transnacionalne kompanije u svjetskoj privredi

Transnacionalne kompanije u svjetskoj privredi

Sadržaj:

Uvod...................................................................................................................31.Razvoj preduzeća............................................................................................4 2.Formiranje transnacionalnih i multinacionalnih kompanija...........................6 2.1.Izvoz kapitala....................................................................................................................9 2.2.Greške pri prilagođavanju standardima STO-a..............................................................12 3.Značaj velikih preduzeća za svijetsku privredu.........................................12 4.Zaključci.....................................................................................................15 5.Literatura.......................................................................................................16

2


Uvod

U savremenim privrednim dešavanjima,nemoguće je osporiti značaj velikih

preduzeća u naučno tehnološkom razvoju.Mnogi naučni instituti u svetu rade pod

pokroviteljstvom velikih kompanija,jer je jedino tako moguće obezbediti veliki kapital.S'

druge strane,multinacionalne kompanije imaju veliki interes od novih pronalazaka,jer time

ostvaruju niz prava(autorska,prava na upotrebu...),a pored ostalog nova,produktivnija

tehnologija;novi,kvalitetniji proizvodi,povećavaju profit i rentabilitet tih preduzeća.

Drugo,mnoge sportske,kulturne i edukativne manifestacije nebi mogle biti

organizovane bez pomoći velikih preduzeća,koja se na taj način reklamiraju pred širim

potrošačkim masama.

Između ostalog,velika preduzeća su prvi pokretači ekonomskog,pravnog i

socijalnog razvoja,delujući na dva navedena načina,time čineći dobrobit celokupnoj naciji.

Navedene činjenice ukazuju na to da su velika preduzeća i njihova uloga u

svetskoj privredi,teme kojoj bi trebalo posvetiti više pažnje,te sam u ovom radu opisao

nekoliko momenata koji su značajni.U prvoj tački opisan je razvoj preduzeća,njihov rast i

izlazak na svetsko tržište.Druga tačka vezana je za izvoz kapitala,formiranje

multinacionalnih kompanija,i njihov uticaj na svetsku privredu,ekonomsku i političku

situaciju u svetu,a i mnogih zemalja u razvoju.Treća tačka je uslovno rečeno suma prve dve

tačke,jer izražava interesna područja u kojima deluju velika preduzeća,i način na koji taj

uticaj ostvaruju.Četvrta tačka predstavlja upoređivanje pozitivnih i negativnih rezultata

uticaja velikih preduzeća,i konačni zaključak njihove uloge.

3


1.Razvoj preduzeća(izlazak na svjetsko tržište)

Razvoj preduzeća je nešto što sve vlade imaju kao jedan od primarnih ciljeva.

Osim toga,razvoj preduzeća i preduzetništva je u mnogim teorijskim pravcima odobravano,

jer je u tome viđena jedina mogućnost državne intervencije,kao recimo kod Fiziokrata koji

su zagovarali slobodno privređivanje (Lesefer doktrina) smatrano je da država treba da

bude izostavljena iz privrednih aktivnosti ili,ako je to potrebno,treba da se usmeri samo na

razvoj preduzeća.U poslednje dve decenije Evropu (istočnu i jugoistočnu) zahvatio je jak

tranzicioni talas;u zemljama,bivšim članicama sovjetskog bloka su promenjeni državni

sistemi,uglavnom prosovjetske,komunističke orijentacije,te veoma lako su se mogli,za

analitičke potrebe,pratiti potezi vlada država u tranziciji.Etatistički način privređivanja se

pokazao kao veoma loš;posle tri do četiri decenije održavanje takvog načina privređivanja

počele su se ispoljavati njegove posledice,izazivajući teške ekonomske krize u vidu pada

proizvodnje,pada produktivnost,pada najamnina i životnog standarda,pojave visoke stope

nezaposlenosti,itd.Pošto je privreda bila u krizi,većina velikih proizvodnih sistema su se

morali privatizovati,kako bi privreda oživela,jer država nije imala sredstava za njihovu

sanaciju ili obnovu proizvodnih pogona.Privatizacijom se privreda mogla osposobiti,ali

