĊenje postupka javne nabavke, a na zahtjev DK
otkloniti sve nedostatke koji spreĉavaju postupanje po ţalbi
ili je nerazumljiva ili nepotpuna
Nepoštovanje elemenata iz ugovora
Ugovor se saĉinjava u skladu sa tenderskom dokumentacijom i
izabranom ponudom., ugovoreni elementi se realizuju
dinamikom, rokovima, koliĉini i jediniĉnim cijenama,
sukcesivno ili jednokratno po potrebi naruĉioca
45
4. STRATEŠKI OKVIR
4.1.Dokumenta Evropske komisije za olakšanje MiSP u javnim nabavkama i uloga
Evropskog parlamenta za razvoj MiSP
Imajući u vidu vaţnost MiSP, Evropska komisija je još 2008. godine donijela akt gdje javna
nabavka treba biti što više prilagoĊena potrebama MiSP. Naruĉioce bi trebalo podsticati da
koriste Kodeks najbolje prakse iz Radnog dokumenta Komisije od 25. juna 2008. pod
nazivom „Evropski kodeks najbolje prakse za olakšavanje pristupa MSP-a ugovorima o
javnim nabavkama”, istim je predviĊen set mjera,u naĉelu radi se o sljedećim principima:
46
1. Stavarnje okruţenja u kojem preduzetnici i porodiĉne firme mogu da se razvijaju, a
preduzetništvo moţe da se nagraĊuje;
2. ObezbjeĊivanje poštenim privrednim subjektima koji su se suoĉili sa steĉajem da brzo
dobi drugu šansu;
3.Izrada pravila u skladu sa „Mislimo najprije na male“;
4. Reagovanje drţavne uprave na potrebe MiSP;
5. PrilagoĊavanje sredstava javne politike potrebama MiSP – olakšavanje uĉešća MiSP u
postupcima javne nabavke i bolje korišćenje drţavne pomoći;
6. Omugaćavanje MiSP lakši pristup finansijama i stvaranje pravnog i poslovnog
okruţenja koje podrţava blagovremeno plaćanje u poslovnim transakcijama;
7. Pomoć MiSP u korišćenju mogućnosti koje pruţa jedinstveno trţište;
8. Podsticanje struĉnog usavršavanja i svih oblika inovacija;
9. Omogućavanje MiSP iskorišćavanje promjena u zaštiti ţivotne sredine;
10. Podsticanje i podrţavanje MiSP da koriste rast trţišta.
U okviru petog principa kao jedan od bitnih stubova predviĊeno je da drţave omoguće lakše
uĉestvovanje MiSP u javnim nabavkama na taj naĉin što će:
a) uspostaviti elektronske Portale u cilju objavljivanja informacija o javnim nabavkama;
b) ohrabrivati naruĉioce da predmet nabavke dijele na partije kad god je to moguće i
uĉiniti vidljivim mogućnosti uĉestvovanja u zajedniĉkim ponudama i ponudama sa
podizvoĊaĉima;
c) ukazivati naruĉiocima na obavezu izbjegavanja neproporcijonalnog odreĊivanja
kapaciteta (ekonomsko-finansijsku sposobnost, stručno-tehničku i kadrovsku
osposobljenost);
d) ohrabrivati dijalog i uzajamno razumijevanje MiSP i velikih naruĉilaca (kupaca) kroz
aktivnosti kao što su:informisanje, obuke, nadzor i razmjena dobre prakse.
Evropski parlament je još 1983. godine proglasio „Godinu malih i srednjih poduzeća i
obrta” te pokrenuo niz inicijativa za potsticaj njihovog razvoja. Parlament od tada redovno
iskazuje svoju predanost posticanju razvoja MiSP u Evropi, tako da su u proteklom periodu
donesene niz Rezolucija.59
Ujunu 2010. Parlament je donio Rezoluciju o inovacijskoj politici Zajednice u svijetukoji se
mijenja. U toj rezoluciji Parlament naglašava da je potrebno stvoriti uslove ukojima će riziĉni
kapital biti dostupniji MiSP. TakoĊe poziva na razvoj instrumenata za finansiranje MiSP kao
što su mikrokrediti, preduzetniĉka kapitalnasredstva za osobe koje ţele ulagati u inovativna
preeduzeća te ulaganja „poslovnih anĎela”zainteresiranih za sponzoriranje poslovnih
projekata mladih istraţivaĉa.Parlament takoĊepoziva drţave ĉlanice i Komisiju da stvore
poreske, finansijske, poslovne i administrativneposticaje za ulaganje.
59 SL C 236 E, 12.8.2011., str. 41; SL C 199 E, 7.7.2012., str. 131; SL C 377 E, 7.12.2012., str. 102; Usvojeni tekstovi,
P7_TA(2012)0387; Usvojeni tekstovi, P7_TA(2014)0032
47
U martu 2011. Parlament je donio Rezoluciju o industrijskoj politici za dobaglobalizacije. U
njoj izmeĊu ostalog poziva Komisiju da nastavi sa sprovoĊenjem Aktao malom
preduzetništvu kako bi se smanjilo administrativno opterećenje i osiguraobolji pristup
mogućnostima finansiranja za MiSP. TakoĊe pozivana aţuriranje definicije MiSP kako bi se
omogućila veća fleksibilnost u odreĊenim industrijskim sektorima. TakoĊe, Parlament
apeluje na Komisiju da poveća uĉešće MiSP u okvirnim programima za istraţivanja i
razvoj.
U maju 2011. Parlament je donio Rezoluciju o reviziji Akta o malom preduzetništvu.U njoj
Parlament izmeĊu ostalog poziva drţave ĉlanice da usvoje posljednji preostali prijedlog o
Statutu evropskog privatnog trgovaĉkog društva. Istiĉe svojuzabrinutost zbog ĉinjenice da se
test uticaja zakonodavstva na MiSP primjenjuje pravilno i dosljedno u svim novim
zakonodavnim prijedlozima, posebno na nacionalnoj nivou. Osim toga, Parlament upozorava
drţave ĉlanice na „prerevno”donošenje propisa koje nadilazi zahtjeve zakonodavstva EU-a
pri prenošenju direktiva unacionalno pravo.
U oktobru 2012. Parlament je donio Rezoluciju o „malim i srednjim
poduzećima:konkurentnost i poslovne prilike”. U toj rezoluciji istiĉe niz podruĉja meĊu
kojima susmanjenje administrativnog opterećenja, podrška konkurentnosti i otvaranju radnih
mjesta,pokretanje novih inovativnih poduzeća (start-up) i pristup informacijama i
finansiranju.
U januaru 2014. Parlament je donio Rezoluciju o reindustrijalizaciji Evrope u
svrhupromovisanja konkurentnosti i odrţivosti u kojoj naglašava vaţnost MiSP u privredi EU
i poziva na pruţanje posebne podrške i pomoći MiSP-ovima.
4.2.Strateška dokumenta za razvoj MiSP u Crnoj Gori
U Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća za period 2010-2015godine
60, utvrĊuje se
okvir, ciljevi, prioriteti i mjere za unaprjeĊenje razvoja malih i srednjih preduzeća.Evropski
kodeks najbolje prakse za olakšavanje pristupa MiSP-a ugovorima o javnim koji predstavljaju
okvir politike razvoja malih preduzeća u EU su, u velikoj mjeri, obuhvaćeni Strategijom.
Ovom Strategijijom,kao jedna od prioritetnih mjera,predviĊeno je poboljšanje uslova za
uĉešće MiSP u javnim nabavkama,omogućavanje boljeg pristupa MiSP, poboljšanje njihove
informisanosti o razliĉitim aspektima uĉešća u postupcima javnih nabavki i smanjenje
administrativnih prepreka za njihovo uĉešće u postupcima nabavki u javnom sektoru.
TakoĊe su, povećanje transparentnosti, efikasnosti, poboljšanje protoka informacija i praćenje
aktuelnih trendova koji su vezani za zelene nabavke, društveno odgovorne nabavke,
inovativne nabavke, elektronske nabavke i podrška MiSP-a, neki od ciljeva Strategije razvoja
sistema javnih nabavki CG za period od 2016-2020. godine61
.
60 Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća 2011-2015 godinu,www.vlada.gov.me 61http://www.ujn.gov.me/strategija-razvoja-sistema-javnih-nabavki-u-crnoj-gori-za-period-2016-2020-godine/
48
Akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja sistema javnih nabavki za period 2016-
2020. godina, Programom pristupanja CG Evropskoj uniji za period 2017-2018 (PPCGEU62
),
Programom rada Uprave za javne nabavke63
, predviĊene su aktivnosti u pogledu upravljanja
zaštitom ţivotne sredine, energetske efikasnoti, socijalnih zahtjeva i većeg pristupa MiSP-u .
U tom pravcu planiraju se preduzeti sledeće aktivnosti:
1. UsklaĊivanje zakonodavstva o javnim nabavkama sa novim Direktivama iz 2014.
godine iz ove oblasti, promovisanje znaĉaja o upotrebi zelene, socijalne i inovativne
javne nabavke i pristupa MiSP-a;
2. Edukacija naruĉilaca da kreiraju predmet javne nabavke kako bi omogućili bolji
pristup MiSP-a;
3. Uspostavljanjem platforme za razmjenu iskustava, informacija i znanja meĊu
naruĉiocima;
4. Edukacija MiSP-a sa ciljem poboljšanja njihove sposobnosti u javnim nabavkama;
5. Podsticaj veće primjene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude radi stvaranja
uslova za inovacije u javnim nabavkama, veće zapošljavanje i razvoj MiSP-a;
6. Smanjivanje formalnosti za dokazivanje uslova za uĉestvovanje u javnim nabavkama
putem dostavljanja izjave umjesto dokumenata;
7. Izrada registra ponuĊaĉa, u cilju uspostavljanja jedinstvene, centralne, elektronske i
javne baze podataka o ponuĊaĉima koji ispunjavaju uslove za uĉešće u postupku javne
nabavke;
8. Analiza efekata znaĉajnijeg smanjenja iznosa naknade za voĊenje postupka u dijelu
zaštite prava sa ciljem stvaranja povoljnijih uslova za MiSP-a;
9. Podsticaj ukidanja obaveza plaćanja taksi prilikom pribavljanja raznih potvrda,
uvjerenja i sl. u cilju relaksiranja poslovanja MiSP-a prilikom pripreme dokazne
dokumentacije o bonitetu za uĉešće na tenderu,
10. Posticaj naruĉiocima da nabavke realizuju po partijama radi lakšeg pristupa MiSP-a;
11. Jaĉanja procesa konsultacije tokom pripreme aktivnosti nabavke, sastanci “bottom-
up”, sa fokusom grupe na lokalnom i regionalnom nivou;
12. Jaĉanje administrativnih kapaciteta naruĉioca, profesionalizma ĉlanova komisija za
otvaranje i vrednovanje ponuda i sluţbenika za javne nabavke i struĉnjaka za predmet
javne nabavke;
13. Jaĉanje otvorenog pristupa informacijama o tenderskim dokumentacijama, ponudama i
ugovorima, i dr.
14. Izrada trening materijala, priruĉnika, smjernica i drugih uputstava za primjenu novog
zakona i podzakonske regulative za naruĉioce i ponuĊaĉe, upoznavanje sluţbenika sa
implementacijom novih Direktiva u zemljama ĉlanicama EU;
15. Izrada komunikacionih smjernica za privredne subjekte u cilju spoznaje benefita koje
moţe imati nacionalna privreda uĉešćem MiSP-a u postupcima javnih nabavki,
16. i dr.
62http://www.gov.me/naslovna/vijesti-iz, ministarstava/168217/Program-pristupanja-Crne-Gore-Evropskoj-uniji-2017-
2018.html 63http://www.ujn.gov.me/wp-content/uploads/2017/03/Program2017.pdf
49
U junu 2015. godine CG je postala punopravna ĉlanica STO Sporazuma o vladinim
nabavkama (GPA64
), kojim se unapreĊuje pristup trţištu kroz fer konkurenciju u nadmetanju,
transparentnost procedura i inkluzivnost u oblasti globalnog trţišta nabavki. Cilj ovog
Sporazuma je što veća otvorenost prema meĊunarodnom trţištu i konkurenciji, a sa druge
strane i garancija za potrebnu transparentnost i posvećenost dobrom upravljanju. Samim tim
je uĉlanjenje u ovaj Sporazum rješenje za dobijanje sigurnog i zakonitog pristupa trţištu
javnih nabavki ĉija se vrijednost procjenjuje u iznosu od 1,7 triliona dolara godišnje, i ĉija će
se vrijednost zasigurno uvećavati tokom vremena. Sporazum je veoma vaţan alat koji
omogućava pristupanje MiSP internacionalnom trţištu.
Shodno navedenim crnogorskim strateškim dokumentima i programima, vidno je da je
povećanje pristupa MiSP-a trţištu javnih nabavki usmjereno u dva pravca:
1. stvaranje uslova naruĉiocima da sprovode nabavke uz minimalne administrativne
napore radi obezbjeĊenja najbolje vrijednosti za uloţeni novac i obezbjeĊivanje
transparentnosti i integriteta procesa;
2. povećanje lakoće pristupa MiSP-a na trţištu javnih nabavki, obezbjeĊujući im fer i
ravnopravan tretman i promovisanje konkurencije koja se zasniva na kvalitet i cijeni,
na nivou Crne Gore i trţištu ĉlanica GPA.
4.3.Institucionalni okvir javnih nabavki u Crnoj Gori
ZoJN u CG uspostavljene su institucije nadleţne za njegovu primjenu. Za sistem javnih
nabavki nadleţno je Ministarstvo finansija, koje u saradnji sa drugim nadleţnim organima iz
ove oblasti priprema nacrte zakona, druge propise i opšte akte, predlaţe Vladi strategije
razvoja i druge mjere u oblasti javnih nabavki, vrši nadzor nad primjenom zakona.
UzJN vrši upravne i sa njima povezane struĉne poslove u oblasti javnih nabavki i nadleţna je
obuku i struĉno usavršavanje u javnim nabavkama, DKosigurava zaštitu prava ponuĊaĉa i
javnog interesa u postupku javne nabavke, a inspekcijski nadzor nad primjenom ZoJN-a i
propisa donijetih na osnovu ovog zakona vrši UzIPu ĉijem sastavu je inspektor za javne
nabavke.Organi drţavne uprave koji su indirektno vezani za oblast javnih nabavki su:
Drţavna revizorska institucija, Agencija za sprjeĉavanje korupcije, Upravni sud, Sud za
prekršaje, Uprava policije, Sudski savjet, Vrhovno drţavno tuţilaštvo i drugi drţavni organi.
64http://www.ujn.gov.me/2014/11/pridruzenje-crne-gore-sporazumu-o-vladinim-nabavkama-gpa-pri-sto/
50
Vlada Crne Gore, poĉetkom 2016. godine, formirala je Koordinaciono tijelo za kontinuirano
praćenje sprovoĊenja Strategije razvoja sistema javnih nabavki u Crnoj Gori za period 2016-
2020. godine u cilju prikupljanja, praćenja i analize podataka o preduzetim mjerama iz oblasti
javnih nabavki, te realizacije mjera iz Akcionog plana.65
4.4.Zakonodavni okvir javnih nabavki u Crnoj Gori
4.4.1. Postojeći zakonodavni okvir
65http://www.ujn.gov. /category/koordinaciono-tijelo/
51
U Crnoj Gori propisi u javnim nabavkama temelje se na Ustavu i Zakonu o javnim
nabavkama.VaţećimZakonom o javnim nabavkama („Službeni list Crne Gore“ broj 42/11,
57/14 i 28/15) ureĊeni su postupci javne nabavke u kojima naruĉioci i ponuĊaĉi zakljuĉuju
ugovore nabavci, nadleţnosti UzJN, DK i inspektora za javne nabavke i druga pitanja.MF je
na osnovu ZoJN radi njegove primjene donijelo niz pravilnika. 66
66 Informacije o zakonu i podzakonskoj rgulativi:
http://www.ujn.gov.me/precisceni-tekst-zakona-o-izmjenama-i-dopunama-zakona-o-javnim-nabavkama/
http://www.ujn.gov.me/2016/04/pravilnik-o-evidenciji-postupaka-javnih-nabavki/
http://www.ujn.gov.me/2015/10/pravilnik-o-izmjenama-pravilnika-o-nacinu-vodenja-i-sadrzaju-evidencije-o-krsenju-
antikorupcijskih-pravila/
http://www.ujn.gov.me/2015/05/pravilnik-o-obrascima-u-postupku-javnih-nabavki-2/
http://www.ujn.gov.me/2015/05/pravilnik-o-metodologiji-iskazivanja-podkriterijuma-za-izbor-najpovoljnije-ponude-u-
postupku-javne-nabavke/
http://www.ujn.gov.me/2015/05/pravilnik-o-metodologiji-utvrdivanja-racunske-greske-u-ponudi-u-postupku-javne-nabavke/
http://www.ujn.gov.me/2015/05/pravilnik-o-blizim-kriterijumima-za-obrazovanje-komisije-za-otvaranje-i-vrednovanje-
ponuda/
http://www.ujn.gov.me/2016/01/pravilnik-o-metodologiji-analize-rizika-u-vrsenju-kontrole-u-postupcima-javnih-nabavki/
http://www.ujn.gov.me/2016/03/pravilnik-o-metodologiji-za-utvrdivanje-stepena-energetske, efikasnosti-u-postupku-javne-
nabavke/
Pravilnik o evidenciji postupaka javnih nabavke
Pravilnik o izmjenama Pravilnika o naĉinu voĊenja i sadrţaju evidencije o
kršenju antikorupcijskih pravila
Pravilnik o obrascima u postupku javnih nabavki;
Pravilnik o metodologiji iskazivanja podkriterijuma za izbor najpovoljnije
ponude u postupku javne nabavke;
Pravilnik o metodologiji utvrĊivanja raĉunske greške u ponudi u postupku javne
nabavke;
Pravilnik o bliţim kriterijumima za obrazovanje komisije za otvaranje i
vrednovanje ponuda
Pravilnik o metodologoji analize rizika u vršenju kontrole u postupcima javnih
nabavki;
Pravilnik o metodologiji za utvrdivanje stepena energetske efikasnosti u
postupku javne nabavke
Pravilnik o bliţem sadrţaju i naĉinu sprovoĊenja javnih nabavki u elektronskoj
formi;
Pravilnik o mjerama zaštite elektronskog potpisa i naprednog elektronskog
potpisa;
52
CrnogorskiZoJN je u najvećoj mjeri usklaĊen sa Direktivom 2004/17/EZ, Direktivom
2004/18/EZ, Direktivom 2007/66/EZ, Direktivom 2009/81/EZ. Stupanjem na snagu
Direktive 2014/23/EZ , Direktive 2014/24/EZ, Direktive 2014/25/ EZo stavljene su van snage
Direktive iz 2004. godine. CG, drţavi koja teţi ĉlanstvu EU slijedi obaveza izvornne
primjene novih direktiva u nacionalno zakonodavstvo, kao i primjene odredbi koje se odnose
na jedinstveni rjeĉnik javne nabavke (CPV), na standardne obrasce za objavljivanje
obavještenja u okviru postupaka javne nabavke, uredbe u vezi primjene vrijednosnih
razreda/graniĉnih vrijednosti na postupke dodjele ugovora. Stim u vezi slijedi slijedi i
izjašnjenje naše zemlje kroz izradu Novog ZoJN.67
Pored usklaĊivanja propisa o javnim nabavkama sa pravom EU, neophodo je da CG sagleda i
ostale propise koji neposredno ili posredno utiĉu na efikasno sprovoĊenje postupka javne
nabavke (Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o
sistemu unutrašnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru, Zakon o budžetu, Zakon o
privrednim društvima, Zakon o komunalnim djelatnostima i drugi zakoni koji ureĎuju oblast
vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga, Zakoni koji regulišu oblast
odbrane i bezbjednosti, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o prekršajima, Krivični
zakonik, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o unutrašnjoj trgovini, Zakon o spoljnoj trgovini,
Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj
trgovini, Zakon o informacionoj bezbjednosti, Zakon o elektronskim komunikacijama).
