Jelena DUrii, istraZivad pripravnik UDK 17.035+ 3 16.42:3 16.l 52(497 .l)Institut za filozofiju i druStvenu teoriju Pregledni dlanakBeograd

PROMENE VREDNOSTI I DRUSTVENEPROMENE S OSVRTOM NA PROMENE

JUGOSLOVENSKOG DRUSTVA

Apstrakt: Ovaj podpro.iekat predstuvlia pokuiaj liktttf.rko-antropok,ikograzumevania promena ko.je su krajem tlvudesetog veka prepluvile svet. N,pgovasvrha.je da se unalitiiki ispitaju: I . protivretnosti i kliutni nedostaci modernog,doba koji proizvode druitvene krize; 2. vrednosne pretpostuvke intelektualnog idruinenog odrutsa prema stvarnosti kao koreni druitvenih problema; 3. pravcipromene ovilt vrednosti kuo preduslovi poZeljnih druiwenih promena; 4. mogutnostiprimene ovih spoznaja na.jugoslovensko druitvo imajuti tt vidu n,jegove istorij:ske.speciJtinosti. To podrazumeva, ne se,no poredenje bkalne i globalne struktw'edruitvenih vredniis'fr, vet i sugledavenje moguinosti niihove sintez.e nu planu indi-v itlualni h v r e dno s t i' ui e.s n i ku.

Kl judnc rcii: vrednosti, modernost, individwlizam, moral, pluralizam, kole-ktiv, po,stmoderna perqwktiva, prepoznavanje, okndenje, unutuinji otlnosi, identitet ,,samoodredenje.

Obrazloienje

Konceptualizacija ovog podprojekta ostvarena je jednim de-lom u obliku mog magistarskog rada (1996) sa slidnim nazivom:Promene vrednosti i druinene promene s osvrtom na raspad jltgo-slovenskog druina u kome su razvijeni osnovni elementi ove slo-Zene problematike. Dalji tok istraZivanja trebalo bi da upotpunisadrZaj prethodne fazenda usmeravaju6i se prevashodno na razu-mevanje drultveno-istorijskog konstituisanja identiteta kroz domi-nantne kulturno-vrednosne diskurse koji su, s jedne strane, uslo-vljeni duhom vremena u kome Zivimo, a s druge strane, ga sobomodreduju. Preispitivanje koordinata modernog doba ostaie i daljenezaobilazno polazi5te za analiztJ sloZenih dru5tvenih posledicakoje se odraZavaju na stanje lidnih i druStvenih vrednosti, kao Sto

XIx

F<J'f,E

:=u

N

=L

L

t 41

Fl

uJil-

je, na primer, te5ko premostivi jaz izmed:u morala i druStvene teo-rije.

IstraZivanje moguinosti uskladivanja institucionalnih okviradelovanja pojedinaca i iznalaLenje novih obrazaca ravnoteZeizmedu lidnih i nacionalnih, univerzalnih i partikularnih vrednostiizgleda od izuzetnog dru5tveno-teorijskog znalaja. Umesto pukomehanidkog nametanja heteronomnih vrednosti autoritarnih insti-tucija, sve je odiglednija potreba da se istaknu one autonomne,lidne vrednosti dija istovremena univerzalnost moZe doprineti pozi-tivnom razvoju dru5tvenih promena. Zato bavljenje problemimaidentiteta, kao aspektima teorije dru5tva, svakako treba da ukljudiunutra5nje dimenzije lidnosti i lidnih vrednosti.

Prethodno 6e biti ispitane konotacije individualizma koji jepo mi5ljenju mnogih teoretidara (Polany, Nisbet, Berger, Dumont)sredi5nji pojam modernosti. Moderno doba je donelo velike dru-Stvene promene koje nalaze uporiSte u ne manjim promenama pri-hva6enih vrednosti. Umesto tradicionalno neupitne dominacije za-jednice nad autonomijom individue, moderni individualizam je do-neo negaciju tradicionalne povezanosti sa drugima. NeZeljena po-sledica ove centralne moderne vrednosti - individualizma bila jepojava otudenja koje postaje sve prisutnija karakteristika modemogdru5tva kao mehanidkog agregata iz koristoljublja udruZenih indi-vidua. Tako je individualizam, kao ideal modernog doba, u odnosuna druStvo i institucije dramatidno obeleZio istoriju dovedanstva.

U odnosu na prirodu taj se ideal podudarao sa novovekovnimdualizmom - su5tinskim odvajanjem svesti od stvarnosti, koji jeomoguiio ideolodku potvrdu karakteristidno moderne teZn"je za us-postavljanjem neogranidene modi doveka,,,gospodara prirode".Metafora prirodne selekcije sposobnih jedinki preslikana je i nadruitvo, kroz ideologiju sociodarvinizma po kojoj jedino sistemtzrkmidarskog individualizma ljudskoj vrsti omogu6ava napredak.U ime tako shvaienog napretka izbledele su vrednosti koje su senekada dinile dostojnijim doveka nego Sto je to puka volja za moi.Ali motivi modernog druStvenog korpusa u kom se desila ,,smrtBoga'., bili su prihvatanje maksime da: ,,moi daje pravo", dijiuticaj, izuzev mo6i drugih, nidta su5tinski nije ogranidavalo i usledupornog uticaja i pritiska ideologije i politike na ljude, ona seproSiria gotovo na sve dimenzije Livota, a na njoj utemeljene mo-derne ,,vrednosti" su se svakom generacijom usvajale sve vi5e i odsve veieg broja ljudi.

OpSta atmosfera individualizma oslanjala se na odbacivanjepro5losti (antitradicionalizam) koje je u podetku iSlo zajedno sai5dekivanjem bududnosti (futurizam). Tu se nalazila srZ modernih,,istorijskih" odekivanja da ie predrasude mradnog doba proilosti itradicije ustupiti mesto prosvetiteljstvu nauke i progresu. Tri vekakasnije, po5to je istorija pokazala Sta je konkretno znadio moderniprogres, postalo je jasnije da su futuristidke nade ostale u oblastimitske utopije, odakle i potidu. Pored svih racionalnih ambicija,sekularizacija, kao kulturno-istorijsko preusmerenje sa transcen-dentnog na materijalan svet, nije uspela da prevazide arhetipskuljudsku potrebu za mitom i religiozno5iu. Sekularizam zapravo nenapu5ta religioznu posveienost nego uspostavlja sekularne kvazireligije. Ukidanje transcendentnog religioznog objekta znadilo jeideolo5ko zamenjivanj e teza. Moderna istorija je istorija promenaraznih oblika i vrsta sekularnih ideologija: scientizma, komunizma,fa5izma, nacionalizma i drugih, kroz koje je religiozna potrebanastavila da postoji.