nisu mogli biti učinjeni veći rezultati na planu zaposlenja.Stoga Vlade su širom zemalja

otvarale kancelarije koje su bile zadužene da pomažu u razvoju malih i srednjih preduzeća,

onim većim su zakonskim propisima omogućili poslovanje.Uvođenjem poreskih

propisa,kao i primenom novih sistema oporezivanja,izbegnuto je s'jedne strane dvostruko

oporezivanje što je bio uzrok nerealno visokih cena,a sa druge strane suzbijala se siva

ekonomija(adekvatan primer je uvođenje PDV-a u okolnim zemljama i kod nas od

01.januara 2005.godine).Liberalizacijom trgovine omogućena je konkurencija među

proizvodnim preduzećima,kao i izlazak domaćih preduzeća na regionalno i svetsko tržište.

Ova tri pitanja (privatizacija,sistemamtizacija i liberalizacija) su isticana kao najvažnija u

svim državama koje su bile ili su još uvek u tranziciji,a njihovim rešavanjem postizani su

sledeći efekti:

Prvo,privatizacijom državnih preduzeća,na njihovo čelo su dolazili privatni

preduzetnici,koji su strogo vodili računa o svojim interesima i interesima svojih firmi,jer je

4


od toga zavisila i njihova dobit.Neretko su organizovali stručne timove koji su pratili razvoj

priozvodne i operativne tehnologije,sistema organizacije,timove koji su istraživali tržište,

potrebe potrošača,anketirali korisnike svojih proizvoda,a sve u cilju povećanja produkti-

vnosti,rentabiliteta i konkurentnosti.

Drugo,sistematizacija je omogućila oslobađanje privrede od pritisaka neaktivne

radne snage,omogućeno je pravilno funkcionisanje privrede,bez opterećenja,bez preteranih

odlivanja kapitala,bez većih gubitaka.

Treće,ukoliko su preduzeća dostizala toliki stepen razvijenosti,da im je domaće

tržište bilo malo,liberalizacija trgovine im je omogućavala da se njihovi proizvodi ne carine

u inostranstvu,što im je povećavalo konkurentnost na stranim tržištima.Postojanje

gigantskih,integrisanih tržišta (recimo tržište Evropske Unije),koja imaju veliki

promet,uslovilo je postavljanje određenih standarda kvaliteta za uvozne

proizvode.Preduzeće,ukoliko bi htelo da uđe na takvo tržište moralo bi da zadovolji

ove,ponekad i visoke standarde,da modernizuje i racionalizuje proizvodnju,da zadovolji i

neke ekološke standarde(recimo,u Evropskoj Uniji,nemoguće je uvoziti bezalkoholna pića

čiji je sadržaj radio-aktivan,čak i u najmanjim mernim jedinicama).Za preduzeće, ulazak na

ovakva tržišta je veoma bitno,jer iza njih stoji odlična platežno sposobna tražnja.

Kada je reč o fazama u rastu i razvoju predeuzeća koje odražavaju promene u

strukturi delatnosti,onda se prevashodno ima u vidu smenjivanje ekspanzije i diversifikacije

kao pravaca rasta preduzeća.Polazi se od toga da preduzeće obično startuje sa manjim

ambicijama da bi kasnije,zahvaljujući stečenoj akumulaciji i izazovima iz okruženja

povećalo,proširilo svoje polsovanje,i došlo u fazu kada dalji rast podrazumeva korenite

reorganizacije.U tom pogledu uobičajen je pristup da se u evolutivnom putu preduzeća

identifikuju sledeće faze:

Prva faza je osnivanje koju karakteriše start sa jednim proizvodom i neformalna

organizaciona struktura.

Drugu fazu čini rast proizvodnje i prodaje dotičnog proizvoda i afirmacija ključnih

funkcija kao što su inženjering,proizvodnja,prodaja,finansije i sl.