U CG treba sagledati i propise koji ureĊuju povjerljive nabavke, ĉuvanje tajnih podataka,
pokretanje i sprovoĊenje steĉaja i likvidacije, primjenu tehniĉkih standarda za pristupaĉnost
lica sa invaliditetom, dokazivanje ispunjenosti obaveznih uslova u postupku javne nabavke,
dokazivanje ispunjenosti fakultativnih uslova koje se odnose na ekonomsko - finansijsku 67Informacije o direktivama:
http://www.ujn.gov.me/2014/09/direktiva-201425eu-evropskog-parlamenta-i-vijeca-od-26-februara-2014-godine/
http://www.ujn.gov.me/2014/09/direktiva-201424eu-evropskog-parlamenta-i-vijeca-od-26-februara-2014-godine/
http://www.ujn.gov.me/wp-content/uploads/2013/12/Dir81.pdf
http://www.ujn.gov.me/wp-content/uploads/2013/12/Dir66.pdf
http://www.ujn.gov.me/2013/12/direktiva-200418ec-evropskog-parlamenta-i-vijeca-31-mart-2004-godine/
http://www.ujn.gov.me/2013/12/direktiva-200417ec-evropskog-parlamenta-i-vijeca-od-31-marta-2004-godine/
http://www.ujn.gov.me/2011/11/direktiva-984eec-evropskog-parlamenta-i-saveta-od-16-februara-1998-godine/
http://www.ujn.gov.me/2011/11/direktiva-saveta-9338eez-od-14-juna-1993-godine/
http://www.ujn.gov.me/2011/11/direktiva-saveta-9337eez-od-14-juna-1993-godine/
http://www.ujn.gov.me/2011/11/direktiva-saveta-9396eez-od-14-juna-1993-godine/
Zakon o
javnim
nabavkama
53
sposobnost privrednih subjekata, dokazivanje struĉno-tehniĉke i kadrovske osposobljenosti u
postupku nabavke za robe, usluge i radove, dokazivanje kvaliteta predmeta nabavke
(sertifikate, licence i druge dokaze), PDV i druge poreze, ĉuvanje dokumentacije i druge
propise.Posebni znaĉaj za proces javnih nabavki imaju posebni zakoni koji se odnose na
djelatnost obveznika primjene ZoJN-ma i zakoni koji su vezani za predmet javne nabavke68
.
4.4.2. Izrada novih propisa u javnim nabavkama
U cilju jaĉanja nacionalnog sistema javnih nabavki u narednom periodu CG će raditi na izradi
novog ZoJN koji prate Direktive EU (2014) kako bi se sistemski obezbijedio bolji uĉinak za
MiSP. U ovom dokumentu razradom teza dati su navodi kako evropski pravni okvir i
programi EU mogu poduprijeti javnu nabavku inovativnih rješenja i jaĉanju uĉeĉća MiSP, te
u kom pravcu treba da teţi CG.
5. MJERE ZA UNAPRJEĐENJE SISTEMA JAVNIH NABAVKI U CG
Vlada CG usvojanjem dva vaţna dokumenta (Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i
Strategiju razvoja sistema javnih nabavki) teţi da otkloni ograniĉenja na razvoj MiSP, pojaĉa
regulative, otkloni administrativnie barijere, poboljša pristup raspoloţivim izvorima
finansijskih sredstava, izvorima poslovnih i trţišnjih informacija, poveća nivoa biznis znanja,
te veće ukljuĉivanje MiSP u proces javnih nabavki. Identifikovane su jasne mjere mjere i
politike koje smatraju najboljom praksom za pomoć, promovisanje, podsticanje ili
olakšavanje uĉešća MiSP u javnim nabavkama u CG.
Strategijom razvoja sistema javnih nabavki u CG za period 2016-2020. godine dat je detaljan
pregled nedostataka i predloţena su konkretna rješenja za olakšanje uĉešća MiSP, daljeg
uspostavljanja najbolje prakse na drţavnom nivou, nivou jedinica lokalne samouprave i
obveznika primjene ZoJN.
5.1.Mjere za unaprjeĊenje uĉešća MiSP u javnim nabavkama na nacionalnom nivou
OdreĊene mjere koje se predlaţu imaju opšti karaktera (odnose se na sve ponuĎače), dok
neke se odnose samo na MiSP, generalno su ugraĊena ili će se u bliskoj budućnosti ugraditi u
domaće zakonodavstvo. Ove mjere obuhvataju pitanja, kao što je:
Mogućnost podjele predmeta javne nabavke na partije, ne predstavlja barijeru za
MiSP (Direktive - Naruĉioci podstiĉu podjelu predmeta na partije a kada to nije moguće
naruĉioci moraju naglasiti razloge zašto to ne rade. Podjela javnih ugovora po partijama
olakšava pristup MiSP kako u kvantitativnom (veličina partija može bolje odgovarati
produktivnim kapacitetima MiSP) tako i u kvalitativnom smislu (sadržina partija može
bliže odgovarati specijalizovanom sektoru MiSP).Kako bi se izbjeglo da se podjela na
partije vrši u cilju ili sa efektom izbjegavanja poštovanja odredbi o pragovima (podjela
ugovora po partijama bi mogla da odredi da je svaka od partija ispod primjenljivih
68Informacije: Svi važeći zakoni se mogu pronaći na web stranici Ministarstva pravde:
http://www.pravda.gov.me/biblioteka/zakoni
54
vrijednosnih razreda ili pragova), potrebno je propisati da se mora uzeti u obzir ukupna
procijenjena vrijednost svih partija. Kada je zbirna vrijednost partija jednaka ili
premašuje prag vrijednosti propisan legislativom, to se primjenjuje ZoJN na dodjelu
svake od partija).
Uspostavljanja mogućnosti da se ograniĉi veliĉina ugovora, da bi se isti dijelili u
partije(CG će razmotriti mogućnost koja je data Direktivama da uspostavi politiku
kojom će se podstaći mogućnost naručiocima da smanjuju veličinu ugovora na
neobavezujući način kako bi osiguralo da MiSP imaju dovoljno prilika za učestvovanje
u javnim nabavkama ili da zabrani konsolidaciju ugovora kojom bi se umanjile prilike
za učešće MiSP, ili da zahtijevaju od naručilaca da sprovedu istraživanje i analizu kako
bi se osiguralo da domaća MiSP imaju dovoljno prilika).
Postojanja mogućnosti podugovaranja, dostavljanje ponude sa podugovaraĉem i
podizvoĊaĉem je podsticaj za MiSP da imaju koristi kod ugovora koji se dodjeljuju
većim kompanijama. (ZoJN dozvoljavoljen je mogućnost podugovaranja za
maksimalno 30% od vrijednosti ugovora. Neke drţave imaju opšte odredbe o
podugovaranju koje bi mogle rezultirati većim stepenom podugovaranja od strane
MiSP. Ove odredbe imaju za cilj na primjer da garantuju da se podugovaraĉima
isplaćuje u potpunosti i blagovremeno, tako što propisuju da na zahtjev podugovaraĉa i
gdje priroda ugovora to dozvoljava, naruĉilac moţe prenijeti dospjele isplate direktno
podugovaraĉima za pruţene usluge, isporuĉene robe ili izvršene radove ponuĊaĉu
kojem je dodijeljen javni ugovor (glavni ugovarač). CG generalno podstiĉe
podugovaranje sa MiSP, na primjer kroz Direkciju za MiSP, UP, MBA i PKCG, ali ne
postoje podsticajne mjere niti su postavljeni konkretni ciljevi).
Postojanje mogućnosti dostavljanja zajedniĉke ponude omogućava i podstiĉe
zajedniĉko nadmetanje kako bi se omogućilo MiSP da saraĊuju jedni s drugima, sa
većim kompanijama na većem tender. (Neke države imaju opšte mjere kojima se
olakšava učešće MiSP putem zajedničkog nadmetanja, a koje nijesu specifično
dizajnirane za MiSP. Ovo bi se moglo uraditi na primjer kroz poboljšanje vidljivosti
MiSP, proširivanjem mogućnosti za umrežavanje MiSP i povećavanjem obima tržišta;
pružanjem savjetodavne pomoći ili programa obuke za MiSP; pojednostavljivanje
procedura za kvalifikaciju. TakoĎe inicijative koje pružaju ranu vidljivost aktivnosti
javnih nabavki, kao što je objavljivanje godišnjih planova nabavki, pružaju mogućnosti
MiSP da razmotre i diskutuju o njihovim opcijama za zajedničko nadmetanje. Neke
države podstiču učešće MiSP u zajedničkom nadmetanju tako što im omogućavaju
oslanjanje na ekonomske i finansijske kapacitete drugih kompanija. Neke države
zahtijevaju od svojih naručilaca da nastoje da prošire mogućnosti za MiSP tako što će
uzimati u obzir udruživanje u javnim nabavkama).
Pojednostavljenje uslova za kvalifikaciju (daljim unapreĎenjem zakonodavnog okvira
u skladu sa novim Direktivama uticaće se na smanjivanje nepotrebnih, ili
pojednostavljivanje uslova za kvalifikaciju, obaveznih uslova ili finansijskih uslova kako
bi se smanjilo administrativno opterećenje, što značajno ometa učešće MiSP. Neke
državepropisuju da minimalni godišnji promet koji se od ponuĎača može tražiti da
prikažu ne smije premašivati udvostručenu procijenjenu vrijednost, osim u propisno
opravdanim slučajevima kao što su oni koji se odnose na posebne rizike vezane za
55
prirodu radova, usluga ili roba gdje traženi promet može biti postavljen na višem nivou.
Naručilac mora navesti glavne razloge za takav uslov u dokumentaciji javne nabavke);
Uspostavljanje blagovremenog plaćanja isporuka kako bi se osigurala finansijska
odrţivost MiSP, (većina država imaju zahtjeve koji se tiču blagovremenog plaćanja
isporuke roba i usluga koji se primjenjuju ili na ugovore uopšte, ili se specifično
premjenjuju na ugovore gdje su uključena MiSP. Ove mjere imaju opseg od plaćanja
unaprijed do plaćanja u okviru odreĎenih vremenskih rokova nakon izvršenja ili čitavog
ugovora ili njegovog dijela ili zahtjev da se naručilac obavijesti o specifičnim
plaćanjima u slučaju podugovaranja);
Dalje unapreĊenje transparentnosti kako bi se MiSP olakšao pristup relevantnim
informacijama, (transparentnost i dostupnost informacija o javnim nabavkama su meĎu
glavnim ciljevima politika nabavki i smatra se da su ti ciljevi u korist svih ponuĎača
uključujući i MiSP. Pored službe pružanja opštih informacija koja je već obezbijeĎena,
neke države održavaju posebne portale koji ili omogućavaju MiSP-a da traže prilike za
nabavke ili koji naručiocima olakšavaju da identifikuju potencijalne ugovarače iz malog
biznisa koji su relevantni za učešće MiSP-a u vladinim nabavkama. Neke države
održavaju Listu zainteresovanih ponuĎača koja omogućava preduzećima da dodaju
naziv njihove kompanije i kontakt informacije na javno dostupnu listu ponuĎača koji su
iskazali interesovanje za pojedini tender koji je objavljen na njenom elektronskom
portalu za tendere. Druge održavaju listu ugovarača, kao što je ova gore pomenuta: što
se tiče nadmetanja za javne radove, kako bi se pojednostavio postupak kvalifikacije,
Strana održava i upravlja odobrenom listom ugovarača za selektivno nadmetanje. Neke
države pružaju besplatan servis baziran na internet, koji MiSP omogućava da
pregledaju i odgovore na informacije o njihovim trenutnim mogućnostima za
nadmetanje na vladinim tenderima i promoviše otvorenu i fer konkurenciju u javnom
sektoru. Ostale mjere za povećanje transparentnosti uključuju objavljivanje godišnjih
planova nabavki, koje privrednim subjektima omogućava ranu vidljivost aktivnosti
nabavki koje organi planiraju da sprovedu u toku sledećih 12 mjeseci).
Obrazovanje i obuka za preduzetništvo,drţava mora njegovati preduzetniĉki duh i
nove vještine od najranijeg doba. Opšta znanja o poslovanju i preduzetništvu trebalo bi
da se stiĉu na svim nivoima obrazovanja. Specifiĉni moduli obrazovanja koji su vezani
za poslovanje trebalo bi da postanu sastavni deo obrazovnih programa u srednjem i
visokom obrazovanju. Mora se podsticati i promovisati preduzetniĉke poduhvate
najmlaĊih i razvijati odgovarajuće programe obuke za menadţere u malim preduzećima,
Bolje zakonodavstvo i propisi,nacionalne zakone o steĉaju bi trebalo preispitati u
svjetlu dobre prakse. Uĉenje kroz postavljanje repera trebalo bi da rezultira
poboljšanjem postojeće prakse u CG. Nove propise na nacionalnom nivou i nivou
lokalnih zajednica trebalo bi analizirati u pogledu njihovog uticaja na mala preduzeća i
preduzetnike. Gdje god da je moguće trebalo bi pojednostaviti i nacionalna pravila i
pravila lokalnih zajednica. Mala preduzeća trebalo bi eventualno poštedeti odreĊenih
regulatornih obaveza. U tom kontekstu, CG bi trebalo da pojednostavi zakone koji se
odnose na konkurenciju kako bi smanjila obavezu za usaglašavanjem za mala
preduzeća,
56
Raspoloţivost vještina,nastojati da se obezbijedi da institucije koje vrše obuku, uz
programe obuke, omoguće adekvatnu raspoloţivost vještina koje su prilagoĊene
potrebama malih preduzeća i obezbijede trajnu obuku i konsultacije,
Bolji pristup internetu,potrebno je apelovati na vlasti da povećaju stepen elektronske
komunikacije sa sektorom malih preduzeća. Na taj naĉin preduzeća će biti u mogućnosti
da dobiju sajvete, podnesu zahtjeve, poreske prijave ili dobiju jednostavno informacije
preko interneta, brţe i jeftinije,
Bolja iskorišćenost prednosti jedinstvenog trţišta,mala preduzeća već osećaju
odreĊene koristi od reformi koje se sprovode u crnogorskoj privredi. CG treba da
nastavi zapoĉete reforme sa ciljem formiranja pravog unutrašnjeg trţišta koje je
naklonjeno malim preduzećima u kritiĉnim oblastima razvoja malih preduzeća,
ukljuĉujući elektronsku trgovinu, telekomunikacije, komunalne usluge, javne nabavke i
prekograniĉni sistem plaćanja,
Oporezivanje i finansijska pitanja, poreski sistem bi trebalo prilagoditi tako da
nagraĊuje uspjeh, podstiĉe osnivanje i širenje malih preduzeća i otvaranje novih radnih
mjesta i olakšava stvaranje i sukcesiju malih preduzeća. Drţave ĉlanice bi trebalo da
primijene najbolju praksu kod oporezivanja i podsticanja liĉnog uĉinka. Preduzetnicima
su potrebna sredstva da bi svoje ambicije pretoĉili u stvarnost.
Jaĉanje tehnoloških kapaciteta malih preduzeća,jaĉati postojeće programe za
promovisanje širenja tehnologija u smjeru ka malim preduzećima i kapacitete malih
preduzeća da identifikuju, odaberu i prilagode tehnologije. Ulagati u saradnju i
razmjenu u oblasti tehnologije izmeĊu preduzeća razliĉitih veliĉina i naroĉito izmeĊu
evropskih malih preduzeća, razvijati efikasnije istraţivaĉke programe za komercijalnu
primjenu znanja i tehnologija i razvijati i prilagoĊavati sisteme kvaliteta i sertifikacije za
mala preduzeća.
Uspješni modeli elektronskog poslovanja i prvoklasna podrška malim
preduzećima,CG bi trebalo da ohrabre mala preduzeća da primenjuju najbolju praksu i
usvajaju poslovne modele koji im omogućavaju da zaista napreduju u novoj ekonomiji,
Razvijanje boljeg i efikasnijeg zastupanja interesa malih preduzeća na nivou na
nacionalnom i lokalnom nivou,izvršiti pregled naĉina na koji se interesi malih
preduzeća zastupaju na nivou drţavnom nivou, ukljuĉujući i socijalni dijalog,
Razmjena dobre prakse, Komisija EU objavila je vodiĉe „Dobre prakse“ sa ciljem
širenja dobre prakse i podsticanja razmjene iskustava u Evropi, tako da ovoj materijal je
dobra alatka za MiSP.
CGmora da prilagodi instrumente javne politike potrebama MiSP. TakoĊe mora da iskoristi
Kodeks najbolje prakse koji pruţa smjernice ugovaraĉima o tome kako da primijene okvir
javnih nabavki u EU na naĉin kojim se olakšava uĉešće MiSP u postupcima javnih nabavki.
Da bi MiSP riješila neuspjeh na trţištu koji ih prati tokom njihovog postojanja, ona moraju
bolje da iskoriste mogućnosti koje im pruţaju propisi o drţavnoj pomoći za podršku
poĉetnicima u poslovanju i pruţanju podsticaja za MiSP.