Posp3trano s jedne strane, u njoj se nazire vitalnost ljudsketeLnje za idEalima, trajnost dovekove potrage za vrednostima kojase uvek obnavlja i, uprkos upornim istorijskim negacijama, ostajekao supstrat u promenama njenih propadljivih oblika: mitova, re-ligija, ideologija, simbola... Gledano sa druge strane, negacijomboZans[og prisustva, imanentnog i transcendentnog, sekularizacijaje ostavila bez metafizidkog temelja ovu stalno prisutnu potrebuza izvesnim vrednosnim zdanjem, te je logidno, preostalo jedinoda materijalni plan bude onaj traleni,,poslednji temelj". Tako jeateistidki materijalizam postao glavni ,,naudni okvir" moderne stvar-nosti diji opis je zapo(et sa dualizmom novoga veka.

Odbacivanje tradicionalnih mitova i obidaja i takozvano ,,ra-zodaranje sveta" bilo je posledica sveprisutnijeg nepoverenja umogu6nost nedulnog intuitivnog saznanja i objektivnih vrednosti.Nemogu6nost da se dokaZu vrednosni sudovi i otuda izvedena,,etidka iracionalnost" sveta obeleZili su moderni duh vremena kojise unutar ateistidko-materijalistidkih koordinata, kao naudno zas-novanih vrednosti, iskljudivo oslanjao na dulnu i pozitivistidkuepistemologiju. Medutim, po5to dula, kao ni razum, ne mogu nosititeZinu krajnjih svrha i vrednosti, moderno doba se neminovnosuodilo sa konfuzijom vrednosti koja je nastupila u vidu: nihilizma,relativizma, sc ientizma, pozitiv izma, instrument alizma.. . jer, ko-nadan dokaz za5to bi neki izbor bio bolji od nekog drugog, nije

xx

*t,f,Eo

=L

N

J

r

r 48t 49

Fl

uJil-

je, na primer, te5ko premostivi jaz izmed:u morala i druStvene teo-rije.

IstraZivanje moguinosti uskladivanja institucionalnih okviradelovanja pojedinaca i iznalaLenje novih obrazaca ravnoteZeizmedu lidnih i nacionalnih, univerzalnih i partikularnih vrednostiizgleda od izuzetnog dru5tveno-teorijskog znalaja. Umesto pukomehanidkog nametanja heteronomnih vrednosti autoritarnih insti-tucija, sve je odiglednija potreba da se istaknu one autonomne,lidne vrednosti dija istovremena univerzalnost moZe doprineti pozi-tivnom razvoju dru5tvenih promena. Zato bavljenje problemimaidentiteta, kao aspektima teorije dru5tva, svakako treba da ukljudiunutra5nje dimenzije lidnosti i lidnih vrednosti.

Prethodno 6e biti ispitane konotacije individualizma koji jepo mi5ljenju mnogih teoretidara (Polany, Nisbet, Berger, Dumont)sredi5nji pojam modernosti. Moderno doba je donelo velike dru-Stvene promene koje nalaze uporiSte u ne manjim promenama pri-hva6enih vrednosti. Umesto tradicionalno neupitne dominacije za-jednice nad autonomijom individue, moderni individualizam je do-neo negaciju tradicionalne povezanosti sa drugima. NeZeljena po-sledica ove centralne moderne vrednosti - individualizma bila jepojava otudenja koje postaje sve prisutnija karakteristika modemogdru5tva kao mehanidkog agregata iz koristoljublja udruZenih indi-vidua. Tako je individualizam, kao ideal modernog doba, u odnosuna druStvo i institucije dramatidno obeleZio istoriju dovedanstva.

U odnosu na prirodu taj se ideal podudarao sa novovekovnimdualizmom - su5tinskim odvajanjem svesti od stvarnosti, koji jeomoguiio ideolodku potvrdu karakteristidno moderne teZn"je za us-postavljanjem neogranidene modi doveka,,,gospodara prirode".Metafora prirodne selekcije sposobnih jedinki preslikana je i nadruitvo, kroz ideologiju sociodarvinizma po kojoj jedino sistemtzrkmidarskog individualizma ljudskoj vrsti omogu6ava napredak.U ime tako shvaienog napretka izbledele su vrednosti koje su senekada dinile dostojnijim doveka nego Sto je to puka volja za moi.Ali motivi modernog druStvenog korpusa u kom se desila ,,smrtBoga'., bili su prihvatanje maksime da: ,,moi daje pravo", dijiuticaj, izuzev mo6i drugih, nidta su5tinski nije ogranidavalo i usledupornog uticaja i pritiska ideologije i politike na ljude, ona seproSiria gotovo na sve dimenzije Livota, a na njoj utemeljene mo-derne ,,vrednosti" su se svakom generacijom usvajale sve vi5e i odsve veieg broja ljudi.

OpSta atmosfera individualizma oslanjala se na odbacivanjepro5losti (antitradicionalizam) koje je u podetku iSlo zajedno sai5dekivanjem bududnosti (futurizam). Tu se nalazila srZ modernih,,istorijskih" odekivanja da ie predrasude mradnog doba proilosti itradicije ustupiti mesto prosvetiteljstvu nauke i progresu. Tri vekakasnije, po5to je istorija pokazala Sta je konkretno znadio moderniprogres, postalo je jasnije da su futuristidke nade ostale u oblastimitske utopije, odakle i potidu. Pored svih racionalnih ambicija,sekularizacija, kao kulturno-istorijsko preusmerenje sa transcen-dentnog na materijalan svet, nije uspela da prevazide arhetipskuljudsku potrebu za mitom i religiozno5iu. Sekularizam zapravo nenapu5ta religioznu posveienost nego uspostavlja sekularne kvazireligije. Ukidanje transcendentnog religioznog objekta znadilo jeideolo5ko zamenjivanj e teza. Moderna istorija je istorija promenaraznih oblika i vrsta sekularnih ideologija: scientizma, komunizma,fa5izma, nacionalizma i drugih, kroz koje je religiozna potrebanastavila da postoji.