Treća faza je period proširenja proizvodnog programa na bazi koncentrične

diversifikacije i drugačijeg organizacionog strukturiranja funkcija i proizvodnih

jedinica

5


Četvrta faza koju karakteriše rast putem konglomeratske diversihikacije i korenite

reorganizacije.To je kritična faza u kojoj se vrše radikalne promene u konfiguraciji i

daljem rastu preduzeća,pa čak i potpuno osamostaljivanje pojedinih delova.

Globalno posmatrano,preduzeće u svom razvoju prolazi kroz stadijume

ekspanzije,stabilizacije,propadanja i oživljavanja.

2.Formiranje transnacionalnih i multinacionalnih kompanija(karakteristike,odnosi unutar kompanija,neke MNK i TNK)

Ograničenost nacionalnog tržišta je glavna prepreka daljem razvoju velikih

preduzeća,te je stalna njihova tendencija da svoja djelovanja prenesu ili prošire na više

pravnih područja,ona svojim poslovanjem doprinose visini bruto nacionalnog i bruto

domaćeg proizvoda mnogih zemalja.Jaka konkurencija na svjetskom tržištu,traži stalnu

cjenovnu konkurenciju. Kompanije se takmiče u pojeftinjenju proizvoda na razne

načine(obaranjem cjene, povećanjem količine sardžaja uz nepromenjenu cenu,itd.).Da bi

što više smanjile cene svojih proizvoda,ali da pritom neugroze svoj profit,proizvodna

preduzeća žele da smanje cenu koštanja svojih proizvoda.To često čine tako što koriste

savremeniju tehniku i tehnologiju,povećavajući produktivnost u proizvonji,ali pošto se

situacija na tržištu jako brzo mjenja,nebi bilo ekonomično da se na kratak rok mjenjaju

proizvodni pogoni,već se oni modernizuju.Kada se situacija toliko brzo mjenja tako da i

ova opcija smanjuje rentabilitet preduzeća,preduzeća žele da kroz smanjenje najamnine

radnika obezbjede smanjenje cjene koštanja.U takvim okolnostima preduzeće želi da

izmjesti svoje proizvodne pogone u neku drugu zemlju,obično su najpogodnija područja za

ovakve poteze zemlje u tranziciji iz sledećih razloga:često vlade propisuju poreske stope

niže nego što je to u razvijenijim zemljama,kako bi pomogle razvoj privrede ili privukle

strani kapital,zatim,zemlje u tranziciji karakteriše i velika nezaposlenost i niska cjena radne

snage,te nepostojanje određenih zakona koji se odnose na zaštitu prirodne sredine(najbolji

primer ovakvih prilagođavanja je i potez «Tvornice duhana,Rovinj» koja proizvodi poznatu

marku cigareta «Ronhill» da proizvodne pogone prebace iz Hrvatske u

Tursku).Učestvovanje u privatizaciji u zemljama u tranziciji,najlakše se mogu ostvariti

ovakvi zahtevi.Svedoci smo prodaje domaćih firmi mnogim stranim preduzećima,koja kroz

6


ulaganja u našu privredu žele postići određene rezultate(približiti se nekim razvijem

tržištima,zatim smanjenje cene koštanja,itd.).Recimo kupovina «Duvanske industrije Niš»

od strane «Phillip Moris-a»,ili smedervskog «Sartid-a» od strane «U.S.Still-a» su potezi

upravo izazvani velikom konkurencijom na svetskom tržištu (američka korporacija

U.S.Still je time htela da indirektnim putem uđe na tržište Evropske Unije,po prijemu

Srbije i Crne Gore,ili mu se približi,pošto je uvoz američkog čelika u zemlje Evropske

Unije otežan brojnim kvotama ili uvođenjem carina.U poslednje vreme se vodi žestoka

bitka na svetskom tržištu čelika između EU i SAD).Drugi razlog zbog koga se vrši

izmeštanje kapitala u druge zemlje je i taj što neke zemlje imaju određene ugovore sa

velikim tržištima,blizu su velikih tržišta,tako da proizvodi veoma lako mogu da se nađu u

prodaji na njima(mnogi analitičari tvrde da Srbija i Crna Gora ima veliku priliku da privuče

strani kapital,zbog liberalnijih propisa,jer se sada,nakon prijema novih članica,granica sa

Evropskom Unijom približila,što mnogo utiče na kreiranje poslovne politike velikih

kompanija).U poslednje vreme najprivalčnije destinacije za izvoz kapitala su Kina,

Singapur,Hrvatska,Rusija,Meksiko...