MiSP se suoĉavaju sa preprekama prilikom uĉešća na trţištima javnih nabavki, koje ĉine 16%
BDP u Evropi, u CGprosjek oko 13% BDP ĉesto jednostavno zbog nedostatka svijesti malih
preduzeća o prilikama i/ili zbog njihove obeshrabrenosti procedurama, kao i iz razloga što je
57
drţavnim organima sigurnije da odreĊene poslove ugovore sa velikim preduzećem sa
izvjesnim staţom, nego sa mladim, inovativnim preduzećem. I pored toga, u 2015. godini
42% ukupne vrijednosti javnih nabavki iznad granice EU dodijeljeno je malim i srednjim
preduzećima.
MeĊutim, neophodni su dalji znaĉajni napori za otklanjanje preostalih prepreka za pristup
MiSP trţištima javnih nabavki, naroĉito kroz smanjenje zahtjeva koje postavljaju naruĉioci u
postupku dodjele ugovora.
Pored gore navedene uporedne prakse koja je dijelom zastupljena i u nacionalmom
zakonodavstvu CG će u narednom period teţiti unapreĊenju zakonodavnog okvira za javne
nabavke i njegovu dosljednu primjenu, unaprijediti elektronske javne nabavke, uspostaviti
registar kvalifikovanih ponuĊaĉa, uspostaviti jedinstveni šalter za prikupljanje dokumenta
potrebnih u postupku javne nabavke, poboljšati pravni i preceduralni okvir radi većeg
uĉešća za MiSP, uspostaviti veću odgovorinosti institucija – naruĉilaca, dati mogućnost
uvoĊenje zajedniĉkih poduhvata - joint venture za veće uĉešće za MiSP, podsticati
zajedniĉki nastup MiSP, uvesti jednostavnije mogućnosti nabavke do odreĊene vrijednosti na
koji se zakon ne primjenjuje u cilju podsticaja MiSP na lokalnom nivou, uvesti
proporcionalnost uslova za kvalifikaciju privrednih subjekata, zatim standardizovana
dokumenta - Izjavu privrednih subjekata, jaĉati saradnje izmeĊu UzJN i drugih drţavnih
organa u cilju razmjene informacija, kontinuirano pratiti uĉešća MiSP u javnim nabavkama i
njihovu reformu.
U cilju povećanja uĉešća MiSP CG će jaĉati administrativne kapacitete institucuja, raditi na
prikuplajnju i distribuciji iformacija o nabavkama, jaĉati Help desk UzJN, istraţivati faktore
koji utiĉu na uĉešće MiSP-a, istraţivati uzroke neuspješnosti ponuĊaĉa, jaĉati obuku
naruĉioca i ponuĊaĉa, raditi na daljoj izradi priruĉnika, brošura i smjernica, organizoavati
konferencije, sajmove za javne nabavke sa naruĉiocima i MiSP-a u cilju podsticanja
povezivanja i biljeg pristupa šansama, izraditi odrţiv program obuke za ponuĊaĉe i
metodologije obuke, uticari na jaĉanje kapaciteta institucija koji vrše kontrolu realizacije
ugovora.
5.2.Mjere za unapreĊenje uĉešća MiSP u javnim nabavkama na lokalnom nivou
Mjere za unapreĊenje uĉešća MiSP na nivou jedinica lokalne samouprave treba prilagoĊavati
teritorijalnoj podjeli. Za razliku od drugih drţava u okruţenju u CG sistem lokalne
samouprave je jednostopen, sa opštinom kao osnovnom teritorijalnom jedinicom lokalne
samouprave69
, dok je za potrebe politike regionalnog razvoja drţava podijeljena tri regiona:
Primorski, Središnji i Sjeverni. U CG postoje 23 opštine (uključujući Glavni grad i
Prijestonicu) i u okviru Glavnog grada Podgorice organizovane su dvije gradske opštine,
Golubovci i Tuzi.Sve jedinice lokalnih samouprava su obveznici primjene ZoJN, kao i
privredna društva koje su osnovale jedinice lokalnih samouprava.
69 Analiza modela organizaciji lokaln samouprave:
www.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx?rId=216406&rType2
58
U skladu sa ovakvom teritorijalnom podjelom moţe se posmatrati potreba nabavke odreĊenih
roba, radova i usluga tokom jedne godine kao i razvoj MiSP.
Tokom 2016. godine70
, analizom planova javnih nabavki lokalnih samouprava koji su
objavljeni na Portalu javnih nabavki utvrĊeno je da su planirali nabavku robe, usluge i
radova ukupne vrijednossti od 55.871.205,00 eura.
Jedninice lokalne samouprave su tokom 2016. godine ugovorile ukupno24.965.671,06
euraili 44,68 % planirane vrijednosti na naĉin da su sprovodeći postupke javne nabavke u
skladu sa ĉlanom 20 ZoJN zakljuĉile ukupno 540 ugovora na kojim je prispjelo 1.195 ponuda,
od ĉega su naruĉioci odbacili 7 i odbili 170 ponuda. Zatim realizovale su 3.099 postupaka
nabavki neposrednim sporazumom ukupne ugovorene vrijednosti 1.616.967,18 eura.
Obzirom na ne malu ugovorenu vrijednost javnih nabavki na lokalnom nivou, moţe se
zakljuĉiti da javne nabavke u znaĉajnoj mjeri opredjleljuju privredni razvoj i zapošljenost,
tepredstavljaju izvor daljeg razvoja privatnog sektora, trţišne ekonomije i ukupnog
ekonomskog razvoja na nivou lokalnih zajednica.
Stoga lokalne samouprave71
bi trebale da stimulišu MiSP za uĉešće u javnim nabavkama,
posebno male porodiĉne firme koje nemaju mogućnosti da konkurišu u geografskim
udaljenijim oblastima, urede sistem javnih nabavki iz svog budţeta i budţeta preduzeća ĉiji su
osnivaĉi. Isto je od posebnog znaĉaja kada su u pitanju i sredstva koja prate programe i
projekte koje finansiraju evropski fondovi i druge meĊunarodne organizacije.
Stim u vezi potrebno je da lokalne samouprave preduzmu odreĊene aktivnosti u cilju
promovisanja sektora MiSP i izgradnje pogodnog poslovnog okruţenja na naĉin da:
stvoraju pogodnoregulatorno okruţenje (promjena politike?),
obezbjeĊenju infrastrukturu koja „radi“ (odvodi/deponije/putevi... itd.),
jaĉaju struĉno obrazovanje i stvaraju osposobljenu radnu snagu kako bi omogućili
MiSP da doĊu do radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama(saradnja sa školama),
pruţaju podršku MiSP da doĊu do finansijskih sredstava,
planiraju, pokreću i realizuju javne nabavke za potrebe lokalne samouprave na naĉin da
se mogu više ukljuĉiti MiSP.
Većina lokalnih samouprava u CG razvijaju saradnju sa školama i drugim struĉnim centrima,
pruţajupodršku programima obuke da bi se MiSP i preduzetnicima obezbedila raspoloţivost
kvalifikovanih radnika u cilju zadovoljavanja zahtjeva trţišta i poboljšanja konkurentnosti.
70Izvještaj o javnim nabavkama u Crnoj Gori za 2016. godinu
http://www.ujn.gov.me/pojedinacni-izvjestaji-o-javnim-nabavkama-za-2015-godinu/ 71MscMersad Z Mujević - Pravni Priručnik „UnapreĎenje sistema javnih nabavki u Crnoj Gori kao odgovor na svjetsku
ekonomsku krizu“
59
Mada je potrebno isto jaĉati i prilagoĊavati potrebama buduće traţnje za odreĊenim
kvalifikacijama i zanimanjima.
Lokalne samouprave mogu ohrabrivati razvoj sektora i klastera:
preduzmimanje analize sektora „saznajte štasektor želi“ saznajte koji su im izazovi,
promovisanje razvoja klastera,
izgradnja zajedniĉkih centara (CFCs).
Dalje, lokalne samouprave bi trebalo da preispitaju naĉine za saradnju sa nacionalnim
fondovima i relevantnim organima centralne vlasti u izradi i implementaciji ovakvih
programa.
UsklaĊivanje lokalne, regionalne i nacionalne politike i planova razvoja MiSP predstavljaju
same po sebi razvoj i lokalnoj samoupravi pruţaju mogućnost da obezbijedi dodatne resurse.
Lokalne samouprave, samostalno ili u saradnji sa nacionalnim vlastima ili donatorima mogu
uticati na razvoj MiSP kroz:
Dobijanje sredstava: od privatnog sektora (npr. banaka) kroz pruţanje pomoćiu
sastavljanju biznis plana ili konkretnog zahtjeva za finansijska sredstva.
ObezbjeĊivanje graĊevinskog zemljišta i poslovnog prostora: po prihvatljivojcijeni
(mnoge kancelarije za lokalni ekonomski razvoj vode evidencijudostupnog graĎevinskog
zemljišta i poslovnog prostora i plasiraju ih da biprivukli preduzeća da posluju na
njihovoj teritoriji).
Promovisanje proizvoda i usluga MiSP: sprovesti istraţivanje trţišta da bise MiSP
pruţila pomoć u promovisanju proizvoda i prilagoĊavanju zahtevimakupaca (mnoge
lokalne samouprave će promovisati lokalne proizvodei usluge i van svojih granica).
Lokalne samouprave ĉesto pruţaju podrškuMiSP u postupku dobijanja meĊunarodnih
sertifikata u skladu sa meĊunarodnimstandardima ĉime im se omogućava pristup novim
trţištima.
Promovisanje opštine/grada za dolazne investicije: marketinški napori ibrendiranje u
cilju privlaĉenja investicija i malih i srednjih preduzeća u lokalnusamoupravu; ovo ĉesto
obavlja lokalna samouprava u saradnji sa malim isrednjim preduzećima i ostalim
zainteresovanim stranama koje predstavljajulokalnu oblast.
Uspostavljanje MiSP mreţa: industrijske grupe, udruţenja i mreţe su dragocjeneza
razmjenu ideja i za grupno širenje poboljšanih procedura za rukovoĊenjei tehnološko
unaprjeĊenje.
Saradnja sa regionalnim i centralnim vlastima: lokalna samouprava takoĊemoţe da
lobira kod regionalnih i centralnih vlasti za promjenu politike,pravila i propisa koji su u
nadleţnosti viših nivoa vlasti.
5.3. Jaĉanje sistema javnih nabavki na nivou lokalnih samouprava
Kao što smo rekli u 2016. godini na nivou jedinica lokalnih samouprva za javne nabavke
ugovoreno je 24.965.671,06 eura. Pri tom, jedinice lokalne samouprave ukljuĉujući tu i
60
lokalna javna preduzeća i ustanove su, po pravilunajznaĉajniji kupci za lokalne ponuĊaĉe,
posebno u manjim opštinama gdje ovi naruĉioci predstavljaju dominantne kupce za lokalna
preduzeća.
Stoga nabavke lokalnih samouprava posmatrane sveobuhvatno (tj. u smislu šta će se
nabavljati, na koji način i po kojim cijenama), nerijetko presudno opredjeljuju privedni razvoj
i zaposlenost u datoj opštini.
Posebno danas, u vrijeme znaĉajnog opšteg pada traţnje koji negativno djeluje na poslovanje
preduzeća i zapošljenost, javne nabavke naroĉito dobijaju na znaĉaju. Stoga diskriminacija u
javnim nabavkama moţe ozbiljno ugroziti razvoj lokalnih preduzeća, posebno malih
porodiĉnih firmi koje nemaju mogućnosti da konkurišu u geografski daljim oblastima.
TakoĊe, za neregularnost i „namještanje“ tendera lako se saznaje u lokalnim sredinama, što
onemogućava izgradnju ureĊenog sistema i produbljuje socijalne razlike.Pored toga, programi
i projekti pomoći finansirani iz evropskih fondova odobravaju se samo onim lokalnim
samoupravama koje imaju uspostavljene pouzdane sisteme praćenja trošenja sredstava za
javne nabavke, kao i savremene sisteme upravljanja i kontrole realizacije projekata.
Stoga je potrebno da javne nabavke budu u funkciji sprovoĊenja strateških ciljeva lokalnih
samouprava, kao što su ekonomski razvoj, zapošljavanje, posebno u onim segmentima gdje su
podsticaji uobiĉajeni i u visoko razvijenim zemljama, kao što su mala i srednja preduzeća, na
primjer.UnapreĊenje javnih nabavki postaje omogućava ostvarivanje drugih strateških ciljeva
lokalnih samouprava, kao što su:
neutralisanje negativnih efekata ekonomske krize,
privlaĉenje stranih ulaganja,
razvojlokalne privrede,
zapošljavanje, itd.
Da bi javne nabavke postale djelotvoran instrument u rukama lokalnih samoupravapomoću
koga one podstiĉu privredni i društveni razvoj, potrebno je da se za cilj odredi „optimalna
kombinacijaukupnih troškova životnog ciklusa nabavljenih proizvoda, usluge i radova i
ukupnekoristi u zadovoljavanju potreba naručioca“. Sveobuhvatno odreĊivanje cilja
omogućava da se ukljuĉe svi troškovi vezani za predmet nabavke nastali tokom njegove
eksploatacije (recimo, utrošak energije, kvarovi i troškovi servisiranja itd), s jedne strane, kao
i svi pozitivni efekti za lokalnu samoupravu, kao što su efekti zapošljavanja, jaĉanja
konkurentnosti lokalnih preduzećaitd. koji donose koristi u duţem vremenskom periodu. Svi
ovi faktori se moraju uzeti u obzir pri odluĉivanju o javnoj nabavci, umjesto da se koristi
samo najjednostavniji kriterijum, a to je najniţa ponuĊena cena.
U pravcu daljeg razvoja konkretni ciljevi unapreĊivanja javnih nabavki u lokalnim
samoupravama bili bi:
da se usluge koje se pruţaju graĊanima na nivou lokalnih samouprava obezbjeĊuju po
niţim cijenama, a da njihov kvalitet bude bolji,
61
da se stvore uslovi za veće uĉešće MiSP na tenderima u lokalnim samoupravama i da
se time istovremeno podstakne ekonomski razvoj lokalnih samouprava i ojaĉa
konkurencija,
da se povećaekonomiĉnosti efikasnost javnih nabavki na lokalnom nivou
objedinjavanjemnabavki gdje je to ekonomski opravdano i jaĉanje organizacionih i
struĉnih kapacitetanaruĉilaca za sprovoĊenje nabavaki putem uspostavljanja
organizacionih jedinica za javne nabavke (nabavkih službi) isluţbenika za javne
nabavke,
smanjivanje neregularnosti sprovedenih tendera kroz širenje dobre prakse,
efikasnije praćenje i provjera postupaka javnih nabavki na nivou lokalne samouprave i
korišćenje prednosti koje pruţaju informacione tehnologije u javnim nabavkama,
poput portala za javne nabavke i drugih.
5.4. Sistemski pristup unapreĊenju javnih nabavki u lokalnim samoupravama
UnaprjeĊenju javnih nabavki u lokalnim samoupravama treba pristupiti na sistemski naĉin,
koji podrazumijeva koordinaciju procesa na ĉitavoj teritoriji CG. Neke lokalne samouprave
imaju razvijeniju praksu i rješenja u oblasti javnih nabavki, dok druge zaostaju za njima.
Dobra rješenja se na ovaj naĉin brzo šire, što je posebno vaţno za manje lokalne samouprave
koje nemaju dovoljno kapaciteta da razviju dobru praksu u javnim nabavkama. Razmjenom
iskustava izmeĊu lokalnih samouprava lakše se dolazi do dobrih rješenja koja onda i ostali
prihvataju. Time se racionalizuje napor u smislu da ne razvija svako za sebe uporedo, na
primjer, tendersku dokumentaciju za nabavku usluga obezbjeĊenja, već dobro rješenje koje je
neko razvio mogu da koriste svi ĉlanovimreţe (sistema). Na ovaj naĉin, ne samo da se
otklanja dupliranje napora, već dobro rješenje postaje standard, tj. sprovodi se standardizacija
koja je jedan od osnovnih obeleţja uspješnog sistema javnih nabavki.
Sistem unaprjeĊenja javnih nabavki u lokalnim samoupravama obuhvata isledeće aspekte:
a) Organizacioni:reforma javnih nabavki odvijala bi se na sledeća tri nivoa:
lokalna samouprava (službenik za javne nabavke i službe za javne nabavke),
regionalni centri, i
centralno tijelo.
b) Sektorski:razvijanje MiSP u smislu specijalizacije za odreĊenje djelatnosti, tipa zdravstvo,
školstvo, proizvodnja, graĊevinarstvo, trgovina na malo i veliko, usluge i drugo.
c) Komunikacioni:
interna konkunikacija preko unutrašnje mreţe (elektronska pošta, tematski sastanci,
radionice regionalnog inacionalnognivoa), i
eksterna komunikacija - sa javnošću (graĎanima), drugim lokalnim samoupravama,
regionalnim udruţenjima, ZoCG, Skupštinom i dr.
62
d) Resursni:
ljudski - struĉno osposobljeni i sertifikovani sluţbenici za javne nabavke,
materijalni - informaciono tehnološki (Portal za javne nabavke i drugi),
struĉna literatura - priruĉnici za javne nabavke, modeli implementacionih akata i
dokumentacija, planova nabavki, ugovora itd.
5.5. Kriterijumi za mjerenje uspešnosti reformi javnih nabavki u lokalnim
samoupravama
UnaprjeĊenje javnih nabavki mjerilo bi se pomoću sledećih kriterijuma:
efektivnostikoja podrazumijeva da su javne nabavke u funkciji sprovoĊenja ciljeva koji
sluţe ostvarivanju osnovne funkcije lokalne samouprave, a to je pruţanje usluga
graĊanimakako su one definisane zakonom i drugim propisima (šta se nabavlja),
efikasnostikoja izraţava u kojoj mjeri se zadaci ostvaruju na pravilan naĉin i mjeri se
ulaganjima potrebnim da se ostvari dati cilj (kako se nabavlja) i
ekonomiĉnostikoja pokazuje da li se ista roba, usluge i radovi nabavljaju jeftinije ili ne
(pošto se nabavlja).