Posp3trano s jedne strane, u njoj se nazire vitalnost ljudsketeLnje za idEalima, trajnost dovekove potrage za vrednostima kojase uvek obnavlja i, uprkos upornim istorijskim negacijama, ostajekao supstrat u promenama njenih propadljivih oblika: mitova, re-ligija, ideologija, simbola... Gledano sa druge strane, negacijomboZans[og prisustva, imanentnog i transcendentnog, sekularizacijaje ostavila bez metafizidkog temelja ovu stalno prisutnu potrebuza izvesnim vrednosnim zdanjem, te je logidno, preostalo jedinoda materijalni plan bude onaj traleni,,poslednji temelj". Tako jeateistidki materijalizam postao glavni ,,naudni okvir" moderne stvar-nosti diji opis je zapo(et sa dualizmom novoga veka.

Odbacivanje tradicionalnih mitova i obidaja i takozvano ,,ra-zodaranje sveta" bilo je posledica sveprisutnijeg nepoverenja umogu6nost nedulnog intuitivnog saznanja i objektivnih vrednosti.Nemogu6nost da se dokaZu vrednosni sudovi i otuda izvedena,,etidka iracionalnost" sveta obeleZili su moderni duh vremena kojise unutar ateistidko-materijalistidkih koordinata, kao naudno zas-novanih vrednosti, iskljudivo oslanjao na dulnu i pozitivistidkuepistemologiju. Medutim, po5to dula, kao ni razum, ne mogu nosititeZinu krajnjih svrha i vrednosti, moderno doba se neminovnosuodilo sa konfuzijom vrednosti koja je nastupila u vidu: nihilizma,relativizma, sc ientizma, pozitiv izma, instrument alizma.. . jer, ko-nadan dokaz za5to bi neki izbor bio bolji od nekog drugog, nije

xx

*t,f,Eo

=L

N

J

r

r 48t 49

l

I

i

uspevao da bude naden, pa je utemeljenje za odluku izmedu razliditihsistema vrednosti: religioznih, humanistidkih, fa5istidkih, komu-nistidkih, nacionalistidkih itd., stalno izmicalo.

Moralne norme su dobile znalaj kao funkcije mo6i od-ludivanja dok je sebidni interes na trZi5tu opravdan argumentomda je ekonomski sistem zasnovan na interesu korisniji za sve odsistema zasnovanog na moralnom pona5anju individua. Tako jekoristoljublje postalo va\e(i princip modernog Livota,vode6a vred-nost, dije posledice se odraZavaju na zabrinjavajuie stanje modernecivilizacije obzirom na njene globalne apetite. Negativne poslediceekstremnog individualizma dovele su u pitanje inicijalni ideal mo-dernosti - veru u progres i bolju budu6nost dovedanstva. S jednestrane, to je vodilo do preispitivanja modernih vrednosti, ali s drugestrane, kobno delovanje njihovih posledica na budu6nost cele pla-nete traje i dalje koriste6i gubitak vere u buduinost, koja brigu zapotomstvo dini izli5nom, kao psiholoSku podlogu ideologije moiii neogranidenog industrijskog rasta.

U okrilju navedene materijalistidke paradigme ideologijakomunizma je bila poku5aj nalaZenja dru5tvenih odgovora na kon-fuzno previranje modernih vrednosti. Ona je ideolo5ki utemeljilasocij alizzun na imperativu uspostavlj anja,,humanih odnosa" i,,r azo-tudenja". Medutim, komunistidko,,prevazila1enje" individualizma,na kojem je politidki (liberalizam) i ekonomski (kapitalizam)formirano moderno doba diferencijacijom i autonomijom razliditihoblasti dru5tvenog Zivota (narodito ekonomske) od politidke sfere,otiSlo je u drugu krajnost. Ideologija komunizma je bezrezervnoprihvatila imperative moderniz.acije, kao Sto je centralizacija dru-Stva, a sa stanovi5ta ,,naudnog socijalizma", jedinstvo politidke iekonomske sfere bilo je doslednije modernizacijsko nego liberalnadiferencijacija dru5tva. I po5to je centralizacija zahtevala ukidanjetradicionalnih organskih zajednica i institucija, pomodu industrijali-zaclje, urbanizacije, birokratizacije, nacional izacije, egalitarizacijei td., u socijalizmu su eliminisane sve ,,tradicionalne predrasude"koje su stajale na putu izmedu individue i centralizovane drZave akolektivizam koji je ugu5io individualnu slobodu.

Takoje u socijalistidkoj praksi izgledalo sprovodenje i isto-vremeno izneveravanje obeianja o uspostavljanju prave zajednice,komune, koje je ideologiju komunizma dinilo toliko privladnom uvreme kulminacije otudujuiih posledica individualizma. Nakonpedesetogodi5njeg iskustva socijalizma, reflektovanje promena

vrednosti modernog dru5tva uop5te, na promene jugoslovenskogdru5tva, koje u svojoj ,,postkomunistidkoj" fazi proklamuje de-mokratski razvoj, upu6uje na preispitivanje navedenih dimenzijavrednosti. U kontekstu Jugoslavije takozvani,,personalisti6ki" pri-stup predstavlja poku5aj distanciranja od komunistidke perspektivemehanidkog kolektivizma u kome je potiskivanje slobode lidnostivodilo stalnom proskribovanju kvaliteta i liEnih vrednosti iz totali-tarizovanih i autoritarnih kolektivnih struktura.

Razmi5ljanje o transformaciji i demokratskom konstituisanjukolektivnih identiteta i vrednosti zahteva prethodno traganje zaautonomnim lidnim vrednostima koje su blisko povezane sa uni-verzalnim vrednostima i kao takve primarne u odnosu na neizbeZnuheteronomnost vrednosti institucionalnog druStvenog organizova-nja. Utoliko dalji rad na ovom podprojektu smera da analitidkiobjasni pomenute probleme vrednosti koji pretpostavljaju preo-braLaj kolektivnih identiteta i njima korespondiraju6ih vrednostiunutar odvijaju6ih promena modernog dru5tva.