Transnacionalne i multinacionalne kompanije su u prednosti i zbog toga što mogu

da uvozom polufabrikata u zemlje filijala da obore izdatke za carine i porez,kreiranjem

posebnih cjena za polufabrikate koje su ispod realne tržišne vrijednosti(transferne i

manipulativne cene),a koje su stroga tajna unutar kompanija.Opštepoznato je da su velike

kompanije koje se bave proizvodnjom eletronike,kao recimo «NOKIA», «PHILIPS» ili

recimo fabrike automobila «BMW» i «VOLKSWAGEN» otvorile pogone u mnogim

zemljama Azije ili jugoistočne Evrope,gdje je cjena radne snage izuzetno mala u odnosu na

cijenu radne snage u matičnim zemljama,kao recimo Tajland,Malezija ili Indonezija,gdje

izvoze polufabrikate,ili kao što su to ranije bile Mađarska i Rumunija.U pogonima u tim

zemljama se vrši sklapanje djelova i proizvodnja potrošnog materijala(na primjer baterija

za mobilne telefone,ili sjedišta za automobile,itd),te nakon toga se gotovi proizvodi

plasiraju na svjetsko tržište.Jedan od razloga za otvaranje filijala u drugim zemljama i

nastanak transnacionalnih kompanija je i taj što se recimo organizovanje proizvodnje

ispostavi ekonomičnije nego što je to organizovanje transporta proizvoda na veliku

udaljenost i obezbeđenje tih proizvoda,te veliki izdaci za brz transport proizvoda koji

vremenom brzo gube svoju upotrebnu vrijednost.

7


Još jedna stvar veoma bitna kod velikih kompanija,kod njihovog nastanka je i to

što je njihov nastanak i proširenje veoma često podržan od strane kupaca,jer je to i u

njihovom direktnom interesu (jeftiniji proizvodi,dostupni široj potrošačkoj masi). Te s' toga

ova preduzeća imaju i posebne sektore zadužene za što bolje uspostavljanje veze između

potrošača i matice firme.Naravno da zahtevi kupaca variraju od tržišta do tržišta,te se

veoma često proizvodi u neznatnoj meri diferenciraju,prilagođavaju određenim tržištima po

strukturi,cijeni,kvalitetu,kvantitetu i sl.

Korporacija i njeni odnosi

Napomena:nepostoji suštinska razlika između korporacija i kompanija,one su dvije iste vrste preduzeća(društava kapitala),samo posmatrane sa stanovišta različitih prava (anglosaksonskog i britanskog)

Povezivanje preduzeća metodom kapitalnog učešća

Povezivanje preduzeća metodom kapitalnog učešća je najrašireniji način

povezivanja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama.Suština ovog metod je

zadržavanje pravne samostalnosti preduzeća učesnika povezivanja,uz gubljenje ekonomske

samostalnosti,što se ostvaruje sticanjem akcija ili uloga(dela ili celokupnog osnivačkog

kapitala) jednog preduzeća od strane drugog preduzeća.Na taj način,jedno preduzeće

postaje osnivač drugog preduzeća,stičući istovremeno i odgovarajuća vlasnička

8


(upravljčka) prava.Statusnopravni oblici povezivanja podrazumevaju kompletnu promenu

organizacione strukture preduzeća,kao posledicu gubljenja dotadašnjeg pravnog

subjektiviteta.Preduzeća koja se spajaju,postaju jedinstveno pravno lice,sa jedinstvenom

upravom i jedinstvenom imovinom.Preduzeća učesnici prestaju da postoje,a zakonodavac

zahteva obavezno sprovođenje određenih radnji u cilju zaštite interesa akcionara i

poverilaca spojenih preduzeća,kao npr.potvrdu ugovora o spajanju od strane skupštine

akcionara preduzeća koja učestvuju u spajanju.Grupe preduzeća metodom kapitalnog

učešća nastaju tako što jedno,matično ili dominantno preduzeće,stiče u ostalim

preduzećima kapitalno učešće,u obimu koji mu omogućuje kontrolu nad njima.