5.6. Nosioci procesa reformi javnih nabavki u lokalnim samoupravama
Nosioci procesa unapreĊenja javnih nabavki u lokalnim samoupravama su:
donosioci odluka (gradonačelnik, predsjednik opštine),
rukovodioci koji su zaduţeni za finansije i korišćenje budţetskih sredstava (načelnici
gradskih i opštinskih uprava, sekretari za finansije) i
rukovodioci jedinica za javne nabavke i sluţbenici za javne nabavke.
5.7. Mjere za unaprjeĊenje javnih nabavki na nivou lokalnih samouprava
Glavne aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako bi se unaprijedile javne nabavke na nivou
lokalnih samouprava su:
obezbijediti podršku za reforme javnih nabavki sa vrha hijerarhije
odluĉivanja(gradonačelnik/predsednik opštine)
odrediti osobu koja će biti zaduţena za koordinaciju i izvještavanjegradonaĉelnika,
odnosno predsjednika opštine o aktivnostima na reformisanju iunaprjeĊivanju javnih
nabavki,
pratiti postupake javnih nabavki i provjeravati da li su regularno sprovedeni,
pratiti uspješnost sprovoĊenja javnih nabavki, i
pratiti kompetencije sluţbenika za javne nabavke i njihov uspjeh u radu.
5.8. Oĉekivane koristi od unapreĊenja javnih nabavki u lokalnim samoupravama
63
Konkretne koristi koje bi lokalne samouprave imale od unaprjeĊenja javnih nabavki su:
povećanje efektivnosti, efikasnosti i ekonomiĉnosti, što bi znaĉilo da postupak
kraće traje, manji broj neuspjelih tendera, bolji kvalitet onoga što se nabavlja,
veći broj MiSP ima šansu da dobije posao, što se direktno odraţava na
zapošljavanje u lokalnoj samoupravi,
olakšano praćenje javnih nabavki od straneodgovornih lica, viši stepen
regularnosti i smanjen rizik od korupcije.
5.9. Informativni sto za MiSP
U skladu sa uspostavljenim opštim ciljevima u povećanju uĉešća MiSP u javnim nabavkama
tokom 2016. godine usposatvljen je informativni sto za MiSP u okviru PKCG, te kreiran je
INFO HELP DESK na njenom sajtu 72
. Cilj uspostavljanja zasnovan je na jaĉanju upravljanja
zaštitom ţivotne sredine, energetske efikasnoti, socijalnih zahtjeva i pristupa MiSP u sistemu
javnih nabavki.
U tom pravcuzapoĉete su aktivnosti i preduzimaju se mjere na daljem usklaĊivanju
zakonodavstva sa novim Direktivama iz oblasti javnih nabavki i povezanim oblastima,
promovisanuznaĉaja o upotrebi zelene, socijalne i inovativne javne nabavke, razmjene dobre
prakse i iskustava, razrade konkretnih savjeta, kriterijuma i indikatora koji će se koristiti u
javnim nadmetanjima, edukaciji MiSP-a sa ciljem poboljšanja njihove sposobnosti u javnim
nabavkama iorganizovanje oradionica i seminara za MiSP-a. Pokrenute su teme na jaĉanje
MiSP i stvaranja uslova za inovacije u javnim nabavkama, veće zapošljavanje i razvoj, kao i
potrebe dodatne edukacije naruĉilaca u smislu omogućivanja boljig pristupa MiSP.
Uspostavljanjem INFO HELP DESKA unapredjuje se povećanje transparentnosti i smanjenje
regulatornog rizika za privredne subjekte, na naĉin što su se sve informacije o postupcima
javnih nabavki uĉinile još dostupnijim povezivanjem sa informacijama koje se objavljuju na
portalu javnih nabavki UzJn i rješenja DK na internet stranici tog organa.
Ponudjaĉi, MiSP u direktnoj komunaikaciji sa PKCG su u mogućnosti da iniciraju
unapredjenje odredjenih rješenja iz regulatornog okvira i da ukaţu na eventualne nedostatke u
primjeni uspostavljenih pravila javnih nabavki.
U narednom periodu potrebno je raditi na daljem jaĉanju uspostavljenog informativnog stola.
72http://www.privrednakomora.me/
64
6. OBUKA ZA PRIVREDNE SUBJEKTE I MiSP
Strategojom razvoja sistema javnih nabavki utvrĊene su aktivnosti i mjere, a ZoJN ureĊena
je obaveza struĉnog usavršavanja i osposobljavanja za lica kod naruĉioca, kao i za lica
zaposlena kod ponuĊaca, MiSP i drugih lica.
UzJN je utvrdila metodologiju obuke kroz „Program i način stručnog osposobljavanja i
usavršavanja ponuĎača u oblasti javnih nabavki“.73
Ovim dokumentom je obuhvaćen naĉin
ogranizovanja i sprovoĊenja struĉnog osposobljavanja i usavršavanja i naĉin izdavanja i
obnavljanja sertifikata u oblasti javnih nabavki. Dat je cilj obuke u smislu sticanja znanja,
vještina i sposobnosti uĉesnika u procesima javnih nabavki radi povećanja uspješnosti
sprovoĊenja postupaka javnih nabavki na svim nivoima i postizana većih benefita nabavki.
Pripremu i sprovoĊenje obuke vrši UzJN uz naknadu za lica koja nijesu obveznici primjene
propisa o javnim nabavkama, u skladu sa cjenovnikom usluga koji utvrĊuje ovaj organ uz
saglasnost Vlade CG.
Nakon sprovedene obukeUzJN izdaje se sertifikat, koji se moţe obnavljati, a na osnovu
izdatih sertifikata vodise registar koji se kontinuirano aţurira. U cilju sprovoĊenja ţalbenog
postupka pristup Registru ima i DK.
Program obukesadrţinekoliko nivoa:osnovni nivo obuke,specijalistiĉki nivo obuke u oblasti
javnih nabavki itrening trenera.Svaki nivo obuke ima sastavne djelove,vrijeme trajanja
mjereno nastavnim satima, naĉin sprovoĊenja, broj polaznika, nivo znanja, struĉnosti lica koja
izvode obuku, mogućnost polaganja struĉnog ispita iz oblasti javnih nabavki, kao i
moguĉnost dodatnih, naknadnih obuka i drugo.
Akcionim planom koji je sastavni dio ovog vodiĉa dat je plan aktivnosti za naredni period.
Posebnu paţnju treba posvetiti cjelokupnim organizacionim i procesnim aspektima radi
jaĉanja obuke za MiSP.
73http://www.ujn.gov.me/program-strucnog-osposobljavanja-i-usavrsavanja/
65
7. USPOSTAVLJANJE NAĈINA PRAĆENJA, IZVJEŠTAVANJA I
DEFINISANJA MJERA ZA POVEĆANJE UĈEŠĆA MiSP U JAVNIM
NABAVKAMA
UzJN je prepoznata kao kljuĉna institucija koja će u narednom periodu raditi nautvrĊivanju
naĉina praćenja uĉešća MiSP u javnim nabavkama, definisanju mjera praćenja, naĉina
izvještavanja radi stavarnja najpouzdanijih podataka, dolaţenja do saznanja valjanosti
uspostavljenih postupaka praćenja, zatim sagledavanje ĉinjenica koristeći najbolje
uspostavljeni metodološki princip i najbolju praksu.
Prvi zadatak u tom pravcu je definisanje cilja koja se ţele mjeriti i uporeĊivati, uspostavljanje
tima za praćenje realizacije programa. Vremenom, kada se doĊe do upredivih podataka i
jasnije slike, mogu se postići strateški i organizacioni ciljevi.
66
8. AKCIONI PLAN ZA JAĈANJE POSLOVNOG AMBIJENTA ZA MiSP
RB Aktivnost Nosilac
aktuvnosti
Rok Pokazatelj uspjeha Izvor
finansijskih
sredstava
1.
Izrada Nove Strategije za razvoj
MiSP za odreĊeni period
ME i DMiSP 2017/2018 Uspostavljanje posticajnog okvira u
skladu sa potrebama i
mogućnostima MiSP
Budţet CG
Redovna sredstva
2. UnapreĊenje pravnog okvira za
osnivanje, poslovanje i gašenje
privrednih subjekata
(Izmjene Zakona o privrednim
društvima)
ME i MF 2017/2018 Priprema i usvajanje izmjene
Zakona o privrednim društvima u
cilju poboljšanja uslova poslovanja
i efikasnijeg naĉina organizovanja
privrednih subjekata
Budţet CG
Redovna sredstva
3. Donošenje novog Zakona o javnim
nabavkama
MF 2017/2018 Priprema i usvajanje novog ZoJN
u cilju usaglašavanja sa pravnom
regulativom EU iz 2014.g.,i
stvaranje boljih uslova za MiSP
Budţet CG
Redovna sredstva
4. Poštovanje Zakona o rokovima
izmirenja novĉanih obaveza
("Službeni list Crne Gore", br.
28/14 od 04.07.2014)
MF i UzIP 2017/2020 Poštovanje rokova propisanim
Zakonom o rokovima izmirenja
novĉanih obaveza u transakcijama
za naplatu potraţivanja primjenom
stroge kontrole, naroĉito plaćanja
javnog sektora
Budţet CG
Redovna sredstva
Drugi izvori
finansiranja
5. Regulatorna ferorma propisa
znaĉajnih za poslovanje MiSP po
djelatnostima, zakona koji su
povezani sa predmetom nabavke
MF, MORiT
i
druga
ministarstva
2017/2020 Od posebne vaţnosti za uspješnu
primjenu ZoJN imaju drugi propisi,
neophodno je njihovo
kontinuirano usklaĊivanje
Budţet CG
Redovna sredstva
6. UnapreĊenje ljudskih kapaciteta
naruĉioca u cilju efikasnije
primjene ZoJN, podzakonskih
akata i drugih propisa
UzJN 2017/2020 Pripremljen Program obuke,
priruĉnici i druga struĉna literatura.
Program obuhvata osnovu obuku,
specijalistiĉke obuke i trening
trenera
Budţet CG
Redovna sredstva,
Podrška projekte
Ugovor o
uslugama
7. Koordinacija aktivnosti na
smanjenju sive ekonomije, zaštita
konkurencije, korupcije i sukoba
interesa u javnim nabavkama
UzJN, AzK i
AzA 2017/2020 Zakon i programi koji ureĊuju ove
oblasti i nadleţnosti institucija
koje ih primjenjuju
Budţet CG
Redovna sredstva
8. Smanjenje poreskih i neporetskih i
drugih naknada koji opterećuju
MiSP
MF 2017/2020 U mjeri mogućeg izmjene odredbi
Zakona o administrativnim
taksama na naĉin da se propiše za
sve spise i radnje u upravnim
stvarima, kao i druge spise i radnje
kod organa nominalni iznos takse i
unapreĊenje drugih propisa
Budţet CG
Redovna sredstva
9. UnapreĊenje zaštite prava u
postupku javne nabavke
UzJN, UzIP
i DK 2017/2018 Uraditi izmjene postojećeg ZoJN u
cilju efikasnije zaštite prava u
postupcima javnih nabavki i
suzbijanja zloupotrebe
ţalbe.Propisivanje kazne za
privredne subjekte koji se ne
pridrţavaju ugovorenih obaveza ili
zloupotrebljavaju ţalbeni postupak
u javnim nabavkama
Budţet CG
Redovna sredstva
67
10. UnapreĊenje monitoringa javnih
nabavki
UzJN i UzIP 2017/2020 Jaĉanje monitoringa javnih nabavki
od strane UzJN i UzIP i dalje
unapreĊenje zakonodavne uloge
monitoringa
Budţet CG
Redovna sredstva
Projekat koji
finansira SB
11. Jaĉanje sistema elektronkske
uprave
MF, MJU i
UzJN 2017/2018 Uspostavljanje jedinstvene,
sveobuhvatne i aţururane
elektronske baze podataka u cilju
izdavanja razliĉitih potvrda ili
uvjerenja elektronskim putem uz
elektronski potpis ili na šalteru
organa
Budţet CG
Redovna sredstva
Projekti IPA
12. Uspostavljanje jednošalterskog
sistema za pruţanje što većeg broja
usluga
UzJN, MF i
MP 2017/2018
Uspostaviti razmjenu podataka
izmeĊu MIF, Poreske uprave gdje
se dostavljaju podaci o registraciji
MiSP, plaćenim porezima, MP za
voĊenje kaznene evidencije i
drugih organa
Budţet CG
Redovna sredstva
13. Poboljšanje uslova za uĉešće MiSP
u javnim nabavkama sprovoĊenjem
obuka o unapreĊenju meĊusobne
informisanosti naruĉioca i
ponuĊaĉa
UzJN 2017/2020 Najmanje šest obuka u toku godine Naruĉioci
Privredni subjekti
Ugovor o
uslugama
14. Vodiĉ za povećanje uĉešća MiSP u
javnim nabavkama
UzJN 2017 U toku je usvajanje Vodiĉa za
povećanje uĉešća MiSP u
postupcima javnih nabavki
Projekat finansira
SB
15. Ukljuĉivanje predstavnika MiSP u
sve faze pripreme propisa za javne
nabavke posebno u okviru radnih
grupa
MF, UzJN i
Udruţenja
privrednika
2017/2020 OdreĊenim aktima predvidjena je
obaveza da predlagaĉi propisa
prilikom predlaganja radne grupe
ukljuĉe predstavnike udruţenja
privrednika u radu radne grupe
koja priprema nacrt zakona
Budţet CG
Redovna sredstva
16. UsklaĊivanje formalno obrazovnog
sistema sa potrebama trţišta rada
MP 2017/2020 UnapreĊenje vaspitno obrazovnog
procesa rada, struĉno
osposobljavanje u zavisnosti od
potreba privrednih subjekata
Budţet CG
Redovna sredstva
17. UvoĊenje javnih nabavki kao
posebnog nastavnog sadrţaja u
srednim struĉnim školama i
fakultetima za ekonomiju, finansije
i biznis
UzJN, CTO,
MP 2017/2020 Kontinuirano unapreĊenje ljudskih
resursa i unapreĊenja kvaliteta
radne snage, razvijanje mehanizma
redovnog praćenja i predviĊanja
potreba MiSP za osposobljenom
radnom snagom prema zahtjevima
trţišta.
Budţet CG
Redovna sredstva
18. Uspostavljanje i realizacija
programa kratkih obuka
namijenjenih MiSP na njihov
zahtjev
UzJN 2017/2020 Program obuke prilagoĊen
zahtjevima MiSP njihovom
postojećem znanju i iskustvu u
javnim nabavkama radi daljeg
unapreĊenja i osamostaljivanja u
radu
Ugovor o
uslugama
19.
Uspostavljanje mehanizma za
obavezno sprovoĊenje „ex post“
analize efekata ZoJN i njegovog
ME,
DzMiSP
PKCG,
2017/2020 Utvrditi metodologiju za praćenje
uĉešća MiSP u javnim nabavkama
za priod od jedne godine i praćenje
Budţet CG
Redovna sredstva
68
uticaja na poslovaanje MiSP MONSTAT efekata rada, kao i praćenje
propisa koji utiĉe na ukupnu
privredu radi kreiranja javne
politike iunaprešenja istih
20. Podrška u angaţovanju domaćih ili
stranih konsultanata radi poslovnih
savjeta, podrške i uvoĊenja dobre
prakse u javnim nabavkama
ME, PKCG i
UzJN 2017/2020 Uraditi program za mentortsva i
pruţanje savjetodavne pomoći
Uspostaviti bazu konsultanata za
MiSP
Upoznati MiSP sa programima i
kriterijumima za uĉešće u njima.
Ugovor o
uslugama
21. Priprema i sprovoĊenje kampanje
promovisanja inovativnih javnih
nabavki u cilju podsticanja MiSP,
preduzetnika da pokrenu nove
poduhvate
UzJN,
PKCG,
UPCG i
druga
udruţenja
2017/2020 Posebna kampanja, organizovanje
minimum jednom godišnje na ovu
temu
Budţet CG
Redovna sredstva
Podrška kroz
projekte
Ugovor o
uslugama
22. Podrška zajedniĉkom nastupu na
trţištu, razvoju klastera sa
posebnim akcentom na razvoj
zajedniĉkog proizvoda i zajedniĉke
ponude na domaćem i ino trţištu
ME,PKC, i
Agencija za
strana
ulaganja i
promociju
izvoza
2017/2020
Osnivanje novih klastera/
konzorcijuma
Rast postojećih klastera
Rast izvoza klastera/ konzorcijuma
Budţet CG
Redovna sredstva
23. Smanjenje i prevazilaţenje
tehniĉkih prepreka u trgovini
UsklaĊivanje sa tehniĉkim
propisima i standardima u EU
Preispitivanje usklaĊenosti
crnogorskih standarda sa evropskim
i meĊunarodnim standardima
Saĉinjavanje spiskova standarda
koji su usaglašeni sa evropskim
spiskovima tehniĉkih standarda
Nadleţna
ministratsva
i
Institut za
standardizaci
ju
2017/2020
Broj inoviranih standarda
Spisak standarda objavljivati i
dopunjavati u kontinuitetu
Budţet CG
Redovna sredstva
Projekti
69
9. BUDŢET I PLAN FINANSIRANJA
Akcioni plan za jaĉanje poslovnog ambijenta za MiSP u CG je od posebne vaţnosti, jer
obuhvata aktivnosti, nosioce aktivnosti, rokove, pokazatelje uspjeha i izvor finansijskih
sredstva.
Ovim planom su obuhvaćene radnje koje ĉine redovnu aktivnost nadleţnih drţavnih organa,
kao što je izrada zakona i drugih propisa, te druge aktivnosti koje se finansiraju iz Budţeta
CG, redovnih sredstava nadleţnih drţavnih organa i zapoĉetih projekata koje finansiraju
meĊunarodne organizacije i finansinske institucije.Nadleţni drţavni organi posjeduju ljudske
resurse, potreban prostor, opremu koja će se moţe koristiti za realizaciju planiranih
aktivnosti.
Planom su obuhvaćene aktivnosti koje će finansirati sama MiSP po cijenama koje su na
trţištu za taj vid usluga, pa se iz tih razloga u ovim dokumentomne bavimo projekcijom
troškova koji će proizići iz tih aktivnostii istine sadrţi sam budţet.
U skladu sa praksom izrade budţeta za projekte, svaka aktivnost ima direktne troškove
(nadoknade za osoblje koje realizuju aktivnosti, troškove putovanja, troškove organizacije
nekog dogaĎaja i sl.) i indirektne troškove (troškovi zakupa prostora u kojem se radi, računi
za telefon ili internet, razni administrativni troškovi).