Cilj ovog"istraZivanja je, takode, da se Sto potpunije razumei objasni poloZaj:lidnosti u na5oj zemlji u kojoj je individua i daljeizloLena resantimanu kolektivizma (sa izmenjenim, nacionalisti-dkim predznakom), koji je surogat istinskih vrednosti kolektiva uokviru kojeg smisao individualne slobode i lidnog identiteta tektreba da dode do izralaja. Uznemirujuie odsustvo morala takodeje podsticaj za traganje za lidnim vrednostima bez kojih izgledanemoguie da se uspostavi ni identitet, ni kolektivne vrednostidruStva.

Od posebnog je znalaja istorijski pristup razvoju vrednosti.Njegov moclerni korpus sadinjavaju, kao Sto je istakao Seler, triglavna civilizacijska toka. Ona potidu iz: antidke GrEke i Rima,judeo-hri56anske tradicije hri5danstva, i sekularnog prosvetiteljskoghumanizma. Mnogobrojne nacionalne kulture su u velikoj meriapsorbovale ove dominirajude uticaje bojeii ih raznovrsno5du svogmitotvoradkog narodnog duha u otporu od potpunog gubljenja iden-titeta sopstvenih zajednica i lokalnih tradicija. Me5avina svih tihraznovrsnih uticaja danas u eri multikulturalnosti deluje prilidnonerazmrsivo.

Imaju6i na umu vrednosti kao kompleksne sisteme ideja,principa i obidaja koji bi trebalo da upravljaju ljudskim ponadanjem,a u stalnoj su promeni, potrebno je ponovo preispitati preovladujudemiSljenje o raspadu moralnih vrednosti. Tateza potide od neost-

X

*oFIJ)

;=r

N

J

u-

trl

zUul

1 5 0 l 5 l

l

I

i

uspevao da bude naden, pa je utemeljenje za odluku izmedu razliditihsistema vrednosti: religioznih, humanistidkih, fa5istidkih, komu-nistidkih, nacionalistidkih itd., stalno izmicalo.

Moralne norme su dobile znalaj kao funkcije mo6i od-ludivanja dok je sebidni interes na trZi5tu opravdan argumentomda je ekonomski sistem zasnovan na interesu korisniji za sve odsistema zasnovanog na moralnom pona5anju individua. Tako jekoristoljublje postalo va\e(i princip modernog Livota,vode6a vred-nost, dije posledice se odraZavaju na zabrinjavajuie stanje modernecivilizacije obzirom na njene globalne apetite. Negativne poslediceekstremnog individualizma dovele su u pitanje inicijalni ideal mo-dernosti - veru u progres i bolju budu6nost dovedanstva. S jednestrane, to je vodilo do preispitivanja modernih vrednosti, ali s drugestrane, kobno delovanje njihovih posledica na budu6nost cele pla-nete traje i dalje koriste6i gubitak vere u buduinost, koja brigu zapotomstvo dini izli5nom, kao psiholoSku podlogu ideologije moiii neogranidenog industrijskog rasta.

U okrilju navedene materijalistidke paradigme ideologijakomunizma je bila poku5aj nalaZenja dru5tvenih odgovora na kon-fuzno previranje modernih vrednosti. Ona je ideolo5ki utemeljilasocij alizzun na imperativu uspostavlj anja,,humanih odnosa" i,,r azo-tudenja". Medutim, komunistidko,,prevazila1enje" individualizma,na kojem je politidki (liberalizam) i ekonomski (kapitalizam)formirano moderno doba diferencijacijom i autonomijom razliditihoblasti dru5tvenog Zivota (narodito ekonomske) od politidke sfere,otiSlo je u drugu krajnost. Ideologija komunizma je bezrezervnoprihvatila imperative moderniz.acije, kao Sto je centralizacija dru-Stva, a sa stanovi5ta ,,naudnog socijalizma", jedinstvo politidke iekonomske sfere bilo je doslednije modernizacijsko nego liberalnadiferencijacija dru5tva. I po5to je centralizacija zahtevala ukidanjetradicionalnih organskih zajednica i institucija, pomodu industrijali-zaclje, urbanizacije, birokratizacije, nacional izacije, egalitarizacijei td., u socijalizmu su eliminisane sve ,,tradicionalne predrasude"koje su stajale na putu izmedu individue i centralizovane drZave akolektivizam koji je ugu5io individualnu slobodu.

Takoje u socijalistidkoj praksi izgledalo sprovodenje i isto-vremeno izneveravanje obeianja o uspostavljanju prave zajednice,komune, koje je ideologiju komunizma dinilo toliko privladnom uvreme kulminacije otudujuiih posledica individualizma. Nakonpedesetogodi5njeg iskustva socijalizma, reflektovanje promena

vrednosti modernog dru5tva uop5te, na promene jugoslovenskogdru5tva, koje u svojoj ,,postkomunistidkoj" fazi proklamuje de-mokratski razvoj, upu6uje na preispitivanje navedenih dimenzijavrednosti. U kontekstu Jugoslavije takozvani,,personalisti6ki" pri-stup predstavlja poku5aj distanciranja od komunistidke perspektivemehanidkog kolektivizma u kome je potiskivanje slobode lidnostivodilo stalnom proskribovanju kvaliteta i liEnih vrednosti iz totali-tarizovanih i autoritarnih kolektivnih struktura.

Razmi5ljanje o transformaciji i demokratskom konstituisanjukolektivnih identiteta i vrednosti zahteva prethodno traganje zaautonomnim lidnim vrednostima koje su blisko povezane sa uni-verzalnim vrednostima i kao takve primarne u odnosu na neizbeZnuheteronomnost vrednosti institucionalnog druStvenog organizova-nja. Utoliko dalji rad na ovom podprojektu smera da analitidkiobjasni pomenute probleme vrednosti koji pretpostavljaju preo-braLaj kolektivnih identiteta i njima korespondiraju6ih vrednostiunutar odvijaju6ih promena modernog dru5tva.

Cilj ovog"istraZivanja je, takode, da se Sto potpunije razumei objasni poloZaj:lidnosti u na5oj zemlji u kojoj je individua i daljeizloLena resantimanu kolektivizma (sa izmenjenim, nacionalisti-dkim predznakom), koji je surogat istinskih vrednosti kolektiva uokviru kojeg smisao individualne slobode i lidnog identiteta tektreba da dode do izralaja. Uznemirujuie odsustvo morala takodeje podsticaj za traganje za lidnim vrednostima bez kojih izgledanemoguie da se uspostavi ni identitet, ni kolektivne vrednostidruStva.