2.1.Izvoz kapitala

Izvoz kapitala se vrši na dva načina;preko porfolio investicija(kupovinom akcija

stranih kompanija) ili putem direktnih investicija.Sredinom dvadesetog veka u izvozu

kapitala dominirao je udeo portfolio investicija,dok se danas kompanije mnogo češće

odlučuju za direktne investicije.Ovaj izvoz kapitala je podstaknut mnogim razlozima,počev

od drugačije ekonomske politike nego što je u matičnoj zemlji,zatim međunarodnom

ekonomskom pozicijom države uvoznice kapitala,postojanje raznih međunarodnih ugovora

sa velikim trgovinskim silama(za Italiju je značajan naš ugovor o slobodnoj trgovini sa

Rusijom,te će on biti razlog budućih ulaganja Italijanskim firmi u našu privredu,nedavno je

poznata italijanska banka «Inteza» kupila deonice naše «Delta banke»).U kretanju

kapitala,analitičari su zabeležili tri moguće varijante,koje su različito objašnjene,a to su:

kretanje kapitala od razvijenih ka nerazvijenim zemljama(dominirao do osamdesetih

godina prošlog veka);zatim,od razvijenih ka razvijenim i posebno istican u poslednje vreme

od nerazvijenih ka razvijenim.Iz razloga što svaka od ovih mogućnosti je pobuđena

različitim razlozima,posebno ću ih prezentovati.

Kretanje kapitala od razvijenih ka nerazvijenim zemljama,dominantan slučaj

izvoza kapitala,izazvan je iz mnogih razloga.Mnoge nerazvijene zemlje,u procesima

integracije,karakteriše nedostatak kapitala,te one svojim liberalnim propisima žele da

privuku strani kapital.Investitore privlači to što su ove zemlje područja sa velikim izvorima

jeftine radne snage,nepostojanje oštrih propisa.Često se iza svih ovih poslovnih poteza kriju

9


i neki «prljavi» poslovi,kao što je to izvoz prljave tehnologije,ili slično.Mnoge ovakve

zemlje,primorane su da liberalizuju pristup investitorima,te često čine greške.

Prilog br. 1 - Obim direktnih stranih ulaganja iz/u 12 zemalja najvećih izvoznika kapitala u periodu od 1985 do 1995 godine izražen u milijardama dolara.

1985 1990 1991 1992 1993 1994 1995

Odliv (milijarde US$)

SAD 12.72 30.98 32.70 42.65 77.25 53.08 96.90

Australija 1.89 0.26 3.11 0.11 1.09 5.91 3.49

Kanada b 3.86 4.73 5.65 3.69 5.81 7.44 5.74

Japan b 6.45 48.02 30.73 17.22 13.71 17.94 22.26

Finska 0.35 3.26 1.05 -0.75 1.41 4.30 1.52

Francuska b 2.23 26.92 20.50 19.10 12.17 10.90 10.70

Nemacka c 5.14 23.95 23.68 19.53 15.33 16.66 34.89

Italija b 1.82 7.61 7.33 5.95 7.23 5.11 5.73

Holandija 2.68 15.27 13.59 14.28 10.71 11.91 12.43

Španija b 0.25 2.84 3.57 1.24 2.65 4.23 3.53

Švedska 1.78 14.64 7.02 0.39 1.39 6.61 10.37

Velika Britanija 10.82 18.64 15.97 19.04 25.73 28.11 37.86

Priliv (milijarde US$)