Svi troškovi, prema opštoj procjeni su prihvatljivi i neće biti većih poteškoća za njegovo
finansiranje, vezani su za ljudske resurse - ukljuĉuju honorare za osobe koje će biti
angaţovane na projektu tokom realizacije odreĊenih aktivnosti, dnevnice angaţovanih na
projektu, putni troškovi, troškovi zakupa prostora i kancelarija.
Sva pravila u vezi sa njihovim isplaćivanjem odreĊeni su propisima CG.
70
10. PROCEDURE ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU
U cilju sprovoĊenja aktivnosti ovog Vodiĉa i AP poţeljno bi bilo da Vlada CGprilikom
njihovog usvajanja, istovremeno donese Odluku o osnivanju tima za kontinuirano pracenje
sprovoĊenja Vodiĉa koji bi se sastojao od predstavnika drţavnih organa, predstavnika
udruţenja za MiSP i drugih zainteresovanih strana koji uĉestvuju u njenom sprovoĊenju.
AP za period 2017-2020 godina za primjenuVodiĉa je sastavni dio ovog dokumenta. Prema
potrebi isti se moţe revidirati i dopunjavati na godišnjem nivou, prema sledećoj dinamici:
Septembar-oktobar: UzJN koordinira analizu i prema potrebi reviziju AP za narednu
godinu, a u kome uĉestvuju sve relevantne strane;
Decembar: Ukoliko je potrebno, Vlada CG usvaja revidirani AP za narednu godinu.
Tim za praćenje realizacije mjera AP jednom godišnje će izvještavati Vladu o
napretku ostvarenom u njenom sprovoĊenju;
Obezbijediti kontiniuranu komunikaciju sa naruĉiocima, privrednim subjektima,
MiSP, sindikatima i nevladinim organizacijama;
Dva puta godišnje organizovanje konferencija, tribina, okruglih stolova i javnih
raspravao sistemu javnih nabavki, njegovom institucionalnom, zakonodavnom dijelu.
ObezbjeĊenja ućešća svim zainteresovanim stranama za realizaciju planiranih
aktivosti.
S tim u vezi, na ovaj naĉin vršiće se nadgledanje progresa rezultata koji trebaju biti ostvareni i
mjerenje ispunjenosti pokazatelja koji su navedeni u AP ovog dokumenta. U sluĉaju kašnjenja
ili neispunjenja mjera AP, tim za praćenje realizacije će predloţiti mjere za prevazilaţenje ili
izmjene i dopune datih mjera.
71
11.MOGUĆNOSTI NA JAVNIM TRŢIŠTIMA U EU – EVROPSKI
TENDERI I PODRŠKE
11.1.Mogućnosti javnih trţišta u EU - EvropeAid
Gdje MiSP mogu da pronaĊu informacije o Evropskim tenderima i podrškama kroz koje
institucije EU finansiraju radove, nabavku robe i usluga i realizaciju projekata razliĉitih vrsta
organizacija?“ Odgovor na ovo pitanje potraţite na vebsajtu: Evropska komisija - Kancelarija
za saradnju Evropske komisije EvropeAid, Vebsajt:http://ec.europa.eu/comm/Evropeaid/index.htm.
EvropeAid – razvoj kroz saradnju više zainteresovanih strana Evropske unije, koju ĉine
zemlje ĉlanice i Evropska komisija, predstavlja najvećeg svjetskog donatora pomoći.
EvropeAid Kancelarija za saradnju u sastavu Evropske komisije upravlja spoljnim EU
programima pomoći i osigurava da se sredstva namijenjena za pomoć razvoju rasporeĊuju
širom svijeta.
Osnovni cilj EvropeAid-a je implementacija spoljnih instrumenata pomoći Evropske komisije
i iz budţeta EU i iz Evropskog fonda za razvoj. Odeljak Who's who (Ko je ko) objašnjava
kako je EvropeAid organizovana. Da bi se obezbedila usklaĊenost, komplementarnost i
koordinacija implementacije programa spoljne pomoći u svijetu, EvropeAid tesno saraĊuje sa
svojim raznim partnerima. Opšti cilj je da se spoljna pomoć uĉini efikasnijom. Civilno
društvo, meĊunarodne organizacije i vlade zemalja ĉlanica EU su vaţni ĉinioci na ovom
podruĉju.
Objava mogućnosti za finansiranje
EuropeAid realizuje programe i projekte širom svijeta gdjegod je potrebna pomoć. Pomoć
pruţa kroz regionalne ili za odreĊenu zemlju namijenjene programe u raznim sektorima. Osim
toga, programi ĉiji su predmeti globalnog karaktera omogućavaju Evropskoj komisiji da
sliĉnu pomoć pruţa zemljama koje imaju sliĉne probleme ĉak i kada su udaljene hiljadama
kilometara. EuropAid koristi lepezu finansijskih instrumenata i programa E da bi saraĊivala sa
partnerima iz sledećih regiona:
• Afrika, Karibi i Pacifika,
• Azija
• Region Golfskog zaliva
• Latinska Amerika
• Juţni i istoĉni susjedi EU.
Spoljna pomoć EC dodeljuje se kroz ugovore o pruţanju usluga, nabavci ili izvoĊenju radova
sa drţavama korisnicama pomoći ili kroz podrške (obično za projekte neprofitnih
organizacija).
a) Ugovori o pruţanju usluga, nabavci robe ili izvoĊenju radova (tenderi)
72
Ugovori o uslugama, nabavci i radovima dodjeljuju se posijle tenderskog postupka na osnovu
projekata koje je EU prepoznala u vezi sa drţavama korisnicama pomoći.
Mehanizam za pretraţivanje na ovom vebsajtu omogućava vam pogledate mogućnosti koje
pruţaju sadašnji i budući tenderi, kao i da saznate o tenderima ĉiji je krajnji rok za dostavu
ponuda prošao i dobijete informacije o ugovorima koji su se na osnovu njih dodijelili
(uključujući i užu listu učesnika u slučaju ograničenog tenderskog postupka).
b) Podrške
Podrške se dodjeljuju za projekte koje su EU predloţile (uglavnom neprofitne) organizacije
izvan EU. Projekti se odabiru na osnovu poziva za prijavu projektnih prijedloga.U objavi
poziva za prijavu projektnih predloga navode se odgovarajući prioriteti za finansiranje EU,
kriterijumi za uĉestvovanje i svi drugi uslovi za dodjelu podrške. Mehanizam za traţenje na
ovom vebsajtu omogućuje vam da doznate trenutne i buduće pozive za prijavu projektnih
predloga (kao i one za koje je istekao krajnji rok i informacije o podrškama koje su se na
osnovu njih dodijelile).
Da biste pronašli informacije o Evropskim tenderima i podrškama, sledite sledeće korake:
korak: prijavite se na vebsajt EvropeAid-a (kliknite na gore navedeni link)
korak: kliknite na "Funding“ (Finansiranje)
korak: oznaĉite „napredno traţenje“ (advanced search)
korak: izaberite vrstu finansiranja (npr. podrška za projekat ili isporuku (robe), usluga
iliradova); takoĊe oznaĉite region ili zemlju
korak: kliknite na "search“ (traži)
korak: proverite da li u listi tendera i poziva za podnošenje predloga koja će se pojaviti na
ekranu mogu da se naĊu odgovarajuće objave.
11.2. TED (Tenders Electronic Daily) (Elektronski dnevnik tendera)
Šta je TED?
TED (Dnevna baza elektronskih tendera) je online verzija „Dodatka Službenom listu EU“,
posvećena evropskim javnim nabavkama.
Ona objavljuje 460 000 nadmetanja godišnje, vrijednosti oko 420 milijardi eura.
Kako mogu imati koristi od TED-a?
TED pruţa besplatan pristup poslovnim mogućnostima iz Evropske unije, Evropskog
ekonomskog prostora i šire.
73
Svakog dana, od utorka do subote, objavljuje se novih 1.700 obavještenja o javnoj nabavci na
TED-u.
Moţete pregledati, pretraţivati i razvrstavati obavještenja o nabavci prema zemlji, regionu,
poslovnom sektoru i još mnogo toga.
Informacije o svakom dokumentu vezanom za nabavke objavljuju se na 24 sluţbena jezika
EU.
Sva obavještenja iz institucija EU-a objavljuju se u cjelosti na ovim jezicima.
Zašto treba da se prijavim na TED?
da bi personalizovali profile pretraţivanja, prema vašim potrebama;
da biste dobili e-mail upozorenja na osnovu vaših profila pretraţivanja;
kako biste prilagodili RSS feedove za vaše web stranice i RSS ĉitaĉe;
radi pretrage u TED arhivi, do pet godina unazad;
kao biste pristupili funkcijama mašinskog prevoĊenja svih obavještenja.
„Koja baza podataka sadrţi javna trţišta (tendere) nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti u
razliĉitim zemljama ĉlanicama EU?“Odgovor na to pitanje potraţite na vebsajtu TED
(Tenders Electronic Daily) (Elektronski dnevnik tendera):http://ted.europa.eu/.
Sajt se svakodnevno aţurira. Svi tenderi javnih institucija EU ĉija je procenjena vrednost veća
od odrešenog praga vrednosti moraju da se prijave evropskim institucijama. Takvi tenderi se
objavljuju u Dodatku Sluţbenom listu EU i nalaze se i na vebsajtu TED.
Da biste pronašli informacije o javnim tenderima, slijedite ove korake:
Korak 1: odaberite opciju "Normalno traženje" (Normal search) (ili pokušajte sa
opcijama "Prošireno pretraţivanje" (Extended search) i "Napredno pretraživanje"
(Expert search)
Korak 2: - unesite jednu ili više zemalja (npr. Nemačka) - unesite jednu ili više vrsta
ugovora (npr.ugovor o radovima, nabavci, ugovor o pružanju usluga) - unesite jednu
ili više vrsta procedura (npr. otvorena procedura ili ograniĉena procedura) - unesite
jedan ili više CPV kodova - iskoristite mogućnost unosa besplatnih kljuĉnih reĉi u
polje "Cio tekst" ("Full text")
Korak 3: kliknite na "Kreni" (Go)
Korak 4: pregledajte odabrane tendere.
Zašto treba da se prijavim na TED?
da bi personalizovali profile pretraţivanja, prema vašim potrebama;
da biste dobili e-mail upozorenja na osnovu vaših profila pretraţivanja;
kako biste prilagodili RSS feedove za vaše web stranice i RSS ĉitaĉe;
74
radi pretrage u TED arhivi, do pet godina unazad;
kao biste pristupili funkcijama mašinskog prevoĊenja svih obavještenja.
11.3.Mogućnosti javnih trţišta koje pruţa ĉlanstvo CG u GPA pri WTO za MiSP
Šta je GPA?
GPA je plurilateralni sporazum u okviru WTO, što znaĉi da nijesu sve zemlje ĉlanice WTO
potpisnice Sporazuma. Trenutno, Sporazum obuhvata 19 zemalja ĉlanica od 47 potpisnica
WTO.
29 zemalja ĉlanica WTO participira u GPA komitetu kao posmatraĉi, od toga njih je 9 u
procesu pristupanja Sporazumu.
Fundamentalni cilj GPA je meĊusobno otvaranje trţišta vladinih nabavki, meĊu svojim
ĉlanicama. Kao rezultat nekoliko rundi pregovora, GPA su otvorile trţište javnih nabavki u
vrijednosti procijenjenih 1,7 triliona godišnje, kroz meĊunarodnu konkurenciju. (tj. prema
dobavljaĉima iz GPA zemalja ĉlanica koje nude robu, usluge i graĊevinske radove).
GPA je sastavljen iz dva dijela: tekst Sporazuma i raspored obaveza u smislu pristupanja
trţištu za zemlje pristupnice.
U tekstu Sporazuma utvrĊuju se pravila koja zahtijevaju da otvoreni, fer i transparentni uslovi
konkurencije budu osigurani u vladinim nabavkama.
MeĊutim, ova pravila se ne primjenjuju automatski na sve nabavke zemalja ĉlanica.
Umjesto toga, obim pokrivenosti zemalja igraja kljuĉnu ulogu u odreĊivanju da li je nabavka
obuhvaćena Sporazumom ili ne . Samo one nabavke koje izvode rasporedom pokriveni
subjekti koji kupuju robu, usluge i graĊevinske radove vece od navedenog praga su
obuhvaćeni Sporazumom.
Kao obavezujući meĊunarodni sporazum, GPA se primjenjuje od stranje Komiteta za vladine
nabavke koji se sastoji od predstavnika svih njenih zemalja ĉlanica. Izvršenje sporazuma
realizuje se kroz dva mehanizma: Mehanizam unutrašnje revizije na nacionalnom nivou i
WTO mehanizam za rješavanje sporova na meĊunarodnom nivou.
10 benefita trgovinskog sistema STO
1. Sistem pomaţe u promociji mira
2. Sporovi se rješavaju konstruktivno
3. Pravila svima olakšavaju ţivot
4. Slobodnija trgovina smanjuje troškove ţivota
5. Daje veći izbor proizvoda i kvalitet
75
6. Trgovina povećava prihode
7. Trgovina podstiĉe ekonomski rast
8. Osnovni principi ĉine ţivot efikasnijim
9. Drţave su zaštićene od lobiranja
10. Sistem ohrabruje dobro upravljanje
1. Sistem pomaže u održavanju mira
Ovo zvuči kao pretjerana tvrdnja, i pogrešno bi bilo preuveličati je. Ipak, sistem zaista
doprinosi meĎunarodnom miru, i ako razumijemo zašto, imamo jasniju sliku o tome kako
sistem zapravo djeluje.
Mir je dijelom ishod dva temeljna prinicpa trgovinskog sistema: pomaganje da se trgovina
odvija nesmetano, i omogućavanje zemljama konstruktivnog i fer izlaza za bavljenje
sporovoima o trgovinskim pitanjima. To je takoĊe ishod meĊunarodnog povjerenja i
saradnje koje sistem stvara i ojaĉava.
KAKO OVO DJELUJE?
Grubo reĉeno, prodavci obiĉno oklijevaju da uĊu u sukob sa svojim klijentima. Drugim
rijeĉima, ukoliko se trgovina odvija nesmetano i obije strane uţivaju u zdravom
komercijalnom odnosu, politiĉki konflikt je manje vjerovatan.
Štaviše, trgovina koja se odvija nesmetano takoĊe pomaţe ljudima širom svijeta da bolje ţive.
Narod koji je prosperitetniji i zadovoljniji ima manje izgleda da ulazi u konflikt.
Trgovinski sistem STO igra vitalnu ulogu u stvaranju i jaĉanju tog povjerenja. Naroĉito su
vaţni pregovori koji vode sporazumima putem konsenzusa, i fokusiraju se na poštovanje
pravila.
2. Sistem omogućava konstruktivno rješavanje sporova
Kako se širi obim trgovine, u broju proizvoda kojima se trguje, i u broju zemalja i kompanija
koje trguju, sve je više mogućnosti da se jave trgovinski sporovi. STO sistem pomaže da se ti
sporovi riješe mirno i konstruktivno.
Trgovinska liberalizacija i ekspanzija mogu imati i odreĊene nedostatke. Više trgovine znaĉi
više mogućnosti da se jave sporovi. Prepušteni sebi, ti sporovi bi mogli da dovedu do
ozbiljnih sukoba. Ali u realnosti, u velikoj mjeri se tenzija koja proizilazi iz meĊunarodne
trgovine smanjuje jer se zemlje mogu obratiti organizacijama, konkretno STO, radi rješavanja
svojih trgovinskih sporova.
76
Ĉinjenica da su sporovi zasnovani na sporazumima STO znaĉi da postoji jasni osnov za
donošenje suda ko je u pravu a ko u krivu. Kada se jednom donese sud, sporazumima se fokus
stavlja na svaku buduću aktivnost koja treba da se preduzme.
Ponekad razmjena koja se odvija meĊu zemljama u sukobu moţe da bude ţuĉna, ali one
uvijek imaju za cilj da se usklade prema sporazumima i obavezama koje su same
ispregovarale.
3. Sistem zasnovan na pravilima prije negoli na moći svima olakšava život
STO ne može da tvrdi da će sve zemlje učiniti jednakim. Ali, umanjuje odreĎene nejednakosti,
dajući jači glas manjim zemljama i istovremeno oslobaĎajući velike sile od složenosti
pregovaranja trgovinskih sporazuma sa svakim od njihovih brojnih trgovinskih partnera.
Odluke u STO se donose konsenzusom. Odluke STO su ispregovarane od strane svih ĉlanica,
odobrene konsenusom i potvrĊene u parlamentima svih ĉlanica. Sporazumi se primjenjuju na
sve. Bogate i siromašne zemlje podjednako mogu da se suoĉe sa osporavanjem ako krše
sporazum, i imaju jednako pravo da ospore druge u STO-ovim procedurama rješavanja
sporova.
Bez multilateralnog reţima kao što je sistem STO, moćnije zemlje bi bile slobodnije da
nametnu jednostrano svoju volju manjim trgovinskim partnerima. Manje zemlje bi morale da
se bave svakom velikom ekonomskom silom pojedinaĉno, i mnogo manje bi bile u stanju da
odole neţeljenom pritisku.
Uz to, manje zemlje mogu da djelotvornije funkcionišu ukoliko koriste prilike za sklapanje
savezništava i privlaĉenje resursa. Nekoliko njih to već radi.
Principom nediskriminacije koji je ugraĊen u sporazume STO se izbjegava ta kompleksna
situacija. Ĉinjenica da postoji jedinstveni set pravila koja se primjenjuju na sve ĉlanice u
velikoj mjeri pojednostavljuje cjelokupni trgovinski reţim. A ta usaglašena pravila daju
drţavama jasniju perspektivu o tome koje trgovinske politike su prihvatljive.
4. Slobodnija trgovina smanjuje troškove života
Mi smo svi potrošači. Cijena koju plaćamo za hranu i odjeću, naše potrepštine i luksuz, i sve
izmeĎu toga, je pod uticajem trgovinskih politika.
Protekcionizam je skup: on ĉini da cijene rastu. Globalni sistem STO sniţava trgovinske
barijere putem pregovora i primjene principa nediskriminacije. Rezultat je smanjeni trošak
proizvodnje (jer je uvoz koji se koristi u proizvodnji jeftiniji) i smanjena cijena finalnih
proizvoda i usluga, i u konaĉnom, niţi troškovi ţivota.
HRANA JE JEFTINIJA
77
Kada štitite svoju poljoprivredu, cijena vaših poljoprivrednih proizvoda raste – za
procijenjenih USD 1,500 godišnje za ĉetvoroĉlanu porodicu u Evropskoj uniji; za ekvivalent
51% poreza na hranu u Japanu; za USD 3 milijarde godišnje na raĉunima za namirnice
ameriĉkih potrošaĉa samo radi podrške sektoru šećera u jednoj godini (1988).