Od posebnog je znalaja istorijski pristup razvoju vrednosti.Njegov moclerni korpus sadinjavaju, kao Sto je istakao Seler, triglavna civilizacijska toka. Ona potidu iz: antidke GrEke i Rima,judeo-hri56anske tradicije hri5danstva, i sekularnog prosvetiteljskoghumanizma. Mnogobrojne nacionalne kulture su u velikoj meriapsorbovale ove dominirajude uticaje bojeii ih raznovrsno5du svogmitotvoradkog narodnog duha u otporu od potpunog gubljenja iden-titeta sopstvenih zajednica i lokalnih tradicija. Me5avina svih tihraznovrsnih uticaja danas u eri multikulturalnosti deluje prilidnonerazmrsivo.

Imaju6i na umu vrednosti kao kompleksne sisteme ideja,principa i obidaja koji bi trebalo da upravljaju ljudskim ponadanjem,a u stalnoj su promeni, potrebno je ponovo preispitati preovladujudemiSljenje o raspadu moralnih vrednosti. Tateza potide od neost-

X

*oFIJ)

;=r

N

J

u-

trl

zUul

1 5 0 l 5 l

l

varenih modernih ambicija da se pronade jednoznadni racionalniosnov vrednosnih uverenja.Zbog toga se neizbeLnapromena vred-nosti pojednostavjeno defini5e kao njihov raspad.

Mada se moderne vrednosti zaista suodavaju sa nesavladivimprotivrednostima i dilemama koje su stvorile atmosferu potpunogmoralnog relativizma, pitanje je: da li preovla<lujuii konflikti vred-nosti nuZno vode njihovoj dezintegraciji, ili moZda ukazuju naneophodnost da se, ustvari, promeni moderni koncept individualnihi dru5tvenih vrednosti? Na ove probleme nameravam da potraZimodgovore u daljem radu, a u tome ie od neprocenjive pomo6i bitisledeia

Literatura

Aarons, Eric. 1972. Philosophy Jor rm Exploding World; TodaysValue Revolution,Brolga Books, Sydney,

Anderson, Benedict. 1990. Nctc i.i ct : zamiilj ena z.aj ednic a, Skolskaknjiga,Zagreb.

Aron, Raimond, 1969. Les desillusions du progres, Calman-Levy,Paris.

Ayres, Robert U. 198 1 . Ne s i gurnu sutrainjica,Globus, Zagreb.Bauman, Zygmunt. 1994. Postmodern Ethics. Blackwell, Oxford

UK, and Cambridge USA.Berger, Peter.1977 . Fctcing Up to Modernity, Excursktns in Society,

Politics and Religion, New York, Basic BooksBirnbaum, Norman. 1977 . ed,., Beyond the Crisis. New York: Oxford

Universiry Press.Bousset, Jacqes-Benigne. I976. Discourse on Universal History,

Chicago: The University of Chicago Press.Denitch, Bogdan. 1994. Ethnic Natiortolism: The trag,ic Death of

Yugoslavia, University of Minnesota Press, Minneapolis,London.

Doumont, Louis. 1977. From Mandeville to Marx: The Genesisand triumph of Economic Ideoktgy, Chicago: University ofChicago Press;

Dumont, L. 1983. Essay sur I individualisme, une perspective an-thropologique sur I ideologie moderne, Edition du Seuil,Paris.

Eisenstadt, Samuel. 1973. Tradition, Change and Modernlry, JohnWiley and Sons, New York - London - Sydney - Toronto.

Fearthstone, Mike. 1994. (rpr.) ed., Cultural Theory and CulturalChange,Sage Publications.

Fekete, John. 1988. Life After Postmodernisrn, Macmillan, London.Ferguson, Marilyn. 1980. The Aquurian Conspiracy. Personal and

Social Transjbrmation in the 1980s., J.P.Tarcher, Inc. LosAngeles.

Filozofiict i druitvo V|,1994. Teorijske pretpostavke razumevanjui ras pada J ug o s lav ij e, IFIDT.

Frankel, Charles. 1948. The Fctith ofReason, New York: ColumbiaUniversity

Fritjof, Copra. 1986. Vri.ieme preokreta - znanost, druitvo i nastu-pajuta kultura, Globus, Zagreb.

Fukuyama, Francis. 1992. The End of History and the Last Man,Hamish Hamilton, London.

Geertz, Clifford. 1973. The Interpretatiort of Cultures , New York:Basic Books.

Gellner, Ernst. 1988. Plough, Sword end the Book,The UniversityChicago Press.

Gligorov, Vladimir 1988. (izbor i predgovor) , Kritika kolektivizmct,Filip Vi5nji6, Beograd.

Gligorov, V. & Teokarevii, J. 1990. eds., Nctpuitanje socijctliz.mct,Beograd.

Golubovid, Zagorka, 19 88. K r iza ide ntit e t a s avr e meno g .j u g o s I ov -ens kt g druin (t, F.V., Beograd.

Golubovii, Zagorka. i drugi. 1995. Druitveni karakter i druitvenep ro me ne u sv e t lu nac iutctlni h suko hq, F.Vi5nji6, B eograd.

Goodman, P. S. et al. 1982. Chcmge in Org,anizatir.rn, Jossey-BassPublications, San Francisco

Gredelj, S tjepan. 199 6 .,,Zamke i izazov i tranzicij ske paradi gme"(neobjavljeni rukopis)

Greenfeld, Liah.1992. Nationalism: Five Roads to Modenilty ,Har-vard University Press, Cambridge, Massachusetts, London,England.

Griffin, David R. ed. 1988. Spirituality and Society: PostmodernProposals (Albany: State University of New York.

Griswold, Wendy. 1994. Cultures and So,cieties in a ChangingWorld,Pine Forge Press.

Hegy, Pierre. 1991. Myth as foundation Jbr society and values,Edwin Mellen Press.

Held, David. 1987 . Models of Democracy, Polity Press, Cambridge.

I

I Tx

ral(I

:=L

N

Ju

Eo

zUJ)tU-

152

L

1 5 3

l

varenih modernih ambicija da se pronade jednoznadni racionalniosnov vrednosnih uverenja.Zbog toga se neizbeLnapromena vred-nosti pojednostavjeno defini5e kao njihov raspad.