SAD 20.49 48.42 22.80 18.89 43.53 49.90 74.70

Australija 2.10 7.06 4.90 4.91 3.38 3.79 6.04

Kanada b 1.30 7.85 2.75 4.46 4.98 7.28 10.72

Japan b 0.64 1.75 1.37 2.73 0.86 0.89 0.04

Finska 0.11 0.79 -0.25 0.41 0.87 1.58 0.92

Francuska b 2.21 9.04 11.07 15.93 12.14 10.96 13.00

Nemacka c 0.55 2.49 4.09 2.66 1.78 0.69 9.01

Italijab 1.07 6.34 2.48 3.21 3.75 2.24 4.82

Holandija 1.41 12.15 6.52 7.69 6.60 4.74 9.85

Španija b 1.94 13.68 10.42 8.24 8.07 9.78 6.94

Švedska 0.40 1.97 6.33 -0.13 3.69 6.33 13.67

Velika Britanija 5.78 32.89 15.97 14.94 14.54 11.07 29.91b- Reinvestirane zarade nisu ukljucene u nacionalne statistike.

c- Zapadni dio prijee 1991; reinvestirane zarade su ukljucene pocev od 1990.

Izvor: web prezentacija svjetske banke(www.worldbank.org)

10


Međutim,pokazalo se da su ovakve zemlje često i nestabilna područja,što zbog

varljivih političkih promjena,što zbog čestih sukoba u društvu,promjenljivim odnosima

međunarodne zajednice,te često velike kompanije postavljaju uslove za njihova ulaganja,ili

su jedini uslov stabilnosti u nekim zemljama.

Kretanje kapitala od razvijenih ka razvijenim.Ovo je razlog što se u poslednjih

dvadesetak godina kao područja za izvoz kapitala traže već afirmisane zemlje u

tranziciji,kao što su zemlje koje imaju potpisan ugovor o stabilizaciji i asocijaciji sa

Evropskom Unijom recimo,ili zemlje članice raznih trgovinskih unija (NAFTA ili

APEK).Mnoge zemlje su dostigle određen stepen razvijenosti,kao recimo što su to Češka

Republika,Mađarska,Estonija ili Slovenija,koje su uspostavile određene standarde i

odlikuje ih visok stepen društvene i ekonomske stabilnosti.U poslednjih pet godina i ove

zemlje su značajni izvoznici kapitala(ulaganje Slovenačkog Merkatora u okolne zemlje je

tipičan primer).

U zadnje vreme se sve više naglašava važnost ekonomskih standarda,jer želja za

širenjem velikih multinacionalih kompanija je ograničena u velikoj meri sigurnošću

plasmana kapitala.Firme koje su pre svoje matične zemlje ispunile određene standarde na

svom nivou,žele što pre da se oslobode pritisaka koje na njihovu zemlju vrši međunarodna

zajednica,a što je u direktnoj vezi sa njihovim poslovanjem,one izlaze na tržišta sa visokim

standardima za kvalitet proizvoda(kretanje kapitala od nerazvijenih ka razvijenijim).

Izvoz kapitala iz nerazvijenih zemalja u razvijene čine veće kompanije,zbog

mogućnosti stalnog uvida u kretanja na velikim tržištima,zbog automatske mogućnosti

učestvovanja i na drugim velikim tržištima,zbog mogućnosti stalnog praćenja razvoja

tehnike i tehnologije, sigurnosti bankarskog i pravnog sistema, zbog mogućnosti

korišćenja fleksibilnih i veoma efikasnih informacionih sistema,itd.

Poznata belgijska,multinacionalna kompanija «Interbrew» učestvovala je u

privatizaciji 9 pivara u 5 balkanaskih zemalja,među kojima je i Apatinska pivara AD,

kompanija «Braća Karić» je većinski vlasnik nekih građevinskih firmi širom Rusije i

Kine,kao i vlasnik akcija u nekim akcionarskim društvima u Srbiji; su smo primeri nekih

multinacionalnih kompanija.

11


2.2.Greške pri prilagođavanju standardima STO-a

Veliki broj zemlja u tranziciji vođene željom da što prije dobiju pozitivne ocjene

svoje ekonomske politike čine velike greške.Primjeri tome su ubrzana privatizacija u

Mađarskoj,ili mogućnost stvaranja monopola u Rumuniji.Liberalizacija trgovine je prvi

među najbitinijim uslovima za ulazak u Svjetsku Trgovinsku Organizaciju.Međutim,mnoge

zemlje to čine bez obaziranja na posljedice koje ta liberalizacija može da donese privredi u

tranziciji koja možda još nije spremna za tako nešto.Treba podsjetiti da su velike svjetske

ekonomske sile,kao recimo Njemačka ili Francuska ukinule tarifne barijare,međutim

postavile su stroge standarde za ulazak stranih proizvoda na svoja tržišta.