Ali, ĉlanice STO sada smanjuju subvencije i trgovinske barijere koje donose najviše štete.
ODJEĆA JE JEFTINIJA
Uvozne restrikcije i visoke carine su kombinovane kako bi se povećale cijene tekstila i odjeće
u SAD za 58% kasnih 1980-ih.
Trgovina tekstilom i odjećom prolazi kroz veliku reformu – u sklopu STO – koja će biti
završena 2005. Programom se obuhvata eliminisanje ograniĉenja koliĉna uvoza.
5. Potrošačima se daje veći izbor, i širi spektar kvaliteta na izbor
Razmislite koje su sve stvari koje su nam dostupne sada jer možemo da ih uvezemo: voće i
povrće van sezone, hrana, garderoba i ostali proizvodi koji su se smatrali egzotičnima,
rezano cvijeće sa svakog kraja svijeta, sve vrste predmeta za pokućanstvo, knjige, muzika,
filmovi itd.
Razmislite samo o stvarima koje ljudi iz drugih zemalja mogu da imaju zato što kupuju
drugdje naš izvoz. Pogledajte oko sebe i razmislite šta bi sve nestalo ako bi nam neko oduzeo
uvoz. Uvoz nam omogućava veći izbor – i više roba i usluga meĊu kojima biramo, i širi
spektar kvaliteta. Ĉak i kvalitet lokalno proizvedenih roba moţe da se poboljša zahvaljujući
konkuretnosti uvoza.
Širi izbor nije samo pitanje toga da potrošaĉi kupuju strane finalne proizvode. Uvezeno se
koristi u vidu materijala, kompenenti ili opreme za lokalnu proizvodnju.
6. Trgovina povećava prihode
Smanjenje trgovinskih barijera omogućava rast trgovine, što doprinosi prihodima – na
nacionalnom i ličnom nivou. Ali, potrebno je odreĎeno usklaĎivanje.
Trgovina oĉigledno uvećava prihode. Trgovina takoĊe postavlja izazove jer se domaći
proizvoĊaĉi suoĉavaju sa kokurencijom iz uvoza. Ali ĉinjenica da postoji dodatni prihod znaĉi
da su resursi raspoloţivi drţavama za prepraspodjelu benefita od onih koji su najviše na
dobitku – na primjer, da pomogne kompanijma i radnicima da se prilagode tako što će postati
konkurentniji u onome što su već ranije radili ili prelaskom na nove aktivnosti.
7. Trgovina podstiče ekonomski rast, a to može biti dobra vijest za zapošljavanje
Trgovina ima jasan potencijal da kreira radna mjesta. U praksi, često je bilo činjeničnih
dokaza da su niže trgovinske barijere bile dobre za zapošljavanje. Ali, slika se komplikuje
78
usled odreĎenih faktora. Ipa, alternativa – protekcionizam – nije način da se izborimo sa
problemima u zapošljavanju.
Ovo je tema sa kojom se teško suoĉiti na jednostavan naĉin. Postoje ĉvrsti dokazi da se
trgovinom jaĉa ekonomski rast, i da ekonomski rast znaĉi i više radnih mjesta. TakoĊe je
taĉno da dolazi do gubitka radnih mjesta ĉak i kada dolazi do ekspanzije trgovine. Ali,
pouzdana analiza ovoga predstavlja barem dva problema.
Prvo, ima i drugih faktora u igri. Na primjer, tehnološki napredak je imao snaţan uticaj na
zapošljavanje i produktinvost, donoseći korist jednim poslovima, nanoseći štetu drugima.
Drugo, budući da trgovina jasno doprinosi nacionalnom prihodu (i prosperitetu), ovo se ne
prenosi uvijek u vidu novog zaposlenja za radnike koji su izgubili svoja radna mjesta usljed
konkurencije uzrokovane uvozom.
8. Osnovni principi čine sistem ekonomski efikasnijim i smanjuju troškove
Mnoge benefite trgovinskog sistema je teško predstaviti ukratko brojevima, ali su oni i dalje
važni. Oni su rezultat suštinskih principa u srcu sistema, i olakšavaju funkcionisanje
preduzećima koja su dikrektno uključena u trgovinu i proizvoĎačima roba i usluga.
Trgovina omogućava podjelu rada meĊu zemljama. Omogućava da se resursi koriste
adekvatnije i uĉinkovitije u proizvodnji. Ali, trgovinski sistem STO nudi više od toga. On
pomaţe da se poveća efikasnost i da se smanje troškovi još više zbog vaţnih principa koji su
sadrţani u sistemu.
Zamislite situaciju u kojoj svaka zemlja postavlja razliĉita pravila i razliĉite carinske stope za
uvoz koji dolazi od strane drugih trgovinskih partnera. Zamislite da kompanija u jednoj zemlji
ţeli da uveze sirovine ili komponente – bakar za ţicu ili štampana kola za elektriĉne
proizvode, na primjer – za sopstvenu proizvodnju.
To, jednostavno reĉeno, jeste jedan od problema diskriminacije. Zamislite sada da drţava
najavi da će naplaćivati jednake daţbine na uvoz iz svih zemalja i da će koristiti istu
regulativu za sve proizvode, bez obzira odakle oni dolaze, bilo da su uvezeni ili lokalno
proizvedeni. To bi kompaniji znanto olakšalo funkcionisanje. Pribavljanje komponenti bi
postalo efikasnije i koštalo manje.
Nediskriminacija je samo jedan od kljuĉnih principa trgovinskog sistema STO. Ostali
obuhvataju:
transparentnost (jasne informacije o politikama, pravilima i regulativi);
povećana izvjesnost uslova trgovine (obaveze da se smanje trgovinske barijere i da se
poveća pristup drugih zemlalja trţištu su zakonski obavezujući)
79
pojednostavljenje i standardizacija carinske procedure, uklanjanje birokratije,
centralizovane baze informacija, i ostale mjere osmišljene da se pojednostavi trgovina
koje se navode pod naslovom „pojednostavljenje trgovine“.
Zajedno, one ĉine trgovinu jednostavnijom, smanjujući troškove kompanije i povećavajući
povjerenje u budućnost. Ovo zauzvrat znaĉi više radnih mjesta i bolje robu i usluge za
potrošaĉe.
9. Sistem štiti države od uskih interesa
GATT (Opšti sporazum o carinama i trgovini STO) je sistem koji se razvio u drugoj polovini
20. vijeka, koji pomaže državama da zauzmu balansiranu perspektivu u odnosu na trgovinsku
politiku. Države su u boljoj poziciji da se odbrane od lobiranja uskointeresnih grupa,
fokusirajući se na kompromise u interesu svih u ekonomiji.
10. Sistem ohrabruje dobro upravljanje
Shodno pravilima STO, kad je jednom usvojena obaveza da se liberalizuje sektor trgovine,
teško je preinačiti je. Pravilima se takoĎe obeshrabruje niz politika koje nisu mudre. Za
preduzeća, to znači veću sigurnost i izvjesnost uslova trgovine. Za države, to može često
podrazumijevati dobru disciplinu.
Pravila obuhvataju obavezu da se ne sklizne u politike koje nisu mudre. Protekcionizam
uopšteno gledano nije mudra politika zbog štete koju uzrokuje na domaćem i meĊunarodnom
nivou, kao što smo već vidjeli.
Konkretni vidovi trgovinskih barijera uzrokuju dodatnu štetu jer pruţaju mogućnosti za
korupciju i druge vidove lošeg upravljanja.
Transparentnost (kao što je omogućavanje javnosti da ima na raspolaganju sve informacije o
trgovinskim propisima), ostali aspekti „pojednostavljenja trgovine“, jasniji kriterijumi za
regulativu koja se bavi bezbjednošću i standardima proizvoda, i nediskriminacija takoĊe
pomaţu smanjujući prostor za proizvoljno odluĉivanje i prevare.
Vrlo ĉesto, drţave korsite STO kao dobrodošlu spoljnu stegu u svojim politikama: „ne
moţemo to da uĉinimo jer bismo tako prekršili STO sporazume.“
80
12.ZAKLJUĈAK
MiSP su temeljni stub razvoja privrede i zapošljavanja u CG i imaju veliki znaĉaj u privredi.
U ukupnoj crnogorskoj privrednoj strukturi najveći dio, taĉnije 98,90% ĉine upravo, mala i
srednja preduzeća, samim tim njihova uloga je od posebne vaţnosti.
Potrebno je da CG u narednom periodu pruţi znaĉajniju podršku ovom sektoru i odredi ga kao
okosnicu razvoja privrede. U tom pravcu vaţno je osmisliti programe podrške namijenjene
iskljuĉivomalim i srednjim preduzećima u smislu jaĉanja inovacija, konkurentnosti ovih
subjekata na ovom i EU trţištu.
Javna nabavka je vaţan segment privrede, što se najbolje ogleda u podatku koliko su
naruĉioci, obveznici primjene ZoJN nabavili robe, usluga i radova za period 2011-2016.
godine. Sistem javne nabavke treba da obezbijedi ekonomiĉne i efekisne postupke javnih
nabavki i racionalno trošenje novca poreskih obveznika.
S ciljem unapreĊenja tog sistema u predhodnom periodu uĉinjeni su znaĉajni pomaci u okviru
zakonodavstva koje ureĊuje podruĉje javnih nabavki. MeĊutim uoĉene su odreĊene barijere i
iste treba otkloniti i ići u dalje usklaĊivanje sa pravom EU.
U tom pravcu uspostavljeni su kratkoroĉni i dugoroĉni ciljevi, primarni i sekundarni koji se
odnose na pravnu sigurnost, spreĉavanje korupcije i kriminala, pozitivan uticaj na privredni
razvoj i zapošljavanje, unapreĊenje upravljanja javnih finansija, zaštitu ţivotne sredine i
drugo.
Obavezna primjena ZoJN u CG je jasno ureĊena. Ovaj dokument sadrši postojeći
zakonodavni i institucionalni okvir javne nabavke i povezano zakonodavstvo.
Obradom pojedinih tema iskazano je oĉekivanje daljeg unapreĊenja ZoJN i prilagoĊavanja
novim Direktivama (2014)u smislu definisanja obveznika primjene (javni i sektorski
naručioci), odreĊivanja vrijednosnih pragova, izuzeća od primjene pojedinih predmeta
nabavke, odreĊivanja predmeta javne nabavke na naĉin da predstavlja njegovu tehniĉku,
tehnološku, oblikovnu, funkcionalnu i/ili drugu cjelinu, podjelu predmetajavne nabavke na
81
partije prema svojstima, namjeni, mjestu i/ili vremenu isporuke, utvrĊivanja novih postupaka
javnih nabavki, jaĉanja elektronskog sistema javnih nabavki i uvoĊenja elektronske ponude,
razloga za iskljuĉenje, uspostavljanje uslova i dokazivanja sposobnosti privrednih subjekata,
ureĊenja same tenderske dokumentacije i tehniĉke specifikacije (dokumentacije za
nadmetanje), saĉinjavanje ponude, prijem i ĉuvanje ponuda, pojašnjenje i upotpunjivanje
ponuda, sam pregled i ocjene ponuda, donošenje odluka u postupku javne nabavke, završetak
postupka javne nabavke, pravnu zaštitu u postupku javne nabavke i monitoring u javnim
nabavkama i drugo.
Dokument sadrţi najĉešĉe uoĉene probleme i preporuke za prevazilaţenje istih, tok postupka
javne nabavke po fazama i koracima u ciklusu javnih nabavki, najĉešće greške ponuĊaĉa i
preporuke kao iste izbjeći.
Postoje brojni strateški dokumenti za razvoj javnih nabavki i preduzetništva, ovim
dokumentom su izdvojeni odreĊeni planovi i mjere koje treba preduzeti na nacionalnom nivou
i na nivou lokalnih samouprava kako bi se stvorili još bolji uslovi za razvoj malih i srednjih
preduzeća i povećalo njihovo ućešće u javnim nabavkama.
Potrebno je dalje ojaĉavanje informisanosti malih i srednjih preduzeća, kroz organizovanje
konferencija, okruglih stolova po temama i za pojednine privredne grane i oblasti.
Uprava za javne nabavke je prepoznata za unapreĊenje sistema javnih nabavki,
uspostavljanje obuka za mala i srednja preduzeća, naĉina praćenja, izvještavanja i definisanja
mjera za povećanje uĉešća malih i srednih preduzeća u javnim nabavkama, te aktivni nosilac
u realizaciji pojedinih aktivnosti u skladu sa predloţenim Akcionim planom koji je sastavni
dio ovog dokumenta.
MiSP mogu koristiti mogućnosti koje se nude na trţištima u EU – Evropsi tenderi i podrške i
koristiti adrese koje su date u ovom dokumentu.
CG će nastaviti sa ulaganjem u ovaj sektor privrede jer od njega zavisi cjelokupan rast i
razvoj jer su snaga i stub razvoja privrede.
82
13. PRILOZI
PRILOG 1
Sekretarijat za javne rashode i reformu
Ref: DPE108/001/2014 16. april 2014.
Šefovima sekretarijata
Cirkularni podnesak 10/14: Inicijative za pomoć MiSP u oblasti javnih nabavki
Poštovani,
1. U kontekstu reforme javne sluţbe i uspostavljanja Kancelarije za javne nabavke,
odluĉeno je da se aţuriraju i osnaţe mjere koje za cilj imaju pojednostavljenje uĉešća MiSP u
javnim nabavkama, kako bi se primjena istih u cijelom javnom sektoru unaprijedila. Ovaj
cirkularni podnesak stoga zamjenjuje cirkularni podnesak Sekretarijata za finansije 10/10 i
primjenjuje se na sva tijela u javnom sektoru. Okvir za upravljanje kapitalnim radovima
(CWMF) sa svojim smjernicama, standardni ugovori i generiĉki šablonski dokumenti će
nastaviti da se primjenjuju na radove i usluge koje su povezane sa radovima kako je
predviĊeno cirkularnim podneskom 06/10. Oni su dostupni i mogu se preuzeti sa web-sajta
www.constructionprocurement.gov.ie.
2. Programom Vlade je prepoznata uloga koju javne nabavke mogu da odigraju kao
instrument u podršci inovacijama i omogućavanju većeg pristupa za MiSP, ukljuĉujući mikro-
preduzeća trţištu javnog sektora. Kao dio Plana reforme javne sluţbe, Vlada je uspsostavila
83
Kancelariju za javne nabavke (OGP) kako bi pospješila novi konsolidvoani i integrisani
pristup javnim nabavkama. Kancelarija je posvećena osiguravanju da su MiSP u potpunosti
angaţovana u sferi javnih nabavki i prilika koje se ukazuju. U sprezi sa Sekretarijatom za rad,
preduzetništvo i inovacije, Kancelarija je uspostavila grupu na visokom nivou za pristup
MiSP javnim nabavkama. Fokus ove grupe je na razvijanju i praćenju strategija za pristup
MiSP javnim nabavkama. Ova grupa takoĊe uzima u obriz Akcioni plan Vlade za
zapošljavanje, a konkretno one aktivnosti koje imaju za cilj maksimiziranje prilika za nabavke
za MiSP u javnom sektoru.
3. Smjernice iz ovog cirkularnog podneska imaju za cilj da se dodatno omogući MiSP da
se nadmeću za javne ugovore. Ovo je u skladu sa politikom EU o povećanom uĉešću MiSP u
javnim nabavkama. Ove smjernice kontinuirano primjenjuju naruĉioci u skladu sa naĉelima
prava EU, i na naĉin koji je u potpunosti u skladu sa pravom EU u oblasti javnih nabavki i sa
smjernicama na drţavnom nivou. Svi ugovori o nabavkama u javnom sketoru unutar EU,
nezavisno od vrijednosti, su obuhvaćeni naĉelima propisanim u Ugovoru o funkcionisanju
Evropske unije (TFEU) u odnosu na nediskriminaciju, ravnopravni tretman, proporcionalnost
i transparentnost. Regulative, cirkularni podnesci, smjernice i standardni obrasci u vezi sa
nabavkom roba i opštih usluga su dostupni na web-satu Kancelarije: www.procurement.ie a
za graĊevinske radove i povezane usluge na www.constructionprocurement.gov.ie.
4. Kao opšte naĉelo, smernicama se propisuju pozitivne mjere koje naruĉioci treba da
preduzmu u pravcu promovisanja uĉešća MSP u nabavkama u javnom sektoru.
4.1 Analiza trţišta
Naruĉioci treba da sprovedu analizu trţišta prije tenderskog postupka kako bi bolje razumjeli
opseg roba i usluga koje se nude, trţišna kretanja i inovacije, koji su komercijalni modeli
dostupni, konkurentsko okruţenje, i konkretne sposobnosti MSP itd. Poĉetne konsultacije u
pogledu trţišta ne treba da imaju za posljedicu spreĉavanje ili narušavanje konkurencije. Kako
bi se osigurala transparentnost, svaka informacija koju naruĉilac pruţi tokom ovog procesa
treba da bude proslijeĊena svakom potencijalnom ponuĊaĉu.
Kancelarija je uspostavila Savjete za kategorije za 16 kategorija roba i usluga koje nabavljaju
javne sluţbe . Pojedinosti u vezi sa kategorijama su date u Prilogu 1. Uloga svakog Savjeta za
kategorije jeste da razvije komercijalne strategije za nabavku roba i usluga u njhihovoj
kategoriji u skladu sa potrebama organizacija klijenata i u konktekstu obezbjeĊivanja najbolje
vrijednosti za novac. Svaki savjet se sastoji od ĉlanova koje imenuju sekretarijati i agencije
koje su glavni korisnici u toj kategoriji. Ovom inicijativom se jaĉa profesionalni pristup koji
Vlada sada pridaje javnim nabavkama. Naruĉioci mogu da kontaktiraju rukovodioca Savjeta
za kategoriju ([email protected]) kako bi razumjeli kako su njihove potrebe usklaĊene sa
strategijom Savjeta za kategoriju ili kako se mogu zadovoljiti putem postojećeg okvira ili
ugovora.