Mada se moderne vrednosti zaista suodavaju sa nesavladivimprotivrednostima i dilemama koje su stvorile atmosferu potpunogmoralnog relativizma, pitanje je: da li preovla<lujuii konflikti vred-nosti nuZno vode njihovoj dezintegraciji, ili moZda ukazuju naneophodnost da se, ustvari, promeni moderni koncept individualnihi dru5tvenih vrednosti? Na ove probleme nameravam da potraZimodgovore u daljem radu, a u tome ie od neprocenjive pomo6i bitisledeia

Literatura

Aarons, Eric. 1972. Philosophy Jor rm Exploding World; TodaysValue Revolution,Brolga Books, Sydney,

Anderson, Benedict. 1990. Nctc i.i ct : zamiilj ena z.aj ednic a, Skolskaknjiga,Zagreb.

Aron, Raimond, 1969. Les desillusions du progres, Calman-Levy,Paris.

Ayres, Robert U. 198 1 . Ne s i gurnu sutrainjica,Globus, Zagreb.Bauman, Zygmunt. 1994. Postmodern Ethics. Blackwell, Oxford

UK, and Cambridge USA.Berger, Peter.1977 . Fctcing Up to Modernity, Excursktns in Society,

Politics and Religion, New York, Basic BooksBirnbaum, Norman. 1977 . ed,., Beyond the Crisis. New York: Oxford

Universiry Press.Bousset, Jacqes-Benigne. I976. Discourse on Universal History,

Chicago: The University of Chicago Press.Denitch, Bogdan. 1994. Ethnic Natiortolism: The trag,ic Death of

Yugoslavia, University of Minnesota Press, Minneapolis,London.

Doumont, Louis. 1977. From Mandeville to Marx: The Genesisand triumph of Economic Ideoktgy, Chicago: University ofChicago Press;

Dumont, L. 1983. Essay sur I individualisme, une perspective an-thropologique sur I ideologie moderne, Edition du Seuil,Paris.

Eisenstadt, Samuel. 1973. Tradition, Change and Modernlry, JohnWiley and Sons, New York - London - Sydney - Toronto.

Fearthstone, Mike. 1994. (rpr.) ed., Cultural Theory and CulturalChange,Sage Publications.

Fekete, John. 1988. Life After Postmodernisrn, Macmillan, London.Ferguson, Marilyn. 1980. The Aquurian Conspiracy. Personal and

Social Transjbrmation in the 1980s., J.P.Tarcher, Inc. LosAngeles.

Filozofiict i druitvo V|,1994. Teorijske pretpostavke razumevanjui ras pada J ug o s lav ij e, IFIDT.

Frankel, Charles. 1948. The Fctith ofReason, New York: ColumbiaUniversity

Fritjof, Copra. 1986. Vri.ieme preokreta - znanost, druitvo i nastu-pajuta kultura, Globus, Zagreb.

Fukuyama, Francis. 1992. The End of History and the Last Man,Hamish Hamilton, London.

Geertz, Clifford. 1973. The Interpretatiort of Cultures , New York:Basic Books.

Gellner, Ernst. 1988. Plough, Sword end the Book,The UniversityChicago Press.

Gligorov, Vladimir 1988. (izbor i predgovor) , Kritika kolektivizmct,Filip Vi5nji6, Beograd.

Gligorov, V. & Teokarevii, J. 1990. eds., Nctpuitanje socijctliz.mct,Beograd.

Golubovid, Zagorka, 19 88. K r iza ide ntit e t a s avr e meno g .j u g o s I ov -ens kt g druin (t, F.V., Beograd.

Golubovii, Zagorka. i drugi. 1995. Druitveni karakter i druitvenep ro me ne u sv e t lu nac iutctlni h suko hq, F.Vi5nji6, B eograd.

Goodman, P. S. et al. 1982. Chcmge in Org,anizatir.rn, Jossey-BassPublications, San Francisco

Gredelj, S tjepan. 199 6 .,,Zamke i izazov i tranzicij ske paradi gme"(neobjavljeni rukopis)

Greenfeld, Liah.1992. Nationalism: Five Roads to Modenilty ,Har-vard University Press, Cambridge, Massachusetts, London,England.

Griffin, David R. ed. 1988. Spirituality and Society: PostmodernProposals (Albany: State University of New York.

Griswold, Wendy. 1994. Cultures and So,cieties in a ChangingWorld,Pine Forge Press.

Hegy, Pierre. 1991. Myth as foundation Jbr society and values,Edwin Mellen Press.

Held, David. 1987 . Models of Democracy, Polity Press, Cambridge.

I

I Tx

ral(I

:=L

N

Ju

Eo

zUJ)tU-

152

L

1 5 3

l

l

Hirsh, Fred. 1976. Social Limits to Growth, Cambridge: HarvardUniversity Press,

Jak5i6, BoZidar. 1995. ed,, Interkulturctlno st I lnterc ulturality, Beo-grad.

Janjid, Duian. 1988. Reinik'nacionuliste ',IIC, Novi Beograd.Kasirer, Ernst 1972. Mit o drl.avi, Nolit, Beograd.Kassiola Joel J. 1990. The Dead of Industrial Civiliz,ntiort,state

University of New York.Kekes, John. 1993. The Morality oJ'Pluralism, Princeton University

PressLaszlo, Ervin. 1994. The iner limits of mankind,Oneworld, London.Lazi(, Mladen.ed. 199 4 . Razar an i e dr u i tv a, Fi lip Vi5njii, Beograd.Lyotard, Francois. 1988. Postmotlerno stanje,svetovi, Novi Sad.Mc Leish, John. 1969, The Theory oJ'social Change, Routledge

and Kegan Paul, London.Meadows, Donella H. et al., 1974. ed. Granice rnslc, Stvarnost,

Zagreb.Mesarovic, Mihajlo., Eduard Pestel. 1976., Covetanstvo na

ras kritu, Stvarnost, Zagreb.Milner, Andrew. 1994. Cultural theory an introduction, UCL Press.Morin, Edgar. 1990. Keko misliti Evropu, Svjetlost, Sarajevo.Nakarada, Radmila. ed. 1994. Europe and the disintegrntion oJ'

Yugoslctvia, IES, Beograd.Nisbet, Robert. 1980. Historv of the ldea of Progres.s, New York:

Basic Books.Parsons Talcott, l9&. Sociul Structure and Personali4r, Free Press,

LondonParsons, T. Shils, E. ed. 1969. Teorije o druitvu, Vuk KaradZii,

Beograd.Parsons, Talcott. 1992. Druitva, Gradina. NiS.Pavlovii, Vuka5in. ur. 1987. Obrutva unpijskih energija,IIC, CI-

DID, BeogradPavlovii, V. ed. 1995. Potisnuto civilno druitvo, Eko centar, Beo-

grad.Perovii, Latinka i drugi.eds. 1994. Srbiia u modentizctci.iskim pro-

cesima XX veka,Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd.Plumb, John. H. ed. 1964, Crisis in the Humanities, Penguine

Books, London.Polanyi, Karl. 1957. The Great Transformation, Boston: Beacon

Press;

Popper, Karl 1966. The Open Society and its Enemies, PrincetonUniversity Press, New Jersey.