Ukidanjem carina na određene uvozne proizvode izaziva pad njihove cjene na

nacionalnom tržištu,što uslovljava porast njihove tražnje.Kao makroekonomska posljedica

ovakvih dešavanja javlja se deficit u spoljnotrgovinskom bilansu,što dovodi do zaduženja

zemlje kod građana ili u inostranstvu.

3.Značaj velikih preduzeća za svjetsku privredu

Veoma su različite ocjene uloge transnacionalnih kompanija u savremenoj privredi

i društvu.One se kreću od izrazito pozitivnih ocena:širenja tržišta,povećanja ekonomkse

efikasnosti,povećanja zaposlenosti i sl.,do izrazito negativnih uticaja:premeštanja

«prljavih» tehnologija i nuklearnog otpada u nerazvijene zemlje,smanjenja autonomije

nacionalnog razvoja,povećanja ekonomske nejednakosti i sl.

Moć Transnacionalnih kompanija nesumnjivo je velika i ona prevazilazi

nacionalne granice.Utiču na zaposlenost miliona ljudi,kao i na stepen ekonomske aktivnosti

u pojedinim zemljama,imaju privilegovan status u Svjetskoj banci i međunarodnom

monetarnom fondu.One time ostvaruju i različite oblike strukturalne moći,jer utiču na

međunarodnu poslovnu klimu.Istražujući kretanje cena na pojedinim tržištima,odnose rada

i kapitala,veličinu i rast tržišta,političku stabilnost,finansijske koncesije pojedinih zemalja i

12


tome sl.,Transnacionalne kompanije ostvaruju sopstveni razvoj i moć upravo zahvaljujući

različitoj mreži uslova u pojedinim zemljama.Nastanak i razvoj Transnacionalnih

kompanija u mnogo čemu znači i jednu novu međunarodnu podelu rada.Klasična

međunarodna podela rada doživela je bitnu transformaciju.Ona se danas odvija kroz intra

kompanijsku i interkompanijsku međunarodnu podelu rada transnacionalnih kompanija.U

skladu sa prirodom njihovog poslovanja, internacionalnim korporacijama je potrebna

maksimalna sloboda kretanja kapitala,tehnologije,materijala,stručnih kadrova.Njima je

takođe potrebna potpuna sloboda donošenja odluka.Nacionalnu državu oni prihvataju,ali

samo toliko koliko ona podražava i potpomaže njihovu ekspanziju.Nacionalne vlade imaju

obavezu da vode nacionalnu politiku-usmeravaju i kontrolišu svoju ekonomiju,platni

bilans,glavne finansijske tokove,zaposlenost,investicije i dr.,pa je sasvim realna mogućnost

da se time ograničava željena autonomija Transnacionalnih kompanija.Njihova politika ne

koincidira uvek sa nacionalnim intresom matične zemlje.

Za sada nema pouzdanih saznanja kakav bi mogao da bude definitivan ishod u

daljem razvoju ovih odnosa na relaciji država-međunarodne korporacije.Sve to nužno vodi

određenim promenama dosadašnje ekonomske uloge države i jačanju uloge određenih

međunarodnih institucija(MMF,Svjetska banka i dr.),ali se istovremeno izražava i

zabrinutost da takav razvoj može da ugrozi potreban ekonomski suverenitet nacionalnih

država.Po drugima takav razvoj je pozitivan,jer je to objektivno uslovljena potreba da se

ekonomski razvoj oslobodi nepotrebnih državnih ograničenja.Transnacionalne korporacije

ponašaju se po logici dominacije i podčinjenosti ostalih na svetskom tržištu.Na osnovu ove