4.2 Podjela ugovora na partije
84
Podjela ugovora na partije pojednostavljuje pristup MiSP, i kvantitativno (veličina partija
može bolje da odgovara proizvodnom kapacitetu MiSP) i kvalitativno (sadržaj partija može
bolje da odgovara specijalizovanom sektoru MiSP). Partije mogu da budu opredijeljene i na
geografskoj osnovi, na osnovu radnog paketa, interne organizacione strukture itd. Naruĉioci
treba da, u razumnim okvirima i ne dovodeći u pitanje efikasnost i postizanje vrijednosti za
novac, razmotre da razdvoje ugovore na partije, omogućavajući malim preduzećima da se
nadmeću za te elemente. Naruĉioci moraju da sagledaju cjelokupnu vrijednost partija koja je
neophodna da bi se zadovoljio kriterijum na nivou drţave u odluĉivanju da li ugovor treba da
se oglasi na portalu eTenders i u Sluţbenom listu Evropske unije.
4.3 Ponude od strane konzorcijuma
MiSP se ohrabruju da razmotre primjenu konzorcijuma kada nisu sama u mogućnosti da se
samostalno prijave na tender. Tenderski formulari i ugovorna dokumentacija dozvoljavaju
konzorcijumima da se nadmeću za mogućnosti u oblasti javnih nabavki. PonuĊaĉi koji
razmatraju formiranje konzorcijuma radi ponude za javni sektor treba da zatraţe pravni savjet
u vezi sa strukturom i funkcionisanjem konzorcijuma kako bi osigurali da je svrsishodan i da
je u skladu sa njihovim pravnim obavezama, naroĉito u odnosu na zakon o konkurenciji.
4.4 Manja primjena „ograniĉenih“ tenderskih postupaka i veća primjena
„otvorenih“ tenderskih postupaka
Naruĉioci treba da korite otvoreni tenderski postupak za ugovore vrijednosti manje od
€134,000 (bez PDV-a) u sluĉaju oglašenih ugovora za opšte robe i usluge. U sluĉaju oglašenih
ugovora za radove i usluge povezane sa radovima, zasebne smjernice u odnosu na pragove
(graniĉne vrijednosti) će biti uskoro objavljene. U situaciji kada se radi o nivoima iznad ovih
iznosa, naruĉioci treba da odluĉe koji tenderski posupak je najprikladniji u svakom sluĉaju.
Ova odredba će biti podloţna reviziji u svjetlu uticaja na operativnu efikasnost, praviĉnost
prema MSP i naĉela vrijednosti za novac.
4.5 Zahtjevi u pogledu kapaciteta
Naruĉioci treba da osiguraju da svaki nivo kapaciteta postavljen pred kandidate/ponuĊaĉe
bude mjerodavan i proporcionalan u odnosu na okolnosti konkretnog ugovora. Na primjer, u
sluĉaju kada je iskustvo navedeno kao kriterijum za kvalifikaciju ili nadmetanje, ne treba da
bude formulisano na takav naĉin da bespotrebno suţava polje ponuĊaĉa koji se mogu
kvalifikovati navodeći taĉan tip rada ili industrijski sektor. Naruĉioci mogu da razmotre
prethodno iskustvo pojedinaca koji su osnovali start-ap MiSP koje tek treba da izgradi bilans
rezultata kao kompanija.
Dokumentovani dokazi o finansijskoj sposobnosti za preuzimanje projekta ne treba da se traţe
od strane naruĉioca u ranim fazama u postupku nabavke. Umjesto toga, kandidati/ponuĊaĉi
treba da izjave da ispunjavaju minimalne standarde koje nalaţe naruĉilac i da će dostaviti
85
neophodnu dokumentaciju (npr. izvode iz banke, revidirane raĉune, dokaz o profesionalnom
osiguranju, itd) onda kada budu stavljeni u uţi izbor tokom ograniĉenog postupka ili kad budu
izabrani kao uspješni ponuĊaĉi u postupku otvorenog nadmetanja.
Okvir za upravljanje kapitalnim radovima za radove i usluge povezane sa radovima obuhvata
niz standardnih upitnika za predkvalifikaciju i standardne izjave kao i standardna Uputstva za
ponuĊaĉe i Tenderske formulare. Oni su dostupni za preuzimanje na
www.constructionprocurement.gov.ie pod „Pillar 2/ITTs“ (uputstva); „Pillar
3/Questionnaires“ (upitnici). Povezane smjernice o Minimalnim standardima za
predkvalifikaciju su dostupne u dijelu „Pillar4/Guidance“ (smjernice).
4.6 Zahtjevi u vezi sa prihod
Naruĉioci ĉesto koriste razmjeru „prihod kompanije naspram vrijednosti ugovora“ kao mjeru
u odluĉivanju da li preduzeće ima finansijski kapacitet i snagu da izvrši ugovor. U procjeni
finansijskog kapaciteta ponuĊaĉa za izvršenje posla, naruĉioci, vodeći se uopštenom
politikom, ne treba da za rutinska (npr. niska cijela, visok obrt) nadmetanja za robe i usluge
postave kao zahtjev da prihod kompanije bude više od dva puta veći od procijenjene
vrijednosti ugovora. Ovo je u skladu sa revidiranim pravilima EU i osmišljeno je da se podrţi
ukluĉivanje MiSP u javne nabavke. Graniĉni prihod za okvirne sporazume treba da bude
postavljen u odnosu na vjerovatni obim pojedinaĉnih ugovora ili sredstava predviĊenih za
povlaĉenje shodno okviru. Ocijenjeno je da u nadmetanjima za ne-rutinske usluge i robe,
moţe biti neophodno da se primijeni zahtjev za većim ostvarenim prihodom.
Okvir za upravljanje kapitalnim radovima za radove i usluge povezane sa radovima sadrţi
detaljne sjernice za Minimalne standarde za predkvalifikaciju radova i konsultanata, koji su
dostupni za preuzimanje na www.constructionprocurement.gov.ie u dijelu „Pillar 4/Guidance“
(smjernice).
4.7 Inovacije
Vlada je prepoznala da kreativne ideje za nova inovativna rješenja i proizvode ĉesto dolaze od
MiSP. Naruĉioci treba, gdje je moguće i prikladno, da ohrabruju nova i inovativna rješenja
naznaĉujući u tenderskoj dokumentaciji onda kada su spremni da prihvate razumne varijacije
u odnosu na specifikacije. Alternativno ili uz iste, zahtjevi mogu, na primjer, da budu
postavljeni u smislu namjeravanog rezultata koji dozvoljava ponuĊaĉima da pruţe kreativna i
inovativna rješenja. Ovakav pristup orijentisan na krajnji ishod moţe da omogući naruĉiocima
da se skoncentrišu na funkcionalne zahtjeve proizvoda koji bi ţeljeli da imaju ali ostavlja
ponuĊaĉima slobodu da razviju nove, inovativne robe ili usluge koje bi mogle bolje da
odgovaraju stvarnim potrebama naruĉioca. MiSP mogu da kontaktiraju Savjete za kategorije
([email protected]) sa inovativnom ponudom koju oni mogu da pruţe.
4.8 Okvirni sporazumi
86
Podjela okvirnih sporazuma na partije moţe da predstavlja uĉinkovit naĉin da se otvore
mogućnosti za MSP. U zavisnosti od zahtjeva, okvirni sporazumi mogu da se podijele na
partije na osnovu geografije, specijalizacije i/ili vrijednosti. Ovo moţe da ohrabri niz MiSP da
se nadmeću za poslove koji odgovaraju njihovom kapacitetu, specijalizaciji i lokaciji.
eTenders portal u podršci MSP
5. Kancelarija će nastaviti da promoviše optimalnu upotrebu portala eTenders kao alata za
pojednostavljenje ukljuĉivanja MiSP u nabavke u javnom sektoru. Korištenje elektronskog
tenderskog postupka u skladu je sa Vladinom strategijom za e-trgovinu i smanjuje troškove za
naruĉioce i ponuĊaĉe. TakoĊe, ispunjava nove obaveze shodno prikupljanju i mjerenjima
podataka na nivou EU i stvara koristan trag koji podlijeţe reviziji, te omogućava buduće
korekcije i modernizaciju.
5.1 Oglašavanje ugovora u pravcu promocije uĉešća MSP
Od naruĉilaca se nastavlja da zahtijeva da objavljuju sve ugovore za robe i usluge
procijenjene vrijednosti €25,000 (bez PDV-a) i više, na: www.etenders.gov.ie. Graniĉna
vrijednost za oglašavanje radova i usluga povezanih sa radovima ostaje €50,000 (bez PDV-a).
Kao i ranije, naruĉioci treba da prošire upotrebu portala eTenders da obuhvate tendere za
kupovine manje vrijednosti kada je to moguće. Naruĉioci treba da budu svjesni da za
snabdijevanje robama i opštim uslugama eTenders sistem podrţava brzi listing za tendere
vrijednosti do €25,000 (bez PDV-a). Ova pogodnost je dostupna na efiksan, brz i jednostavan
naĉin korištenjem podataka o registrovanim MSP pod velikim brojem kategorija. SprovoĊenje
mini-nadmetanja iz postojećeg okvira na portalu eTenders je takoĊe brz i lak proces.
5.2 Objava objavještenja o dodjeli ugovora
Od naruĉilaca se zahtijeva da objave sva obavještenja o dodjeli ugovora preko €25,000 na
web-sajtu eTenders po završetku dodjele. Ovo je odvojen korak od objave u Sl. listu Evropske
unije i pojednostaviće mjerenje uĉešća MiSP u javnoj nabavci. Ova odredba stupa na snagu
od 1. avgusta 2014.
5.3 Registracija i obavještenja putem e-maila
Kancelarija ohrabruje ponuĊaĉe da se registruju sa taĉnim informacijama o kompaniji na
www.etenders.gov.ie kako bi osigurali maksimalnu izloţenost za tenderske prilike u svom
sektoru. E-mail obavještenja su predviĊena za registrovane ponuĊaĉe u odnosu na prilike za
nabavku koje se jave u njihovim odnosnim oblastima, kako je odreĊeno kodovima iz
Zajedniĉkog rjeĉnika nabavki (CPV) koje su odabrali za profil svoje kompanije na portalu
eTenders. Registrovani ponuĊaĉi treba da kritiĉki izanaliziraju opseg CPV kodova koje unose
prilikom registracije da bi maksimizirali obuhvat obavještenja o mogućnostima za uĉešće na
tenderu koja im pristiţu putem e-maila, i da osiguraju da su odabrani kao dio relevantnog
brzog listinga. Što više informacija kompanija unese, više će ponuĊaĉ biti izloţen i imati više
87
šansi kako naruĉioci budu koristili eTenders za pretragu relevantnih ponuĊaĉa po principu
brzog listinga.
5.4 Banka podataka o ponuĊaĉima
U vezi sa robama i uslugama, naruĉioci treba da ohrabre ponuĊaĉe da unesu podatke o svom
poslovanju (ispunjene poreske obaveze, osiguranje, zdravlje i zaštita, finansijski podaci) u
eTenders sistem. Ti podaci će se automatski prikazati kada ponuĊaĉ ponovo pristupi sajtu radi
nadmetanja za druge ugovore. Ova pogodnost ima za cilj olakšavanje administrativnog tereta
usljed nadmetanja na više tendera.
5.5 Najava objave ugovora
Naruĉioci treba da saopšte svoje dugoroĉne planove za nabavku na trţištu što je prije moguće,
objavljivanjem najave objave ugovora na web-sajtu eTenders. Kancelarija prepoznaje da
saopštavanje dugoroĉnih planova nabavki na trţištu daje vremena trţištu da reaguje i razvije
rješenja. Ovo je naroĉito vaţno u sluĉaju velikih i sloţenih ugovora, gdje MSP trebaju
vremena da naĊu partnere za zajedniĉku ponudu ili ponudu u okviru konzorcijuma. Najave
objave ugovora smanjuju vrijeme koje je potrebno za odgovor prilikom objave relevantnih
zahtjeva za ponude.
5.6 Zahtjevi za ponude/izraţavanje interesovanja
Naruĉioci treba da objave zahtjeve za ponude ili izraţavanje interesovanja na portalu
eTenders kako bi ih ponuĊaĉi direktno preuzeli.
Standardna uputstva za ponuĊaĉe i vidovi tenedera za radove i usluge povezane sa radovima
su dostupni u dijelu Okvira za upravljanje kapitalnim radovima, i dostupna su za preuzimanje
na www.constructionprocurement.gov.ie u dijelovima „Pillars 1 and 2“
5.7. Online predaja ponuda
Za robe i usluge, naruĉioci treba da promovišu online predaju ponuda od strane ponuĊaĉa, kao
normu, radi pojednostavljnja tenderskog postupka i smanjenja troškova istog.
Osiguranje
6. Naruĉioci treba da traţe samo onaj vid i nivo osiguranja koji je srazmjeran i razuman u
kontekstu konkretnog ugovora. Faktori koje naruĉioci mogu da razmotre kod snabdijevanja
robama i opštim uslugama treba da obuhvataju: ukljuĉene rizike, vrijednost ugovora i predmet
ugovora. Zahtijevano pokriće osiguranjem će varirati od ugovora do ugovora kao i vid
pokrića osiguranjem koji je na dostupan ponuĊaĉima, naroĉito u odnosu na rizike od
profesionalnog obeštećenja. Svaki zahtjev za pokriće osiguranjem treba da bude naveden u
tenderskoj dokumentaciji. PonuĊaĉe treba pitati da izjave da mogu da obezbijede takvo
88
pokriće ali ne treba generalno traţiti da ono bude obezbijeĊeno u vrijeme predaje ponude.
Dokumentovani dokaz o traţenom osiguranju će biti potreban samo onda kada je kandidat
prepoznat kao uspješan ponuĊaĉ na nadmetanju za nabavku.U sprovoĊenju nadmetanja za
nabavku rutinskih roba i usluga niskog do srednjeg rizika, naruĉioci treba da koriste Prilog 2
kao smjernicu za procjenu zahtjeva za nivo osiguranja. Za specijalna ili sloţena nadmetanja,
ili ako naruĉilac izraţava zabrinutost u odnosu na bilo koji aspekat koji se odnosi na predmet
nabavke, naruĉioci (obveznici Drţavne agencije za potraţivanja) treba da kontaktiraju
Drţavnu agenciju za potraţivanja radi uspostavljanja odgovarajućih nivoa osiguranja. Uz to,
od ostalih ponuĊaĉa, koji nisu obveznici Drţavne agencije za potraţivanja, se traţi da
kontaktiraju svoje odjeljenje za upravljanje rizikom ili relevantnog savjetnika za osiguranje
kako bi odredili odgovarajući nivo pokrića. Smjernice za radove i usluge povezane sa
radovima su dostupne na www.constructionprocurement.gov.ie u dijelu „Pillar 4/Guidance
Notes on Minimum Standards for Pre-qualification for Works Contractors and Construction
Service Providers“ (smjernice o minimalnim standardima za predkvalifikaciju za izvoĊaĉe
radova i nosioce graĊevinskih radova).
Troškovi ţivotnog vijeka
7. Direktive EU u oblasti javnih nabavki nude mogućnost dodjele ugovora ili na osnovu
najniţe cijene ili na osnovu ekonomski najpovoljnije ponude. U sluĉaju kada je dodjela
ugovora zasnovana na ekonomski najpovoljnijoj ponudi, naruĉilac, kada je to prikladno, treba
da uzme u obzir ne samo trenutne troškove već i troškove cijelog ţivotnog vijeka. To
omogućava naruĉiocima da uzmu u obzir razne elemente koji se odnose na predmet ugovora,
ukljuĉujući npr. kvalitet, tehniĉke karakteristike, funkcionalne karakteristike, troškove
funkcionisannja, ekonomiĉnost, servis i tehniĉku pomoć nakon prodaje, itd. Kad je to
prikladno, naruĉioci treba da traţe rješenja za procjenu troškova tokom ţivotnog vijeka u
svojoj tenderskoj dokumentaciji.
Besplatno uĉešće na tenderu
8. Naruĉioci ne smiju da koriste aranţmane koji ukljuĉuju plaćanje od strane
kandidata/ponuĊaĉa kako bi pristupili nadmetanju za javne ugovore. Takva naplata bi
predstavljala naroĉit problem za MiSP. Ovo ne spreĉava naruĉioce da traţe depozit za
štampane primjerke tenderske dokumentacije koji se refundira nakon prijema bona fide
ponude.
Povratna informacija
9. Kako bi se pripremili za buduće ponude, veoma je korisno za neuspješnog ponuĊaĉa da
uvidi koji su aspekti njegove ponude smatrani jakim a koji slabim od strane naruĉioca. Za
ugovore iznad graniĉnih vrijednosti koje predviĊa EU, za koje je objavljivanje ugovora u Sl.
listu EU obavezno, od naruĉilaca se zahtijeva da pruţe adekvatnu povratnu informaciju
kompanijama koje su uĉestvovale na nadmetanju u javnoj nabavci. Za sve ostale ugovore,
naruĉioci se snaţno ohrabruju da obezbijede napismeno povrtnu informaciju kao stvar dobre
prakse.
89
ProsljeĊivanje i primjena cirkularnog podneska
10. Od Vas se zahtijeva da ovaj cirkularni podnesak uputite na paţnju
(i) svima zaposlenima u Vašem Sekretarijatu koji su ukljuĉeni u bilo koji aspekat nabavki
i
(ii) svim drţavnim tijelima, kancelarijama i agencijama pod nadleţnošću Vašeg
Sekretarijata.
Upiti
11. Svi upiti u vezi sa primjenom ovog cirkularnog podneska u odnosu na robe i opšte usluge
mogu se uputiti na [email protected]. Upiti u vezi sa radovima i uslugama povezanim sa
radovima treba da se pošalju na: [email protected]. Upiti u vezi sa konkretnim
centralnim okvirima za nabavku treba da se upute preko www.procurement.ie.
Srdaĉno,
Paul Quinn, direktor za nabavke
90
PRILOG 2
Skupština Sjeverne Irske ref. br. 84/09 -
brifing
JAVNE NABAVKE I MiSP – DODATAK
Opšte informacije
Ovaj dokument predstavlja kratak dodatak istraţivaĉkom radu 119/08.Od izrade tog rada
naovamo, došlo je do dva vaţna dogaĊaja u oblasti javnih nabavki koja su od znaĉaja za
istragu Odbora za finansije i ljudske resurse.
Dio A) ‘Ubrzanje ekonomskog motora MiSP: kroz transparentne, jednostavne i
strateške nabavke’ je objavljeno od strane Ministarstva finansija UK u novembru 2008.1To
je bio izvještaj Glover odbora,koji je savjetodavni odbor koji ima zadatak od strane ministra
finansija da obezbijedi preporuke za smanjenje barijera za MSP koja se nadmeću za javne
ugovore.