Popov, Neboj5a. 1990. Jugoslaviia pod naponom promena,Izdanjeautora, Beograd.

Pro5ii-Dvornii, Mirjana. ed. 1994. Kulture u trctnz.iciii, Beograd.Resher, Nicolas. Ig6g.lntroduction to Value Theom, Prentice-Hall,

New Jersey.Roszak, Theodorre. 197 8. Kontr akulturct, Naprijed, Zagreb'Salecl, Renata. 1994. The Spoils of Freedom,Routlege, London'Seidler, Victor I. 1994. Recovering The Self , Routledge, London.Sekelj, Laslo. 1990. Jugoslavija: Struktura raspadanja, Rad, Beo-

grad.Servan-Schreiber, Jan-Jacque. 198I. Sv.ietski izaz.ov, Globus,

Zagreb.Stojanovii, Svetozar. 1995. Propast komwtizma i ruzbi.ianie Jugo'

s luv i.i e, IFDT, BeogradSupek, Rudi. 1992. Druitvene preelrasude i nacionalizam,Zagreb.Szompka, Piotr, 1993. The Sociology of Social Chcarye , Blackwell,

UK, USA.Todorov. Tzvetan, L989. Nous et les autres, Seul, Paris.Touraine, Alain. 1984. Le retour de l'ucteur - essQy cle sociologie,

Fayard, Paris.T urza,Karel.ur. 199 6. e e mu .i o i .t o c io I o g i,i a ?, Gutenbergova galak-

sija, Beograd.Vatimo, Dani. 1991. Krai moderne, Svetovi, Novi Sad.Veber, Maks. 1968 Protestantska etika i duh kapitalizma,Veselin

Masle5a, SarajevoViroli, Maurizio. 1995. For ktve of Countrv, Clarendton Press,

Oxford.Wittgenstein, Ludvig. 1980. Culntre and Value, Basil Blackwell,

Oxford.Zbornik, 1990. Deca krize, Omlndina Jug,oslavi.ie krctjem osamde-

setih,IDN, Beograd.Zbornik, 199 L Raspad J u go s lavi.i e, produietak il i agoniict, Institut

za evropske studije, Beograd.Zbornik, 1995. Srbiia izmedu proilosti i budutnosti, IDN, Forum

za etnidke odnose, Beograd.

l

I

I

i

I

El

zuJJ

u,l)

><

x

Fa

(ro

=I

N

=r

1 5 4

\

1 5 5

l

l

Hirsh, Fred. 1976. Social Limits to Growth, Cambridge: HarvardUniversity Press,

Jak5i6, BoZidar. 1995. ed,, Interkulturctlno st I lnterc ulturality, Beo-grad.

Janjid, Duian. 1988. Reinik'nacionuliste ',IIC, Novi Beograd.Kasirer, Ernst 1972. Mit o drl.avi, Nolit, Beograd.Kassiola Joel J. 1990. The Dead of Industrial Civiliz,ntiort,state

University of New York.Kekes, John. 1993. The Morality oJ'Pluralism, Princeton University

PressLaszlo, Ervin. 1994. The iner limits of mankind,Oneworld, London.Lazi(, Mladen.ed. 199 4 . Razar an i e dr u i tv a, Fi lip Vi5njii, Beograd.Lyotard, Francois. 1988. Postmotlerno stanje,svetovi, Novi Sad.Mc Leish, John. 1969, The Theory oJ'social Change, Routledge

and Kegan Paul, London.Meadows, Donella H. et al., 1974. ed. Granice rnslc, Stvarnost,

Zagreb.Mesarovic, Mihajlo., Eduard Pestel. 1976., Covetanstvo na

ras kritu, Stvarnost, Zagreb.Milner, Andrew. 1994. Cultural theory an introduction, UCL Press.Morin, Edgar. 1990. Keko misliti Evropu, Svjetlost, Sarajevo.Nakarada, Radmila. ed. 1994. Europe and the disintegrntion oJ'

Yugoslctvia, IES, Beograd.Nisbet, Robert. 1980. Historv of the ldea of Progres.s, New York:

Basic Books.Parsons Talcott, l9&. Sociul Structure and Personali4r, Free Press,

LondonParsons, T. Shils, E. ed. 1969. Teorije o druitvu, Vuk KaradZii,

Beograd.Parsons, Talcott. 1992. Druitva, Gradina. NiS.Pavlovii, Vuka5in. ur. 1987. Obrutva unpijskih energija,IIC, CI-

DID, BeogradPavlovii, V. ed. 1995. Potisnuto civilno druitvo, Eko centar, Beo-

grad.Perovii, Latinka i drugi.eds. 1994. Srbiia u modentizctci.iskim pro-

cesima XX veka,Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd.Plumb, John. H. ed. 1964, Crisis in the Humanities, Penguine

Books, London.Polanyi, Karl. 1957. The Great Transformation, Boston: Beacon

Press;

Popper, Karl 1966. The Open Society and its Enemies, PrincetonUniversity Press, New Jersey.

Popov, Neboj5a. 1990. Jugoslaviia pod naponom promena,Izdanjeautora, Beograd.