logike svetska privreda integriše se približavanjem,uklanjanjem institucionalnih prepreka

među nacionalnim privredama po teritorijalnom preseku.Funkcionalni tip svetske

integracije dezintegrativno deluje na većinu nacionalnih privreda.Trend globalizacije

ostvaruje se uporedo s trendom regionalizacije i lokalizacije što razvija pluralizam

vrednosti lokalnih,regionalnih i globalnih zajednica.Globalizacija saveza i partnerstva

među kompanijama su odlučujući za njihovu razvojnu strategiju.Udeo transnacionalnih i

multinacionalnih kompanija neprekidno raste i jača u svetskoj privredi.Pod kontrolom

transnacionalnih kompanija nalazi se 4/5 svjetske trgovine,4/5 patenata za novu tehniku i

tehnologiju,više od ½ svjetske industrijske proizvodnje i sl.

13


Poslovanje Transnacionalnih kompanija aktuelizirano je i pitanje karaktera tržišne

cene.To su kupoprodajne cene koje se formiraju u razmeni između delova Trans-

nacionalnih kompanija.Mada se one kvalifikuju kao tržišne cene,one se faktički ne

formiraju pod uticajem dejstva tržišnih zakona i važe samo unutar datog sistema

transnacionalne kompanije.Ekonomska suština tržišnih cjena TNK teorijski još nije

razjašnjena.

Internacionalizacijom biznisa i globalizacijom poslovanja savremena preduzeća ne

utiču samo na razvoj svoje nacionalne ekonomije već doprinose razvoju zemalja u razvoju i

nerazvijenih zemalja.To postižu trasferima tehnologija i znanja.Međutim,pored pozitivnih

djelovanja savremenih preduzeća može biti i negativnih za zemlje domaćina što se

prevashodno odnosi na uvoz prljavih tehnologija i ekološki opasnih industrijskih otpadnih

materijala,ali i na druge ekonomske posljedice kao što su zaduživanja i vraćanje

kredita,prodaja zastarjelih tehnologija,itd...

Iako posledice ovakvih delovanja savremenih preduzeća mogu biti velike,nesme

se zanemariti i činjenica da razvoj civilizacije u velikim merama zavisi od njih.Uticaj ovih

preduzeća na duhovni razvoj je izvanredno veliki,preko proizvoda i tehnologija koje su

omogućile razvoj i širenje duhovne kulture.

Kreirajući svoje strategije razvoja,velika multinacionalna preduzeća razvila su

svoje koncepte internacionalizacije ekonomije na kojima počiva privreda.Zatim,velika

naučna istraživanja,naučno-tehnološki napreci nebi bili mogući,jer su upravo finansirani od

strane velikih multinacionalnih kompanija.

14


4.Zaključci

Ocjena realne uloge i značaja savremenih preduzeća u svjetskoj privredi

podrazumjeva dobro poznavanje svih pojavnih oblika preduzeća i svjetske privrede i njenih

zakonitosti. Posmatrano sa svih aspekata,velika preduzeća imaju svoje dobre i loše

strane,ali se rezultati njihovih djelovanja nemogu «prebiti» međusobno,oni svaki zasebno

se odražavaju u nacionalnim privredama širom svjeta i nikad se neispoljavaju svi na

jednom mjestu,već nedostatak jednih pokazuje povoljno ili nepovoljno djelovanje velikih

preduzeća na tom području.

15


5.Literatura

1.Bogdan Ilić, Jovan Savić i dr. «Međunarodna ekonomija i Finansije», 2008.

2.Đuričin Dragan, Todorović Jovan, Janošević Stevo « Strategijski Menadžment», 2000.

3.Ilić Bogdan, Medojević Branko, Dragišić Dragoljub «Osnovi ekonomije», 2004.

4.Mladen Bodiroža «Međunarodna ekonomija», 2008.

5.Nikolić Milenko, Malenović Nikola, Paunović Blagoje, Pokrajčić Dragana, «Ekonomika

preduzeća», 2003.

6.www.worldbank.org

16

http://www.worldbank.org/

Documents

transnacionalne kompanije u svjetskoj privredi