Dio B) ‘Korištenje javnih nabavki u stimulisanju inovacija i pristupa MiSP javnim
ugovorima’ je objavljeno od strane Ministarstva preduzetništva, trgovine i zapošljavanja
Republike Irske u julu 2009.2 Radilo se o izvještaju Grupe za inovacije u nabavkama, koju je
uspostavilo to ministarstvo, u cilju sljedećeg:
• Podizanje svijesti o benefitima korištenja javnih nabavki za stimulisanje istraţivanja i
inovacija;
• Prepoznavanje prepreka ili problema u trenutnim postupcima nabavki koji koĉe
mogućnosti za inovacije;
• Ispitivanje potencijala Direktiva za javne nabavke da osiguraju ravnopravnu utakmicu
za sve inovativne kompanije koje ţele da uĉestvuju u javnom nadmetanju;
91
• Stvaranje okruţenja u kom potencijal inovacija u oblasti javnih nabavki moţe da se
realizuje; i
• Davanje preporuka kako da se postignu ciljevi.
Dio A: Ubrzanje ekonomskog motora MiSP
Izvještaj sadrţi dvanaest preporuka za unapreĊenje uĉešća MiSP. One su ukratko navedene u
tekstu dolje:
Sažetak preporuka:
UnapreĊenje uĉešća MiSP u javnim nabavkama se najbolje postiţe tako što trţište djeluje
uĉinkovito da dozvoli MiSP da se efikasno nadmeću za ugovore. Ovo nalaţe da prilike treba
da budu transparentne, postupci što jednostavniji, i da se strateškim pristupom nabavci
ohrabruju inovacije a MiSP-ima daju fer uslovi kao podugovaraĉima.
Detaljnije:
Transparentnost
1. Do 2010. godine, ugovori vrijednosti preko £20,000 u cijelom javnom sektoru treba da
se oglase elektronski sa standardnim indikativnim vrijednosnim razredima, i
pristupom kroz jedinstveni, besplatni i za pretragu jednostavni online portal.
2. Vlada treba da izdaje svu tendersku dokumentaciju elektronski do 2010. i to u
najkraćem mogućem obliku. Preduzećima bi trebalo da se omogući da elektronski
predaju ponude za ugovore u javnom sektoru do 2010; nijedan tender samo u
papirnom obliku ne treba da bude aktivan nakon ovog datuma, sa ambicijom da svi
tenderi budu elektronski do 2012. godine.
3. Detalji o dobitnicima ugovora treba da se objavljuju online na standardnom formularu
u roku od 48 dana od potpisivanja ugovora, te da budu dostupni putem jedinstvenog
portala do 2010.
4. Tenderske prilike za koje se smatra da su naroĉito pogodne za MSP ili konzorcijume
MSP treba da budu oznaĉene kao takve od strane naruĉioca tokom procesa
oglašavanja. Vlada treba da pruţi strateške i detaljne smjernice za naruĉioce u ocjeni
odgovarajućih ugovora koje treba oznaĉiti, na osnovu riuzika, vrijednosti i trţišne
zrelosti.
Jednostavnost
5. Kriterijumi za kvalifikaciju koji nisu svojstveni nekom sektoru treba da budu
standardizovani i ukljuĉeni u sve upitnike za predkvalifikaciju tako da preduzeća ne
moraju da stalno iznova predaju iste suštinske informacije u razliĉitim formatima.
6. Naruĉioci treba da daju preduzećima šansu da pruţe detalje o svim predthodnim
relevantnim iskustvima kada se nadmeću za ugovor, ne samo iskustvo u javnom
sektoru. Ovo treba da se uzme u obzir prilikom odabira uspješnih ponuĊaĉa.
92
7. Naruĉioci treba da osiguraju da, onda kada se oslanjaju na konkretnu šemu
akreditacije ili standard kao dio postupka predkvalifikacije ili dodjele ugovora,
zauzmu fleksibilan pristup. Preduzećima treba dati šansu da pruţe dokaze da mogu da
ispune zahtjeve ugovora upućivanjem na druge sliĉne ekvivalentne akreditacije ili
standarde koje moţda već imaju – naroĉito onda kad su ovi prepoznati ili se
zahtijevaju od strane drugih naruĉilaca u javnom sektoru.
Strateške nabavke
8. Ministarstva treba da koriste svoje Planove inovacija u oblasti nabavki kako bi utvrdili
kako se nabavka uklapa u njihovu sveukupnu komercijalnu strategiju, ohrabruje
inovacije i daje unaprijed obavještenje o dugoroĉnim planovima nabavki.
9. Vlada treba da ohrabri širu upotrebu specifikacija zasnovanih na ishodima širom
javnog sektora, kao sredstva za stimulisanje inovacija.
10. Vlada treba da oĉekuje i omogući primarnim izvoĊaĉima da uĉine svoje mogućnosti
za podugovaranjem dostupnim kroz jedinstveni online portal kreiran u preporuci 1.
11. Kroz upravljanje ugovorima, Vlada treba da osigura da MSP i ostale firme koje
djeluju kao podugovaraĉi dobiju uslove ugovora, ukljuĉujući aţurnost u plaćanju, koji
nisu gori od onih koji se odnose na primarnog izvoĊaĉa.
Mjerenje
12. Odbor preporuĉuje da minsitarstva centralne vlade treba da na godišnjem nivou
izvještavaju o vrijednosti njihovih ugovora sa MSP,kreirajući jedinstveni pouzdani
izvor kvantitativnih podataka koji se mogu koristiti za formiranje budućih odluka i
ocjenu preporuka iz ovog izvještaja.
U kakvoj su vezi preporuke sa istragom Odbora za finansije i ljudske resurse
Odmah je oĉigledno da je izvjesni broj preporuka osmišljen da se riješe pitanja koja su
postavili svjedoci u toku aktuelne istrage odbora. U analizi dolje, upućuje se na konkrente
dokaze zainteresovanih strana. Namjera ovoga nije da predstavlja iscrpnu analizu već da
nagovijesti niz pitanja koje razni svjedoci na lokalnom nivou pokreću. Cjelokupni tekst
pisanih dokaza je/će biti dostupan na web stranicama Odobora na:
http://www.niassembly.gov.uk/finance/2007mandate/finhome_07.htm
Preporuke jedan do tri su sve povezane sa pristupaĉnošću i blagovremenošću informacija u
vezi sa tenderskom dokumentacijom. Ova pitanja je postavio Lestas Consuting u svom
pisanom dokazu. IzmeĊu ostalog, pozvali su na „dosljednost u pristupu svih javnih tijela
prilikom tenderskih postupaka ispod pragova EU i […] otvoreni, objektivni i transparentni
postupak nabavke”.
Sliĉno tome, Kraljevski institut ovlašćenih procjenitelja je pozvao na „dosljednu primjenu
krieterijuma ocjene i procjene, tenderske dokumentacije i konstruktivno informisanje“ u svim
Centrima ekspertize u oblasti nabavki.
93
Akreditovani institut za nabavku i snabdijevanje iznio je podršku „jasnim smjernicama
sastavljenim sa stanovišta ponuĊaĉa na jednostavnom engleskom jeziku.”
Preporuka ĉetiri ima za cilj povećanje vidljivosti ugovora za koje se misli da su naroĉito
pogodni za MSP korz porces oznaĉavanja. Nezavisna konsultantsko-savjetodavna grupa je
dala argument da naruĉioci treba da „prepoznaju specijalizovane komponenete projekata i
razmotre da za njih daju odvojene tendere”.
Akreditovani institut za nabavku i snabdijevanje stavio je akcenat na CompeteFor web-sajt
koji je napravio organizacioni tim Olimpijskih igara, kako bi poezao kompanije a prilikama u
lancu snabdijevanja za igre u Londonu 2012. to su prepoznali kao oblast za promptno
djelovanje u Sjevernoj Irskoj.
Grupa graĊevinske industije Sjeverne Irske je sugerisala da „treba razmotriti razdvajanje
manjih okvira radova.“
Preporuka pet sugeriše standardizaciju nekih informacija u vezi sa predkvalifikacijom kako bi
se smanjila potreba za ponovnim dostavljanjem istovjetnih informacija. CBI Sjeverne Irske je
izvijestila da je njena studija poslovanja stavila naglasak na ovo pitanje u Sjevernoj Irskoj.
Pozvala je na „smanjenje traţnje za informacijama“ i konstatovala da „preduzeća koja se
prijavljuju za javne radove kod izvjesnog broja tijela koja vrše nabavku se suoĉavaju sa
razliĉitim zahtjevima i formatima, ĉak i kad se radi o dostavljanju najosnovnijih informacija o
kompaniji“.
Na sliĉan naĉin, Unija malih preduzeća SI je pozvala na uvoĊenje „univerzalnog upitnika za
predkvalifikaciju koji […] bi trebalo da se popuni jednom i da se pohrani za buduće ponude.”
Preporuka šest sugeriše da svo relevantno iskustvo treba da se uzme u obzir prilikom ocjene
ponude, ne samo iskustvo u javnom sektoru. Ovo pitanje je pokrenula Nezavisna
konsultantsko-savjetodavna grupa u pisanom obliku. Argument glasti da „relevantno i
dokazivo prijenjivo prenosivo iskustvo“ treba da ima jednaku vrijednost u procesu procjene.
Sliĉno tome, Udruţenje pravnika Sjeverne Irske je sugerisalo da prilikom procjene relevantne
struĉnosti, naruĉioci su “stavili preveliki naglasak […] na iskustvo pruţanja pravnih usluga u
odnosu na velike Vladine projekte u drugim jurisdikcijama” i da “struĉnost steĉena na
manjim Vladinim projektima i na velikim projektima privatnih klijenata u ovoj jurisdikciji
ĉesto biva potcijenjeno.”
Preporuka sedam zahtijeva od naruĉilaca da zauzmu fleksibilan pristup šemama akreditacjie
ili standardima u tenderskom postupku. Bryson House je potcrtala nedostatak nezavisne
akreditacije kao konkretnu barijeru za tzv. socijalna preduzeća. Preprouĉila je “niţe pragove
ili veću fleksibilnost […] za ohrabrivanje uĉešća socijalnih preduzeća.”
Preporuka osam se odnosi na Plan za inovacije u oblasti nabavki koji svako ministarstvo u
94
Vladi UK mora da izradi. U Sjevernoj Irskoj, ĉini se, nema ekvivalentnog zahtjeva.
Preporuka devet ohrabruje korištenje na ishodima zasnovanih specifikacija prije nego onih
zasnovanih na procesima. Savjet za dobrovoljnu akciju SI je konstatovao da javni sektor “nije
dobar u fokusiranju na ishode” i da nakon što se ugovor potpiše i izvrši „oni traţe informacije
o mnogim pitanjima u vezi sa postupkom i mogu da izvrše reviziju istog projekta do ĉetiri
puta godišnje.”
Preporuke deset i jedanaest se odnose na pristup mogućnostima za podugovaranje i uslove
podugovaranja. Unija malih i srednjih preduzeća SI iznosi argument da „ukoliko se koriste
veliki izvoĊaĉi, od njih treba zauzvrat traţiti da oglase potrebu za podizvoĊaĉima, i da
naprave odabir na osnovu vrijednosti za novac.“
Sliĉno tome, Akreditovani institut za nabavku i snabdijevanje sugerisao je da “ĉinjenje
dodijeljenih ugovora više dostupnim javnosti bi moglo da omogući pristup MiSP na nivou
drugostepenog ponuĊaĉa.”
Preporuka dvanaest savjetuje da sva ministarstva centralne Vlade treba da na godišnjem nivou
izvještavaju o vrijednosti ugovora sa MiSP. Lestas Consulting iznosi argument da centralna
Vlada Sjeverne Irske „treba da obezbijedi statstiku o tome koliko su male kompanije uspješne
u tome da dobiju ugovor, i još vaţnije, koliko su uspješne male kompanije u obezbjeĊivanju
ugovora iz okvira.”
Implementacija preporuka
Preporuka jedan je implementirana ukidanjem naknade za registraciju na
www.supply2.gov.ukgdje se nalaze obavještenja u vezi sa tenderima ispod graniĉnih
vrijednosti.
Kancelarija Vlade za trgovinu (OGC) je preuzela implementaciju preporuke sedam. Ona je
izradila „instrukcije za politiku nabavke‟ za akreditaciju5 i standardeu avgustu 2009. Jasno je
da je prerano da se procijeni da će namjera implementacije preporuke biti djelotvorna i kako
to moţe doprinijeti potencijalnim ponuĊaĉima.
Izvjestan broj ostalih nacrta dokumenata je objavljen za konsultaciju u vezi sa preporukama
dva i sedam pod sljedećim naslovima: obavještenje o dodjeli ugovora; smjernice za
elektronsko sprovoĊenje tendera; smjernice za oznaĉavanje ugovora i odabir ponuĊaĉa, i;
smjernice za upitnik za predkvalifikaciju ispod graniĉnih vrijednosti. Ove konsultacije su
zakljuĉene 18. septembra 2009, tako da ove stavke ostaju u radu.
Preostale preporuke (osam do dvanaest) se više odnose na strateška nego na tehniĉka pitanja.
Odgovornost za implementaciju je širom Vlade i u duţem vremenskom roku.
Dio B: Korištenje javnih nabavki da bi se stimulisale inovacije i pristup MiSP javnim
ugovorima
95
Ovaj izvještaj sadrţi izvjesni broj kljuĉnih nalaza:
1. Zvaniĉnici u javnom sektoru se vrlo ĉesto protive riziku.
2. Prepreke poput izbjegavanja rizika proizilaze iz nedostatka praktiĉnog iskustva i
ekspertize na strani naruĉilaca prije nego iz nekih pravnih razmatranja.
3. Malo je ĉvrstih empirijskih dokaza da se procijene precizni efekti aktuelnih praksi u
javnim nabavkama u odnosu na stimulisanje inovacija.
4. Ĉesto je ponuĊaĉ taj koji prepoznaje i inicira inovacije, prije nego organizacija koja
vrši nabavku.
5. Angaţovanje na trţištu prije tendera je suštinska komponenta PAMETNE nabavke jer
omogućava naruĉiocu da razumije i preopozna šta je dostupno i koja alternativna
rješenja postoje.
6. Aktuelni trendovi u nabavkama u javnom sektoru u pravcu većih i duţih ugovora i
racionalizacije broja ponuĊaĉa, znaĉi da manja preduzeća ĉesto nalaze da su
rezultirajući ugovori za njih preveliki.
7. Propisivanje prerestriktivnih kriterijuma selekcije bi moglo daiskljuĉi mlada
inovativna preduzeća.
Zakljuĉci i preporuke na osnovu ovih nalaza su navedeni dolje u tekstu:
1. Kljuĉ uspješne nabavke za inovaciju je u „inteligentnom klijentu“ koji je sposoban da
traţi, nalazi i identifikuje potencijalna nova rješenja i moţe da precizira i upravlja
ugovorima ove vrste tokom njihovog ţivotnog vijeka.
2. Profesionalizovati funkciju nabavki u javnom sektoru i tako podići ulogu i profil
funkcije.
3. Svaka organizacija javnog sektora sa znaĉajnim budţetom za nabavke treba da uklopi
u svoje porcedure nabavke “Inovacije u nabavci – vodiĉ od 10 koraka”.
4. Mjere za unapreĊenje kvaliteta informacija u vezi sa nabavkom koje su dostupne bi
smanjile percipirane nepogodnosti kroz koje naroĉito prolaze mala i mikro preduzeća.
5. Dijeljenje ugovora na partije i tako dodatno otvaranje puta za uĉešće MiSP će proširiti
konkurenciju.
6. Prilike za podugovaranje treba ohrabriti i uĉiniti vidljivijima.
7. Web-sajt eTenders treba da sadrţi veoma vidljiv dio gdje se oglašavaju ugovori niske
vrijednosti.
8. Naruĉioci treba da izbjegavaju nesrazmjerne zahtjeve u smislu kvalifikacija i finansija
u svojoj tenderskoj dokumentaciji.
U julu 2009. je takoĊe objavljen i vodiĉ u deset koraka za nabavku inovativnih proizvoda –
što je pomenuto gore u preporuci broj tri. Ovaj vodiĉ predviĊa kako naruĉioci u Republici
Irskoj treba da pristupaju svojim nabavkama.
U odnosu na MiSP, postoji odreĊeni broj prepoznatih kljuĉnih koraka, kao što su otvorenost
za ponude konzorcijuma saĉinjenih od MiSP; razdvajanje tendera na partije; ĉinjenje
podugovaranja pristupaĉnijim itd, što odraţava preporuke sadrţane gore u tekstu.
96
Kako se ove preporuke odnose na istragu Odbora za finansije i ljudske resurse
Ispitivanje kljuĉnih nalaza i preporuka pokazuje da mnoge imaju za cilj rješavanje sliĉnih
pitajnja kao i Gloverove preporuke razmoterene gore u tesktu. OdreĊeni broj kljuĉnih nalaza
je takoĊe sliĉan pitanjima koja su pokrenuli svjedoci toku istrage Odbora, iako je fokus ovog
rada unekolikome drugaĉiji: fokus je u odnosu na upućivanje na inovacije prije negoli fokus
Odbora na unapreĊenje širih socijalnih ishoda.
IMPLEMENTACIJA
Izvještaj i nalazi su objavljeni nedavno, tako da svaka procjena ili uticaj nijesu još uvijek
mogući.
Izvjesni broj konkretnih ciljeva je prepoznat u odnosu na izvještaj. To su sljedeći:
1. redizajn web-sajta eTenders i pojednostavljenje detaljnijeg izvještavanja o statistici.
Novi web-sajt će takoĊe biti bolje prilagoĊen za MSP;
2. izrada novih smjernica u odnosu na pitanja kao što su finansijski kriterijumi i ostali
zahtjevi za kvalifikaciju;
3. organizacija mreţa profesionalaca u oblasti nabavke;
4. razvoj ciljanog i akreditovanog treninga i edukacije u oblasti nabavki i;
5. usklaĊivanje tenderske i ugovorne dokumentacije u ĉitavom javnom sektoru.
Odgovornost za implementaciju poĉiva na Nacionalnoj operativnoj jedinici za javne nabavke
(NPPOU) u Kancelariji za javne radove. Još uvijek nije uspostavljen opšti vremenski slijed
implementacije ali Grupa za inovacije u nabavkama će nastaviti da se sastaje svakih šest
mjeseci radi praćenja implementacije i izvještavaće o napretku Tánaiste (PPV Republike
Irske).
Oktobar 2009.
97