Pro5ii-Dvornii, Mirjana. ed. 1994. Kulture u trctnz.iciii, Beograd.Resher, Nicolas. Ig6g.lntroduction to Value Theom, Prentice-Hall,

New Jersey.Roszak, Theodorre. 197 8. Kontr akulturct, Naprijed, Zagreb'Salecl, Renata. 1994. The Spoils of Freedom,Routlege, London'Seidler, Victor I. 1994. Recovering The Self , Routledge, London.Sekelj, Laslo. 1990. Jugoslavija: Struktura raspadanja, Rad, Beo-

grad.Servan-Schreiber, Jan-Jacque. 198I. Sv.ietski izaz.ov, Globus,

Zagreb.Stojanovii, Svetozar. 1995. Propast komwtizma i ruzbi.ianie Jugo'

s luv i.i e, IFDT, BeogradSupek, Rudi. 1992. Druitvene preelrasude i nacionalizam,Zagreb.Szompka, Piotr, 1993. The Sociology of Social Chcarye , Blackwell,

UK, USA.Todorov. Tzvetan, L989. Nous et les autres, Seul, Paris.Touraine, Alain. 1984. Le retour de l'ucteur - essQy cle sociologie,

Fayard, Paris.T urza,Karel.ur. 199 6. e e mu .i o i .t o c io I o g i,i a ?, Gutenbergova galak-

sija, Beograd.Vatimo, Dani. 1991. Krai moderne, Svetovi, Novi Sad.Veber, Maks. 1968 Protestantska etika i duh kapitalizma,Veselin

Masle5a, SarajevoViroli, Maurizio. 1995. For ktve of Countrv, Clarendton Press,

Oxford.Wittgenstein, Ludvig. 1980. Culntre and Value, Basil Blackwell,

Oxford.Zbornik, 1990. Deca krize, Omlndina Jug,oslavi.ie krctjem osamde-

setih,IDN, Beograd.Zbornik, 199 L Raspad J u go s lavi.i e, produietak il i agoniict, Institut

za evropske studije, Beograd.Zbornik, 1995. Srbiia izmedu proilosti i budutnosti, IDN, Forum

za etnidke odnose, Beograd.

l

I

I

i

I

El

zuJJ

u,l)

><

x

Fa

(ro

=I

N

=r

1 5 4

\

1 5 5

Jelena Djuri6

VALUE CHANGE AND SOCIAL CHANGETHE EXAMPLE OF YUGOSLAV SOCIETY

Summary

This subproicct is an attcmpt to ol'lbr a philosophical-anrhropological un-derstanding of changcs that havc overwhclmed thc world at thc closc of tbe 20thccntury. Its aim to analytically cxaminc thc following points: l. contradictions andcrucial dcficicncics of thc modcrn agc which produccs social criscs; 2. value prc-suppositions ofintcllcctual and social relation to reality as sourccs Olstxial problems;3. directions of change ol thesc values as prcconditions for dcsirablc social changc;4. possibilitics ol'application of these insights on the Yugoslav s<rcicty, taking intoaccount its historical pcculiaritics. This assumcs, apart from comparing lmal andglobal structurc ol'social valucs, also an apprcciation ol thc possibilities for thcirsynthesis on thc lcvcl of participants' individual valucs.

Key words: valucs, modernity, individualism, morality, pluralism, collec-tive, postmodcrn pcrspcctivc, rccognition, cnvironment, intcrnal rclations, identity,self-dctcrmination.

Zagorka Golubovi6, naudni savetnikInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

UDK 3 16.33(497 .I):3 16.37Pregledni dlanak

SOCIO-EKONOMSKA KRIZA KAODETERMINANTA RASPADA ruGOSLAVIJE

I PROBLEM LIENOG I KOLEKTIVNOGIDENTITETA

Apstrakt: Projeku se susutji iz tri tlelu: l . analiza drultvene krize bivieg

,jttgoslovenskog druitva i kriz.e identitetu; 2. pt2jam i konstituisunje personalnog i

kolektivnog ielentiteta: i 3. unulizu m.odela identitetu u periodtt trunlicije u Srbi.ii

devedesetih godina.

U prvom delu se ramatru kri?.u identitetu.jugosktvenskog druitvu th devede-

setih godina, koia je usktvilu tla .,ie umesto procesa demokratske transJbrmucijejugoskwenske Jbtlfiitciie izvrii izhor ori jentisan nu nucionalne i partikubrne ciljeve

i &ryede do ruspada jugoslovenske drlave. U drugom delu se vrii analizu pojmova

idewiteru (personalnog i ktlektivnog) u vezi su pojmovima: ,,liEnost" , ,,sell" . ,,ego"i razmutra prohlem konstituisanju ruzlitilih vrstu identiteta. U tretem delu seanuliziru dominantni tip identiteta u kontekstu kurukteristika postkomunistiikog

druitvu u Srbi.ii i testiru tezu o preovktdivanju novog (nacbnulrutg) kolektivnogitlentitetu, kt2j i.je zumenut kmunistit kil lturti.j.rki identitet.

Opiti cili istraiivunju.je da utvrdi kako fuirakteri:stike suvremenog dru.itvu

Srbi je i njene kulture utiiu nuJinniran je modela (perxtnulne i grupne) identifikaciiei tttlgovori nu nekoliko kljutnilt pitunju, kuo lto .rtt: zttlto.je d.ruitveno-kulturni ipolitiiki ohrazuc identiteta u bivlo.j Jugosluvi.ji bio neuspeian; da li.ie gubitak

identitetu jul4oslovenske clri.uve (prektz. nu l.ubuvu konfbclentciju) z.natio poietuk ilikruj ugoni.je hivie .lugosluvije: kufu .je u.rudu.(njem poretkl, u Srbiji po.ttuvl.jen ireien prohletn ktlektivne (reg,ionulne i k*ulne) uutunomije; u kukvom .vu odno:sunacktnalni i personulni identiteti i ktlektivnu i individualnu sktboda; da li stunjeanomije utite na apsolutizuciju kolektivnog identiteta; ko.je se vr.ste grupnoglkolek-tivnog iclentiteta.favorizuju i ko.ji se modeli kristaliiu devedesetih godina u Srbiji.

Kfjuine rc(,i: .jugosktvenlskt druitvo, kriz.a, postkomunizam, littti identitet,kolektivni identitet, nucionalni identitet, litnost, aunnom i ia

Analiza ie se obavljati na tri nivoa: l. analiza dru5tvenekrize bivieg jugoslovenskog dru5tva i krize identiteta (koja je pre-zentirana u knjizi Kriz,u identiteta sevremenog .iugoslovenskolldruitva, 1987); u svetlu nastalih promena u devedesetim godinama;

1)t

zUJJUJ)

XIx

FalEo

=L

N

=L

r 56 t57